POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA PANČEVA("Sl. list grada Pančeva", br. 1/2015 - prečišćen tekst i 31/2021) |
Ovim poslovnikom uređuje se konstituisanje, organizacija i rad Skupštine grada Pančeva (u daljem tekstu: Skupština), njenih radnih tela, kao i način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika Skupštine.
Rad Skupštine i njenih radnih tela je javan.
U slučajevima predviđenim zakonom i ovim poslovnikom, javnost se isključuje.
Svi pojmovi u ovom Poslovniku upotrebljeni u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju muški i ženski prirodni rod.
Konstitutivnu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora.
Konstitutivnom sednicom Skupštine, do izbora predsednika Skupštine, predsedava najstariji odbornik (u daljem tekstu: predsedavajući) koji je ovlašćen i da sazove Konstitutivnu sednicu Skupštine ako to u zakonskom roku ne učini predsednik Skupštine iz prethodnog saziva.
Predsedavajućem Konstitutivne sednice Skupštine u radu pomažu dva najmlađa odbornika i sekretar Skupštine iz prethodnog saziva.
Skupština se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara Skupštine.
Odbornici stiču prava i dužnosti odbornika Skupštine danom potvrđivanja mandata.
Skupština potvrđuje mandate odbornika na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora.
Na početku Konstitutivne sednice Skupštine predsedavajući predlaže sastav Verifikacionog odbora.
Verifikacioni odbor ima tri člana, i to po jednog člana sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini.
Članove Verifikacionog odbora bira Skupština većinom glasova prisutnih odbornika.
Verifikacionim odborom predsedava najstariji član.
Verifikacioni odbor prestaje sa radom kad Skupština potvrdi mandate odbornika.
Verifikacioni odbor, na osnovu izveštaja Izborne komisije i uverenja o izboru za svakog odbornika, utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Izborne komisije i da li je uverenje izdato od ovlašćenog organa, i o tome podnosi izveštaj Skupštini.
Rad sednice Skupštine se nastavlja podnošenjem izveštaja Verifikacionog odbora.
O potvrđivanju mandata odbornika, na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora, Skupština odlučuje javnim glasanjem. U glasanju mogu učestvovati odbornici kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom i koji imaju uverenje Izborne komisije o izboru za odbornike.
Mandat odbornika počinje da teče danom potvrđivanja mandata i traje četiri godine.
Na odluke Skupštine o prestanku mandata odbornika, kao i o potvrđivanju mandata novom odborniku, dopuštena je žalba Upravnom sudu.
Žalba je dopuštena i u slučaju kada Skupština propusti da donese odluke iz prethodnog stava.
U slučaju osnovanosti žalbe Sud donosi odluku kojom utvrđuje prestanak mandata odbornika, odnosno potvrđuje mandat novom odborniku.
Pravo na podnošenje žalbe ima svaki odbornik.
Žalba se podnosi u roku od 48 časova od dana donošenja odluke Skupštine, odnosno od dana održavanja sednice na kojoj je Skupština propustila da donese odluke iz stavova 1. i 2. ovog člana.
Kada odborniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, mandat se dodeljuje prvom sledećem kandidatu sa iste izborne liste kome nije bio dodeljen mandat odbornika.
Kada odborniku koji je izabran sa koalicione izborne liste prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, mandat se dodeljuje prvom sledećem kandidatu na izbornoj listi kome nije bio dodeljen mandat - pripadniku iste političke stranke.
Kad odborniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, a na izbornoj listi sa koje je odbornik bio izabran nema kandidata za koje podnosilac izborne liste nije dobio mandat, mandat pripada podnosiocu izborne liste koji ima sledeći najveći količnik, a za njega nije dobio mandat.
Mandat novog odbornika traje do isteka mandata odbornika kome je prestao mandat.
Od kandidata se pre potvrđivanja mandata pribavlja pismena saglasnost da prihvata mandat.
Posle potvrđivanja mandata, odbornici kojima je mandat potvrđen daju svečanu izjavu, potpisivanjem teksta, koja glasi:
"Izjavljujem da ću prava i dužnosti odbornika Skupštine grada Pančeva izvršavati u skladu sa Ustavom, Zakonom i Statutom grada Pančeva, a u interesu građana grada Pančeva".
Odbornici koji nisu prisustvovali Konstitutivnoj sednici Skupštine, odbornici čiji je mandat kasnije potvrđen daju izjavu, pojedinačno na prvoj narednoj sednici Skupštine posle potvrđivanja njihovog mandata.
III IZBOR PREDSEDNIKA I ZAMENIKA PREDSEDNIKA SKUPŠTINE I POSTAVLJENJE SEKRETARA I ZAMENIKA SEKRETARA SKUPŠTINE
Skupština, ima predsednika.
Predsednik Skupštine: organizuje rad Skupštine, saziva sednice, predlaže dnevni red, predsedava sednicama, stara se o ostvarivanju javnosti rada Skupštine, potpisuje akte koje donosi Skupština i obavlja druge poslove utvrđene zakonom, Statutom grada Pančeva i ovim poslovnikom.
Predsednik Skupštine može biti na stalnom radu u Gradu, o čemu odlučuje Skupština, prilikom izbora ili po potrebi u toku trajanja mandata.
Predsednik Skupštine, na predlog najmanje trećine odbornika, bira se iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanoj formi.
Predlog sadrži ime i prezime kandidata, kratku biografiju, stranačku pripadnost i potpise odbornika.
O predloženim kandidatima otvara se rasprava.
Po zaključenju rasprave, predsedavajući Skupštine utvrđuje Listu kandidata za predsednika Skupštine po azbučnom redu prezimena kandidata.
Glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi Glasački odbor koga čine predsedavajući Skupštine i po jedan odbornik, predstavnik svake grupe odbornika koja je predložila kandidata.
Glasanje se vrši glasačkim listićima.
Svi glasački listići su iste veličine, oblika i boje. Svaki glasački listić overen je pečatom Skupštine.
Na glasačkom listiću kandidati se navode redosledom utvrđenim u listi kandidata.
Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasa se za jednog od kandidata između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću, zaokruživanjem rednog broja ispred njegovog imena.
Nevažećim se smatra glasački listić koji nije popunjen, zatim onaj koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je odbornik glasao, listić na kome je zaokružen veći broj kandidata, kao i glasački listić iz kojeg se ne može sa sigurnošću utvrditi da li je odbornik glasao "za" ili "protiv" predloga.
Predsedavajući Glasačkog odbora, konstatuje da je svim prisutnim odbornicima omogućeno da glasaju i zaključuje postupak glasanja
Nakon toga se javno, na sednici, sprovodi postupak utvrđivanja rezultata glasanja sledećim redom:
1. utvrđuje se broj izrađenih glasačkih listića,
2. utvrđuje se broj odbornika koji prisustvuju sednici,
3. utvrđuje se broj odbornika koji su primili glasački listić,
4. utvrđuje se broj neupotrebljenih glasačkih listića koji će se zapečatiti u koverat,
5. otvara se glasačka kutija i prebrojavanjem utvrđuje broj glasačkih listića u kutiji, i ako on bude veći od broja odbornika koji su listiće primili, postupak se obustavlja, upotrebljeni materijal se odvaja za uništenje i sprovodi se ponovno glasanje,
6. odbornik utvrđuje važnost, odnosno nevažnost glasačkih listića shodnom primenom propisa koji važe za izbor odbornika,
7. nevažeći glasački listići odvojiće se i zapečatiti u poseban koverat,
8. sa važećih glasačkih listića čitaju se imena kandidata koji su dobili glasove i dobijeni glasovi za svakog od kandidata se evidentiraju na posebnom obrascu,
9. nakon obrade svih glasačkih listića utvrđuje se broj glasova koji je dobio svaki od kandidata.
Za predsednika Skupštine izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako je predloženo više kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, ponoviće se izbor, i to između kandidata koji su dobili najveći broj glasova.
U drugom krugu izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako ni u drugom krugu nijedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova, ponavlja se izborni postupak.
Predsednik Skupštine stupa na dužnost po objavljivanju rezultata glasanja i preuzima vođenje sednice.
Predsedniku Skupštine prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran, ukoliko podnese ostavku ili bude razrešen.
Predsednik Skupštine podnosi ostavku u pisanoj formi, i o istoj se ne raspravlja i ne odlučuje, već se samo konstatuje.
Mandat predsedniku Skupštine prestaje danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine ako je ostavku podneo između dve sednice.
Do izbora novog predsednika, Skupštinom predsedava zamenik predsednika Skupštine.
Predlog za razrešenje predsednika Skupštine, pre isteka mandata, može podneti najmanje trećina odbornika u Skupštini.
Predlog se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
Razrešenje predsednika Skupštine se vrši na način i po postupku koji je predviđen za njegov izbor.
2. Zamenik predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučajevima njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost, sa svim pravima i obavezama koje ima predsednik Skupštine.
Zamenik predsednika Skupštine bira se i razrešava na isti način kao i predsednik Skupštine.
Ako zameniku predsednika skupštine miruju prava iz radnog odnosa usled izbora na funkciju, zamenik predsednika skupštine može biti na stalnom radu u gradu.
Skupština ima sekretara koji se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad.
Sekretar Skupštine je odgovoran za dostavljanje traženih podataka, spisa i isprava, ako se nadzor vrši nad radom i aktima Skupštine.
Sekretar Skupštine se postavlja, na predlog predsednika Skupštine, na četiri godine, i može biti ponovo postavljen.
Za sekretara Skupštine može biti postavljeno lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu sa položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Sekretar Skupštine može podneti ostavku u pisanoj formi i pre istaka mandata, i o istoj se ne raspravlja i ne odlučuje, već se samo konstatuje.
Skupština može razrešiti sekretara Skupštine i pre isteka mandata na predlog predsednika Skupštine.
Predlog se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
4. Zamenik sekretara Skupštine
Sekretar Skupštine može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučajevima njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zamenik sekretara Skupštine postavlja se i razrešava pod istim uslovima, na isti način i po istom postupku kao i sekretar Skupštine.
Odbornici Skupštine imaju pravo da obrazuju odborničke grupe.
Odborničku grupu čine odbornici koji pripadaju jednoj ili više političkih stranaka, odnosno drugih političkih organizacija.
Odbornička grupa ima najmanje 4 odbornika.
Odbornička grupa se konstituiše tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak članova grupe koji je potpisao svaki njen član.
Na spisku se posebno navode predsednik i zamenik predsednika odborničke grupe.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
O promeni sastava odborničke grupe, predsednik grupe obaveštava predsednika Skupštine i prilaže izjavu odbornika koji menja pripadnost grupi.
Predsednik Skupštine obaveštava odbornike o obrazovanju nove odborničke grupe i o promenama u postojećim.
Odborničku grupu predstavlja predsednik.
IV GRADONAČELNIK I GRADSKO VEĆE
Izvršni organi Grada su Gradonačelnik i Gradsko veće.
Skupština bira izvršne organe u roku od mesec dana od dana konstituisanja ili od dana njihovog razrešenja, odnosno podnošenja ostavke.
Gradonačelnika bira Skupština iz reda odbornika na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Gradonačelnik ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Predsednik Skupštine predlaže kandidata za gradonačelnika.
Kandidat za gradonačelnika predlaže kandidata za zamenika gradonačelnika iz reda odbornika, koga bira Skupština na isti način kao i gradonačelnika.
Gradonačelniku i zameniku gradonačelnika izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u Skupštini.
Gradonačelnik i zamenik gradonačelnika su na stalnom radu u Gradu.
Gradsko veće čini Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika kao i najviše 11 članova Gradskog veća, koje bira Skupština, na period od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom od ukupnog broja odbornika.
Gradonačelnik je predsednik Gradskog veća.
Zamenik gradonačelnika je član Gradskog veća po funkciji.
Kandidate za članove Gradskog veća predlaže kandidat za Gradonačelnika.
Kada odlučuje o izboru gradonačelnika, Skupština istovremeno i objedinjeno odlučuje o izboru zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća, tajnim glasanjem.
Tajno glasanje vrši se zaokruživanjem "za" ili "protiv" predloga u celini, po postupku predviđenim ovim poslovnikom za donošenje odluka Skupštine tajnim glasanjem.
Članovi Gradskog veća koje bira Skupština ne mogu istovremeno biti i odbornici, a mogu biti zaduženi za određena područja koja se utvrđuju posebnom odlukom Skupštine.
Odborniku koji bude izabran za člana Gradskog veća prestaje odbornički mandat.
Članovi Gradskog veća koje bira Skupština mogu biti na stalnom radu u Gradu, o čemu odlučuje Skupština prilikom izbora ili po potrebi u toku trajanja mandata.
Gradonačelniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je biran, ukoliko podnese ostavku ili bude razrešen.
Ostavka se podnosi u pisanoj formi, predsednik Skupštine o istoj obaveštava odbornike na početku prve naredne sednice Skupštine i o istoj se ne raspravlja i ne odlučuje, već se samo konstatuje.
Predlog za razrešenje gradonačelnika može podneti najmanje trećina odbornika u Skupštini.
Predlog se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
O predlogu za razrešenje gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine uz primenu minimalnog roka za sazivanje sednice iz člana 61. stav 1. i 2. i člana 62. stav 5. ovog Poslovnika.
Ako Skupština ne razreši gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje gradonačelnika, pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Razrešenje gradonačelnika se vrši na način i po postupku koji je predviđen za njegov izbor.
Razrešenjem gradonačelnika prestaje mandat zamenika gradonačelnika i Gradskog veća.
Zameniku gradonačelnika prestaje mandat pre isteka vremena na koje je biran, ukoliko podnese ostavku ili bude razrešen.
Ostavka se podnosi u pisanoj formi, predsednik Skupštine o istoj obaveštava odbornike na početku prve naredne sednice Skupštine i o istoj se ne raspravlja i ne odlučuje, već se samo konstatuje.
Predlog za razrešenje zamenika gradonačelnika može podneti gradonačelnik ili najmanje trećina odbornika.
Predlog se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
Razrešenje zamenika gradonačelnika se vrši na način i po postupku koji je predviđen za njegov izbor.
Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika gradonačelnika, gradonačelnik je dužan da Skupštini podnese predlog za izbor novog zamenika gradonačelnika, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru.
Gradonačelnik i zamenik gradonačelnika koji su podneli ostavku ili su razrešeni, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove, do izbora novog gradonačelnika, odnosno zamenika gradonačelnika.
Članu Gradskog veća prestaje mandat pre isteka vremena na koje je biran, ukoliko podnese ostavku ili bude razrešen.
Ostavka se podnosi u pisanoj formi, predsednik Skupštine o istoj obaveštava odbornike na početku prve naredne sednice Skupštine i o istoj se ne raspravlja i ne odlučuje, već se samo konstatuje.
Predlog za razrešenje člana Gradskog veća može podneti gradonačelnik ili najmanje trećina odbornika.
Predlog se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
Istovremeno sa predlogom za razrešenje člana Gradskog veća, gradonačelnik je dužan da Skupštini podnese predlog za izbor novog člana Gradskog veća, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru.
Član Gradskog veća koji je podneo ostavku ili razrešen, ostaje na dužnosti i vrši tekuće poslove, do izbora novog člana Gradskog veća.
Stalna radna tela Skupštine su:
1. Savet za budžet i finansije;
2. Savet za mlade;
3. Komisija za rodnu ravnopravnost;
4. Savet za društvene delatnosti;
5. Savet za zaštitu životne sredine;
6. Komisija za kadrovska, administrativna pitanja i radne odnose;
7. Komisija za mandatna pitanja;
8. Komisija za predstavke i žalbe; i
9. Komisija za propise.
Savet za budžet i finansije razmatra predloge odluka i drugih opštih akata koji se odnose na finansiranje poslova grada, takse, naknade i druge javne prihode, budžet i završni račun, kao i druga pitanja iz oblasti imovinsko-pravnih odnosa i finansija grada.
Savet za budžet i finansije ima predsednika, zamenika predsednika i 7 (sedam) članova koje bira i razrešava Skupština, iz reda odbornika, stručnjaka iz oblasti navedenih u prethodnom stavu i građana.
Savet za mlade razmatra predloge odluka i drugih opštih akata, kao i druga pitanja iz nadležnosti grada koja se odnose na razvoj, unapređenje, društveni položaj mladih i organizacija koje okupljaju mlade.
Savet za mlade bavi se svim pitanjima od značaja za razvoj i usavršavanje mladih, omogućavanje uspešnog uključivanja mladih u sve delove društvenog života, obaveštavanje mladih o svim aktuelnim pitanjima iz oblasti nauke, kulture, zdravstvenog obrazovanja i zapošljavanja, organizacijom tribina i drugih vidova aktivnosti.
Savet za mlade ima predsednika, zamenika predsednika i 7 (sedam) članova koje bira i razrešava Skupština, iz reda odbornika i građana.
Komisija za rodnu ravnopravnost razmatra predloge odluka i drugih opštih akata koje donosi Skupština, iz rodne perspektive.
Komisija ima predsednika, zamenika predsednika i 7 članova koje bira i razrešava Skupština, iz reda odbornika.
Savet za društvene delatnosti razmatra predloge odluka i drugih opštih akata, kao i sva druga pitanja iz oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite i društvene brige o deci, sporta i fizičke kulture, kulture i informisanja.
Savet za društvene delatnosti ima predsednika, zamenika predsednika i 7 (sedam) članova koje bira i razrešava Skupština, iz reda odbornika, stručnjaka iz oblasti navedenih u prethodnom stavu i građana.
Savet za zaštitu životne sredine razmatra predloge odluka i drugih opštih akata, kao i sva druga pitanja iz oblasti zaštite i unapređenja životne sredine.
Savet za zaštitu životne sredine ima predsednika, zamenika predsednika i 7 (sedam) članova koje bira i razrešava Skupština, iz reda odbornika, stručnjaka iz oblasti zaštite životne sredine i građana.
Komisija za kadrovska, administrativna pitanja i radne odnose (u daljem tekstu: Komisija) priprema predloge za izbor, imenovanja, postavljenja i razrešenja, za koje posebnim aktima nije predviđen drugi predlagač.
Komisija priprema predloge za izbor, imenovanja, postavljenja i razrešenja članova organa i predstavnika Skupštine u organe određene zakonom, odlukom Autonomne Pokrajine Vojvodine i aktom Skupštine, za koje nije predviđeno predlaganje od strane drugih organa.
Komisija odlučuje u prvom stepenu o pravima po osnovu rada lica koja bira, imenuje ili postavlja Skupština, i daje predloge i mišljenja Skupštini o ispunjenosti uslova za sprovođenje postupka razrešenja tog lica.
Komisija raspisuje i sprovodi javni konkurs u slučajevima imenovanja na osnovu konkursa, ukoliko osnivačkim aktom nije drugačije određeno.
Komisija odlučuje o pitanjima naknade plata i naknada odbornicima, licima biranim, imenovanim i postavljenim u organe Skupštine i licima angažovanim u radu organa Skupštine.
Komisija ima predsednika, zamenika predsednika i 5 (pet) članova koje bira i razrešava Skupština, iz reda odbornika.
Komisija za mandatna pitanja priprema i predlaže propise kojima se uređuju pitanja ostvarivanja prava i dužnosti odbornika, donosi pojedinačne akte o statusnim pitanjima odbornika i lica koja bira, imenuje i postavlja Skupština, razmatra predloge za prestanak mandata pojedinih odbornika i o tome podnosi Skupštini izveštaj sa predlogom za utvrđivanjem prestanka mandata odbornika, u skladu sa zakonom, razmatra izveštaj Izborne komisije i uverenje o izboru odbornika i podnosi Skupštini izveštaj sa predlogom za potvrđivanje mandata i razmatra druga pitanja u vezi sa mandatno-imunitetnim pravima odbornika.
U postupku potvrđivanja mandata odbornika, Komisija radi na način utvrđen ovim poslovnikom za rad Verifikacionog odbora na Konstitutivnoj sednici Skupštine.
Komisija ima predsednika, zamenika predsednika i 7 (sedam) članova koje bira i razrešava Skupština, iz reda odbornika, stručnjaka iz oblasti prava i građana.
Komisija za predstavke i žalbe razmatra predstavke i žalbe koje su upućene organima grada i predlaže Skupštini i nadležnim organima mere za rešavanje pitanja sadržanih u njima i o tome obaveštava podnosioce.
O svojim zapažanjima povodom predstavki i žalbi, Komisija podnosi izveštaj Skupštini najmanje jednom godišnje.
Komisija ima predsednika, zamenika predsednika i 7 (sedam) članova koje bira i razrešava Skupština, iz reda odbornika.
Komisija za propise razmatra usklađenost predloga odluka i drugih opštih akata koje donosi Skupština sa Ustavom, zakonom, Statutom i drugim propisima i daje svoje predloge i mišljenja Skupštini.
Komisija prati stanje u oblasti normativne delatnosti Skupštine i ukazuje na potrebu donošenja, odnosno usaglašavanja odluka i drugih opštih akata, utvrđuje prečišćene tekstove ovih akata i obavlja i druge poslove koje joj poveri Skupština.
Komisija utvrđuje tekst Nacrta statuta, odnosno odluke o promeni Statuta.
Komisija ima predsednika, zamenika predsednika i 7 (sedam) članova koje bira i razrešava Skupština, iz reda odbornika, stručnjaka iz oblasti prava i građana.
1. Osnivanje i sastav radnih tela
Za razmatranje i rešavanje pojedinih pitanja iz nadležnosti Skupštine i vršenje drugih poslova u skladu sa ovim poslovnikom, osnivaju se stalna radna tela.
Stalna radna tela su saveti i komisije.
Skupština može osnovati i druga stalna radna tela.
Predsednika, zamenika predsednika i članove stalnih radnih tela bira i razrešava Skupština na predlog predsednika Skupštine, uz prethodne konsultacije sa odborničkim grupama.
Članovi stalnih radnih tela biraju se iz reda odbornika, stručnjaka iz odgovarajućih oblasti i građana.
Predsednik stalnog radnog tela bira se iz reda odbornika.
Mandat članova stalnih radnih tela traje do isteka mandata odbornicima Skupštine, a mogu biti razrešeni i pre isteka mandata.
Predlog za razrešenje člana stalnog radnog tela može podneti predsednik Skupštine uz prethodne konsultacije sa odborničkim grupama.
Stalno radno telo može podneti Inicijativu predsedniku Skupštine za razrešenje, odnosno izbor predsednika, zamenika predsednika i članova stalnog radnog tela.
Skupština, po potrebi, osniva povremena radna tela radi razmatranja određenih pitanja i izvršavanja posebnih zadataka iz nadležnosti Skupštine.
Skupština posebnom odlukom o osnivanju povremenog radnog tela, utvrđuje naziv povremenog radnog tela i oblast za koju se osniva, sastav, delokrug rada, broj članova i druga pitanja od značaja za rad povremenog radnog tela.
Prvu sednicu radnog tela saziva predsednik Skupštine.
Na toj sednici vrši se konstituisanje radnog tela.
Sednicu radnog tela saziva predsednik radnog tela po sopstvenoj inicijativi, na inicijativu najmanje dva člana radnog tela, ili sekretara Skupštine, a dužan je sazvati sednicu na zahtev predsednika Skupštine.
Ako predsednik radnog tela ne sazove sednicu, sednicu saziva zamenik predsednika radnog tela ili predsednik Skupštine.
Radno telo radi u sednici kojoj prisustvuje većina članova radnog tela, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova radnog tela.
Sednica radnog tela saziva se najkasnije 3 dana pre održavanja sednice, a može se sazvati i u kraćem roku ako za to postoje razlozi.
Sednici radnog tela obavezno prisustvuje predstavnik predlagača akta koji se na sednici razmatra.
Sednici radnog tela može prisustvovati i učestvovati u radu, bez prava odlučivanja, i odbornik koji nije član radnog tela.
U radu radnog tela mogu učestvovati i članovi Gradskog veća, zavisno od pitanja koje je na dnevnom redu.
U radu radnog tela mogu, po pozivu, učestvovati i druga lica.
Sekretar Skupštine može učestvovati u radu radnih tela bez prava odlučivanja.
Sednice radnih tela priprema predsednik radnog tela uz pomoć sekretara Skupštine ili lica koje on odredi.
Sekretar Skupštine stara se da radno telo dobije od odgovarajućih predlagača svu potrebnu dokumentaciju i stručnu pomoć.
Predlagači su dužni da dostave radnim telima obrazloženje po svakom predmetu koji im je upućen na proučavanje.
Predlagači su dužni da na zahtev radnog tela ili na zahtev sekretara Skupštine hitno odgovore na sva traženja u vezi sa predmetom koji radno telo proučava.
Radno telo može zahtevati od predlagača da dopuni svoj predlog i da pruži potrebna objašnjenja i vratiti predlagaču ceo predmet i odrediti mu rok za postupanje po primedbama radnog tela.
Ako predlagač ne usvoji primedbe, radno telo će izneti predlog na sednici Skupštine sa svojim mišljenjem i predlozima.
O vremenu i mestu održavanja sednice sa označenjem dnevnog reda obavestiće se predsednik i sekretar Skupštine, Gradonačelnik i Gradsko veće, a članovima radnih tela dostaviće se pismeni poziv zajedno sa potrebnim materijalom.
Kad radno telo proučava nacrte ili predloge odluka koje sadrže opšte propise, članovima radnih tela dostaviće se, uz poziv za sednicu, potpun tekst nacrta ili predloga odluka, kao i najvažnije primedbe koje su primljene u vezi s tim nacrtom ili predlogom.
Sednicu radnog tela otvara i njom rukovodi predsednik, a u slučaju njegove sprečenosti zamenik predsednika, odnosno član koga ostali članovi za to odrede.
U pretresu pojedini članovi radnog tela mogu više puta govoriti o istom pitanju, ako se ne odluči da se pravo govora ograniči.
Radna tela daju mišljenja o predlozima odluka, drugih opštih akata, i drugim pitanjima iz oblasti za koje su obrazovana i odlučuju o pitanjima koja im poveri Skupština.
U donošenju zaključaka radnog tela mogu učestvovati samo njihovi članovi.
O radu na sednici vodi se zapisnik koji potpisuju predsednik radnog tela i zapisničar.
Radno telo može raditi ako je prisutna većina članova.
Ako zaključak radnog tela nije donesen jednoglasno, članovi radnog tela koji su ostali u manjini imaju pravo da traže da se uz zapisnik dostavi i njihovo mišljenje o odbijanju zaključka.
Radno telo određuje izvestioca koji će pred Skupštinom podnositi izveštaj i obrazlagati zaključak radnog tela.
Ako je manjina podnela svoje izdvojeno mišljenje, može i ona odrediti svog izvestioca.
Stručnu obradu akata i drugih materijala za sednice radnih tela vrše nadležni sekretarijati Gradske uprave.
Organizacione i administrativne poslove za potrebe radnih tela vrši sekretarijat Gradske uprave nadležan za skupštinske poslove.
Kad su predmeti proučavanja u radnim telima složena pitanja koja obuhvataju razne oblasti, mogu se održati zajedničke sednice raznih komisija i saveta, ili pojedina komisija ili savet može tražiti da joj druga komisija, odnosno savet dostavi svoje mišljenje ili svoj zaključak o pojedinom pitanju.
Zajedničkim sednicama predsedavaju naizmenično predsednici komisija, odnosno saveta.
Sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Predsednik Skupštine stara se o pripremanju sednice uz pomoć sekretara Skupštine.
Predsednik Skupštine je dužan da sednicu zakaže na zahtev gradonačelnika, Gradskog veća ili jedne trećine odbornika, u roku od sedam dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Ako predsednik Skupštine ne zakaže sednicu u slučajevima i roku iz prethodnog stava, sednicu može zakazati podnosilac zahteva, a predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
Predsednik skupštine može odložiti sednicu koju je sazvao samo u slučaju kada ne postoji kvorum potreban za rad, a u drugim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje Skupština.
U slučaju iz prethodnog stava, ne produžava se rok za podnošenje amandmana utvrđen Poslovnikom.
Sednice Skupštine sazivaju se pisanim putem.
Poziv za sednicu sadrži mesto i vreme održavanja sednice.
Poziv za sednicu Skupštine dostavlja se odbornicima najkasnije 7 dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Odbornicima se sa pozivom dostavlja i predlog dnevnog reda, odgovarajući materijal koji se odnosi na predlog dnevnog reda, izveštaj odgovarajućeg radnog tela Skupštine, druga dokumentacija, kao i zapisnik sa prethodne sednice.
Izuzetno, u situacijama koje opravdavaju hitnost u sazivanju sednice Skupštine, predsednik Skupštine može zakazati sednicu u roku koji nije kraći od 24 časa od prijema zahteva.
Zahtev za sazivanje sednice iz stava 5. ovog člana mora da sadrži razloge koji opravdavaju hitnost sazivanja, kao i obrazloženje posledica koje bi nastupile njenim nesazivanjem.
Minimalni rok za sazivanje sednice Skupštine iz stava 3. ovog člana, ne odnosi se na sazivanje sednice Skupštine u uslovima proglašenja vanredne situacije.
Poziv za sednicu Skupštine kao i materijal iz stava 4. ovog člana dostavljaju se u štampanom ili elektronskom obliku, o čemu odlučuje predsednik Skupštine, uz prethodne konsultacije sa predsednicima odborničkih grupa.
Predlog za koji je pokrenuta građanska inicijativa u skladu sa odredbama zakona i Statuta, Inicijativni odbor za pokretanje građanske inicijative dostavlja u pisanoj formi predsedniku Skupštine.
O predlogu iz stava 1. ovog člana Skupština je dužna da održi sednicu i da dostavi obrazložen odgovor građanima u roku od 60 dana od dobijanja predloga.
Podnosioci inicijative se obaveštavaju o vremenu, mestu održavanja i dnevnom redu Skupštine.
2. Dnevni red i vođenje sednice
Dnevni red sednice predlaže predsednik Skupštine na osnovu izveštaja sekretara Skupštine o pristiglim materijalima.
Sa predloženim dnevnim redom upoznaju se predstavnici odborničkih grupa.
Svaki odbornik, Gradonačelnik i Gradsko veće može zahtevati da se u dnevni red, pored predloženih unesu i druga pitanja i predlozi za koje smatraju da treba da se razmatraju.
Oni su dužni da obrazložen predlog za izmenu i dopunu dnevnog reda, podnesu predsedniku Skupštine u pisanoj formi najkasnije 3 dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Predsednik Skupštine može odbiti da u predlog dnevnog reda uvrsti one predloge i pitanja za koje smatra da nisu dovoljno pripremljeni da bi se o njima moglo na sednici raspravljati. U tom slučaju će predsednik Skupštine obavestiti predlagača o razlozima zbog kojih je odbio da predlog ili pitanje uvrsti u predlog dnevnog reda.
Sednicom predsedava predsednik Skupštine, koga u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti zamenjuje zamenik predsednika Skupštine, sa svim pravima i obavezama koje ima predsednik Skupštine.
U slučaju njihove odsutnosti i sprečenosti, sednicom predsedava najstariji odbornik, sa svim pravima i obavezama koje ima predsednik Skupštine.
Nakon otvaranja sednice, a pre utvrđivanja dnevnog reda, predsednik Skupštine, po izveštaju sekretara Skupštine, utvrđuje da li postoji kvorum potreban za rad.
Za punovažan rad i odlučivanje na sednici potrebno je prisustvo većine od ukupnog broja odbornika. Ako se utvrdi da ne postoji kvorum potreban za rad, predsednik odlaže sednicu.
Sednica će se prekinuti i odložiti i u slučaju kada se u toku trajanja sednice utvrdi da ne postoji kvorum potreban za rad.
Ako predsednik na početku ili u toku sednice posumnja u postojanje kvoruma potrebnog za rad, narediće prebrojavanje ili prozivku. Prebrojavanje ili prozivka izvršiće se i kada to zatraži neki od odbornika. Prozivanje na sednici vrši sekretar Skupštine.
Predsednik Skupštine može odrediti pauzu sednice da bi se izvršile potrebne konsultacije i pribavila mišljenja.
Kad usled obimnosti dnevnog reda ili iz drugih razloga ne može da se završi rasprava po svim tačkama dnevnog reda u zakazani dan, Skupština može odlučiti da se sednica prekine i da se nastavak zakaže u određeni dan, o čemu se pismeno obaveštavaju samo odsutni odbornici.
Pre prelaska na dnevni red verifikuje se zapisnik sa prethodne sednice.
O primedbama na zapisnik Skupština odlučuje bez rasprave.
Predsednik Skupštine, pre utvrđivanja dnevnog reda, usmeno informiše odbornike o radnjama između dve sednice koje su od značaja za rad Skupštine.
O ovome se ne otvara rasprava.
Kada predsednik Skupštine utvrdi da postoji kvorum potreban za rad, pristupa se utvrđivanju dnevnog reda.
O predlozima odbornika za izmene i dopune predloženog dnevnog reda ne otvara se rasprava.
Odbornici se posebno izjašnjavaju, prvo, o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, a zatim o predloženom dnevnom redu u celini.
Dnevni red se utvrđuje većinom glasova prisutnih odbornika.
Predsednik Skupštine i svaki odbornik mogu predložiti Skupštini da se prilikom utvrđivanja dnevnog reda odluči da će se po pojedinim tačkama dnevnog reda voditi objedinjena rasprava.
Nakon zaključenja objedinjene rasprave o svakoj tački dnevnog reda odlučuje se pojedinačno.
Jednom utvrđen dnevni red može se u toku sednice izmeniti samo Zaključkom, bez otvaranja rasprave.
Posle usvajanja dnevnog reda, prelazi se na raspravu po utvrđenom redosledu.
O svakoj tački dnevnog reda rasprava se vodi dok ima prijavljenih govornika.
Kada se zaključi rasprava povodom određene tačke dnevnog reda, ne može se ponovo otvarati.
Svaki odbornik ima pravo da govori na sednici Skupštine.
Kada se razmatraju pitanja iz delokruga stalnih radnih tela, pravo da govore imaju i njihovi članovi koji nisu odbornici.
Skupština može odlučiti da se po određenim tačkama dnevnog reda da reč predstavnicima pojedinih preduzeća, organa i organizacija, kao i pojedinim građanima.
Prijava za reč se podnosi predsedniku Skupštine, u pisanoj formi, pre otvaranja rasprave u kojoj odbornik želi da učestvuje, i to lično ili putem predsednika odborničke grupe.
Predsednik Skupštine daje govornicima reč po redu prijave.
Predsednik Skupštine dužan je preko reda dati reč Gradonačelniku, članovima Gradskog veća i predstavniku predlagača.
Svaki odbornik, po pravilu može da dobije reč samo jednom, po jednoj tački dnevnog reda, u trajanju ne dužem od 5 minuta.
Odbornik može da dobije reč po drugi put, tek pošto se iscrpi lista odbornika koji govore prvi put, i to u trajanju ne dužem od 3 minuta.
Predsednik odborničke grupe koji želi da iznese stav te grupe o tački dnevnog reda, ima pravo da dobije reč preko reda, s tim što ne može govoriti duže od 5 minuta, i ne više od dva puta o istoj tački dnevnog reda.
Predsednik Skupštine će u slučaju prekoračenja određenog vremena opomenuti odbornika da je vreme proteklo, a ako odbornik u toku narednog minuta ne završi govor, oduzima mu reč.
Ako odbornik zatraži reč da bi ispravio navod koji je po njegovom mišljenju netačan i koji je prouzrokovao nesporazum ili zahteva lično objašnjenje, predsednik Skupštine će mu dati reč čim završi govor lice koje je ispravku izazvalo (replika).
Odbornik se u ovom govoru mora ograničiti na ispravku, odnosno lično objašnjenje i njegov govor ne može da traje duže od tri minuta.
Predsednik odborničke grupe ima pravo da dobije reč, da bi ispravio netačne navode koji se odnose na odborničku grupu, odnosno političku stranku čiji odbornici pripadaju toj odborničkoj grupi, u trajanju ne dužem od 3 minuta.
Odbornik na osnovu čijeg je izlaganja drugi odbornik ostvario pravo da dobije reč radi ispravljanja navoda, nema pravo da govori u vezi sa onim što je naveo taj odbornik (replika na repliku).
Odborniku koji zatraži da govori o povredi Poslovnika predsednik Skupštine daje reč čim je zatraži, s tim da odbornik mora navesti koji član Poslovnika je povređen i u čemu se sastoji povreda, i njegov govor ne može trajati duže od 3 minuta.
Predsednik Skupštine je dužan da da objašnjenje povodom povrede Poslovnika.
Ako odbornik ne bude zadovoljan datim objašnjenjem, predsednik Skupštine poziva odbornike da odluče o povredi Poslovnika.
Odbornik može govoriti samo o tački koja je na dnevnom redu.
Ako se odbornik udalji od tačke dnevnog reda, predsednik Skupštine će ga opomenuti i pozvati da se drži tačke dnevnog reda.
Ukoliko odbornik i pored opomene nastavi da govori, predsednik Skupštine će mu oduzeti reč.
Nije dozvoljeno ometanje govornika dobacivanjem ili komentarisanjem izlaganja, niti drugi postupak kojim se ometa sloboda govora.
Predsednik Skupštine je dužan da se brine da govornik ne bude ometan u svom izlaganju.
Sednica Skupštine može trajati od 8.00 do 15.00 časova.
Skupština može odlučiti da se rad na sednici nastavi i posle 15.00 časova.
Skupština o svakoj tački dnevnog reda odlučuje posle rasprave, sem u slučajevima u kojima je ovim poslovnikom određeno da se odlučuje bez rasprave.
Pre zaključenja rasprave Skupština može da odluči da se pojedina tačka skine sa dnevnog reda ili da se vrati odgovarajućem radnom telu ili organu na ponovno razmatranje ili dopunu.
Predsednik Skupštine može predložiti da Skupština zaključi raspravu i pre nego što je iscrpljena lista prijavljenih odbornika, ako smatra da se o tački dnevnog reda dovoljno raspravljalo.
O ovom predlogu glasa se bez rasprave.
Posle zaključene rasprave prelazi se na glasanje o predlogu. O predlogu se glasa u celini. Ako je podnet amandman, prvo se odlučuje o amandmanu, a zatim o predlogu u celini.
Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili Statutom nije drukčije određeno.
Većina glasova od ukupnog broja odbornika potrebna je kad se odlučuje o:
1. donošenju i promeni Statuta grada;
2. donošenju i izmenama urbanističkog plana;
3. donošenju i izmenama budžeta;
4. i u drugim slučajevima predviđenim zakonom i Statutom.
Glasanje na sednici Skupštine je javno, osim ako zakonom, Statutom, Poslovnikom ili odlukom Skupštine, a na predlog odbornika, nije odlučeno da se glasa tajno.
Odbornici glasaju izjašnjavanjem za predlog ili protiv predloga ili se uzdržavaju od glasanja.
Javno glasanje se vrši dizanjem ruke ili poimenično - prozivkom.
Kada se glasa dizanjem ruke, predsednik Skupštine prvo poziva da se izjasne odbornici koji glasaju "za", zatim oni koji glasaju "protiv" i najzad, odbornici koji su uzdržani.
Glasove prebrojavaju zaposleni u sekretarijatu Gradske uprave nadležnom za skupštinske poslove.
Poimenično se glasa tako što sekretar Skupštine proziva odbornike po azbučnom redu prezimena, a svaki prozvani odbornik izgovara reč "za", "protiv" ili "uzdržan".
Poimenično glasanje vrši se kada se odlučuje o pitanjima navedenim u članu 84. ovog Poslovnika, ako to odredi predsednik Skupštine ili ako Skupština tako odluči, bez rasprave, na predlog odbornika.
Kada se završi prozivka, pozivaju se još jednom svi odbornici koji se prvi put nisu odazvali.
Tajno glasanje vrši se glasačkim listićima koji su iste veličine, oblika i boje i overeni pečatom Skupštine.
Kada se glasa o predlogu koji treba da se prihvati ili odbije, odbornici zaokružuju na glasačkom listiću reč "za" ili "protiv".
Glasački listić odbornici spuštaju u glasačku kutiju po prozivci.
Pre nego što se pristupi tajnom glasanju, predsedavajući će pročitati odredbe Poslovnika koje se odnose na postupak tajnog glasanja, a potom se bira Komisija od 3 (tri) člana za utvrđivanje rezultata glasanja.
Utvrđivanje glasanja vrši se na sledeći način:
Jedan član Komisije vadi jedan po jedan listić iz glasačke kutije, čita šta je na listiću zapisano, pa listić dodaje drugom članu koji isto tako čita listić i dodaje ga trećem članu, a ovaj ga čita i beleži u spisak sadržinu listića.
Nevažećim se smatra glasački listić koji nije popunjen, zatim onaj koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi da li je odbornik glasao "za" ili "protiv", kao i listić na kome je zaokruženo i "za" i "protiv".
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Za povredu reda na sednici Skupštine mogu da se izreknu disciplinske mere:
- opomena,
- oduzimanje reči,
- privremeno udaljavanje sa sednice.
Opomenu i oduzimanje reči izriče predsednik Skupštine.
Privremeno udaljavanje sa sednice izriče Skupština, bez rasprave, na predlog predsednika Skupštine.
Opomena će se izreći odborniku koji svojim ponašanjem i govorom na sednici narušava red ili odredbe Poslovnika, odnosno vređa pravila pristojnosti.
Odborniku će se oduzeti reč ako i posle opomene povredi red na sednici ili povredi odredbe Poslovnika, odnosno vređa pravila pristojnosti.
Oduzimanje reči unosi se u zapisnik.
Odbornik koji u svom govoru vređa druge odbornike ili druga lica ili na drugi način ruši ugled odbornika ili izaziva nered i ometa rad na sednici ili upotrebljava izraze koji nisu u skladu sa dostojanstvom Skupštine, može biti privremeno udaljen sa sednice.
Udaljenje sa sednice unosi se u zapisnik.
Odbornik kome je izrečeno udaljenje sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale i ne može prisustvovati sednici sa koje je udaljen.
Ako se odbornik protivi da napusti sednicu, predsednik će narediti da ga služba obezbeđenja udalji iz sale.
U slučaju težeg poremećaja reda na sednici, ako predsednik ne može da održi red, narediće prekid sednice i zakazati nastavak istog dana, posle kratkog vremena, ili drugog dana u određeni čas.
Predsednik Skupštine može da naredi da se svako lice koje prisustvuje kao građanin na sednici, a ponaša se nepristojno ili ne poštuje red, odmah udalji iz sale u kojoj se održava sednica.
U slučaju teže povrede reda od strane građana, predsednik Skupštine može da naredi da se građani odmah udalje iz sale u kojoj se održava sednica.
Sva lica koja se po službenoj dužnosti nalaze u sali za vreme sednice su pod nadzorom predsednika Skupštine i dužni su da izvršavaju njegove naloge.
O radu na sednici vodi se zapisnik.
O vođenju zapisnika stara se sekretar Skupštine.
U zapisnik se obavezno unosi:
- vreme i mesto održavanja sednice;
- ime predsedavajućeg;
- imena odsutnih odbornika;
- imena lica koja su prisustvovala sednici po pozivu i kao gosti;
- kratak tok sednice sa naznakom pitanja o kojima se raspravljalo i odlučivalo i imenima govornika; rezultat glasanja o pojedinim pitanjima;
- naziv svih akata donetih na sednici; i
- pitanja odbornika.
Predsednik može formulisati pojedine zaključke koji se unose u zapisnik. Isto to pravo ima i svaki govornik u pogledu formulacije svojih predloga i mišljenja.
Originali zapisnika čuvaju se u dokumentaciji Skupštine, a zapisnik se dostavlja odbornicima uz poziv za narednu sednicu.
Tekst zapisnika potpisuju predsednik i sekretar Skupštine.
Tok sednice Skupštine beleži se tonskim zapisom i trajno se čuva.
Odbornik na svoj zahtev ima pravo da dobije tonski zapis svog izlaganja u celini i izlaganja drugog odbornika, koje je vezano za njegovo izlaganje (replika).
Predsednik Skupštine se stara da se odborniku obezbedi vršenje ovog prava.
VII POSTUPAK DONOŠENJA ODLUKA I DRUGIH AKATA U SKUPŠTINI
Skupština donosi odluke, druga opšta akta, rešenja, zaključke, preporuke, daje mišljenja i autentična tumačenja akata koje donosi.
O obliku akata odlučuje Skupština s obzirom na prirodu predloga koji je bio stavljen na dnevni red, bez obzira na to u kom je obliku akt bio predložen.
Akta Skupštine izrađuju se na osnovu izvornika i zapisnika o radu sednice na kojoj su doneti.
Akta Skupštine potpisuje predsednik Skupštine.
O čuvanju i objavljivanju akata Skupštine stara se sekretar Skupštine.
Predlog odluke i drugih opštih akata (u daljem tekstu: odluka) može da podnese Gradsko veće, stalna radna tela Skupštine, svaki odbornik i najmanje 5% birača.
Predlog odluke podnosi se u obliku u kome se odluka donosi i mora biti obrazložen.
Obrazloženje mora da sadrži pravni osnov i razloge za donošenje odluke.
Predlog odluke koji je upućen Skupštini predsednik Skupštine dostavlja odbornicima.
Predlog odluke upućuje se i Gradskom veću i nadležnom radnom telu, ako ono nije predlagač.
Predlog odluke se, pre razmatranja u Skupštini, razmatra u nadležnim radnim telima.
Nadležna radna tela u svojim izveštajima mogu predložiti Skupštini da prihvati predlog odluke u celini ili predložiti da Skupština donese odluku u tekstu izmenjenom, delom ili u celini, u odnosu na tekst koji je podneo predlagač ili da predlog odluke ne prihvati.
Predlagač odluke, odnosno njegov predstavnik, može na početku rasprave, da izloži dopunsko obrazloženje predloga. On ima pravo da učestvuje u raspravi sve do njenog zaključenja, da daje objašnjenje i iznosi svoje mišljenje.
Predlagač odluke ima pravo da povuče predlog odluke sve do zaključenja rasprave.
Predlog za izmenu i dopunu predloga odluke podnosi se u obliku amandmana.
Amandman može podneti odbornik, Gradonačelnik, Gradsko veće, stalno radno telo Skupštine, kao i drugi subjekti koji prema Statutu Grada imaju pravo predlagača prema Skupštini.
Amandman se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
O amandmanu se obavezno izjašnjava predstavnik predlagača i Gradsko veće, kad ono nije predlagač.
Amandman se podnosi predsedniku Skupštine, najkasnije 48 sati, pre vremena određenog za održavanje sednice.
Izuzetno od prethodnog stava, kada se o nekom aktu odlučuje po hitnom postupku predviđenom ovim poslovnikom, amandman se može podneti na samoj sednici do zaključenja rasprave o predlogu akta.
U slučaju da je amandman podnet na samoj sednici, predsednik Skupštine određuje pauzu radi izjašnjavanja predlagača i Gradskog veća, kada ono nije predlagač.
Predsednik Skupštine će neblagovremene, nepotpune i pravno nemoguće amandmane, po izveštaju sekretara Skupštine, odbaciti i oni ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.
Amandman koji podnese predlagač odluke, kao i amandman koji prihvati predlagač odluke, postaje sastavni deo predloga odluke i o njemu se ne glasa.
Ako predlagač odluke prihvati u načelu podneti amandman, ali ne prihvati njegovu formulaciju, predložiće novu formulaciju amandmana.
Ako podnosilac amandmana prihvati novu formulaciju, amandman postaje sastavni deo predloga odluke.
Ukoliko podnosilac amandmana ne prihvati novu formulaciju, Skupština prvo glasa o amandmanu onakvom kakvim ga je formulisao podnosilac.
O amandmanima se glasa prema redosledu članova odluke na koji se odnose.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga odluke, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje tog člana, a zatim se odlučuje o amandmanima po redosledu kojim su podneti.
Prihvaćeni amandmani postaju sastavni deo predloga odluke.
Amandman je usvojen ako je za njega glasala većina odbornika koja je potrebna za usvajanje odluke na koji se amandman odnosi.
Kada se završi rasprava o predlogu odluke u celini i kada se završi rasprava i izvrši glasanje o predloženim amandmanima, ako ih je bilo, prelazi se na glasanje o predlogu odluke u celini.
Predlog odluke je usvojen kad ga Skupština prema odredbama ovog poslovnika izglasa u celini.
Ako za donošenje pojedinih akata postoji neodložna potreba ili ako bi nedonošenje takvog akta u određenom roku imalo ili moglo imati štetne posledice po interese građana, preduzeća ili drugih organa i organizacija, predlog akta može se izneti Skupštini na razmatranje i odlučivanje, bez prethodnog razmatranja, u odgovarajućim organima i radnim telima Skupštine.
Predlagač hitnog postupka mora obrazložiti razloge zbog kojih traži hitan postupak.
Svaki ovlašćeni predlagač može podneti obrazloženi predlog da se o određenom pitanju odluči po hitnom postupku.
O predlogu za donošenje akta po hitnom postupku odlučuje se bez rasprave. Pre glasanja o tom pitanju Skupština će saslušati obrazloženje predlagača.
Ako Skupština usvoji predlog da se akt donese po hitnom postupku, predlog akta će se uvrstiti u dnevni red iste sednice, sa naznakom da se radi o hitnom postupku.
Predlog akta koji se donosi po hitnom postupku mora se dostaviti odbornicima najkasnije do početka sednice, a izuzetno se podnosi na samoj sednici.
4. Potpisivanje i objavljivanje akata
Akta doneta na sednici Skupštine potpisuje predsednik Skupštine.
Izvornik akta potpisan od strane predsednika Skupštine i overen pečatom Skupštine čuva se u dokumentaciji Skupštine.
Pod izvornikom akta podrazumeva se tekst koji je usvojen na sednici Skupštine.
O izradi izvornika akata i njihovih otpravaka, o čuvanju izvornika akata i njihovoj evidenciji, objavljivanju akata i njihovom dostavljanju zainteresovanim organima i organizacijama stara se sekretarijat Gradske uprave nadležan za skupštinske poslove.
Statut, odluke i drugi opšti akti Skupštine objavljuje se u "Službenom listu grada Pančeva".
VIII RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG ILI VANREDNOG STANJA
Odredbe ovog poslovnika primenjuju se u radu Skupštine u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja ili vanrednog stanja, ako odredbama ovog poglavlja ili drugim opštim aktima Skupštine nije drugačije određeno.
Predsednik Skupštine u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog ili vanrednog stanja:
- određuje vreme i mesto održavanja sednica Skupštine;
- odlučuje o načinu pozivanja odbornika na sednice i načinu i rokovima dostavljanja materijala za te sednice;
- može, po potrebi, odrediti poseban način vođenja, izdavanja i čuvanja stenografskih beležaka i zapisnika sa sednice Skupštine i njenih stalnih radnih tela;
- može odrediti da se predlozi odluka i drugi opšti akti i drugi materijali ne stavljaju na raspolaganje sredstvima javnog informisanja dok Skupština drugačije ne odluči;
- odlučuje o načinu rada i izvršavanju zadataka stručnih službi Skupštine.
U slučaju neposredne ratne opasnosti, za vreme ratnog ili vanrednog stanja, predlozi odluka i drugih opštih akata koje razmatra Skupština mogu se izneti na razmatranje i odlučivanje bez prethodnog razmatranja u nadležnim radnim telima, ukoliko to Skupština odluči.
O ovim aktima Gradsko veće daje svoje mišljenje na samoj sednici Skupštine.
Odbornici su dužni da u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog ili vanrednog stanja, izveštavaju sekretara Skupštine o svakoj promeni adrese prebivališta ili boravišta.
IX JAVNOST RADA SKUPŠTINE I RADNIH TELA
Rad Skupštine i njenih radnih tela je javan.
Predstavnici sredstava javnog informisanja imaju pravo da prisustvuju sednicama Skupštine i njenih radnih tela radi obaveštavanja javnosti o njihovom radu, ukoliko dobiju akreditaciju od predsednika Skupštine.
Sednici Skupštine imaju pravo da prisustvuju i građani, osim kada Skupština odluči da se javnost isključi.
Ukupan broj građana koji može da prisustvuje sednici ograničava se, ako je to potrebno, radi obezbeđivanja nesmetanog toka sednice.
Građani koji žele da prisustvuju sednici Skupštine dužni su da se pre početka sednice prijave stručnoj službi, sa ličnom kartom, radi evidentiranja.
Skupština i njena radna tela, u slučaju razmatranja određenih pitanja, mogu ograničiti ili isključiti javnost iz svog rada iz razloga bezbednosti ili iz drugih razloga utvrđenih zakonom i ovim poslovnikom.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja stavljaju se na raspolaganje predlozi akata, kao i informativni i dokumentacioni materijal o pitanjima iz rada Skupštine i njenih radnih tela.
Radi stvaranja uslova za rad predstavnicima sredstava javnog informisanja obezbeđuju se potrebni uslovi za praćenje rada na sednicama Skupštine i njenih radnih tela.
Radio stanice i televizijske stanice mogu prenositi tok sednice Skupštine ukoliko Skupština drukčije ne odluči.
Skupština može da izda službeno saopštenje za sredstva javnog informisanja.
Konferenciju za štampu, u vezi sa pitanjima koja razmatra Skupština, može da održi predsednik ili zamenik predsednika Skupštine, a predsednik radnog tela Skupštine o pitanjima iz nadležnosti tog radnog tela.
Sekretar Skupštine ili lice koje on odredi ostvaruje kontakte između novinara i Skupštine.
Kada akreditivni novinar zloupotrebi svoja prava ili grubo povredi red ili pravila pristojnosti na sednici, predsednik Skupštine udaljiće ga sa sednice, a može doneti i odluku da to lice ne može vršiti prava koja mu po ovom poslovniku pripadaju. U tom slučaju obavestiće se i novinska agencija, radio ili televizija čiji je predstavnik to lice i zamoliće se da odredi drugo lice kao svog predstavnika.
Skupština može odlučiti, na predlog predsednika Skupštine ili na predlog 10 odbornika, da se sednica održi bez prisustva javnosti ili da se samo o pojedinim pitanjima raspravlja i odlučuje bez prisustva javnosti.
Odluka o ovom predlogu donosi se bez rasprave.
Skupština može odlučiti da objavi kratak izveštaj o radu na sednici, kao i odluke donete na sednici koja je održana bez prisustva javnosti.
Pravo je i dužnost odbornika da učestvuje u radu Skupštine i radnih tela čiji je član.
Odbornici su dužni da najkasnije 48 časova pre početka zakazane sednice obaveste sekretara Skupštine o eventualnoj sprečenosti učešća na sednici.
Pravo odbornika na naknadu troškova za dolazak i odlazak na sednicu Skupštine i njenih radnih tela i na naknadu drugih troškova vezanih za vršenje odborničke funkcije uređuje se posebnom odlukom Skupštine.
Odbornik ima pravo da bude obaveštavan o svim pitanjima čije mu je poznavanje potrebno radi vršenja funkcije odbornika.
Radi potpunijeg obaveštavanja, odbornicima se redovno dostavljaju službene publikacije i informativan i dokumentacioni materijal o pitanjima koja su na dnevnom redu sednice Skupštine i o drugim pitanjima iz delokruga Skupštine.
Za blagovremeno dostavljanje obaveštenja, traženih podataka, spisa i uputstava odgovoran je sekretar Skupštine, a načelnik Gradske uprave kada se obaveštenje, traženi podatak, spis i uputstvo odnose na delokrug i rad Gradske uprave.
Odbornik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Skupštine, predsednika stalnih radnih tela Skupštine, sekretara Skupštine, gradonačelnika, Gradskog veća, načelnika Gradske uprave o pitanjima koja se odnose na poslove iz okvira njihovih prava i dužnosti, odnosno poslova iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalazi, a koja su mu potrebna za vršenje funkcija odbornika.
Odbornik ima pravo da postavlja pitanja u vezi sa poslovima Grada.
Pitanja se podnose usmeno ili pismeno.
Usmena pitanja podnose se na sednici Skupštine, a pismena pitanja se dostavljaju sekretaru Skupštine.
Usmena pitanja postavljaju se na kraju sednice, nakon okončanja rada po utvrđenom dnevnom redu.
Skupština mora biti obaveštena o svim pitanjima koja su odbornici postavili.
Na postavljeno pitanje odbornika, odgovor se daje na istoj ili na narednoj sednici. Izuzetno, odgovor se može dati i kasnije, ukoliko ga onaj kome je pitanje upućeno (organ, ustanove, preduzeće i sl.), i pored urgencije sekretarijata Gradske uprave nadležnog za skupštinske poslove, nije na vreme dostavio.
Skupština može odlučiti da se lice kome je pitanje postavljeno pozove na sednicu Skupštine da usmeno da odgovor ili tražena obaveštenja. Ono ima pravo da u toku pretresa dobije reč radi davanja naknadnih obaveštenja ili svoga mišljenja.
Sekretarijat Gradske uprave nadležan za skupštinske poslove, obezbeđuje u okviru svojih zadataka, uslove za vršenje funkcije odbornika i na njihovo traženje:
- pruža im stručnu pomoć u izradi predloga koje oni podnose Skupštini i radnim telima Skupštine;
- obezbeđuje im korišćenje dokumentacije za pojedina pitanja koja su na dnevnom redu Skupštine ili njenih radnih tela;
- stara se o obezbeđivanju tehničkih uslova za njihov rad.
Odborniku se posle potvrđivanja mandata izdaje posebna legitimacija.
Odbornik uživa imunitet.
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen za izraženo mišljenje ili davanje glasa u Skupštini i njenim radnim telima.
Predsednik Skupštine saziva Dan za pitanja, na predlog odborničke grupe ili najmanje sedam odbornika bez obzira na pripadnost odborničkoj grupi, ne više od jednom mesečno.
Predlog odborničke grupe ili najmanje sedam odbornika, za sazivanje Dana za pitanja upućuje se predsedniku Skupštine u pisanom ili elektronskom obliku i mora da sadrži jednu precizno formulisanu temu.
Ako predlog ne sadrži sve elemente iz st. 2. ovog člana, predsednik Skupštine zatražiće od predlagača da uredi svoj predlog, uz upozorenje predlagaču da će se ukoliko predlog ne uredi smatrati da je odustao od predloga.
Ako predlagač ne uredi predlog u roku od tri dana od prijema obaveštenja predsednik Skupštine, smatraće se da je odustao od predloga.
Predlagač može da ponovi predlog sa istom temom, uz ispunjenje formalnih uslova navedenih u stavu 2. ovog člana.
Predsednik Skupštine dostavlja poziv sa prihvaćenim predlozima iz člana 136. ovog Poslovnika najkasnije sedam dana pre dana određenog za odgovaranje na pitanja.
Poziv sa prihvaćenim predlozima dostavlja se svim odbornicima, Gradonačelniku, članovima Gradskog veća, načelniku Gradske uprave grada Pančeva i predstavnicima javnih i javno komunalnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač grad Pančevo, u skladu sa predloženom temom.
Pravo da postavljaju pitanja imaju svi odbornici, i to: pravo da prvi postavi pitanje ima predstavnik predlagača, zatim predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici odborničkih grupa, počevši od predstavnika brojčano najmanje odborničke grupe, pa do brojčano najveće odborničke grupe i odbornici prema prijavama, a do isteka ukupnog vremena za postavljanje pitanja i davanje odgovora.
Odbornici podnose predsedniku Skupštine prijave za postavljanje pitanja u pisanom obliku, do početka odgovaranja na postavljena pitanja, a usmeno, u toku trajanja odgovaranja.
Usmeno postavljanje pitanja može trajati najduže tri minuta a odgovor na pitanje najviše pet minuta. Posle odgovora, odbornik koji je postavio pitanje može da postavi još najviše dva potpitanja u ukupnom trajanju do dva minuta.
Jedan odbornik može da postavi najviše tri pitanja.
Dan za pitanja može trajati najduže 180 minuta, a održava se bez obzira na broj prisutnih odbornika u sali za sednice. U Danu za pitanja, Skupština ne odlučuje.
Odredbe ovog Poslovnika shodno se primenjuju na sazivanje i održavanje Dana za pitanja. U toku trajanja Dana za pitanja nisu dozvoljene replike i ukazivanje na povredu ovog Poslovnika (čl. 77. i 78. Poslovnika).
Radi pribavljanja informacija, odnosno stručnih mišljenja o predlogu akta koji je u skupštinskoj proceduri, razjašnjenja pojedinih rešenja iz predloženog ili važećeg akta, razjašnjenja pitanja značajnih za pripremu predloga akta ili drugog pitanja koje je u nadležnosti stalnog radnog tela Skupštine kao i radi praćenja sprovođenja i primene akata Skupštine, stalna radna tela Skupštine mogu da organizuju javna slušanja.
Predlog za organizovanje javnog slušanja mogu da podnesu najmanje dva člana stalnog radnog tela Skupštine.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži temu javnog slušanja i spisak lica koja bi bila pozvana.
Odluku o organizovanju javnog slušanja donosi stalno radno telo Skupštine.
O odluci iz stava 3. ovog člana predsednik stalnog radnog tela Skupštine obaveštava predsednika Skupštine.
Predsednik stalnog radnog tela Skupštine na javno slušanje poziva članove stalnog radnog tela Skupštine, odbornike i druga lica čije je prisustvo od značaja za temu javnog slušanja.
Poziv iz stava 5. ovog člana sadrži temu, vreme i mesto održavanja javnog slušanja, kao i obaveštenje o pozvanim učesnicima.
Javno slušanje može trajati najduže 120 minuta i država se bez obzira na broj prisutnih članova stalnog radnog tela Skupštine.
Nakon javnog slušanja, predsednik stalnog radnog tela Skupštine dostavlja informaciju o javnom slušanju predsedniku Skupštine, članovima stalnog radnog tela Skupštine i učesnicima javnog slušanja.
Informacija sadrži imena učesnika na javnom slušanju, kratak pregled izlaganja, stavova i predloga iznetih na javnom slušanju.
Javno slušanje mogu organizovati dva ili više stalnih radnih tela Skupštine.
XIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Danom stupanja na snagu Poslovnika prestaje da važi Privremeni poslovnik Skupštine grada Pančeva ("Službeni list grada Pančeva" br. 1/2008).
Ovaj prečišćen tekst Poslovnika biće objavljen u "Službenom listu grada Pančeva".
Samostalni član Odluke o izmenama i dopunama
Poslovnika Skupštine grada Pančeva
("Sl. list grada Pančeva", br. 31/2021)
Član 13
Ova Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Pančeva".
Prečišćen tekst Poslovnika Skupštine grada Pančeva obuhvata: Poslovnik Skupštine grada Pančeva ("Službeni list grada Pančeva", broj 11/08), Odluku o izmenama i dopunama Poslovnika Skupštine grada Pančeva ("Službeni list grada Pančeva", broj 21/13), Odluku o dopunama Poslovnika Skupštine grada Pančeva ("Službeni list grada Pančeva", broj 29/14) u kojima je utvrđen dan njihovog stupanja na snagu.