PRAVILNIKO BEZBEDNOSTI INFORMACIONO-KOMUNIKACIONOG SISTEMA GRADA BORA("Sl. list grada Bora", br. 42/2021) |
Ovim pravilnikom, u skladu sa Zakonom o informacionoj bezbednosti i Uredbom o bližem sadržaju Pravilnika o bezbednosti informaciono-komunikacionih sistema od posebnog značaja, načinu provere informaciono-komunikacionih sistema od posebnog značaja i sadržaju izveštaja o proveri informaciono-komunikacionog sistema od posebnog značaja, utvrđuju se mere zaštite, principi, način i procedure postizanja i održavanja adekvatnog nivoa bezbednosti informaciono-komunikacionih sistema (u danjem tekstu: informaciona bezbednost), kao i ovlašćenja i odgovornosti u vezi sa informacionom bezbednošću i resursima IKT sistema grada Bora (u daljem tekstu: IKT sistem).
Pod informaciono-komunikacionim sistemom koji je predmet zaštite od bezbednosnih rizika podrazumevaju se elektronske komunikacione mreže, elektronski uređaji na kojima se čuva i vrši obrada podataka korišćenjem računarskog programa, operativni i aplikativni računarski programi, programski kôd, podaci koji se čuvaju, obrađuju, pretražuju ili prenose pomoću elektronskih uređaja, organizaciona struktura putem koje se upravlja IKT sistemom, korisnički nalozi, tajne informacije za proveru verodostojnosti kao i tehnička i korisnička dokumentacija.
Ciljevi donošenja Pravilnika su:
1.određivanje načina i procedura za postizanje i održavanje adekvatnog nivoa informacione bezbednosti Grada Bora;
2.sprečavanje i ublažavanje posledica incidenata, kojima se ugrožava ili narušava informaciona bezbednost;
3. podizanje svesti kod donosilaca odluka, posebno rukovodilaca organa Grada Bora i zaposlenih o značaju informacione bezbednosti, rizicima i merama zaštite prilikom korišćenja IKT sistema;
4. propisivanje ovlašćenja i odgovornosti u vezi sa bezbednošću i resursima IKT sistema;
5.sveukupno unapređenje informacione bezbednosti i provera usklađenosti primene mera zaštite u gradu Boru.
Mere propisane ovim pravilnikom služe prevenciji od nastanka incidenata i minimizaciji štete od incidenata i primenjuju se u svim organizacionim jedinicama Uprave grada Bora, u svim službama i organizacijama, koje osniva nadležni organ Grada Bora, prema posebnom zakonu, na sve zaposlene - korisnike informatičkih resursa, kao i na treća lica koja koriste informatičke resurse Grada Bora.
Zaposleni u Gradskoj upravi odnosno u svim službama i organizacijama, koje osniva nadležni organ Grada Bora, potpisuju izjavu da su upoznati sa odredbama ovog Pravilnika. Jedan primerak ove izjave se čuva u personalnom dosijeu zaposlenog, sa jasno vidljivim datumom potpisivanja.
Za praćenje primene mera bezbednosti, kao i za proveru da su podaci zaštićeni na način koji je utvrđen ovim aktom i internim procedurama odgovorni su načelnik Gradske uprave i rukovodilac osnovne organizacione jedinice u čijem su delokrugu IKT poslovi (Odeljenje za upravu i opšte poslove).
Merama zaštite IKT sistema se obezbeđuje prevencija od nastanka incidenata, odnosno prevencija i minimizacija štete od incidenata koji ugrožavaju vršenje nadležnosti i obavljanje delatnosti, a posebno u okviru pružanja usluga drugim licima.
1. Organizaciona struktura, sa utvrđenim poslovima i odgovornostima zaposlenih, kojom se ostvaruje upravljanje informacionom bezbednošću u okviru grada Bora.
Grad Bor u okviru organizacione strukture utvrđuje poslove i odgovornosti rukovodilaca i zaposlenih u cilju upravljanja informacionom bezbednošću.
Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta utvrđuju se radna mesta na kojima se obavljaju poslovi od značaja za obezbeđivanje i praćenje bezbednosti informacionog sistema u svakom od organa Grada Bora, stepen obuke i kvalifikacija zaposlenih i nivoi pristupa informacionim resursima.
Svaki zaposleni-korisnik resursa IKT sistema je odgovoran za bezbednost resursa IKT sistema koje koristi radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti.
Za kontrolu i nadzor nad obavljanjem poslova zaposlenih-korisnika, u cilju zaštite i bezbednosti IKT sistema, kao i za obavljanje poslova iz oblasti bezbednosti celokupnog IKT sistema Grada Bora nadležan je načelnik Gradske uprave i rukovodilac osnovne organizacione jedinice u čijem su delokrugu IKT poslovi (Odeljenje za upravu i opšte poslove), odnosno rukovodilac službe i organizacije, koje osniva nadležni organ Grada Bora, prema posebnom zakonu.
Pod poslovima iz oblasti bezbednosti utvrđuju se:
- poslovi zaštite informacionih dobara, odnosno sredstava i imovine za nadzor nad poslovnim procesima od značaja za informacionu bezbednost;
- poslovi upravljanje rizicima u oblasti informacione bezbednosti, kao i poslovi predviđeni procedurama u oblasti informacione bezbednosti;
- poslovi onemogućavanja, odnosno sprečavanja neovlašćene ili nenamerne izmene, oštećenja ili zloupotrebe sredstava, odnosno informacionih dobara IKT sistema Grada Bora, kao i pristup, izmene ili korišćenje sredstava bez ovlašćenja i bez evidencije o tome;
- praćenje aktivnosti, revizije i nadzora u okviru upravljanja informacionom bezbednošću;
- obaveštavanje nadležnih organa o incidentima u IKT sistemu, u skladu sa propisima.
U slučaju incidenta službenik na poslovima administriranja računarske opreme, mreže i pratećeg softvera, obaveštava načelnika gradske uprave, koji u skladu sa propisima obaveštava nadležne organe u cilju rešavanja nastalog bezbednosnog incidenta.
2. Bezbednost rada na daljinu i upotreba mobilnih uređaja
Neregistrovani korisnici, putem mobilnih uređaja mogu da pristupe samo onim delovima mreže koji su konfigurisani tako da omogućavaju pristup Internetu ali ne i delovima mreže kroz koju se obavlja službena komunikacija.
3. Obezbeđivanje da lica koja koriste IKT sistem odnosno upravljaju IKT sistemom budu osposobljena za posao koji rade i razumeju svoju odgovornost
Načelnik gradske uprave se stara da zaposleni koji upravljaju IKT sistemom, odnosno zaposleni koji koriste IKT sistem imaju adekvatan stepen obrazovanja i sposobnosti, kao i svest o značaju poslova koje obavljaju. Njihove odgovornosti se utvrđuju procedurom o pravima pristupa informacionom sistemu, rešenjem o raspoređivanju na određeno radno mesto (za službenike), ugovorom o radu (za nameštenike), posebnim ugovorima (o privremenim i povremenim poslovima i sl.) za radno angažovana lica po drugom osnovu i sporazumom o poverljivosti.
Rukovodilac organizacione jedinice nadležne za IKT i službenici koji upravljaju IKT sistemom se procedurom o pravima pristupa informacionom sistemu ili rešenjem o raspoređivanju ovlašćuju za preduzimanje hitnih i neodložnih mera u slučaju postojanja neposredne opasnosti za podatke i dokumentaciju koje su pod merama zaštite.
U postupku zasnivanja radnog odnosa za zaposlene koji upravljaju IKT sistemom odnosno zaposlene koji koriste IKT sistem u gradskoj upravi se provode radnje u cilju provere ispunjenosti uslova srazmerno poslovnim zahtevima, klasifikaciji informacija kojima se na radnom mestu koje se popunjava odobrava pristup i sagledanim rizicima.
Svi zaposleni i radno angažovana lica po drugom osnovu, kojima je dodeljen pristup poverljivim informacijama, moraju potpisati sporazum o poverljivosti i zaštiti podataka i informacija od trećih lica, pre nego što im se dozvoli pristup opremi za obradu informacija.
Programima stručnog usavršavanja u Gradskoj upravi se obezbeđuje da se zaposleni koji su nadležni za praćenje, analizu, izveštavanje i preduzimanje aktivnosti na planu sprovođenja usvojene politike i procedura u oblasti informacione bezbednosti kontinuirano obučavaju u cilju unapređenja tehničkog i tehnološkog znanja. Svi službenici gradske uprave su u obavezi da završe odgovarajuću obuku i redovno stiču nova i obnavljaju postojeća znanja o procedurama koje uređuju bezbednost informacija, na način koji odgovara njihovom poslovnom angažovanju i radnom mestu.
Disciplinski postupak se sprovodi protiv zaposlenih koji su narušili bezbednost informacija ili na drugi način izvršili povredu pravila i politike na snazi i u primeni u Gradu Boru. Disciplinski postupak se pokreće po predlogu načelnika gradske odnosno rukovodioca službi i organizacijama, koje osniva nadležni organ Grada Bora, prema posebnom zakonu.
Zaposleni i po drugom osnovu angažovana lica, dužni su da čuvaju poverljive i druge informacije koje su od značaja za informacionu bezbednost IKT sistema, nakon prestanka ili promene radnog angažovanja. Dužnosti i obaveze koje ostaju važeće i posle prestanka angažovanja su sadržane u tekstu rešenja o raspoređivanju, ugovora o radu, odnosno ugovora o angažovanju lica van radnog odnosa.
4. Zaštita od rizika koji nastaju pri promenama poslova ili prestanka radnog angažovanja lica zaposlenih kod operatora IKT sistema
Za postupanja prilikom prestanka zaposlenja ili angažovanja zadužen je službenik za ljudske resurse Odeljenja za upravu i opšte poslove u saradnji sa službenicima koji upravljaju IKT sistemom koji preduzimaju sledeće aktivnosti:
1) proveravaju ispunjenost svih uslova u pogledu čuvanja i iznošenja podataka u elektronskom i papirnom formatu;
2) pregledaju sve naloge i pristupe sistemu koji su bili dostupni službeniku odnosno namešteniku, preuzimaju od njega elektronske i druge mobilne uređaje;
3) proveravaju vraćene mobilne uređaje i uređaje za prenošenje podataka;
4) daju nalog za ukidanje naloga elektronske pošte i svih drugih prava pristupa sistemu na dan prestanka radnog odnosa ili drugog osnova angažovanja;
5) pregledaju sve naloge za pristup i prikupljaju pristupne šifre i kodove sa ciljem ukidanja/promene istih na dan odlaska;
6) preuzimaju kartice ili druge uređaje kojima se omogućava pristup poslovnim prostorijama i opremi.
5. Identifikovanje informacionih dobara i određivanje odgovornosti za njihovu zaštitu
Informaciona dobra Grada Bora su svi resursi koji sadrže poslovne informacije Uprave grada Bora, odnosno, putem kojih se vrši izrada, obrada, čuvanje, prenos, brisanje i uništavanje podataka u IKT sistemu, uključujući sve elektronske zapise, računarsku opremu, mobilne uređaje, baze podataka, poslovne aplikacije, konfiguraciju hardverskih komponenata, tehničku i korisničku dokumentaciju, unutrašnje pravilnike koji se odnose na IKT sistem i sl.)
Evidenciju o informacionim dobrima vodi službenik na poslovima administriranja računarske opreme, mreže i pratećeg softvera, u papirnoj ili elektronskoj formi.
U skladu sa Zakonom o budžetskom računovodstvu, Uredbom o budžetskom računovodstvu i Pravilnikom o načinu i rokovima vršenja popisa imovine i obaveza korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem nadležna organizaciona jedinica za budžet i finansije u saradnji sa službenicima koji upravljaju IKT sistemom vrši identifikaciju imovine koja je predmet zaštite i dokumentuje njen životni ciklus.
Predmet zaštite su:
- hardverske i softverske komponente IKT sistema
- podaci koji se obrađuju ili čuvaju na komponentama IKT sistema
- korisnički nalozi i drugi podaci o korisnicima informatičkih resursa IKT sistema
6. Klasifikovanje podataka tako da nivo njihove zaštite odgovara značaju podataka u skladu sa načelom upravljanja rizikom iz Zakona o informacionoj bezbednosti
Klasifikovanje podatka je postupak utvrđivanja i pojedinačnog dodeljivanja nivoa tajnosti podatka, u skladu sa njihovim značajem. Klasifikaciona šema poverljivosti informacija je zasnovana na četiri nivoa:
1) otkrivanje ne izaziva nikakvu štetu;
2) otkrivanje izaziva manju neprijatnost ili manju štetu;
3) otkrivanje ima značajan kratkoročni uticaj na obavljanje poslova iz delokruga Grada Bora;
4) otkrivanje ima ozbiljan uticaj na dugoročne strateške ciljeve ili obavljanje poslova iz delokruga Grada Bora.
Grad Bor vrši klasifikaciju radi:
1) jačanja korisničke odgovornosti, kako bi korisnici mogli da uoče i prepoznaju poslovnu vrednost podatka prilikom čuvanja ili slanja i postanu svesni odgovornosti za neovlašćeno korišćenje ili prenošenje;
2) podizanja svesti o vrednosti informacije ili dokumenta;
3) zaštite podataka u pokretu radi bolje i inteligentnije integracije sa DLP, WEB gateway i ostalim proizvodima za zaštitu parametara i krajnjih uređaja.
Podaci koji se nalaze u IKT sistemu predstavljaju tajnu, ako su tako definisani odredbama posebnim propisima1.
Podaci koji se označe kao tajni, moraju biti zaštićeni u skladu sa odredbama Uredbe o posebnim merama zaštite tajnih podataka u informaciono-telekomunikacionim sistemima ("Sl. glasnik RS", br. 53/2011 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07, 65/08 i 16/11).
Detaljan opis informacija, nosačima informacija i dostupnosti podataka nalazi se u Informatoru o radu Grada Bora.
____________
1 Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10), Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/18), Zakon o tajnosti podataka ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009), kao i Uredba o načinu i postupku označavanja tajnosti podataka, odnosno dokumenata ("Sl. glasnik RS", br. 8/2011)
Službenik na poslovima administriranja računarske opreme, mreže i pratećeg softvera, će uspostaviti organizaciju pristupa i rada sa podacima, posebno onima koji budu označeni stepenom službenosti ili tajnosti u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka, tako da:
- podaci i dokumenti (posebno oni sa oznakom tajnosti) mogu da se snime (arhiviraju, zapišu) na serveru na kome se snimaju podaci, u folderu nad kojim će pravo pristupa imati samo zaposleni-korisnici kojima je to pravo obezbeđeno odlukom načelnika.
- podaci i dokumenti (posebno oni sa oznakom tajnosti) mogu da se snime na druge nosače (eksterni hard disk, USB, CD, DVD) samo od strane ovlašćenih zaposlenih - korisnika na poslovima poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i zaštite građana i materijalnih dobara od elementarnih i drugih nepogoda i poslovima iz oblasti odbrane.
Evidenciju nosača na kojima su snimljeni podaci, vodi službenik na poslovima administriranja računarske opreme, mreže i pratećeg softvera, i ti mediji moraju biti propisno obeleženi i odloženi na mesto na kome će biti zaštićeni od neovlašćenog pristupa.
U slučaju transporta medija sa podacima, načelnik Uprave će odrediti odgovornu osobu i način transporta.
U slučaju isteka rokova čuvanja podataka koji se nalaze na medijima, podaci moraju biti nepovratno obrisani, a ako to nije moguće, takvi mediji moraju biti fizički oštećeni, odnosno uništeni.
8. Ograničenje pristupa podacima i sredstvima za obradu podataka
Pristup resursima IKT sistema određen je vrstom naloga, odnosno dodeljenom ulogom koju zaposleni-korisnik ima.
Zaposleni koji ima administratorski nalog, ima prava pristupa svim resursima IKT sistema (softverskim i hardverskim, mreži i mrežnim resursima) u cilju instalacije, održavanja, podešavanja i upravljanja resursima IKT sistema.
Zaposleni - korisnik može da koristi samo svoj korisnički nalog koji je dobio od administratora i ne sme da omogući drugom licu korišćenje njegovog korisničkog naloga, sem administratoru za podešavanje korisničkog profila i radne stanice.
Zaposleni-korisnik koji na bilo koji način zloupotrebi prava, odnosno resurse IKT sistema, podleže krivičnoj i disciplinskoj odgovornosti.
Zaposleni-korisnik dužan je da poštuje i sledeća pravila bezbednog i primerenog korišćenja resursa IKT sistema, i to da:
1) koristi informatičke resurse isključivo u poslovne svrhe;
2) prihvati da su svi podaci koji se skladište, prenose ili procesiraju u okviru informatičkih resursa vlasništvo grada Bora i da mogu biti predmet nadgledanja i pregledanja;
3) postupa sa poverljivim podacima u skladu sa propisima, a posebno prilikom kopiranja i prenosa podataka;
4) bezbedno čuva svoje lozinke, odnosno da ih ne odaje drugim licima;
5) menja lozinke saglasno utvrđenim pravilima;
6) pre svakog udaljavanja od radne stanice, odjavi se sa sistema, odnosno zaključa radnu stanicu;
7) zahtev za instalaciju softvera ili hardvera podnosi u pisanoj formi, odobren od strane neposrednog rukovodioca;
8) obezbedi sigurnost podataka u skladu sa važećim propisima;
9) pristupa informatičkim resursima samo na osnovu eksplicitno dodeljenih korisničkih prava;
10) ne sme da zaustavlja rad ili briše antivirusni program, menja njegove podešene opcije, niti da neovlašćeno instalira drugi antivirusni program;
11) na radnoj stanici ne sme da skladišti sadržaj koji ne služi u poslovne svrhe;
12) izrađuje zaštitne kopije (backup) podataka u skladu sa propisanim procedurama;
13) koristi internet i elektronsku poštu u Upravi grada Bora u skladu sa propisanim procedurama;
14) prihvati da se određene vrste informatičkih intervencija (izrada zaštitnih kopija, ažuriranje programa, pokretanje antivirusnog programa i sl.) obavljaju u utvrđeno vreme;
15) prihvati da svi pristupi informatičkim resursima i informacijama treba da budu zasnovani na principu minimalne neophodnosti;
16) prihvati da tehnike sigurnosti (anti virus programi, firewall, sistemi za detekciju upada, sredstva za šifriranje, sredstva za proveru integriteta i dr.) sprečavaju potencijalne pretnje IKT sistemu;
17) ne sme da instalira, modifikuje, isključuje iz rada ili briše zaštitni, sistemski ili aplikativni softver, osim ako to nije sklopu održavanja sistema ili otklanjanja problema, uz saglasnost nadređenog.
9. Odobravanje ovlašćenog pristupa i sprečavanje neovlašćenog pristupa IKT sistemu i uslugama koje IKT sistem pruža
Pravo pristupa imaju samo zaposleni/korisnici koji imaju administratorske ili korisničke naloge.
Administratorski nalog je jedinstveni nalog kojim je omogućen pristup i administracija svih resursa IKT sistema, kao i otvaranje novih i izmena postojećih naloga.
Administratorski nalog može/mogu da koristi/e samo zaposleni na poslovima administriranja računarske opreme, mreže i pratećeg softvera.
Korisnički nalog se sastoji od korisničkog imena i lozinke, koji se mogu ukucavati ili čitati sa medija na kome postoji elektronski sertifikat, na osnovu koga/jih se vrši autentifikacija - provera identiteta i autorizacija - provera prava pristupa, odnosno prava korišćenja resursa IKT sistema od strane zaposlenog-korisnika.
Korisnički nalozi su jedinstveni, tako da se korisnici mogu vezati uz njih i učiniti odgovornim za svoje aktivnosti. Korisnički nalog dodeljuje administrator, na osnovu zahteva zaposlenog zaduženog za upravljanje ljudskim resursima u saradnji sa neposrednim rukovodiocem i to tek nakon unosa podataka o zaposlenom u softver za upravljanje ljudskim resursima, a u skladu sa potrebama obavljanja poslovnih zadataka od strane zaposlenog-korisnika. Svakom korisniku se dodeljuje pravo pristupa IKT sistemu u skladu sa radnim zadacima koje obavlja. Korisniku se dodeljuju jedinstveni podaci za logovanje i jedinstvena šifra za logovanje, koji se ne smeju deliti sa drugim korisnicima.
Administrator vodi evidenciju o korisničkim nalozima, proverava njihovo korišćenje, menja prava pristupa i ukida korisničke naloge na osnovu zahteva zaposlenog na poslovima upravljanja ljudskim resursima, odnosno nadležnog rukovodioca.
Korišćenje zajedničkih identifikatora dozvoljava se samo onda kada je to pogodno za obavljanje posla uz prethodno odobrenje. Korisnicima kojima je prestao radni odnos ili period angažovanja trenutno se onemogućavaju ili uklanjaju korisnički nalozi. Svakom korisniku se dodeljuje pravo pristupa IKT sistemu u skladu sa radnim zadacima koje obavlja. Korisniku se dodeljuju jedinstveni podaci za logovanje i jedinstvena šifra za logovanje, koji se ne smeju deliti sa drugim korisnicima. Administrator IKT sistema svakih 12 meseci vrši preispitivanje prava korisnika na pristup, kao i nakon svake promene (unapređenje, razrešenje i kraj zaposlenja).
Redovne poslovne aktivnosti se ne vrše iz privilegovanih korisničkih naloga. Kompetencije korisnika sa privilegovanim pravima na pristup se redovno preispituju radi provere da li su u skladu sa njihovim obavezama.
10. Utvrđivanje odgovornosti korisnika za zaštitu sopstvenih sredstava za autentikaciju
Korisnički nalog se sastoji od korisničkog imena i lozinke.
(Primer: Korisničko ime se kreira po matrici ime.prezime, latiničnim pismom bez upotrebe slova đ, ž, lj, nj, ć, č, dž, š.
(Preporuka: Umesto ovih slova koristiti slova iz tabele.)
Ćirilična slova |
Latinična slova |
Ђ |
dj |
Ж |
z |
Љ |
lj |
Њ |
nj |
ћ, ч |
c |
Ш |
s |
Џ |
dz |
Lozinka mora da sadrži minimum šest karaktera kombinovanih od malih i velikih slova, cifara i specijalnih znakova.
Lozinka ne sme da sadrži ime, prezime, datum rođenja, broj telefona i druge prepoznatljive podatke.
Ako zaposleni-korisnik posumnja da je drugo lice otkrilo njegovu lozinku dužan je da istu odmah izmeni.
Zaposleni-korisnik dužan je da menja lozinku najmanje jednom u 6 meseci.
Ista lozinka se ne sme ponavljati u vremenskom periodu od godinu dana.
Korisnički nalog može da se se kreira i na osnovu podataka koji se nalaze na mediju sa kvalifikovanim elektronskim sertifikatom (npr. lična karta sa čipom i upisanim sertifikatom).
Prijavljivanje u IKT sistem Grada Bora se vrši ubacivanjem medija sa elektronskim sertifikatom u čitač kartica.
Neovlašćeno ustupanje korisničkog naloga drugom licu, podleže disciplinskoj odgovornosti.
11. Predviđanje odgovarajuće upotrebe kriptozaštite radi zaštite tajnosti, autentičnosti odnosno integriteta podataka
Pristup resursima IKT sistema grada Bora ne zahteva posebnu kriptozaštitu.
Zaposleni-korisnici koriste kvalifikovane elektronske sertifikate za elektronsko potpisivanje dokumenata kao i autentifikaciju i autorizaciju pristupa pojedinim aplikacijama.
Zaposleni na poslovima IKT su zaduženi za instalaciju potrebnog softvera i hardvera za korišćenje sertifikata.
Zaposleni-korisnici su dužni da čuvaju svoje kvalifikovane elektronske sertifikate kako ne bi došli u posed drugih lica.
12. Fizička zaštita objekata, prostora, prostorija odnosno zona u kojima se nalaze sredstva i dokumenti IKT sistema i obrađuju podaci u IKT sistemu
U gradu Boru se obezbeđuje primenjuje odgovarajuća kontrola pristupa, čime se omogućava fizička bezbednost kancelarija, prostorija i sredstava. Takođe, bezbednim konfigurisanjem se onemogućava pristup ključnoj opremi a u cilju sprečavanja vidljivosti poverljivih informacija, aktivnostima spolja.
13. Zaštita od gubitka, oštećenja, krađe ili drugog oblika ugrožavanja bezbednosti sredstava koja čine IKT sistem
Ulaz u prostoriju u kojoj se nalazi IKT oprema, dozvoljen je samo administratoru IKT sistema/zaposlenima na poslovima IKT.
Osim administratora sistema, pristup administrativnoj zoni mogu imati i treća lica u cilju instalacije i servisiranja određenih resursa IKT sistema, a po prethodnom odobrenju načelnika Uprave, i uz prisustvo nadležnog lica - službenik na poslovima administriranja računarske opreme, mreže i pratećeg softvera.
Pristup administrativnoj zoni može imati i zaposleni na poslovima održavanja higijene uz prisustvo nadležnog lica - službenik na poslovima administriranja računarske opreme, mreže i pratećeg softvera.
Prostorija mora biti vidljivo obeležena i u njoj se mora nalaziti protivpožarna oprema, koja se može koristiti samo u slučaju požara u prostoriji u kojoj se nalazi IKT oprema i mediji sa podacima.
Prozori i vrata na ovoj prostoriji moraju uvek biti zatvoreni, i po potrebi obezbeđeni rešetkom.
Serveri i aktivna mrežna oprema (switch, modem, router, firewall), moraju stalno biti priključeni na uređaje za neprekidno napajanje - UPS.
U slučaju nestanka električne energije, u periodu dužem od kapaciteta UPS-a, ovlašćeno lice je dužno da isključi opremu u skladu sa procedurama proizvođača opreme.
IKT oprema iz prostorije se u slučaju opasnosti (požar, vremenske nepogode i sl.) može izneti i bez odobrenja načelnika.
U slučaju iznošenja opreme radi selidbe, ili servisiranja, neophodno je odobrenje načelnika koji će odrediti uslove, način i mesto iznošenja opreme.
Ako se oprema iznosi radi servisiranja, pored odobrenja načelnika Uprave, potrebno je sačiniti zapisnik u kome se navodi naziv i tip opreme, serijski broj, naziv servisera, ime i prezime ovlašćenog lica servisera.
Ugovorom sa serviserom mora biti definisana obaveza zaštite podataka koji se nalaze na medijima koji su deo IKT resursa Grada Bora.
14. Obezbeđivanje ispravnog i bezbednog funkcionisanja sredstava za obradu podataka
Zaposleni na poslovima IKT kontinuirano nadziru i proveravaju funkcionisanje sredstava za obradu podataka i upravljaju rizicima koji mogu uticati na bezbednost IKT sistema i, u skladu sa tim, planiraju, odnosno predlažu načelniku Uprave odgovarajuće mere.
Pre uvođenja u rad novog softvera neophodno je napraviti kopiju-arhivu postojećih podataka, u cilju pripreme za proceduru vraćanja na prethodnu stabilnu verziju.
Instaliranje novog softvera kao i ažuriranje postojećeg, odnosno instalacija nove verzije, može se vršiti na način koji ne ometa operativni rad zaposlenih-korisnika.
U slučaju da se na novoj verziji softvera koji je uveden u operativni rad primete bitni nedostaci koji mogu uticati na rad, potrebno je primeniti proceduru za vraćanje na prethodnu stabilnu verziju softvera.
15. Zaštita podataka i sredstva za obradu podataka od zlonamernog softvera
Zaštita od zlonamernog softvera na mreži sprovodi se u cilju zaštite od virusa i druge vrste zlonamernog koda koji u računarsku mrežu mogu dospeti internet konekcijom, imejlom, zaraženim prenosnim medijima (USB memorija, CD itd.), instalacijom nelicenciranog softvera i sl.
Za uspešnu zaštitu od virusa na svakom računaru je instaliran antivirusni program. Svakodnevno se automatski vrši dopuna antivirusnih definicija.
Zabranjeno je zaustavljanje i isključivanje antivirusnog softvera tokom skeniranja prenosnih medija.
Prenosivi mediji, pre korišćenja, moraju biti provereni na prisustvo virusa. Ako se utvrdi da prenosivi medij sadrži viruse, ukoliko je to moguće, vrši se čišćenje medija antivirusnim softverom.
Rizik od eventualnog gubitka podataka prilikom čišćenja medija od virusa snosi donosilac medija.
U cilju zaštite, odnosno upada u IKT sistem Grada Bora sa interneta, službenik na poslovima administriranja računarske opreme, mreže i pratećeg softvera je dužan da održava sistem za sprečavanje upada.
Rukovodioci organizacionih jedinica određuju koji zaposleni imaju pravo pristupa internetu radi prikupljanja podataka i ostalih informacija vezanih za obavljanje poslova u njihovoj nadležnosti.
Korisnicima koji su priključeni na IKT sistem je zabranjeno samostalno priključivanje na internet (priključivanje preko sopstvenog modema), pri čemu službenik na poslovima administriranja računarske opreme, mreže i pratećeg softvera može ukinuti pristup internetu u slučaju dokazane zloupotrebe istog.
Korisnici IKT sistema koji koriste internet moraju da se pridržavaju mera zaštite od virusa i upada sa interneta u IKT sistem, a svaki računar čiji se zaposleni-korisnik priključuje na Internet mora biti odgovarajuće podešen i zaštićen, pri čemu podešavanje vrši službenik na poslovima administriranja računarske opreme, mreže i pratećeg softvera.
Prilikom korišćenja interneta treba izbegavati sumnjive WEB stranice, s obzirom da to može prouzrokovati probleme - neprimetno instaliranje špijunskih programa i slično.
U slučaju da korisnik primeti neobično ponašanje računara, zapažanje treba bez odlaganja da prijavi službeniku na poslovima administriranja računarske opreme, mreže i pratećeg softvera.
Strogo je zabranjeno gledanje filmova i igranje igrica na računarima i "krstarenje" WEB stranicama koje sadrže nedoličan sadržaj, kao i samovoljno preuzimanje istih sa interneta.
Nedozvoljena upotreba interneta obuhvata:
- instaliranje, distribuciju, oglašavanje, prenos ili na drugi način činjenje dostupnim "piratskih" ili drugih softverskih proizvoda koji nisu licencirani na odgovarajući način;
- narušavanje sigurnosti mreže ili na drugi način onemogućavanje poslovne internet komunikacije;
- namerno širenje destruktivnih i opstruktivnih programa na internetu (internet virusi, internet trojanski konji, internet crvi i druge vrste malicioznih softvera);
- nedozvoljeno korišćenje društvenih mreža i drugih internet sadržaja koje je ograničeno;
- preuzimanje (download) podataka velike "težine" koje prouzrokuje "zagušenje" na mreži;
- preuzimanje (download) materijala zaštićenih autorskim pravima;
- korišćenje linkova koji nisu u vezi sa poslom (gledanje filmova, audio i videostreaming i sl.);
- nedozvoljeni pristup sadržaju, promena sadržaja, brisanje ili prerada sadržaja preko interneta.
Korisnicima koji neadekvatnim korišćenjem interneta uzrokuju zagušenje, prekid u radu ili narušavaju bezbednost mreže može se oduzeti pravo pristupa.
Lista provera koje se sprovode u cilju zaštite od zlonamernog softvera obuhvata ali se ne ograničava na:
a) proveru, pre korišćenja, svih datoteka na elektronskim ili optičkim medijumima, kao i datoteka primljenih preko mreža, da li sadrže zlonamerni softver;
b) proveru, pre korišćenja, sadržaja priloga elektronske pošte i preuzetih sadržaja, da li sadrže zlonamerni softver; ova provera se sprovodi na raznim mestima, npr. na serverima za elektronsku poštu, na stonim računarima ili prilikom ulaska u mrežu operatora IKT sistema;
v) proveru postojanja zlonamernih softvera na veb-stranicama;
g) obuka za izveštavanje i oporavak od napada zlonamernim softverom;
d) pripremu odgovarajućih planova za kontinuitet poslovanja prilikom oporavka od napada zlonamernim softverom, uključujući sve neophodne rezervne kopije podataka i softvera i mehanizme za oporavak;
đ) implementaciju procedura za redovno prikupljanje informacija, kao što je pretplata na adresne spiskove za dostavu ili provera veb-stranica na kojima se daju informacije o novim zlonamernim softverima;
e) implementaciju procedura za verifikovanje informacija o zlonamernim softverima i obezbeđenje da su upozoravajući izveštaji tačni i informativni; za razlikovanje lažnih od stvarnih zlonamernih softvera koriste se kvalifikovani izvori, npr. provereni časopisi, pouzdane stranice na Internet mreži ili isporučioci programa protiv zlonamernih softvera.
16. Zaštita od gubitka podataka
Rezervne kopije informacija, softvera i duplikati sistema se redovno izrađuju i ispituju. Zaštitne kopije korisnicima obezbeđuju korisničke podatke, funkcionalnost servisa i aplikacija nakon uništenja ili oštećenja koja su nastala usled hakerskih napada, otkaza hardvera, grešaka korisnika, prirodnih katastrofa i drugih nesreća.
Pod zaštitnim kopijama podrazumeva se pravljenje rezervnih kopija korisničkih podataka, konfiguracionih i log fajlova, kritičnih fajlova za funkcionisanje operativnih sistema (serverskih, korisničkih i komunikacionih) ili celih operativnih sistema, aplikacija, servisa i baze podataka.
Zaštitne kopije treba da omoguće brzo i efikasno vraćanje u funkciju sistema u slučaju neželjenih događaja, i treba ih praviti u vreme kada se ne umanjuje raspoloživost servisa, aplikacija, baza podataka i komunikacionih kapaciteta IKT sistema. Za čuvanje zaštitnih kopija koriste se magnetne trake, eksterni hard diskovi i CD/DVD mediji.
Dnevno kopiranje-arhiviranje vrši se za svaki radni dan u sedmici, od 20 časova svakog radnog dana.
Nedeljno kopiranje-arhiviranje vrši se poslednjeg radnog dana u nedelji, od 20 čas.
Mesečno kopiranje-arhiviranje vrši se poslednjeg radnog dana u mesecu, za svaki mesec posebno, od 20 časa.
Godišnje kopiranje-arhiviranje vrši se poslednjeg radnog dana u godini.
Svaki primerak godišnje kopije-arhive čuva se u roku koji je definisan Uputstvom o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave ("Sl. glasnik RS", br. 10/93, 14/93-ispr., 67/2016 i 3/2017).
Svaki primerak prenosnog informatičkog medija sa kopijama-arhivama, mora biti označen brojem, vrstom (dnevna, nedeljna, mesečna, godišnja), datumom izrade kopije-arhive, kao i imenom zaposlenog-korisnika koji je izvršio kopiranje-arhiviranje.
17. Čuvanje podataka o događajima koji mogu biti od značaja za bezbednost IKT sistema
O aktivnostima administratora i zaposlenih-korisnika vode se dnevnici aktivnosti (activitylog, history, securitylog, transactionlog i dr).
Svakog poslednjeg radnog dana u nedelji datoteke u kojima se nalazi dnevnik aktivnosti se arhiviraju po proceduri za izradu kopija-arhiva ostalih podataka u IKT sistemu, u skladu sa čl. 20 ovog pravilnika.
18. Obezbeđivanje integriteta softvera i operativnih sistema
U IKT sistemu može da se instalira samo softver za koji postoji važeća licenca u vlasništvu Uprave grada Bora, odnosno Freeware i Opensource verzije.
Instalaciju i podešavanje softvera može da vrši samo službenik na poslovima administriranja računarske opreme, mreže i pratećeg softvera odnosno zaposleni-korisnik koji ima ovlašćenje za to.
Instalaciju i podešavanje softvera može da izvrši i treće lice, u skladu sa Ugovorom o nabavci, odnosno održavanju softvera.
Pre svake instalacije nove verzije softvera, odnosno podešavanja, neophodno je napraviti kopiju postojećeg, kako bi se obezbedila mogućnost povratka na prethodno stanje u slučaju neočekivanih situacija.
19. Zaštita od zloupotrebe tehničkih bezbednosnih slabosti IKT sistema
Službenik na poslovima administriranja računarske opreme, mreže i pratećeg softvera, najmanje jednom mesečno a po potrebi i češće vrši analizu dnevnika aktivnosti (activitylog, history, securitylog, transactionlog i dr) u cilju identifikacije potencijalnih slabosti IKT sistema.
Ukoliko se identifikuju slabosti koje mogu da ugroze bezbednost IKT sistema, službenik na poslovima administriranja računarske opreme, mreže i pratećeg softvera je dužan da odmah izvrši podešavanja, odnosno instalira softver koji će otkloniti uočene slabosti.
20. Obezbeđivanje da aktivnosti na reviziji IKT sistema imaju što manji uticaj na funkcionisanje sistema
Revizija IKT sistema se mora vršiti tako da ima što manji uticaj na poslovne procese korisnika- zaposlenih. Ukoliko to nije moguće u radno vreme, onda se vrši nakon završetka radnog vremena korisnika- zaposlenih, čiji bi poslovni proces bio ometan, uz prethodnu saglasnost načelnika Uprave.
21. Zaštita podataka u komunikacionim mrežama uključujući uređaje i vodove
Komunikacioni kablovi i kablovi za napajanje moraju biti postavljeni u zidu ili kanalicama, tako da se onemogući neovlašćen pristup, odnosno da se izvrši izolacija od mogućeg oštećenja.
Mrežna oprema (switch, router, firewall) se mora nalaziti u zaključanom rack ormanu.
Službenik na poslovima administriranja računarske opreme, mreže i pratećeg softvera je dužan da stalno vrši kontrolni pregled mrežne opreme i blagovremeno preduzima mere u cilju otklanjanja eventualnih nepravilnosti.
Bežična mreža koju mogu da koriste posetioci objekata u nadležnosti Uprave, mora biti odvojena od interne mreže koju koriste korisnici zaposleni u Upravi i kroz koju se vrši razmena službenih podataka.
22. Bezbednost podataka koji se prenose unutar operatora IKT sistema, kao i između operatora IKT sistema i lica van operatora IKT sistema
Ne primenjuje se iz razloga nepostojanja ugovora o razmeni podataka sa organima i organizacijama koji su označeni sa oznakom tajnosti.
23. Pitanja informacione bezbednosti u okviru upravljanja svim fazama životnog ciklusa IKT sistema odnosno delova sistema
Način instaliranja novih, zamena i održavanje postojećih resursa IKT sistema od strane trećih lica koja nisu zaposlena u Upravi, biće definisan ugovorom koji će biti sklopljen sa tim licima.
Službenik na poslovima administriranja računarske opreme, mreže i pratećeg softvera je zadužen za tehnički nadzor nad realizacijom ugovorenih obaveza od strane trećih lica.
O uspostavljanju novog IKT sistema, odnosno uvođenju novih delova i izmenama postojećih delova IKT sistema službenik na poslovima administriranja računarske opreme, mreže i pratećeg softvera vodi dokumentaciju.
Dokumentacija iz prethodnog stava mora da sadrži opise svih procedura a posebno procedura koje se odnose na bezbednost IKT sistema.
24. Zaštita podataka koji se koriste za potrebe testiranja IKT sistema odnosno delova sistema
Prilikom testiranja sistema, podaci koji su označeni oznakom tajnosti, odnosno službenosti kao poverljivi podaci, ili su lični podaci službenik na poslovima administriranja računarske opreme, mreže i pratećeg softvera, odgovara za podatke u skladu sa propisima kojima je definisana upotreba i zaštita takve vrste podataka.
25. Zaštita sredstava operatora IKT sistema koja su dostupna pružaocima usluga
Treća lica-pružaoci usluga izrade i održavanja softvera mogu pristupiti samo onim podacima koji se nalaze u bazama podataka koje su deo softvera koji su oni izradili, odnosno za koje postoji ugovorom definisan pristup.
Službenik na poslovima administriranja računarske opreme, mreže i pratećeg softvera je odgovoran za kontrolu pristupa i nadzor nad izvršenjem ugovorenih obaveza, kao i za poštovanje odredbi ovog pravilnika kojima su takve aktivnosti definisane.
Pre otpočinjanja pregovora, potencijalni pružalac usluga u obavezi je da potpiše izjavu o poverljivosti i zaštiti podataka, informacija i dokumentacije, koja sadrži obavezu za pružaoca usluga da dostavljene ili na drugi način učinjene dostupnim informacije i podaci mogu biti korišćeni isključivo na način prethodno odobren od strane Grada Bora kao ugovorne strane, a za potrebe izvršenja predmeta pregovora.
Izjava o poverljivosti, odnosno ugovor o pružanju usluga, sadrži odredbu o poverljivosti sa jasno utvrđenom obavezom i odgovornošću pružaoca usluge uz pretnju raskida ugovora i naknade štete u korist Grada Bora u slučaju povrede ove odredbe.
Izjava o poverljivosti obavezno glasi:
"Svi podaci i informacije sadržani u ovom Ugovoru o pružanju usluga se smatraju poverljivim poslovnim podacima i ne smeju biti saopšteni ili na drugi način učinjeni dostupnim trećim licima. Naročito se smatraju poverljivim svi poslovni podaci i informacije koje jedna strana učini dostupnim drugoj ugovornoj strani radi izvršenja obaveza iz ovog ugovora, ukoliko ti podaci nisu javno dostupni niti su bili prethodno poznati drugoj strani.
Svaka ugovorna strana se obavezuje da podatke i informacije koje joj budu učinjene dostupnim u skladu sa ovim ugovorom i obavezom izvršenja ugovorenih poslova i obaveza, budu stavljene na raspolaganje i uvid zaposlenima, ukoliko je to neophodno radi izvršenja obaveza iz ovog ugovora.
Ugovorne strane se naročito obavezuju da postupaju obazrivo sa podacima o ličnosti do kojih mogu doći u postupku izvršenja usluga za operatora IKT sistema, kao i da te podatke čuvaju i postupaju u svemu u skladu sa propisima koji uređuju zaštitu podataka o ličnosti.
U slučaju povrede ove obaveze ugovorna strana čiji su podaci korišćeni ima pravo raskida ugovora i pravo da zahteva naknadu štete usled neovlašćenog korišćenja podataka i informacija druge strane."
Pružaoci usluga dužni su da zahteve Grada Bora u pogledu bezbednosti informacija prošire i na svoje podugovarače za dodatne usluge ili proizvode.
Službenik na poslovima administriranja računarske opreme, mreže i pratećeg softvera je odgovoran za kontrolu pristupa i nadzor nad izvršenjem ugovorenih obaveza, kao i za poštovanje odredbi pravilnika kojima su takve aktivnosti definisane.
26. Održavanje ugovorenog nivoa informacione bezbednosti i pruženih usluga u skladu sa uslovima koji su ugovoreni sa pružaocem usluga
Službenik na poslovima administriranja računarske opreme, mreže i pratećeg softvera je odgovoran za nadzor nad poštovanjem ugovorenih obaveza od strane trećih lica-pružaoca usluga, posebno u oblasti poštovanja odredbi kojima je definisana bezbednost resursa IKT sistema. U slučaju nepoštovanja ugovorenih obaveza službenik na poslovima administriranja računarske opreme, mreže i pratećeg softvera je dužan da odmah obavesti načelnika, kako bi on mogao da preduzme mere u cilju otklanjanja nepravilnosti.
27. Prevencija i reagovanje na bezbednosne incidente, što podrazumeva adekvatnu razmenu informacija o bezbednosnim slabostima IKT sistema, incidentima i pretnjama
U slučaju bilo kakvog incidenta koji može da ugrozi bezbednost resursa IKT sistema, zaposleni- korisnik je dužan da odmah obavesti službenika na poslovima administriranja računarske opreme, mreže i pratećeg softvera.
Po prijemu prijave službenik na poslovima administriranja računarske opreme, mreže i pratećeg softvera je dužan da odmah obavesti načelnika Uprave i preduzme mere u cilju zaštite resursa IKT sistema.
Ukoliko se radi o incidentu koji je definisan u skladu sa Uredbom o postupku dostavljanja podataka, listi, vrstama i značaju incidenata i postupku obaveštavanja o incidentima u informaciono-komunikacionim sistemima od posebnog značaja, "Sl. Glasnik RS", br. 94/2016), službenik na poslovima administriranja računarske opreme, mreže i pratećeg softvera, je dužan da pored načelnika obavesti i nadležni organ definisan ovom uredbom.
Službenik na poslovima administriranja računarske opreme, mreže i pratećeg softvera vodi evidenciju o svim incidentima, kao i prijavama incidenata, u skladu sa uredbom, na osnovu koje, protiv odgovornog lica, mogu da se vode disciplinski, prekršajni ili krivični postupci.
28. Mere koje obezbeđuju kontinuitet obavljanja posla u vanrednim okolnostima
U slučaju vanrednih okolnosti, koje mogu da dovedu do izmeštanja IKT sistema iz zgrade Uprave, službenik na poslovima administriranja računarske opreme, mreže i pratećeg softvera, je dužan da u najkraćem roku prenese delove IKT sistema neophodne za funkcionisanje u vanrednoj situaciji na rezervnu lokaciju, u skladu sa planom reagovanja u vanrednim i kriznim situacijama.
Specifikaciju delova IKT sistema koji su neophodni za funkcionisanje u vanrednim situacijama službenik na poslovima administriranja računarske opreme, mreže i pratećeg softvera, i to u tri primerka, od kojih se jedan nalazi kod njega, drugi kod zaposlenog nadležnog za poslove odbrane i vanredne situacije a treći primerak kod načelnika Uprave.
Delove IKT sistema koji nisu neophodni za funkcionisanje u vanrednim situacijama, skladište se na rezervnu lokaciju, koju odredi načelnik Uprave. Skladištenje delova IKT sistema koji nisu neophodni, se vrši tako da oprema bude bezbedna i obeležena, u skladu sa evidencijom koja se o njoj vodi.
III IZMENA PRAVILNIKA O BEZBEDNOSTI
U slučaju nastanka promena koje mogu nastupiti usled tehničko-tehnoloških, kadrovskih, organizacionih promena u IKT sistemu i događaja na globalnom i nacionalnom nivou koji mogu narušiti informacionu bezbednost, službenik na poslovima administriranja računarske opreme, mreže i pratećeg softvera je dužan da obavesti načelnika Uprave, kako bi on mogao da pristupi izmeni ovog pravilnika, u cilju unapređenje mera zaštite, načina i procedura postizanja i održavanja adekvatnog nivoa bezbednosti IKT sistema, kao i preispitivanje ovlašćenja i odgovornosti u vezi sa bezbednošću i resursima IKT sistema.
Proveru IKT sistema vrši službenik na poslovima administriranja računarske opreme, mreže i pratećeg softvera.
Provera se vrši tako što se:
1) proverava usklađenost Pravilnika o bezbednosti IKT sistema, uzimajući u obzir i pravilnike na koja se vrši upućivanje, sa propisanim uslovima, odnosno proverava da li su pravilnikom adekvatno predviđene mere zaštite, procedure, ovlašćenja i odgovornosti u IKT sistemu;
2) proverava da li se u operativnom radu adekvatno primenjuju predviđene mere zaštite i procedure u skladu sa utvrđenim ovlašćenjima i odgovornostima, metodama intervjua, simulacije, posmatranja, uvida u predviđene evidencije i drugu dokumentaciju;
3) vrši provera bezbednosnih slabosti na nivou tehničkih karakteristika komponenti IKT sistema metodom uvida u izabrane proizvode, arhitekture rešenja, tehničke konfiguracije, tehničke podatke o statusima, zapise o događajima (logove) kao i metodom testiranja postojanja poznatih bezbednosnih slabosti u sličnim okruženjima.
O izvršenoj proveri sačinjava se izveštaj, koji se dostavlja načelniku Uprave.
V SADRŽAJ IZVEŠTAJA O PROVERI IKT SISTEMA
Izveštaj o proveri IKT sistema sadrži:
1) naziv operatora IKT sistema koji se proverava;
2) vreme provere;
3) podaci o licima koja su vršila proveru;
4) izveštaj o sprovedenim radnjama provere;
5) zaključke po pitanju usklađenosti Pravilnika o bezbednosti IKT sistema sa propisanim uslovima;
6) zaključke po pitanju adekvatne primene predviđenih mera zaštite u operativnom radu;
7) zaključke po pitanju eventualnih bezbednosnih slabosti na nivou tehničkih karakteristika komponenti IKT sistema;
8) ocena ukupnog nivoa informacione bezbednosti;
9) predlog eventualnih korektivnih mera;
10) potpis odgovornog lica koje je sprovelo proveru IKT sistema.
Danom stupanja na snagu Pravilnika o bezbednosti informaciono - komunikacionog sistema grada Bora prestaje da važi Pravilnik o bezbednosti informaciono - komunikacionog sistema opštine Bor ("Službeni list opštine Bora", broj: 27/2017).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom listu grada Bora".