ODLUKAO OSNIVANJU SEKTORSKOG VEĆA ZA SEKTOR INDUSTRIJSKOG RAZVOJA("Sl. glasnik RS", br. 104/2018, 57/2019, 27/2020 i 9/2022) |
1. Osniva se Sektorsko veće za sektor industrijskog razvoja (u daljem tekstu: Sektorsko veće) za oblasti: tekstilne, hemijsko-tehnološke, mašinsko i metalo-prerađivačke, građevinske industrije, drvne i prerađivačke industrije, rudarstva i metalurgije kao i energetike. Oblast tekstilne industrije i kožarstva (odeće, obuće i predmeta od kože) odnosi se na proizvodnju tekstila, proizvoda od tekstila i kože, odeće i odevnih predmeta, cipela i drugih formi obuće (npr. šivenje odeće, pravljenje obuće, izrada krzna, proizvodnja odevnih predmeta, obrada kože, izrada cipela, proizvodnja kože i proizvoda od kože, predenje, šivenje, trgovina tekstilom, tapaciranje, tkanje). Oblast hemijsko-tehnološke industrije odnosi se na planiranje, dizajniranje i razvoj proizvoda i procesa gde se dešavaju hemijske i fizičke promene (npr. hemijsko inženjerstvo, prerada nafte/petrohemija i sl.). Oblast mašinske i metalo-prerađivačke industrije odnosi se na planiranje, dizajniranje, razvoj, proizvodnju, održavanje mašina, fabrika i sistema iz oblasti mašinstva i proizvoda od metala, uključujući dizajniranje i održavanje mašina koje proizvode robu i usluge. Fokus učenja kod ovog sektora su mašine, mašinski sistemi i proizvodi od metala. Oblast rudarstva i metalurgije odnosi se na planiranje, razvoj i upravljanje ekstarkcijom minerala, nafte i gasa iz zemlje (npr. eksploatacija uglja, bušenje nafte i gasa, ekstrakcija nafte i gasa). Oblast građevinske industrije, arhitekture i urbanizma odnosi se na tehnike montaže, postavljanja i održavanja javnih, komercijalnih, industrijskih i stambenih objekata i opreme (npr. zidarstvo, izgradnja mostova, podne obloge) kao i na tehnike projektovanja gradnje (npr. arhitektura, urbanističko planiranje). Arhitektura objedinjuje i završne radove kao što su ozvučenje zgrade i funkcionalnu i ekonomsku efikasnost uzevši u obzir i estetiku. Oblast drvne i prerađivačke industrije odnosi se na preradu materijala (staklo, papir, plastika i drvo). Oblast energetike odnosi se na proizvodnju, prenos i distribuciju energenata i energije.
2. Zadaci Sektorskog veća su da:
1) analizira postojeće i utvrđuje potrebne kvalifikacije u sektoru;
2) identifikuje kvalifikacije koje treba osavremeniti;
3) identifikuje kvalifikacije koje više ne odgovaraju potrebama sektora;
4) donosi odluku o izradi predloga standarda kvalifikacija u okviru sektora;
5) daje mišljenje o očekivanim ishodima znanja i veština unutar sektora;
6) promoviše dijalog i neposrednu saradnju između sveta rada i obrazovanja;
7) promoviše mogućnosti za obrazovanje, obuku i zapošljavanje unutar sektora;
8) identifikuje mogućnosti za obučavanje odraslih unutar sektora;
9) razmatra implikacije nacionalnog okvira kvalifikacija na kvalifikacije unutar sektora;
10) predlaže liste kvalifikacija po nivoima i vrstama koje mogu da se stiču priznavanjem prethodnog učenja;
11) obavlja druge poslove u skladu sa Zakonom o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije.
3. Za članove Sektorskog veća, na pet godina imenuju se:
1) na predlog Privredne komore Srbije i reprezentativnih udruženja poslodavaca:
(1) Branislav Avlijaš i Boro Radojičić - industrija tekstila i odeće;
(2) Marko Babić - industrija obuće i kože;
(3) Aleksandra Kandić - hemijsko-tehnološka industrija;
(4) Goran Stojiljković - građevinska industrija;
(5) Jadranka Rajevac Grujić - drvna i prerađivačka industrija;
(6) Jadranka Vukašinović - energetika;
(7) Milan Manić, mašinsko i metalo - prerađivačke;
(8) Biljana Cvetić, rudarstva i metalurgije.
2) na predlog strukovnih komora, odnosno udruženja:
(1) Udruženje arhitekata Srbije:
- Dušan Ignjatović.
3) na predlog Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih - Branko Goloskoković.
4) na predlog Konferencije univerziteta i Konferencije akademija i visokih škola:
(1) prof. dr Aleksandar Milajić - KONUS;
(2) prof. dr Goran Savanović, KASSS;
(3) prof. dr Nenad Grujović - KONUS.
5) na predlog Nacionalne službe za zapošljavanje - Slađana Jelušić.
6) na predlog:
(1) Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja - prof. dr Novak Krstić;
(2) Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja -Marija Ristić Markov;
(3) Ministarstva privrede - Nenad Milivojević;
(4) Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture - Tatjana Džuverović Miljković;
(5) Ministarstva omladine i sporta - Marija Mišović;
(6) Ministarstva rudarstva i energetike - Dragana Jelisavac Erdeljan.
7) na predlog reprezentativnih granskih sindikata:
(1) Granski sindikat metalaca "Nezavisnost":
- Slavko Blagojević;
(2) Granski sindikat industrije, energetike i rudarstva "Nezavisnost":
- Aleksandar Todić;
(3) Samostalni sindikat hemije i nemetala Srbije:
- Aleksandra Nestorović;
(4) Samostalni sindikat radnika energetike Srbije:
- Božo Dostić;
(5) Samostalni sindikat zanatstva, usluga i preduzetništva Srbije:
- Toma Gojković;
(6) Konfederacija slobodnih sindikata:
- Dragan Matić.
8) na predlog zajednice stručnih škola:
(1) Milan Nikolić, Strukovno udruženje - zajednica srednjih škola područja rada šumarstvo i obrada drveta;
(2) Slavoljub Stanojević, Zajednica mašinskih škola Republike Srbije;
(3) Jugoslav Bogdanović, Udruženje srednjih škola područja rada hemija, nemetali i grafičarstvo i područja rada geologija, rudarstvo i metalurgija;
(4) Dragica Ugrinović, Poslovno udruženje tekstilnih i kožarskih škola Srbije;
(5) Dragan Pantović, Udruženje geodetskih i građevinskih škola Srbije.
9) na predlog Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja:
(1) Mirjana Radeka, za oblast tekstilne industrije i kožarstva;
(2) dr Milan Bošković, za oblast hemijsko-tehnološke industrije;
(3) dr Milica Gerasimović, za oblast mašinske i metalo prerađivačke industrije;
(4) Gojko Banović, za oblast građevinske industrije, arhitekture i urbanizma;
(5) Maja Todorović, za oblast energetike.
Članovi Sektorskog veća iz stava 1. tač. 3), 5) i tačka 6) podtač. (1), (2) i (5) ove tačke učestvuju u radu Sektorskog veća u svim oblastima rada Sektorskog veća iz tačke 1. ove odluke.
Članovi Sektorskog veća iz stava 1. tačke 4) ravnomerno se rotiraju u radu Sektorskog veća za sve sektore rada po redosledu koji se utvrđuje u skladu sa poslovnikom o radu Sektorskog veća.
Članovi Sektorskog veća iz stava 1. tačka 1) podtač. (2)-(8), tačka 2), tačka 6) podtač. (3), (4) i (6) i tač. 7), 8) i 9) ove tačke učestvuju u radu za oblast rada sektora za koji su imenovani.
Članovi Sektorskog veća iz stava 1. tačka 1) podtačka (1) ove tačke ravnomerno se rotiraju u radu Sektorskog veća za oblast rada sektora za koji su imenovani po redosledu koji se utvrđuje u skladu sa poslovnikom o radu Sektorskog veća.
4. Članovi Sektorskog veća između sebe biraju predsednika iz reda članova koji učestvuju u radu u svim oblastima rada Sektorskog veća iz tačke 1. ove odluke.
5. Sektorsko veće donosi poslovnik o svom radu.
6. Godišnji izveštaj o radu Sektorsko veće podnosi Agenciji za kvalifikacije, ministarstvu nadležnom za poslove obrazovanja i Vladi, najkasnije do 1. marta tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu.
7. Administrativno-tehničku podršku Sektorskom veću pruža Agencija za kvalifikacije.
8. Članovi Sektorskog veća i stručnih timova imaju pravo na naknadu za rad u visini koju utvrdi Vlada.
9. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".