ODLUKA O UTVRĐIVANJU ENERGETSKOG BILANSA REPUBLIKE SRBIJE ZA 2022. GODINU ("Sl. glasnik RS", br. 4/2022)

1. Utvrđuje se Energetski bilans Republike Srbije za 2022. godinu, koji je odštampan uz ovu odluku i čini njen sastavni deo.

2. Ovu odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

ENERGETSKI BILANS
REPUBLIKE SRBIJE ZA 2022. GODINU

 

1. UVOD

Energetski bilans predstavlja dokument kojim se utvrđuju godišnji iznosi energije i energenata potrebni za pouzdano, sigurno i kvalitetno snabdevanje krajnjih kupaca energije i energenata za 2022. godinu. Pored toga, dokumentom su prikazani i podaci koji se odnose na realizaciju za 2020. godinu i procenu stanja za 2021. godinu. Ovaj dokument je izrađen na osnovu mesečnih i godišnjih podataka o proizvodnji, preradi i snabdevanju energijom i energentima, u skladu sa metodologijom Međunarodne agencije za energiju i Evrostata.

Sve veličine iskazane su u fizičkim jedinicama i to čvrsta goriva u hiljadama t, tečna goriva u hiljadama t, gasovita goriva u milionima m3 (Stm3 je standardni metar kubni prirodnog gasa na temperaturi 15˚C i 1013,25 milibara pritiska i donje toplotne moći Hd=33338 kJ/m3), električna energija u GWh, toplotna energija u TJ, a zbirni energetski bilans iskazan je u milionima tona ekvivalentne nafte (Mtoe). Jedna tona ekvivalentne nafte iznosi 41,868 GJ ili 11,630 MWh električne energije ili dve tone kamenog uglja odnosno 5,586 t sirovog lignita. U Tabeli 1. prikazani su faktori za konverziju jedinica energije u međunarodnoj statistici.

Svi tokovi energije posmatraju se u okviru tri sistema energije: sistem primarne energije, sistem transformacija primarne energije i sistem finalne energije.

U okviru sistema primarne energije se prikazuje:

- Ukupno raspoloživa energija za potrošnju. To je domaća proizvodnja primarne energije na bazi korišćenja sopstvenih resursa koji obuhvataju ugalj, sirovu naftu, prirodni gas, hidropotencijal, biomasu, biogas, energiju vetra, energiju sunca, geotermalnu energiju, energija iz otpada, uvoz električne energije i energenata, izvoz električne energije i energenata, nivo zaliha energenata.

- Skladišta za međunarodni brodski saobraćaj koji prikazuju količine isporučene za potrebe međunarodne brodske plovidbe.

- Ukupna domaća potrošnja koja predstavlja primarnu proizvodnju energije uvećanu za količinu uvoza, umanjenu za količinu izvoza, uvećanu za saldo zaliha i umanjenu za količinu na skladištima za međunarodni brodski saobraćaj.

- Međunarodni avio prevoz je količina goriva utrošena u međunarodnom avio saobraćaju.

- Ukupno snabdevanje energijom koje predstavlja primarnu proizvodnju energije uvećanu za količinu uvoza, umanjenu za količinu izvoza, uvećanu za saldo zaliha, umanjenu za količinu na skladištima za međunarodni brodski saobraćaj i umanjenu za međunarodni avio prevoz.

U okviru sistema transformacija primarne energije se prikazuje:

- količina energije i energenta potrebna u postrojenjima za odvijanje procesa transformacije primarne energije (termoelektrane, hidroelektrane, termoelektrane - toplane, elektrane na biogas, solarne elektrane, elektrane na vetar, elektrane na otpad, toplane, industrijske energane, rafinerije nafte i prirodnog gasa, prerada uglja, visoke peći i proizvodnja peleta i briketa);

- količina energije proizvedene iz procesa transformacija;

- sopstvena potrošnja energetskog sektora;

- gubici u procesima prenosa i distribucije energije.

U okviru sistema finalne energije se prikazuje:

- energija raspoloživa za finalnu potrošnju;

- finalna potrošnja energije u neenergetske svrhe;

- finalna potrošnja energije za energetske svrhe po sektorima potrošnje: industrija sa građevinarstvom, saobraćaj, domaćinstva, poljoprivreda, ostali potrošači;

- finalna potrošnja energije za energetske svrhe po energentima: čvrsta goriva, tečna goriva, gasovita goriva, električna energija, toplotna energija, obnovljivi izvori energije (u daljem tekstu: OIE), otpad.

Za izradu Energetskog bilansa Republike Srbije za 2022 godinu korišćeni su mesečni i godišnji podaci energetskih subjekata koji obavljaju energetske delatnosti saglasno članu 16. Zakona o energetici ("Službeni glasnik RS", br. 145/14, 95/18 - dr. zakon i 40/21). Na osnovu dobijenih podataka i njihove obrade, ustanovljeni su pojedinačni, odnosno sektorski bilansi nafte, derivata nafte i biogoriva, prirodnog gasa, uglja, električne energije, toplotne energije, bilans OIE i energije iz otpada, te su isti objedinjeni u Tabeli 3. Zbirni energetski bilans Republike Srbije.

Prikazani podaci odnose se na teritoriju Republike Srbije bez podataka sa teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.

Tabela 1: Faktori za konverziju jedinica energije u međunarodnoj statistici

U: Iz:	TJ	Gcal	Mtoe	MBtu	GWh
Teradžul (TJ)	1	238,8	2,388 x 10-5	947,8	0,2778
Gigakalorija (Gcal)	4,1868 x 10-3	1	10-7	3,968	1,163 x 10-3
Milion tona ekvivalentne nafte (Mtoe)	4,1868 x 104	107	1	3,968 x 107	11630
Milion tona britanske toplotne jedinice (MBtu)	1,0551 x 10-3	0,252	2,52 x 10-8	1	2,931 x 10-4
Gigavat sat (GWh)	3,6	860	8,6 x 10-5	3412	1

 

2. ENERGETSKI BILANSI PO VRSTAMA ENERGENATA

2.1. NAFTA, DERIVATI NAFTE I BIOGORIVA

Proizvodnja nafte u Republici Srbiji obavlja se na 64 naftna polja sa 796 aktivnih bušotina u eksploataciji, na kojima se primenjuju različite metode eksploatacije. NIS a.d. je jedina kompanija u Republici Srbiji koja se bavi istraživanjem i proizvodnjom nafte i gasa.

U Srbiji NIS a.d. poseduje prerađivački kompleks sa dva pogona u Pančevu i Novom Sadu, ukupnog kapaciteta prerade 7,3 miliona t sirove nafte godišnje, u kojima se proizvodi širok spektar naftnih derivata - tečni naftni gas, motorni benzini i dizel goriva, avio-goriva, putni i industrijski bitumeni, maziva, ulja, sirovine za petrohemijsku industriju i drugi proizvodi na bazi nafte. Pogon u Novom Sadu trenutno se ne koristi, pa je trenutni kapacitet prerade 4,8 miliona t sirove nafte godišnje. Pored navedenog, NIS a.d. poseduje i Pogon za pripremu i transport nafte i gasa u Elemiru.

Proizvodnja tečnog naftnog gasa (TNG), kao derivata nafte i prirodnog gasa, obavlja se u Elemiru u Pogonu za pripremu i transport nafte i gasa NIS a.d. i u Odžacima i to u pogonima "Standard gasa" d.o.o. i u pogonima Hipol a.d. koji propan dobija kao nusproizvod u procesu prečišćavanja rafinerijskog, odnosno petrohemijskog propilena do propilena polimerne čistoće. Na istoj lokaciji, ali drugim postrojenjima, proizvodnju obavlja i Energreen MTB d.o.o. Novi Sad. Proizvodnju propan-butan smeše i autogasa, zasnovanu na namešavanju komponenata, obavlja kompanija Petrol LPG d.o.o. Beograd u pogonu u Smederevu, a kompanija VML d.o.o. Beograd u pogonu u Jakovu.

Transport derivata nafte u Republici Srbiji obavlja se železničkim, brodskim i drumskim saobraćajem. Od rafinerija do terminalskih postrojenja uglavnom se obavlja železničkim i brodskim transportom, a u razvozu do krajnjih potrošača, drumskim. Jedini davalac usluga cevovodnog transporta u Republici Srbiji je Javno preduzeće "Transnafta". Delatnost transporta nafte naftovodima je regulisana delatnost od opšteg interesa, koje Javno preduzeće "Transnafta" obavlja po regulisanim cenama.

Javno preduzeće "Transnafta" obavlja delatnost transporta nafte naftovodom koji se prostire na trasi od reke Dunav od Sotina na granici sa Republikom Hrvatskom do Rafinerije Pančevo i njegova ukupna dužina je 154,4 km. Deonica Sotin - Rafinerija Novi Sad dugačka je 63,4 km, a deonica Rafinerija Novi Sad - Rafinerija Pančevo 91 km. Ovaj naftovod je deo magistralnog Jadranskog naftovoda (JANAF), puštenog u rad 1979. godine. Pripadajuću infrastrukturu naftovoda čini terminal u Novom Sadu sa šest rezervoara za sirovu naftu od po 10000 m3, dispečerskim centrom i pumpnom stanicom, mernom stanicom u Pančevu i osam blok stanica duž trase naftovoda.

Delatnost prometa nafte i derivata nafte uključujući i biogoriva, i skladištenja, karakteriše veliki broj privrednih subjekata. Do kraja 2021. godine izdato je 24 licenci za skladištenje nafte, derivata nafte i biogoriva, 56 za trgovinu naftom, derivatima nafte, biogorivima i komprimovanim prirodnim gasom, 455 za trgovinu motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava, šest licenci za trgovinu gorivima van stanica za snabdevanje prevoznih sredstava, 25 za punjenje posuda za tečni naftni gas, komprimovani i utečnjeni prirodni gas, dve licence za trgovinu gorivima za plovila, jedna licenca za proizvodnju biogoriva, dve za proizvodnju biotečnosti i dve licence za namešavanje biogoriva sa gorivima naftnog porekla. Uvoz derivata nafte je slobodan, a cene su tržišne.

Maloprodaja derivata nafte na teritoriji Republike Srbije se obavlja kroz razvijenu i razgranatu trgovačku mrežu od oko 1500 maloprodajnih objekata. Ovu mrežu, u kojoj je najdominantniji "NIS", čine i mreže maloprodajnih objekata velikih svetskih i regionalnih naftnih kompanija: "Lukoil-Beopetrol" a.d, "OMV Srbija", "EKO SERBIA" a.d, "Intermol" d.o.o, "Petrol", "AVIA" i domaćih preduzetnika, koju čine ili pojedinačni objekti sa robnom markom trgovca ili mali nezavisni lanci ("MB GAS OIL" d.o.o. "EURO GAS", "ELP" i dr.).

U Srbiji se snabdevanje prevoznih sredstava komprimovanim prirodnim gasom, kao motornim gorivom, obavlja na 17 stanica.

Bilans nafte, derivata nafte i biogoriva obuhvata proizvodnju, uvoz i izvoz sirove nafte, preradu sirove nafte u rafinerijama kao i proizvodnju, uvoz, izvoz i potrošnju derivata nafte.

U 2022. godini snabdevanje sirovom naftom (i poluproizvoda) za preradu u rafinerijama obezbediće se iz domaće proizvodnje u iznosu od 0,821 miliona t (20%) što je za 2 % manje u odnosu na procenjenu domaću proizvodnju u 2021. godini koja iznosi 0,836 miliona t (23%). U 2022. godini iz uvoza će se obezbediti potrebna dodatna količina sirove nafte (i poluproizvoda) u iznosu od 3.234 miliona t (80%), što je za 18% više u odnosu na procenjeni uvoz u 2021. godini koji iznosi 2,739 miliona t (77%).

Za preradu se koristi raspoloživa sirova nafta obezbeđena iz domaće proizvodnje, i uvoza, kao i komponente za preradu (poluproizvodi). U 2022. godini raspoložive količine sirove nafte i poluproizvoda za preradu u rafineriji planirane su u iznosu od 4,145 miliona t, što je za 7% više u odnosu na procenjene količine za preradu sirove nafte i poluproizvoda u rafineriji u 2021. godini u iznosu od 3,869 miliona t. Domaća bruto proizvodnja derivata planirana je u iznosu od 4,325 miliona t, a to je za 7% više u odnosu na procenjenu bruto domaću proizvodnju derivata u 2021. godini u iznosu od 4,051 miliona t.

Imajući u vidu ukupne potrebe za naftnim derivatima u 2022. godini, kao i planiranu domaću proizvodnju naftnih derivata i raspoložive zalihe, nedostajuće potrebne količine naftnih derivata u iznosu od 0,920 miliona t obezbediće se iz uvoza, što je za 3% više u odnosu na procenjeni uvoz u 2021. godini u iznosu od 0,897 miliona t. U 2022. godini planiran je i izvoz naftnih derivata u iznosu od 0,800 miliona t, koji je 11% manji u odnosu na procenjeni izvoz u 2021. godini u iznosu od 0,926 miliona t. Finalna potrošnja derivata nafte u 2022. godini planirana je u količinama od 3,588 miliona t, od čega je:

- finalna potrošnja u neenergetske svrhe u 2022. godini planirana u iznosu od 0,646 miliona t;

- finalna potrošnja u energetske svrhe planirana je u iznosu od 2,943 miliona t. U strukturi ove finalne potrošnje naftnih derivata za 2022. godinu industrija učestvuje sa 11,7%, saobraćaj sa 80,3%, a ostali sektori sa 8%.

1.2. PRIRODNI GAS

U Republici Srbiji koristi se prirodni gas sa domaćih nalazišta i uvozni gas. U Republici Srbiji, prirodni gas proizvodi se iz 78 bušotina. Najveća nalazišta prirodnog gasa smeštena su u Autonomnoj pokrajini Vojvodina. Jedina kompanija u Republici Srbiji koja se bavi istraživanjem i proizvodnjom prirodnog gasa je NIS a.d. U sastavu NIS a.d. je i Pogon za pripremu i transport nafte i gasa u Elemiru, čija je osnovna delatnost priprema domaćeg prirodnog gasa za transport i proizvodnja komponenata za tečni naftni gas i gazolina. Nedostajuće količine gasa, Republika Srbija je najvećim delom obezbeđivala uvozom iz Rusije preko Mađarske, do 2021. godine kada je u rad pušten magistralni gasovod "Balkanski tok" kojim se doprema gas iz Rusije preko Turske i Bugarske, a koji se proteže u dužini od 403 km od Zaječara do Horgoša.

Transport prirodnog gasa za potrebe Republike Srbije, obavljaju "Transportgas Srbija" DOO, "Jugorosgaz-Transport" d.o.o. i od 2021. godine i "Gastrans". Tranzit prirodnog gasa za potrebe Bosne i Hercegovine, obavlja se u okviru "Transportgas Srbija" DOO. Distribuciju gasa u Srbiji obavljaju 30 licenciranih distributera. Snabdevanje prirodnim gasom obavlja 64 licencirana snabdevača, dok javno snabdevanje prirodnim gasom obavlja 32 licencirana snabdevača.

Skladištenje prirodnog gasa obavlja preduzeće Podzemno skladište gasa "Banatski Dvor" d.o.o.

Bilans prirodnog gasa obuhvata proizvodnju prirodnog gasa, uvoz nivo zaliha, raspoložive količine za potrošnju, potrošnju za transformacije, sopstvenu potrošnju energetskog sektora, gubitke u transportu i distribuciji, energiju raspoloživu za finalnu potrošnju, finalnu potrošnju energije za neenergetske svrhe i finalnu potrošnju energije za energetske svrhe.

Ukupna domaća proizvodnja prirodnog gasa u 2022. godini, planirana je u količini od 318,655 miliona m3, što je za 11% manje od procenjene proizvodnje u 2021. godini u iznosu od 357,391 miliona m3.

Uvozom prirodnog gasa obezbediće se preostale potrebne količine u 2022. godini u iznosu od 2796,7 miliona m3, što je za 17% više od procenjenog uvoza u 2021. godini koji iznosi 2390,046 miliona m3.

Ukupne planirane količine prirodnog gasa u 2022. godini potrebne za potrošnju iznose 3015,345 miliona m3, što je za 6% više od procenjenih raspoloživih količina u 2021. godini u iznosu od 2839,903 miliona m3.

Potrebne količine prirodnog gasa u 2022. godini obezbediće se 10% iz domaće proizvodnje i 90% iz uvoza.

Od ukupno planiranih raspoloživih količina prirodnog gasa, za proizvodnju električne i toplotne energije u 2022. godini utrošiće se 1333.195 miliona m3, što je za 9% više u odnosu na procenjenu potrošnju u 2021. godini koja iznosi 1220,167 miliona m3.

Planirana neenergetska potrošnja u iznosu od 188.194 miliona m3 je za 12% veća od procenjene potrošnje u 2021. godini od 167,437 miliona m3.

Planirane količine za finalnu potrošnju u energetske svrhe u iznosu od 1233,210 miliona m3 je za 4 % veća od procenjene potrošnje u 2021. godini koja iznosi 1190,361 miliona m3. U strukturi finalne potrošnje prirodnog gasa industrija učestvuje sa 44,3% (546,378 miliona m3), saobraćaj sa 2,6% (32,003 miliona m3), domaćinstva 28,5% (351,716 miliona m3), javne i komercijalne delatnosti 22,6% (278,895 miliona m3) i poljoprivreda 2,0% (24,218 miliona m3).

2.3. UGALJ

Bilans uglja obuhvata proizvodnju, preradu, uvoz, izvoz i potrošnju uglja, kao i proizvodnju i potrošnju visokopećnog gasa. Potrebne količine uglja za uredno snabdevanje kupaca u 2022. godini obezbediće se 93% iz domaće proizvodnje i 7% iz uvoza.

Proizvodnja uglja obuhvata proizvodnju kamenog uglja, mrkog uglja i lignita i to u sledećim rudnicima:

- rudnici sa podzemnom eksploatacijom uglja (JP PEU "Resavica") u kojima se proizvodi kameni, mrki ugalj i lignit;

- rudnici sa površinskom eksploatacijom uglja (površinski kopovi Kolubara i Kostolac) u kojima se proizvodi lignit i koji se nalaze u sastavu JP EPS;

- rudnik sa podvodnom eksploatacijom uglja (Kovin) u kome se proizvodi lignit.

U 2022. godini planirane su proizvodnje uglja u sledećim količinama:

- iz rudnika sa podzemnom eksploatacijom 324,38 hiljada t što je za 10% manje u odnosu na procenjenu proizvodnju u 2021. godini koja iznosi 359,44 hiljada t;

- iz površinske eksploatacije 38,450 miliona t (sa površinskih kopova Kolubara planirana je eksploatacija u iznosu od 29,100 miliona t, a sa površinskog kopa Kostolac 9,350 miliona t) što je za 3% više u odnosu na procenjenu proizvodnju u 2021. godini koja iznosi 37,189 miliona t;

- iz rudnika sa podvodnom eksploatacijom uglja 210 hiljada t što je za 40 % više od procenjene proizvodnje u 2021. godini koja iznosi 150,04 hiljada t.

U strukturi domaćih ugljeva lignit učestvuje sa 99%, a 1% se odnosi na kameni i mrki ugalj. Od ukupne domaće proizvodnje uglja, planirano je da se u 2022. godini 96% ove proizvodnje potroši za proizvodnju električne energije u termoelektranama.

Planirani uvoz uglja u 2022. godini iznosi jedan milion t koliko i procenjeni uvoz u 2021. godini. Planirani izvoz uglja iznosi 0,035 miliona t što je 2% manje u odnosu na procenjeni izvoz u 2021. godini koji iznosi 0,036 miliona t. Ukupne raspoložive količine uglja iz domaće proizvodnje uglja, neto uvoza i zaliha u 2022. godini planirane su u iznosu od 7,632 Mtoe. Od ove količine najveća je potrošnja uglja za transformacije i to u iznosu od 7,352 Mtoe. Potrošnja za transformacije obuhvata sledeće:

- Potrošnju u postrojenjima za proizvodnju električne i toplotne energije u iznosu 6,658 Mtoe, a to je za 2% više u odnosu na procenjenu potrošnju u iznosu od 6,545 Mtoe u 2021. godini;

- Potrošnju za preradu uglja u sušari u iznosu 0,206 Mtoe što je za 64% više od procenjene potrošnje u 2021. godini koja iznosi 0,125 Mtoe. Proizvodnja sušenog lignita u 2022. godini planirana je na nivou od 575 hiljada t koliko je i procenjena u 2021. godini;

- Potrošnju koksa za visoke peći u iznosu od 0,488 Mtoe koliko je i procenjena u 2021. godini.

Finalna potrošnja uglja (uključujući visokopećni gas) u 2022. godini iznosi 0,521 Mtoe, što je za 2,7% više od procenjene potrošnje u 2021. godini koja iznosi 0,507 Mtoe. Ove količine obuhvataju potrošnju za neenergetske svrhe (0,005 Mtoe) i finalnu potrošnju u energetske svrhe. Planirana finalna potrošnja uglja i visokopećnog gasa u energetske svrhe u 2022. godini iznosi 0,516 Mtoe, što je za 3% više od procenjene finalne potrošnje u 2021. godini koja iznosi 0,503 Mtoe. U strukturi finalne potrošnje za energetske svrhe industrija učestvuje sa 40%, domaćinstva sa 48% a ostali sektori sa 12%.

2.4. ELEKTRIČNA ENERGIJA

Planirani kapaciteti za proizvodnju električne energije u Republici Srbiji za 2022. godinu iznose ukupno 8360 MW (snaga na pragu elektrane) i obuhvataju:

- termoelektrane (TE), snaga na pragu ovih postrojenja iznosi 4079 MW;

- termoelektrane-toplane (TE-TO), snaga na pragu ovih postrojenja iznosi 543 MW;

- hidroelektrane (HE), snaga velikih hidroelektrana na pragu postrojenja iznosi 2982,59 MW, a snaga svih malih hidroelektrana iznosi 123,92MW. Instalisana snaga hidroelektrana koje će koristiti podsticajne mere za proizvodnju električne energije u 2022. godini iznosi 94.875 MW;

- industrijske energane, snage 111,24 MW;

- elektrane na vetar, snage 397,96 MW, koje će koristiti podsticajne mere za proizvodnju električne energije;

- solarne elektrane, snage 11,83 MW, od kojih će podsticajne mere za proizvodnju električne energije koristiti 8,77 MW ;

- elektrane na biogas, snage 45,109 MW od kojih će 45,109 MW koristiti podsticajne mere za proizvodnju električne energije;

- kombinovana postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije snage 31,944 MW od kojih postrojenja koja će koristiti podsticajne mere za proizvodnju električne energije, a koja proizvode električnu energiju iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje, snage iznosi 31,944 MW;

- elektrane na biomasu snage 2,38 MW, a koje će koristiti podsticajne mere za proizvodnju električne energije;

- elektrane na otpad snage 31,244 MW.

Kapaciteti za proizvodnju električne energije u Republici Srbiji za 2022. godinu su uvećani za procenu očekivanih novih kapaciteta na osnovu podataka iz Registra energetskih dozvola i Registra povlašćenih proizvođača električne energije.

Prenosni sistem, bez Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, čine 43 postrojenja 400/h kV/kV, 220/h kV/kV, 110/h kV/kV instalisane snage 15982,5 MVA i ukupno 484 dalekovoda napona 400, 220, 110 kV i manje od 110 kV, ukupne dužine 9861,78 km, u vlasništvu EMS AD Beograd.

Prenosni sistem je sa susednim elektroenergetskim sistemima povezan preko 24 interkonektivna dalekovoda napona 400, 220 i 110 kV.

Distributivni sistem se sastoji od 35919 transformatorskih stanica ukupne instalisane snage 30.846 MVA i 164.481 km distributivnih vodova svih naponskih nivoa.

Bilansirana električna energija obuhvata:

- proizvodnju električne energije u termoelektranama, termoelektranama - toplanama, hidroelektranama, industrijskim energanama, solarnim elektranama, elektranama na vetar i ostalim postrojenjima na biogas, biomasu, otpad i prirodni gas;

- uvoz i izvoz električne energije;

- gubitke u prenosu i distribuciji;

- utrošak za proizvodnju energije u okviru kojeg je i potrošnja za pumpne akumulacije;

- potrošnju energetskog sektora;

- finalnu potrošnju električne energije po sektorima potrošnje.

Bruto proizvodnja električne energije u 2022. godini planira se u iznosu od 39801 GWh, što je za 1% više u odnosu na procenjenu proizvodnju u 2021. godini koja iznosi 39228 GWh. Struktura planirane bruto proizvodnje električne energije je sledeća:

- termoelektrane 25959 GWh ili 65%;

- termoelektrane-toplane 1414 GWh ili 3,6%;

- hidroelektrane 10472 GWh ili 26,3%, od čega je proizvodnja postrojenja koja koriste podsticajne mere 390 GWh;

- elektrane na vetar koje koriste podsticajne mere 1088 GWh;

- solarne elektrane 19 GWh, od kojih je proizvodnja postrojenja koja koriste podsticajne mere 10,530 GWh;

- elektrane na biogas koje koriste podsticajne mere 330 GWh;

- na prirodni gas koje proizvode električnu energiju iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje i koriste podsticajne mere 197 GWh;

- elektrane na biomasu 28 GWh, od kojih je proizvodnja postrojenja koja koriste podsticajne mere 19,7 GWh;

- elektrane na otpad 72 GW;

- ostale energane 224 GWh.

Planirani uvoz (sa tranzitom) električne energije u 2022. godini iznosi 5145 GWh što je za 15% manje u odnosu na procenjeni uvoz u 2021. godini koji iznosi 6051 GWh.

Planirani izvoz (sa tranzitom) električne energije u 2022. godini iznosi 7660 GWh, što je za 18% više od procenjenog izvoza u 2021. godini koji iznosi 6515 GWh.

Planirana potrošnja električne energije u energetskom sektoru u 2022. godini iznosi 4428 GWh, što je za 8% više od procenjene potrošnje u 2021. godini koja iznosi 4113 GWh. Potrošnja za pumpne akumulacije je planirana u iznosu od 790 GWh što je za 22% manje od procenjene vrednosti za 2021. godinu koja iznosi 1009 GWh.

Gubici prenosa i distribucije u 2022. godini planirani su u iznosu od 4131 GWh, što je za 6% manje od procenjenih gubitaka u 2021. godini koji iznose 4371 GWh.

Finalna potrošnja električne energije predstavlja bruto proizvodnju uvećanu za uvoz (sa tranzitom) i umanjenu za izvoz (sa tranzitom), potrošnju električne energije u energetskom sektoru i gubitke u prenosu i distribuciji.

Finalna potrošnja električne energije u 2022. godini planirana je u iznosu od 27937 GWh, što je za 5% manje u odnosu na procenjenu finalnu potrošnju u 2021. godini koja iznosi 29271 GWh. U strukturi potrošnje industrija učestvuje sa 31%, saobraćaj sa 1,3%, domaćinstva sa 49,4%, javne i komercijalne delatnosti sa 17,2% i poljoprivreda sa 1,2%.

2.5. TOPLOTNA ENERGIJA

Kapaciteti za proizvodnju, distribuciju i snabdevanje toplotnom energijom u Republici Srbiji obuhvataju:

- sisteme daljinskog grejanja u okviru 64 privrednih subjekata koji se bave delatnostima proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom. Sistem daljinskog grejanja, čine toplotni izvori, instalisane snage oko 5986,711 MW od čega je planirano 55,8 MW na biomasu;

- termoelektrane (TE) i to: TE Kolubara, TE Kostolac i TE Nikola Tesla, gde se proizvedena toplotna energija koristi za grejanje Lazarevca, Obrenovca, Kostolca i Požarevca. Ukupni kapacitet za proizvodnju toplotne energije iznosi 437,6 MW;

- termoelektrane-toplane (TE-TO), čiji kapacitet za proizvodnju toplotne energije iznosi 558,19 MW;

- industrijske energane - u sistemu industrijske energetike nalaze se toplotni izvori snage 711,52 MW koji se najvećim delom koriste za proizvodnju toplotne energije za potrebe proizvodnih procesa i grejanja radnog prostora u industrijskim preduzećima.

Za proizvodnju toplotne energije u toplanama koristi se prirodni gas, ugalj, naftni derivati i biomasa. Planirana potrošnja prirodnog gasa u 2022. godini u toplanama iznosi 591,453 miliona m3, uglja 178311 t, naftnih derivata 77547 t, a biomase 33316 t.

U ukupnoj potrošnji energenata toplana prirodni gas učestvuje sa 75,8%, naftni derivati sa 12,3%, ugalj sa 10,3%, a biomasa sa 1,6%.

Bilans toplotne energije obuhvata potrošnju energenata, proizvodnju toplotne energije u termoelektranama, termoelektranama-toplanama, toplanama i industrijskim energanama, gubitke u distribuciji kao i finalnu potrošnju po sektorima potrošnje.

Planirana je proizvodnja toplotne energije u 2022. godini od 42015 TJ, a to je za 5% više od procenjene proizvodnje za 2021. godinu, u iznosu od 40172 TJ. U strukturi planirane proizvodnje, toplane učestvuju sa 55%, industrijske energane sa 21%, termoelektrane sa 6% i termoelektrane toplane sa 18%.

Planirani gubici u distribuciji toplotne energije u 2022. godini iznose 3434 TJ, što je za 12% više od gubitaka u 2021. godini, koji iznose 3079 TJ.

Finalna potrošnja toplotne energije u 2022. godini planirana je u iznosu od 33704 TJ, što je za 5% manje od procenjene potrošnje u 2021. godini koja iznosi 35394 TJ. U strukturi potrošnje industrija učestvuje sa 26%, a domaćinstva i ostali sektori sa 74%.

2.6. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Bilansiranje energije iz obnovljivih izvora energije obuhvata proizvodnju i potrošnju električne energije iz velikih i malih vodenih tokova, energije vetra i sunca, biogasa, kao i proizvodnju i potrošnju toplotne energije iz geotermalne energije i biomase (ogrevno drvo, pelet i briket).

U 2022. godini planirano je povećanje proizvodnje primarne energije iz vetra, biogasa i manje korišćenje hidropotencijala u odnosu na 2021. godinu. Ukupna planirana proizvodnja primarne energije iz obnovljivih izvora energije u 2022. godini iznosi 2,651 Mtoe, što je što je 3% manje od procenjene proizvodnje u 2021. godini koja iznosi 2,726 Mtoe.

U strukturi planirane ukupne domaće proizvodnje primarne energije za 2022. godinu, obnovljivi izvori energije učestvuju sa 25%, dok je procenjena vrednost za 2021. godinu 26%. U ovoj strukturi najveće je učešće čvrste biomase 61%, hidropotencijala 33%, energije vetra 4%, dok biogas, energija sunca i geotermalna energija učestvuju sa 2%.

Proizvodnja i potrošnja čvrste biomase obuhvata proizvodnju i potrošnju ogrevnog drveta, peleta i briketa u energetske svrhe (za potrebe proizvodnje električne i toplotne energije). U organizaciji Energetske zajednice sprovedeno je istraživanje o potrošnji biomase u domaćinstvima u Republici Srbiji u okviru projekta "Tehnička pomoć za sprovođenje istraživanja o potrošnji energije u domaćinstvima u Srbiji". Ovim istraživanjem utvrđena je potrošnja biomase za 2020. godinu. Na osnovu ovih podataka pripremljen je bilans biomase za 2020. godinu a na osnovu njega i procena bilansa biomase za 2021. godinu kao i plan bilansa biomase za 2022. godinu. Planirana proizvodnja čvrste biomase u 2022. godini je 1,616 Mtoe. Od ove količine u toplanama se troši 0,010 Mtoe, što je dva puta više od procenjene potrošnje u 2021. godini. Planirana finalna potrošnja biomase iznosi 1,561 Mtoe. U strukturi ove potrošnje, industrija učestvuje sa 12%, domaćinstva sa 87%, a ostali sektori sa 1%. Potrošnja čvrste biomase odvija se dominantno u okviru sektora domaćinstva za potrebe zagrevanja prostorija.

Neophodno je napomenuti da je u 2022. godini planirani kapacitet postrojenja na biomasu za proizvodnju električne energije 2,38 MW i postrojenja na biogas 45,109 MW.

Bilansirana energija velikih i malih vodenih tokova, energije vetra, energije sunca, energije biogasa, energije biomase koristi se za proizvodnju električne energije i obuhvaćena je u sklopu poglavlja o ukupnoj proizvodnji električne energije u Republici Srbiji. U 2022. godini planirano je korišćenje hidropotencijala velikih vodenih tokova (bez proizvodnje RHE Bajina Bašta) u količini od 10277 GWh ili 0,884 Mtoe, što je za 9% manje od procenjenog u 2021. godini koji iznosi 11299 GWh ili 0,972 Mtoe. Proizvodnja električne energije malih hidroelektrana u okviru sistema JP EPS, kao i malih hidroelektrana u privatnom vlasništvu, u 2022. godini planirana je u iznosu od 410 GWh ili 0,035 Mtoe, što je za 22% više od procenjene proizvodnje u 2021. godini koja iznosi 335 GWh ili 0,029 Mtoe. Ukupna količina proizvedene električne energije iz hidroelektrana planirana je u iznosu od 10472 GWh u 2022. godini, uključujući i reverzibilne hidroelektrane što je i prikazano u tabeli 3. Zbirni Energetski bilans Republike Srbije, dok se u delu proizvodnje primarne energije u istoj tabeli, u skladu sa metodologijom izrade Energetskog bilansa, prikazuje podatak bez reverzibilnih elektrana koji iznosi 0,884 Mtoe za 2022. godinu.

Planirano korišćenje energije sunca u 2022. godini je 19 GWh, što je za 32% više u odnosu na procenjenu energiju u 2021. godini u iznosu od 14 GWh.

Planirano korišćenje biogasa u 2022. godini za proizvodnju električne i toplotne energije je 0,052 Mtoe, što je za 17% više u odnosu na procenjenu vrednost u 2021. godini u iznosu od 0,044 Mtoe.

Planirano korišćenje energije vetra u 2022. godini je 1088 GWh, što je za 1% više u odnosu na na procenjenu vrednost za 2021. godinu u iznosu od 1076 GWh.

Planirana proizvodnja geotermalne energije u 2022. godini je na nivou procenjene u 2021. godini i iznosi 0,005 Mtoe. Količina proizvedene geotermalne energije koristi se isključivo za grejanje. Ovim podatkom nije obuhvaćeno i korišćenje geotermalne energije kroz upotrebu toplotnih pumpi.

3. UKUPNE POTREBE ZA ENERGIJOM

Ukupne potrebe za energijom Republike Srbije (bez potreba za energijom na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija) na godišnjem nivou prikazuju se u okviru zbirnog energetskog bilansa prikazanog u Tabeli 3, a na osnovu prethodno definisanih pojedinačnih bilansa za naftu, derivate nafte i biogoriva, prirodni gas, ugalj, električnu i toplotnu energiju, energiju iz obnovljivih izvora energije i otpada. Posebno u okviru zbirnog energetskog bilansa je utvrđena:

- ukupna domaća proizvodnja primarne energije prema vrstama energenata;

- uvoz i izvoz energije i energenata;

- ukupno raspoloživa primarna energija za potrošnju, po vrstama energenata potrebna za sigurno, pouzdano i kvalitetno snabdevanje;

- utrošak za proizvodnju energije transformacijom;

- proizvodnja energije transformacijom;

- potrošnja energetskog sektora;

- gubici u prenosu i distribuciji;

- energija raspoloživa za finalnu potrošnju;

- finalna potrošnja u neenergetske svrhe;

- finalna potrošnja u energetske svrhe po sektorima potrošnje i po vrstama energije i energentima.

Domaća proizvodnja primarne energije obuhvata eksploataciju/korišćenje domaćih resursa uglja, sirove nafte, prirodnog gasa, obnovljivih izvora energije (hidropotencijal, geotermalna energija, energija vetra, solarna energija, biogas, biomasa) i otpada. Planirana proizvodnja primarne energije u 2022. godini iznosi 10,775 Mtoe što je za 1% više od procenjene proizvodnje u 2021. godini koja iznosi 10,641 Mtoe. U strukturi proizvodnje primarne energije ugalj učestvuje sa 64,5%, nafta sa 8,0%, prirodni gas sa 2,4%, hidropotencijal 8,2%, biomasa sa 15,0%, dok geotermalna energija, solarna energija, energija vetra, biogas i otpad učestvuju sa 1,9%.

Uvoz primarne energije uključujući i električnu energiju u 2022. godini je planiran u količini od 7,495 Mtoe, što je za 12% više od procenjenog uvoza u 2021. godini, koji iznosi 6,704 Mtoe. Planiranim uvozom obezbediće se potrebne dodatne količine sirove nafte i derivata nafte, prirodnog gasa i uglja. Najveće učešće u uvozu od 57% ima sirova nafta i derivati nafte, zatim prirodni gas 30%, ugalj 7%, električna energija (uvoz sa tranzitom) 5,9% i biomasa manje od 1%.

Izvoz primarne energije uključujući i električnu energiju u 2022. godini je planiran u količini od 1,534 Mtoe, što je za 3% više od procenjenog izvoza u 2021. godini, koji iznosi 1,511 Mtoe. Najveće učešće u izvozu od 54,0% imaju derivati nafte, zatim električna energija (izvoz sa tranzitom) u iznosu od 42,4%, biomasa učestvuje sa 3,2 % i ugalj sa 0,4%.

Ukupna raspoloživa energija u 2022. godini iznosi 16,684 Mtoe, što je za 3% više od ukupne procenjene količine energije za snabdevanje u 2021. godini koja iznosi 16,151 Mtoe. Potrebna količina primarne energije obezbediće se 64,6% iz domaće proizvodnje i 35,4% iz neto uvoza.

Od ukupno raspoložive energije za snabdevanje čiji planirani iznos za 2022. godinu je 16,546 Mtoe, za transformacije u termoelektranama, hidroelektranama, termoelektranama-toplanama, toplanama, elektranama na vetar, solarnim elektranama, industrijskim energanama, ostalim postrojenjima na biogas, biomasu, rafinerijama nafte, preradi uglja, visokim pećima i postrojenjima za proizvodnju peleta i briketa, se koristi 14,748 Mtoe ili 90%. Ovaj iznos je za 4% veći od procenjenog iznosa za 2021. godinu koji iznosi 14,119 Mtoe. Kao ulazni energenti sistema transformacija, najzastupljeniji je ugalj sa 49,9%, potom sirova nafta i poluproizvodi sa 30,1%, hidropotencijal sa 6,0%, prirodni gas sa 7,2%, energija vetra sa 0,6%, dok derivati nafte, energija sunca, biogas, biomasa i otpad učestvuju sa 6,2%.

Planirana proizvodnja energije i energenata iz transformacija u 2022. godini iznosi 9,923 Mtoe što je za 4% više od proizvodnje iz transformacija u iznosu od 9,524 Mtoe u 2021. godini. U strukturi proizvedene energije iz procesa transformacija proizvedena sirova nafta i derivati nafte učestvuju sa 49,6% (4,922 Mtoe), električna energija sa 34,5% (3,422 Mtoe), toplotna energija sa 10,1% (1,004 Mtoe), proizvodnja peleta i briketa sa 1,4% (0,137 Mtoe) i sušeni lignit i visokopećni gas sa 4,4% (0,438 Mtoe).

U 2022. godini planirana potrošnja energetskog sektora iznosi 0,943 Mtoe, što je za 12% više od procenjene potrošnje energetskog sektora od 0,839 Mtoe u 2021. godini.

Gubici u prenosu i distribuciji u 2022. godini planirani su u iznosu od 0,504 Mtoe, što je približno procenjenim gubicima u prenosu i distribuciji za 2021. godinu u iznosu od 0.506.

Ukupna finalna energija raspoloživa za potrošnju planirana je u 2022. godini u iznosu od 10,274 Mtoe, što je za 2% više od procenjene energije raspoložive za potrošnju u 2021. godini koja iznosi 10.084 Mtoe.

Ukupna finalna energija raspoloživa za potrošnju sastoji se od:

- potrošnje finalne energije u neenergetske svrhe (potrošnja energenata kao sirovine) i

- potrošnje finalne energije (potrošnja krajnjih korisnika) u energetske svrhe.

Potrošnja finalne energije u neenergetske svrhe u 2022. godini u iznosu od 0,819 Mtoe je za 13% veća od procenjene potrošnje u 2021. godini koja iznosi 0,724 Mtoe.

Potrošnja finalne energije u energetske svrhe predstavlja sumu primarne energije koja se ne koristi u transformacijama (koristi se direktno u sektorima potrošnje) i energije koja se dobija u procesima transformacija, umanjenu za potrošnju energetskog sektora, gubitke u prenosu i distribuciji energije i energenata i neenergetsku potrošnju.

Potrošnja finalne energije u energetske svrhe u 2022. godini planirana je u iznosu od 9,442 Mtoe, što je za 1% više od procenjene potrošnje u 2021. godini koja iznosi 9,371 Mtoe. U strukturi potrošnje finalne energije saobraćaj učestvuje sa 28,8%, industrija sa 22,2%, dok ostali sektori zajedno (domaćinstva, poljoprivreda i javne i komercijalne delatnosti) učestvuju sa 49%.

U strukturi potrošnje finalne energije po energentima u 2022. godini, sirova nafta i naftni derivati učestvuju sa 33,4%, električna energija sa 25,4%, ugalj sa 5,3%, prirodni gas sa 10,4%, toplotna energija sa 8,5%, visokopećni gas sa 0,2%, biomasa, geotermalna energija, biogas i otpad zajedno sa 16,8%. Planirana potrošnja naftnih derivata biće veća za 6%, električne energije manja za 5%, potrošnja toplotne energije biće manja za 5%, dok će se potrošnja uglja povećati za 3% u odnosu na procenjenu potrošnju iz 2021. godine. Planirana potrošnja prirodnog gasa biće veća za 4% u odnosu na potrošnju iz 2021. godine, a planirana potrošnja biomase, biogasa i otpada u 2022. godini biće nepromenjena u odnosu na 2021. godinu.

4. ZAKLJUČAK

Radi realizacije ovog energetskog bilansa i obezbeđenja sigurnosti snabdevanja energijom i energentima neophodno je:

- da kompanije obezbede potrebne planirane količine energije i energenata iz domaće proizvodnje i uvoza, kojim će se omogućiti redovno i uredno snabdevanje;

- obezbediti izvršenje svih planiranih remonta;

- nastaviti sprovođenje aktivnosti u cilju povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije i njihovog učešća u Energetskom bilansu Republike Srbije;

- sprovesti mere u smanjenju distributivnih gubitaka, podjednako i u distribuciji električne i toplotne energije i distribuciji gasa;

- stvoriti zakonske uslove za sprovođenje mera i aktivnosti u oblasti energetske efikasnosti;

- stalno praćenje rada energetskog sektora i realizacije energetskog bilansa a radi donošenja adekvatnih mera u cilju obezbeđenja sigurnog i kvalitetnog snabdevanja energijom i energentima.

U Tabeli 2. prikazani su osnovni energetski indikatori.

Tabela 2: Osnovni energetski indikatori

REPUBLIKA SRBIJA	2020.	2021.	2022.
Potrošnja ukupno raspoložive energije po stanovniku (kg en/capita)	2262.82	2319.36	2395.87
Potrošnja el. energije po stanovniku (kWh/capita)	4003.67	4203.39	4011.74
Učešće domaćinstava u potrošnji električne energije, %	49.20	47.29	48.28

 

Tabela 3: Zbirni Energetski bilans Republike Srbije

ZBIRNI ENERGETSKI BILANS REPUBLIKE SRBIJE
REPUBLIKA SRBIJA (bez podataka za KiM)	fizičke jedinice	REALIZACIJA 2020		PROCENA 2021		PLAN 2022		2021/2020 %	2022/2021 %
		fizičke jedinice	Mil ten	fizičke jedinice	Mil ten	fizičke jedinice	Mil ten
PROIZVODNJA PRIMARNE ENERGIJE		-	10.812	-	10.641	-	10.775	98	101
Ugalj	1000t	39673	7.061	37699	6.744	38984	6.950	96	103
Nafta (sa poluproizvodima)	1000t	859	0.908	836	0.883	821	0.868	97	98
Gas	Mil m3	409	0.325	357	0.285	319	0.254	87	89
Hidropotencijal (bez RHE)	GWh	9033	0.777	11299	0.972	10277	0.884	125	91
Geotermalna energija	TJ	212	0.005	212	0.005	212	0.005	100	100
Biomasa	TJ	67334	1.608	67457	1.611	67642	1.616	100	100
Biogas	TJ	1624	0.039	1851	0.044	2164	0.052	114	117
Solarna energija	GWh	13	0.001	14	0.001	19	0.002	107	132
Energija vetra	GWh	976	0.084	1,076	0.093	1,088	0.094	110	101
Energija iz otpada	TJ	145	0.003	145	0.003	2,180	0.052	100	1507
UVOZ	-	-	6.198	-	6.704	-	7.495	108	112
Ugalj	1000 t	1012	0.529	1000	0.523	1000	0.523	99	100
Nafta	1000 t	3532	3.628	3636	3.737	4154	4.283	103	115
Sirova nafta (sa poluproizvodima)	1000 t	2609	2.753	2739	2.889	3234	3.411	105	118
Naftni derivati	1000 t	923	0.875	897	0.849	920	0.873	97	103
Gas	Mil m3	1990	1.584	2390	1.903	2797	2.227	120	117
Električna energija	GWh	5070	0.436	6051	0.520	5145	0.442	119	85
Biomasa	1000 t	-	0.021	-	0.021	-	0.021	100	100
IZVOZ	-	-	1.444	-	1.511	-	1.554	105	103
Ugalj	1000 t	73	0.014	36	0.007	35	0.007	49	98
Nafta	1000 t	897	0.893	926	0.894	840	0.840	100	94
Sirova nafta (sa poluproizvodima)	1000 t	9	0.008	0	0.000	40	0.042	0	#DIV/0
Naftni derivati	1000 t	887	0.885	926	0.894	800	0.798	101	89
Gas	Mil m3	-	-	-	-	-	-	-	-
Električna energija	GWh	5675	0.488	6515	0.560	7660	0.659	115	118
Biomasa	1000 t	-	0.049	-	0.049	-	0.049	100	100
NETO UVOZ ENERGENATA	-	-	4.754	-	5.193	-	5.941	109	114
Ugalj	1000 t	939	0.515	964	0.516	965	0.516	100	100
Nafta	1000 t	2636	2.735	2710	2.843	3314	3.443	104	121
Sirova nafta	1000 t	2600	2.745	2739	2.889	3194	3.369	105	117
Naftni derivati	1000 t	36	-0.009	-29	-0.045	120	0.075	491	-165
Gas	Mil m3	1990	1.584	2390	1.903	2797	2.227	120	117
Električna energija	GWh	-605	-0.052	-464	-0.040	-2515	-0.216	77	542
Biomasa	1000 t	-	-0.029	-	-0.029	-	-0.029	100	100
SALDO ZALIHA	Mtoe	-	0.192	-	0.317	-	-0.032	165	-10
UKUPNO RASPOLOŽIVA ENERGIJA	Mtoe	-	15.758	-	16.151	-	16.684	102	103
SKLADIŠTA ZA MEĐUNARODNI BRODSKI SAOBRAĆAJ	Mtoe	-	0.016	-	0.014	-	0.016	83	121
UKUPNA DOMAĆA POTROŠNJA	Mtoe	-	15.741	-	16.138	-	16.668	103	103
MEĐUNARODNI AVIO PREVOZ	Mtoe	-	0.079	-	0.114	-	0.122	145	107
UKUPNO SNABDEVANJE ENERGIJOM	Mtoe	-	15.663	-	16.024	-	16.546	102	103
Ugalj	1000 t	41384	7.742	39435	7.425	40722	7.632	96	103
Nafta	1000 t	3337	3.481	3480	3.663	3871	4.041	105	110
Gas	Mil m3	2499	1.989	2840	2.261	3015	2.401	114	106
Električna energija	GWh	-605	-0.052	-464	-0.040	-2515	-0.216	77	542
Hidropotencijal	GWh	9033	0.777	11299	0.972	10277	0.884	125	91
Geotermalna energija	TJ	212	0.005	212	0.005	212	0.005	100	100
Biomasa	TJ	66714	1.593	66837	1.596	67022	1.601	100	100
Biogas	TJ	1624	0.039	1851	0.044	2164	0.052	114	117
Solarna energija	GWh	13	0.001	14	0.001	19	0.002	107	132
Energija vetra	GWh	976	0.084	1,076	0.093	1,088	0.094	110	101
Otpad	TJ	145	0.003	145	0.003	2,180	0.052	100	1507
Deponijski i kanalizacioni gas	Mil m3	-	-	-	-	-	-	-	-
UVOZNA ZAVISNOST (%)	-	-	30.166	-	32.153	-	35.608	107	111
UČEŠĆE U UKUPNOJ BRUTO POTROŠNJI (%)
Ugalj	1000 t	-	49.427	-	46.340	-	46.124	94	100
Nafta	1000 t	-	22.226	-	22.857	-	24.423	103	107
Gas	Mil m3	-	12.702	-	14.112	-	14.511	111	103
Električna energija	GWh	-	-0.332	-	-0.249	-	-1.307	75	525
Hidropotencijal	GWh	-	4.959	-	6.063	-	5.341	122	88
Geotermalna energija	TJ	-	0.032	-	0.032	-	0.031	98	97
Biomasa	1000 t	-	10.173	-	9.962	-	9.675	98	97
Biogas	Mil m3	-	0.248	-	0.276	-	0.312	111	113
Solarna energija	GWh	-	0.007	-	0.008	-	0.010	105	128
Energija vetra	GWh	-	0.536	-	0.577	-	0.565	108	98
Otpad	TJ	-	0.022	-	0.022	-	0.315	98	1459
Deponijski i kanalizacioni gas		-	-	-	-	-	-	-	-
UTROŠAK ZA PROIZVODNJU ENERGIJE TRANSFORMACIJOM	Mtoe	-	13.714	-	14.119	-	14.748	103	104
Hidroelektrane	Mtoe	-	0.777	-	0.972	-	0.884	125	91
Vetroelektrane	Mtoe	-	0.084	-	0.093	-	0.094	110	101
Solarne elektrane	Mtoe	-	0.001	-	0.001	-	0.002	107	132
Pumpanje-reverzibilne hidroelektrane	Mtoe	-	0.093	-	0.087	-	0.068	94	78
Termoelektrane	Mtoe	-	6.654	-	6.422	-	6.537	97	102
Termoelektrane-toplane (TE-TO)	Mtoe		0.080		0.193		0.398	240	206
Energane	Mtoe	-	0.371	-	0.381	-	0.378	102	99
Toplane	Mtoe	-	0.574	-	0.630	-	0.621	110	99
Ekstrakcija nafte i gasa	Mtoe	-	0.000	-	0.000	-	0.000	-	-
Rafinerije i Petrohemija	Mtoe	-	4.143	-	4.392	-	4.715	106	107
Razmenjeni proizvodi	Mtoe		0.058		0.052		0.058	89	112
Vraćeno iz petrohemije	Mtoe		0.124		0.127		0.124	103	98
Visoke peći	Mtoe	-	0.460	-	0.488	-	0.488	106	100
Rudnici uglja	Mtoe	-	0.000	-	0.000	-	0.000	-	-
Prerada uglja	Mtoe	-	0.123	-	0.125	-	0.206	102	164
Ćumurane i retorte	Mtoe	-	0.031	-	0.031	-	0.031	100	100
Proizvođači drvnih peleta	Mtoe	-	0.122	-	0.122	-	0.122	100	100
Proizvođači drvnih briketa	Mtoe	-	0.004	-	0.004	-	0.004	100	100
Ostali	Mtoe	-	0.016	-	0.000	-	0.018	0	145683
PROIZVODNJA ENERGIJE TRANSFORMACIJOM	Mtoe	-	8.764	-	9.524	-	9.923	109	104
BRUTO PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE	GWh	37956	3.264	39228	3.374	39801	3.422	103	101
TERMOELEKTRANA	GWh	26429	2.272	24915	2.142	25959	2.232	94	104
TERMOELEKTRANA - TOPLANA	GWh	210	0.018	813	0.070	1414	0.122	387	174
HIDROELEKTRANA	GWh	9749	0.838	11701	1.006	10472	0.900	120	89
OD TOGA MALE HIDRO	GWh	284	0.024	335	0.029	410	0.035	118	122
RHE	GWh	716	0.062	737	0.063	519	0.045	103	70
ELEKTRANE NA SUNČANU ENERGIJU	GWh	13	0.001	14	0.001	19	0.002	107	132
ELEKTRANE NA VETAR	GWh	976	0.084	1076	0.093	1088	0.094	110	101
OSTALO	GWh	580	0.050	709	0.061	849	0.073	122	119
NA BIOGAS	GWh	173	0.015	252	0.022	330	0.028	146	131
NA BIOMASU	GWh	19	0.002	23	0.002	28	0.002	117	123
NA OTPAD	GWh	6	0.001	6	0.001	72	0.006	96	1195
NA PRIRODNI GAS KOJE PROIZVODE ELEKTRIČNU ENERGIJU IZ VISOKOEFIKASNE KOMBINOVANE PROIZVODNJE	GWh	111	0.010	146	0.013	197	0.017	129	130
INDUSTRIJSKE ENERGANE	GWh	270	0.023	282	0.024	224	0.019	104	79
SOPSTVENA POTROŠNJA U ENERGETSKOM SEKTORU	Mtoe	-	0.798	-	0.839	-	0.943	105	112
GUBICI	Mtoe	-	0.504	-	0.506	-	0.504	100	100
ENERGIJA RASPOLOŽIVA ZA FINALNU POTROŠNJU	Mtoe	-	9.410	-	10.084	-	10.274	107	102
FINALNA POTROŠNJA U NEENERGETSKE SVRHE	Mtoe	-	0.732	-	0.724	-	0.819	99	113
FINALNA POTROŠNJA U ENERGETSKE SVRHE	Mtoe	-	8.689	-	9.371	-	9.442	108	101
PO SEKTORIMA POTROŠNJE:
Industrija (sa građevinarstvom)	Mtoe	-	1.967	-	2.061	-	2.096	105	102
Saobraćaj	Mtoe	-	2.202	-	2.628	-	2.718	119	103
Domaćinstva	Mtoe	-	3.507	-	3.579	-	3.547	102	99
Poljoprivreda	Mtoe	-	0.150	-	0.158	-	0.169	105	107
Ostali potrošači	Mtoe	-	0.864	-	0.946	-	0.911	109	96
PO ENERGENTIMA:	Mtoe	-	-	-	-	-	-	-	-
Ugalj	Mtoe	-	0.538	-	0.488	-	0.502	91	103
Visokopećni gas	Mtoe	-	0.014	-	0.015	-	0.015	107	100
Naftni derivati	Mtoe	-	2.561	-	2.975	-	3.153	116	106
Prirodni gas	Mtoe	-	0.846	-	0.948	-	0.982	112	104
Električna energija	GWh	27881	2.397	29271	2.517	27937	2.402	105	95
Toplotna energija	Mtoe	-	0.750	-	0.845	-	0.805	113	95
OIE (geotermalna energija, biomasa, biogas)	Mtoe	-	1.583	-	1.583	-	1.583	100	100
Otpad	Mtoe	-	0.001	-	0.001	-	0.001	100	100
Statistička razlika / Statistical difference			-0.012		-0.012		0.013