STATUTADVOKATSKE KOMORE ČAČAK("Sl. list grada Čačka", br. 24/2021) |
Ovim Statutom uređuju se: poslovi Advokatske komore Čačak (u daljem tekstu: Komora), unutrašnja organizacija i organi Komore, postupak izbora organa Komore, prestanak mandata, opoziv članova organa i nosilaca funkcija Komore, postupak upisa u imenik advokata, disciplinski postupak, osiguranje od profesionalnog rizika, organi i poslovi Akademije advokatske komore (u daljem tekstu: Akademija) i druga pitanja u skladu sa Zakonom o advokaturi (u daljem tekstu: Zakon) i Statutom Advokatske komore Srbije (u daljem tekstu: AKS).
Komora je nezavisna, samostalna i obavezna profesionalna organizacija advokata koji imaju sedište advokatske kancelarije na teritoriji svih opština koje pripadaju području nadležnosti Viših sudova u Čačku, Kruševcu, Kraljevu, Užicu i Novom Pazaru.
Komora svojim Statutom i opštim aktima uređuje unutrašnju organizaciju i rad u skladu sa zakonom i Statutom AKS.
Komora ima svojstvo pravnog lica.
Postojanje Advokatske komore utvrđeno je Zakonom o advokaturi.
Komora sarađuje sa advokatskim komorama u Republici Srbiji i inostranstvu i odlučuje o svom učlanjenu u međunarodne advokatske organizacije i asocijacije.
Član Komore je advokat koji je upisan u imenik Komore i na njenom području ima sedište advokatske kancelarije.
Advokatski pripravnici imaju određena prava i dužnosti u skladu sa zakonom Statutom AKS, ovim statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata.
Naziv Komore je:
"Advokatska komora Čačak", napisan je na srpskom jeziku i ćiriličkim pismom.
Sedište Komore je u Čačku u ul. Dr. Dragiše Mišovića 1/2.
Komora ima svoj pečat okruglog oblika sa nazivom i sedištem na srpskom jeziku i ćiriličkim pismom.
Pečat Komore je okruglog oblika, prečnika 2,5 cm i sadrži naziv i sedište Komore i redni broj pečata.
Osim pečata iz stava 2. ovog člana, u upotrebi u Komori su i sledeći pečati: Advokatska komora Čačak - Disciplinski tužilac; Advokatska komora Čačak - Disciplinski sud; Advokatska komora Čačak - Advokatska akademija; Advokatska komora Čačak - Odbora advokata.
Komora ima svoj štambilj koji je pravougaonog oblika veličine 5,5 cm x 2,5 cm i sadrži naziv i sedište Komore, prostor za delovodni broj i datum i redni broj štambilja.
Komora vodi knjigu pečata i štambilja u koju se unosi otisak pečata, odnosno štambilja i prijemnog štambilja prema rednom broju i podaci o licu koje je zaduženo sa pečatom, odnosno štambiljem i njegov potpis i donosi poseban pravilnik kojim se bliže uređuje način korišćenja pečata i štambilja.
Komora ima amblem.
Amblem Komore je kružnog oblika sa dva koncentrična kruga. U prvom krugu je Temida, grčka boginja pravde sa povezanim očima, sa mačem u desnoj ruci, terazijama u levoj ruci i štitom sa leve strane postolja na kome je upisana 1972. godina. Drugi krug je okvir amblema. Između krugova ispisan je na srpskom jeziku i ćiriličkim pismom tekst: "Advokatska komora Čačak".
Komoru predstavlja i zastupa predsednik Advokatske komore Čačak.
Komora ima sopstvena sredstva za rad koja obezbeđuje na način propisan zakonima, Statutom AKS i ovim Statutom.
Za svoje obaveze Komora odgovara svim svojim sredstvima.
Rad Komore i njenih organa je javan.
Ovim Statutom određuju se slučajevi i postupak isključenja javnosti u toku rada pojedinih organa Komore.
1. Poslovi advokatske komore Čačak
Komora pored javnih ovlašćenja iz člana 65. i drugih poslova iz člana 66. Zakona o advokaturi, obavlja i sledeće poslove:
- predstavlja advokaturu, zastupa i štiti njene interese;
- stara se o obezbeđenju uslova za pravilno i zakonito vršenje advokature;
- preduzima mere za razvoj advokature;
- stara se o podizanju stručnog i etičkog nivoa advokature;
- stara se o jačanju profesionalne discipline i odgovornosti u vršenju advokature;
- stara se o obnavljanju advokature prvenstveno iz reda advokatskih pripravnika;
- održava odnose sa državnim i pravosudnim organima i drugim organizacijama;
- podnosi predloge za unapređenje advokature, pravosudnog i pravnog sistema;
- daje predloge o pitanjima značajnim za ostvarivanje i zaštitu ustavnih sloboda i prava građana;
- obavlja druge poslove od značaja za advokaturu.
1.2. Drugi poslovi advokatske komore Čačak
Komora:
- unapređuje i afirmiše advokaturu kao nezavisnu profesiju, na svojoj teritoriji;
- vrši javna ovlašćenja u oblasti advokature u skladu sa Zakonom o advokaturi, Statutom AKS i ovim Statutom na svojoj teritoriji i odgovorna je za zakonito i pravilno vršenje javnih ovlašćenja;
- donosi statut i druga opšta akta;
- odlučuje o načinu korišćenja sopstvenih sredstava;
- odlučuje o upisu u imenike i brisanju iz imenika advokata, imenika zajedničkih advokatskih kancelarija, upisnik A i upisnik B advokata stranih državljana i imenika advokatskih pripravnika, kao prvostepeni organ;
- vodi imenike advokata, zajedničkih advokatskih kancelarija, upisnik A i upisnik B advokata stranih državljana i imenik advokatskih pripravnika za svoju teritoriju;
- organizuje i sprovodi advokatski ispit za svoju teritoriju;
- vodi evidenciju o položenom advokatskom ispitu na svojoj teritorije;
- dostavlja podatke o položenom advokatskom ispitu AKS;
- stara se o zakonitosti rada advokata, advokatskih pripravnika, organa i službe advokatske komore i o sprovođenju Statuta AKS, svog Statuta i Kodeksa profesionalne etike advokata;
- sprovodi disciplinski postupak zbog povrede dužnosti i narušavanja ugleda advokature, u skladu sa odredbama Statuta AKS, ovog Statuta i akta kojim se uređuje disciplinski postupak;
- zastupa interese advokata pred državnim i drugim organima i organizacijama za svoju teritoriju za koju je osnovana;
- ostvaruje međunarodnu saradnju u skladu sa Zakonom o advokaturi, AKS i ovim Statutom od interesa za advokaturu i ovu Komoru;
- predstavlja advokate sa svoje teritorije u poslovima koji su od značaja za ovu Komoru pred domaćim i inostranim profesionalnim udruženjima i organizacijama, pravnim i fizičkim licima;
- organizuje i sprovodi stalnu obuku advokata, advokatskih pripravnika, diplomiranih pravnika i zaposlenih u advokatskim kancelarijama i specijalizovano stručno usavršavanje advokata u skladu sa Statutom AKS i ovim Statutom;
- organizuje pružanje besplatne pravne pomoći za teritoriju za koju su osnovane u skladu sa zakonom;
- štiti prava i interese advokata i advokatskih pripravnika za teritoriju za koju je osnovana;
- štiti interese i integritet Komore;
- izdaje stalne i povremene publikacije;
- obavlja druge poslove propisane Zakonom o advokaturi, Statutom AKS i ovim statutom.
Komora je samostalna i nezavisna profesionalna organizacija advokata, sa sedištem u Čačku, za teritoriju svih opština koje pripadaju području nadležnosti Viših sudova u Čačku, Užicu, Kraljevu, Kruševcu i Novom Pazaru.
II ORGANI ADVOKATSKE KOMORE ČAČAK
Organi Komore su:
- skupština,
- predsednik,
- potpredsednik,
- upravni odbor,
- nadzorni odbor,
- disciplinski tužilac,
- disciplinski sud.
U organe Komore može biti izabran advokat koji nije disciplinski kažnjavan za težu povredu dužnosti i ugleda advokature u poslednjih 10. (deset) godina i ima u neprekidnom trajanju pre izbora najmanje 10. (deset) godina staža u advokaturi, osim ako ovim Statutom nije drugačije propisano.
Za Predsednika i Potpredsednika Komore, člana Upravnog odbora, Disciplinskog tužioca i zamenika disciplinskog tužioca, predsednika suda i sudije disciplinskog suda, može biti izabran advokat u skladu sa posebnim kriterijumima u skladu sa ovim statutom.
Kriterijume za izbor utvrđuje Upravni odbor, vodeći računa o savremenim međunarodnim pravnim standardima i potrebi srazmerne regionalne, etničke, rodne i starosne zastupljenosti članova Advokatske komore.
Mandat svih izabranih i delegiranih članova u organe Komore traje 4. (četiri) godine i može se još jednom, uzastopno ponoviti.
U periodu trajanja mandata iz stava 1. ovog člana Skupština može doneti odluku da se raspišu prevremeni izbori za organe koje bira Skupština.
Ako iz bilo kog razloga ostane upražnjeno mesto u Disciplinskom sudu, mesto Disciplinskog tužioca, zamenika Disciplinskog tužioca ili mesto u Nadzornom odboru Komore, Upravni odbor ovlašćen je da do novog izbora na to mesto imenuje vršioca dužnosti, a Skupština je dužna da na prvoj narednoj sednici izabere na upražnjeno mesto drugog advokata.
Ako neki od Odbora nije sproveo izbore u propisanom roku ili ako je član kolektivnog organa prestao da bude advokat, preminuo, podneo ostavku, pravnosnažno disciplinski kažnjen za težu povredu dužnosti i ugleda advokature, privremeno prestao da se bavi advokaturom, ako mu je izrečena mera privremene zabrane bavljenja advokaturom, ako mu je sudskom odlukom zabranjeno učestvovanje u radu kolektivnog organa, ili je nastupio drugi razlog koji trajno onemogućava njegov rad, kolektivni organ Advokatske komore može da radi i u nepotpunom sastavu pod uslovom da ima potreban broj članova za kvorum predviđen za rad u punom sastavu.
U slučaju iz stava 4. ovog člana ukupan broj članova kolektivnog organa utvrđuje se na osnovu stvarno postojećih članova tog organa.
Skupština Komore je najviši organ Komore.
Skupštinu Komore čine predstavnici koje biraju Odbori advokata u sastavu Komore.
Svaki Odbor advokata u sastavu Komore, bira u Skupštinu Komore jednog predstavnika na svakih 10. advokata.
Izborna lista je jedinstvena i sačinjavaju je svi kandidati za predstavnike Skupštine Komore i za tu izbornu listu izborne jedinice - Odbora advokata glasaju u celosti na izborima za Skupštinu Komore
Izborne jedinice - Odbori advokata u sastavu Komore biraju svoje predstavnike po predstavničkom sistemu koji obezbeđuje približnu ravnomernu zastupljenost advokata članova sa teritorije te izborne jedinice i na kojima će se isključivo tajnim glasanjem birati predstavnici skupštine Komore.
Upravni odbor Komore prilikom predlaganja raspisivanja izbora za predstavnike u Skupštini Komore, svojom odlukom utvrđuje broj predstavnika za svaku izbornu jedinicu u Skupštini Komore, prema broju advokata na dan donošenja te odluke, u skladu sa odredbom stava tri ovog člana, kao i konačni broj predstavnika za tu skupštinu.
Postupak izbora, kriterijumi za kandidovanje i postupak opoziva predstavnika Skupštine Komore utvrđuje se ovim Statutom.
Predstavnici izbornih jedinica - Odbora advokata Komore u Skupštini Komore stiču prava i dužnosti predstavnika, danom potvrđivanja mandata od strane Skupštine prethodnog saziva.
Do potvrđivanja mandata novih predstavnika u Skupštini Komore traju prava i obaveze predstavnika iz prethodnog saziva.
Ukoliko predstavniku Skupštine Komore prestane mandat pre isteka roka na koji je biran, Upravni odbor Komore raspisuje dopunske izbore i o tome obaveštava onu izbornu jedinicu - Odbor advokata u njenom sastavu koja je dužna da izvrši izbor predstavnika, ukoliko nisu ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 72. ovog Statuta.
Na upražnjeno mesto predstavnika, izborna jedinica - Odbor advokata u sastavu komore kojoj to mesto pripada, bira drugog predstavnika u skladu sa ovim Statutom i o tome obaveštava Skupštinu i Upravni odbor Komore.
Mandat predstavniku Skupštine Komore izabranom na dopunskim izborima ističe kada i mandati ostalih predstavnika odnosno članova organa tog saziva.
Ukoliko je mandat predstavnika koji je izabran na dopunskim izborima kraći od dve godine, ne smatra se da je ostvario mandat.
Skupština Komore:
(1) donosi:
1. Statut i odluke o izmenama i dopunama Statuta,
2. Poslovnik o svom radu i radu radnih tela koja obrazuje,
(2) odlučuje i raspravlja o:
1. svim pitanjima koja su od interesa za advokaturu, profesionalni i društveni položaj advokata i advokatskih pripravnika, unapređenja pravnog i pravosudnog sistema i druga pitanja u vezi sa pružanjem pravne pomoći, koja su od opšteg značaja za javni interes i za zaštitu prava i sloboda građana i pravnih lica i o tome donosi odluke,
2. odlučuje o davanju saglasnosti za osnivanje novih Advokatskih komora sa svoje teritorije u skladu sa Statutom AKS,
3. odobrava završni račun i donosi plan prihoda i rashoda Komore,
4. pretresa izveštaje o radu organa Komore i o njima odlučuje,
5. osniva fondove Komore,
6. formira stalne i povremene komisije,
7. obavlja druge poslove u skladu sa zakonom, Statutom AKS i ovim Statutom;
(3) bira i opoziva, isključivo tajnim glasanjem:
1. Predsednika Komore,
2. Članove Upravnog odbora Komore,
3. Disciplinskog tužioca i njegove zamenike,
4. Predsednika, Zamenika predsednika i Sudije Disciplinskog suda,
5. članove Nadzornog odbora,
6. predsednika, zamenika predsednika i članove drugih povremenih odbora, komisija i radnih tela Skupštine;
(4) potvrđuje:
1. mandat predstavnika izbornih jedinica - Odbora advokata u sastavu Komore i članova Upravnog odbora Komore.
Skupština ove Komore konstituisana je potvrđivanjem svih mandata.
Predsednik Komore saziva sednicu Skupštine, kao redovnu najmanje jedanput godišnje ili, kao vanrednu, ukoliko to zahtevaju okolnosti ili pitanja o kojima treba Skupština da se izjasni.
Na predlog Upravnog odbora Komore ili najmanje 1/3 od ukupnog broja predstavnika Skupštine Komore, predsednik Komore je dužan da sazove vanrednu sednicu Skupštine Komore u roku od 30 dana od dana prijema predloga.
Predlog iz stava 2. ovog člana mora biti sastavljen u pisanoj formi s predlogom tačaka dnevnog reda i materijalom koji se odnosi na predlog.
U slučaju da predsednik Komore ne sazove sednicu u roku određenom u stavu 2. ovog člana, predlagač može sazvati sednicu Skupštine u daljem roku od 30 dana. Poslove neophodne za sazivanje i organizovanje vanredne skupštine Komore obavlja - realizuje služba - administracija Komore, po nalogu predlagača. Nužne i neophodne troškove sazivanja skupštine snosi Komora, o čemu odluku donosi Upravni odbor Komore na obrazloženi predlog predlagača.
Po prijemu predloga za sazivanje vanredne Skupštine Komore ne može se pokrenuti postupak za izmene i dopune Statuta Komore koji se odnosi na podnošenje predloga i sazivanje vanredne skupštine, do sazivanja te skupštine.
Skupština radi u javnim sednicama, a sednica se može održati ako joj prisustvuje više od polovine predstavnika. Ukoliko nema kvoruma za rad predsedavajući je dužan da saopšti da ne postoje uslovi za održavanje skupštine i da se skupština ne može održati.
Ukoliko se broj prisutnih predstavnika smanji i bude manji od propisanog kvoruma, u toku zasedanja, predsedavajući je dužan da o tome odmah obavesti prisutne i zatvori zasedanje.
Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih predstavnika.
Statut Komore i njegove izmene i dopune Skupština donosi većinom glasova od ukupnog broja predstavnika u Skupštini.
Skupština se, po pravilu, održava u sedištu Komore, ali predsednik ili Upravni odbor Komore mogu sazvati sednicu Skupštine i u nekom drugom mestu.
Pozivi za Skupštinu, sa naznačenjem mesta i vremena održavanja, predloženim dnevnim redom i radnim materijalom koji se odnosi na predloženi dnevni red, dostavljaju se predstavnicima u Skupštini najmanje osam dana pre održavanja sednice Skupštine.
Izuzetno, u vanrednim okolnostima, pozivi za vanrednu sednicu Skupštine mogu biti dostavljeni predstavnicima u Skupštini telegramom, telefonom ili elektronskim putem, bez radnog materijala i u roku kraćem od roka propisanog u stavu 2. ovog člana.
Postojanje vanrednih okolnosti iz stava 3. ovog člana utvrđuje Upravni odbor Komore.
Skupština donosi odluke i zaključke.
Odlukom se odlučuje o donošenju Statuta, opštih akata i drugim poslovima iz delokruga rada Skupštine.
Zaključkom se odlučuje u svim ostalim slučajevima.
Sednicom Skupštine rukovodi Predsednik Komore.
U odsustvu Predsednika, sednicom Skupštine rukovodi jedan od Potpredsednika.
Ukoliko je Vanredna sednica skupštine Komore sazvana na predlog ovlašćenih predlagača iz člana 22. ovog Statuta, Skupštinom predsedava Predsednik Komore, a u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti Potpredsednik Komore ili član Upravnog odbora koga odredi Predsednik Komore ili predstavnik u Skupštini ili član Upravnog odbora Komore koga izabere Skupština Komore da predsedava Skupštinom.
Predsedavajući vanredne sednice skupštine je dužan da omogući ovlašćenim predlagačima nesmetano izlaganje predloga zbog kojih su sazvali skupštinu, razloga zbog kojih Predsednik Komore nije sazvao vanrednu sednicu Skupštine i da se stara o vođenju sednice u skladu sa Poslovnikom.
Poslovnikom će se utvrditi način vođenja skupštine, broj i dužina izlaganja koja može biti vremenski ograničena i druga pitanja od značaja za rad i vođenje skupštine.
Sednicom Skupštine na kojoj se odlučuje o opozivu predsednika, predsedava najstariji prisutni predstavnik.
2. Predsednik i potpredsednik advokatske komore Čačak
Predsednik Komore:
- predstavlja i zastupa Komoru;
- saziva sednice Skupštine i Upravnog odbora Komore, predlaže dnevni red za te sednice i predsedava im;
- potpisuje odluke i druge akte koje donosi Skupština i Upravni odbor;
- donosi rešenja kada se odluke donose u upravnom postupku;
- izvršava odluke Skupštine i Upravnog odbora;
- donosi odluke o raspolaganju sredstvima Komore u skladu sa zakonom, ovim Statutom, Statutom AKS, odlukama Upravnog odbora i Skupštine Komore;
- obavlja i druge poslove određene ovim Statutom ili drugim opštim aktima Komore.
Predsednika Komore neposredno bira i opoziva Skupština Komore na način i u postupku utvrđenim ovim Statutom.
Do potvrđivanja mandata novoizabranog Predsednika traju prava i dužnosti predsednika Komore prethodnog saziva.
Za svoj rad predsednik odgovara Skupštini Komore i upravnom odboru Komore.
Predsednika Komore u odsutnosti zamenjuje, jedan od dva Potpredsednika Komore ili, u slučaju sprečenosti ili odsutnosti, član Upravnog odbora koga Predsednik odredi.
Predsednika Komore bira Skupština neposredno i tajnim glasanjem, na način utvrđen ovim Statutom, koji je po svom položaju član i ujedno predsednik Upravnog odbora Komore.
Upravni odbor Advokatske komore Čačak ima dva potpredsednika koje iz svojih redova bira Upravni odbor na svojoj konstitutivnoj sednici.
Mandat predsednika i potpredsednika traje 4 godine i može se još jednom, uzastopno ponoviti.
Upravni odbor je izvršni organ Komore.
Upravni odbor sačinjavaju predsednik i 16 (šesnaest) članova, koje bira Skupština neposrednim i tajnim glasanjem, sa liste na kojoj će zastupljenost advokata biti sa područja koja teritorijalno pokrivaju Odbori advokata, i to:
- Odbor advokata Kraljevo - 2 (dva) člana;
- Odbor advokata Kruševac - 3 (tri) člana;
- Odbor advokata Čačak - 3 (tri) člana;
- Odbor advokata Užice - 2 (dva) člana;
- Odbor advokata Požega - 1 (jednog) člana;
- Odbor advokata Prijepolje - 1 (jednog) člana;
- Odbor advokata Novi Pazar -1 (jednog) člana;
- Odbor advokata Brus i Odbor advokata Trstenik - 1 (jednog) člana, i to naizmenično po mandatima, tako što u jednom mandatu od 4 (četiri) godine Odbor advokata Brus daje svog kandidata, a u sledećem mandatu, kandidata daje Odbor advokata Trstenik;
- Odbor advokata Gornji Milanovac i Odbor advokata Ivanjica - 1 (jednog) člana, i to naizmenično po mandatima, tako što u jednom mandatu od 4 (četiri) godine Odbor advokata Gornji Milanovac daje svog kandidata, a u sledećem mandatu, kandidata daje Odbor advokata Ivanjica;
- Odbor advokata Raška i Odbor advokata Sjenica - 1 (jednog) člana, i to naizmenično po mandatima, tako što u jednom mandatu od 4 (četiri) godine Odbor advokata Raška daje svog kandidata, a u sledećem mandatu, kandidata daje Odbor advokata Sjenica.
Ukoliko Odbori advokata Brus, Trstenik, Gornji Milanovac, Ivanjica, Raška i Sjenica, iz bilo kojih razloga ne budu imali i predložili svog kandidata za člana Upravnog odbora Komore u pripadajućem mandatnom periodu, kandidat za člana Upravnog odbora, biće preložen od strane Odbora advokata u sedištu Višeg suda na čijem području je sedište Odbora advokata koji nije predložio svog kandidata.
Članove Upravnog odbora Komore bira Skupština tajnim glasanjem na način i postupak utvrđen ovim Statutom.
Mandat člana Upravnog odbora Komore traje 4. godine sa mogućnošću ponovnog izbora najviše dva puta uzastopno.
Do potvrđivanja mandata novog saziva Upravnog odbora Komore traju prava i dužnosti Upravnog odbora iz prethodnog saziva.
Upravni odbor Komore je konstituisan potvrđivanjem svih mandata.
Predsednik Komore je član i predsednik Upravnog odbora po funkciji.
Predsednici Odbora advokata u sastavu Komore mogu da učestvuju u radu Upravnog odbora, bez prava glasa, i isti se obaveštavaju o datumu održavanju svake sednice Upravnog odbora.
Upravni odbor vrši sledeće poslove:
1. sprovodi odluke Skupštine;
2. donosi odluke o postojanju vanrednih okolnosti za sazivanje vanredne sednice skupštine u skladu sa odredbama ovog Statuta;
3. utvrđuje predlog statuta i drugih opštih akata koje donosi Skupština;
4. uređuje organizaciju, način polaganja i izdavanja uverenja o položenom advokatskom ispitu, Pravilnik o imenicima i drugim evidencijama, Pravilnik o osnivanju i radu Odeljenja Advokatske akademije, i druge opšte akte koji nisu ovim Statutom ili drugim opštim aktom stavljeni u nadležnost Skupštine ili nekog drugog organa;
5. vrši nadzor nad radom odeljenja Advokatske akademije AKS sa sedištem u Čačku;
6. donosi programe stalne opšte, posebne i specijalizovane obuke advokata na predlog Odeljenja Advokatske akademije AKS sa sedištem u Čačku ili Advokatske akademije;
7. donosi program opšte i posebne obuke advokatskih pripravnika, diplomiranih pravnika i lica zaposlenih u advokatskim kancelarijama i advokatskim ortačkim društvima, na predlog Advokatske akademije AKS i njenog odeljenja sa sedištem u Čačku;
8. donosi i druge odluke u vezi sa radom Odeljenja Advokatske akademije AKS sa sedištem u Čačku;
9. imenuje organe Odeljenja Advokatske akademije AKS sa sedištem u Čačku;
10. donosi odluke o svim naknadama vezanim za rad Odeljenja Advokatske akademije AKS sa sedištem u Čačku;
11. utvrđuje način izbora i rada članova komisija za polaganje advokatskog ispita;
12. uređuje sadržinu i način vođenja imenika advokata, zajedničkih advokatskih kancelarija, upisnika A i upisnika B stranih državljana i imenik advokatskih pripravnika;
13. vodi jedinstveni imenik advokata, zajedničkih advokatskih kancelarija, Upisnik A i Upisnik B imenika advokata stranih državljana i imenik advokatskih pripravnika za teritoriju Komore;
14. odlučuje o zahtevima za upis, brisanje i poništaj upisa u imenik advokata, zajedničkih advokatskih kancelarija, imenik A i imenik B stranih državljana, upis u imenik advokatskih pripravnika, kao i odlučuje o zahtevima za promenu sedišta advokata, zajedničkih advokatskih kancelarija;
15. izvršava konačne presude disciplinskog suda Komore;
16. donosi odluku o raspisivanju izbora za članove organa i nosilaca funkcija u Komori;
17. donosi odluke o imenovanju Izborne komisije, Verifikacione komisije i biračkih odbora;
18. utvrđuje liste kandidata;
19. usklađuje stavove Komore sa državnim i drugim organima u stvarima koje se donose uz saglasnost nadležnog državnog organa;
20. preduzima mere i učestvuje u saradnji advokatskih komora u sastavu AKS sa državnim i pravosudnim organima, advokatskim komorama i drugim profesionalnim i stručnim organizacijama iz zemlje i inostranstva;
21. predlaže državnim organima mere za unapređenje advokature, pravosudnog i pravnog sistema;
22. prati rad advokata, zajedničkih advokatskih kancelarija i advokata-stranih državljana na teritoriji Komore i preduzima odgovarajuće mere u skladu sa zakonom i ovim Statutom;
23. donosi odluke o vrsti, oblicima i trajanju mera za zaštitu profesionalnih prava i interesa advokata i o njihovoj primeni, s tim da ako se radi o prekidu rada ta mera ne može trajati duže od 3 dana, dok o toj meri ne odluči Skupština Komore;
24. prati rad Odbora advokata sa svoje teritorije i daje preporuke u vezi sa njihovim radom;
25. utvrđuje predlog plana prihoda i rashoda i stara se o njegovom urednom izvršavanju;
26. usvaja godišnji račun Komore;
27. određuje lica koja mogu raspolagati materijalnim sredstvima i granice njihovih ovlašćenja;
28. odlučuje o dodeli Plakete i Povelje Komore i drugih priznanja i predlaže AKS kandidate za dodelu najviših priznanja;
29. određuje osnovnu orijentaciju štampanih i elektronskih izdanja i prezentacije Komore;
30. imenuje odgovorna lica i predavače Odeljenja Advokatske akademije AKS sa sedištem u Čačku;
31. predlaže kandidate AKS za izborne članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, u skladu sa ovim Statutom;
32. određuje predstavnike Komore i članove organa i tela iz reda advokata u organima i organizacijama;
33. odlučuje o statusnim, materijalnim i drugim pitanjima radnika Komore;
34. odlučuje o poslovima i pitanjima koji zakonom, ovim Statutom i drugim opštim aktom nisu stavljeni u delokrug rada Skupštine ili nekog drugog organa;
35. odlučuje o članstvu Komore u međunarodnim advokatskim organizacijama i udruženjima i imenuje predstavnike Komore u ovim organizacijama i udruženjima;
36. donosi opšta akta u skladu sa ovim Statutom;
37. donosi Poslovnik o svom radu;
38. vrši druge poslove koje mu poveri Skupština;
39. odlučuje o saradnji i oblicima saradnje sa drugim komorama;
40. osniva Odbore advokata na svom području po postupku i na način propisan ovim Statutom.
Za obavljanje poslova iz svog delokruga, Upravni odbor može obrazovati stalna ili povremena radna tela i imenovati članove tih tela iz reda advokata i kada oni nisu članovi organa Komore.
Upravni odbor radi u sednicama kojima mora prisustvovati većina od ukupnog broja njegovih članova čiji je mandat potvrđen (verifikovan), a odlučuje većinom glasova prisutnih članova.
Sednice Upravnog odbora Komore održavaju se najmanje jednom mesečno.
Sednice Upravnog odbora su javne, a Poslovnikom o radu Upravnog odbora utvrđuju se slučajevi kada može biti isključena javnost u radu.
Predsednik Komore saziva sednice Upravnog odbora, kao redovne i vanredne.
Sednica Upravnog odbora mora se zakazati u roku od 10 dana od prijema pismeno obrazloženog predloga najmanje 5 članova Upravnog odbora.
2.1. Sekretar upravnog odbora
Sekretara Upravnog odbora Komore imenuje i opoziva Upravni odbor Komore iz reda članova Upravnog odbora, na predlog predsednika upravnog odbora.
Upravni odbor Komore može pokrenuti postupak opoziva sekretara Upravnog odbora Komore.
Mandat Sekretara Upravnog odbora traje 4. godine i može se ponoviti, dok je isti član Upravnog odbora.
Sekretar Upravnog odbora se stara o pripremi sednice i sprovođenju odluka Upravnog odbora.
Nadzorni odbor je organ Komore koji vrši kontrolu raspolaganja sredstvima Komore.
Nadzorni odbor je samostalan organ Komore i za svoj rad neposredno odgovara Skupštini Komore.
Skupština Komore neposredno bira članove Nadzornog odbora i to iz redova Odbora advokata Čačak dva člana i po jednog člana iz svakog Odbora advokata u sastavu Komore.
Mandat Nadzornog odbora traje 4. godine.
Do potvrđivanja mandata novog saziva Nadzornog odbora traju prava i dužnosti Nadzornog odbora iz prethodnog saziva.
Nadzorni odbor na prvom sastanku koji se održava u roku od 30. dana od dana potvrđivanja mandata, bira predsednika i zamenika predsednika i donosi poslovnik o svom radu.
Nadzorni odbor je dužan da pregleda završni račun i najmanje jednom godišnje finansijsko poslovanje Komore, dâ svoj nalaz i izveštaj podnese na redovnoj godišnjoj Skupštini.
Nadzorni odbor je ovlašćen da daje mišljenje i preporuke organima Komore i Skupštini Komore u pogledu raspolaganja sredstvima Komore, kako bi se imovina i novčana sredstva očuvala, namenski koristila od strane ovlašćenih organa i u skladu sa zakonom i ovim Statutom.
Disciplinski organi Komore su: Disciplinski tužilac i Disciplinski sud.
Disciplinske organe neposredno bira Skupština Komore, u skladu sa ovim Statutom.
Mandat disciplinskih organa traje 4. (četiri) godine. Do potvrđivanja mandata novih disciplinskih organa traju prava i dužnosti tih organa iz prethodnog saziva.
Disciplinski organi su nezavisni u svom radu i drugi organi Komore ne mogu da vrše nadzor nad radom disciplinskih organa, daju naloge za postupanje u pojedinačnim disciplinskim predmetima, niti na drugi način ugrožavaju nezavisan položaj disciplinskih organa.
Disciplinski organi podnose izveštaj o svom radu i odgovaraju Skupštini Komore.
Disciplinsku odgovornost advokata i advokatskih pripravnika utvrđuju disciplinski organi u disciplinskom postupku koji je utvrđen ovim Statutom.
Disciplinski organi Komore u disciplinskom postupku postupaju kao prvostepeni organi.
Advokati i advokatski pripravnici disciplinski odgovaraju za lakše i teže povrede dužnosti i ugleda advokature, koje se uređuju Zakonom o advokaturi, Statutom AKS i ovim Statutom.
Disciplinski organi su dužni da postupaju hitno, a naročito u slučajevima vođenja disciplinskog postupka u kojima je doneto rešenje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom.
4.1. Disciplinski tužilac
Disciplinski tužilac je samostalan i nezavisan organ Komore.
Disciplinski tužilac ima 2. zamenika, koji u disciplinskom postupku imaju ista prava i dužnosti kao i Disciplinski tužilac, a dužni sa postupaju po njegovim obaveznim uputstvima.
Disciplinski tužilac pokreće disciplinski postupak, podiže i zastupa optužnicu pred Disciplinskim sudom, ulaže pravne lekove i predlaže Upravnom odboru utvrđivanje privremene zabrane rada (suspenzije).
4.2. Disciplinski sud
Disciplinski sud Komore samostalan je i nezavisan u svom radu.
Disciplinski sud Komore postupa kao prvostepeni sud u disciplinskim postupcima.
Disciplinski sud Komore sastoji se od Predsednika suda, zamenika predsednika suda i 7. sudija.
Radom Disciplinskog suda rukovodi Predsednik suda, a u njegovoj odsutnosti njegov zamenik.
Disciplinski sud sudi u veću koje čini troje sudija toga suda. Predsednika i sastav Veća utvrđuje rešenjem Predsednik Disciplinskog suda. Veće odlučuje prostom većinom glasova.
Disciplinski sud u Komori bira se u skladu sa ovim Statutom.
5. Sekcija "Mladi advokati Komore Čačak"
U Komori može se osnivati sekcija mladih advokata.
Odluku o osnivanju i pravila kojima se uređuje način organizovanja i rad mladih advokata donosi Upravni odbor.
Član sekcije mladih advokata može biti advokat do 35 godina života.
Odbori advokata predstavljaju organizacione jedinice u sastavu Komore.
Odbori advokata nemaju svojstvo pravnog lica.
Odbori advokata osnivaju se za područje svakog Osnovnog suda na području AK Čačak, pod uslovom da imaju najmanje 10. upisanih advokata.
U slučaju da upisani advokati (većina) iz stav 2. ovog člana ne žele da osnuju svoj Odbor advokata, tada se oni pripajaju drugom Odboru po svom izboru ili po odluci Upravnog odbora ako se ne donese samostalna odluka.
Odbor advokata ima svoj pečat koji sadrži naziv Komore, redni broj pečata i mesto sedišta odbora.
Način upotrebe pečata Odbora advokata uređuje se posebnim Pravilnikom Komore.
Odbor advokata predstavlja predsednik odbora koji se neposredno bira na period od 4. godine i može biti biran ponovo još za jedan mandat.
Za predsednika Odbora advokata može biti biran advokat sa najmanje 10. godina staža u advokaturi.
Odbori advokata u okviru svojih nadležnosti razmatraju sva pitanja u vezi sa radom Komore i njenih organa, kao i sa sprovođenjem odluka organa komore.
Odbori advokata:
- biraju svoje predstavnike u Skupštini Komore;
- predlažu kandidate za izbor članova i organa i tela Komore Čačak i AKS;
- daju inicijative za donošenje odluka u okviru nadležnosti Komore;
- ostvaruju saradnju sa predstavnicima pravosudnih organa i drugih državnih organa, kao i lokalne samouprave na teritoriji odbora o pitanjima iz oblasti advokature;
- daju mišljenja o kandidatu za upis u Imenik advokata koji je prethodno radio na teritoriji tog odbora i kandidate koji upis traže sa sedištem na teritoriji tog odbora.
Konferencija advokata Komore je najširi oblik ličnog izjašnjavanja advokata o najznačajnijim pitanjima za advokaturu.
Konferenciju čine svi članovi Komore.
Konferenciju saziva Upravni odbor Komore, sa predlogom dnevnog reda i određivanju vremena i mesta održavanja Konferencije advokata Komore.
Konferenciju saziva Upravni odbor Komore i na inicijativu većine Odbora advokata Advokatske komore Čačak.
Na dan održavanja Konferencije advokata Komore, obavezno se saziva i Skupština Komore.
Konferenciju advokata otvara i njom rukovodi Predsednik Komore do izbora radnog predsedništva i zapisničara.
Član 50
Konferencija advokata donosi preporuke, o kojima je Skupština Komore dužna da se odmah izjasni po okončanju Konferencije advokata Komore.
III IZBORNI POSTUPAK, PRESTANAK MANDATA I POSTUPAK OPOZIVA ZA ČLANOVE ORGANA I NOSIOCE FUNKCIJA ADVOKATSKE KOMORE ČAČKA
1. Izbori i mandat članova organa i nosilaca funkcija
Advokati koji su upisani u Imenik advokata Komore imaju pravo da biraju i budu birani za članove organa i nosioce funkcija u Komori i AKS u skladu sa Statutom AKS i ovim Statutom.
Skupština Komore bira članove organa i nosioce funkcija neposredno tajnim glasanjem na mandatni period od 4. (četiri) godine, osim ako ovim Statutom nije drugačije određeno.
Članovi organa i nosioci funkcija u Komori mogu biti članovi organa i obavljati istu funkciju najviše u dva mandata uzastopno, osim ako ovim Statutom nije drugačije određeno.
Predstavnike u Skupštini Komore biraju Odbori advokata u sastavu Komore u skladu sa ovim Statutom, neposredno i isključivo tajnim glasanjem.
Predstavnik u Skupštini Komore stiče prava i dužnosti danom potvrđivanja mandata od strane Skupštine Komore. Do konstituisanja Skupštine Komore, u smislu odredaba ovog Statuta, prava i dužnosti Skupštine Komore vrši Skupština Komore prethodnog saziva.
Nakon konstituisanja Skupštine Komore, u smislu odredaba ovog Statuta, prestaje mandat Skupštini Komore prethodnog saziva.
Članove Upravnog odbora Komore bira Skupština u skladu sa ovim Statutom, neposredno i isključivo tajnim glasanjem.
Član Upravnog odbora Komore stiče prava i dužnosti danom potvrđivanja mandata od strane Skupštine Komore. Do potvrđivanja mandata novih članova Upravnog odbora Komore traju prava i obaveze člana Upravnog odbora Komore iz prethodnog saziva.
Nakon konstituisanja Upravnog odbora Komore, u smislu odredaba ovog Statuta, prestaje mandat Upravnom odboru prethodnog saziva, a potvrđivanje preostalih mandata članova Upravnog odbora Komore vrši Skupština Komore.
Predsednik, Nadzorni odbor, Disciplinski tužilac i zamenici disciplinskog tužioca, Predsednik, Zamenik predsednika i sudije Disciplinskog suda Komore, biraju se na Skupštini Komore neposredno i isključivo tajnim glasanjem i tako da njihovi mandati traju do izbora članova novih organa Komore.
2. Organi za sprovođenje izbora
Izborna tela Komore su izborna komisija, birački odbori i verifikaciona komisija.
Izbornu komisiju čine predsednik, četiri člana i njihovi zamenici.
Birački odbor čine predsednik, dva člana i njihovi zamenici.
Verifikacionu komisiju čine predsednik, dva člana i njihovi zamenici.
Upravni odbor Komore bira Izbornu Komisiju, Verifikacionu komisiju i Biračke odbore za mandatni period od 4. godine.
Izborna komšija, Birački odbori i Verifikaciona komisija biraju se javno, većinom glasova prisutnih.
2.1. Izborna komisija
Upravni odbor Advokatske komore Čačak imenuje Izbornu komisiju u skladu sa članom 53. ovog Statuta.
Predsednik, zamenik predsednika, članovi Izborne komisije i njihovi zamenici, kao i predsednici i članovi drugih organa za sprovođenje izbora čije se postojanje predvidi ovim Statutom ne mogu biti kandidati niti predlagači kandidata za članove organa i nosioce funkcija u organima Komore. U slučaju da predsednik ili neko od članova Izborne komisije ili predsednik ili članovi drugih organa za sprovođenje izbora postanu kandidati ili predlagači kandidata za člana organa ili nosilaca funkcija u Komori, njima prestaje funkcija u organu za sprovođenje izbora i u tom slučaju se mora sprovesti nova procedura za izbor tog člana, odnosno, ako je u pitanju predsednik izborni organ se raspušta i Upravni odbor Komore bira novi organ za sprovođenje izbora.
Izborna komisija Komore
1. stara se o zakonitom sprovođenju izbora,
2. organizuje tehničku pripremu za izbore,
3. prati primenu i daje objašnjenja u vezi sa primenom ovog Statuta i sprovođenjem pojedinih izbornih radnji,
4. propisuje obrasce za sprovođenje izbornih radnji propisanih ovim Statutom,
5. sačinjava biračke spiskove, koji čine svi predstavnici Komore po izbornim jedinicama kojima je potvrđen mandat,
6. utvrđuje izgled, broj i način zaštite glasačkih listića za biračka mesta i overava ih,
7. određuje izborne akte koji joj se dostavljaju,
8. utvrđuje da li je predlog kandidature sastavljen i podnet u skladu sa ovim Statutom,
9. utvrđuje ispunjenost uslova za kandidovanja predloženog kandidata,
10. utvrđuje liste kandidata za članove organa AKS i nosioce funkcija Komore,
11. u slučaju prigovora na liste kandidata, Upravnom odboru Komore dostavlja mišljenje o osnovanosti prigovora i potreban materijal za odlučivanje po prigovoru, kao i predlog odluke po prigovoru,
12. sprovodi postupak glasanja, zajedno sa biračkim odborima,
13. vrši kontrolu zakonitog i statutarnog rada biračkih odbora,
14. utvrđuje i objavljuje rezultate izbora i to u roku od 24 časa od dobijanja zapisnika od strane Biračkih odbora i dužna je da u roku od 24 časa o rezultatima izbora obavesti Upravni odbor Komore uz dostavljanje zapisnika biračkih odbora o sprovedenim izborima i da u istom roku od 24 časa rezultate izbora objavi na veb sajtu Komore,
15. vodi zapisnik o svom radu koji potpisuju svi članovi Izborne komisije Komore, nakon dobijenih zapisnika potpisanih od strane biračkih odbora po izbornim jedinicama Komore,
16. podnosi izveštaj Upravnom odboru Komore o sprovedenim izborima,
17. određuje način čuvanja i rukovanja izbornim materijalom,
18. obavlja i druge poslove predviđene ovim statutom.
2.2. Birački odbor
Upravni odbor Komore imenuje Biračke odbore po izbornim jedinicama u sastavu: predsednik, zamenik predsednika, 2. (dva) člana i 2. (dva) zamenika člana za ponaosob najkasnije nedelju dana pre dana održavanja izbora. Izborne jedinice dostavljaju Upravnom odboru Komore predloge za predsednika, zamenika predsednika, članove i zamenike članova Biračkih odbora, najkasnije 15. dana od dana prijema pismenog obaveštenja o početku izbornog postupka.
Birački odbori sprovode neposredno glasanje na biračkom mestu pod nadzorom Izborne komisije, obezbeđuju pravilnost i tajnost glasanja i sa Izbornom komisijom utvrđuju rezultate glasanja na izbornoj jedinicu za koju su imenovani.
Birački odbori se imenuju za sprovođenje izbora ili dopunskih izbora i po okončanju izbornih radnji, njihov mandat se završava predajom izveštaja.
Birački odbori su u obavezi da rezultate glasanja dostave izbornoj komisiji u roku od 4. časa od momenta okončanja izbornog postupka i sačinjavanja zapisnika o rezultatima izbora.
Verifikaciona komisija, prati i stara se o zakonitom sprovođenju izbornih radnji za izbor predstavnika u Skupštinu, članova Upravnog odbora, predstavnika u Skupštinu AKS i za članove ostalih organa Komore i prisustvuje sednici izborne skupštine i dostavlja izveštaj o sprovedenom postupku sa predlogom Skupštini za potvrđivanjem mandata. Verifikaciona komisija radi u punom sastavu, a odlučuje većinom glasova.
Odluku o početku izbornog postupka donosi Upravni odbor Komore najkasnije 120. dana pre isteka mandata. Na osnovu ove odluke predsednik Komore obaveštava sve izborne jedinice o započinjanju izbornog postupka i poziva ih da dostave predloge za predsednika, zamenika predsednika, članove i zamenike članova Izborne komisije i Verifikacione komisije Komore.
Odluku o raspisivanju izbora donosi Upravni odbor Komore najkasnije 90. dana pre isteka mandata.
Odlukom o raspisivanju izbora utvrđuje se lista nosilaca funkcija i broj članova organa Komore koji se biraju neposredno i isključivo tajnim glasanjem, rokovi za sprovođenje izbornih radnji, imenovanje Izborne komisije Komore, rokovi za kandidovanje i utvrđivanje liste kandidata.
Odluka o raspisivanju izbora objavljuje se na web stranici, na oglasnoj tabli Komore i dostavlja svim izbornim jedinicama.
Izborne jedinice dužne su da dostave liste predstavnika za Skupštinu, članove Upravnog odbora i za ostale organe Komore, za koje su raspisani izbori, najkasnije 30. dana pre isteka mandata predstavnicima u Skupštini, članovima organa i nosilaca funkcija Komore.
Verifikaciona komisija Komore dužna je da dostavi izveštaj o zakonitosti sprovedenog izbornog postupka u izbornim jedinicama i predloži potvrdu mandata izabranih predstavnika u Skupštinama i Upravnim odborima i ostalim članovima organa i nosilaca funkcija AKS i Komore Čačak, najkasnije 10 dana pre isteka mandata predstavnicima u Skupštinama AKS i komore Čačak.
Za Predsednika Komore može se kandidovati advokat koji ispunjava sledeće kriterijume:
1. najmanje 15. godina neprekidnog staža u advokaturi pre kandidovanja,
2. da je pre kandidovanja najmanje 1. mandat radio u organima Komore ili AKS,
3. da nije disciplinski kažnjavan 10. godina koje prethode podnošenju kandidature,
4. da nije krivično odgovarao za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom,
5. da je doprineo ugledu advokature i očuvanju njenog samostalnog i nezavisnog položaja,
6. da nije član organa političke stranke.
Za potpredsednika Komore može se kandidovati advokat koji ispunjava identične uslove kao i kandidat za predsednika Komore.
Za člana Upravnog odbora Komore može se kandidovati advokat koji ispunjava sledeće kriterijume:
1. najmanje 10. godina neprekidnog staža u advokaturi pre kandidovanja,
2. da nije disciplinski kažnjavan 10. godina koje prethode podnošenju kandidature,
3. da nije krivično odgovarao za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom,
4. da nije član organa političke stranke,
5. da je doprineo ugledu advokature i očuvanju njenog samostalnog i nezavisnog položaja.
Za člana Nadzornog odbora Komore može se kandidovati advokat koji ispunjava sledeće kriterijume:
1. najmanje 10. godina staža u advokaturi pre kandidovanja,
2. da nije disciplinski kažnjavan 10. godina koje prethode podnošenju kandidature,
3. da nije krivično odgovarao za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom,
4. da nije član organa političke stranke.
Za Disciplinskog tužioca Komore može se kandidovati advokat koji ispunjava sledeće kriterijume:
1. najmanje 15. godina neprekidnog staža u advokaturi pre kandidovanja;
2. da je pre kandidovanja najmanje 1. mandat radio u organima AKS ili ove komore ;
3. da nije disciplinski kažnjavan 10. godina koje prethode podnošenju kandidature;
4. da nije krivično odgovarao za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom;
5. da je doprineo ugledu advokature i očuvanju njenog samostalnog i nezavisnog položaja;
6. da nije član organa političke stranke.
Za zamenika Disciplinskog tužioca Komore može se kandidovati advokat koji ispunjava sledeće kriterijume:
1. najmanje 10. godina neprekidnog staža u advokaturi pre kandidovanja;
2. da nije disciplinski kažnjavan 10. godina koje prethode podnošenju kandidature;
3. da nije krivično odgovarao za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom;
4. da nije član organa političke stranke.
Za Predsednika Disciplinskog suda Komore može se kandidovati advokat koji ispunjava sledeće kriterijume:
1. najmanje 15. godina neprekidnog staža u advokaturi pre kandidovanja;
2. da je pre kandidovanja najmanje 1. mandat radio u organima Komore AKS ili ove komore;
3. da nije disciplinski kažnjavan 10. godina koje prethode podnošenju kandidature;
4. da nije krivično odgovarao za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom;
5. da je doprineo ugledu advokature i očuvanju njenog samostalnog i nezavisnog položaja;
6. da nije član organa političke stranke.
Za zamenika predsednika Disciplinskog suda Komore može se kandidovati advokat koji ispunjava sledeće kriterijume:
1. najmanje 10. godina neprekidnog staža u advokaturi pre kandidovanja;
2. da je pre kandidovanja najmanje 1. mandat radio u organima AKS ili ove komore;
3. da nije disciplinski kažnjavan 10. godina koje prethode podnošenju kandidature;
4. da nije krivično odgovarao za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom;
5. da nije član organa političke stranke.
Za sudije Disciplinskog suda Komore može se kandidovati advokat koji ispunjava sledeće kriterijume:
1. najmanje 10. godina staža u advokaturi pre kandidovanja;
2. da nije disciplinski kažnjavan 10. godina koje prethode podnošenju kandidature;
3. da nije krivično odgovarao za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom;
4. da nije član organa političke stranke.
Za predstavnika u Skupštini AKS može se kandidovati advokat koji ispunjava sledeće kriterijume:
1. najmanje 5. godina staža u advokaturi pre kandidovanja;
2. da nije disciplinski kažnjavan 5. godina koje prethode podnošenju kandidature;
3. da nije krivično odgovarao za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom;
4. da je doprineo ugledu advokature i očuvanju njenog samostalnog i nezavisnog položaja;
5. da nije član organa političke stranke.
Za predstavnika u Skupštini Komore može se kandidovati advokat koji ispunjava sledeće kriterijume:
1. najmanje 5. godina staža u advokaturi pre kandidovanja;
2. da nije disciplinski kažnjavan 5. godina koje prethode podnošenju kandidature;
3. da nije krivično odgovarao za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom;
4. da je doprineo ugledu advokature i očuvanju njenog samostalnog i nezavisnog položaja;
5. da nije član organa političke stranke.
Pravo predlaganja kandidata, pod uslovima predviđenim Statutom AKS i ovim Statutom, za članove organa i nosioce funkcija koje bira Skupština, ima svaki predstavnik u Skupštini Komore, Upravni odbor Komore, Odbor advokata i najmanje 10. advokata.
Kandidature se dostavljaju u pisanoj formi Izbornoj komisiji, neposredno ili preporučenom poštom. Kandidature se zavode u delovodni protokol Komore. Kandidatura sadrži sledeće podatke: ime i prezime advokata koji se kandiduje za člana organa ili nosioca funkcije, sedište njegove advokatske kancelarije, organ ili funkciju za koju se kandidat predlaže i saglasnost kandidata.
Predlagač može predložiti samo jednog kandidata. Kandidatura mora biti overena advokatskim pečatom i potpisom predlagača, a saglasnost predloženog kandidata njegovim advokatskim pečatom i potpisom.
Prilikom podnošenja kandidature, kandidati za predsednika Komore dostavljaju programe rada.
Uz kandidaturu predlagač dostavlja potvrdu advokatske komore čiji je član predloženi kandidat o njegovom profesionalnom statusu u kojoj se navode podaci o dužini bavljenja advokaturom, da li je kandidat disciplinski odgovarao, ako jeste, kada i za koju povredu dužnosti i ugleda advokata, kada je obavljao funkciju člana organa ili nosioca funkcije u advokatskoj komori i izjavu predloženog kandidata o prihvatanju kandidature, izjavu da nije član organa političke stranke, izjavu o poznavanju jednog stranog jezika.
Isti kandidat ne može biti istovremeno uvršćen u dve liste kandidata za člana organa ili nosioca funkcije AKS i Komore Čačak. Ako je isti advokat kandidovan na više izbornih lista u AKS i Komori Čačak, Izborna komisija će ga pozvati da se opredeli na kojoj će listi ostati.
Ako kandidat ne postupi po zahtevu Izborne komisije iz prethodnog stava, Izborna komisija će ga staviti na listu za koju je u Komori stigla prva njegova kandidatura.
Članu organa u Komori Čačak, izborom za člana organa AKS, prestaje mandat u Komori Čačak.
Odredba iz stava 3. ovog člana odnosi se i na predstavnike u Skupštini AKS i predstavnike u Skupštini Komori Čačak.
Predstavnik u Skupštini AKS ili Komori Čačak može biti kandidovan za člana organa ili za nosioca funkcija u AKS ili Komore Čačak. U slučaju njegovog izbora za člana organa ili nosioca funkcije u AKS ili Komori Čačak prestaje mu mandat predstavnika u Skupštini AKS ili Komore Čačak.
U slučaju da izabrani kandidat za predstavnika u Skupštini AKS, predstavnika u Skupštini ove Komore, član organa AKS ili Komore Čačak ili nosilac funkcije AKS I Komore Čačak ne želi da se prihvati članstva u tom organu ili mu po bilo kom osnovu prestane funkcija člana tog organa pre isteka mandata, izabranim će se smatrati sledeći kandidat sa najvećim brojem glasova dobijenim na redovnim izborima za članove tih organa, što se utvrđuje na osnovu izveštaja Izborne komisije i Verifikacione komisije Komore.
Mandat naknadno izabranom predstavniku u Skupštini ili Upravnom odboru Komore potvrđuje Skupština Komore i taj mandat traje do isteka mandata u tom izbornom periodu.
U slučaju da ne postoje uslovi za primenu odredbe ovog člana sprovode se dopunski izbori koje raspisuje Upravni odbor Komore, u skladu sa ovim Statutom.
Kandidature se dostavljaju u rokovima koje utvrdi Upravni odbor Komore odlukom o raspisivanju izbora i on ne može biti kraći od 30. dana niti duži od 45. dana od dana donošenja odluke o raspisivanju izbora.
Od prvog dana određenog za prijem kandidatura, do utvrđivanja liste kandidata Izborna komisija je u stalnom zasedanju. Sekretarske poslove za Izbornu komisiju obavlja Služba Komore koja postupa po nalozima Izborne komisije.
5. Utvrđivanje liste kandidata
Izborna komisija proverava ispunjenost uslova za kandidovanje i utvrđuje liste kandidata najkasnije 10. dana pre dana održavanja izborne sednice Skupštine Komore Redosled kandidata utvrđuje se prema vremenu prijema izborne liste od strane izborne komisije. Liste kandidata sa potvrdom izborne komisije o vremenu prijema liste dostavljaju se na potvrdu Upravnom odboru Komore.
Izborna komisija utvrđuje listu kandidata koja mora imati veći broj kandidata od broja članova organa ili nosilaca funkcije za koje se vrši izbor.
Ako Izborna komisija utvrdi da kandidatura ne ispunjava uslove propisane ovim Statutom, pozvaće predlagača da nedostatke otkloni u roku od 3. dana od dana prijema pismenog obaveštenja. Ako predlagač nedostatke ne otkloni, Izborna komisija će rešenjem kandidaturu odbaciti.
Protiv rešenja Izborne komisije dozvoljen je prigovor u roku od 48. sati od dana prijema rešenja o odbacivanju kandidature.
Protiv odluke Izborne komisije o utvrđivanju liste kandidata dozvoljen je prigovor u roku od 48. sati od dana objavljivanja. Odluka o utvrđivanju liste kandidata objavljuje se na web stranici i na oglasnoj tabli Komore sa tačnim vremenom objavljivanja.
Pravo na prigovor iz stava 4. i 5. imaju predlagač i kandidat.
O prigovorima iz stava 4. i 5. ovog člana, odlučuje Upravni odbor Komore u narednom roku od 48 sati.
Odluka Upravnog odbora Komore po prigovorima je konačna.
Izborna komisija Komore može da radi ukoliko je prisutan predsednik ili zamenik predsednika i više od polovine članova, a odluke donosi većinom glasova prisutnih. Glasati mogu samo članovi Izborne komisije, ili zamenik člana na mesto odsutnog člana Izborne komisije. Ukoliko u toku sprovođenja izbornog postupka, predsednik Izborne komisije upozori na nepravilnosti u radu, koje se ne otklone, ovlašćen je da odmah prekine dalji tok izbornog postupka, naloži ponavljanje izborne radnje ili celokupnih izbora i obavesti o tome Upravni odbor i Skupštinu Komore. Nakon odluke predsednika Izborne komisije, zamenik predsednika i članovi komisije ne mogu dalje postupati. Povodom odluke predsednika Izborne komisije, Skupština Komore donosi odluku o daljem toku izbora.
Izborna komisija potvrđene liste kandidata, najkasnije 5 dana pre dana održavanja izborne sednice Skupštine Komore, dostavlja predstavnicima Skupštine, izbornim jedinicama i objavljuje na web stranici i na oglasnoj tabli Komore sa tačnim vremenom objavljivanja.
Izborni materijal sadrži:
1. odluku Upravnog odbora Komore o početku izbornog postupka, obaveštenje predsednika Komore o početku izbornog postupka i odluku o raspisivanju izbora,
2. kandidature,
3. liste kandidata,
4. potvrđene liste kandidata,
5. birački spisak,
6. eventualne prigovore i odluke po prigovorima,
7. glasačke listiće,
8. kontrolne listiće,
9. zapisnike Izborne komisije o utvrđivanju rezultata glasanja za svaku pojedinačnu listu kandidata,
10. zapisnik Izborne komisije o toku izbornog postupka i rezultatima glasanja,
11. izveštaj Verifikacione komisije.
Birački spisak sadrži prezimena i imena predstavnika u Skupštini Komore kojima je potvrđen mandat, koji su razvrstani prema izbornim jedinicama i prema azbučnom Advokatske komore redu prezimena.
Na dan održavanja izborne sednice Skupštine Komore ne mogu se vršiti izmene u biračkom spisku.
Nakon potvrđivanja izbornih lista, Izborna komisija priprema i overava glasačke listiće.
Glasački listić sadrži datum održavanja izborne skupštine, naziv organa ili funkcije za koju se vrši izbor kandidata, redni broj koji se stavlja ispred prezimena i imena kandidata, prezime i ime kandidata sa naznakom izborne jedinice čiji je kandidat član, napomenu o broju članova ili nosilaca funkcija za koji se glasa zaokruživanjem rednog broja ispred ličnog imena kandidata.
Izborna komisija utvrđuje izgled, oblik, broj glasačkih listića koji mora biti jednak broju birača upisanih u birački spisak. Glasački listići štampaju se na jednom mestu pod kontrolom Izborne komisije i mogu biti štampani na hartiji zaštićenoj vodenim žigom ili obeleženih na drugi način, radi potvrđivanja sigurnosti glasanja, o čemu odlučuje Upravni odbor Komore
Glasački listić Izborna komisija overava pečatom i utvrđuje Izgled i sadržinu pečata. Predsednik Izborne komisije odgovoran je za zakonitu upotrebu pečata i rad Izborne komisije.
Kontrolni listić sadrži podatke o datumu i mestu održavanja izborne sednice Skupštine Komore i ima drugačiju boju od ostalih glasačkih listića.
Zapisnici o primopredaji izbornih materijala sadrže podatke o licima koja su prisutni primopredaji izbornog materijala i tačnu specifikaciju izbornog materijala čija se primopredaja vrši.
Izborni materijal se čuva najmanje 4. (četiri) godine.
7. Izbori za skupštinu advokatske komore Čačak
Izbor Skupštine Komore saziva predsednik Komore najkasnije 90. dana od dana prestanka mandata predstavnika prethodnog saziva Skupštine Komore.
Predstavnici u Skupštini Komore biraju se neposrednim i tajnim glasanjem, po izbornim jedinicama, u skladu sa čl. 18.. ovog Statuta, kojim je određen broj predstavnika u Skupštini Advokatske komore Čačak, prema izbornim jedinicama.
Izborna lista je jedinstvena za celu Komoru a sadrži predstavnike po principu predviđenom u čl. 18. ovog Statuta.
Izbore za Skupštinu AK Čačak sprovodi Izborna komisija.
Izborna komisija određuje biračka mesta na kojima se sprovodi glasanje za predstavnike u Skupštinu Komore po izbornim jedinicama.
Glasanjem na biračkom mestu rukovode birački odbori koje imenuje Izborna komisija.
Za svako biračko mesto obezbeđuje se providna kutija kao i potreban broj glasačkih listića koji je jednak broju upisanih advokata u toj izbornoj jedinici.
Glasanje se sprovodi prema biračkom spisku u kome su upisani svi advokati Komore na dan raspisivanja izbora za predstavnike u Skupštinu Komore.
Birački odbori su dužni da u roku od 3 sata po završetku prebrojavanja glasova glasački materijal dostave Izbornoj komisiji u sedištu Komore.
Za predstavnika u Skupštinu Komore izabran je kandidat koji je dobio najveći ukupan broj glasova u svojoj izbornoj jedinici. Ukoliko dva ili više kandidata imaju jednak broj glasova, izabran je onaj kandidat koji ima duži staž u advokaturi.
Nakon završetka procesa izbora i dostavljanja izveštaja Verifikacione komisije Predsednik upravnog odbora Komore zakazuje konstitutivnu Skupštinu u roku od 30. dana od dana prijema izveštaja Verifikacione komisije.
Predsednik komore rukovodi konstitutivnom sednicom Skupštine Komore, na kojoj se potvrđuju mandati novoizabranih predstavnika u Skupštini Komore na osnovu izdatih uverenja o izvoru predstavnika i izveštaja Verifikacione komisije.
Izbornu sednicu Skupštine Komore na kojoj se vrši izbor organa Komore i nosilaca funkcija, a na predlog Upravnog odbora, saziva Predsednik Komore prethodnog saziva.
Izbornoj sednici Skupštine Komore prisustvuju predstavnici u Skupštini prethodnog saziva i predstavnici u Skupštini novog saziva.
Izbornom sednicom Skupštine Komore, predsedava do potvrđivanja mandata novoizabranih predstavnika, predsednik Komore prethodnog saziva, a nakon potvrđivanja mandata novoizabranih predstavnika Skupštine Komore, do izbora novog predsednika Komore predstavnik koga izabere Skupština javnim glasanjem.
Na izbornoj sednici Skupštine, predstavnici Skupštine prethodnog saziva razmatraju i glasaju o izveštajima o radu organa Komore prethodnog saziva.
Verifikaciona komisija podnosi Skupštini Komore izveštaj o toku izbornog postupka, za izbor predstavnika i članova Upravnog odbora Advokatske komore Čačak i predlaže potvrđivanje mandata predstavnika u Skupštini i članova Upravnog odbora Advokatske komore Čačak (svih ili delimično).
Nakon potvrđivanja mandata novoizabranih predstavnika u Skupštini Komore, na Izbornoj sednici Skupštine, Izborna komisija i Upravni odbor Komore prethodnog saziva, podnose izveštaj o toku izbornog postupka i o utvrđenim listama kandidata.
Glasanje se sprovodi glasačkim listićima.
Glasanje je tajno.
Izborna komisija/birački odbor ne smeju ni na koji način uticati na odluku birača.
Upravni odbor Komore može, eventualno, predložiti Skupštini glasanje i utvrđivanje rezultata glasanja elektronskim putem, ukoliko su prethodno obezbeđeni neophodni tehnički uslovi: odgovarajuće softversko rešenje, identifikacione kartice za elektronsko glasanje, potrebna oprema (kompjuteri, čitači identifikacionih kartica i dr).
Na dan održavanja izborne sednice Skupštine Komore, Izborna komisija utvrđuje da li je pripremljen izborni materijal, kao i da li je pripremljeni materijal potpun, ispravan i u skladu sa odredbama ovog Statuta, da li su obezbeđeni uslovi koji omogućavaju tajnost glasanja, što unosi u zapisnik o svom radu.
Pre početka glasanja Izborna komisija Komore proverava glasačke kutije u prisustvu prvog glasača i ti rezultati upisuju se u kontrolni listić koji potpisuju članovi biračkog odbora i prvi glasač. Tako potpisani kontrolni listić ubacuje se u glasačku kutiju, nakon čega se ona pečati. Ovaj postupak se unosi u zapisnik o radu Izborne komisije Komore.
Po otvaranju glasačke kutije, najpre se proverava sa li se u kutiji nalazi kontrolni listić. Ako u glasačkoj kutiji nema kontrolnog listića, glasanje se, za tu izbornu listu, ponavlja.
Prilikom glasanja Izborna komisija Komore utvrđuje identitet glasača na osnovu lične karte ili advokatske legitimacije i zaokružuje redni broj ispred prezimena glasača na biračkom spisku. Birač potpisuje birački spisak i uzima glasačke listiće.
Glasanje se obavlja zaokruživanjem rednog broja ispred prezimena kandidata. Glasa se za onaj broj članova organa i nosilaca funkcija koji se bira.
Glasati se može samo za kandidate koji su navedeni na glasačkom listiću.
Po završenom glasanju glasač glasački listić ubacuje u glasačku kutiju napravljenu od providnog materijala i napušta biračko mesto.
Tokom glasanja Izborna komisija Komore je odgovorna za red na biračkom mestu i za zakonito i statutarno sprovođenje procesa glasanja.
9. Utvrđivanje rezultata glasanja
Po završenom glasanju Izborna komisija Komore pristupa utvrđivanju rezultata glasanja na biračkom mestu. Glasačke kutije se ne smeju iznositi iz prostorije u kojoj se glasalo, pre utvrđivanja konačnog rezultata glasanja. Utvrđivanju rezultata glasanja prisustvuju članovi Izborne komisije Komore, članovi Biračkog odbora ako je formiran i članovi Verifikacione komisije Komore.
Izborna komisija Komore utvrđuje broj neupotrebljenih glasačkih listića i stavlja ih u poseban omot koji pečati.
Na osnovu biračkog spiska utvrđuje se broj glasača.
Kada se otvori glasačka kutija, posle provere kontrolnog listića, važeći glasački listići odvajaju se od nevažećih. Nevažeći glasački listić je glasački listić koji je na materijalu koji nije preuzet od strane izborne komisije i koji je nepopunjen ili je popunjen tako da se ne može sa sigurnošću utvrditi za kog kandidata je birač glasao ili ako je na glasačkom listiću zaokružen veći broj kandidata od onog koji se bira ili ako je na glasačkom listiću bilo šta dopisano.
Ako se utvrditi da je broj glasačkih listića u glasačkoj kutiji veći od broja birača koji su glasali, glasanje za tu izbornu listu se ponavlja.
Po utvrđivanju rezultata glasanja, Izborna komisija sačinjava zapisnik u koji se unose podaci o broju primljenih glasačkih listića, broju neupotrebljenih glasačkih listića, broju nevažećih glasačkih listića, broju važećih glasačkih listića, broju birača prema biračkom spisku, broju birača koji je preuzeo birački materijal, broju birača koji su glasali i broju glasova za svakog kandidata.
Izabrani su kandidati koji su dobili najveći broj glasova.
Ako postoji jednaka podela glasova između dva ili više kandidata zbog koje se ne može izvršiti potpun izbor organa i nosilaca funkcija, izabranim se smatra onaj kandidat koji ima duži staž u advokaturi do dana kandidovanja.
Izborna komisija Skupštini Komore saopštava rezultate izbora.
Ako članovi Izborne komisije na osnovu izbornih akata utvrde nepravilnosti koje su očito uticale na rezultate izbora predložiće predsedniku Izborne komisije, a ovaj Skupštini Komore da se poništi glasanje.
O ponavljanju izbornog postupka odlučuje Skupština Komore.
Ukoliko Izborna komisija Komore ne utvrdi nepravilnosti i ne predloži Skupštini Komore poništavanje glasanja, a po podnošenju izveštaja Izborne komisije Skupštini Komore, Verifikaciona komisija podnosi svoj izveštaj o zakonitom i statutarnom sprovođenju izbora i Skupštini predlaže potvrđivanje mandata.
Svaki kandidat, predlagač i svaki birač (predstavnik u Skupštini Komore) imaju pravo prigovora. Prigovor se podnosi Verifikacionoj komisiji u roku od 24 sata od časa saopštavanja rezultata izbora.
O prigovoru, Verifikaciona komisija donosi svoju odluku odmah.
Skupština Komore, po donošenju odluke Verifikacione komisije na uložene prigovore donosi odluku o potvrđivanju mandata novoizabranih nosilaca funkcija i članova organa.
Kandidat, predlagač i svaki birač (predstavnik u Skupštini Komore) protiv odluke Skupštine o potvrđivanju ili o nepotvrđivanju mandata, može izjaviti žalbu upravnom odboru AKS u roku od 48. sati od dana prijema.
Ako upravni odbor AKS usvoji žalbu i poništi izbornu radnju ili celokupne izbore, izborni postupak će se ponoviti u roku od 10. dana od dana pravnosnažnosti te odluke
Protiv odluke Upravnog odbora AKS, kojom je odbijena žalba, može se pokrenuti upravni spor pred Upravnim sudom.
Ako se za vreme trajanja mandata smanji broj predstavnika u Skupštini Komore, odnosno članova organa Komore za više od jedne četvrtine, a ne mogu da se primene odredbe ovog Statuta, sprovode se dopunski izbori na način i po postupku predviđenom ovim Statutom za redovne izbore.
Mandat predstavniku u Skupštini Komore odnosno članu organa Komore izabranom na dopunskim izborima ističe kada i mandati ostalih predstavnika odnosno članova organa tog saziva.
Ukoliko je mandat predstavnika, člana organa ili nosioca funkcije koji je izabran na dopunskim izborima kraći od dve godine, ne smatra se da je ostvario mandat.
10. Prestanak mandata, opoziv članova organa i nosilaca funkcija advokatske komore Srbije
Predstavniku u Skupštini, članu organa i nosiocu funkcije Komore prestaje mandat danom potvrđivanja mandata novoizabranih predstavnika, članova organa i nosilaca funkcija Komore.
Članovi organa i nosioci funkcija u Komori postupaju u skladu sa interesima profesije, a u donošenju odluka postupaju u skladu sa ličnim uverenjem i dužni su da se staraju o poštovanju i izvršavanju odluka organa u čijem radu učestvuju.
Predstavniku u Skupštini, članu organa, odnosno nosiocu funkcije u Komori, kao i članu organa odnosno nosiocu funkcije u AKS, koji je biran iz ove Komore, prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran:
- ako izgubi svojstvo člana Advokatske komore Čačak;
- smrću;
- opozivom,
- ostavkom, ili
- iz drugih razloga.
Predstavnik u Skupštini, član organa, odnosno nosilac funkcije u Komori, kao i član organa odnosno nosilac funkcije u AKS, koji je biran iz redova ove Komore može biti opozvan:
1. ako duže od šest meseci ne vrši svoju dužnost,
2. ako za vreme trajanja mandata neopravdano izostane sa dva uzastopna sastanka,
3. ako ne izvršava zaključke i stavove organa AKS i Komore Čačak za čije je izvršenje zadužen,
4. ako ne obaveštava Komoru o svom radu u organima AKS,
5. ako svojim radom i ponašanjem nanosi štetu ugledu Komore, AKS i advokaturi.
Postupak za opoziv, mogu pokrenuti:
1. Skupština AKS
2. Skupština Komore Čačak
3. organ AKS čiji se član opoziva i
4. organ Komore čiji se član opoziva
Opoziv predstavnika vrši se po postupku za njihov izbor, određen ovim statutom.
Zakonitost sprovođenja postupka opoziva prati Verifikaciona komisija Komore Čačak, koja o tome podnosi izveštaj Skupštini Komore.
Verifikaciona komisija Komore je dužna da upozori Skupštinu i Upravni odbor Komore na eventualno kršenje odredbi Statuta Komore.
Opoziv predstavnika i članova organa iz člana 106. stava 1. ovog Statuta, ne može se izvršiti bez prethodnog pribavljanja mišljenja organa čiji je član (Skupštine, odnosno Upravnog odbora Komore, odnosno AKS).
Skupština Komore odluku o opozivu donosi apsolutnom većinom - 50% plus 1 glas od ukupnog broja predstavnika u Skupštini Komore.
Organ koji pokreće postupak opoziva člana organa ili nosioca funkcija koje bira Skupština Komore neposredno i isključivo tajnim glasanjem, dužan je da Skupštini Komore dostavi pismeni predlog sa obrazloženjem i dokazima na kojima zasniva razloge za opoziv predstavnika u Skupštini Komore, člana organa i nosioca funkcije u Komori i AKS.
Skupština Komore utvrđuje predlog odluke o opozivu većinom glasova i o ovom predlogu predstavnici u Skupštini Komore se izjašnjavaju isključivo tajnim glasanjem.
11. Odgovornost advokatske komore Čačka i njenih organa
Komora je dužna da se u vršenju svojih prava i dužnosti pridržava Ustava, zakona, ovog Statuta i drugih propisa i ugovora koje je zaključila.
Organi Komore za svoj rad odgovaraju Skupštini Komore.
Članovi organa i nosioci funkcija u Komori za svoj rad odgovaraju Skupštini Komore.
Članovi organa i nosioci funkcija u Komori se opredeljuju, istupaju i glasaju po sopstvenom uverenju i za izneto mišljenje ili dati glas ne mogu biti pozvani na odgovornost, niti se iz tih razloga može pokrenuti postupak opoziva od strane Komore.
U vršenju prava i dužnosti članovi organa i nosioci funkcija Komore u obavezi su da postupaju u skladu sa Ustavom, zakonom, ovim Statutom i drugim opštim aktima Komore i u interesu očuvanja i unapređenja samostalnog i nezavisnog položaja advokature.
Predsednik Komore obustaviće od izvršenja odluku Upravnog odbora Komore za koju smatra da je nezakonita samo do prve naredne sednice Upravnog odbora Komore.
Komora ima sledeća javna ovlašćenja:
1) odlučivanje o zahtevima za upis u imenik advokata, imenik zajedničkih advokatskih kancelarija, upisnik A i upisnik B imenika advokata, imenik advokatskih pripravnika i imenik advokatskih pripravnika volontera,
2) odlučivanje o zahtevima za privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom,
3) odlučivanje o zahtevima za nastavak obavljanja advokature posle privremenog prestanka prava na bavljenje advokaturom,
4) odlučivanje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom,
5) određivanje privremenog zamenika i preuzimatelja advokatske kancelarije,
6) odlučivanje o pokretanju i vođenju disciplinskog postupka protiv advokata ili advokatskog pripravnika, o njihovoj disciplinskoj odgovornosti i o izricanju disciplinskih mera,
7) uređivanje sadržine i načina vođenja imenika iz tač. 1. ovog stava,
8) vođenje imenika iz tačke 1. ovog stava,
9) izdavanje i produžavanje važenja advokatskih legitimacija i legitimacija advokatskih pripravnika,
10) sprovođenje programa, organizacije i načina polaganja advokatskog ispita,
11) određivanje visine materijalnih obaveza advokata za teritoriju Komore,
12) obavlja i druge poslove predviđene zakonom, Statutom AKS i ovim Statutom.
Imenici advokata, zajedničkih advokatskih kancelarija, upisnik A i upisnik B "imenika advokata stranih državljana su javne knjige.
Izvodi iz ovih imenika i potvrde izdate na osnovu podataka iz ovih imenika su javne isprave.
U vršenju javnih ovlašćenja i u postupku koji vodi Komora kada rešava o pravima, obavezama ili pravnim interesima, primenjuju se odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak.
Pravo na bavljenje advokaturom stiče se donošenjem odluke o upisu u imenik advokata i polaganjem advokatske zakletve.
Postupak za ostvarivanje prava na bavljenje advokaturom pokreće se pismenim zahtevom kandidata za upis u imenik advokata podnetim Komori.
Uslovi za donošenje odluke o upisu u imenik advokata, ako Zakonom o advokaturi nije drugačije određeno, su:
1) diploma pravnog fakulteta stečena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja,
2) položen pravosudni i advokatski ispit u Republici Srbiji,
3) državljanstvo Republike Srbije,
4) opšta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost,
5) nepostojanje radnog odnosa,
6) neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,
7) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,
8) dostojnost za bavljenje advokaturom,
9) obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova, u skladu sa aktom AKS,
10) protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu AKS, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.
Smatra se da nije dostojan poverenja za bavljenje advokaturom kandidat iz čijeg se života i rada, u skladu sa opšteprihvaćenim moralnim normama i kodeksom, može zaključiti da se neće savesno baviti advokaturom i čuvati njen ugled.
Ispunjenost uslova za upis u imenik advokata iz stava 1. tač. 6 i 8 ovog člana AKS ceni po slobodnoj oceni.
Uz zahtev za upis kandidat je dužan da dostavi dokaze i podatke o ispunjavanju uslova propisanih Zakonom o advokaturi i to:
1. izvod iz matične knjige rođenih,
2. uverenje o državljanstvu Republike Srbije,
3. diplomu pravnog fakulteta ili uverenje o diplomiranju,
4. uverenje o položenom pravosudnom ispitu,
5. uverenje o položenom advokatskom ispitu,
6. uverenje suda da se protiv kandidata za upis ne vodi krivični postupak,
7. uverenje centra za socijalni rad da je kandidat poslovno sposoban,
8. lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti,
9. kopiju lične karte,
10. potvrdu da je kandidat raskinuo radni odnos ili izjava da će raskinuti radni odnos,
11. izjavu da nema drugu registrovanu samostalnu delatnost ili status statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,
12. potvrdu prethodnog poslodavca da li je kandidat disciplinski odgovarao, a ako jeste kada i za koju povredu radne obaveze i koja je disciplinska mera izrečena,
13. dve fotografije.
Komora po službenoj dužnosti pribavlja dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 6. stav 1. Zakona o advokaturi i to:
1. neosuđivanost kandidata za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,
2. dostojnost za bavljenje advokaturom,
3. protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen,
4. mišljenje advokatske komore u sastavu AKS na čijoj je teritoriji kandidat obavljao profesionalnu delatnost pre podnošenja zahteva za upis u Imenik advokata.
Pravna lica, državni i pravosudni organi i organizacije dužni su da, u skladu sa Zakonom o advokaturi, na zahtev advokatske komore, daju o kandidatu tačne i potpune podatke, potrebne za ocenu da li ispunjava uslove iz člana 6. Zakona o advokaturi.
Podneti zahtevi za upis u imenik advokata evidentiraju se na prvoj sednici upravnog odbora Komore i o tome se obaveštava članstvo sa pozivom da stavi svoje eventualne obrazložene pismene primedbe ili predloge po podnetim zahtevima.
Rok za evidenciju počinje da teče od dana sednice upravnog odbora na kojoj je zahtev evidentiran.
Po isteku roka za evidenciju koji ne može biti duži od 30 dana, upravni odbor odlučuje o zahtevu kandidata za upis u imenik advokata, izuzev u slučaju postojanja prigovora na upis kandidata.
Organ koji odlučuje o upisu može prethodno obaviti razgovor sa kandidatom za upis i tražiti razjašnjenje određenih činjenica, a ukoliko ima primedaba po njegovom zahtevu, upoznaće kandidata sa sadržinom istih i dati mu mogućnost da se u roku od 8 dana o njima izjasni.
Podnosilac zahteva za upis u imenik advokata može prisustvovati sednici upravnog odbora na kojoj se donosi odluka o njegovom zahtevu i davati, po odobrenju predsedavajućeg, potrebna usmena objašnjenja i predloge.
U postupku većanja i glasanja o zahtevu za upis isključena je javnost.
Komora može odložiti donošenje odluke o zahtevu, do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, ako je protiv kandidata optužnica za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom, stupila na snagu.
Ako kandidat ispunjava uslove iz člana 6. stav 1. Zakona o advokaturi, Komora donosi odluku o upisu u imenik advokata.
Komora će odbiti zahtev za upis u imenik advokata kandidata koji ne ispunjava uslove propisanu u članu 6. stav 1. Zakona o advokaturi.
O odluci iz stava 3. ovog člana, Komora je dužna da bez odlaganja obavesti AKS i sve advokatske komore u njenom sastavu.
Upravni odbor Komore odlučuje o zahtevu za upis u Imenik advokata u roku koji ne može biti duži od 60. dana od podnošenja zahteva.
Ako Upravni odbor Komore ne odluči o zahtevu za upis u roku od 60 dana, podnosilac zahteva može izjaviti žalbu Upravnom odboru AKS.
Upravni odbor Komore će poništiti odluku o upisu u Imenik advokata ako se naknadno utvrdi na nisu postojali propisani uslovi za upis.
Protiv rešenja Upravnog odbora Komore kojim se odbija zahtev za upis, ili poništava upis kandidata u imenik advokata Komore, može se izjaviti žalba u roku od 15. dana od dana dostavljanja rešenja, Upravnom odboru AKS koji je nadležan za donošenje drugostepene odluke.
Žalba se podnosi Komori u dva primerka.
Protiv konačne odluke Upravnog odbora AKS može se pokrenuti upravni spor.
Komora je dužna da u roku od 30. dana od donošenja odluke o upisu u imenik advokata, omogući kandidatu polaganje advokatske zakletve, pod uslovom da je uplatio troškove upisa, a ako se radi o stranom državljaninu i pod uslovom da je podneo dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.
Advokatska zakletva polaže se pred predsednikom Komore ili licem koje on ovlasti.
Advokatska zakletva glasi:
"Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i drugih propisa, statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature."
Nakon usmeno položene zakletve, kandidat potpisuje svečanu izjavu sa tekstom zakletve.
Kandidat koji je pre podnošenja zahteva za upis u imenik advokata bio u radnom odnosu, dužan je da pre polaganja zakletve dostavi dokaz o prestanku tog radnog odnosa, dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od profesionalne odgovornosti i dokaz o uplati propisane upisnine.
Komora, na dan položene advokatske zakletve, donosi rešenje o upisu u imenik advokata i izdaje advokatsku legitimaciju.
Advokatska legitimacija služi kao dokaz svojstva advokata.
Advokatska legitimacija sadrži ime i prezime advokata, lični broj ili jedinstveni matični broj građana (JMBG), njegovu fotografiju, redni broj i dan, mesec i godinu upisa u imenik advokata, kao i druge podatke od značaja za utvrđivanje svojstva advokata predviđene opštim aktom Komore i AKS.
2. Upis u imenik zajedničkih advokatskih kancelarija
Dva ili više advokata mogu ugovorom, kojim uređuju međusobne poslovne i imovinske odnose, osnovati zajedničku advokatsku kancelariju.
Ugovor iz stava 1. ovog člana i zahtev za upis u imenik zajedničkih advokatskih kancelarija ugovorne strane dužne su da dostave nadležnoj advokatskoj komori u roku od 15. dana od dana zaključenja ugovora.
Svi advokati iz zajedničke advokatske kancelarije moraju imati isto sedište kancelarije.
Zajednička advokatske kancelarija mora imati istaknutu tablu sa nazivom: "zajednička advokatska kancelarija" i imenom zajedničke advokatske kancelarije, u skladu sa ugovorom o osnivanju, Statutom AKS i ovim Statutom.
Ime zajedničke advokatske kancelarije sadrži samo prezime jednog, više ili svih članova zajedničke advokatske kancelarije.
Zajednička advokatska kancelarija nema svojstvo pravnog lica.
Zajednička advokatska kancelarija prestaje sporazumom ili ako u njoj ostane samo jedan advokat.
O zahtevu za upis u Imenik zajedničkih advokatskih kancelarija odlučuje u prvom stepenu upravni odbor Komore.
U slučaju da potpisnik ugovora o osnivanju zajedničke advokatske kancelarije ima sedište kancelarije van sedišta zajedničke advokatske kancelarije, dužan je da uz zahtev za upisu u Imenik zajedničkih advokatskih kancelarija podnese zahtev za preseljenje sedišta advokatske kancelarije u sedište zajedničke advokatske kancelarije.
Zajednička advokatska kancelarija ima pečat sa nazivom: "zajednička advokatska kancelarija", imenom i adresom sedišta zajedničke advokatske kancelarije, a u skladu sa ugovorom o osnivanju, Statutom AKS i ovim Statutom.
Advokat koji je član zajedničke advokatske kancelarije dužan je da, uz pečat iz st. 1. ovog člana, koristi i svoj pečat.
Zajednička advokatska kancelarija ima jedno sedište.
Punomoćje za zastupanje stranaka daje se pojedinim, ili svim članovima zajedničke advokatske kancelarije.
Za vreme trajanja suspenzije ili mirovanja prava i obaveza pojedinih članova zajedničke advokatske kancelarije, ne može se strankama davati na potpis punomoć sa njihovim imenima.
Članovi kancelarije su dužni da obaveste Advokatsku komoru Čačak o prestanku rada i o statusnim i personalnim promenama u roku od 8 dana od dana kada je promena nastupila.
3. Upis u imenik advokata stranih državljana
Advokat - strani državljanin može se upisati u upisnik A i upisnik B imenika advokata, ako se bavi advokaturom u matičnoj državi u skladu sa propisima te države i ako, u zavisnosti od vrste upisa, ispunjava uslove iz Zakona o advokaturi.
O upisu advokata - stranog državljanina Komora obaveštava AKS koja obaveštava nadležnu advokatsku komoru u njegovoj matičnoj državi.
Na rad advokata - stranih državljana primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na domaće advokate, statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.
Advokat upisan u upisnik A i upisnik B imenika advokata stranih državljana nema pravo:
1) da bira i bude biran za člana organa i nosioca funkcija u Komori,
2) da zapošljava advokatske pripravnike radi obavljanja pripravničke vežbe, u skladu sa zakonom,
3) da bude imenovan za privremenog zastupnika, poreskog zastupnika ili branioca po službenoj dužnosti, da pruža besplatnu pravnu pomoć u skladu sa važećim propisima, da bude punomoćnik stranke koja je oslobođena od plaćanja sudskih troškova, niti da bude medijator.
4. Upis u imenik advokata stranih državljana - upisnik A
Pružanje pravne pomoći advokata stranog državljanina, upisanog u upisnik A Imenika advokata stranih državljana, ograničeno je samo na davanje usmenih i pismenih pravnih saveta i mišljenja koji se odnose na primenu prava njegove matične države i međunarodnog prava.
Za upis u upisnik A Imenika advokata stranih državljana kandidat mora ispunjavati uslove iz člana 6. i 14. Zakona o advokaturi.
1) da je upisan u imenik advokata u matičnoj državi,
2) da ima opštu zdravstvenu i potpunu poslovnu sposobnost,
3) da nije u radnom odnosu van advokature,
4) neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,
5) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,
6) dostojnost za bavljenje advokaturom,
7) obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova,
8) protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen,
9) da ima zaključen ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.
Uz zahtev za upis u upisnik A imenika advokata, advokat - strani državljanin je dužan da dostavi dokaze i podatke o ispunjavanju uslova propisanih Zakonom o advokaturi i to:
1. potvrdu advokatske komore čiji je član o tome da u matičnoj državi ima status advokata, u izvorniku i overenom prevodu na srpski jezik, ne stariju od tri meseca,
2. uverenje o državljanstvu države čiji je državljanin, u izvorniku i overenom prevodu na srpski jezik,
3. uverenje da se protiv kandidata za upis ne vodi krivični postupak u matičnoj državi i u Republici Srbiji,
4. uverenje da kandidat nije lišen poslovne sposobnosti u matičnoj državi,
5. lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti u Republici Srbiji,
6. kopiju putne isprave i original na uvid,
7. izjavu da nema zasnovan radni odnos van advokature,
8. izjavu da nema drugu registrovanu samostalnu delatnost ili status statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,
9. da ima obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova, u skladu sa aktom AKS,
10. da ima zaključen ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji,
11. dve fotografije.
Strani dokumenti se dostavljaju u izvorniku i overenom prevodu po propisima u Republici Srbiji.
Komora po službenoj dužnosti pribavlja dokaze o ispunjenosti uslova iz ovog Statuta i to:
1. neosuđivanost kandidata za krivično delo koje kandidata čini nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,
2. dostojnost za bavljenje advokaturom od advokatske komore čiji je član,
3. protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata stranih državljana bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.
Ispunjenost uslova za upis u Imenik advokata stranih državljana - upisnik A, u pogledu neosuđivanosti kandidata za krivična dela koja ga čine nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom i dostojnosti za bavljenje advokaturom, nadležni organ Komora ceni po slobodnoj oceni.
Pre donošenja rešenja o upisu u Imenik advokata stranih državljana - upisnik A, kandidat je dužan da izvrši uplatu troškova upisa i dostavi dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.
Komora je dužna da u roku od 30. dana od dana donošenja odluke o upisu u imenik advokata stranih državljana - Upisnik A, omogući kandidatu advokatu stranom državljaninu polaganje advokatske zakletve.
Advokatska zakletva polaže se na srpskom ili maternjem jeziku pred predsednikom advokatske komore ili licem koje on ovlasti.
Advokatska zakletva glasi:
"Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i drugih propisa, statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature."
Nakon usmeno položene zakletve kandidat potpisuje svečanu izjavu sa tekstom zakletve.
U slučaju da kandidat advokat strani državljanin polaže advokatsku zakletvu na maternjem jeziku, istu polaže u prisustvu ovlašćenog sudskog tumača.
Komora, na dan položene advokatske zakletve, donosi rešenje o upisu u imenik advokata i kandidatu izdaje advokatsku legitimaciju.
Advokatska legitimacija služi kao dokaz svojstva advokata.
Advokatska legitimacija sadrži ime i prezime advokata, njegov profesionalni naziv u matičnoj državi, lični broj ili jedinstveni matični broj građana (JMBG), broj putne isprave, njegovu fotografiju, redni broj i dan, mesec i godinu upisa u imenik advokata, podatke o upisniku u koji je upisan, kao i druge podatke od značaja za utvrđivanje svojstva advokata predviđene Zakonom, opštim aktom / Statutom AKS i ovim Statutom.
5. Upis u imenik advokata stranih državljana - upisnik B
Član 143
Pružanje pravne pomoći advokata stranog državljanina, upisanog u upisnik "B" Imenika advokata stranih državljana, izjednačeno je sa pružanjem pravne pomoći domaćeg advokata, uz uslov da u periodu od tri godine od dana upisa u upisnik "B" Imenika advokata stranih državljana, može postupati u Republici Srbiji samo zajedno sa domaćim advokatom.
Za upis u upisnik B Imenika advokata stranih državljana kandidat mora ispunjavati uslove iz člana 6. i 14. Zakona o advokaturi:
1) da je upisan u imenik advokata u matičnoj državi,
2) da ima opštu zdravstvenu i potpunu poslovnu sposobnost,
3) nepostojanje radnog odnosa van advokature,
4) neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,
5) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,
6) dostojnost za bavljenje advokaturom,
7) obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova,
8) protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu AKS, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen,
9) da ima zaključen ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.
Uz zahtev za upis u upisnik B Imenika advokata stranih državljana, advokat - strani državljanin je dužan da dostavi dokaze o ispunjenosti uslova za upis i to:
1. potvrdu advokatske komore čiji je član o tome da u matičnoj državi ima status advokata, u izvorniku i overenom prevodu na srpski jezik, ne starije od tri meseca,
2. uverenje o položenom pravosudnom i advokatskom ispitu u Republici Srbiji,
3. uverenje da se protiv kandidata za upis ne vodi krivični postupak u matičnoj zemlji i u Republici Srbiji,
4. uverenje da kandidat nije lišen poslovne sposobnosti u matičnoj državi,
5. lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti u Republici Srbije,
6. kopiju putne isprave i original na uvid,
7. izjavu da nema zasnovan radni odnos van advokature,
8. izjavu da nema drugu registrovanu samostalnu delatnost ili status statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,
9. da ima obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova, u skladu sa aktom AKS,
10. da ima zaključen ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji,
11. dve fotografije.
Strani dokumenti se dostavljaju u izvorniku i overenom prevodu po propisima u Republici Srbiji.
Komora po službenoj dužnosti pribavlja dokaze o ispunjenosti uslova propisanih Zakono o advokaturi i ovim Statutom i to o:
1. neosuđivanosti kandidata za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,
2. dostojnost za bavljenje advokaturom,
3. proteku najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata stranih državljana bilo koje od advokatskih komora u sastavu AKS, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.
Ispunjenost uslova za upis u Imenik advokata stranih državljana - upisnik B, u pogledu neosuđivanosti kandidata za krivična dela koja ga čine nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom i o dostojnosti za bavljenje advokaturom, nadležni organ advokatske komore ceni po slobodnoj oceni.
Pre donošenja rešenja o upisu u Imenik advokata stranih državljana - upisnik B, kandidat je dužan da izvrši uplatu troškova upisa i dostavi dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.
Komora je dužna da u roku od 30. dana od donošenja odluke o upisu u imenik advokata, omogući kandidatu advokatu stranom državljaninu polaganje advokatske zakletve.
Advokatska zakletva polaže se na srpskom jeziku pred predsednikom advokatske komore ili licem koje on ovlasti.
Advokatska zakletva glasi:
"Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i drugih propisa, statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature."
Nakon usmeno položene zakletve kandidat potpisuje svečanu izjavu sa tekstom zakletve.
Komora na dan položene advokatske zakletve, donosi rešenje o upisu u imenik advokata stranih državljana - Upisnik B i izdaje advokatsku legitimaciju.
Advokatska legitimacija služi kao dokaz svojstva advokata.
Advokatska legitimacija sadrži ime i prezime advokata i profesionalni naziv u matičnoj državi, lični broj ili jedinstveni matični broj građana (JMBG) i broj putne isprave, njegovu fotografiju, redni broj i dan, mesec i godinu upisa u imenik advokata, podatke o upisniku u koji je upisan, kao i druge podatke od značaja za utvrđivanje svojstva advokata predviđene opštim aktom advokatske komore.
Advokat - strani državljanin upisan u upisnik B imenika advokata, posle tri godine neprekidnog bavljenja advokaturom u Republici Srbiji, stiče pravo da podnese zahtev za upis u Imenik advokata koji se vodi za advokate državljane Republike Srbije, bez ispitivanja uslova za upis.
6. Upis u imenik advokatskih pripravnika
Advokatski pripravnik može da započne obavljanje pripravničke vežbe ako je upisan u Imenik advokatskih pripravnika i ako je položio zakletvu advokatskog pripravnika.
Uslovi za donošenje odluke o upisu u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Čačak su:
1) diploma pravnog fakulteta stečena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja,
2) državljanstvo Republike Srbije,
3) opšta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost,
4) nepostojanje radnog odnosa,
5) neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,
6) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika ili direktora u pravnom licu, predsednika upravnog odbora u dobitnom pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,
7) nepostojanje položenog pravosudnog ispita ili radnog iskustva koje kandidatu daje pravo na polaganje pravosudnog ispita,
8) dostojnost za obavljanje advokatske službe,
9) zaključen ugovor o radu sa advokatom koji ima najmanje pet godina advokatske prakse, sedište kancelarije na teritoriji iste advokatske komore i važeću advokatsku legitimaciju ili zaključen ugovor o radu sa društvom u kome iste uslove ispunjava advokat koji je označen da će biti zadužen za realizaciju plana i programa obuke advokatskog pripravnika i nadzirati njegov rad i stručno usavršavanje.
Zahtev za upis u Imenik advokatskih pripravnika podnosi se u pismenoj formi upravnom odboru advokatske komore na čijoj je teritoriji sedište advokatske kancelarije principala.
Uz zahtev za upis u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Čačak kandidat je dužan da priloži u originalu ili overenom prepisu:
1. uverenje o državljanstvu Republike Srbije,
2. diplomu pravnog fakulteta ili uverenje o diplomiranju,
3. uverenje suda da se protiv kandidata za upis ne vodi krivični postupak,
4. uverenje centra za socijalni rad da kandidat nije lišen poslovno sposobnosti,
5. lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti,
6. kopiju lične karte,
7. ugovor o radu,
8. dve fotografije,
9. izvod iz matične knjige rođenih.
Uz zahtev kandidat daje podatke o eventualnom ranijem kretanju u službi prilažući kopiju radne knjižice i popunjava upitnik koji mu daje služba advokatske komore.
U imenik advokatskih pripravnika neće se upisati kandidat koji ispunjava uslove za polaganje pravosudnog ispita, ili uslove za upis u imenik advokata.
Za upis u Imenik advokatskih pripravnika analogno se primenjuju odredbe ovog Statuta kojima je regulisan postupak upisa u Imenik advokata.
Komora po službenoj dužnosti pribavlja dokaze o ispunjenosti uslova iz Zakona o advokaturi i ovog Statuta i to o:
1. neosuđivanosti kandidata za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,
2. dostojnosti za bavljenje advokaturom,
3. protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokatskih pripravnika bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.
Komora je dužna da u roku od 30. dana od donošenja odluke o upisu u Imenik advokatskih pripravnika omogući kandidatu za advokatskog pripravnika polaganje pripravničke zakletve.
Pripravnička zakletva polaže se pred predsednikom nadležne advokatske komore ili licem koje on ovlasti.
Pripravnička zakletva glasi:
"Zaklinjem se da ću dužnost advokatskog pripravnika obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati stava, zakona i drugih propisa, statuta advokatske komore i kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature."
Na dan položene pripravničke zakletve, Advokatska komora Čačka donosi rešenje o upisu u Imenik advokatskih pripravnika i izdaje pripravničku legitimaciju.
Na pripravničku legitimaciju shodno se primenjuju odredbe Zakona o advokaturi, Statuta AKS i ovog Statuta kojima je uređen izgled i sadržina advokatske legitimacije.
Na upis u podlistak volontera koji se vodi u okviru imenika advokatskih pripravnika shodno se primenjuju odredbe ovog Statuta o upisu u Imenik advokatskih pripravnika.
7. Privremeni prestanak i zabrana bavljenja advokaturom
7.1. Privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom
Advokat ima pravo na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom:
1) zbog stručnog usavršavanja ili drugih opravdanih razloga, dok traju razlozi,
2) za vreme privremene sprečenosti usled bolesti, porodiljskog odsustva, odsustva za negu deteta i drugih zdravstvenih razloga,
3) zbog izbora za narodnog poslanika, poslanika ili odbornika, u trajanju poslaničkog ili odborničkog mandata.
Advokat je dužan da najkasnije 30. dana pre početka korišćenja prava iz stava 1. tačka 1) ovog člana i u roku od 30. dana od nastanka privremene sprečenosti iz stava 1. tač. 2. i 3.) ovog člana dostavi nadležnoj advokatskoj komori obrazloženi zahtev sa odgovarajućim dokazom i podacima o početku i trajanju privremenog prestanka rada.
Advokatu privremeno prestaje pravo na bavljenje advokaturom u slučaju izbora, imenovanja ili postavljenja na javnu funkciju koja zahteva zasnivanje radnog odnosa u organu Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.
Advokat je dužan da u roku od 30. dana od dana početka obavljanja javne funkcije iz stava 1. ovog člana, podnese Upravnom odboru Komore zahtev za privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom.
Ako advokat ne postupi u skladu sa obavezom iz stava 2. ovog člana, Komora, po službenoj dužnosti, donosi rešenje o njegovom brisanju iz imenika advokata.
Ako advokat, u roku od 60. dana od dana prestanka javne funkcije iz stava 1. ovog člana, ne podnese zahtev da mu se odobri dalji nastavak bavljenja advokaturom, Komora će doneti odluku o njegovom brisanju iz imenika advokata sa danom prestanka javne funkcije.
U slučaju privremenog prestanka bavljenja advokaturom iz člana 39. Zakona o advokaturi, Komora donosi rešenje o korišćenju prava na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom kojim određuje osnov, dužinu trajanja privremenog prestanka prava na bavljenje advokaturom i privremenog zamenika.
Privremeni zamenik iz stava 1. ovog člana može biti samo advokat upisan u imenik advokata ove Komore.
Za privremenog zamenika odrediće se advokat koga predloži privremeno zamenjivani advokat, ukoliko priloži pismenu saglasnost tog advokata, a ako takvog predloga ili saglasnosti nema, tada advokat koga odredi nadležna advokatska komora, vodeći računa o međusobnim odnosima privremeno zamenjivanog advokata i njegovog mogućeg zamenika i o srodnosti oblasti prava kojima se oni u praksi bave.
Privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom počinje da teče najranije od dana podnetog zahteva.
U periodu korišćenja prava na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom, advokat koji to pravo koristi zadržava status advokata, plaća članarinu Komori, a miruju mu prava i dužnosti advokata.
Advokat koji koristi prava na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom dužan je da deponuje advokatsku legitimaciju u službi Komore.
Komora je dužna da o korišćenju prava na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom obavesti sudove i nadležne državne organe.
7.2. Privremena zabrana bavljenja advokaturom
Privremena zabrana bavljenja advokaturom može se odrediti samo pod uslovima propisanim Zakonom o advokaturi, Statutom AKS i ovim Statutom.
Advokatu će se privremeno zabraniti bavljenje advokaturom, ako je protiv njega:
1) određen pritvor,
2) pokrenut postupak za poništaj upisa u imenik advokata.
Advokatu se može privremeno zabraniti bavljenje advokaturom:
1) ako je protiv njega pokrenut krivični ili disciplinski postupak za delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom,
2) ako svojim postupcima otežava ili onemogućava vođenje disciplinskog postupka koji je protiv njega pokrenut,
3) ako se nakon podignute optužnice, protiv istog advokata podigne jedna ili više novih optužnica za težu povredu dužnosti advokata.
Komora će rešenjem o određivanju privremene zabrane bavljenja disciplinskog ili krivičnog postupka advokatu advokaturom:
1) odlučiti o vremenu trajanja zabrane,
2) odrediti privremenog zamenika, vodeći računa o merilima iz člana 41. stav 3. Zakona o advokaturi.
Ukoliko se privremena zabrana izriče zbog vođenja disciplinskog postupka, disciplinski organ pred kojim se postupak vodi dostaviće upravnom odboru Komore na uvid spise predmeta i dati eventualna razjašnjenja.
Ukoliko se privremena zabrana izriče zbog vođenja krivičnog postupka, od organa koji taj postupak vodi može se tražiti odobrenje za uvid u spise predmeta, kao i usmena ili pismena objašnjenja.
Organ koji je doneo konačnu odluku o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može istu ukinuti i pre okončanja disciplinskog ili krivičnog postupka, po zahtevu advokata, disciplinskog organa ili po sopstvenoj inicijativi, ukoliko nađe da su prestali razlozi zbog kojih je određena privremena zabrana.
Advokat kome je izrečena privremena zabrana obavljanja advokatske delatnosti (suspenzija), ne može za to vreme obavljati advokatsku delatnost niti bilo koje poslove (službenik i sl.) u advokatskoj kancelariji.
O predlogu za određivanje privremene zabrane odlučuje upravni odbor Komore rešenjem na predlog disciplinskog tužioca, veća disciplinskog suda koje postupa u tom predmetu ili po sopstvenoj inicijativi, a nakon podizanja disciplinske optužnice, odnosno optužnog akta pred nadležnim sudom.
Protiv rešenja Upravnog odbora Komore o privremenoj zabrani obavljanja advokature dozvoljena je žalba upravnom odboru AKS u roku od 15. dana od dana dostavljanja.
Žalba protiv rešenja o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom ne zadržava njegovo izvršenje.
O privremenoj zabrani bavljenja advokaturom Komora obaveštava sve sudove u Republici Srbiji, AKS i advokatske komore u njenom sastavu.
Postupak za upis u imenik advokata ili advokatskih pripravnika će se obnoviti i rešenje o upisu poništiti ako se sazna da u vreme donošenja odluke o upisu podnosilac zahteva nije ispunjavao Zakonom propisane uslove za upis ili ako je lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica doveo u zabludu organ koji je o upisu odlučivao u pogledu bitnih elemenata važnih za odlučivanje po zahtevu.
9. Disciplinska odgovornost i disciplinski postupak
Advokati i advokatski pripravnici dužni su da se odgovorno, stručno i savesno bave advokaturom i čuvaju ugled advokature.
Za povrede dužnosti i za narušavanje ugleda advokature, advokati i advokatski pripravnici odgovaraju disciplinski, prema odredbama Zakona o advokaturi, Statuta AKS, ovog Statuta i Kodeksa profesionalne etike advokata.
9.1. Disciplinski organi
Disciplinski organi Komore su Disciplinski tužilac i Disciplinski sud, koje bira Skupština Komore isključivo tajnim glasanjem.
Disciplinski organi su nezavisni u svom radu.
Disciplinski organi su dužni da postupaju hitno, a naročito u slučajevima vođenja disciplinskog postupka u kojima je doneto rešenje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom.
Disciplinski organi podnose pismeni izveštaj o svom radu Skupštini Komore
Disciplinski tužilac je organ disciplinskog gonjenja.
Disciplinski tužilac ima 2. zamenika, koji u disciplinskom postupku imaju ista prava i dužnosti kao i disciplinski tužilac, a dužni sa postupaju po njegovim obaveznim uputstvima.
Disciplinski sud Komore sastoji se od predsednika suda, zamenika predsednika i 7. sudija.
Radom Disciplinskog suda rukovodi predsednik suda, a u njegovoj odsutnosti zamenik predsednika suda.
Disciplinski sud sudi u veću koje čini troje sudija toga suda.
O pravnim lekovima protiv prvostepene odluke disciplinskog suda Komore odlučuje veće Disciplinskog suda AKS.
9.2. Disciplinski postupak
Disciplinski postupak pokreće disciplinski tužilac Komore u čiji imenik je upisan advokat ili advokatski pripravnik protiv koga se postupak pokreće.
U slučaju preseljenja sedišta advokatske kancelarije ili advokatskog pripravnika, disciplinski postupak se nastavlja i okončaće se pred disciplinskim organima ove Komore, pred čijim je organima i započet taj postupak.
Disciplinski postupak može se pokrenuti na osnovu prijave koju podnosi zainteresovano lice ili državni organ, na osnovu predloga organa AKS, ove Komore ili po službenoj dužnosti.
Disciplinska prijava ili predlog podnosi se disciplinskom tužiocu Komore pismeno u dva primerka sa odgovarajućim dokazima.
O podnetoj prijavi disciplinski tužilac obaveštava prijavljenog advokata uz dostavljanje prijave i priloženih dokaza sa pozivom da se u roku 8. dana od dana prijema, o prijavi izjasni.
Ukoliko se prijavljeni advokat ne izjasni o navodima iz disciplinske prijave u ostavljenom roku, Disciplinski tužilac će odlučiti o prijavi bez izjašnjenja na osnovu raspoloživih dokaza.
Disciplinski postupak se smatra pokrenutim dostavljanjem disciplinske prijave prijavljenom advokatu na izjašnjenje.
Prijavljeni advokat u disciplinskom postupku može se braniti sam, a može angažovati branioca.
Prijavljeni advokat može imati samo jednog branioca.
Branilac može biti samo advokat upisan u Imenik advokata AKS.
U toku disciplinskog postupka, Disciplinski tužilac može tražiti dodatna objašnjenja i dokaze od podnosioca prijave ili drugih državnih organa, fizičkih i pravnih lica.
Po prispeću izjašnjenja prijavljenog advokata, odnosno dostave dodatnih objašnjenja i dokaza od podnosioca prijave, disciplinski tužilac odlučuje rešenjem da li će podići optužnicu ili odbaciti prijavu.
Ako Disciplinski tužilac odbaci prijavu, podnosilac prijave ne može preuzeti gonjenje pred Disciplinskim sudom ove Komore, ali može u roku od 8. dana od prijema rešenja o odbačaju prijave uložiti prigovor Disciplinskom tužiocu AKS.
Podignutu optužnicu sa svim dokazima Disciplinski tužilac dostavlja Disciplinskom sudu.
Momentom dostavljanja optužnice Disciplinskom sudu, optužnica je stupila na pravnu snagu.
Predsednik Disciplinskog suda u roku od 8. dana od prijema disciplinske optužnice određuje tročlano veće koje će odlučivati po podnetoj optužnici.
Disciplinsko veće, po pravilu, u roku od 8. dana uz poziv za disciplinski pretres optuženom advokatu dostavlja optužnicu.
Protiv podignute optužnice optuženi advokat nema pravo na prigovor.
Sve dostave prvostepenog i drugostepenog Disciplinskog tužioca i Disciplinskog suda dostavljaju se prijavljenom, odnosno optuženom advokatu preko sedišta advokatske kancelarije upisane u Imenik advokata, preporučenom poštom uz povratnicu.
U slučaju da dostava ne uspe, ista će se još jednom ponoviti, a ako i druga dostava ne uspe, sledeća će se izvršiti preko oglasne table Komore.
Protekom osmog dana od dana isticanja na oglasnoj tabli dostava se smatra uredno izvršenom.
Ukoliko prijavljeni, odnosno optuženi advokat angažuje branioca sva pismena u disciplinskom postupku se dostavljaju i braniocu, po pravilima dostavljanja iz stava 1. ovog člana.
Rokovi za žalbu računaju se od dana dostavljanja optuženom, a ako ima branioca od dana kada je izvršena prva dostava.
Disciplinski pretres se može održati u odsutnosti uredno pozvanog optuženog advokata i njegovog branioca koji svoj izostanak nisu opravdali.
Disciplinski pretresi održavaju se u sedištu Komore.
Nakon sprovedenog disciplinskog pretresa, veće Disciplinskog suda donosi presudu, kojom se optuženi advokat:
1. oglašava krivim,
2. oslobađa od optužbe, ako se utvrdi da povreda koje je predmet optužbe ne predstavlja lakšu, odnosno težu povredu dužnosti i ugleda advokature, ili ako postoje okolnosti koje isključuju disciplinsku odgovornost, ili ako nema dokaza da je optuženi advokat povredu izvršio, ili se utvrdi da delo nije učinio,
3. kojom se optužba odbija ako disciplinski tužilac odustane od optužnice ili ako se utvrdi da je nastupila zastarelost disciplinskog gonjenja.
U presudi kojom se okrivljeni advokat oglašava krivim, veće Disciplinskog suda navodi:
1. povredu za koje se oglašava krivim, te činjenice i okolnosti koje čine lakšu ili težu povredu ugleda i dužnosti advokata;
2. disciplinsku meru koja je optuženom advokatu izrečena;
3. odluku o troškovima postupka.
Prilikom odmeravanja i izricanja disciplinske mere Disciplinski sud uzima u obzir stepen utvrđene odgovornosti, težinu posledica povrede dužnosti i ugleda advokature, subjektivne i objektivne okolnosti pod kojima je povreda izvršena, nastalu štetu, pobude, raniju kažnjavanost za disciplinske prestupe i materijalne prilike učinioca.
Odlukom disciplinskog suda odlučuje se i o troškovima postupka, koje je optuženi advokat dužan da plati u roku od 15. dana od dana pravnosnažnosti presude.
Troškovi disciplinskog postupa utvrđuje se u skladu sa merilima iz odluke Upravnog odbora ove Komore.
U disciplinskom postupku ne može se odlučivati o zahtevu za naknadu štete nastale izvršenjem disciplinske povrede.
Pismeni otpravak presude dostavlja se optuženom advokatu, njegovom braniocu i disciplinskom tužiocu u roku od 30. dana od dana zaključenja disciplinskog pretresa.
9.3. Žalba protiv prvostepene presude
Protiv presude Disciplinskog suda Komore optuženi advokat, njegov branilac i disciplinski tužilac mogu izjaviti žalbu u roku od 8. dana kod postupaka za lakše povrede dužnosti i ugleda advokata, odnosno u roku od 15. dana kod postupaka za teže povrede dužnosti i ugleda advokata od dana prijema odluke.
Rok za žalbu računa se od dana dostavljanja optuženom, a ako ima branioca od dana kada je izvršena prva dostava.
Primerak žalbe dostavlja se protivnoj stranci, koja može dati odgovor u roku od 3. dana kod postupaka za lakše povede dužnosti i ugleda advokata, odnosno u roku od 8. dana kod postupaka za teže povrede dužnosti i ugleda advokata.
9.4. Spajanje i razdvajanje postupka
Disciplinski tužilac posle podignute optužnice može staviti predlog za spajanje ili razdvajanje postupka.
Disciplinski tužilac predlog iz stava 1. ovog člana može podneti najkasnije osam dana pre zakazanog pretresa Disciplinskom sudu Komore.
O podnetom predlogu odlučuje predsednik Disciplinskog suda Komore.
Protiv odluke predsednika Disciplinskog suda podnosilac predloga nema pravo žalbe.
U toku trajanja disciplinskog pretresa odluku o spajanju i razdvajanju disciplinskog postupka donosi Veće Disciplinskog suda koje postupa u prvom stepenu.
9.5. Izuzeće
U toku trajanja disciplinskog postupka može se podneti zahtev za izuzeće.
Zahtev za izuzeće mora biti obrazložen.
O zahtevu za izuzeće zamenika predsednika i sudija prvostepenog Disciplinskog suda odlučuje Predsednik Disciplinskog suda Komore.
O zahtevu za izuzeće predsednika Disciplinskog suda Komore odlučuje predsednik Disciplinskog suda AKS.
Zahtevi za izuzeće predsednika, zamenika predsednika i sudija Disciplinskog suda ove Komore mogu se istaći, nakon dostavljanja žalbe veću drugostepenog Disciplinskog suda AKS, a najkasnije 3. dana pre održavanja sednice drugostepenog suda.
Zahtev za izuzeće disciplinskog tužioca i njegovih zamenika nije dozvoljen.
9.6. Tok postupka
Disciplinski postupak je hitan.
U slučaju odlaganja glavnog pretresa i u slučaju promene jednog ili više članova veća izvedeni dokazi se neće ponovo izvoditi, već će se zapisnici o izvedenim dokazima pročitati, osim ako veće drugačije ne odluči.
Predsednik veća održava red tokom glavnog pretresa i ovlašćen je da u slučaju narušavanja reda udalji sa glavnog pretresa lice koje narušava red.
Odredbe Zakonika o krivičnom postupku shodno se primenjuju na disciplinski postupak, na sve ono što nije uređeno Zakonom o advokaturi, Statutom AKS i ovim Statutom.
9.7. Izvršenje disciplinskih odluka
Predsednik Disciplinskog suda Komore dostavlja disciplinsku presudu Upravnom odboru Komore, u čiji je Imenik advokat upisan, u roku od osam dana po konačnosti presude Disciplinskog suda ove Komore radi sprovođenja izvršenja.
Konačnu presudu Disciplinskog suda, kojom je izrečena disciplinska mera brisanja iz Imenika advokata Komore, izvršava Upravni odbor Komore, po hitnom postupku i po službenoj dužnosti.
Upravni odbor, na prvoj sednici po prijemu konačne presude Disciplinskog suda, izvršava presudu Disciplinskog suda kojom je izrečena disciplinska mera brisanja iz Imenika advokata, donošenjem rešenja o prestanku prava na bavljenje advokaturom u smislu odredbe člana 83. stav 1. tačka 4. Zakona o advokaturi.
Upravni odbor će konačnu presudu disciplinskog suda kojom je izrečena novčana kazna sa određenim rokom radi izvršenja - uplate izrečene novčane kazne i troškova postupka, po isteku roka za izvršenje obaveze, izvršiti podnošenjem predloga nadležnom sudu radi izvršenja - naplatom izrečene novčane kazne i dosuđenih troškova postupka.
Protiv rešenja Upravnog odbora, kojom se utvrđuje prestanak prava na bavljenje advokaturom, donetim na osnovu konačne presude Disciplinskog suda odgovorni advokat ima pravo žalbe Upravnom odboru AKS u roku od tri dana i to ako:
- presuda Disciplinskog suda nije konačna,
- ako je nastupila apsolutna zastarelost izvršenja.
Upravni odbor AKS dužan je da odluku po podnetoj žalbi donese na prvoj zakazanoj sednici, po hitnom postupku.
Po pravnosnažnosti rešenja o brisanju iz Imenika advokata, odnosno izrečenoj novčanoj kazni izrečena disciplinska mera unosi se u dosije osuđenog advokata.
9.8. Povrede dužnosti i ugleda advokata
Povrede dužnosti advokata mogu biti teže i lakše.
Lakše povrede dužnosti i ugleda advokature su narušavanje dužnosti i ugleda advokature manjeg značaja.
Lakše povrede dužnosti advokata su:
1. ako lakše povredi zakonske obaveze prema advokatskom pripravniku;
2. ako lakše povredi Kodeks profesionalne etike advokata.
Pod težom povredom dužnosti advokata i ugleda advokature smatra se narušavanje dužnosti i ugleda advokature propisanih zakonom, Statutom AKS, ovim Statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata.
Teže povrede dužnosti advokata su:
1. očigledno nesavestan rad u advokaturi;
2. pružanje pravne pomoći u slučajevima u kojima je advokat dužan da odbije pružanje pravne pomoći;
3. bavljenje poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature;
4. povreda dužnosti čuvanja advokatske tajne;
5. traženje naknade veće od naknade propisane tarifom;
6. odbijanje izdavanja stranci, na zahtev stranke, obračuna nagrade i naknade troškova za izvršene radnje i izdatke za troškove;
7. zastupanje kod sudova, državnih organa i drugih organizacija protivno zakonu, Statutu AKS, ovom Statutu i Kodeksu profesionalne etike advokata;
8. nesavesno zastupanje;
9. nevraćanje, na zahtev, stranke spisa i dokumenata;
10. neizvršenje i nepostupanje po odlukama organa komore;
11. nepostupanje po zahtevu organa komore;
12. odgovornost organa i nosilaca funkcija za zakonitost rada organi i/ili nosioci funkcija Komore koji svojim postupanjem, istupima u javnosti iznose netačne informacije ili krše Kodeks profesionalne etike advokata ili narušavaju ugled i položaj advokature;
13. ako uzastopno, neopravdano, izostane sa dve sednica organa advokatske komore u koji je izabran;
14. postupanje advokata koji je član političke stranke ili njenog organa na štetu advokature ili kojom se ugrožava njena samostalnosti i nezavisnosti;
15. nedolično ponašanje prema drugom advokatu, advokatskom pripravniku, protivnoj ili svojoj stranci, sudu, svedoku, veštaku, sudskom tumaču ili učesniku u postupku koji ima svojstvo službenog lica;
16. nedostojno ponašanje u javnim aktivnostima i u privatnom životu kada je dostupan uvidu i oceni javnosti, kojima se nanosi šteta ugledu advokature;
17. davanje netačnih podataka kojima se organi komore dovode u zabludu pri donošenju odluka;
18. nesavesno vršenje poslova privremenog zamenika, ili preuzimatelja advokatske kancelarije;
19. nesavesno vođenje poslova i gubitak dokumentacije stranke;
20. zadržavanje novca naplaćenog za račun stranke;
21. kupovina na javnoj prodaji na kojoj zastupa stranku, stvari koje su izložene prodaji za svoj račun ili račun drugog lica;
22. povreda prava advokatskog pripravnika na praksi u advokatskoj kancelariji;
23. omogućavanje rada advokatskom pripravniku bez nadzora;
24. stavljanje pečata kancelarije na tuđe podneske;
25. neizvršavanje materijalnih obaveza prema komori;
26. davanje izjava u javnosti i istupanje u javnosti sračunato na reklamiranje i isticanje svoje ličnosti;
27. istovremeno zastupanje interesa dve stranke u postupku kada su im interesi suprotni;
28. zloupotreba poverenja stranke koju zastupa;
29. nelojalno preuzimanje stranke od drugih advokata;
30. nedostojno istupanje pred sudom ili organom kod koga zastupa;
31. bavljenje poslovima koji ne spadaju u poslove advokature, osim Zakonom o advokaturi dozvoljenih;
32. neopravdano odbijanje pružanja pravne pomoći;
33. zastupanje pred sudovima ili drugim organima koji vode postupak bez važeće advokatske legitimacije;
34. zastupanje pred nadležnim pravosudnim ili državnim organom pod dejstvom alkohola ili narkotika;
35. prekomerno ugovaranje nagrade ili naknade troškova protivno odredbama Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata ili traženje nagrade od stranke koju je dužan da zastupa besplatno;
36. odavanje advokatske ili druge poslovne tajne;
37. falsifikovanje zapisnika ili druge dokumentacije;
38. obavljanje advokature na neposredan ili posredan način za vreme privremenog odsustva ili privremene zabrane bavljenja advokaturom;
39. pribavljanje klijentele preko posrednika;
40. držanje filijale advokatske kancelarije;
41. neobaveštavanje Advokatske komore o prekidu ili obustavi svog rada u roku od 30 dana od dana nastupanja promene;
42. neopravdano izostajanje sa sednica organa Advokatske komore Čačka više od tri puta uzastopno;
43. ukoliko predsednik i potpredsednik ili bilo ko od članova Upravnog odbora Advokatske komore Čačak onemogući sazivanje skupštine;
44. ako članovi jednog organa onemogućavaju rad drugog organa;
45. teža povreda Kodeksa profesionalne etike advokata;
46. neprijavljivanje promene sedišta advokatske kancelarije;
47. ako advokat ili član advokatskog ortačkog društva se bavi advokaturom tokom privremene zabrane bavljenja ili privremenog prestanka prava na bavljenje advokaturom.
Za lakše povrede dužnosti i ugleda advokature može se izreći opomena ili novčana kazna, a za teže povrede može se izreći novčana kazna ili mera brisanja iz imenika advokata.
Advokat ne sme da se bavi poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature.
Advokat ne može imati drugu registrovanu samostalnu delatnost.
Advokat nema pravo da zasniva radni odnos, osim u advokatskom ortačkom društvu, da bude statutarni zastupnik, direktor ili predsednik upravnog odbora u pravnom licu, član ili predsednik izvršnog odbora banke, zastupnik državnog kapitala, prokurista ili lice koje ima utvrđenu zabranu konkurencije.
Nespojivi poslovi sa ugledom i nezavisnošću advokature su i poslovi posredovanja u prometu roba i usluga, stečajnog upravnika, likvidacionog upravnika, sudskog veštaka, sudije, javnog tužioca, javnog pravobranioca, javnog beležnika, privatnog izvršitelja, ili poslovi u čijem obavljanju može doći do sukoba interesa.
11. Prestanak prava na bavljenje advokaturom
Advokatu prestaje pravo na bavljenje advokaturom:
1) na lični zahtev, od dana koji je odredio u zahtevu, a u slučaju da u zahtevu za brisanje iz imenika advokata nije određen dan prestanka prava bavljenja advokaturom ili je određen dan koji prethodi danu podnošenja zahteva - od dana donošenja odluke o brisanju iz imenika advokata;
2) u slučaju smrti ili proglašenja za umrlog - danom smrti, odnosno proglašenja za umrlog;
3) u slučaju potpunog ili delimičnog lišenja poslovne sposobnosti - od dana pravnosnažnosti odluke nadležnog suda;
4) u slučaju izricanja disciplinske mere brisanja iz imenika advokata - od dana konačnosti odluke o brisanju iz imenika;
5) u slučaju izricanja mere bezbednosti zabrane bavljenja advokaturom u krivičnom postupku - od dana pravnosnažnosti presude nadležnog suda;
6) u slučaju osude za krivično delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom - od dana pravnosnažnosti presude nadležnog suda;
7) u slučaju osude za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci - od dana stupanja na izdržavanje kazne, o čemu Advokatsku komoru Čačak obaveštava sud nadležan za izvršavanje krivičnih sankcija;
8) u slučaju da se ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci - od dana donošenja konačne odluke o brisanju iz imenika;
9) u slučaju zasnivanja radnog odnosa van advokature, upisa u registar preduzetnika, sticanja statusa statutarnog zastupnika, imenovanja za direktora ili predsednika upravnoga odbora u pravnom licu, izbora ili imenovanja za člana ili predsednika izvršnog odbora banke, imenovanja za zastupnika državnog kapitala ili za prokuristu - od dana zasnivanja radnog odnosa, upisa u registar, imenovanja ili izbora;
10) u slučaju da ne zaključi ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti - od dana donošenja konačne odluke o brisanju iz imenika;
11) u slučaju da advokatu upisanom u upisnik A i upisnik B imenika advokata Advokatske komore Čačak, prestane svojstvo advokata ili mu bude zabranjen rad u matičnoj državi - od dana donošenja odluke nadležnog organa matične države.
Smatraće se da se advokat ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci, ako u tom roku nisu mogle da mu se dostave pismena na adresu sedišta advokatske kancelarije ili ako u tom roku ne izvršava materijalne obaveze prema advokatskoj komori, što se utvrđuje odlukom nadležne advokatske komore.
U slučaju prestanka prava na bavljenje advokaturom iz čl. 83. Zakona o advokaturi, pre pokretanja postupka utvrđenja ispunjenosti uslova iz čl. 83. Zakona o advokaturi, nadležni organ Komore dužan je da dostavi upozorenje advokatu o postojanju razloga za brisanje i ukaže na posledice.
Nakon konačnosti odluke o nastupanju uslova za brisanje iz imenika advokata Komora je dužna da u roku od 15. dana od dana nastupanja nekog od razloga za prestanak prava na bavljenje advokaturom iz stava 1. ovog člana, donese rešenje o brisanju iz imenika advokata, sprovede brisanje iz imenika advokata i imenuje preuzimatelja predmeta advokatske kancelarije.
Ako je advokat prestao da se bavi advokaturom na lični zahtev, ima pravo da sam predloži preuzimatelja svoje advokatske kancelarije.
Dostavljanje svih pismena sprovešće se u skladu sa odredbom ovog Statuta o dostavljanju pismena u disciplinskom postupku.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na advokatske pripravnike.
Rešenje o brisanju iz imenika advokata u slučajevima iz stava 1. tačke 1., 2. i 3. prethodnog člana, donosi predsednik Komore.
U slučaju brisanja iz imenika advokata iz razloga propisanih članom 83. stav 1. tačka 4-11. Zakona o advokaturi rešenje o brisanju doneće predsednik Komore po konačnosti odluke Upravnog odbora.
Protiv odluke Upravnog odbora Komore o ispunjenosti uslova za brisanje iz imenika advokata iz stava 2. ovog člana, dozvoljena je žalba Upravnom odboru AKS u roku od 15. dana od dana prijema.
Protiv rešenja o brisanju iz imenika advokata iz stava 2. ovog člana dozvoljena je posebna žalba Upravnom odboru AKS.
Rešenje o brisanju advokatskog pripravnika i advokatskog pripravnika volontera iz odgovarajućeg imenika advokatskih pripravnika donosi predsednik Komore.
U slučaju brisanja iz imenika advokata zbog nabavljanja advokaturom duže od šest meseci donosi se i rešenje o brisanju advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika volontera zaposlenih kod tog advokata.
Protiv rešenja o brisanju iz imenika advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika volontera dozvoljena je žalba u roku od 15 dana od dana prijema Upravnom odboru AKS.
Po isteku dve godine od ispunjenog uslova za polaganje pravosudnog ispita Komora po službenoj dužnosti donosi rešenje o brisanju advokatskog pripravnika ili advokatskog pripravnika volontera iz odgovarajućeg imenika advokatskih pripravnika.
Advokat je dužan:
1) da se stvarno i stalno bavi advokaturom;
2) da pravnu pomoć pruža stručno i savesno, u skladu sa Zakonom, Statutom AKS, ovim Statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata;
3) da čuva advokatsku tajnu;
4) da u profesionalnom radu i u privatnom životu koji je dostupan javnosti čuva ugled advokature.
Advokat ima pravo da se advokaturom bavi na celoj teritoriji Republike Srbije.
Advokat ima pravo da se advokaturom bavi i na teritoriji strane države, u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i propisima te države o pravu na rad stranih advokata.
Advokat je dužan da stalno stiče i usavršava znanja i veštine potrebne za stručno, nezavisno, samostalno, delotvorno i etično obavljanje advokatske službe, u skladu sa programom stručnog usavršavanja koji donosi Komora.
Advokat koji ima advokatskog pripravnika dužan je da mu obezbedi odgovarajuće uslove za rad i obuku u skladu sa svrhom pripravničke prakse, da sprovodi plan i program obuke i da nadzire njegov rad i stručno usavršavanje.
Advokat može obezbediti stručnu pomoć, usavršavanje i vršiti nadzor nad radom advokatskih pripravnika, i to, do 3. advokatska pripravnika ukoliko obavlja advokatsku delatnost kao pojedinac, a u ortačkim i zajedničkim advokatskim kancelarijama do 3. advokatska pripravnika po jednom advokatu iz ortačke ili zajedničke kancelarije.
Advokat slobodno odlučuje da li će prihvatiti pružanje pravne pomoći, osim u slučajevima predviđenim Zakonom o advokaturi, Statutom AKS, ovim Statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata.
Advokat ne može odbiti pružanje pravne pomoći ako ga kao zastupnika ili branioca u skladu sa zakonom postavi sud, drugi državni organ ili advokatska komora, osim ako postoje razlozi predviđeni Zakonom o advokaturi, Statutom AKS, ovim Statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata zbog kojih je dužan da odbije zastupanje.
Advokat je dužan da odbije pružanje pravne pomoći:
1) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao suprotnu stranku;
2) ako je bio advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se u istoj pravnoj stvari zastupa ili je zastupana suprotna stranka;
3) ako je član ili je bio član zajedničke advokatske kancelarije ili advokatskog ortačkog društva, u kojima se u istoj pravnoj stvari zastupa ili je zastupana suprotna stranka;
4) ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije ili službeno lice u državnom organu, organu teritorijalne autonomije ili organu jedinice lokalne samouprave;
5) ako su interesi stranke koja traži pravnu pomoć u suprotnosti sa njegovim interesima ili interesima njegovih bliskih srodnika, saradnika ili drugih stranaka, a što se propisuje Statutom AKS, ovim statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata;
6) ako postoje opravdani razlozi predviđeni Kodeksom profesionalne etike advokata;
7) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom, Statutom AKS, ovim Statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata.
Advokat je dužan da, u skladu sa Zakonom o advokaturi, Statutom AKS, ovim Statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata, čuva kao profesionalnu tajnu i da se stara da to čine i lica zaposlena u njegovoj advokatskoj kancelariji, o svemu što mu je stranka ili njegov ovlašćeni predstavnik poverio ili što je u predmetu u kome pruža pravnu pomoć na drugi način saznao ili pribavio, u pripremi, tokom i po prestanku zastupanja.
Obaveza čuvanja advokatske tajne nije vremenski ograničena.
Obaveza čuvanja advokatske tajne je garantovano ljudsko pravo stranke.
Način čuvanja advokatske tajne i postupanje u vezi sa advokatskom tajnom bliže se uređuju Kodeksom profesionalne etike advokata.
Advokata može zameniti advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji ili drugi advokat neposredno ili posredstvom svog advokatskog pripravnika, u skladu sa zakonom.
Za propuste advokatskog pripravnika odgovara advokat kod koga je advokatski pripravnik zaposlen.
Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troškova za svoj rad, u skladu sa Tarifom, koju donosi Upravni odbor AKS.
Obračun o nagradi i naknadi troškova advokata predstavlja verodostojnu ispravu u izvršnom postupku.
Zabranjeno je reklamiranje advokata, zajedničke advokatske kancelarije i advokatskog ortačkog društva.
Zabrana reklamiranja i dopušteni način predstavljanja bliže se uređuju Kodeksom profesionalne etike advokata.
Advokat ima pravo da bira i da bude biran u organe AKS i organe Advokatske komore Čačak.
Advokat ima pravo da, u skladu sa Statutom AKS i ovim Statutom, učestvuje u radu organa AKS i Advokatske komore Čačak, u skladu sa njihovim statutima i drugim aktima AKS i AK Čačak.
Advokat je dužan da uredno plaća članarinu i ispunjava druge materijalne obaveze propisane odlukama organa Komore.
Advokat je dužan da stavi svoj potpis i pečat na svaku ispravu, podnesak i dopis koji je sastavio.
Advokat je dužan da na zgradi u kojoj se nalazi advokatska kancelarija ima istaknutu tablu koja sadrži naziv: "Advokat" i ime i prezime advokata.
Advokat - strani državljanin na tabli ističe naziv profesije i na jeziku matične države.
Advokat ima pečat koji sadrži naziv: "advokat", ime i prezime advokata i adresu sedišta advokatske kancelarije.
Advokat može da ima samo jedno sedište kancelarije.
Advokat može pružati pravnu pomoć samo u svojoj advokatskoj kancelariji, osim kada zastupa na raspravama, pretresima, uviđajima, rekonstrukcijama, pregovorima ili na zaključenju pravnih poslova ili na drugim mestima kada to priroda posla zahteva.
Izuzetno, zbog posebnih okolnosti slučaja i prirode pravne pomoći, advokat može pružiti pravnu pomoć i u stanu ili poslovnoj prostoriji stranke.
Advokat je dužan da prijavi promenu sedišta svoje advokatske kancelarije sa teritorije Advokatske komore Čačak, u roku od 15. dana od dana promene sedišta.
U advokatskoj kancelariji, ne može da se obavlja bilo kakva druga delatnost osim poslova sudskog tumača.
Advokatska kancelarija po svom izgledu i uređenju mora biti u skladu sa značajem i ugledom advokature i uslovima neophodnim za čuvanje advokatske tajne.
Razgovor sa strankom je poverljivog karaktera i njemu mogu prisustvovati advokat, stranka, advokatski pripravnik ili lice zaposleno u advokatskoj kancelariji i lice sa čijim se prisustvom saglasi stranka.
Advokat je dužan da spise vodi uredno i tačno, da ih čuva na način koji obezbeđuje poštovanje advokatske tajne.
Izgled advokatske table, advokatske kancelarije, kao i neophodni tehnički uslovi za obavljanje advokatske službe biće uređeni posebnim pravilnikom.
Po prestanku zastupanja advokat je dužan da, na zahtev stranke, istoj preda sve spise i isprave iz njenog predmeta.
Advokat je dužan da čuva spise i isprave stranke u skladu sa Pravilnikom o čuvanju arhivske građe u advokatskim kancelarijama i advokatskim ortačkim društvima i Listom kategorija registraturskog materijala u advokatskim kancelarijama i advokatskim ortačkim društvima.
VI PRAVA I DUŽNOSTI ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA
Advokatski pripravnik ima pravo na odgovarajuće uslove rada i na obuku u skladu sa svrhom pripravničke vežbe i planom i programom pripravničke obuke koji donosi Komora.
Za vreme pripravničke vežbe advokatski pripravnik ima pravo na zaradu i ostala prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom i ugovorom o radu.
Advokatski pripravnik je dužan da radi po uputstvima i u okviru ovlašćenja dobijenih od advokata kod koga je na pripravničkoj vežbi, osim ako su ova suprotna Ustavu, zakonu, Statutu AKS, ovom Statutu i Kodeksu profesionalne etike advokata.
Pred državnim organom ili drugim licem, advokatski pripravnik može da zamenjuje samo advokata kod koga je na pripravničkoj vežbi, kako u slučaju kada taj advokat zastupa, tako i u slučaju kada taj advokat zamenjuje drugog advokata, u skladu sa zakonom.
Kada jedan advokat zamenjuje drugog advokata posredstvom svog pripravnika, advokatski pripravnik je dužan da, pod uslovima iz stava 1. ovog člana, postupa po nalozima zamenjivanog advokata.
Advokatski pripravnik ne može samostalno da se bavi poslovima advokature.
Na advokatskog pripravnika shodno se primenjuju odredbe Zakona o advokaturi, Statuta AKS, ovog Statuta i Kodeksa profesionalne etike advokata o dužnostima i disciplinskoj odgovornosti advokata.
Advokatskom pripravniku prestaje status pripravnika, ako ni posle dve godine od sticanja prava na polaganje pravosudnog ispita, ne položi pravosudni ispit.
Nakon položenog pravosudnog ispita pripravnički staž može trajati najduže još godinu dana, ali ne duže od roka iz stava 1. ovog člana.
Po isteku roka iz st. 1. i 2. ovog člana Komora donosi rešenje o brisanju iz imenika advokatskih pripravnika, po službenoj dužnosti.
Na advokatske pripravnike volontere shodno se primenjuju odredbe Zakona o advokaturi, Statuta AKS, ovog Statuta i Kodeksa profesionalne etike advokata o advokatskim pripravnicima, kao i posebni propisi o volonterskom radu.
Za vreme pripravničkog staža, advokatski pripravnik volonter nema prava iz člana 59. stav 2. Zakona o advokaturi.
VII OSIGURANJE OD PROFESIONALNOG RIZIKA
Advokat je dužan da zaključi ugovor o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti sa organizacijom registrovanom za ovu vrstu osiguranja.
Komora može zaključiti kolektivni ugovor o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti, kome mogu pristupiti svi advokati upisani u njen imenik advokata.
Ugovor o individualnom ili kolektivnom osiguranju advokata zaključuje se na period od godinu dana i osigurani period počinje svakog 17. maja u godini. Ugovoreni iznos osiguranja ne može biti niži od minimalne sume osiguranja koju utvrđuje AKS.
Ukoliko se advokat opredeli za zaključenje ugovora o kolektivnom osiguranju od profesionalne odgovornosti advokata, isti mora uplatiti na poslovni račun Komore iznos godišnje premije osiguranja jednokratno, ili pod uslovima iz ugovora o kolektivnom osiguranju.
U slučaju da se advokat opredeli za zaključenje ugovora o individualnom obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti, dužan je da o tome dostavi dokaz do 17. maja tekuće godine.
Ako su svi članovi advokatskog ortačkog društva zaključili ugovor o individualnom osiguranju od profesionalne odgovornosti, smatraće se da je advokatsko ortačko društvo ispunilo uslov iz člana 48. stav 1. Zakona o advokaturi.
Advokatsko ortačko društvo je dužno da o osiguranju svih članova advokatskog ortačkog društva dostavi pismenu izjavu AKS o saglasnosti, kao i ovlašćenje AKS da može u njihovo ime i za njihov račun da zaključi ugovor o kolektivnom osiguranju za narednu godinu, najkasnije do 31.12. tekuće godine.
Ukoliko advokatsko ortačko društvo ne dostavi izjavu i ovlašćenje iz prethodnog stava ovog člana u ostavljenom roku, smatraće se da se opredelilo za zaključenje ugovora o individualnom obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti i dužno je da najkasnije do 17.05. tekuće godine dostavi dokaz o zaključenom ugovoru o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti prema minimalno propisanim uslovima iz odluke Upravnog odbora AKS.
Advokati i advokatska ortačka društva mogu da imaju i dodatno osiguranje od profesionalne odgovornosti.
Ukoliko advokat ima neizmirene materijalne obaveze prema AK Čačak, ne može zaključiti ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti preko kolektivne polise osiguranja.
Advokat - strani državljanin, koji je upisan, ili koji je podneo zahtev za upis u imenik advokata - stranih državljana, upisnik A ili upisnik B, mora zaključiti ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji ukoliko polisa o osiguranju u matičnoj državi ne pokriva eventualne štete u obavljanju advokature na teritoriji Republike Srbije.
Dokaz o osiguranju od profesionalne odgovornosti advokat - strani državljanin mora dostavljati svake poslovne godine.
Advokat - strani državljanin ne može biti osiguran polisom o kolektivnom osiguranju advokata državljana Republike Srbije.
U slučaju da advokat - strani državljanin ne ispunjava obaveze u pogledu osiguranja od profesionalne odgovornosti advokata, na njega se primenjuju odredbe o prestanku prava na bavljenje advokaturom iz Zakona o advokaturi i iz ovog statuta. Upravni odbor AKS za svaku godinu utvrđuje godišnju visinu minimalne sume za zaključenje ugovora o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti kod organizacije registrovane za ovu vrstu osiguranja, najkasnije do 30. oktobra tekuće godine za narednu godinu
Advokatska akademija Advokatske komore Čačka može se osnovati odlukom Upravnog odbora Komore.
Ovim Statutom se uređuju status, zadaci, ciljevi, delatnost, organi, organizacija, način finansiranja, sredstva i uslovi rada Advokatske akademije Advokatske komore Čačak (u daljem tekstu: Akademija.).
Ciljevi i zadaci osnivanja Akademije su: organizacija i sprovođenje advokatskog ispita, stalna stručna obuka advokata, advokatskih pripravnika, diplomiranih pravnika i lica zaposlenih u advokatskim kancelarijama i advokatskim ortačkim društvima, specijalizacija advokata i usavršavanje teorijskih i praktičnih znanja i veština potrebnih za stručnu, nezavisnu, samostalnu, delotvornu i etičnu advokaturu.
2. Poslovi advokatske akademije
Akademija:
1) donosi program stalne opšte, posebne i specijalizovane obuke advokata;
2) donosi program opšte i posebne obuke advokatskih pripravnika, diplomiranih pravnika i lica zaposlenih u advokatskim kancelarijama i advokatskim ortačkim društvima;
3) utvrđuje strateško planiranje i donosi osnovni plan i jedinstvene standarde rada za sprovođenje programa iz tač. 1. ovog stava;
4) donosi posebne planove za sprovođenje programa iz tač. 1. ovog stava;
5) organizuje i sprovodi stalnu opštu, posebnu i specijalizovanu obuku iz tač. 1) ovog stava;
7) utvrđuje merila za sticanje zvanja mentora i predavača;
8) imenuje i razrešava mentore i predavače;
9) određuje naknadu za rad mentora i predavača;
10) uspostavlja i održava saradnju sa domaćim i stranim ustanovama, organizacijama i udruženjima iste ili srodne delatnosti;
11) izdaje stručnu literaturu, priručnike druge publikacije;
12) obavlja izdavačko analitičke poslove i sarađuje sa naučnim ustanovama;
13) sistematski prikuplja podatke koji su od značaja za njen rad, a naročito o sprovođenju i rezultatima obuke i vodi dokumentaciono informacioni centar;
14) prikuplja i obrađuje sudsku praksu;
15) obavlja i druge poslove u skladu sa ciljevima svog osnivanja, ovim statutom i opštim aktima Komore i Advokatske akademije.
Ciljeve iz člana 241. i poslove iz člana 242. ovog Statuta, Akademija ostvaruje neposredno.
Organi Akademije su Programski savet i Dekan.
U organe Akademije može biti izabran advokat koji ispunjava jedan od sledećih uslova:
- najmanje 15. godina prakse u advokaturi, ili
- koji ima akademsko zvanje doktora nauka.
Programski savet je stručni organ Akademije
Članove Programskog saveta čine Dekan, po položaju, i po 1. (jedan) predstavnik svakog Odbora advokata u sastavu Komore.
Mandat članova Programskog saveta traje 4. godine i može se jednom ponoviti.
Programski savet:
1) predlaže programe stalne, posebne i specijalističke obuke;
2) predlaže programe specijalističkog ispita;
3) predlaže programe za mentore i predavače;
4) bira iz reda svojih članova predsednika Programskog saveta;
5) donosi poslovnik o svom radu;
6) obavlja i druge poslove u skladu sa Statutom i opštim aktima Komore i Akademije.
Dekan je izvršni organ Akademije.
Mandat Dekana traje četiri godine i može se jednom ponoviti.
Dekan:
1) predstavlja Advokatsku akademiju;
2) izvršava odluke Upravnog odbora Komore;
3) koordinira i organizuje rad Akademije;
4) učestvuje u radu Programskog saveta;
5) podnosi Upravnom odboru Komore redovne mesečne i godišnje izveštaje o svom radu i radu Akademije;
6) obavlja i druge poslove u skladu sa Statutom i opštim aktima Komore i Advokatske akademije.
Dekana u njegovom odsustvu zamenjuje član Programskog saveta koga on ovlasti.
Sredstva za rad Akademije obezbeđuju se iz sredstava Komore.
Uslove za rad Akademije obezbeđuje Komora.
Položen advokatski ispit je obavezan za sve kandidate pre podnošenja zahteva za upis u imenik advokata.
Advokatski ispit se sastoji iz provere znanja Zakona o advokaturi, Kodeksa profesionalne etike advokata, Statuta AKS, Statuta AK Čačak, advokatske tarife, kao i poznavanje međunarodnih propisa koji se odnose na advokatsku profesiju.
Kandidat koji nije položio advokatski ispit stiče pravo na ponovno polaganje po proteku roka od 60. dana od neuspelog polaganja.
Program advokatskog ispita utvrđuje Upravni odbor Komore u skladu sa programom advokatskog ispita koji utvrđuje Upravni odbor AKS.
Upravni odbor Komore obrazuje Komisiju za polaganje advokatskog ispita i imenuje predsednika i članove Komisije.
Komisija za polaganje advokatskog ispita sastoji se od predsednika i 2. člana.
Predsednik i članovi Komisije imaju svoje zamenike.
Za predsednika i člana Komisije za polaganje advokatskog ispita može biti imenovan advokat koji ispunjava sledeće uslove:
1) najmanje 10. godina neprekidnog staža u advokaturi pre imenovanja,
2) da je pre imenovanja najmanje jedan mandat radio u organima AKS ili ove Komore,
3) da nije disciplinski kažnjavan 10. godina koje prethode imenovanju,
4) da nije krivično osuđivan za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom,
5) da nije član organa političke stranke.
Način rada i odlučivanja Komisije za polaganje advokatskog ispita uređuje se posebnim Pravilnikom, u skladu sa Pravilnikom za polaganje advokatskog ispita AKS.
Način polaganja advokatskog ispita, ocenjivanje kandidata i izgled uverenja o položenom advokatskom ispita uređuje se posebnim Pravilnikom.
Kandidati advokatski ispit polažu pred ispitnom komisijom koja se sastoji od 3. člana i koju imenuje predsednik Komisije za polaganje advokatskog ispita.
Uverenje o položenom advokatskom ispitu izdaje AK Čačka na osnovu izveštaja svoje komisije za polaganje advokatskog ispita.
Uverenje o položenom advokatskom ispitu potpisuju predsednik Komisije za polaganje advokatskog ispita i predsednik AK Čačak pred čijom komisijom je kandidat ispit položio.
Kandidati snose troškove polaganja advokatskog ispita.
Visinu naknade za polaganje advokatskog ispita utvrđuje Upravni odbor Komore.
Iz sredstava naknade obezbeđuju se sredstva za tehničku pripremu i organizovanje ispita, rad ispitivača i izdavanje uverenja.
X ADVOKATSKA LEGITIMACIJA I LEGITIMACIJA ADVOKATSKOG PRIPRAVNIKA
Komora na dan položene advokatske zakletve, donosi rešenje o upisu u imenik advokata i izdaje advokatsku legitimaciju.
Advokatska legitimacija overena za tekuću godinu služi kao dokaz svojstva advokata.
Advokatska legitimacija sadrži ime i prezime advokata, njegovu fotografiju, redni broj, dan, mesec i godinu upisa u imenik advokata, važnost advokatske legitimacije, kao i druge podatke od značaja za utvrđivanje svojstva advokata predviđene opštim aktom AKS.
2. Legitimacija advokatskog pripravnika
Komora na dan položene zakletve advokatskog pripravnika, donosi rešenje o upisu u imenik advokatskih pripravnika i izdaje legitimaciju advokatskog pripravnika.
Legitimacija advokatskog pripravnika sadrži ime i prezime advokatskog pripravnika, njegovu fotografiju, redni broj, dan, mesec i godinu upisa u imenik advokatskih pripravnika, važnost legitimacije advokatskog pripravnika, kao i druge podatke od značaja za utvrđivanje svojstva advokatskog pripravnika predviđene opštim aktom Advokatske komore Srbije.
XI MATERIJALNO I FINANSIJSKO POSLOVANJE ADVOKATSKE KOMORE ČAČKA
Komora se samostalno finansira.
Sredstva Komore su nepokretnosti, inventar i prihodi.
Materijalno poslovanje Komore vrši se na osnovu godišnjeg plana prihoda i rashoda koji utvrđuje Upravni odbor Komore, najkasnije do dana usvajanja godišnjeg računa Komore za prethodnu poslovnu godinu.
Izvori finansiranja Komore su:
1) članarina i drugi doprinosi čiju visinu utvrđuje Upravni odbori,
2) premije osiguranja advokata u slučaju kolektivnog osiguranja advokata od profesionalne odgovornosti,
3) upisnina za upis u Imenik advokata i naknade,
4) prihodi od donacija i
5) iznosi naplaćenih novčanih kazni u disciplinskom postupku,
6) drugi prihodi.
Advokat je dužan da Komori plaća članarinu i druge materijalne obaveze.
Odluka Komore o visini dugovanja po osnovu članarine, visine troškova upisa i drugih redovnih materijalnih obaveza advokata prema advokatskoj komori ima svojstvo verodostojne isprave u izvršnom postupku.
Komora sredstva može upotrebiti za:
- svoje redovne aktivnosti;
- osiguranje advokata od profesionalne odgovornosti;
- pribavljanje imovine i imovinskih prava;
- plaćanje članarine međunarodnim organizacijama i Advokatskoj komori Srbije;
- zarade zaposlenih u stručnoj službi;
- pomoć advokatima i njihovim porodicama koji su ostali bez najnužnijih sredstava;
- humanitarne svrhe i
- druge svrhe u skladu sa Zakonom i Statutom.
2. Fondovi advokatske komore Čačak
Komora može osnivati fondove na osnovu odluke Upravnog odbora.
Fondovi posluju prema pravilniku koji donosi Upravni odbor prilikom osnivanja fonda.
Fondovi se osnivaju iz sredstava AK Čačak, naknada advokata čiju visinu utvrđuje Upravni odbor, donacija, poklona i drugih sredstva.
O prijemu poklona i donacija odlučuje Upravni odbor.
Opšti akti Advokatske komore Čačak su:
1. Statut,
2. Pravilnik o Advokatskoj akademiji sa programom rada,
3. Pravilnik o advokatskom ispitu sa programom ispita, kriterijumima i postupku izbora Komisije za polaganje advokatskog ispita,
4. Pravilnik o sadržini i izgledu advokatske legitimacije, advokatskog pečata, advokatske table i o minimalnim tehničkim uslovima i izgledu advokatske kancelarije,
5. Pravilnik o čuvanju arhivske građe u advokatskoj kancelariji i advokatskoj komori,
6. Poslovnik o radu Skupštine,
7. Poslovnik o radu Upravnog odbora,
8. Pravilnik o priznanjima,
9. Pravilnik o računovodstvu,
10. Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta i o radu za stručnu službu AK Čačak,
11. Pravilnik o zaštiti na radu, zaštiti od požara,
12. Poslovnik o radu Saveta,
13. Pravilnik o načinu korišćenja pečata i štambilja,
14. druga opšta akta za kojima se ukaže potreba.
Inicijativu za donošenje ili izmenu Statuta ili drugog opšteg akta može podneti svaki organ Komore, jedan od Odbora advokata ili 10. predstavnika u Skupštini Komore.
Upravni odbor Komore odlučuje o prihvatanju inicijative za izmenu Statuta ili drugog opšteg akta Komore
Ukoliko Upravni odbor Komore prihvati inicijativu za izmenu Statuta ili drugog opšteg akta formiraće Komisiju koja će uraditi tekst nacrta izmena i dopuna Statuta ili drugog opšteg akta.
Upravni odbor Komore utvrđuje nacrt izmena i dopuna statuta ili drugog opšteg akta i dostavlja ga na javnu diskusiju Odborima advokata u sastavu Komore.
Javna rasprava o nacrtu iz stava 2. ovog člana traje 30. dana od dana donošenja odluke Upravnog odbora Komore o utvrđivanju nacrta izmena i dopuna Statuta ili drugog opšteg akta Komore.
Nakon završetka javne rasprave, Upravni odbor Komore utvrđuje predlog izmena i dopuna Statuta ili drugog opšteg akta i predlaže predsedniku Komore da u roku određenim ovim Statutom sazove Skupštinu radi odlučivanja o predlogu za donošenje ili izmenu Statuta ili drugog opšteg akta AK Čačak.
Upravni odbor Komore prilikom utvrđivanja predloga iz stava 1. ovog člana razmatra mišljenja, primedbe i predloge iz javne rasprave i daje razloge zbog čega nije usvojio određene primedbe i predloge.
Skupština Komore Čačak prilikom pretresa predloga za donošenje ili izmenu Statuta, a Upravni odbor prilikom pretresa predloga drugog opšteg akta postupa sa primedbama i predlozima po proceduri propisanoj za amandmane.
Skupština Komore odluku o usvajanju predloga Statuta ili predloga izmena i dopuna Statuta Komore donosi apsolutnom većinom - 50% plus 1 predstavnika u Skupštini Komore.
Statut Komore i njegove izmene i dopune, stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja, osim ako primena nije odložena samim aktom.
Upravni odbor Komore odluku o usvajanju drugih opštih akata donosi većinom glasova prisutnih članova Upravnog odbora.
Drugi opšti akti Komore objavljuju se na oglasnoj tabli i u publikacijama Komore.
XIII JAVNOST RADA ADVOKATSKE KOMORE ČAČAK
1. Javnost rada i informisanje
Javnost rada obezbeđuje se održavanjem javnih sednica svih organa Komore, obaveštavanjem o održavanju sednica isticanjem preko oglasnih tabli u sudovima i komorama, dostavljanjem informacija i izveštaja o radu organa Advokatske komore Čačak, objavljivanjem statuta i opštih akata Komore u oglasima putem medija i web prezentacijom.
Najmanje jedanput godišnje organi Komore sastavljaju i podnose pismene izveštaje o svom radu Skupštini Komore.
Obaveštavanje članstva i Odbora advokata o održavanju sednica organa Komore i Odborima advokata vrši se ličnom dostavom pisanim putem, isticanjem akta o sazivu na oglasnoj tabli, njegovim objavljivanjem u publikacijama Komore, medijima i preko web sajta.
Obaveštenje članstva o radu na sednici organa Komore osim sa sednica disciplinskih organa, vrši se dostavljanjem informacija i usvojenih opštih akata advokatskim komorama, objavljivanjem na oglasnoj tabli ili preko publikacija Komore.
Upravni odbor i drugi organi advokatske komore dužni su da na prigodan način redovno objavljuju izveštaje (zapisnike) sa svojih sednica, kao i da obaveštavaju o drugim bitnim aktivnostima koje su od interesa za profesiju.
Komora ima prezentaciju na Internetu.
Komora ima biblioteku u kojoj prikuplja i čuva stručnu literaturu.
Način poslovanja biblioteke uređuje se opštim aktom koji donosi Upravni odbor Komore.
"Dan advokature Srbije" je 28. februar, kao dan donošenja prvog Zakona o javnim pravozastupnicima iz 1862. godine.
Program proslave "Dana advokature Srbije" utvrđuje Upravni odbor Komore.
U znak priznanja advokatima za postignute izuzetne rezultate u vršenju advokature za njen razvoj, kao i onima van advokature koji su svojim ličnim doprinosom uticali na razvoj i napredak advokature dodeljuje se "Plaketa Advokatske komore Čačak".
Pored priznanja iz stava 1. ovog člana advokatu se može dodeliti i "Povelja Advokatske komore Čačak" za njegov zapažen dugogodišnji rad u advokaturi u organima AK Čačak i za uspešno obavljanje drugih društvenih poslova u okviru advokature, profesionalnih udruženja i organizacija.
Kao posebno priznanje za advokatsku etiku i poštovanje kodeksa profesionalnog ponašanja advokata, ustanovljava se "Povelja Ljubomir Mihajlović Beko".
Pravilnikom koji donosi Upravni odbor Komore utvrđuju se uslovi za dodelu priznanja iz stava 1., 2. i 3. ovog člana.
XV STRUČNA SLUŽBA ADVOKATSKE KOMORE ČAČAK
Stručna služba Komore obavlja administrativno-stručne i pomoćne poslove.
Zaposleni u stručnoj službi imaju sva prava utvrđena pozitivnim propisima i odlukama organa Komore.
Radom stručne službe rukovodi rukovodilac službe koji za svoj rad odgovara Upravnom odboru Komore.
Uslovi za zasnivanje radnog odnosu u stručnoj službi Komore bliže se uređuju Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta i Pravilnikom o radu.
XVI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Funkcija članova organa Komore i predstavnika u AKS do dana stupanja na snagu ovog statuta, nastaviće se do isteka mandata na koji su izabrani.
Advokati koji su do usvajanja ovog statuta izabrani za nosioce funkcije ili članove organa u AK Srbije ili AK Čačak dužni su da se izjasne u roku od 3 meseca od usvajanja ovog statuta o tome koju će funkciju vršiti.
Stupanjem na snagu dopuna i izmena ovog statuta, prestaje primena odredaba Statuta AK Čačak koji je usvojen na skupštini AK Čačak dana 24. marta 2012. godine.
Ovaj statut donet je na skupštini AK Čačak dana 11.12.2021. godine i stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja.
Redakcija je zadržala numeraciju tačaka kako je objavljena u "Sl. listu grada Čačka", br. 24/2021.