POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA LESKOVCA("Sl. glasnik grada Leskovca", br. 3/2019 i 4/2019 - ispr. i "Sl. glasnik RS", br. 2/2022 - odluka US) |
Poslovnikom Skupštine grada Leskovca (u daljem tekstu: Poslovnik) uređuje se konstituisanje, organizacija i rad Skupštine grada Leskovca (u daljem tekstu: Skupština), način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika, javnost rada, kao i druga pitanja vezana za rad Skupštine i njenih radnih tela.
Ako neko pitanje u vezi sa radom Skupštine i njenih radnih tela nije uređeno ovim Poslovnikom, Skupština to pitanje uređuje posebnim aktom.
Skupština je najviši organ grada koji vrši osnovne funkcije lokalne vlasti utvrđene Ustavom, zakonom i Statutom grada (u daljem tekstu: Statut).
Skupštinu čine odbornici, koje biraju građani na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom i Statutom.
Skupštinu predstavlja i zastupa predsednik Skupštine.
2. Jezik, pismo i rodna neutralnost izraza
U Skupštini grada Leskovca u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćiriličko pismo, u skladu sa Ustavom, zakonom i Statutom.
Svi pojmovi u ovom Poslovniku upotrebljeni u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju muški i ženski prirodni rod.
Imenice koje označavaju službene pozicije, položaje i funkcije u Gradu Leskovcu (u daljem tekstu: Grad), koriste se u obliku koji izražava pol lica koje je njihov nosilac.
Pečat Skupštine je okruglog oblika, prečnika 32 mm, sa grbom Republike Srbije u sredini.
Tekst pečata na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom, ispisan je u koncentričnim krugovima oko grba Republike Srbije.
U prvom, spoljašnjem krugu, ispisan je naziv "Republika Srbija".
U sledećem, unutrašnjem krugu, ispisan je tekst: Grad Leskovac - Skupština grada".
U dnu pečata ispisano je sedište - Leskovac.
Pečat Skupštine poverava se na čuvanje sekretaru
Skupštine.
1. Sazivanje konstitutivne sednice
Konstitutivnu sednicu novog saziva Skupštine, posle sprovedenih izbora za odbornike Skupštine, saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva, u roku od 15 dana od dana objavljivanja konačnih rezultata izbora.
Ako je predsednik Skupštine iz prethodnog saziva odsutan, sprečen ili ne želi da sazove konstitutivnu sednicu u roku iz stava 1. ovog člana, to može učiniti najstariji odbornik iz prethodnog saziva koji to prihvati, koji je ovlašćen da sazove konstitutivnu sednicu u roku od 15 dana od isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Uz poziv za konstitutivnu sednicu organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za skupštinske poslove svakom kandidatu za odbornika obavezno dostavlja Statut, Poslovnik, Izveštaj Gradske izborne komisije grada Leskovca o sprovedenim izborima i Etički kodeks ponašanja funkcionera lokalne samouprave u Srbiji.
2. Predsedavanje konstitutivnom sednicom
Konstitutivnom sednicom, do izbora predsednika Skupštine, predsedava najstariji kandidat za odbornika koji je prisutan na sednici i koji se prihvatate dužnosti (u daljem tekstu: predsedavajući), a u radu mu pomažu sekretar Skupštine iz prethodnog saziva i najmlađi kandidat za odbornika koji je prisutan na sednici i koji se prihvati te dužnosti.
Pre početka sednice, organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za skupštinske poslove utvrđuje ukupan broj prisutnih i obaveštava predsedavajućeg da li je prisutan potreban broj kandidata za odbornike za rad i odlučivanje.
Odredbe ovog Poslovnika koje se odnose na ovlašćenja predsednika Skupštine, shodno se primenjuju i na ovlašćenja predsedavajućeg konstitutivne sednice.
Na konstitutivnoj sednici Skupštine vrši se potvrđivanje mandata odbornika, izbor predsednika i postavljenje sekretara Skupštine.
Osim obaveznih tačaka dnevnog reda iz stava 1. ovog člana, konstitutivna sednica Skupštine može imati sledeće tačke dnevnog reda:
- izbor zamenika predsednika Skupštine;
- postavljenje zamenika sekretara Skupštine;
- izbor izvršnih organa grada;
- izbor članova Odbora za mandatno-imunitetska pitanja.
Skupština se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara Skupštine.
4. Potvrđivanje mandata odbornika
Mandat odbornika počinje da teče danom potvrđivanja mandata i traje 4 godine, odnosno do prestanka mandata odbornika tog saziva Skupštine.
O potvrđivanju mandata odbornika odlučuje Skupština na konstitutivnoj sednici.
Potvrđivanje mandata odbornika vrši se na osnovu uverenja o izboru za odbornika i izveštaja Izborne komisije o sprovedenim izborima za odbornike.
Potvrđivanjem mandata novoizabranih odbornika prestaju funkcije predsednika i zamenika predsednika Skupštine iz prethodnog saziva.
Na početku konstitutivne sednice, na predlog predsedavajućeg, Skupština većinom glasova prisutnih kandidata za odbornike, imenuje Verifikacioni odbor od 3 člana, koje predlažu tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini.
Verifikacionim odborom predsedava njegov najstariji član.
Verifikacioni odbor radi na sednici kojoj prisustvuju svi članovi odbora i odlučuje većinom glasova članova odbora.
Kada Skupština potvrdi mandate odbornika, Verifikacioni odbor prestaje sa radom.
Po imenovanju Verifikacionog odbora, predsedavajući određuje pauzu u radu Skupštine najduže do 30 minuta, kako bi se sastao Verifikacioni odbor.
Na osnovu izveštaja Izborne komisije, Verifikacioni odbor utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog kandidata za odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Izborne komisije, kao i da li je uverenje izdato od Izborne komisije, kao nadležnog organa te o tome podnosi pisani izveštaj Skupštini koji sadrži predlog da li treba potvrditi mandate odbornika.
Izveštaj i predlog iz stava 2. ovog člana Verifikacioni odbor donosi većinom glasova.
Izveštaj Verifikacionog odbora sadrži predlog:
- za potvrđivanje mandata odbornika;
- da se ne potvrde mandati pojedinih kandidata za odbornika, sa obrazloženjem (u slučaju smrti kandidata za odbornika ili nastupanja drugog razloga za nedodeljivanje mandata novom odborniku);
- da se odloži potvrđivanje mandata pojedinih kandidata za odbornika (u slučaju neslaganja, odnosno neistovetnosti podataka iz uverenja o izboru i izveštaja Izborne komisije ili izdavanja uverenja o izboru od strane neovlašćenog organa).
Predsedavajući Verifikacionog odbora podnosi Skupštini izveštaj.
O izveštaju Verifikacionog odbora Skupština raspravlja u celini.
Posle završene rasprave, ukoliko Verifikacioni odbor ne ospori ni jedan mandat, o njegovom izveštaju Skupština odlučuje u celini, javnim glasanjem.
Ako Verifikacioni odbor u svom izveštaju, odnosno pojedini kandidat za odbornika na samoj sednici, predloži da se potvrđivanje mandata pojedinom kandidatu za odbornika odloži ili da mu se mandat ne potvrdi, Skupština o tome posebno glasa.
O potvrđivanju mandata odbornika na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora, Skupština odlučuje javnim glasanjem.
U glasanju mogu učestvovati kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima i koji imaju uverenje Izborne komisije da su izabrani.
Skupština može da radi i odlučuje kada su potvrđeni mandati više od 1/2 odbornika.
Skupština može odložiti verifikaciju mandata pojedinog kandidata za odbornika i zatražiti od Izborne komisije da izvrši proveru valjanosti uverenja o izboru za odbornika i o tome obavesti Skupštinu najkasnije u roku od 8 dana.
Po izvršenoj proveri iz stava 2. ovog člana, kandidatu za odbornika kome je verifikacija mandata odložena, mandat se potvrđuje ili se mandat dodeljuje drugom kandidatu za odbornika sa liste, u skladu sa zakonom.
Danom potvrđivanja mandata novoizabranih odbornika prestaje mandat odbornika Skupštine iz prethodnog saziva.
6. Potvrđivanje mandata odbornika posle konstituisanja Skupštine
Kada Skupština posle konstituisanja odlučuje o potvrđivanju mandata novih kandidata za odbornike, u glasanju, pored odbornika, mogu učestvovati i kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom i koji imaju uverenje Izborne komisije da su izabrani.
Poslove Verifikacionog odbora, posle konstituisanja, vrši Odbor za mandatno-imunitetska pitanja.
Posle donošenja Odluke o potvrđivanju mandata, novoizabrani odbornici polažu zakletvu, glasno izgovarajući tekst zakletve koji čita predsedavajući, koja glasi: "Zaklinjem se da ću se u radu Skupštine grada Leskovca pridržavati Ustava Republike Srbije, zakona i Statuta grada Leskovca, i da ću časno i nepristrasno vršiti dužnost odbornika, rukovodeći se interesima građana Leskovca".
Odbornik može na kraju zakletve izgovoriti reči: "Tako mi Bog pomogao".
Po obavljenoj zakletvi, odbornici potpisuju tekst zakletve koji se prilaže izbornom materijalu.
Istovremeno, odbornik može da potpiše i izjavu da je upoznat sa sadržinom Etičkog kodeksa.
Odbornici koji nisu prisustvovali konstitutivnoj sednici, ili im je mandat bio osporen pa kasnije potvrđen, zakletvu daju pojedinačno na prvoj narednoj sednici kojoj prisustvuju, posle potvrđivanja njihovih mandata.
III IZBOR PREDSEDNIKA I ZAMENIKA PREDSEDNIKA SKUPŠTINE I POSTAVLJENJE SEKRETARA I ZAMENIKA SEKRETARA SKUPŠTINE
1. Izbor predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine bira se na konstitutivnoj sednici iz reda odbornika, na predlog najmanje 1/3 odbornika, na mandatni period od 4 godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku, nakon potvrđivanja mandata odbornika.
Radi pripreme predloga iz stava 1. ovog člana, predsedavajući može, na predlog svakog odbornika kome je mandat potvrđen, da odredi pauzu u trajanju do 30 minuta.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži: ime i prezime kandidata, podatak o stranačkoj pripadnosti kandidata, kraću biografiju, obrazloženje, potpise predlagača, ime i prezime izvestioca u ime predlagača i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Predsedavajući dostavlja odbornicima sve podnete predloge kandidata za predsednika Skupštine.
Predstavnik predlagača ima pravo da u ime predlagača usmeno obrazloži predlog.
Predloženi kandidat za predsednika Skupštine ima pravo da se predstavi u vidu kraćeg obraćanja Skupštini.
O predlogu kandidata za predsednika Skupštine otvara se rasprava.
Posle rasprave, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine po azbučnom redu prezimena, a ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Po utvrđivanju liste kandidata iz člana 21. ovog Poslovnika, obrazuje se Komisija za sprovođenje i utvrđivanje rezultata tajnog glasanja od 3 člana (u daljem tekstu: Komisija).
Za člana Komisije određuje se po jedan odbornik sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mesta u Skupštini.
Članove Komisije bira Skupština javnim glasanjem, većinom glasova prisutnih odbornika.
Predsednika Komisije biraju međusobno članovi Komisije.
Kad se utvrdi lista kandidata za predsednika Skupštine, pristupa se glasanju.
Izbor predsednika Skupštine vrši se tajnim glasanjem u prostoriji gde se održava konstitutivna sednica.
Odbornik može glasati samo za jednog kandidata za predsednika Skupštine.
Glasanje se vrši glasačkim listićima.
Svi glasački listići su iste veličine, oblika i boje i overeni su pečatom Skupštine.
Tekst glasačkog listića ispisuje se na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom.
Broj štampanih glasačkih listića jednak je broju odbornika.
Glasački listić sadrži: oznaku da se glasa za izbor predsednika Skupštine, koliko se kandidata bira, redni broj koji se stavlja ispred imena kandidata, prezime i ime kandidata prema redosledu utvrđenom na listi kandidata i njegova stranačka pripadnost, kao i način glasanja.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga odbornik glasa, a glasa se za jednog od kandidata između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
U slučaju da je predložen samo jedan kandidat za predsednika Skupštine, na glasačkom listiću, ispod njegovog imena, stoji reč "za" na levoj, a reč "protiv" na desnoj strani. Glasanje se vrši zaokruživanjem reči "za" ili "protiv".
Predsednik Komisije objavljuje početak glasanja, proziva odbornike prema spisku izabranih odbornika, uručuje im glasački listić i zaokružuje redni broj ispred imena i prezimena odbornika, kao dokaz da je odborniku uručen glasački listić, a odbornik potpisuje spisak odbornika.
Za glasanje se obezbeđuje glasačka kutija kakva je propisana za izbor odbornika, kao i odgovarajući paravan, kako bi se obezbedila sigurnost i tajnost glasanja. Glasa se iza paravana za glasanje. Glasačka kutija mora biti od providnog materijala, prazna i pre početka glasanja zapečaćena.
Kad odbornik popuni glasački listić, presavija ga tako da se ne vidi za koga je glasao, prilazi mestu gde se nalazi glasačka kutija i lično ubacuje u nju glasački listić.
Glasanje se zaključuje onda kada glasa i poslednji odbornik koji želi da glasa, a najkasnije 10 minuta nakon što je glasački listić uručen poslednjem prozvanom odborniku.
Kada je glasanje završeno, predsednik Komisije konstatuje da je svim prisutnim odbornicima omogućeno da glasaju i zaključuje postupak glasanja.
Komisija utvrđuje rezultat glasanja u istoj prostoriji u kojoj je glasanje i obavljeno i o tome sačinjava zapisnik.
4. Utvrđivanje rezultata glasanja
Utvrđivanje rezultata glasanja sprovodi se na sednici sledećim redom:
1. utvrđuje se broj pripremljenih glasačkih listića;
2. utvrđuje se broj odbornika koji prisustvuju sednici;
3. utvrđuje se broj odbornika koji su glasali;
4. utvrđuje se broj neupotrebljenih, a neuručenih glasačkih listića, koji se pečate u poseban koverat;
5. otvara se glasačka kutija i ako se utvrdi da je broj glasačkih listića u kutiji veći od broja odbornika koji su glasali, postupak se poništava i sprovodi se ponavljanje glasanja, a upotrebljeni glasački listići se pečate u poseban koverat;
6. ako se utvrdi da u glasačkoj kutiji ima jednak ili manji broj glasačkih listića od broja odbornika koji su glasali, nastavlja se postupak tako što se nevažeći glasački listići odvajaju i pečate u poseban koverat;
7. sa svakog važećeg glasačkog listića čita se ime kandidata koji je dobio glas, što se evidentira na posebnom obrascu,
8. utvrđuje se broj glasova koji je dobio svaki od predloženih kandidata.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata i konstataciju koji kandidat je izabran, odnosno da ni jedan kandidat nije izabran propisanom većinom.
Nevažeći glasački listić jeste nepopunjeni glasački listić, glasački listić koji je popunjen tako da se ne može utvrditi za koji je predlog odbornik glasao, odnosno da li je odbornik glasao "za" ili "protiv" predloga, glasački listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira, kao i glasački listić na kome je zaokružen novi kandidat koji je dopisan.
O utvrđivanju rezultata glasanja Komisija sastavlja zapisnik koji potpisuju svi članovi Komisije.
U zapisnik se obavezno unosi datum i vreme glasanja. Predsednik Komisije je dužan da pročita zapisnik iz stava 1. ovog člana i objavi koji kandidat je izabran, odnosno da nijedan kandidat nije izabran propisanom većinom.
Za predsednika Skupštine izabran je odbornik koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako u prvom krugu glasanja ni jedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu, u drugom krugu glasaće se o dva kandidata koja su u prethodnom krugu imala najveći broj glasova.
U drugom krugu izabran je kandidat koji dobije većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako ni u drugom krugu ni jedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova, postupak kandidovanja i izbora se ponavlja.
Predsednik Skupštine stupa na dužnost po objavljivanju rezultata i preuzima dalje vođenje sednice. Ako izabrani predsednik Skupštine nije prisutan na sednici, predsedavajući odbornik nastavlja sa predsedavanjem do izbora zamenika predsednika Skupštine.
5. Izbor zamenika predsednika Skupštine
Predlaganje i izbor zamenika predsednika Skupštine sprovodi se po istom postupku koji je ovim Poslovnikom utvrđen za izbor predsednika Skupštine.
6. Postavljenje sekretara i zamenika sekretara Skupštine
Skupština postavlja sekretara Skupštine na konstitutivnoj sednici Skupštine, a za sekretara Skupštine može biti postavljeno lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Kandidata za sekretara Skupštine predlaže predsednik Skupštine.
Predlog kandidata za sekretara Skupštine podnosi se Skupštini usmeno ili u pisanom obliku.
Predlog iz stava 2. ovog člana sadrži: ime i prezime kandidata, kraću biografiju, obrazloženje i saglasnost kandidata datu u pisanom obliku.
Sekretar Skupštine postavlja se javnim glasanjem, na četiri godine i može biti ponovo postavljen.
Za sekretara Skupštine postavljen je kandidat za koga glasa većina od prisutnog broja odbornika.
Postavljenjem sekretara Skupštine prestaje funkcija sekretara Skupštine iz prethodnog saziva.
Ukoliko predloženi kandidat ne dobije potrebnu većinu glasova, predsednik Skupštine ponovo će predložiti kandidata za sekretara Skupštine.
Do postavljenja sekretara Skupštine poslove iz njegove nadležnosti obavljaće sekretar iz prethodnog saziva Skupštine.
Zamenik sekretara Skupštine postavlja se na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar Skupštine.
IV IZBOR I RAZREŠENJE IZVRŠNIH ORGANA
Izvršne organe Skupština, po pravilu, bira na konstitutivnoj ili prvoj narednoj sednici, a najkasnije u roku od mesec dana od dana konstituisanja.
Gradonačelnika i zamenika gradonačelnika bira Skupština, iz reda odbornika, na vreme od 4 godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Članove Gradskog veća bira Skupština, na vreme od 4 godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Članovi Gradskog veća ne mogu istovremeno biti i odbornici.
Predsednik Skupštine predlaže kandidata za gradonačelnika.
Predlog kandidata za gradonačelnika podnosi se Skupštini u pisanom obliku.
Predlog iz stava 2. ovog člana sadrži ime i prezime kandidata, ličnu i radnu biografiju, obrazloženje i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Kandidat za gradonačelnika predlaže kandidata za zamenika gradonačelnika iz reda odbornika, koga bira Skupština na isti način kao gradonačelnika.
Kandidat za gradonačelnika predlaže i kandidate za članove Gradskog veća.
Predlog iz st. 1. i 2. ovog člana sadrži ime i prezime kandidata, naznačenje funkcije za koju se kandidat predlaže, ličnu i radnu biografiju, obrazloženje i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
O kandidatima za gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća vodi se objedinjena rasprava.
Skupština istovremeno i objedinjeno odlučuje o izboru gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Skupština bira izvršne organe grada neposrednom primenom postupka koji je utvrđen zakonom, Statutom i ovim Poslovnikom za izbor predsednika i zamenika predsednika Skupštine.
Gradonačelniku i zameniku gradonačelnika izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u Skupštini.
Gradonačelnik i zamenik gradonačelnika su na stalnom radu u Gradu.
Odborniku koji bude izabran za člana Gradskog veća prestaje odbornički mandat.
Članovi Gradskog veća mogu biti na stalnom radu u Gradu.
2. Razrešenje i ostavka izvršnih organa
Gradonačelnik može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazloženi predlog najmanje 1/3 odbornika, na isti način na koji je izabran.
O predlogu za razrešenje gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine, uz primenu minimalnog roka za sazivanje sednice, u skladu sa zakonom.
Ako Skupština ne razreši gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje gradonačelnika, pre isteka roka od 6 meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Razrešenjem gradonačelnika prestaje mandat zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Zamenik gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća, mogu biti razrešeni pre isteka vremena na koje su birani, na predlog gradonačelnika ili najmanje 1/3 odbornika, na isti način na koji su izabrani.
Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, gradonačelnik je dužan da Skupštini podnese predlog za izbor novog zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika o njihovom izboru.
U slučaju da Skupština grada razreši zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća na predlog jedne trećine odbornika, gradonačelnik je dužan da na prvoj narednoj sednici Skupštine grada podnese predlog za izbor novog zamenika gradonačelnika, odnosno člana Gradskog veća.
O podnetoj ostavci gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća se ne otvara rasprava, već se prestanak funkcije zbog podnete ostavke samo konstatuje, bez glasanja, tako što to čini predsednik Skupštine u ime Skupštine.
Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika ili član Gradskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove do izbora novog gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
Prestankom mandata Skupštine prestaje mandat izvršnih organa Grada, s tim da oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novog gradonačelnika i Gradskog veća, odnosno predsednika i članova privremenog organa, ako je Skupštini mandat prestao zbog raspuštanja Skupštine.
Predsednik Skupštine organizuje rad Skupštine, saziva sednice, predlaže dnevni red, predsedava sednicama, stara se o primeni Poslovnika i ostvarivanju javnosti rada Skupštine, potpisuje akta koja donosi Skupština, predstavlja Skupštinu, ostvaruje saradnju sa gradonačelnikom i Gradskim većem, stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Skupštine i vrši druge poslove utvrđene zakonom i Statutom.
Predsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran, ukoliko podnese ostavku, bude razrešen ili mu prestane mandat odbornika, na način utvrđen zakonom.
Ako je ostavka podneta na sednici Skupštine usmeno ili u pisanoj formi, Skupština na istoj sednici, bez otvaranja rasprave i bez glasanja, konstatuje da je predsedniku Skupštine prestala funkcija.
Ako je ostavka podneta između dve sednice Skupštine u pisanoj formi, o ostavci predsednika Skupštine obaveštavaju se odbornici Skupštine na početku prve naredne sednice Skupština, bez otvaranja rasprave i bez glasanja.
Predsednik Skupštine može biti razrešen i pre isteka vremena na koje je izabran, na isti način na koji se bira.
Skupština je obavezna da se o predlogu za razrešenje predsednika Skupštine izjasni na prvoj narednoj sednici od dana podnošenja zahteva za razrešenje.
U slučaju prestanka funkcije predsednika Skupštine pre isteka vremena na koje je izabran, Skupština će na istoj, a najkasnije na narednoj sednici, započeti postupak izbora predsednika Skupštine, u skladu sa odredbama Poslovnika.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, dužnost predsednika Skupštine, do izbora novog, vrši zamenik predsednika Skupštine.
U slučaju prestanka mandata odbornika, predsedniku Skupštine prestaje funkcija predsednika danom održavanja sednice na kojoj je utvrđeno da mu je mandat prestao.
2. Zamenik predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine ima zamenika koji pomaže predsedniku u obavljanju poslova iz njegove nadležnosti i zamenjuje ga u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Ako zameniku predsednika Skupštine miruju prava iz radnog odnosa usled izbora na tu funkciju, zamenik predsednika Skupštine može biti na stalnom radu u Skupštini.
Zamenik predsednika Skupštine može podneti ostavku ili biti razrešen sa funkcije po postupku predviđenom ovim Poslovnikom za podnošenje ostavke, odnosno razrešenje predsednika Skupštine.
Sekretar Skupštine stara se o obavljanju stručnih i drugih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad.
Sekretar Skupštine prisustvuje sednicama Skupštine i po potrebi daje stručno mišljenje u vezi primene Poslovnika i drugih pitanja vezanih za rad Skupštine.
Sekretar Skupštine odgovoran je za blagovremeno dostavljanje obaveštenja, traženih podataka, spisa i uputstava, kada se oni odnose na delokrug i rad Skupštine.
Skupština može, na predlog predsednika Skupštine razrešiti sekretara Skupštine i pre isteka vremena na koje je postavljen.
Sekretar Skupštine može podneti ostavku. U slučaju podnošenja ostavke, sekretaru Skupštine prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine, ako je ostavku podneo u periodu između dve sednice. O podnetoj ostavci ne otvara se rasprava, niti se odlučuje, već se prestanak funkcije sekretara po ovom osnovu samo konstatuje.
4. Zamenik sekretara Skupštine
Skupštine može da ima zamenika, koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zamenik sekretara Skupštine se postavlja i razrešava na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar Skupštine i može podneti ostavku.
1. Obrazovanje odborničke grupe
Odbornici Skupštine imaju pravo da obrazuju odborničke grupe.
Odborničku grupu čine odbornici jedne političke stranke, koalicije političkih stranaka ili grupe građana koja ima najmanje 5 odbornika u Skupštini.
Odborničku grupu od najmanje 5 odbornika mogu udruživanjem da obrazuju i odbornici političkih stranaka, koalicije političkih stranaka ili grupe građana koje imaju manje od 5 odbornika.
Odbornici koji pripadaju političkoj stranci ili koaliciji političkih stranaka koje su u izborima učestvovale kao stranke ili koalicije nacionalnih manjina mogu da formiraju odborničku grupu sa najmanje 3 odbornika.
O obrazovanju odborničke grupe obaveštava se predsednik Skupštine, kome se podnosi spisak sa potpisima članova odborničke grupe. Na spisku se posebno naznačava šef odborničke grupe i njegov zamenik.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
Odbornik koji nije član nijedne odborničke grupe, dostavlja obaveštenje predsedniku Skupštine da će u Skupštini istupati samostalno.
Odbornička grupa učestvuje u radu Skupštine na način utvrđen ovim Poslovnikom.
Odbornička grupa zauzima stavove o pitanjima koja razmatra Skupština, pokreće inicijativu za razmatranje pojedinih pitanja, predlaže donošenje opštih akata Skupštine i preduzima i druge aktivnosti u skladu sa ovim Poslovnikom.
Odborničku grupu predstavlja šef odborničke grupe.
Odbornička grupa ima zamenika šefa odborničke grupe koji ga zamenjuje u slučaju odsutnosti ili sprečenosti.
Ako odborničku grupu predstavlja zamenik šefa, odnosno ovlašćeni predstavnik, on preuzima ovlašćenja šefa odborničke grupe.
Šef odborničke grupe, u pisanom obliku, obaveštava predsednika Skupštine o promeni sastava odborničke grupe.
Prilikom pristupanja novih članova odborničkoj grupi, šef odborničke grupe dostavlja predsedniku Skupštine njihove potpisane izjave o pristupanju.
U slučaju da odbornik istupa iz sastava odborničke grupe, o tome pisanim putem obaveštava predsednika Skupštine.
O obrazovanju nove ili o promeni sastava u postojećim odborničkim grupama, predsednik Skupštine obaveštava odbornike na prvoj narednoj sednici.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe odborničkih grupa obavlja organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za skupštinske poslove.
Za potrebe odborničke grupe, odbornička grupa ima pravo da angažuje saradnika, odnosno tehničkog sekretara, koji prava po osnovu rada ostvaruje u Skupštini grada, o čemu Skupština grada donosi posebnu odluku.
Prostor za rad i tehnička sredstva obezbeđuje odbornička grupa.
Za razmatranje pojedinih pitanja iz nadležnosti Skupštine, davanje mišljenja na predloge propisa i odluka koje donosi Skupština i vršenje drugih poslova u skladu sa Statutom, odlukama Skupštine grada i ovim Poslovnikom, obrazuju se stalna radna tela Skupštine.
Stalno radno telo prati stanje u oblasti za koju je obrazovano, izveštava Skupštinu o tome i Skupštini predlaže mere za poboljšanje stanja u oblasti za koju je osnovano.
Članovi stalnih radnih tela biraju se iz reda odbornika i građana, na mandatni period za koji su izabrani i odbornici Skupštine.
Članove stalnih radnih tela Skupštine predlažu političke stranke, koalicije političkih stranaka, političke organizacije ili grupe građana koje su osvojile odborničke mandate u Skupštini grada.
Predlaganje članova stalnih radnih tela vrši se srazmerno broju osvojenih odborničkih mandata.
Odbornik može biti član najviše jednog stalnog radnog tela Skupštine.
Članovi Gradskog veća ne mogu biti članovi radnih tela Skupštine.
Pored odbornika, članovi stalnih radnih tela Skupštine mogu biti i građani, stručnjaci za pojedine oblasti, s tim da njihov broj mora biti manji od broja članova koji su odbornici.
Članove stalnih radnih tela iz reda građana - stručnjake za pojedine oblasti, odborničkim grupama mogu predlagati mesne zajednice, javne službe, kao i udruženja građana osnovana u oblasti za koju se radno telo obrazuje.
O predloženoj listi za izbor članova stalnog radnog tela Skupština odlučuje u celini, javnim glasanjem.
Stalno radno telo je izabrano ako je za njega glasala većina prisutnih odbornika.
Ako stalno radno telo ne bude izabrano, ceo postupak se ponavlja sa novim kandidatima.
Predsednik Skupštine saziva prvu sednicu stalnog radnog tela.
Stalno radno telo na prvoj sednici bira predsednika i zamenika predsednika većinom glasova od ukupnog broja članova, ukoliko zakonom nije drugačije predviđeno.
Predsednik i zamenik predsednika stalnog radnog tela bira se iz reda odbornika Skupštine grada.
Broj predsednika i zamenika predsednika u stalnim radnim telima pripada političkim strankama, koalicijama političkih stranaka, političkim organizacijama ili grupama građana srazmerno broju osvojenih odborničkih mandata.
Do izbora predsednika stalnog radnog tela, prvom sednicom predsedava najstariji odbornik, član stalnog radnog tela.
Predsednik stalnog radnog tela organizuje rad, saziva i predsedava sednicama stalnog radnog tela, formuliše zaključke i o tome obaveštava predsednika i sekretara Skupštine.
Zamenik predsednika stalnog radnog tela zamenjuje predsednika stalnog radnog tela u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti.
Skupština može, i pre isteka vremena na koji su izabrani, razrešiti pojedine članove stalnih radnih tela i izabrati nove putem pojedinačnog predlaganja i izbora.
Predlog za razrešenje člana stalnog radnog tela mogu podneti političke stranke, koalicije političkih stranaka, političke organizacije ili grupe građana koje su osvojile odborničke mandate u Skupštini grada i na čiji je predlog član radnog tela izabran.
Član stalnog radnog tela razrešen je kada za to glasa većina odbornika koji prisustvuju sednici Skupštine.
2. Sednice stalnih radnih tela
Predsednik stalnog radnog tela dužan je da sazove sednicu na zahtev najmanje 1/3 članova stalnog radnog tela, kao i na zahtev predsednika Skupštine. Rok za sazivanje sednice je 7 dana od dana podnošenja zahteva.
Ako to ne učini predsednik stalnog radnog tela u zahtevanom roku, sednicu stalnog radnog tela može sazvati predsednik Skupštine.
Radna tela Skupštine rade u sednicama kojima prisustvuje većina članova, a odlučuju većinom glasova prisutnih članova.
Obaveštenje o datumu održavanja, dnevnom redu i materijali za sednicu stalnog radnog tela dostavljaju se članovima stalnog radnog tela najkasnije 48 sati pre održavanja sednice.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, obaveštenje o datumu, dnevnom redu i materijali za sednicu mogu se dostaviti i u kraćem roku, u kom slučaju je predsednik radnog tela dužan da na sednici radnog tela obrazloži takav postupak.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, sednica radnog tela može se sazvati i neposredno pre početka ili u pauzi zasedanja Skupštine, osim u slučaju kada je na dnevnom redu sednice radnog tela predlog opšteg akta.
Na sednicu stalnog radnog tela obavezno se poziva predstavnik predlagača, kao i obrađivač akta koji se na sednici razmatra.
U radu stalnog radnog tela po pozivu mogu učestvovati stručni i naučni radnici iz oblasti koja se razmatra na sednici stalnog radnog tela, bez prava odlučivanja.
Sednici stalnog radnog tela mogu prisustvovati i učestvovati u radu bez prava odlučivanja i odbornici koji nisu članovi tog stalnog radnog tela, kao i lokalni ombudsman.
U izvršavanju poslova iz svog delokruga, radno telo Skupštine može tražiti od nadležnih organa i službi podatke i informacije od značaja za svoj rad.
Na predlog sekretara Skupštine, u cilju bolje saradnje i koordinacije i zavisno od srodnosti tačaka dnevnog reda, dva ili više radnih tela mogu održati zajedničku sednicu radnih tela.
Po završenoj sednici stalno radno telo podnosi Skupštini izveštaj koji sadrži mišljenja i predloge stalnog radnog tela.
Mišljenja i predloge radnih tela Skupštine potpisuju predsednik i zapisničar.
Stalno radno telo određuje izvestioca koji na sednici Skupštine, po potrebi, obrazlaže izveštaj stalnog radnog tela.
Na zahtev pojedinog člana radnog tela, njegovo izdvojeno mišljenje izneće se pred Skupštinu u izveštaju, odnosno predlogu tog radnog tela.
Član radnog tela Skupštine koji je izdvojio mišljenje ima pravo da ga obrazloži pre otvaranja rasprave na sednici Skupštine u trajanju najduže do 3 minuta.
Na sednici stalnog radnog tela vodi se zapisnik, u koji se obavezno unose imena prisutnih, predlozi izneti na sednici, stavovi stalnog radnog tela, rezultati svakog glasanja, svako izdvojeno mišljenje, kao i izvestioci.
Zapisnik sa prethodne sednice radnog tela usvaja se pre prelaska na dnevni red.
Stalno radno telo može organizovati javno slušanje o predlozima opštih akata koje donosi Skupština.
Javno slušanje iz stava 1. ovog člana organizuje se radi pribavljanja informacija, odnosno stručnih mišljenja o predlogu opšteg akta koji je u skupštinskoj proceduri, razjašnjenja pojedinih rešenja iz predloženog ili važećeg opšteg akta, razjašnjenja pitanja značajnih za pripremu predloga opšteg akta ili drugog pitanja koje je u nadležnosti stalnog radnog tela, kao i radi praćenja sprovođenja i primene važećeg opšteg akta.
Predlog za organizovanje javnog slušanja može da podnese svaki član stalnog radnog tela.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži temu javnog slušanja i spisak lica koja bi bila pozvana.
Odluku o organizovanju javnog slušanja donosi stalno radno telo.
O odluci iz stava 3. ovog člana, predsednik stalnog radnog tela obaveštava predsednika Skupštine.
Predsednik stalnog radnog tela na javno slušanje poziva članove stalnog radnog tela, odbornike i druga lica čije je prisustvo od značaja za temu javnog slušanja.
Poziv iz stava 5. ovog člana sadrži temu, vreme i mesto održavanja javnog slušanja, kao i obaveštenje o pozvanim učesnicima.
Javno slušanje se održava bez obzira na broj prisutnih članova stalnog radnog tela.
Nakon javnog slušanja, predsednik stalnog radnog tela dostavlja informaciju o javnom slušanju predsedniku Skupštine, članovima stalnog radnog tela i učesnicima javnog slušanja. Informacija sadrži imena učesnika na javnom slušanju, kratak pregled izlaganja, stavova i predloga iznetih na javnom slušanju.
Članovi stalnog radnog tela i učesnici javnog slušanja mogu da podnesu pisane primedbe na informaciju o javnom slušanju predsedniku stalnog radnog tela, koji ih dostavlja licima iz stava 8. ovog člana.
Stalna radna tela Skupštine obrazuju se kao odbori. Odbori Skupštine su:
1. Odbor za normativna akta ima 7 članova i razmatra nacrte i predloge akata koji se upućuju Skupštini grada Leskovca, razmatra podnete amandmane u skladu sa odredbama Poslovnika, utvrđuje predlog autentičnog tumačenja odredaba akata koje donosi Skupština grada, utvrđuje i objavljuje prečišćene tekstove akata koje donosi Skupština grada, na osnovu zaključka Skupštine grada Leskovca ugrađuje u akt koji je Skupština grada usvojila intervencije izvršene na tekstu predloga akta pre njegovog objavljivanja, obavlja i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine grada;
2. Odbor za privredu, poljoprivredu i zaštitu životne sredine ima 5 članova i razmatra predloge akata iz oblasti privrede, poljoprivrede i zaštite životne sredine koji se upućuju Skupštini grada Leskovca, obavlja i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine grada;
3. Odbor za budžet i finansije ima 7 članova i razmatra predloge odluka o budžetu i završnom računu, kreditima, zajmovima, taksama, naknadama, porezima i drugim predlozima iz oblasti budžeta i finansija, razmatra predloge programa i izveštaja o poslovanju u delu finansijskog poslovanja JP, JKP, ustanova i drugih subjekata čiji je osnivač Grad, obavlja i druge poslove a u skladu sa odlukama Skupštine grada;
4. Odbor za planiranje, izgradnju, komunalne i delatnosti od opšteg interesa ima 7 članova i razmatra predloge akata iz oblasti urbanizma, prostornog planiranja, stambene oblasti, građevinskog zemljišta, poslovnog prostora, razmatra predloge akata iz oblasti komunalne privrede i delatnosti od opšteg interesa, izgradnje komunalne infrastrukture, razmatra predloge programa i izveštaja o poslovanju JP, JKP i drugih subjekata čiji je osnivač Grad, odnosno kojima je povereno obavljanje komunalne delatnosti, obavlja i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine grada;
5. Odbor za socijalnu politiku i zdravstvo ima 7 članova i razmatra predloge akata iz oblasti socijalne politike, društvene brige o deci i mladima, primarne zdravstvene zaštite i sl;
6. Administrativni odbor ima 7 članova i priprema i razmatra predloge akata iz oblasti izbora, imenovanja, postavljenja i razrešenja, odlučuje o pravima i obavezama iz rada i po osnovu rada, odnosno stalnog rada izabranih, imenovanih i postavljenih lica od strane organa Grada, odlučuje o pitanjima koja se odnose na plate, dodatke na plate, naknade i ostala primanja izabranih, imenovanih i postavljenih lica od strane organa Grada, donosi akta u skladu sa odlukama Skupštine grada o naknadama i drugim primanjima odbornika Skupštine grada, obavlja i druge poslove vezane za ostvarivanje prava izabranih, imenovanih i postavljenih lica, kao i drugih lica angažovanih od strane Skupštine grada, obavlja i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine grada;
7. Odbor za obrazovanje, kulturu, informisanje, sport i omladinu ima 7 članova i razmatra predloge akata iz oblasti obrazovanja, kulture, informisanja i sporta, razmatra predloge programa i izveštaja o poslovanju ustanova i drugih subjekata u ovoj oblasti čiji je osnivač Grad, obavlja i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine grada;
8. Odbor za određivanje naziva ulica, trgova, gradskih četvrti, zaselaka i drugih delova naseljenih mesta na teritoriji Grada ima 5 članova i razmatra inicijative vezane za određivanje naziva ulica, trgova, gradskih četvrti, zaselaka i drugih delova naseljenih mesta na teritoriji Grada, razmatra nacrte i predloge akata o određivanju naziva ulica, trgova, gradskih četvrti, zaselaka i drugih delova naseljenih mesta na teritoriji Grada i pribavlja prethodnu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove lokalne samouprave radi upućivanja Skupštini grada na odlučivanje, obavlja i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine grada;
9. Odbor za udruživanje i saradnju ima 5 članova i razmatra nacrte i predloge akata iz oblasti saradnje i udruživanja sa jedinicama lokalne samouprave druge države uz saglasnost Vlade RS, kao i saradnje i udruživanja sa domaćim gradovima i opštinama, osnivanju asocijacija gradova i opština u skladu sa zakonom, određuje sastav delegacija Skupštine grada Leskovca i podnosi izveštaj Skupštini grada o ostvarenoj saradnji, obavlja i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine grada;
10*. Odbor za obeležavanje praznika, jubileja i dodelu priznanja ima 5 članova i razmatra i utvrđuje predloge akata iz oblasti obeležavanja praznika i jubileja, utvrđuje predlog za dodelu zvanja "počasni građanin" grada Leskovca, utvrđuje programe obeležavanja praznika, jubileja i drugih značajnih datuma i obavlja druge poslove vezane za obeležavanje praznika, jubileja i dodelu priznanja u skladu sa odlukama Skupštine grada;
11. Odbor za mandatno imunitetska pitanja ima 7 članova i razmatra i utvrđuje predloge akata koji se odnose na utvrđivanje, odnosno prestanak mandata odbornika nakon verifikacije mandata, utvrđuje pravo političkim strankama, koalicijama i drugim političkim organizacijama i grupama građana koje imaju odbornike u Skupštini grada na finansiranje, obezbeđenje prostora za rad i njihovo funkcionisanje, odlučuje o pitanjima vezanim za imunitet odbornika Skupštine grada, obavlja i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine grada,
12. Odbor za predstavke i žalbe ima 5 članova i razmatra i utvrđuje predloge akata vezane za predstavke, predloge, žalbe koje su upućene Skupštini grada, predlaže način i mere za rešavanje problematike sadržane u njima, obavlja i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine grada,
13. Odbor za prevenciju bolesti zavisnosti i borbu protiv verskih sekti ima 7 članova i razmatra probleme bolesti zavisnosti, pokreće i koordinira rad u vezi prevencije, lečenja, rehabilitacije i socijalizacije od narkomanije i svih oblika bolesti zavisnosti, pokreće inicijativu i koordinira rad sa nadležnim organima i institucijama u cilju rešavanja ovih pitanja, u skladu sa propisima. Odbor razmatra probleme vezane za delovanje verskih sekti, pokreće inicijativu i koordinira rad sa nadležnim organima i institucijama u cilju rešavanja ovih pitanja, u skladu sa propisima,
14. Odbor za ostvarivanje ravnopravnosti polova i unapređenje položaja žena ima 7 članova i prati, rešava i razmatra pitanja koja se odnose na ostvarivanje ravnopravnosti polova, unapređenje položaja žena, smanjenja polne diskriminacije i drugih poslova u skladu sa odlukama Skupštine grada.
Pored stalnih radnih tela predviđenih Poslovnikom Skupštine grada, Skupština grada osniva kao posebna stalna radna tela: Savet za mlade, Savet za međunacionalne odnose i Savet za bezbednost grada.
Skupština grada osniva, kao posebna stalna radna tela, organe za sprovođenje izbora za članove saveta mesnih zajednica: Izbornu komisiju za sprovođenje izbora za članove saveta mesnih zajednica (u daljem tekstu: Izborna komisija) i Drugostepenu izbornu komisiju.
Uslove za rad posebnih radnih tela iz st. 1. i 2. ovog člana, kao i obavljanje stručnih i administrativno-tehničkih poslova, obezbeđuje Gradska uprava.
Pored odbornika, članovi posebnih stalnih radnih tela Skupštine mogu biti i građani, stručnjaci za pojedine oblasti, s tim da njihov broj može biti i veći od broja članova koji su odbornici.
Savet za mlade razmatra pitanja u vezi sa unapređivanjem položaja mladih, daje mišljenja na predloge odluka i drugih opštih akata koje donosi Skupština u oblastima od značaja za mlade, inicira pripremu projekata i učešće Grada u projektima i programima za unapređenje položaja mladih, podstiče saradnju Grada i omladinskih organizacija i udruženja i daje podršku realizaciji njihovih aktivnosti, daje mišljenje o predlozima projekata od značaja za mlade koji se delimično ili u celini finansiraju iz budžeta Grada i prati njihovo ostvarivanje, inicira i učestvuje u izradi strategije i lokalnih akcionih planova iz oblasti položaja mladih, prati njihovo ostvarivanje, kao i druge poslove od interesa za mlade, u cilju stvaranja uslova za kvalitetniji život mladih i njihovo aktivno učešće u savremenim tokovima razvoja društva.
Savet ima 15 članova, s tim što najmanje 1/2 članova Saveta moraju biti starosti od 15 do 30 godina.
Aktom o obrazovanju Saveta uređuje se sastav, nadležnost, način rada, prava i dužnosti predsednika i članova Saveta i druga pitanja od značaja za rad Saveta, u skladu sa zakonom.
b) Savet za međunacionalne odnose
Savet za međunacionalne odnose, osniva se kao posebno stalno radno telo koje čine predstavnici srpskog naroda i nacionalnih manjina u skladu sa zakonom.
Savet za međunacionalne odnose (u daljem tekstu: Savet) razmatra pitanja ostvarivanja, zaštite i unapređivanja nacionalne ravnopravnosti u Gradu, a posebno u oblastima kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma; učestvuje u utvrđivanju gradskih planova i programa koji su od značaja za ostvarivanje nacionalne ravnopravnosti i predlaže mere za postizanje nacionalne ravnopravnosti; predlaže izvore, obim i namenu budžetskih sredstava za ostvarivanje nacionalne ravnopravnosti.
Savet promoviše međusobno razumevanje i dobre odnose među svim zajednicama koje žive u gradu.
Izbor i sastav Saveta
Skupština grada bira članove Saveta među istaknutim pripadnicima srpskog naroda i nacionalnih manjina.
Član Saveta ne može biti odbornik Skupštine grada.
Predstavnike u Savetu mogu imati pripadnici srpskog naroda i nacionalnih manjina sa više od 1% učešća u ukupnom broju stanovnika u Gradu.
Članove Saveta koji su pripadnici nacionalnih manjina predlažu nacionalni saveti nacionalne manjine, a članove Saveta koji su pripadnici nacionalnih manjina koji nemaju nacionalni savet nacionalne manjine i članove srpske nacionalnosti, predlaže radno telo Skupštine grada koje obavlja poslove u vezi sa kadrovskim pitanjima.
Način predlaganja i izbora članova Saveta treba da obezbedi ravnomernu zastupljenost pripadnika srpskog naroda i nacionalnih manjina, s tim da ni srpski narod, niti jedna nacionalna manjina ne može imati većinu članova Saveta.
Lista kandidata sadrži najmanje dvostruko više kandidata od broja koji se bira.
Mandat članova Saveta traje tri godine i teče od trenutka izbora u Skupštini grada.
Delokrug, sastav, izbor članova i način rada Saveta uređuju se odlukom Skupštine grada, koja se donosi većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Način odlučivanja Saveta
Odluke Saveta donose se konsenzusom članova Saveta.
Savet o svojim stavovima i predlozima obaveštava Skupštinu grada, koja je dužna da se o njima izjasni na prvoj narednoj sednici, a najkasnije u roku od 30 dana.
Skupština grada i izvršni organi Grada dužni su da predloge svih odluka koji se tiču nacionalne ravnopravnosti prethodno dostave na mišljenje Savetu.
Nadležni organ Grada dužan je da obezbedi da stavovi i mišljenja Saveta budu dostupni javnosti, najkasnije 30 dana od dana zauzimanja stava ili davanja mišljenja od strane Saveta.
Podnošenje izveštaja Skupštini grada
Savet podnosi Skupštini grada šestomesečni izveštaj o svom radu.
Savet podnosi Skupštini grada godišnji izveštaj o stanju u oblasti nacionalne ravnopravnosti, međunacionalnih odnosa i ostvarivanju manjinskih prava na teritoriji Grada. Sastavni deo izveštaja su i predlozi mera i odluka za ostvarivanje i unapređenje nacionalne ravnopravnosti.
Savet može da podnese i poseban izveštaj Skupštini grada ako oceni da to zahtevaju naročito važni razlozi ili ako Skupština grada traži takav izveštaj od njega.
Zaštita prava pripadnika srpskog naroda i nacionalnih manjina
Savet ima pravo da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke ili drugog opšteg akta Skupštine grada ako smatra da su njime neposredno povređena prava pripadnika srpskog naroda i nacionalnih manjina predstavljenih u Savetu i pravo da pod istim uslovima pred Upravnim sudom pokrene postupak za ocenu saglasnosti odluke ili drugog opšteg akta Skupštine grada sa Statutom Grada.
Poslovnik o radu Saveta
Savet donosi Poslovnik o radu.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Saveta vrši Gradska uprava.
Sredstva za rad Saveta
Sredstva za rad Saveta obezbeđuju se u budžetu Grada, a mogu se obezbeđivati i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Savet za bezbednost razmatra pitanja koja se odnose na poslove: prevencije kriminaliteta, prevencije u oblasti bezbednosti saobraćaja, organizovanje aktivnosti u oblasti kolektivne bezbednosti stanovništva (u slučaju požara, poplava, zemljotresa, i drugih elementarnih nepogoda), prevencije epidemija zaraznih bolesti, kao i za poslove sprečavanja i suzbijanja drugih asocijalnih i devijantnih ponašanja u svim oblastima života i rada.
Savet ima 19 članova.
Aktom o obrazovanju Saveta uređuje se sastav, nadležnost, način rada, prava i dužnosti predsednika i članova Saveta i druga pitanja od značaja za rad Saveta, u skladu sa zakonom.
Izbornu komisiju čine predsednik i najmanje 14 članova koje imenuje Skupština grada, na predlog odborničkih grupa u Skupštini grada, srazmerno broju odbornika.
Izborna komisija ima sekretara koga imenuje Skupština grada i koji učestvuje u radu Izborne komisije bez prava odlučivanja.
Predsednik, članovi Izborne komisije i sekretar, imenuju se na četiri godine, a po isteku mandata mogu biti ponovo imenovani.
Predsednik, članovi Izborne komisije i njen sekretar imaju zamenike.
Za predsednika, zamenika predsednika, sekretara i zamenika sekretara Izborne komisije imenuju se lica koja imaju stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa najmanje tri godine radnog iskustva u struci.
Izborna komisija sprovodi izbore za članove Saveta mesne zajednice isključivo u stalnom sastavu.
Članovi Izborne komisije i njihovi zamenici mogu biti samo građani koji imaju izborno pravo, kao i prebivalište na teritoriji Grada.
Zadaci i ovlašćenja Izborne komisije
Izborna komisija prilikom sprovođenja izbora za Savet mesne zajednice:
1) stara se o zakonitosti sprovođenja izbora za članove saveta mesne zajednice;
2) određuje biračka mesta;
3) određuje biračke odbore i imenuje njihove članove;
4) daje uputstva biračkim odborima u pogledu sprovođenja postupka izbora za članove saveta mesne zajednice;
5) propisuje obrasce i organizuje tehničke pripreme za sprovođenje izbora;
6) utvrđuje da li su izborne liste sačinjene i podnete u skladu sa Uputstvom za sprovođenje izbora za članove saveta mesne zajednice;
7) proglašava listu kandidata;
8) utvrđuje oblik i izgled glasačkih listića, broj glasačkih listića za biračka mesta i zapisnički ih predaje biračkim odborima;
9) odlučuje o prigovorima podnetim u postupku izbora za članove saveta mesne zajednice;
10) utvrđuje i objavljuje rezultate izbora za članove saveta mesne zajednice;
11) podnosi izveštaj Skupštini grada o sprovedenim izborima za članove saveta mesne zajednice.
Zadaci i ovlašćenja Izborne komisije, kao i način rada i odlučivanja, bliže se utvrđuju odlukom Skupštine grada kojom se uređuju mesne zajednice.
d) Drugostepena izborna komisija
Drugostepena izborna komisija je organ za sprovođenje izbora koji u drugom stepenu odlučuju o prigovorima na odluke Izborne komisije.
Drugostepenu izbornu komisiju čine predsednik i četiri člana koje imenuje Skupština grada, na predlog odborničkih grupa u Skupštini grada, srazmerno broju odbornika.
Drugostepena izborna komisija ima sekretara koga imenuje Skupština grada i koji učestvuje u radu Izborne komisije bez prava odlučivanja.
Drugostepena izborna komisija odlučuje većinom glasova od ukupnog broja članova.
Predsednik, najmanje jedan član i sekretar Drugostepene izborne komisije moraju da imaju stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa najmanje pet godina radnog iskustva u struci.
Predsednik, članovi Drugostepene izborne komisije i sekretar, imenuju se na četiri godine i mogu ponovo da budu imenovani.
Zadaci i ovlašćenja Drugostepene izborne komisije, kao i način rada i odlučivanja, bliže se utvrđuju odlukom Skupštine grada kojom se uređuju mesne zajednice.
Skupština, po potrebi, na predlog odbornika, gradonačelnika i Gradskog veća, osniva povremena radna tela radi razmatranja određenih pitanja, odnosno za obavljanje određenog zadatka iz nadležnosti Skupštine, koja ne spadaju u delokrug stalnih radnih tela, a njihov mandat prestaje izvršenjem posla i podnošenjem izveštaja Skupštini.
Skupština osniva povremena radna tela aktom kojim se utvrđuju naziv radnog tela i oblast za koju se osniva, zadaci radnog tela, broj i sastav članova radnog tela, rok za izvršenje zadatka, prava i dužnosti predsednika i članova radnog tela i druga pitanja od značaja za rad radnog tela.
Aktom o osnivanju povremenog radnog tela uređuje se i obavljanje stručnih i administrativno-tehničkih poslova za to radno telo.
Predsednik i članovi povremenog radnog tela biraju se iz reda odbornika i građana, većinom glasova prisutnih odbornika.
Broj članova povremenog radnog tela koji se biraju iz reda građana može biti i veći od broja članova izabranih iz reda odbornika.
Na rad povremenih radnih tela shodno se primenjuju odredbe ovog Poslovnika o radu stalnih radnih tela.
Skupština može iz reda odbornika obrazovati anketni odbor radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima.
Skupština obavezno obrazuje anketni odbor ako to zatraži najmanje 1/3 odbornika.
Odlukom o obrazovanju anketnog odbora utvrđuje se sastav i zadatak odbora.
Anketni odbor ne može vršiti istražne i druge sudske radnje.
Odbor ima pravo da traži od državnih organa, preduzeća, ustanova, organizacija i službi podatke, isprave i obaveštenja, kao i da uzima izjave od pojedinaca koje su mu potrebne.
Predstavnici državnih organa, preduzeća, ustanova, organizacija i službi, kao i građani, dostavljaju istinite izjave, podatke, isprave i obaveštenja u radu anketnog odbora.
Posle obavljenog rada, anketni odbor podnosi Skupštini izveštaj sa predlogom mera.
Anketni odbor prestaje sa radom danom odlučivanja o njegovom izveštaju na sednici Skupštine.
1. Pripremanje i sazivanje sednice
Skupština grada radi i odlučuje u sednicama.
Sednice Skupštine grada (u daljem tekstu: Skupštine) mogu biti:
- redovne, koje se održavaju po potrebi, a obavezno jednom u tri meseca i
- svečana sednica koja se održava povodom 11. oktobra - Praznika grada Leskovca i u drugim prigodnim prilikama.
Sednice Skupštine održavaju se po pravilu radnim danom.
Redovna sednica Skupštine započinje u 9,00 sati, a završava se u 18,00 sati.
Na predlog predsednika Skupštine ili šefa odborničke grupe, Skupština može produžiti rad i posle 18,00 sati.
Predlog iz stava 3. ovog člana može se izneti najkasnije do 17,00 sati.
O predlogu za produženje Skupština se izjašnjava odmah po njegovom iznošenju, a predlog je prihvaćen ako je za njega glasala većina od prisutnih odbornika.
Sednice Skupštine saziva predsednik Skupštine, ili u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost, zamenik predsednika Skupštine.
Predsednik Skupštine je dužan da sednicu zakaže na zahtev gradonačelnika, Gradskog veća ili 1/3 odbornika, u roku od sedam dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Ako predsednik Skupštine ne zakaže sednicu u roku iz stava 2. ovog člana, sednicu može da zakaže podnosilac zahteva, koji predlaže dnevni red sednice, a sednicom predsedava odbornik kog odredi podnosilac zahteva.
U situacijama koje opravdavaju hitnost u sazivanju sednice Skupštine, predsednik Skupštine može zakazati sednicu u roku koji nije kraći od 24 časa od prijema zahteva.
Zahtev za sazivanje sednice iz stava 1. ovog člana mora da sadrži razloge koji opravdavaju hitnost sazivanja, kao i obrazloženje posledica koje bi nastupile njenim nesazivanjem.
Minimalan rok za sazivanje sednice Skupštine, iz stava 1. ovog člana, ne odnosi se na sazivanje sednice Skupštine u uslovima proglašene vanredne situacije.
Sednice Skupštine sazivaju se elektronskim ili pisanim putem.
Poziv za sednicu sadrži mesto i vreme održavanja sednice, predlog dnevnog reda, potpis predsednika, odnosno sazivača i pečat Skupštine ili elektronski potpis predsednika odnosno sazivača.
Poziv i materijali za sednicu dostavljaju se odbornicima po pravilu sedam dana pre dana održavanja sednice.
Izuzetno, u situacijama koje opravdavaju hitnost u sazivanju sednice Skupštine, saglasno članu 97. ovog Poslovnika, poziv i materijali za sednicu mogu se dostaviti u roku kraćem od roka određenog u stavu 3. ovog člana.
Poziv za sednicu, materijal za istu i zapisnik sa prethodne sednice dostavlja se elektronskim putem svim odbornicima na službenu adresu elektronske pošte na otvorenom korisničkom nalogu.
Jedan primerak pisanog materijala dostavlja se sekretarima odborničkih grupa, koji se staraju da pisani materijal bude uručen odbornicima koji to zahtevaju.
Samostalni odbornici koji nisu članovi odborničke grupe biće obavešteni elektronskim putem od strane organizacione jedinice Gradske uprave nadležne za skupštinske poslove da je sazvana sednica i da pisani materijal mogu preuzeti u sedištu Skupštine Grada.
Poziv i materijal za sednicu obavezno se dostavlja svim odbornicima, gradonačelniku, zameniku gradonačelnika, članovima Gradskog veća, pomoćnicima gradonačelnika, lokalnom ombudsmanu, načelniku Gradske uprave, zameniku načelnika Gradske uprave, rukovodiocima unutrašnjih organizacionih jedinica Gradske uprave i predstavnicima sredstava javnog informisanja.
Obaveštenje o mestu i vremenu održavanja sednice Skupštine dostavlja se slanjem sms poruke.
Dnevni red sednice predlaže predsednik Skupštine na osnovu izveštaja sekretara Skupštine o pristiglim materijalima.
Materijali koji se mogu uvrstiti u dnevni red sednice predsedniku Skupštine grada mogu podneti: gradonačelnik, Gradsko veće, odbornička grupa, odbornik, radno telo, kao i predlagači ovlašćeni zakonom, Statutom i odlukama Skupštine grada.
U dnevni red sednice mogu se uvrstiti samo materijali koji su sačinjeni u skladu sa odredbama ovog Poslovnika i koji su predsedniku Skupštine grada dostavljeni najkasnije 7 dana pre dana održavanja sednice.
Predlog sadrži ime i prezime predstavnika predlagača, odnosno izvestioca na Skupštini grada.
Ukoliko su predlagači odbornička grupa ili 1/3 odbornika, a predlog ne sadrži ime i prezime predstavnika predlagača, smatraće se da je predstavnik predlagača predsednik odborničke grupe, odnosno prvopotpisani odbornik.
Gradsko veće kao predlagač, za obrazlaganje podnetog materijala na sednici, može odrediti više predstavnika predlagača.
U predlog dnevnog reda sednice Skupštine može da se uvrsti predlog akta koji je pripremljen u skladu sa Statutom i ovim Poslovnikom i dostavljen odbornicima.
U predlogu dnevnog reda se posebno grupišu tačke po karakteru, srodnosti i značaju.
Materijali iz člana 99. ovog Poslovnika, koji se kao predlozi upućuju predsedniku Skupštine radi uvršćivanja u dnevni red sednice, dostavljaju se u elektronskoj ili pisanoj formi sa obrazloženjem.
Predlog opšteg akta podnosi se u obliku u kome ga Skupština grada donosi, sa obrazloženjem sačinjenim u skladu sa odredbama člana 158. ovog Poslovnika.
Predlog pojedinačnog akta podnosi se u obliku u kome ga Skupština donosi, sa obrazloženjem.
Predlozi koji nemaju karakter opšteg, odnosno pojedinačnog akta, kao što su preporuke, izveštaji, planovi, programi i slično, podnose se Skupštini grada u obliku u kome ih Skupština grada razmatra, sa predlogom akta u obliku u kome ga Skupština grada prihvata, donosi, usvaja ili daje saglasnost.
Sa predloženim dnevnim redom predsednik Skupštine grada upoznaje šefove odborničkih grupa.
Predsednik Skupštine grada se stara da svi materijali koji su uvršćeni u predlog dnevnog reda sednice, kao i materijali koji su u skladu sa odredbama ovog Poslovnika upućeni kao predlozi za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, budu razmatrani u nadležnom radnom telu Skupštine grada.
3. Promene predloženog dnevnog reda
Gradonačelnik, Gradsko veće, odbornička grupa, odbornik, radno telo, kao i drugi predlagači utvrđeni zakonom i aktima Skupštine grada, mogu predlagati izmene i dopune predloženog dnevnog reda.
Predlozi se dostavljaju predsedniku Skupštine grada u elektronskoj ili pisanoj formi.
Predlozi za izmene i dopune dnevnog reda predlozima materijala koji su, po odredbama ovog Poslovnika, ispunili uslove da se uvrste u dnevni red, dostavljaju se najkasnije 72 sata pre određenog sata početka sednice Skupštine grada, a predlozi koji se odnose na izbor, imenovanja, postavljenja, razrešenja i prestanak funkcije, spajanje rasprave i promenu redosleda tačaka, dostavljaju se najkasnije 24 sata pre određenog sata početka sednice Skupštine grada.
Ako je predlagač odbornička grupa, odnosno 1/3 odbornika, u predlogu mora biti naznačen jedan predstavnik predlagača. Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača šef odborničke grupe, odnosno prvi potpisani odbornik.
Predlog za povlačenje pojedine tačke dnevnog reda može podneti samo njen predlagač.
Predlog za povlačenje iz stava 1. ovog člana može se podneti elektronskim ili pisanim putem predsedniku Skupštine grada ili usmeno na sednici Skupštine grada, sve do zaključenja rasprave po toj tački dnevnog reda.
O predlogu za povlačenje pojedine tačke dnevnog reda, Skupština se ne izjašnjava, već predsednik Skupštine grada o tome samo obaveštava odbornike i konstatuje povlačenje.
O predlozima za izmene i dopune predloženog dnevnog reda ne otvara se rasprava.
Podnosilac izmene i dopune dnevnog reda može svoj predlog da obrazloži u trajanju do tri minuta.
U vezi sa podnetim predlogom predstavnici organa grada mogu dati dodatna obrazloženja u trajanju do tri minuta.
Sednicom rukovodi predsednik Skupštine koga u slučaju odsutnosti zamenjuje zamenik predsednika.
Predsednik Skupštine otvara sednicu Skupštine i na osnovu službene evidencije o prisutnosti odbornika i prijave odbornika o prisustvu sednici putem elektronskog sistema (u daljem tekstu: elektronski sistem), utvrđuje da li sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika, odnosno da li postoji kvorum za rad Skupštine i obaveštava Skupštinu koji odbornici su opravdali odsustvo.
Za rad Skupštine potreban je kvorum, odnosno prisutnost većine od ukupnog broja odbornika.
Kvorum se utvrđuje primenom elektronskog sistema, na taj način što je svaki odbornik dužan da se, na zahtev predsednika Skupštine, identifikuje prijavom na elektronski sistem.
U koliko elektronski sistem nije u funkciji, o čemu predsednik Skupštine obaveštava odbornike, kvorum se utvrđuje prebrojavanjem odbornika ili prozivkom.
Kada predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe ili odbornik izrazi sumnju u postojanje kvoruma utvrđenog primenom elektronskog sistema, predsednik Skupštine stavlja na uvid računarski izvod prisutnih odbornika.
Sednici Skupštine grada mogu da prisustvuju samo lica koju su pozvana.
Na sednicu Skupštine grada obavezno se pozivaju: gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, članovi Gradskog veća i drugi predstavnici organa grada, pomoćnici gradonačelnika, ovlašćeni predlagači i izvestioci.
Na sednicu Skupštine mogu se pozvati narodni poslanici, načelnik upravnog Okruga, predstavnici drugih državnih organa, predstavnici verskih zajednica i druga lica za koja predsednik Skupštine proceni da je potrebno njihovo prisustvo ili učešće u radu sednice, o čijem učešću će se izjasniti Skupština.
Na početku rada predsednik Skupštine grada obaveštava Skupštinu o odbornicima koji su sprečeni da prisustvuju sednici Skupštine, kao i o tome ko je pozvan da prisustvuje sednici Skupštine grada.
Istovremeno predsednik Skupštine grada daje potrebna objašnjenja u vezi sa radom na sednici i drugim pitanjima ukoliko oceni da za tim ima potrebe.
Predsednik Skupštine grada je obavezan da pre početka i u toku sednice iz prostorije u kojoj se sednica održava udalji sva lica koja prisustvuju sednici bez poziva.
Odbornik je dužan da se, pre početka sednice, prijavi na elektronski sistem, a po otvaranju sednice ukoliko predsednik Skupštine ustanovi da se neki odbornik nije prijavio, dužan je to da učini na zahtev predsednika.
Prilikom svakog izlaska iz sale i napuštanja sednice Skupštine, odbornik je dužan da se odjavi, odnosno prijavi pri ponovnom ulasku u salu.
Pošto je utvrđeno postojanje kvoruma, a pre prelaska na dnevni red usvaja se zapisnik sa prethodne sednice.
O primedbama na zapisnik Skupština odlučuje bez pretresa.
Odbornik može da obrazloži primedbe na zapisnik u trajanju do 3 minuta.
Pre odlučivanja o dnevnom redu u celini, Skupština bez pretresa odlučuje posebno o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, sledećim redosledom predloga:
- za hitni postupak,
- za izmenu dnevnog reda,
- za dopunu dnevnog reda,
- za promenu redosleda pojedinih tačaka,
- za spajanja rasprave.
Nove tačke koje su unete u dnevni red na osnovu predloga za dopunu dnevnog reda, predloga za spajanje rasprave ili predloga za hitan postupak, uvršćuju se u dnevni red po redosledu predlaganja, osim ako je predlagač ili predsednik Skupštine predložio drugi redosled razmatranja, o čemu se Skupština izjašnjava bez rasprave.
O dnevnom redu u celini, Skupština odlučuje bez rasprave.
Skupština u toku sednice, na predlog predsednika Skupštine, bez rasprave, može da odluči o promeni redosleda tačaka u dnevnom redu.
Po odlučivanju o dnevnom redu u celini, predsednik Skupštine otvara raspravu po tačkama usvojenog dnevnog reda, osim onih za koje je ovim Poslovnikom, odnosno posebnom odlukom Skupštine, uređeno da o njima Skupština odlučuje bez rasprave.
Ukupno vreme za raspravu i ukazivanje na povredu Poslovnika, za jednu tačku dnevnog reda je četiri časa.
Vreme iz stava 1. ovog člana raspoređuje se na odborničke grupe srazmerno broju odbornika, te odborničke grupe i na odbornike koji nisu članovi odborničkih grupa, koji imaju pravo da govore do 3 minuta.
Nakon isteka vremena određenog u stavu 1. ovog člana ili oduzimanja reči govorniku, sve izgovoreno neće se uneti u zapisnik.
Vreme za ukazivanje na povredu Poslovnika od otvaranja sednice do utvrđivanja dnevnog reda sednice Skupštine odnosno po okončanju jedne, a pre prelaska na narednu tačku dnevnog reda, kao i po zaključenju poslednje tačke dnevnog reda do okončanja sednice, za svaku odborničku grupu je 10 minuta, a za odbornika koji nije član odborničke grupe tri minuta.
U slučaju spajanja rasprave po više tačaka dnevnog reda, ukupno vreme iz stava 1. ovog člana može se računati maksimalno u dvostrukom trajanju, ako Skupština na predlog predsednika Skupštine tako odluči.
Ukoliko merenje vremena u elektronskom sistemu ne funkcioniše, pristupa se manuelnom računanju vremena propisanom Poslovnikom.
O svakoj tački dnevnog reda, pravo da govore po sledećem redosledu i vremenskom trajanju imaju sledeći učesnici:
- Predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača koji može govoriti više puta, u ukupnom trajanju najviše do 20 minuta;
- Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika koji dobija reč kad je zatraži i može govoriti više puta, u ukupnom trajanju najviše do 10 minuta;
- Član Gradskog veća i načelnik Gradske uprave najviše do 10 minuta;
- Izvestilac sa sednice radnog tela na kojoj je razmatrana tačka o kojoj se vodi rasprava koji ima pravo da govori jednom u trajanju do 5 minuta.
Vreme koje je navedenim učesnicima određeno u stavu 1. ovog člana ne ulazi u ukupno vreme za raspravu i ukazivanje na povredu Poslovnika za jednu tačku dnevnog reda iz člana 112. stav 1. Poslovnika.
Niko ne može da pristupi govornici dok mu predsednik Skupštine to ne dozvoli.
Na sednici Skupštine može da se govori tek pošto se dobije reč, i to po redosledu javljanja.
Odbornici govore sa odborničkog mesta u sali za sednice Skupštine grada po dobijanju reči od predsednika Skupštine.
Odbornik se prijavljuje za reč upotrebom elektronskog sistema koji omogućava obraćanje sa mesta.
Sa govornice u sali za sednice Skupštine grada obraćaju se: ovlašćeni predlagači, gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, predsednik i zamenik predsednika Skupštine grada kada se obraćaju u svojstvu odbornika, članovi Gradskog veća i druga pozvana lica.
Predsednik Skupštine može da govori kao odbornik, uz prethodnu prijavu na elektronski sistem i ima prednost u odnosu na druge prijavljene govornike.
Kada predsednik Skupštine govori kao odbornik, predsedavanje prepušta zameniku predsednika Skupštine.
Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Ako se govornik udalji od tačke dnevnog reda, predsednik Skupštine će ga opomenuti i pozvati da se drži dnevnog reda. Ako se govornik i posle drugog poziva ne bude držao dnevnog reda, predsednik Skupštine će mu oduzeti reč.
Govornika može da prekine ili opomene na red samo predsednik Skupštine.
Nije dozvoljeno ometanje govornika dobacivanjem i komentarisanjem njegovog izlaganja.
Predsednik Skupštine je dužan da obezbedi da govornik ne bude ometan u svom izlaganju.
Pre ili posle pretresa o određenim tačkama dnevnog reda, Skupština može da odluči da se ta pitanja skinu sa dnevnog reda ili da se upute predlagaču na izmene i dopune.
Predsednik Skupštine zaključuje pretres kada su svi prijavljeni govornici učestvovali u pretresu ili ako je isteklo vreme za raspravu po tekućoj tački dnevnog reda.
Pretres se po zaključenju ne može ponovo otvoriti.
Odbornik ima pravo da usmeno ukaže na povredu odredaba ovog Poslovnika u okviru vremena određenog u članu 112. ovog Poslovnika.
Predsednik Skupštine daje reč odborniku koji ukazuje na povredu iz stava 1. ovog člana odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika, s tim što šefovi odborničkih grupa imaju prednost.
Odbornik je dužan da prvo navede koji je član ovog Poslovnika povređen i da obrazloži u čemu se sastoji ta povreda.
Povodom ukazane povrede Poslovnika, predsednik Skupštine može da pruži objašnjenje.
Ako i posle objašnjenja predsednika Skupštine odbornik smatra da je povreda učinjena, može zahtevati, bez prava na obrazlaganje, da se Skupština, bez pretresa, o tome izjasni.
Ukoliko odbornik koji je ukazao na povredu Poslovnika ne želi da se Skupština o tome izjasni, izjašnjavanje o povredi Poslovnika može da traži predsednik Skupštine.
Odborniku koji se ne pridržava stava. 3. ovog člana ili na drugi očigledan način zloupotrebi pravo na ukazivanje na povredu Poslovnika, predsednik Skupštine može da to pravo uskrati ili izrekne meru oduzimanja reči.
Svi prisutni na sednici Skupštine su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine i da se obraćaju jedni drugima sa uvažavanjem.
Na sednici Skupštine nije dozvoljeno odbornicima i drugim licima koja učestvuju u radu Skupštine korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život odbornika i drugih lica prisutnih na sednici.
Ukoliko se govornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o odborniku, odnosno drugom pozvanom licu, na rasnoj, verskoj, nacionalnoj ili rodnoj osnovi, ili na drugi način uvredi njegov ugled i dostojanstvo navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, ili govori o stvarima koje se odnose na njegov privatni život ili privatni život članova njegove porodice, odbornik, odnosno drugo pozvano lice na koga se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku.
Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu, odnosno političku stranku čiji odbornici pripadaju toj odborničkoj grupi, u ime odborničke grupe pravo na repliku ima šef odborničke grupe ili zamenik šefa ili ovlašćeni odbornik u ime odborničke grupe.
Postojanje osnova za repliku procenjuje predsednik Skupštine.
Predsednik Skupštine može uskratiti pravo na repliku, ukoliko oceni da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. i 2. ovog člana.
Replika ne može trajati duže od 3 minuta.
Replika na izrečenu repliku nije dozvoljena.
U prostoriji u kojoj se održava sednica Skupštine zabranjeno je unošenje oružja, korišćenje mobilnih telefona i drugih sredstava i predmeta koji mogu ometati rad Skupštine.
Na sednicu nije dozvoljen dolazak lica koja su pod dejstvom narkotika ili su u alkoholisanom stanju.
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Za povredu reda mogu da se izreknu mere: opomena, oduzimanje reči i udaljenja sa sednice.
Opomenu i oduzimanje reči izriče predsednik Skupštine.
Udaljenje sa sednice izriče Skupština bez rasprave, na predlog predsednika.
Opomena se izriče odborniku:
- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč;
- koji, i pored upozorenja predsednika Skupštine, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu;
- ako na bilo koji način ometa izlaganje govornika;
- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica;
- ako upotrebljava psovke i druge uvredljive izraze;
- ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog Poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku kome je prethodno izrečena opomena, a koji i posle toga čini povredu iz člana 124. ovog Poslovnika.
Odbornik kome je izrečena mera oduzimanja reči dužan je da bez odlaganja prekine izlaganje. U suprotnom, predsednik Skupštine nalaže isključenje ozvučenja, a po potrebi određuje prekid sednice Skupštine.
Mera oduzimanja reči ne odnosi se na pravo odbornika na repliku u daljem toku sednice.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji i posle izrečene mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsednika Skupštine o izricanju mere oduzimanja reči, ili nastavlja da čini druge prekršaje u smislu člana 124. ovog Poslovnika, kao i u drugim slučajevima određenim ovim Poslovnikom.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku i bez prethodno izrečenih mera opomene i oduzimanja reči, u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice u sali Skupštine.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se održava sednica Skupštine.
Ukoliko odbornik odbije da se udalji iz sale u kojoj se sednica Skupštine održava, predsednik Skupštine će naložiti Službi obezbeđenja ovlašćenoj za održavanje reda u zgradi koju koriste organi grada, da tog odbornika udalji sa sednice i odrediće prekid do izvršenja mere udaljenja.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice nema pravo na naknadu troškova nastalih vršenjem odborničke dužnosti iz člana 185. ovog Poslovnika, za sednicu na kojoj je mera izrečena.
Mera koju je izrekao predsednik Skupštine primenjuje se dok traje pretres o tački dnevnog reda u toku koje je izrečena, a mera koju izrekne Skupština primenjuje se za sednicu na kojoj je izrečena.
Predsednik Skupštine može da naredi da se sva lica prisutna u sali koja narušavaju red na sednici udalje iz sale u kojoj se održava sednica.
Ako predsednik Skupštine redovnim merama ne može da održi red, odrediće prekid sednice.
Odredbe o održavanju reda na sednici primenjuju se i na sve druge učesnike u radu sednice Skupštine.
8. Upotreba elektronskog sistema
Odbornik je dužan da koristi elektronski način prijave i odjave prisustva na sednici Skupštine.
Odborniku koji zloupotrebi elektronski način prijave, prijavljujući drugog odbornika ili izvrši zloupotrebu elektronskog sistema na drugi način, Skupština može da, na predlog predsednika, izrekne meru isključenja odborničke jedinice.
Mera isključenja odborničke jedinice odnosi se samo na tačku u toku koje je učinjena zloupotreba elektronskog sistema.
Glasanje za koje je izvršena zloupotreba biće poništeno i odmah će se pristupiti identifikaciji odbornika i ponovnom glasanju.
Ukoliko se odbornik pri izlasku iz sale Skupštine ne odjavi na način propisan članom 130. stav 1. ovog Poslovnika, predsednik Skupštine će ga, na osnovu monitorskog izvoda, opomenuti da to uradi.
Odbornik je dužan da se za vreme trajanja sednice Skupštine stara o svom elektronskom identitetu i učini ga nedostupnim drugim osobama.
Odborniku koji ne postupi u skladu sa opomenom iz stava 1. ovog člana, Skupština može, na predlog predsednika, izreći meru isključenja odborničke jedinice.
Odbornik je dužan da odmah prijavi sekretaru Skupštine ukoliko ima problema sa prijavom ili odjavom na elektronski sistem u svojoj odborničkoj jedinici.
Nadležna služba će, zbog nastupanja razloga iz stava 1. ovog člana, odborniku omogućiti nesmetan rad na određenoj odborničkoj jedinici elektronskog sistema.
Skupština odluke donosi većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili Statutom nije utvrđeno drugačije.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, Skupština, većinom glasova od ukupnog broja odbornika:
1) donosi Statut;
2) donosi budžet i usvaja završni račun budžeta;
3) donosi plan razvoja Grada i strategije kojima se utvrđuju pravci delovanja Grada u određenoj oblasti;
4) donosi prostorni plan;
5) donosi urbanističke planove;
6) odlučuje o javnom zaduživanju Grada;
7) odlučuje o saradnji i udruživanju sa drugim jedinicama lokalne samouprave i o saradnji sa jedinicama lokalne samouprave u drugim državama;
8) odlučuje o obrazovanju, području za koje se obrazuje, promeni područja i ukidanju mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave;
9) odlučuje o nazivima ulica, trgova, gradskih četvrti, zaselaka i drugih delova naseljenih mesta;
10) utvrđuje praznik Grada;
11) odlučuje o dodeli zvanja "počasni građanin" grada Leskovca;
12) usvaja Etički kodeks i
13) odlučuje i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i Statutom.
Skupština odlučuje glasanjem odbornika, na način, po postupku i većinom utvrđenom zakonom, Statutom, odlukama Skupštine i ovim Poslovnikom.
Glasanje na sednici Skupštine je javno, osim kada je zakonom, Statutom ili ovim Poslovnikom uređeno drugačije.
Odbornici glasaju izjašnjavanjem "za" predlog ili "protiv" predloga ili se uzdržavaju od glasanja.
Javno glasanje se sprovodi upotrebom elektronskog sistema, dizanjem ruke ili prozivanjem.
Javno glasanje upotrebom elektronskog sistema vrši se na način određen ovim Poslovnikom.
Dizanjem ruke glasa se na način određen ovim Poslovnikom, i to samo ako sistem za elektronsko glasanje nije u funkciji, ako se sednica održava u prostoriji u kojoj nema takvog sistema ili ako Skupština prethodno o tome odluči.
Na zahtev odbornika Skupština može, bez pretresa, odlučiti da se glasa prozivkom, na način određen ovim Poslovnikom.
Glasanje upotrebom elektronskog sistema vrši se nakon što predsednik Skupštine objavi početak glasanja, tako što odbornici glasaju "za", "protiv" ili "uzdržan" u odborničkoj jedinici.
Vreme za glasanje upotrebom elektronskog sistema traje dok predsednik Skupštine ne zaključi glasanje.
Nakon zaključenja glasanja, predsednik Skupštine saopštava rezultat glasanja.
Rezultat svakog glasanja prikazuje se na monitorima.
Računarski izvod svakog glasanja dostavlja se organizacionoj jedinici Gradske uprave nadležnoj za skupštinske poslove, radi dostavljanja odborničkim grupama, na njihov zahtev, kao i stavljanja na uvid predstavnicima sredstava javnog informisanja.
Kada se glasa dizanjem ruku, odbornici se izjašnjavaju za predlog, protiv predloga ili ko se uzdržao od glasanja.
Nakon obavljenog glasanja, predsednik Skupštine saopštava rezultat glasanja.
Kada Skupština odluči da se glasa prozivkom, sekretar Skupštine proziva odbornike po azbučnom redu početnog slova prezimena, a svaki prozvani odbornik izgovara reč "za", "protiv" ili "uzdržan".
Sekretar Skupštine ponavlja ime i prezime odbornika koji je glasao i njegovu izjavu, odnosno utvrđuje da je odsutan ili da ne želi da glasa.
Sekretar Skupštine zapisuje izjavu odbornika ili njegovu odsutnost, uz njegovo ime i prezime na spisku, na osnovu čega predsednik Skupštine saopštava rezultat glasanja.
U slučaju da se odbornik ne izjasni da li je "za", "protiv" ili "uzdržan", smatra se da nije glasao.
Skupština može da odluči da glasanje bude tajno, na predlog jednog odbornika.
Tajnim glasanjem rukovodi predsednik Skupštine kome pomažu sekretar Skupštine i dva odbornika izabrana na sednici, na predlog predsednika Skupštine.
Tajno se glasa na glasačkim listićima iste boje i veličine koji su overeni pečatom Skupštine.
Glasa se tako što odbornici zaokružuju na glasačkom listiću reč "za" ili "protiv".
Glasačke listiće odbornici spuštaju u glasačku kutiju po prozivci.
Utvrđivanje rezultata glasanja sprovodi se na sednici sledećim redom:
1. Utvrđuje se broj pripremljenih glasačkih listića;
2. Utvrđuje se broj odbornika koji su primili glasačke listiće;
3. Utvrđuje se broj neupotrebljenih glasačkih listića koji se pečate u poseban koverat;
4. Otvara se glasačka kutija i prebrojavanjem utvrđuje broj glasačkih listića u kutiji. Ako se utvrdi da je broj glasačkih listića u kutiji veći od broja odbornika koji su glasali, postupak se obustavlja i sprovodi se ponovno glasanje, a upotrebljeni glasački listići se pečate u poseban koverat;
5. Ako se utvrdi da u glasačkoj kutiji ima jednak ili manji broj glasačkih listića od broja odbornika koji su glasali, nastavlja se postupak tako što se nevažeći glasački listići odvajaju i pečate u poseban koverat;
6. Sa svakog važećeg glasačkog listića čita se odgovor "za", "protiv", odnosno ako se glasalo o izboru ili imenovanju čita se ime kandidata koji je dobio glas, što se evidentira na posebnom obrascu, i
7. Utvrđuje se broj glasova "za", "protiv", odnosno broj glasova koji je dobio svaki od predloženih kandidata.
Nevažećim glasačkim listićem, ukoliko zakonom nije drugačije uređeno, smatra se nepopunjeni glasački listić i glasački listić iz koga ne može sa sigurnošću da se utvrdi za koji je predlog odbornik glasao.
Kod glasanja o izboru ili imenovanju, nevažećim glasačkim listićem smatra se glasački listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira.
Posle utvrđivanja rezultata glasanja, predsednik Skupštine konstatuje rezultate koji sadrže podatke o broju:
- pripremljenih glasačkih listića,
- neupotrebljenih glasačkih listića,
- odbornika koji su primili glasačke listiće,
- nevažećih glasačkih listića,
- važećih glasačkih listića,
- glasova "za" i glasova "protiv", odnosno ako se prilikom izbora ili imenovanja glasa o više kandidata za istu funkciju, glasova koje su dobili pojedini kandidati.
Objavljivanje rezultata glasanja obuhvata i konstataciju da je predlog izglasan ili da nije izglasan.
Sednice Skupštine su javne.
Za javnost rada Skupštine odgovoran je predsednik Skupštine.
Sednice Skupštine su otvorene za javnost i direktno se prenose putem TV prenosa i putem zvanične internet prezentacije Grada.
U slučaju tehničkih smetnji za direktan TV prenos, predsednik Skupštine će odrediti kraću pauzu u trajanju do 15 minuta.
Ako ni posle proteka roka iz stava 3. ovog člana ne budu otklonjene tehničke smetnje, sednica će se nastaviti uz direktan prenos na zvaničnoj internet prezentaciji Grada.
Sednica Skupštine može biti u celini ili delimično zatvorena za javnost, iz razloga bezbednosti i odbrane zemlje i drugim slučajevima predviđenim zakonom.
Obrazloženi predlog za isključenje javnosti može dati predsednik Skupštine, Gradsko veće ili najmanje 1/3 odbornika i o njemu se glasa bez pretresa.
Odluka o isključenju javnosti je doneta ako se za nju izjasnila većina od ukupnog broja odbornika.
Sednici Skupštine koja je zatvorena za javnost mogu prisustvovati samo odbornici, gradonačelnik i stručna lica koja pomažu u radu sednice Skupštine.
Predsednik Skupštine je dužan da lica iz stava 4. ovog člana upozori na obavezu da čuvaju kao tajnu ono što saznaju tokom sednice koja je zatvorena za javnost.
Skupština može odlučiti da objavi kratak izveštaj o radu sa sednice koja nije javna.
Sednici Skupštine mogu da prisustvuju i zainteresovani građani, odnosno predstavnici preduzeća, ustanova i drugih javnih službi čiji je osnivač Grad, mesnih zajednica, udruženja i slično, koji svoje prisustvo najave organizacionoj jedinici Gradske uprave nadležnoj za skupštinske poslove, najkasnije 48 sati pre održavanja sednice, osim kada se sednica drži bez prisustva javnosti.
U slučaju da ne postoje tehničke mogućnosti ili za to potreban prostor da svi zainteresovani prisustvuju sednici Skupštine, predsednik Skupštine može, u cilju obezbeđivanja nesmetanog toka sednice, ograničiti ukupan broj građana i odlučiti kome će omogućiti prisustvo sednici, polazeći od redosleda prijavljivanja i interesa prijavljenih za tačke na dnevnom redu i istovremeno će pozvati ostale prijavljene građane i predstavnike udruženja da svoje predloge i komentare dostave u pisanoj formi, koje će predsednik Skupštine dostaviti odbornicima najkasnije do početka sednice.
Građanin kome je omogućeno da prisustvuje sednici Skupštine, u obavezi je da na ulazu u salu za sednice ovlašćenom licu pokaže svoju ličnu kartu radi identifikacije i unošenja u evidenciju prisutnih na sednici.
Predstavnici sredstava javnog informisanja imaju pravo da prisustvuju sednicama Skupštine i njenih radnih tela radi obaveštavanja javnosti o njihovom radu.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja stavljaju se na raspolaganje predlozi odluka, drugih propisa i opštih akata, kao i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima iz rada Skupštine i njenih radnih tela.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja obezbeđuju se potrebni tehnički uslovi za praćenje rada na sednicama Skupštine i njenih radnih tela.
Skupština može da izda službeno saopštenje za sredstva javnog informisanja.
Konferenciju za štampu, u vezi sa pitanjima koja razmatra Skupština, može da održi predsednik Skupštine, zamenik predsednika Skupštine, odbornička grupa ili odbornik koga ovlasti Skupština, a predsednik radnog tela Skupštine o pitanjima iz nadležnosti tog radnog tela.
U cilju obaveštavanja javnosti o radu Skupštine i njenih radnih tela, na zvaničnoj internet prezentaciji Grada objavljuju se:
- informator o radu Skupštine;
- obaveštenje o vremenu i mestu održavanja sednica Skupštine, sa predlogom dnevnog reda;
- odluke i druga akta doneta na sednici Skupštine;
- nacrti odluka i drugih akata o kojima se sprovodi javna rasprava, sa obaveštenjem o vremenu i mestu održavanja javne rasprave;
- "Službeni glasnik grada Leskovca" u elektronskoj formi;
- predlozi akata, kao i akta doneta od strane Skupštine, za koja je javnost posebno zainteresovana.
O objavljivanju akata iz stava 1. ovog člana stara se sekretar Skupštine.
11. Odlaganje, prekid i pauze u toku sednice
Predsednik Skupštine može odložiti sednicu Skupštine kada utvrdi nedostatak potrebne većine odbornika za početak sednice Skupštine, dok se kvorum ne obezbedi, a najduže dva sata.
Ako se utvrdi da ni posle odlaganja u slučaju iz stava 1. ovog člana, sednici nije prisutna potrebna većina odbornika, predsednik Skupštine odlaže sednicu za odgovarajući dan i sat.
U slučaju iz stava 2. ovog člana predsednik Skupštine obavestiće odbornike i druga lica koja su po odredbama ovog Poslovnika pozvana, o početku sednice koja je odložena, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Sednica Skupštine može se odložiti i kada usled obimnosti dnevnog reda ili iz drugih razloga, ne može da se završi rasprava ili odlučivanje po svim tačkama dnevnog reda u zakazani dan, u slučajevima koji onemogućavaju rad Skupštine, kao i iz drugih opravdanih razloga.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana, predsednik Skupštine ili šef odborničke grupe mogu predložiti da se sednica Skupštine odloži.
O odlaganju sednice Skupštine u slučaju iz stava 1. ovog člana, Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih odbornika, odmah po iznošenju predloga.
Predsednik Skupštine određuje prekid sednice Skupštine u slučajevima nastanka incidentnih okolnosti zbog kojih Skupština ne može da nastavi rad.
O danu i času nastavka prekinute sednice iz stava 1. ovog člana, predsednik Skupštine obaveštava odbornike odmah po prekidu sednice ili naknadno elektronskim putem.
Nastavak sednice počinje tačkom dnevnog reda kod koje je prekid i nastupio.
Predsednik Skupštine može da odredi pauzu u radu Skupštine i utvrđuje trajanje pauze.
U toku sednice Skupštine, predsednik Skupštine može odrediti pauzu sednice, ne dužu od 20 minuta, kako bi održao zajednički sastanak sa šefovima odborničkih grupa radi usaglašavanja stavova o određenim tačkama dnevnog reda, kao i radi obezbeđivanja normalnog rada i odlučivanja u Skupštini. O rezultatima usaglašavanja predsednik Skupštine obavezno izveštava odbornike u nastavku sednice Skupštine.
Skupština može na predlog predsednika Skupštine ili na predlog šefa odborničke grupe, da odluči da radi bez pauze, o čemu odlučuje odmah po iznošenju predloga.
O radu na sednici Skupštine vodi se zapisnik.
Tok sednice Skupštine beleži se tonskim ili digitalnim zapisom koji su sastavni deo zapisnika i trajno se čuvaju.
Sa sednice se pravi izvod iz zapisnika koji se dostavlja odbornicima uz poziv za narednu sednicu.
Izvod iz zapisnika obavezno sadrži: vreme i mesto održavanja sednice, imena predsedavajućeg i sekretara, imena opravdano i neopravdano odsutnih odbornika, kratak tok sednice sa naznakom pitanja o kojima se raspravljalo i odlučivalo i imenima govornika, rezultat glasanja o pojedinim pitanjima, ime i prezime odbornika koji je izdvojio mišljenje (ukoliko je odbornik zahtevao da se izdvajanje mišljenja unese u zapisnik) i naziv svih akata donetih na sednici.
Izvod iz zapisnika potpisuju predsednik i sekretar Skupštine.
IX POSTUPAK ZA DONOŠENJE AKATA SKUPŠTINE
Skupština kao osnovni pravni akt donosi Statut. Skupština u vršenju poslova iz svoje nadležnosti donosi: odluku, poslovnik, rešenje, zaključak, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, plan, program i druge akte u skladu sa zakonom, Statutom i ovim Poslovnikom.
Odlukom se na opšti način uređuju pitanja iz nadležnosti Skupštine.
Poslovnikom se uređuju pitanja od značaja za organizaciju i rad Skupštine.
Rešenjem se odlučuje o pojedinačnim pravima, obavezama i pravnim interesima lica u skladu sa zakonom, Statutom i odlukama Skupštine.
Zaključkom se odlučuje o proceduralnim pitanjima, o prihvatanju određenih predloga, utvrđuju stavovi o tome, šta, kako i na koji način treba ubuduće postupati u pojedinačnim pitanjima, odnosno stvarima, inicira donošenje odluka, odnosno drugog opšteg ili pojedinačnog akta.
Predlog za donošenje ili promenu Statuta grada može podneti najmanje 5% građana sa biračkim pravom na teritoriji grada, 1/3 odbornika, gradonačelnik, Gradsko veće i nadležno radno telo Skupštine.
Pravo predlaganja odluka i drugih akata imaju gradonačelnik, Gradsko veće, odbornik, odnosno odbornička grupa, radna tela Skupštine, kao i predlagači ovlašćeni zakonom i Statutom.
Ovlašćeni predlagač akta iz člana 157. ovog Poslovnika podnosi predlog akta u obliku u kome se akt donosi, sa obrazloženjem.
Obrazloženje bi trebalo da sadrži urađenu analizu efekata propisa, a u svakom slučaju ono mora da sadrži:
- pravni osnov;
- razloge za donošenje akta;
- objašnjenje cilja koji se donošenjem akta želi postići;
- objašnjenje osnovnih pravnih instituta i obrazloženje konkretnih rešenja;
- procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje akta;
- pregled odredaba odluke koje se menjaju, odnosno dopunjuju, ako se predlaže odluka o izmenama, odnosno dopunama.
Predlog akta koji je utvrđen nakon sprovedene javne rasprave obavezno sadrži i izveštaj koji sadrži prikaz svih predloga i sugestija datih u javnoj raspravi, sa obrazloženjem razloga zbog kojih pojedini predlozi ili sugestije nisu prihvaćeni.
Predlog akta iz stava 3. ovog člana objavljuje se na zvaničnoj internet prezentaciji Grada najkasnije 8 dana pre razmatranja na sednici Skupštine.
Predlog akta koji je upućen Skupštini, predsednik Skupštine odmah po prijemu obavezno dostavlja nadležnim odborima i Gradskom veću, ako Gradsko veće nije predlagač.
Ako predlog akta nije pripremljen u skladu sa ovim Poslovnikom, predsednik Skupštine zatražiće od predlagača da predlog akta uskladi sa odredbama ovog Poslovnika, pri čemu će precizno navesti u čemu se sastoji ta neusklađenost.
Predlagač akta može u roku od 15 dana da podnese predlog akta usklađen sa odredbama ovog Poslovnika.
Ukoliko predlagač ne uskladi predlog akta u skladu sa stavom 1. i 2. ovog člana, predlog akta smatra se povučenim.
Predsednik Skupštine, na osnovu izveštaja sekretara Skupštine o pristiglim materijalima, odlučuje na kojoj sednici će se materijali, odnosno akti upućeni i dostavljeni predsedniku Skupštine u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, uvrstiti u predlog dnevnog reda sednice, osim kada se radi o predlozima za koje je ovim Poslovnikom utvrđeno da se moraju uvrstiti u predlog dnevnog reda prve naredne sednice.
Predlog akta, pre razmatranja u Skupštini, obavezno razmatraju nadležni odbori i Gradsko veće, ako Gradsko veće nije predlagač akata.
Nadležni odbori i Gradsko veće, ako nije predlagač akta, u svojim izveštajima, mogu predložiti Skupštini da prihvati ili ne prihvati predlog akta.
Ukoliko nadležni odbori i Gradsko veće predlože prihvatanje akta, dužni su da navedu da li akt prihvataju u celini ili sa izmenama koje predlažu u formi amandmana.
Amandman - predlog za promenu člana predloga opšteg akta, mogu podneti gradonačelnik, Gradsko veće, odbornička grupa, odbornik i radna tela Skupštine, kao i predlagači ovlašćeni zakonom i Statutom.
Amandman sadrži naziv predloga akta na koji se amandman odnosi, član predloga akta na koji se amandman odnosi, pun tekst izmene, obrazloženje sa razlozima za podnošenje amandmana i naziv podnosioca amandmana.
Predlog za promenu člana predloga opšteg akta kojim se ispravljaju očigledne, odnosno štamparske greške na koje u toku sednice skupštine ukaže odbornik ili nadležno radno telo skupštine, ne podnosi se u formi amandmana i predlagač akta ga može odmah prihvatiti u kom slučaju postaje sastavni deo opšteg akta.
Amandman se podnosi predsedniku Skupštine u elektronskom ili pisanom obliku, sa obrazloženjem, počev od dana dostavljanja predloga akta, a najkasnije 48 sati pre sata određenog za održavanje sednice za koju je predloženo razmatranje tog predloga akta.
Podnosilac amandmana ne može da sam ili zajedno sa drugim odbornicima, podnese više amandmana na isti član predloga akta.
Podnete amandmane predsednik Skupštine upućuje predlagaču akta, nadležnim odborima i Gradskom veću ako ono nije predlagač akta.
Amandmane koje Odbor za normativna akta odbaci kao neblagovremene, nepotpune, suprotne zakonu, uvredljive ili upućene suprotno odredbama ovog Poslovnika, ne mogu biti predmet rasprave, ni odlučivanja na sednici Skupštine.
O amandmanima iz stava 2. ovog člana Odbor sačinjava poseban izveštaj i dostavlja ga Skupštini.
Predlagač akta, nadležni odbori i Gradsko veće, dužni su da, pre sednice Skupštine, razmotre amandmane koji su podneti na predlog akta i da Skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Skupština prihvati, a za koje da ih odbije.
Amandman sa kojim se saglasi predlagač akta postaje sastavni deo predloga akta i o njemu se Skupština posebno ne izjašnjava.
Ukoliko predlagač akta podnese amandman na akt čiji je predlagač, amandman postaje sastavni deo predloga akta i o njemu se Skupština posebno ne izjašnjava.
O podnetom amandmanu otvara se rasprava.
Izlaganje o podnetom amandmanu ne može trajati duže od 3 minuta.
Skupština odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu članova predloga opšteg akta.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga akta, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe toga člana, a zatim o amandmanu kojim se predlaže izmena celog člana.
O amandmanima odbornici glasaju "za", "protiv" ili se uzdržavaju od glasanja.
O amandmanima na akt se odlučuje istom većinom glasova koja je potrebna za donošenje akta.
3. Donošenje akata Skupštine grada po hitnom postupku
Akt se izuzetno može doneti i po hitnom postupku.
Ako za donošenje pojedinog akta postoji neodložna potreba ili ako bi nedonošenje takvog akta u određenom roku imalo ili moglo imati štetne posledice po interese građana ili pravnih lica, odnosno za obavljanje poslova iz nadležnosti Grada, predlog akta može se izneti Skupštini na razmatranje i odlučivanje bez prethodnog razmatranja u radnim telima Skupštine.
Predlagač akta je dužan da u pisanom obrazloženju predloga akta navede razloge ili posledice koje bi nastale zbog nedonošenja ovog akta po hitnom postupku.
Predlog akta za čije se donošenje predlaže hitni postupak može se staviti na dnevni red sednice Skupštine ako je podnet najkasnije do utvrđivanja dnevnog reda te sednice.
Predlog da se akt donese po hitnom postupku Skupštini mogu podneti Gradsko veće ili 1/3 odbornika.
Predlog se podnosi predsedniku Skupštine u pisanoj formi, sa obrazloženjem. Skupština se odmah izjašnjava o tome da li prihvata predlog.
Ako Skupština prihvati predlog da se akt donese po hitnom postupku, taj predlog postaje prva tačka dnevnog reda.
Predlog akta, koji je predmet razmatranja, rasprave i odlučivanja na sednici Skupštine zakazanoj u skladu sa članom 97. Poslovnika, ne razmatraju nadležni odbori.
O predlogu akta posebno se izjašnjava Gradsko veće, u pisanoj ili usmenoj formi, ukoliko ono nije predlagač akta.
Amandman na predlog akta koji se donosi po hitnom postupku može biti dat u pisanoj ili usmenoj formi do zaključivanja rasprave po toj tački dnevnog reda.
O amandmanu iz stava 2. ovog člana Skupština odlučuje bez izjašnjavanja nadležnih odbora.
4. Postupak za donošenje pojedinačnih akata po skraćenom postupku
U skraćenom postupku Skupština odlučuje bez prethodne rasprave.
U skraćenom postupku Skupština može da odlučuje o pojedinačnim aktima.
Odlučivanje po skraćenom postupku može da se sprovede samo ako su predlozi iz stava 1. ovog člana, u predlogu dnevnog reda sednice Skupštine posebno grupisani i označeni kao "predlozi o kojima se odlučuje po skraćenom postupku".
U materijalu koji se odbornicima dostavlja uz poziv za sednicu, mora se u propisanoj formi dostaviti predlog akta o kome se odlučuje po skraćenom postupku i obrazloženje predloga.
5. Izrada, potpisivanje i objavljivanje akata
Akta Skupštine izrađuju se na osnovu izvornika zapisnika o radu sednice na kojoj su doneti.
Akta Skupštine potpisuje predsednik Skupštine.
Izvornik akta podnetog na potpis predsedniku Skupštine svojim potpisom prethodno overava sekretar Skupštine. Na osnovu izvornika akta sačinjavaju se otpravci akta koji su istovetne sadržine kao izvornik akta.
O izradi izvornika akata i njihovih otpravaka, o čuvanju izvornika akata i njihovoj evidenciji, objavljivanju akata Skupštine i njihovom dostavljanju zainteresovanim organima i organizacijama stara se organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za skupštinske poslove.
Akta Skupštine objavljuju se u "Službenom glasniku grada Leskovca", u skladu sa posebnom odlukom Skupštine.
Svečanu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine povodom 11. oktobra - Praznika grada Leskovca.
Sednica Skupštine sazvana povodom 11. oktobra - Praznika grada Leskovca je svečanog i protokolarnog karaktera.
Svečana sednica Skupštine održava se u sali Skupštine ili na drugom prikladnom mestu koje odgovara svečarskom povodu njenog održavanja.
Svečanu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine svečanom pozivnicom.
Svečana pozivnica sadrži program svečanosti povodom obeležavanja Praznika grada i u njoj je obavezno naznačen dan i čas održavanja sednice, odnosno sala u kojoj će sednica biti održana.
Na svečanoj sednici Skupštine uručuju se priznanja i nagrade Grada.
Za održavanje svečane sednice Skupštine nije potrebno prisustvo većine od ukupnog broja odbornika.
Na svečanoj sednici Skupštine ne otvara se rasprava.
Na svečanu sednicu Skupštine obavezno se pozivaju dobitnici priznanja počasnog građanina.
Na svečanoj sednici Skupštine, pored predsednika Skupštine, odnosno gradonačelnika koji uručuju priznanja i nagrade, mogu govoriti laureati, odnosno dobitnici priznanja i nagrada za godinu u kojoj im se priznanje i nagrada dodeljuje, kao i istaknuti gosti koji žele da se obrate odbornicima i pozvanim gostima.
XI PRAVA I DUŽNOSTI ODBORNIKA SKUPŠTINE
Pravo je i dužnost odbornika da bira i bude biran na funkcije u Skupštini, organe Grada i radna tela Skupštine, da učestvuje u radu Skupštine i radnih tela čiji je član, podnosi amandmane na predlog opšteg akta, traži informacije i podatke koji su mu potrebne za ostvarivanje funkcije odbornika i da učestvuje u drugim aktivnostima Skupštine.
Odbornik je dužan da prisustvuje sednicama Skupštine i sednicama radnih tela Skupštine u koja je biran.
U slučaju opravdane sprečenosti da prisustvuje sednici, odbornik je dužan da blagovremeno prijavi svoje odsustvo sekretaru Skupštine.
Predsednik Skupštine, odnosno predsednik radnog tela Skupštine može da odobri odborniku odsustvo sa sednice, o čemu obaveštava prisutne na sednici.
U slučaju postupanja suprotno stavu 2. ovog člana, odbornik nema pravo na naknadu iz člana 185. ovog Poslovnika.
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici Skupštine ili radnih tela.
Odbornik ima pravo da predlaže Skupštini raspravu o određenim pitanjima.
Odbornik ima pravo da bude obaveštavan o svim pitanjima čije mu je poznavanje potrebno radi vršenja funkcije odbornika.
Odbornik ima pravo da mu se redovno dostavljaju službene publikacije, informativni materijali I dokumentacioni materijali o pitanjima koja su na dnevnom redu Skupštine, kao i o drugim pitanjima iz delokruga Skupštine.
Odbornik ima pravo da od predsednika Skupštine, predsednika stalnih radnih tela Skupštine, ostalih funkcionera Skupštine i načelnika Gradske uprave traži podatke, obaveštenja i objašnjenja o pitanjima koja se odnose na poslove iz okvira njihovih prava i dužnosti, a koja su mu potrebna za vršenje funkcije odbornika.
Za blagovremeno dostavljanje obaveštenja, traženih podataka, spisa i uputstava odgovoran je sekretar Skupštine grada, a načelnik Gradske uprave kada se obaveštenje, traženi podatak, spis i uputstvo odnose na delokrug i rad Gradske uprave.
Odbornik ima pravo da postavlja odbornička pitanja na kraju sednice, pošto Skupština završi rad po svim tačkama dnevnog reda, s tim što je dužan da pitanje dostavi neposredno predsedniku Skupštine u elektronskom ili pisanom obliku.
Odbornička pitanja moraju biti jasno formulisana.
Lica kojima su upućena odbornička pitanja moraju odborniku dati odgovor.
Objašnjenja, obaveštenja i odgovori na postavljena odbornička pitanja daju se, ako je moguće, na istoj sednici, a ako to nije moguće, na prvoj narednoj sednici.
Kada se odgovor na odborničko pitanje ne daje na istoj sednici na kojoj je pitanje postavljeno, odgovor se, po pravilu, daje u pisanom obliku odborniku koji je odborničko pitanje postavio, najkasnije u roku od 15 dana od dana održavanja sednice na kojoj je pitanje postavljeno.
Izuzetno, ako je u pripremi odgovora iz stava 3. ovog člana potrebno utvrditi određene činjenice čije utvrđivanje zahteva duže vreme ili složeniju analizu, rok za davanje odgovora na odborničko pitanje može se produžiti, ali ne više od 30 dana.
Odgovor na odborničko pitanje treba biti kratak, jasan i direktan i, po pravilu, treba da sadrži predloge za rešavanje problema na koje se pitanje odnosi.
Ako odbornik nije zadovoljan odgovorom, može predložiti Skupštini da se lice kome je pitanje postavljeno pozove na narednu sednicu Skupštine, a može tražiti i da se o odgovoru otvori rasprava na jednoj od narednih sednica Skupštine. O predlogu odbornika Skupština se izjašnjava bez pretresa.
Gradska uprava obezbeđuje, u okviru svojih zadataka, uslove za vršenje funkcije odbornika i na njihovo traženje, po nalogu načelnika:
- pruža im stručnu i administrativno-tehničku pomoć u izradi predloga koje oni podnose Skupštini i radnim telima Skupštine;
- obezbeđuje im korišćenje "Službenog glasnika grada Leskovca", kao i dopunsku dokumentaciju za pojedina pitanja koja su na dnevnom redu Skupštine ili njenih radnih tela;
- stara se o obezbeđenju uslova za rad odborničkih grupa, u skladu sa prostornim mogućnostima.
3. Naknada troškova odbornicima
Odbornik ima pravo na naknadu troškova nastalih vršenjem odborničke dužnosti u slučajevima i u visini utvrđenoj posebnom odlukom Skupštine.
Odborniku se, posle izvršene potvrde mandata, izdaje odbornička legitimacija, u roku od 15 dana od dana kompletiranja dokumentacije. Odborničku legitimaciju potpisuje predsednik Skupštine.
Odbor za mandatno-imunitetska pitanja propisuje sadržinu, oblik i način izdavanja legitimacije i vođenje evidencije izdatih legitimacija.
5. Prestanak mandata odbornika
Odborniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran:
1. podnošenjem ostavke;
2. donošenjem odluke o raspuštanju Skupštine;
3. ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje 6 meseci;
4. ako je pravnosnažnom odlukom lišen poslovne sposobnosti;
5. preuzimanjem posla, odnosno funkcije koje su, u skladu sa zakonom, nespojive s funkcijom odbornika;
6. ako mu prestane prebivalište na teritoriji Grada;
7. gubljenjem državljanstva i
8. ako nastupi smrt odbornika.
Odbornik može podneti ostavku na funkciju odbornika.
Odbornik može podneti ostavku usmeno na sednici Skupštine, a između dve sednice podnosi je u formi overene pisane izjave.
Posle podnošenja usmene ostavke odbornika, Skupština bez odlaganja, na istoj sednici utvrđuje da je odborniku prestao mandat.
O ostavci koju je odbornik podneo između dve sednice, Skupština je dužna da odluči na prvoj narednoj sednici.
Odbornik može opozvati podnetu ostavku sve dok Skupština ne utvrdi prestanak njegovog mandata.
Ako odborniku prestaje mandat nastupanjem slučaja iz člana 187. tačke 2. do 8, Skupština na prvoj narednoj sednici, posle obaveštenja o nastupanju takvog slučaja, utvrđuje da je odborniku prestao mandat.
Kada odborniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, mandat novog odbornika utvrđuje se u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima.
Odbornik lično podnosi ostavku, overenu od Službe od javnog poverenja nadležne za overu potpisa, predsedniku Skupštine, u roku od 3 dana od dana overe.
Predsednik Skupštine je dužan da podnetu ostavku stavi na dnevni red Skupštine na prvoj narednoj sednici, sa predlogom da to bude prva tačka dnevnog reda.
XII IZBOR ODBORNIKA SKUPŠTINE GRADA
1. Organi za sprovođenje izbora
Organi za sprovođenje izbora za izbor odbornika Skupštine grada su Gradska izborna komisija grada Leskovca i birački odbori.
Organi za sprovođenje izbora su samostalni i nezavisni u radu i rade na osnovu zakona i propisa donetih na osnovu zakona.
Za svoj rad organi za sprovođenje izbora odgovaraju organu koji ih je imenovao.
Svi organi i organizacije dužni su da pružaju pomoć organima za sprovođenje izbora i da dostavljaju podatke koji su im potrebni za rad.
Gradska izborna komisija grada Leskovca radi u stalnom sastavu (imenovani članovi) i u proširenom sastavu (opunomoćeni članovi).
Gradsku izbornu komisiju grada Leskovca u stalnom sastavu čine predsednik i 14 članova koje imenuje Skupština grada, na predlog odborničkih grupa u Skupštini grada, srazmerno broju odbornika a u proširenom sastavu - i po jedan opunomoćeni predstavnik podnosilaca izborne liste koji je predložio najmanje dve trećine kandidata od ukupnog broja odbornika koji se bira.
Političke stranke i koalicije političkih stranaka nacionalnih manjina koje predlože najmanje jednu trećinu kandidata za odbornike od ukupnog broja odbornika koji se bira imaju pravo na svog predstavnika u proširenom sastavu Gradske izborne komisije grada Leskovca.
Gradska izborna komisija grada Leskovca ima sekretara koga imenuje Skupština grada. Sekretar učestvuje u radu komisije bez prava odlučivanja.
Predsednik, članovi Gradske izborne komisije grada Leskovca u stalnom i proširenom sastavu i njen sekretar imaju zamenike.
Za predsednika, zamenika predsednika, sekretara i zamenika sekretara Gradske izborne komisije grada Leskovca imenuje se lice koje je diplomirani pravnik.
Gradska izborna komisija grada Leskovca danom proglašenja izborne liste istovremeno rešenjem utvrđuje koji podnosilac izborne liste ispunjava uslove za određivanje svojih predstavnika u prošireni sastav ovog organa.
Rešenje o ispunjenju ili neispunjenju uslova za određivanje opunomoćenog predstavnika podnosilaca izborne liste u prošireni sastav Gradske izborne komisije grada Leskovca dostavlja se podnosiocu izborne liste u roku od 24 časa od donošenja tog rešenja.
Podnosilac izborne liste određuje svog opunomoćenog predstavnika u Gradskoj izbornoj komisiji grada Leskovca i o tome obaveštava Gradsku izbornu komisiju grada Leskovca.
Gradska izborna komisija grada Leskovca utvrđuje prošireni sastav u roku od 24 časa od prijema obaveštenja o licima koja ulaze u prošireni sastav.
Ako podnosilac izborne liste ne odredi opunomoćenog predstavnika u Gradskoj izbornoj komisiji grada Leskovca najkasnije pet dana pre dana određenog za održavanje izbora, Gradska izborna komisija grada Leskovca nastavlja da radi i da punovažno odlučuje bez predstavnika podnosioca izborne liste.
Protiv rešenja Skupštine grada o imenovanju predsednika i članova Gradske izborne komisije grada Leskovca u stalnom sastavu dopuštena je žalba Upravnom sudu u roku od 24 časa od donošenja rešenja.
Protiv rešenja Gradske izborne komisije grada Leskovca iz stava 7. ovog člana obezbeđena je zaštita po postupku za zaštitu izbornog prava koji je utvrđen ovim zakonom.
Gradska izborna komisija grada Leskovca:
1) stara se o zakonitosti sprovođenja izbora odbornika;
2) određuje biračka mesta, pri čemu naročito vodi računa o ravnomernoj raspoređenosti birača na biračkim mestima i o dostupnosti biračkog mesta biračima;
3) određuje biračke odbore i imenuje njihove članove;
4) daje uputstva biračkim odborima u pogledu sprovođenja postupka izbora odbornika;
5) propisuje obrasce i organizuje tehničke pripreme za sprovođenje izbora za odbornike;
6) utvrđuje da li su izborne liste sačinjene i podnete u skladu sa propisima o izboru odbornika;
7) proglašava izborne liste;
8) utvrđuje oblik i izgled glasačkih listića, broj glasačkih listića za biračka mesta i zapisnički ih predaje biračkim odborima;
9) utvrđuje i objavljuje ukupne rezultate izbora odbornika;
10) podnosi izveštaj Skupštini grada o sprovedenim izborima za odbornike;
11) dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove lokalne samouprave i republičkom organu nadležnom za poslove statistike podatke o sprovođenju i rezultatima izbora za odbornike, neposredno po završetku izbora;
12) obavlja i druge poslove određene propisima o izboru odbornika.
U svom radu, Gradska izborna komisija grada Leskovca shodno primenjuje uputstva i druge akte Republičke izborne komisije koji se odnose na sprovođenje izbora za narodne poslanike.
Na sve što nije regulisano ovim Poslovnikom vezano za organe za sprovođenje izbora primenjuju se odredbe Zakona o lokalnim izborima.
XIII AUTENTIČNO TUMAČENJE AKATA SKUPŠTINE, TUMAČENJE, DONOŠENJE, PROMENA I PRIMENA POSLOVNIKA
Predlog za donošenje autentičnog tumačenja akta Skupštine može podneti svako pravno ili fizičko lice. Predlog mora biti podnet u elektronskom ili pisanom obliku i obrazložen. Skupština, na predlog Odbora za normativna akta, donosi autentično tumačenje akta čiji je donosilac.
Kada se na sednici Skupštine postavi pitanje pravilne primene odredbi Poslovnika, stručno tumačenje daje sekretar Skupštine.
Predlog za donošenje i promenu Poslovnika može podneti 1/3 odbornika, odbornička grupa, Odbor za normativna akta, kao i predsednik Skupštine.
O predlogu iz stava 1. ovog člana se otvara rasprava.
O predlogu iz stava 1. ovog člana se odlučuje javnim glasanjem, većinom od prisutnog broja odbornika. Odlukom da se pristupi donošenju, odnosno promeni Poslovnika, Skupština određuje nadležno radno telo za izradu Nacrta Poslovnika.
Skupština donosi, odnosno vrši promenu Poslovnika većinom glasova od prisutnog broja odbornika.
Ukoliko se donošenju ili promeni Poslovnika pristupa pre konstituisanja radnih tela u čijoj je nadležnosti razmatranje istog, Skupština može usvojiti Poslovnik, odnosno izmene i dopune Poslovnika, bez razmatranja Poslovnika na nadležnom radnom telu.
Na sve što nije regulisano odredbama ovog Poslovnika, primenjuju se posebne odluke Skupštine i važeći propisi kojima je uređena oblast lokalne samouprave.
Odredbe ovog Poslovnika primenjuju se na sve učesnike sednice, a shodno se primenjuju na sednicama radnih tela Skupštine.
XIV OBAVLJANJE STRUČNIH I DRUGIH POSLOVA
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Skupštine, njenih radnih tela, odbornika i odborničkih grupa, vrši organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za skupštinske poslove, što se uređuje Odlukom o Gradskoj upravi.
Održavanje reda u zgradi Skupštine i u drugim prostorijama u kojima Skupština radi, obezbeđuje Služba obezbeđenja organa Grada.
XV SARADNJA SKUPŠTINE SA SKUPŠTINAMA DRUGIH OPŠTINA I GRADOVA
Skupština sarađuje sa skupštinama, odnosno predstavničkim telima drugih gradova i opština u zemlji i inostranstvu.
Skupština sarađuje i sa nevladinim organizacijama, humanitarnim i drugim organizacijama.
Saradnja se ostvaruje u skladu sa programom koji Skupština donosi svake godine na predlog predsednika Skupštine i šefova odborničkih grupa.
Saradnja se ostvaruje uzajamnim posetama delegacija Skupštine ili njenih funkcionera skupštinama drugih gradova i opština, davanjem mišljenja o pojedinim značajnim pitanjima iz nadležnosti Skupštine, kao i razmenom informacija i drugih materijala i publikacija.
Sastav delegacija, kao i ciljeve i zadatke svake posete utvrđuju predsednik Skupštine i šefovi odborničkih grupa. Delegacija mora odražavati sastav Skupštine.
Delegacija, odnosno funkcioner ili odbornik je dužan da u roku od 15 dana od završetka posete Skupštini podnese izveštaj o obavljenoj poseti.
XVI RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG STANJA ILI VANREDNOG STANJA
U slučaju neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja Skupština radi po ovom Poslovniku, ako konkretne prilike i okolnosti to dozvoljavaju.
Ako u navedenim uslovima nije moguć rad po ovom Poslovniku, Skupština na prvoj sednici donosi poseban Poslovnik o svom radu i ostvarivanju funkcija u nastalim okolnostima.
Predsednik Skupštine u slučaju neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja:
- određuje vreme i mesto održavanja sednice Skupštine;
- odlučuje o načinu pozivanja odbornika na sednicu i o načinu i rokovima dostavljanja materijala za sednicu;
- po potrebi može odrediti poseban način vođenja i čuvanja zapisnika, beležaka i drugih dokumenata Skupštine i njenih organa, naložiti da se određeni materijali ne stavljaju na raspolaganje sredstvima javnog informisanja i preduzeti druge mere u cilju bezbednosti i zaštite;
- uspostavlja kontakte i saradnju sa odgovarajućim državnim i vojnim organima Republike Srbije i preduzima mere za realizaciju donetih zakona, odluka, zaključaka, naređenja i drugih akata ovih organa;
- odlučuje o načinu rada Gradske uprave u cilju što uspešnijeg ostvarivanja poslova i zadataka u nastalim okolnostima.
Odbornici su dužni da u slučajevima neposredne ratne opasnosti, ratnog ili vanrednog stanja, izveštavaju sekretara Skupštine o svakoj promeni adrese, prebivališta ili boravišta.
U slučaju ratnog stanja Gradsko veće donosi akte iz nadležnosti Skupštine, s tim što je dužno da ih podnese na potvrdu Skupštini, čim ona bude u mogućnosti da se sastane.
XVII RASPUŠTANJE SKUPŠTINE GRADA
Skupština grada može se raspustiti ako:
- Skupština grada ne zaseda duže od tri meseca,
- ako ne izabere gradonačelnika i Gradsko veće u roku od mesec dana od dana konstituisanja Skupštine grada ili od dana njihovog razrešenja, odnosno podnošenja ostavke,
- ne donese Statut ili budžet u roku utvrđenom zakonom.
Odluku o raspuštanju Skupštine grada donosi Vlada Republike Srbije, na predlog ministarstva nadležnog za poslove lokalne samouprave.
Predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore za odbornike u roku od dva meseca od stupanja na snagu Odluke o raspuštanju Skupštine grada.
Mandat odbornika izabranih na izborima iz stava 2. ovog člana, traje četiri godine.
Do konstituisanja Skupštine i izbora izvršnih organa Grada, tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti Skupštine i izvršnih organa Grada, obavlja privremeni organ Grada koji čine predsednik i četiri člana.
Privremeni organ Grada obrazuje Vlada Republike Srbije.
Vlada Republike Srbije donosi posebno Rešenje o imenovanju predsednika i članova Privremenog organa, vodeći računa o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene Skupštine grada.
Ako se u Gradu ne sprovedu izbori za odbornike ili ako se posle sprovedenih izbora ne konstituiše Skupština grada u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi u roku od dva meseca od objavljivanja rezultata izbora, Vlada Republike Srbije imenuje Privremeni organ koji obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti Skupštine grada i izvršnih organa Grada.
Predsednik Narodne skupštine je dužan da odluku o raspisivanju novih izbora za skupštinu jedinice lokalne samouprave donese u roku od mesec dana, od dana kad je trebalo sprovesti izbore, odnosno konstituisati skupštinu jedinice lokalne samouprave.
Mandat odbornika izabranih na izborima iz stava 2. ovog člana, traje do isteka mandata odbornika Skupštine grada izabranih na redovnim izborima.
XVIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Danom stupanja na snagu ovog Poslovnika prestaje da važi Poslovnik Skupštine grada Leskovca ("Službeni glasnik grada Leskovca", br. 8/08, 37/12 i 10/13).
Ovaj Poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku grada Leskovca".
* Odredba člana 77. tačka 10. Poslovnika Skupštine grada Leskovca ("Sl. glasnik grada Leskovca", br. 3/2019, 4/2019 - ispr.) prestala je da važi na osnovu Odluke Ustavnog suda IUo broj 165/2020 od 18. novembra 2021. godine, objavljene u "Sl. glasniku RS", br. 2/2022 od 8. januara 2022. godine.