ODLUKA O POSTUPKU PRIPREME I SADRŽINI PLANA RAZVOJA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE 2022 - 2030. GODINE ("Sl. list AP Vojvodine", br. 5/2022)

Član 1

Ovom odlukom utvrđuje se postupak pripreme i sadržina Plana razvoja Autonomne pokrajine Vojvodine 2022 - 2030. godine.

Član 2

Postupak pripreme i sadržine Plana razvoja Autonomne pokrajine Vojvodine 2022 - 2030. godine čini sastavni deo ove odluke.

Član 3

Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Autonomne pokrajine Vojvodine".

 

POSTUPAK PRIPREME I SADRŽINE PLANA RAZVOJA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE 2022-2030. GODINE

UVODNE NAPOMENE

Usvajanjem Zakona o planskom sistemu Republike Srbije (u daljem tekstu: ZPS)1, postavljeni su temelji za uspostavljanje koordiniranog, povezanog i efikasnog sistema planiranja u Republici Srbiji koji, između ostalog, jasno definišu tipove dokumenata razvojnog planiranja i javnih politika, glavne učesnike, njihove nadležnosti, odgovornosti i usklađenost planskih dokumenata.

Sistem strateškog planiranja u Republici Srbiji počiva na Zakonu o planskom sistemu i pratećim uredbama, Uredbi o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika2 (u daljem tekstu: Uredba o javnim politikama), Uredbi o metodologiji za izradu srednjoročnih planova3, kao i Uredbi o obaveznim elementima plana razvoja autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

_____
1 "Službeni glasnik RS", broj 30 od 20. aprila 2018.
2 "Službeni glasnik RS", broj 8 od 8. februara 2019.
3 "Službeni glasnik RS", broj 8 od 8. februara 2019.

Zakon o planskom sistemu prepoznaje sledeće vrste planskih dokumenata:

1. dokumenti razvojnog planiranja,

2. dokumenti javnih politika i

3. ostali planski dokumenti.

Član 5. ZPS definiše da su dokumenti razvojnog planiranja planski dokumenti najšireg obuhvata i najvišeg značaja za donosioca, i u njih spadaju:

1. plan razvoja;

2. investicioni plan;

3. prostorni plan Republike Srbije i drugi prostorni planovi, generalni urbanistički plan i

4. plan razvoja autonomne pokrajine i plan razvoja jedinice lokalne samouprave.

Zakon predviđa da plan razvoja autonomne pokrajine mora sadržati sledeće elemente:

- pregled i analizu postojećeg stanja,

- viziju (odnosno željeno stanje),

- prioritetne ciljeve razvoja koji se žele postići,

- pregled i kratak opis odgovarajućih mera koje se dalje razrađuju dokumentima javnih politika.

Dokument razvojnog planiranja najšireg obuhvata i najvišeg značaja za Autonomnu pokrajinu Vojvodinu jeste Plan razvoja Autonomne pokrajine4 (u daljem tekstu: PRAPV) koji predstavlja dugoročni dokument razvojnog planiranja, koji se usvaja za period od najmanje sedam godina i usvaja ga Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine. Plan razvoja sadrži pregled i analizu postojećeg stanja, viziju, odnosno željeno stanje, prioritetne ciljeve razvoja koji se žele postići, kao i pregled i kratak opis odgovarajućih mera koje se dalje razrađuju dokumentima javnih politika. Nadležni organ Pokrajine utvrđuje postupak pripreme i bližu sadržinu Plana razvoja Autonomne pokrajine.

Krajem 2020. godine istekla je prethodna generacija planskog dokumenta Autonomne pokrajine "Program razvoja Autonomne pokrajine Vojvodine za period 2014-2020", te je bilo potrebno da se započne sa izradom novog planskog dokumenta i da se njegova izrada i sadržaj usklade sa zahtevima ZPS.

Priprema Plana razvoja Autonomne pokrajine Vojvodine se dešava u izrazito turbulentnom i nepovoljnom međunarodnom kontekstu koji karakteriše globalna pandemija Covid-19 koja je uticala na sve sfere života i društva. Iz tog razloga su i aktivnosti na izradi novog razvojnog dokumenta odložene, te je i period važenja novog dokumenta pomeren na period od 2022. godine do 2030. godine.

Postupak pripreme i sadržina Plana razvoja moraju biti usklađeni sa pomenutim zakonima i pratećim uredbama.

Cilj donošenja Plana razvoja AP Vojvodine 2022-2030. godina je:

- Definisanje efikasnog modela organizacije i koordinacije razvojnih politika i najoptimalnijih opcija koje treba da odgovore na zatečene razvojne probleme i unaprede društveno-ekonomski položaj svih građana AP Vojvodine.

Jedan od ključnih izazova u procesu pripreme Plana razvoja Autonomne pokrajine Vojvodine biće obezbeđivanje usklađenosti planskih dokumenata, kako dokumenata razvojnog planiranja, tako i usklađenost sa dokumentima javnih politika.

U skladu sa načelom konzistentnosti i usklađenosti, Zakon o planskom sistemu podrazumeva međusobnu usklađenost planskih dokumenata po formi, sadržaju i terminologiji. To podrazumeva usklađenost dokumenata istog hijerarhijskog nivoa, ali i njihovu usklađenost sa hijerarhijski nižim i višim planskim dokumentima. Isto načelo podrazumeva usklađenost planskih dokumenata sa preuzetim međunarodnim obavezama, zakonima i obavezama preuzetim u procesu EU integracija.

Plan razvoja AP Vojvodine mora biti usklađen sa Planom razvoja Republike Srbije, Prostornim planom Republike Srbije i Investicionim planom, dok Plan razvoja APV i Prostorni plan AP Vojvodine takođe moraju međusobno biti usklađeni. Drugi planski dokumenti nižeg hijerarhijskog nivoa od Plana razvoja APV moraju biti usklađeni sa njim.

Takođe, prilikom izrade Plana razvoja APV treba voditi računa ne samo o Planu razvoja RS, Prostornom planu RS i Investicionom planu, već i o Zakonu o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine5, kao i ustavnim nadležnostima Autonomne pokrajine Vojvodina. Na drugom hijerarhijskom nivou treba obezbediti horizontalnu usklađenost planskih dokumenata iste važnosti, odnosno prilikom definisanja polaznih osnova Plana razvoja potrebno je osvrnuti se na Regionalni prostorni plan APV, kao i prostorne planove posebne namene za područja na teritoriji AP Vojvodine, a u skladu sa Zakonom o utvrđivanju nadležnosti APV.

Imajući u vidu da većina ovih dokumenata nije pripremljena (na primer: Plan razvoja RS, Investicioni plan), Plan razvoja APV će predstavljati važan dokument za vertikalno usklađivanje dokumenata koji u trenutku kada budu izrađivani moraju da uzmu u obzir i postojeće, odnosno važeće planske dokumente nižeg hijerarhijskog nivoa.

Sa druge strane, Plan razvoja APV mora da obezbedi i konzistentnost sa međunarodnim razvojnim procesima, kao i obavezama koje proističu iz procesa evropskih integracija. Sa tim u vezi, prilikom izrade Plana razvoja moraju se pre svega uzeti u obzir obaveze koje proističu iz procesa usaglašavanja sa pravnim tekovinama Evropske unije, a zatim i prioriteti razvoja definisani u javnim politikama EU.

S obzirom da je Republika Srbija uključena u praćenje napretka ostvarivanja ciljeva održivog razvoja i Agende 2030, planska dokumenta, uključujući i Plan razvoja APV, bi kroz svoje prioritete i mere trebalo da odražava Agendu 2030 kako bi se izmerio napredak u njihovoj realizaciji.

Konačno, sam Plan razvoja AP Vojvodine u skladu sa ZPS, će predstavljati i osnov za donošenje brojnih dokumenata javnih politika koje donose organi AP Vojvodine u skladu sa njihovim zakonskim i ustavnim nadležnostima. Samo sprovođenje će biti vidljivo i kroz srednjoročne planove, jer i oni moraju biti usaglašeni sa dokumentima javnih politika i dokumentima razvojnog planiranja donetim na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou, te kao takvi objedinjeni i sa procesom izrade budžeta.

Sve formulacije u ovoj Odluci koje su rodno opredeljene odnose se na osobe oba pola.

_______
4 Član 8. Zakona o planskom sistemu
5 "Sl. glasnik RS", broj. 99/2009 i 67/2012 - odluka US

KREIRANJE PLANSKIH DOKUMENATA

Kreiranje planskih dokumenata treba da se sprovodi kroz više međusobno isprepletanih faza koje obuhvataju:

1. Fazu pripreme - uspostavljanje institucionalnog okvira za upravljanje

2. Fazu izrade planskih dokumenta (koraci: analiza postojećeg stanja, formulisanje vizije, ciljeva i mera)

3. Fazu sprovođenja i

4. Fazu praćenja i vrednovanja učinka planskih dokumenata.

Iako se ove faze često prepliću i u praksi ih je teško jasno razdvojiti, kreiranje i usvajanje planskih dokumenata kojima se definišu prioriteti razvoja, mora biti usklađen, transparentan i jasno uspostavljen proces.

Shodno tome i proces izrade Plana razvoja AP Vojvodine treba da bude organizovan oko nekoliko međusobno povezanih i uslovljenih faza i formalno započinje donošenjem odluke o početku izrade, a završava se postupkom njegovog usvajanja i objavljivanja.

U cilju postizanja inkluzivnosti i vlasništva nad procesom izrade Plana razvoja AP Vojvodine, od ključne je važnosti da, proces izrade bude transparentan, participativan i omogući uključivanje svih zainteresovanih strana, bilo da je reč o akterima na administrativnom nivou autonomne pokrajine (međuresorne konsultacije), jedinica lokalne samouprave na teritoriji APV, eksternoj zainteresovanoj javnosti ili, kad je to neophodno, međunarodnim akterima. To će se postići sprovođenjem javnih konsultacija u svakoj fazi procesa izrade dokumenta.

2.1. Postupak pripreme plana razvoja AP Vojvodine 2022-2030.

Na početku procesa izrade Plana razvoja AP Vojvodine sprovedene su pripremne radnje:

- Uspostavljen je institucionalni i okvir za upravljanje procesom izrade Plana razvoja:

• Pokrajinska vlada donela je Odluku o pokretanju procesa izrade Nacrta Plana razvoja AP Vojvodine 2022-20306.

• Pokrajinska vlada donela je Odluku o obrazovanju Koordinacionog tela za pripremu, sprovođenje, praćenje i izveštavanje o realizaciji Plana razvoja AP Vojvodine 2022-20307.

_______
6 "Sl. List APV", br. 8/21 i 34/21
7 "Sl. List APV", br. 8/21 i 36/21

• Koordinaciono telo čine predsednik, zamenik predsednika i članovi koje čine predstavnici pokrajinskih sekretarijata i drugih institucija.

Članove Koordinacionog tela čine predstavnici svih pokrajinskih sekretarijata u rangu zamenika ili pomoćnika i predstavnici drugih institucija.

• Koordinaciono telo je formiralo tematske radne grupe i utvrdilo poslovnih o radu tematskih radnih grupa. TRG su obrazovane za oblasti:

1. Ekonomski razvoj,

2. Društveni razvoj,

3. Infrastruktura i

4. Zaštita životne sredine.

Članovi i zamenici članova Tematskih radnih grupa imenovani su iz redova nadležnih pokrajinskih sekretarijata, njihovih unutrašnjih organizacionih jedinica i nadležnih službi koje se bave razvojem i sprovođenjem politika obuhvaćenih Tematskom grupom i/ili podgrupom, zatim iz redova naučne zajednice, socijalni partneri i organizacije civilnog društva.

• Kao telo zaduženo za stručnu podršku Koordinacionom telu u definisanju koraka i postupka izrade i upravljanju celokupnim procesom izrade Plana razvoja i kao Sekretarijat TRG, imenovana je Razvojna agencija Vojvodine,

• Razvojna agencija Vojvodine je pripremila metodologiju za izradu Plana razvoja koju je usvojilo Koordinaciono telo.

- Preduzete su aktivnosti u cilju obezbeđivanja participativnosti i transparentnosti procesa.

• Uspostavljena je internet stranica plana razvoja kao mehanizam za obezbeđivanje participativnosti i transparentnosti procesa koji je u skladu sa načelom javnosti i partnerstva koje je definisano Zakonom o planskom sistemu. Na ovaj način, proces izrade Plana razvoja je javan i omogućeno je da informacije blagovremeno budu dostupne svim učesnicima u procesu planiranja, zainteresovanim stranama, kao i široj javnosti. Takođe, na internet stranice svih pokrajinskih organa i jedinica lokalne samouprave, stavljen je baner ka internet stranici Plana razvoja.

• Napravljen je logo i razvijen je vizuelni identitet ovog procesa i dokumenta.

Proces izrade PRAPV mora da bude izrađen u skladu sa načelom javnosti i partnerstva (član 3, tačka 11, Zakona o planskom sistemu RS).8 Sa tim u vezi, potrebno je da se sprovedu javne konsultacije u toku svake faze izrade Plana razvoja i javnu raspravu nakon izrade finalne verzije nacrta Plana razvoja, a pre njegovog usvajanja i da omogući učešće svih zainteresovanih strana i ciljnih grupa u procesu konsultacija, koje sprovodi tokom izrade planskih dokumenta.

Treba napraviti razliku između javnih konsultacija koje omogućavaju kontinuirano uključivanje zainteresovanih strana tokom čitavog procesa izrade Plana razvoja i u svakoj fazi, i javne rasprave koja se sprovodi na samom kraju izrade i vremenski je oročena na kraći vremenski period.

______
8 "Sl. glasnik RS", br. 30/2018

2.2. Koraci u izradi i osnovni elementi plana razvoja

Sama izrada dokumenta biće sprovedena kroz korake koji su u skladu sa obaveznim elementima navedenim u Uredbi o obaveznim elementima plana razvoja autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave:

a) Pregled i analiza postojećeg stanja

b) Vizija

v) Prioritetni ciljevi

g) Pregled i opis mera za ostvarivanje prioritetnih ciljeva

d) Način sprovođenja i praćenja sprovođenja plana razvoja

a) Pregled i analiza postojećeg stanja

Izrada Plana razvoja treba da započne sprovođenjem analize koja ima za cilj da:

- Omogući sveobuhvatni pregled zatečenog stanja, problema i potreba u kontekstu stvaranja uslova za uravnoteženi društveno-ekonomski i regionalni razvoj AP Vojvodine,

- Prikaže ocenu prethodnih učinaka dokumenata javnih politika (u slučaju da postoji mogućnost ocene) i propisa, kako bi se identifikovali glavni problemi i izazovi zastupljeni u razvoju AP Vojvodine i utvrdili glavni uzroci njihovog nastanka.

- Omogući razumevanje osnovnih unutrašnjih i spoljašnjih faktora koji će uticati na definisanje prioritetnih pravaca razvoja i kreiranje razvojne politike AP Vojvodina za period 2022-2030. godina.

Analiza stanja i problema sprovodi se u okviru identifikovanih prioritetnih oblasti: društveni razvoj, ekonomski razvoj, razvoj infrastrukture i zaštita životne sredine u skladu sa nadležnostima AP Vojvodine utvrđene Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine i nadležnostima definisanim u okviru drugih sektorskih zakona. Posebno je važno uraditi pregled i analizu stanja u oblastima planiranja u kojima postoje značajne nadležnosti APV kao i JLS na teritoriji APV, značajna izdvajanja budžetskih sredstava ali i razvojni izazovi.

Shodno tome, analiza postojećeg stanja i problema treba da obuhvati detaljnu analizu postojeće situacije u okviru svake od tri prioritetne oblasti i pripadajućih pod-oblasti:

- Ekonomski razvoj - u okviru ove oblasti predmet analize stanja su pitanja i pokazatelji iz sledećih pod-oblasti: Industrije, Privrede, Turizma, Malih i srednjih preduzeća, Poljoprivrede i ruralnog razvoja, Inovacija, nauke i razvoja, Pametne specijalizacije.

- Društveni razvoj, uključujući i razvoj ljudskih resursa - u okviru ove oblasti predmet analize stanja su pitanja iz sledećih pod-oblasti: Socijalne politike, Socijalne zaštite, Socijalnog preduzetništva, Obrazovanja, Zdravstva, Omladinske politike i sporta, Kulture, Demografije, Ravnopravnosti polova i Nacionalne manjine.

- Infrastruktura i zaštita životne sredine - u okviru ove oblasti predmet analize stanja su pitanja i pokazatelji iz sledećih pod-oblasti: Energetike, Saobraćaja, Cirkularne ekonomije i Zaštite životne sredine.

S obzirom da će analiza stanja i problema u prioritetnim oblastima i pod-oblastima obuhvatiti analizu svih faktora koji imaju uticaj na postojeće stanje, probleme i kreiranje uslova i potencijala za razvoj u okviru svih nadležnosti AP Vojvodine, preporuka je da se u integralnom dokumentu Plan razvoja predstave samo sažetak i ključni nalazi sprovedenih analiza stanja i problema. Detaljne društveno-ekonomske analize, analize infrastrukture i zaštite životne sredine, kao i navedenih pod oblasti mogu biti predstavljene u Aneksu dokumenta.

Naime, integralni deo Plana razvoja treba da sadrži koncizan pregled osnovnih analiza i zaključaka do kojih se došlo u postupku analize postojećeg stanja i problema u definisanim (pod)oblastima, kako bi se formirao pregled i osnova za definisanje vizije odnosno željenog stanja, prioritetnih ciljeva i mera, kao i osnovnih pokazatelja učinka koji će biti osnova definisanja okvira za praćenje sprovođenja Plana razvoja.

Pregled i analiza postojećeg stanja i problema treba da pođe od analize referentnih nacionalnih i međunarodnih dokumenata, propisa, izveštaja, analiza i drugih analitičkih dokumenata. Lista referentnih dokumenata treba da bude usaglašena u okviru Tematskih radnih grupa relevantnih za prioritetnu oblast, uključujući i referentna dokumenta za identifikovane pod-oblasti.

U postupku analize postojećeg stanja potrebno je uključiti i horizontalne aspekate razvojnih politika: rodna ravnopravnost, održivi razvoj i nediskriminacija. U postupku sagledavanja rezultata sprovođenje javnih politika u kontekstu ostvarivanja rodne ravnopravnosti poseban osvrt treba napraviti i u odnosu na ostvarene efekte rodno odgovornog budžetiranja. Sa tim u vezi, važno je sagledati efekte budžetskih programa i aktivnosti u okviru kojih je uvedena rodna perspektiva.

Nakon sprovedene analize stanja, a u skladu sa procedurama za upravljanje procesom izrade PRAPV, neophodno je organizovati javne konsultacije sa zainteresovanim stranama i predstaviti rezultate analize, nalaze i glavne zaključke, kao i inicijalni predlog definisanih prioriteta razvoja u okviru svake od analiziranih oblasti. Pre organizovanja javnih konsultacija, kompletan pregled i analizu postojećeg stanja kao sastavni deo Plana razvoja APV, treba objaviti na internet stranici Plana razvoja APV.

b) Vizija

Vizija razvoja je jedan od obaveznih elemenata plana razvoja autonomne pokrajine i ona predstavlja opis stanja koje se želi ostvariti nakon isteka perioda za koji se definiše Plan razvoja.

Vizija Plana razvoja AP Vojvodine treba da da odgovor na pitanje - Gde želimo da stignemo 2030. godine? Paralelno treba da omogući da ostali delovi Plana razvoja daju konkretnije podatke o tome kako se AP Vojvodina kreće ka projektovanom željenom stanju.

Vizija Plana razvoja ima za cilj da na koncizan način predstavi željeno stanje i promenu koju želimo ostvariti nakon isteka Plana razvoja. Prilikom formulisanja vizije treba da se uzmu u obzir potrebe celokupne Vojvodine i svih njenih građana, kao i osnovni principi i vrednosti razvoja koje se žele postići njegovim sprovođenjem.

Formulisanje vizije treba biti stvar konsenzusa šire društvene zajednice i zainteresovanih strana unutar zajednice, tako da predstavlja zajedničko mišljenje celokupne teritorije, svake starosne kategorije ili interesne grupe.

Formulaciju vizije može da prati i sažeti kontekstualan opis koji bi trebalo da omogući obrazloženje ključnih specifičnosti koje se kroz viziju promovišu, značaja vizije sa stanovišta identiteta zajednice, kao i negativne trendove koji se dostizanjem vizije žele umanjiti/eliminisati.

Formulisanje vizije nastupa nakon analize stanja i problema u okviru rada Tematskih grupa. Međutim, za usvajanje vizije Plana razvoja potrebno je osigurati konsenzus između svih Tematskih grupa, kao i sa zainteresovanom javnošću tokom javnih konsultacija. Konsenzus između Tematskih grupa ostvaruje se na zajedničkom sastanku Koordinacionog tela, dok se konsenzus sa zainteresovanim stranama postiže tokom javnih konsultacija.

v) Definisanje prioritetnih ciljeva

Nakon sprovedenih analiza zatečenog stanja i problema, kao i definisanja željene vizije razvoja, sledeći korak je definisanje prioritetnih ciljeva čijim sprovođenjem će se na optimalan način uticati na promenu postojećeg stanja i rešavanje identifikovanih problema. Definisanjem prioritetnih ciljeva razvoja, Plan razvoja treba da na konkretan način ukaže na promene koje se žele ostvariti na kraju planskog perioda. Takođe, važno je imati i uvidu da iako ZPS ne ograničava broj prioritetnih ciljeva, resursi za njihovo dostizanje su u najvećem broju slučajeva ograničeni, te se sa tim u vezi mora izvršiti prioritizacija prioritetnih ciljeva razvoja.

Prilikom analize stanja i problema, posebnu pažnju treba posvetiti identifikaciji ključnih problema koji su od suštinske važnosti sa unapređenje stepena razvoja u svakoj od posmatranih (pod)oblasti analize.

Prilikom definisanja prioritetnih ciljeva treba imati u vidu da Plan razvoja ne treba da omogući rešavanje svih problema u svim oblastima, u toku planskog perioda, već da ograničene resurse usmeri na rešavanje ključnih i najvažnijih problema. Prioritizacija oblasti od javnog interesa na koje će biti usmeren Plan razvoja treba da bude rezultat konsultativnog procesa nakon analize stanja i problema, a prilikom definisanja vizije. Konsultativni procese treba održavati u okviru i između Tematskih grupa, kao i sa zainteresovanim stranama.

U slučaju da se u toku konsultacija postigne saglasnost oko više ciljeva, preporuka je da ciljeve nižeg prioriteta Pokrajinska vlada razradi u okviru dokumenata javnih politika nižeg ranga (strategije, programi, akcioni planovi), u skladu sa Zakonom o planskom sistemu ili u skladu sa Uredbom o srednjoročnom planiranju, a mogu biti razrađena i u okviru srednjoročnih planova organa i JLS na teritoriji AP Vojvodine. Sa tim u vezi, organ može u okviru srednjoročnog plana prvi put da formuliše nove opšte i posebne ciljeve, u skladu sa svojim nadležnostima, odnosno ne mora ih preuzimati iz Plana razvoja, koji u tom smislu ne mora sadržati sve moguće identifikovane prioritetne ciljeve. Shodno tome, Tematske grupe tokom analize stanja kao i konsultacija sa zainteresovanim stranama treba da imaju u vidu sve identifikovane prioritetne ciljeve koji ne ulaze u Plan razvoja, ali jesu relevantne sa stanovišta nadležnosti AP Vojvodine.

Ciljevi se utvrđuju na bazi projekcije željenih promena, uslova za njihovo ostvarenje i njihovih međusobnih uzročno-posledičnih veza, posebno imajući u vidu ključne probleme ako se rešavaju promenom, uzroka i posledica tih problema, kao i rezultata analize stanja i problema vršene tokom procesa definisanja vizije. Prioritetni ciljevi se ostvaruju sprovođenjem jedne ili više mera sadržanih u Planu razvoja. Važno je napomenuti da se svaka mera, odnosno grupa mera vezuje za konkretan posebni cilj.

Nakon definisanja prioritetnih ciljeva isti mogu biti ukratko obrazloženi sa stanovišta promene do koje će doći i problema koji će biti rešeni njihovim dostizanjem. Opis prioritetnih ciljeva treba da omogući bolje razumevanje promena do kojih će doći sprovođenjem Plana razvoja, kao i njegovo prihvatanje od strane društvene zajednice.

Nakon definisanja prioritetnih ciljeva treba definisati pokazatelje učinka (ishoda) na osnovu kojih će se pratiti napredak u dostizanju željenih promena. Za svaki pokazatelj učinka treba utvrditi početnu (baznu) vrednost, ciljanu vrednost i izvor provere. Prilikom definisanja pokazatelja učinka moraju se uzeti u obzir i pokazatelji učinka koji su korišćeni tokom analize postojećeg stanja u okviru svih analiziranih (pod)oblasti s obzirom da se na taj način obezbeđuju početne vrednosti pokazatelja za novi planski period.

Takođe prilikom utvrđivanja pokazatelja učinka u obzir treba uzeti i ciljeve i obaveze koji proističu iz procesa evropskih integracija kao i drugih međunarodnih obaveza, poput Agende Ujedinjenih nacija za održivi razvoj 2030, itd. Shodno tome, korisno bi bilo da prioritetni ciljevi Plana razvoja AP Vojvodine sadrže i vezu sa konkretnim pregovaračkim poglavljima i pod-ciljevima Ciljeva održivog razvoja, s obzirom da upravo ovim procesima najviše treba da doprinesu i ciljevi i mere koje se sprovode na pod-nacionalnom nivou. Ukoliko je to moguće prilikom definisanja pokazatelja na nivou prioritetnih ciljeva PRAPV treba koristiti između ostalog i pokazatelje na nivou pod-ciljeva ciljeva održivog razvoja.

Prilikom definisanja ciljeva i pokazatelja učinka (ishoda) Plana razvoja treba voditi i računa o usaglašavanju sa ciljevima i pokazateljima učinka definisanim u programskoj strukturi budžeta AP Vojvodine.

Nakon definisane vizije i ciljeva, a u skladu sa procedurama za upravljanje procesom izrade PRAPV, neophodno je organizovati javne konsultacije sa zainteresovanim stranama i predstaviti predlog vizije i prioritetnih ciljeva. Pre organizovanja javnih konsultacija, predlog vizije i ciljeva treba objaviti na internet stranici Plana razvoja AP Vojvodine.

g) Pregled i opis mera za ostvarivanje prioritetnih ciljeva

Operacionalizacija prioritetnih ciljeva vrši se preko mera. Postizanje cilja može biti moguće posredstvom jedne ili kombinacijom više mera. Mere mogu i ne moraju biti međusobno uslovljene, odnosno realizacija jedne mere ne mora uvek značiti da je preduslov za realizaciju neke druge mere.

Mere se sprovode putem jedne ili grupe povezanih aktivnosti, čijom realizacijom se postižu konkretni rezultati koji će dovesti do željenih promena stanja. Identifikacija mera teče paralelno sa definisanjem prioritetnih ciljeva u okviru rada Tematskih grupa. U ovoj fazi može se u okviru Tematskih grupa diskutovati i o konkretnim aktivnostima sprovođenja mera, međutim Plan razvoja kao dokument razvojnog planiranja ne treba da sadrži informacije o planiranim aktivnostima. Konkretne aktivnosti se planiraju i razrađuju u fazi izrade dokumenata javnih politika ili izrade srednjoročnog plana. Međutim, u ovoj fazi bi bilo korisno mapirati strateške investicione projekte kako bi se započelo sa izradom liste zrelih investicionih projekata koji treba da doprinesu sprovođenju Plana razvoja. Ovo je posebno važno uzimajući u obzir vreme i resurse potrebne za pripremu investicionih projekata.

U skladu sa Zakonom o planskom sistemu, mere za postizanje ciljeva, tj. sprovođenje željenih promena po svojoj prirodi mogu biti regulatorne, podsticajne, informativno-edukativne, institucionalno upravljačko organizacione i obezbeđenje dobara i pružanje usluga od strane učesnika u planskom sistemu.

Prilikom identifikovanja mera potrebno je utvrditi optimalnu kombinaciju mera koje će dovesti do željenih rezultata uz efikasnu potrošnju resursa u datom vremenskom periodu. Sa tim u vezi pored stanja bez promene (status kvo opcije) potrebno je identifikovati nekoliko mogućih različitih opcija (jedna mera i/ili kombinacija više različitih mera) i izvršiti izbor one koja daje optimalne rezultate u odnosu na projektovana željena stanja. Odnosno treba izvršiti upoređivanje različitih opcija međusobno i u odnosu na status kvo opciju i izabrati optimalnu. Upoređivanjem u odnosu na zadate kriterijume i izborom optimalne opcije vrši se prioritizacija mera.

Prioritetni ciljevi i mere za njihovo dostizanje dva su osnovna elementa strukture Plana razvoja AP Vojvodine. Teško je metodološki precizno razgraničiti postupke definisanja prioritetnih ciljeva i identifikacije optimalne kombinacije mera čijim sprovođenjem će se ostvariti planirane promene. Shodno tome, ova dva procesa teku paralelno i Tematske radne grupe treba da uporedo sa definisanjem ciljeva promišljaju i o optimalnoj kombinaciji mera koje treba da obezbede njihovo dostizanje. Tokom definisanja ciljeva i mera sprovode se konsultacije sa zainteresovanim stranama i ciljnim grupama i prikupljaju i obrađuju podaci, u cilju predlaganja optimalne opcije ili optimalne kombinacije razmatranih opcija.

Prilikom definisanja mera treba uzeti u obzir i mere definisane planskim dokumentima višeg hijerarhijskog nivoa (važećim ili u izradi), poput Prostornog plana Republike Srbije ili Regionalnog prostornog plana Vojvodine.

Izbor optimalne opcije nije moguć bez sagledavanja i troškova sprovođenja mera kao i svih direktnih i indirektni, odnosno pozitivnih i negativnih efekata svake od opcija koje one izazivaju uzimajući u obzir i rizike njihovog sprovođenja.

Utvrđivanje troškova mera treba sprovesti u skladu sa Priručnikom za utvrđivanje troškova javnih politika i propisa9 koji je izrađen od strane Sekretarijata za javne politike i Ministarstva finansija.

Sagledavanje potrebnih i nedostajućih resursa neophodno je ukoliko se želi izraditi realističan i sprovodljiv Plan razvoja. Takođe, u procesu definisanja optimalnih opcija potrebno je sagledati i druge rizike, pored finansijskih. Pre svega se misli na podršku zainteresovanih strana i ciljnih grupa za sprovođenje Plana razvoja kao i podršku od strane donosioca odluka (Pokrajinska vlada, sekretarijati i drugi organi).

Nakon izbora optimalnih opcija i utvrđivanja potrebnih sredstava za njihovo sprovođenje kao i potencijalnih izvor sredstava, potrebno je ukratko opisati svaku meru. Opis mera treba da bude usmeren na konkretne rezultate i koristi koje će biti ostvarene njihovim sprovođenjem, uzimajući u obzir i potrebu dostizanja željenih ciljeva i vizije razvoja kao i razloge njihovog odabira. Takođe, prilikom opisivanja mera posebnu pažnju treba obratiti i na uticaj koji će mere imati na unapređenje rodne ravnopravnosti. Na kraju, opis mera treba da omogući razumevanje načina na koji će mera biti sprovedena kao i opis institucionalnih odgovornosti za njeno sprovođenje.

U cilju obezbeđivanja sprovodljivosti Plana razvoja, kao i uspostavljanja efikasnog sistema za praćenje i izveštavanje, preporuka bi bila da se u okviru svakog prioritetnog cilja ograniči broj mera na maksimalno pet. U cilju uspostavljanja sistema za praćenje sprovođenja Plana razvoja preporučuje se definisanje pokazatelja učinka i na nivou mera, ukoliko je to izvodljivo i efikasno.

Dalja operacionalizacije mera Plana razvoja ostvaruje se kroz dokumente javnih politika kao i srednjoročnih planova organa AP Vojvodine i JLS na teritoriji AP Vojvodine. Za tako preuzete mere definišu se aktivnosti za sprovođenje i pokazatelji učinka, odnosno ostvarenih rezultata.

Nakon definisanih mera i okvira za sprovođenje, praćenje i vrednovanje Plana razvoja, a u skladu sa procedurama za upravljanje procesom izrade PRAPV, neophodno je organizovati javne konsultacije sa zainteresovanim stranama i predstaviti predlog mera. Pre organizovanja javnih konsultacija, predlog mera treba objaviti na internet stranici Plana razvoja AP Vojvodine.

Prilikom izrade Plana razvoja važno je voditi računa o metodološkoj usklađenosti, odnosno logici intervencije između analize postojećeg stanja i definisane vizije, prioritetnih ciljeva i mera za njihovo dostizanje. Shodno tome, identifikovani prioriteti i pripadajuće mere za njihovo dostizanje moraju odgovarati prepoznatim problemima i potencijalima razvoja, kako bi na adekvatna način Plan razvoja odgovorio na postojeće izazove i doprineo ostvarivanju planirane vizije razvoja AP Vojvodine.

d) Način sprovođenja i praćenja sprovođenja plana razvoja

Sam proces sprovođenja PRAPV će biti obezbeđen kroz usaglašenost srednjoročnih planova na pokrajinskom i lokalnom nivou sa PRAPV kao najvišim dokumentom razvojnog planiranja na teritoriji AP Vojvodine, u skladu sa Uredbom o srednjoročnom planiranju10. Takođe, sprovođenje će biti ostvaren kroz usaglašavanje planova razvoja JLS sa PRAPV, tokom pripreme planova ili u procesu revizije planova razvoja, imajući u vidu različitu dinamiku donošenja planova u JLS na teritoriji AP Vojvodina i PRAPV. Praćenje i vrednovanje će se vršiti na osnovu definisanih pokazatelja učinaka (detaljnije smernice za način sprovođenja, praćenja i vrednovanja date su u poglavlju 2.3 i 2.4).

______
9 https://rsjp.gov.rs/sr/dokumenti-kategorija/prirucnici/
10 "Službeni glasnik RS", broj 8 od 8. februara 2019.

2.3. Faza sprovođenja plana razvoja

Plan razvoja AP Vojvodine operacionalizuje se prvo kroz izradu i donošenje srednjoročnih planova razvoja na pokrajinskom nivou, kao i srednjoročnih planova razvoja JLS na teritoriji AP Vojvodine. Sprovođenje Plana razvoja biće obezbeđeno i kroz dokumenta javnih politika koji se donose na pokrajinskom ili nivou lokalne samouprave. Shodno tome, dokumentima javnih politika dalje se razrađuju i operacionalizuju prioritetni ciljevi i mere definisane u okviru Plana razvoja AP Vojvodine. Sa tim u vezi, Pokrajinska vlada, kao organ nadležan za izradu Plana razvoja, trebalo bi tokom konsultacija u procesu izrade PRAPV da donese odluku i o planskom okviru, odnosno odluku o broju i vrsti dokumenata javnih politika koje treba doneti u ključnim oblastima kako bi se doprinelo ostvarivanju prioritetnih ciljeva i mera definisanih u okviru PRAPV. Tom prilikom tako utvrđeni dokumenti javnih politika mogu preuzeti prioritetne ciljeve i mere definisane Planom razvoja AP Vojvodine.

Plan razvoja mora da zasniva na realističnim procenama finansijskog okvira koji treba da doprinese ostvarivanju zadatih ciljeva i mera. Planiranje sprovođenja mera sadržanih u Planu razvoja APV potrebno je sinhronizovati sa procesom programskog budžetiranja odnosno finansijskog planiranja, kontinuirano tokom godine, i to u skladu sa kalendarom objedinjenog procesa planiranja i budžetiranja.

Utvrđivanje troškova mera sadržanih u Planu razvoja vrši se u skladu sa Priručnikom za utvrđivanje troškova javnih politika i propisa, izrađenog od strane Republičkog sekretarijata za javne politike Vlade Republike Srbije.

Prilikom utvrđivanja finansijskog okvira, potrebno je izvršiti i analizu postojećih izdvajanja za pojedine mere (aktivnosti) koje su bile predmet finansiranja u prethodnim godinama11 u okviru Odluka o budžetu AP Vojvodina. Takođe, potrebno je izvršiti klasifikaciju prema merama koje su predmet Plana razvoja i pripremiti aproksimaciju i ekstrapolaciju troškova za budući period u skladu sa poznatim budžetskim okvirima zadatim u Zakonu o budžetskom sistemu i Fiskalnoj strategiji.

Pored navedenog, potrebno je sprovesti i analizu mogućih izvora finansiranja iz eksternih izvora finansiranja koji su poznati, ali i utvrditi nove izvore finansiranja koji su zasnovani na realnim osnovama.

Plan razvoja AP Vojvodine treba uskladiti i sa Agendom održivog razvoja 203012 Ujedinjenih nacija. S obzirom da je proces evropskih integracija prožet principima održivog razvoja i da se Srbija obavezala na sprovođenje ove Agende neophodno je obezbediti da se proces izrade PRAPV integriše sa procesom sprovođenja Agende 2030. To se može postići uvezivanjem prioritetnih ciljeva Plana razvoja sa globalnim ciljevima Agende 2030 i merenjem njihovog doprinosa ostvarivanju ciljeva održivog razvoja preko izabranih pokazateljima napretka definisanih u okviru Agende 203013.

_______
11 Pokriti period od najmanje istog broja prethodnih godina koliko će pokriti novi Plan razvoja.
12 https://www.stat.gov.rs/media /3707/un-sdg-brochu re-srb-cir-2018-2-web.pdf
13 http://sdg.indikatori.rs/

2.4. Faza praćenja i vrednovanja učinaka planskih dokumenata

Praćenje (monitoring) sprovođenja Plana razvoja je sistem prikupljanja i obrade podataka u vezi sa dostizanjem prioritetnih ciljeva i napretkom u realizaciji planiranih mera. Svrha prikupljanja i obrade podataka je utvrđivanje napretka u dostizanju planiranih ciljeva mereno pokazateljima učinka koji se definišu na nivou prioritetnih ciljeva i mera Plana razvoja.

Praćenje sprovođenja Plana razvoja AP Vojvodina omogućava da se utvrdi:

- Da li se mere i prioritetni ciljevi ostvaruju po planu i efikasno;

- Koji rizici se javljaju ili očekuju u ostvarenju učinaka Plana razvoja;

- Koje odluke treba doneti u slučaju odstupanja od planiranog, kao i

- Da li su planirani i ostvareni učinci i dalje relevantni za ostvarivanje vizije.

Praćenje se vrši kontinuirano, a uzimajući u obzir da se operacionalizacija Plana razvoja ostvaruje kroz srednjoročne planove organa i JLS na teritoriji AP Vojvodine kao i druge dokumente javnih politika koji će se definisati u ključnim oblastima za ostvarivanje prioritetnih ciljeva i upravo ovi dokumenti predstavljaju osnovu za praćenje sprovođenja Plana razvoja.

Posebno je značajno voditi računa o jasnom definisanju uloga i odgovornosti u delu prikupljanja podataka. Sa tim u vezi, odgovornost za prikupljanje podataka imaju rukovodioci organa, u skladu sa nadležnostima za konkretne podatke dok se prikupljeni podaci unose u prethodno pripremljene obrasce. Takođe poslovi na prikupljanju podataka treba da budu definisani kao sistemske aktivnosti, a ne kao povremeni i jednokratni zadaci.

Vrednovanje (evaluacija) Plana razvoja predstavlja postupak ocene ostvarenih efekata na kraju perioda sprovođenja, te ovaj postupak predstavlja naknadnu (ex-post) evaluaciju analizu efekata Plana. Tokom postupka evaluacije utvrđuje se da li su ostvarene željene promene i u kojoj meri; utvrđuju se razlozi odstupanja od planiranih ciljeva i definišemo preporuke za unapređenje narednog Plana razvoja. U postupku evaluacije ocenjuje se relevantnost, efektivnost, delotvornost, održivost i krajnji efekat realizovanih mera sadržanih u Planu razvoja u cilju njegovog preispitivanja, unapređenja, odnosno revizije i daljeg planiranja.

Shodno tome, vrednovanje treba da se sprovodi periodično, u skladu sa ZPS kojim je predviđeno da se po isteku svake treće kalendarske godine od donošenja Plana razvoja, nadležni organ Autonomne pokrajine usvaja Izveštaj o učincima.

Vrednovanje učinaka Plana razvoja sprovodi se uz uzimanje u obzir podataka i informacija dobijenih od svih organa i organizacija koje su odgovorne za sprovođenje mera odnosno aktivnosti, kao i podataka i informacija koje su pribavljene iz drugih izvora, a koje se odnose na učinke Plana razvoja i drugih javnih politika kreiranih u cilju ostvarivanja prioritetnih ciljeva Plana razvoja.

U skladu sa ZPS, Pokrajinska vlada je u obavezi da izradi godišnji izveštaj o učincima sprovođenja istog i da ga uputi Skupštini AP Vojvodine na usvajanje, najkasnije u roku od šest meseci od isteka izveštajne godine.

Po isteku svake treće kalendarske godine Koordinaciono telo izrađuje predlog Izveštaja o postignutim učincima Plana razvoja i dostavlja ga Pokrajinskoj vladi, koja ga dostavlja Skupštini AP Vojvodine na usvajanje, najkasnije u roku od šest meseci od isteka tog roka.

Nakon usvajanja izveštaja o učincima Plana razvoja, Skupština AP Vojvodine može utvrditi potrebu da se sprovede revizija Plana razvoja, na osnovu čega se pristupa izradi predloga izmena i dopuna plana razvoja.

U tom slučaju, Koordinaciono telo će inicirati reviziju postojećeg Plana razvoja, uz obrazloženje razloga za reviziju. Odluku kojom se pokreće revizija postojećeg Plana razvoja doneće Skupština APV, a tok postupka za reviziju biće sproveden po proceduri koja je propisana i za usvajanje Plana razvoja APV.

Prilikom izrade Plana razvoja potrebno je definisati i opisati institucionalni okvir za sprovođenje, praćenje i vrednovanje Plana razvoja AP Vojvodine uključujući i jasnu podelu odgovornosti tela i organa koji će učestvovati u tim procesima. Nakon definisanja prioritetnih ciljeva, mera, kao i pokazatelja učinka, potrebno je utvrditi odgovorne nosioce mera u okviru AP Vojvodine i razmotriti potrebu redefinisanja strukture koja je uspostavljena za potrebe izrade Plana razvoja. Prilikom definisanja institucionalnog okvira treba se pridržavati izvornih i poverenih nadležnosti organa AP Vojvodine kao i usvojenog institucionalnog okvira.

Nosioce mera (aktivnosti) čine organizacioni delovi AP Vojvodine u čijoj nadležnosti su definisane mere (aktivnosti iz srednjoročnog plana ili dokumenata javnih politika kojima se operacionalizuju ciljevi i mere PRAPV), službe APV, komunalna preduzeća, razvojne agencije, ustanove i/ili organizacije čiji je osnivač APV. Svi nosioci mera i aktivnosti iz Plana razvoja u svoje srednjoročne planove (i finansijske planove) uvrste i mere (aktivnosti) za čije su sprovođenje odgovorni, da ih sprovode i da izveštavaju Koordinaciono telo o rezultatima sprovođenja tih mera (aktivnosti), da utvrđuju eventualne probleme u sprovođenju mera i predlažu opcije za njihovo rešavanje.

SADRŽINA PLANA RAZVOJA AP VOJVODINE 2022-2030.

Strukturu i sadržinu Plana razvoja AP Vojvodine 2022-2030. godine treba kreirati prema obaveznim elementima plana razvoja.

U uvodu treba dati kratak osvrt na proces izrade Plana razvoja (metodološki sažetak), trajanje procesa, upravljačka struktura i drugi glavni učesnici, primenjeni konsultativni mehanizmi i uključivanje javnosti, referisanje na EU i Agendu 2030 i sažeto referisanje na međunarodne trendovi u razvoju i mogućnosti AP Vojvodine da iskoristi šanse u tim trendovima. Potrebno je predstaviti postojeće stanje u pogledu društveno-ekonomskog položaja AP Vojvodina u odnosu na Republiku Srbiju i EU u domenima, nacionalnog računa na regionalnom nivou, zaposlenosti, infrastrukturne opremljenosti, kao i opšte stanje zaštite životne sredine. Isključivo prezentovati agregatne podatke imajući u vidu da će se detaljniji prikaz stanja u datim oblastima biti prikazani Analizi postojećeg stanja. Uvod treba da pruži širu sliku i položaj Vojvodine u odnosu na geografski kontekst i time ukaže na moguće gepove, koji će biti predmet intervencija. Pored toga, potrebno je predstaviti kratki pregled postojećih izdvajanja za potrebe regionalnog razvoja na teritorije Vojvodine, kako iz nacionalnih tako i iz pokrajinskih sredstva. Uvod treba da sadrži i sažet prikaz sprovedenih javnih konsultacija i javne rasprave kao i glavnih zaključaka.

U poglavlju Pregled i analiza postojećeg stanja potrebno je dati sažeti prikaz analize postojećeg stanja u prioritetnim oblastima analize: društveno-ekonomska, stanje infrastrukture i životne sredine. U ovom delu treba prikazati sažetak zaključaka ex-post analize Programa razvoja AP Vojvodine za period 2014-2020. godina, kao i ključne probleme i njihove uzroke, kroz analizu izabranih ključnih pokazatelja. Takođe, treba da sadrži i sažeto predstavljanje glavnih elemenata SWOT matrice.

U poglavlju Vizija razvoja AP Vojvodine i Razvojni pravci treba dati tekst i kratko obrazloženje vizije Plana razvoja APV. Ukoliko se opredeli za definisanje pravaca razvoja u ovom delu treba dati kratko obrazloženje opredeljenih razvojnih pravaca i navođenje veze sa prioritetnim ciljevima koji slede.

U poglavlju Prioritetni ciljevi razvoja i mere treba dati formulaciju i obrazloženje prioritetnog cilja razvoja AP Vojvodine u kontekstu zaključaka analize postojećeg stanja i odgovora na zatečene probleme. U obrazloženju prioritetnog cilja treba navesti ključne izabrane pokazatelje analizirane u pregledu postojećeg stanja. U okviru ovog dela treba predstaviti i pokazatelje učinka (ishoda) za svaki odabrani cilj. Ovo poglavlje treba da sadrži i pregled mera za dostizanje prioritetnih ciljeva razvoja i za svaki prioritetni cilj razvoja predstaviti pregled grupe mera uz kratko obrazloženje glavnih očekivanih rezultata koji će se ostvariti nakon realizacije konkretne mere. Ukratko obrazložiti tip mere i vremenski rok sprovođenja i ukoliko je moguće prikazati pokazatelje rezultata za svaku konkretnu meru i nadležnost za njeno sprovođenje. Ukoliko je moguće navesti i indikativne troškove mere i način finansiranja. U tabelarnom formatu prikazati logiku intervencije Plana razvoja odnosno veze prioritetnih ciljeva i mera.

U poglavlju Okvir za sprovođenje, praćenje i vrednovanje Plana razvoja treba dati tabelaran prikaz prioritetnih ciljeva i mera sa pokazateljima učinka na nivou ishoda (prioritetnih ciljeva) i rezultata (mera) za koje se upisuju početne vrednosti, ciljne vrednosti i izvori provere. Tabelarni pregled treba da sadrži pregled institucija i organa nadležnih za sprovođenje, praćenje sprovođenja i izveštavanja uključujući i dinamiku izveštavanja.

Plan razvoja treba da sadrži Anekse, odnosno Akte (odluke, rešenja) koje je Pokrajinska vlada Vojvodine donela u vezi sa Planom razvoja; pojedinačne detaljne analize stanja; detaljni izveštaj o sprovedenim konsultacijama, detaljni izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi o Planu razvoja APV itd.