ZAKONO POTVRĐIVANJU ODLUKE BROJ 1/2021 SAVETA ZA STABILIZACIJU I PRIDRUŽIVANJE EU I SRBIJE O IZMENI SPORAZUMA O STABILIZACIJI I PRIDRUŽIVANJU IZMEĐU EVROPSKIH ZAJEDNICA I NJIHOVIH DRŽAVA ČLANICA, SA JEDNE STRANE, I REPUBLIKE SRBIJE, SA DRUGE STRANE, ZAMENOM NJEGOVOG PROTOKOLA 3 O DEFINICIJI POJMA "PROIZVODI SA POREKLOM" I METODAMA ADMINISTRATIVNE SARADNJE("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 1/2022) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Odluka Broj 1/2021 Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije o izmeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane, zamenom njegovog Protokola 3 o definiciji pojma "proizvodi sa poreklom" i metodama administrativne saradnje, usvojena 6. decembra 2021. godine, u originalu na srpskom i engleskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Odluke Broj 1/2021 Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije o izmeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane, zamenom njegovog Protokola 3 o definiciji pojma "proizvodi sa poreklom" i metodama administrativne saradnje, u originalu na srpskom jeziku glasi:
ODLUKA BROJ 1/2021
SAVETA ZA STABILIZACIJU I PRIDRUŽIVANJE EU I SRBIJE
O IZMENI SPORAZUMA O STABILIZACIJI I PRIDRUŽIVANJU IZMEĐU EVROPSKIH ZAJEDNICA I NJIHOVIH DRŽAVA ČLANICA, SA JEDNE STRANE, I REPUBLIKE SRBIJE, SA DRUGE STRANE, ZAMENOM NJEGOVOG PROTOKOLA 3 O DEFINICIJI POJMA "PROIZVODI SA POREKLOM" I METODAMA ADMINISTRATIVNE SARADNJE
SAVET ZA STABILIZACIJU I PRIDRUŽIVANJE EU I SRBIJE,
imajući u vidu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane1, a naročito član 3. njegovog Protokola 3 o definiciji pojma "proizvodi sa poreklom" i metodama administrativne saradnje, s obzirom na to da:
(1) Član 44. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane (u daljem tekstu: Sporazum), odnosi se na Protokol 3 uz Sporazum (u daljem tekstu: Protokol 3) koji sadrži pravila o poreklu.
(2) Članom 3. Protokola 3 propisano je da Savet za stabilizaciju i pridruživanje ustanovljen članom 119. Sporazuma može odlučiti da izmeni odredbe Protokola 3.
(3) Regionalna konvencija o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu2 (u daljem tekstu: Konvencija) usmerena je na prenošenje postojećih bilateralnih sistema pravila o poreklu ustanovljenih u bilateralnim sporazumima o slobodnoj trgovini zaključenih između Strana ugovornica Konvencije u multilateralni okvir, ne dovodeći u pitanje načela sadržana u tim bilateralnim sporazumima.
(4) Unija i Srbija potpisale su Konvenciju 15. juna 2011. godine, odnosno 12. novembra 2012. godine.
(5) Unija i Srbija deponovale su svoje instrumente pristupanja kod depozitara Konvencije 26. marta 2012. godine, odnosno 1. jula 2013. godine. Stoga, u skladu sa članom 10. stav 3. Konvencije, Konvencija je stupila na snagu u odnosu na Evropsku uniju i Srbiju 1. maja 2012. godine, odnosno 1. septembra 2013. godine.
(6) Odlukom broj 1/2014 Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije, Protokol 3 je zamenjen novim protokolom koji se poziva na Konvenciju3.
(7) Do zaključivanja i stupanja na snagu izmene Konvencije, Unija i Republika Srbija su se dogovorile da primenjuju alternativni set pravila o poreklu zasnovanih na pravilima izmenjene Konvencije, koja bi se mogla bilateralno primenjivati kao pravila o poreklu alternativna onim sadržanim u Konvenciji.
(8) Protokol 3 stoga treba da bude zamenjen novim protokolom koji predviđa alternativni set pravila o poreklu. Osim toga, novi protokol treba da sadrži dinamično upućivanje na Konvenciju, tako da uvek upućuje na poslednju verziju Konvencije na snazi.
____________
1 "Službeni list Evropske unije" broj L278 od 18.10.2013, str. 16.
2 "Službeni list Evropske unije" L54 od 26.2.2013, str. 4.
3 Odluka broj 1/2014 Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije o zameni Protokola 3 uz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane, o definiciji pojma "proizvodi sa poreklom" i metodama administrativne saradnje ("Službeni list Evropske unije", broj L367 od 23.12.2014, str. 119 i "Službeni glasnik RS", broj 12/15 od 31.01.2015).
DONEO JE OVU ODLUKU:
Protokol 3 uz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane o definiciji pojma "proizvodi sa poreklom" i metodama administrativne saradnje zamenjuje se tekstom sadržanim u Aneksu ove odluke.
Ova odluka stupa na snagu i primenjuje se od dana njenog donošenja.
"Protokol 3
o definiciji pojma "proizvodi sa poreklom" i metodama administrativne saradnje
Član 1
Pravila o poreklu koja se primenjuju
1. U svrhu sprovođenja ovog sporazuma, primenjuju se Prilog I i odgovarajuće odredbe Priloga II Regionalne konvencije o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu (u daljem tekstu: Konvencija)4, koja je poslednji put izmenjena i objavljena u "Službenom listu Evropske unije".
2. Sva upućivanja na "odgovarajući sporazum" u Prilogu I i u odgovarajućim odredbama Priloga II Konvencije, smatraju se upućivanjima na Sporazum.
3. Bez obzira na član 16. stav 5. i član 21. stav 3. Priloga I Konvencije, kada kumulacija uključuje jedino države EFTA, Farska ostrva, Evropsku uniju, Tursku, učesnice u procesu stabilizacije i pridruživanja, Republiku Moldaviju, Gruziju i Ukrajinu, dokaz o poreklu može biti uverenje o kretanju robe EUR.1 ili izjava o poreklu.
__________
4 "Službeni list Evropske unije", broj L54, od 26.2.2013, str. 4.
Član 2
Alternativna pravila o poreklu koja se primenjuju
1. Bez obzira na član 1. ovog protokola, u svrhu sprovođenja Sporazuma, smatra se da su i proizvodi koji stiču preferencijalno poreklo u skladu sa pravilima o poreklu koja se alternativno primenjuju utvrđenim u Prilogu A uz ovaj protokol (u daljem tekstu: Prelazna pravila) poreklom iz Evropske unije ili Srbije.
2. Prelazna pravila se primenjuju dok izmena Konvencije na kojoj se zasnivaju ne stupi na snagu.
1. Ako dođe do sporova u vezi sa postupcima provere iz člana 32. Priloga I Konvencije ili člana 34. Priloga A uz ovaj protokol, koji ne mogu biti rešeni između carinskih organa koji su podneli zahtev za proveru i carinskih organa odgovornih za obavljanje provere, oni se upućuju Savetu za stabilizaciju i pridruživanje.
2. U svim slučajevima rešavanja sporova između uvoznika i carinskih organa zemlje uvoznice, primenjuje se zakonodavstvo te zemlje.
Savet za stabilizaciju i pridruživanje može odlučiti da izmeni odredbe ovog protokola.
1. Ako Evropska unija ili Republika Srbija dostave pismeno obaveštenje depozitaru Konvencije o svojoj nameri istupanja iz Konvencije u skladu sa članom 9. te konvencije, Evropska unija i Republika Srbija odmah započinju pregovore o pravilima o poreklu u svrhu primene Sporazuma.
2. Do stupanja na snagu tih novodogovorenih pravila o poreklu, na Sporazum se primenjuju pravila o poreklu sadržana u Prilogu I, i po potrebi, odgovarajuće odredbe Priloga II Konvencije koje su na snazi u momentu istupanja. Međutim, od trenutka istupanja, smatra se da pravila o poreklu sadržana u Prilogu I i, po potrebi, odgovarajuće odredbe Priloga II Konvencije omogućuju bilateralnu kumulaciju samo između Evropske unije i Srbije.
PRAVILA O POREKLU KOJA SE ALTERNATIVNO PRIMENJUJU
Pravila za neobaveznu primenu između strana ugovornica Regionalne konvencije o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu, do zaključenja i stupanja na snagu izmene Konvencije
(u daljem tekstu: "Pravila" ili "Prelazna pravila")
DEFINICIJA POJMA "PROIZVODI SA POREKLOM" I METODE ADMINISTRATIVNE SARADNJE
SADRŽAJ |
|
CILJEVI |
|
NASLOV I |
OPŠTE ODREDBE |
Član 1. |
Definicije |
NASLOV II |
DEFINICIJA POJMA "PROIZVODI SA POREKLOM" |
Član 2. |
Opšti zahtevi |
Član 3. |
U potpunosti dobijeni proizvodi |
Član 4. |
Dovoljna obrada ili prerada |
Član 5. |
Pravilo o dozvoljenim odstupanjima |
Član 6. |
Nedovoljna obrada ili prerada |
Član 7. |
Kumulacija porekla |
Član 8. |
Uslovi za primenu kumulacije porekla |
Član 9. |
Kvalifikaciona jedinica |
Član 10. |
Setovi |
Član 11. |
Neutralni elementi |
Član 12. |
Odvojeno računovodstveno prikazivanje |
NASLOV III |
TERITORIJALNI ZAHTEVI |
Član 13. |
Načelo teritorijalnosti |
Član 14. |
Neizmenjenost |
Član 15. |
Izložbe |
NASLOV IV |
POVRAĆAJ ILI OSLOBOĐENJE |
Član 16. |
Povraćaj ili oslobođenje od carinskih dažbina |
NASLOV V |
DOKAZ O POREKLU |
Član 17. |
Opšti zahtevi |
Član 18. |
Uslovi za sačinjavanje izjave o poreklu |
Član 19. |
Ovlašćeni izvoznik |
Član 20. |
Postupak za izdavanje uverenja o kretanju robe EUR.1 |
Član 21. |
Naknadno izdata uverenja o kretanju robe EUR.1 |
Član 22. |
Izdavanje duplikata uverenja o kretanju robe EUR.1 |
Član 23. |
Važenje dokaza o poreklu |
Član 24. |
Slobodne zone |
Član 25. |
Zahtevi za uvoz |
Član 26. |
Sukcesivni uvoz |
Član 27. |
Izuzeća od dokazivanja porekla |
Član 28. |
Neslaganja i formalne greške |
Član 29. |
Izjave dobavljača |
Član 30. |
Iznosi izraženi u evrima |
NASLOV VI |
NAČELA SARADNJE I DOKAZNE ISPRAVE |
Član 31. |
Dokazne isprave, čuvanje dokaza o poreklu i prateća dokumentacija |
Član 32. |
Rešavanje sporova |
NASLOV VII |
ADMINISTRATIVNA SARADNJA |
Član 33. |
Obaveštavanje i saradnja |
Član 34. |
Provera dokaza o poreklu |
Član 35. |
Provera izjava dobavljača |
Član 36. |
Kazne |
NASLOV VIII |
PRIMENA PRILOGA A |
Član 37. |
Evropski ekonomski prostor |
Član 38. |
Lihtenštajn |
Član 39. |
Republika San Marino |
Član 40. |
Kneževina Andora |
Član 41. |
Seuta i Melilja |
Lista aneksa |
|
ANEKS I: |
Uvodne napomene uz listu u Aneksu II |
ANEKS II: |
Lista obrade ili prerade koju treba izvršiti na materijalima bez porekla kako bi prerađeni proizvod mogao da stekne status proizvoda sa poreklom |
ANEKS III: |
Tekst izjave o poreklu |
ANEKS IV: |
Obrasci uverenja o kretanju robe EUR.1 i zahteva za izdavanje uverenja o kretanju robe EUR.1 |
ANEKS V: |
Posebni uslovi u vezi sa proizvodima poreklom iz Seute i Melilje |
ANEKS VI: |
Izjava dobavljača |
ANEKS VII: |
Dugoročna izjava dobavljača |
CILJEVI
Ova pravila nisu obavezna. Namenjena su za privremenu primenu do zaključenja i stupanja na snagu izmene Regionalne konvencije o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu ("PEM konvencija" ili "Konvencija"). Primenjivaće se u bilateralnoj trgovini između onih strana ugovornica koje se dogovore da se na njih upućuju ili ih obuhvataju u svojim bilateralnim preferencijalnim trgovinskim sporazumima. Ova pravila su namenjena da se primenjuju alternativno uz pravila Konvencije, i koja, kako je predviđeno Konvencijom, ne dovode u pitanje načela utvrđena u relevantnim sporazumima i drugim srodnim bilateralnim sporazumima između strana ugovornica. Shodno tome, ova pravila neće biti obavezna već dobrovoljna. Mogu biti primenjena od strane privrednih subjekata koji žele da ostvare povlastice zasnovane na ovim pravilima, umesto onih zasnovanih na pravilima Konvencije.
Ova pravila nisu namenjena da izmene Konvenciju. Konvencija se i dalje primenjuje u celosti između strana ugovornica Konvencije. Ova pravila neće menjati prava i obaveze strana ugovornica predviđene Konvencijom.
OPŠTE ODREDBE
Član 1
Za svrhe ovih pravila:
(a) "Strana ugovornica koja primenjuje ova pravila" označava stranu ugovornicu PEM konvencije koja uključuje ova pravila u svoje bilateralne preferencijalne trgovinske sporazume sa drugom stranom ugovornicom PEM konvencije i obuhvata takođe i Strane ovog sporazuma;
(b) "glave", "tarifni brojevi" i "tarifni podbrojevi" označavaju glave, tarifne brojeve i tarifne podbrojeve (četvorocifrene ili šestocifrene oznake) koji se upotrebljavaju u nomenklaturi koja čini Harmonizovani sistem naziva i šifarskih oznaka roba (u daljem tekstu: Harmonizovani sistem) sa izmenama u skladu sa Preporukom Saveta za carinsku saradnju od 26. juna 2004. godine;
(v) "svrstan" označava svrstavanje robe u određeni tarifni broj ili tarifni podbroj Harmonizovanog sistema;
(g) "pošiljka" označava proizvode koji su:
(i) poslati istovremeno od strane jednog izvoznika jednom primaocu; ili
(ii) obuhvaćeni jednim prevoznim dokumentom koji pokriva njihovu dopremu od izvoznika do primaoca ili, u nedostatku takvog dokumenta, jednom fakturom;
(d) "carinski organi Strane ili Strane ugovornice koja primenjuje ova pravila" u odnosu na Evropsku uniju znači bilo koji od carinskih organa države članice Evropske unije;
(đ) "carinska vrednost" označava vrednost utvrđenu u skladu sa Sporazumom o primeni člana VII Opšteg sporazuma o carinama i trgovini iz 1994 (STO sporazum o carinskom vrednovanju);
(e) "cena franko fabrika" označava cenu plaćenu za proizvod franko fabrika proizvođaču u Strani u čijem je preduzeću obavljena poslednja obrada ili prerada, pod uslovom da ta cena uključuje vrednost svih upotrebljenih materijala i sve druge troškove u vezi sa proizvodnjom, uz odbitak unutrašnjih poreza koji se vraćaju ili se mogu vratiti nakon izvoza dobijenog proizvoda. Ako je poslednja obrada ili prerada poverena proizvođaču kao podizvođaču, termin "proizvođač" odnosi se na preduzeće koje je angažovalo podizvođača.
Ako stvarno plaćena cena ne odražava sve troškove koji se odnose na proizvodnju proizvoda koji su stvarno nastali u Strani, cena franko fabrika znači zbir svih tih troškova, uz odbitak unutrašnjih poreza koji se vraćaju ili se mogu vratiti nakon izvoza dobijenog proizvoda;
(ž) "zamenljivi materijali" ili "zamenljivi proizvodi" znači materijali ili proizvodi iste vrste i komercijalnog kvaliteta, istih tehničkih i fizičkih karakteristika, i koji se ne mogu razlikovati jedan od drugog;
(z) "roba" znači i materijal i proizvod;
(i) "proizvodnja" označava bilo koju vrstu obrade ili prerade, uključujući sklapanje;
(j) "materijal" označava bilo koji sastojak, sirovinu, komponentu ili deo itd., koji se koriste u izradi proizvoda;
(k) "najveći sadržaj materijala bez porekla" označava najveći sadržaj materijala bez porekla koji je dozvoljen da bi se proizvodnja smatrala dovoljnom obradom ili preradom dovoljnom za sticanje statusa proizvoda sa poreklom. Može biti izražen kao procenat cene proizvoda franko fabrika ili kao procenat neto težine tih upotrebljenih materijala koji spadaju u navedenu grupu glava, glavu, tarifni broj ili tarifni podbroj;
(l) "proizvod" označava proizvod koji se dobija u postupku proizvodnje, čak i ako je namenjen za kasniju upotrebu u drugom postupku proizvodnje;
(lj) "teritorija" uključuje kopno, unutrašnje vode i teritorijalno more Strane;
(m) "dodata vrednost" podrazumeva cenu proizvoda franko fabrika umanjenu za carinsku vrednost svakog uključenog materijala poreklom iz drugih Strana ugovornica koje primenjuju ova pravila i sa kojima se primenjuje kumulacija ili, ako carinska vrednost nije poznata ili se ne može proveriti, prvu cenu koja se može proveriti plaćenu za materijale u Strani izvoznici;
(n) "vrednost materijala" označava carinsku vrednost u trenutku uvoza upotrebljenih materijala bez porekla ili, ako taj podatak nije poznat i ne može se proveriti, prva cena koja se može proveriti plaćena za materijal u zemlji izvoznici. Ako treba utvrditi vrednost materijala sa poreklom, ova tačka se primenjuje mutatis mutandis;
DEFINICIJA POJMA "PROIZVODI SA POREKLOM"
Član 2
Za svrhu primene ovog sporazuma, sledeći proizvodi će se smatrati proizvodima sa poreklom iz Strane kada se izvoze u drugu Stranu:
(a) proizvodi u potpunosti dobijeni u Strani, u smislu člana 3;
(b) proizvodi dobijeni u Strani koji uključuju materijale koji nisu u potpunosti tamo dobijeni, pod uslovom da su ti materijali prošli dovoljnu obradu ili preradu u toj strani, u smislu člana 4;
Član 3
U potpunosti dobijeni proizvodi
1. Smatra se da su sledeći proizvodi u potpunosti dobijeni u Strani kada se izvoze u drugu Stranu:
(a) mineralni proizvodi koji su izvađeni i prirodna voda koja se crpi iz njenog tla ili morskog dna;
(b) biljke, uključujući vodene biljke i biljne proizvode tamo uzgojene ili požnjevene i pobrane;
(v) žive životinje tamo okoćene i uzgojene;
(g) proizvodi od tamo uzgojenih živih životinja;
(d) proizvodi od zaklanih životinja tamo okoćenih i uzgojenih;
(đ) proizvodi tamo dobijeni lovom ili ribolovom;
(e) proizvodi akvakulture ako su se ribe, rakovi, mekušci i ostali vodeni beskičmenjaci tamo izlegli ili su tamo uzgojeni iz jajašca, larvi ili mlađi;
(ž) proizvodi morskog ribolova i ostali proizvodi koje su njena plovila izvadila iz mora van bilo kojih teritorijalnih voda;
(z) proizvodi proizvedeni na njenim brodovima-fabrikama isključivo od proizvoda iz tačke (ž);
(i) upotrebljavani predmeti tamo prikupljeni koji su pogodni samo za recikliranje sirovina;
(j) otpaci i ostaci iz tamo obavljenih proizvodnih delatnosti;
(k) proizvodi izvađeni sa morskog dna ili ispod morskog dna koje se nalazi van njenih teritorijalnih voda, ali gde ona ima isključiva prava na korišćenje;
(l) roba tamo proizvedena isključivo od proizvoda navedenih u tač. (a)-(k).
2. Izrazi "njena plovila" i "njeni brodovi-fabrike" iz stava 1. tač. ž) i z) primenjuju se samo na plovila i brodove-fabrike koji ispunjavaju svaki od sledećih zahteva:
(a) registrovani su u Strani izvoznici ili uvoznici;
(b) plove pod zastavom Strane izvoznice ili uvoznice;
(v) ispunjavaju jedan od sledećih uslova:
(i) nalaze se najmanje 50% u vlasništvu državljana Strane izvoznice ili uvoznice; ili
(ii) u vlasništvu su privrednih društava:
- čije se sedište i glavno mesto obavljanja delatnosti nalazi u Strani izvoznici ili uvoznici; i
- koja su najmanje 50% u vlasništvu Strane izvoznice ili uvoznice ili javnopravnih subjekata ili državljana ovih strana.
3. U svrhu stava 2, ako je strana izvoznica ili uvoznica Evropska unija, to znači zemlje članice Evropske unije.
4. U svrhu stava 2, države EFTA smatraće se kao jedna Strana ugovornica koja primenjuje ova pravila.
Član 4
1. Ne dovodeći u pitanje stav 3. ovog člana i član 6, proizvodi koji nisu u potpunosti dobijeni u Strani smatraju se dovoljno obrađenim ili prerađenim ako su za tu robu ispunjeni uslovi utvrđeni u listi u Aneksu II.
2. Ako je proizvod koji je stekao status robe sa poreklom u Strani u skladu sa stavom 1. ovog člana upotrebljen kao materijal u proizvodnji drugog proizvoda, ne uzimaju se u obzir materijali bez porekla koji su eventualno upotrebljeni u njegovoj proizvodnji.
3. Utvrđivanje da li su ispunjeni zahtevi iz stava 1. ovog člana vrši se za svaki proizvod.
Međutim, ako se odgovarajuće pravilo zasniva na usklađenosti sa najvećim sadržajem materijala bez porekla, carinski organi Strana mogu odobriti izvoznicima da cenu proizvoda franko fabrika i vrednost materijala bez porekla računaju na osnovu prosečnih vrednosti, kako je utvrđeno u stavu 4. ovog člana kako bi se uzele u obzir fluktuacije troškova i deviznih kurseva.
4. U slučaju iz stava 3. podstav 2. ovog člana, prosečna cena proizvoda franko fabrika i prosečna vrednost upotrebljenih materijala bez porekla izračunavaju se na osnovu zbira cena franko fabrika naplaćenih za sve prodaje istih proizvoda tokom prethodne fiskalne godine i zbira vrednosti svih materijala bez porekla upotrebljenih u proizvodnji istih proizvoda tokom prethodne fiskalne godine kako je utvrđeno u Strani izvoznici ili, ako podaci za celu fiskalnu godinu nisu raspoloživi, u kraćem periodu koji ne bi trebalo da bude kraći od tri meseca.
5. Izvoznici koji su se opredelili za obračun na osnovu prosečnih vrednosti dosledno primenjuju taj metod tokom godine koja sledi posle referentne fiskalne godine ili, zavisno od slučaja, tokom godine koja sledi posle kraćeg perioda upotrebljenog kao referenca. Oni mogu prestati da primenjuju taj metod ako tokom date fiskalne godine ili kraćeg reprezentativnog perioda od najmanje tri meseca ustanove da su prestale fluktuacije troškova ili deviznih kurseva koje su opravdavale upotrebu tog metoda.
6. Prosečne vrednosti iz stava 4. ovog člana upotrebljavaju se kao cena franko fabrika odnosno kao vrednost materijala bez porekla radi utvrđivanja usklađenosti sa najvećim sadržajem materijala bez porekla.
Član 5
Pravilo o dozvoljenim odstupanjima
1. Odstupajući od člana 4. i uz poštovanje st. 2. i 3. ovog člana, materijali bez porekla koji se, u skladu sa uslovima utvrđenim u listi u Aneksu II, ne smeju koristiti u proizvodnji datog proizvoda mogu se ipak koristiti, pod uslovom da njihova ukupna neto masa ili vrednost procenjena za proizvod nije veća od:
(a) 15% neto mase proizvoda koji se svrstavaju u Glavu 2. i Glave 4-24, osim prerađenih proizvoda ribarstva iz Glave 16;
(b) 15% cene proizvoda franko fabrika za proizvode koji nisu obuhvaćeni tačkom (a).
Ovaj stav se ne primenjuje na proizvode koji se svrstavaju u Glave 50-63 Harmonizovanog sistema, za koje se primenjuju odstupanja navedena u Napomenama 6 i 7 iz Aneksa I.
2. Stav 1. ovog člana ne dozvoljava prekoračenje nijednog od procenata za najveći sadržaj materijala bez porekla navedenih u pravilima utvrđenim u listi u Aneksu II.
3. St. 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se na proizvode u potpunosti dobijene u Strani u smislu člana 3. Međutim, ne dovodeći u pitanje član 6. i član 9. stav 1, dozvoljeno odstupanje predviđeno u ovim odredbama ipak se primenjuje na proizvode za koje pravilo utvrđeno u Listi u Aneksu II zahteva da materijali upotrebljeni u proizvodnji tog proizvoda budu u potpunosti dobijeni.
1. Ne dovodeći u pitanje stav 2. ovog člana, sledeći postupci smatraju se obradom ili preradom koja nije dovoljna za sticanje statusa proizvoda sa poreklom, nezavisno od toga da li su ispunjeni zahtevi iz člana 4:
(a) postupci koji obezbeđuju očuvanje proizvoda u dobrom stanju tokom transporta i skladištenja;
(b) rastavljanje i sastavljanje pošiljki;
(v) pranje, čišćenje, uklanjanje prašine, korozije, ulja, boje ili slojeva drugih materija;
(g) peglanje ili presovanje tekstila;
(d) jednostavni postupci bojenja i poliranja;
(đ) ljuštenje i delimično ili potpuno mlevenje pirinča; poliranje i glaziranje žitarica i pirinča;
(e) postupci bojenja ili aromatizovanja šećera ili oblikovanja kocki šećera; delimično ili potpuno mlevenje kristal-šećera;
(ž) ljuštenje, odstranjivanje koštica i odstranjivanje ljuske voća, orašastih plodova i povrća;
(z) oštrenje, jednostavno drobljenje ili jednostavno rezanje;
(i) prosejavanje, prebiranje, sortiranje, razvrstavanje, gradiranje, sparivanje (uključujući sastavljanje setova proizvoda);
(j) jednostavno pakovanje u flaše, limenke, flašice, kese, sanduke, kutije, pričvršćivanje na kartone ili ploče i svi ostali jednostavni postupci pakovanja;
(k) stavljanje ili štampanje oznaka, nalepnica, logotipa ili ostalih sličnih znakova razlikovanja na proizvode ili njihovu ambalažu;
(l) jednostavno mešanje proizvoda, nezavisno od toga da li su različite vrste;
(lj) mešanje šećera sa bilo kojom materijom;
(m) jednostavno dodavanje vode ili razređivanje ili dehidracija ili denaturacija proizvoda;
(n) jednostavno sklapanje delova proizvoda kako bi se dobio celovit proizvod ili rastavljanje proizvoda na delove;
(nj) klanje životinja;
(o) kombinacije dva ili više postupaka navedenih u tač. (a)-(nj).
2. Kada se utvrđuje da li je obrada ili prerada na datom proizvodu nedovoljna u smislu stava 1. ovog člana, uzimaju se u obzir svi postupci izvršeni u Strani izvoznici na datom proizvodu.
1. Bez obzira na odredbe člana 2, smatraće se da su proizvodi poreklom iz Strane izvoznice kada su izvezeni u drugu Stranu ako su tamo dobijeni, uključujući materijale poreklom iz bilo koje Strane ugovornice koja primenjuje ova pravila a koja nije Strana izvoznica, pod uslovom da obrada ili prerada sprovedena u Strani izvoznici prevazilazi postupke navedene u članu 6. Nije neophodno da ti materijali budu predmet dovoljne obrade ili prerade.
2. Ako obrada ili prerada sprovedena u Strani izvoznici ne prevazilazi postupke navedene u članu 6, proizvod dobijen ugradnjom materijala poreklom iz bilo koje druge Strane ugovornice koja primenjuje ova pravila će se smatrati da je poreklom iz Strane izvoznice samo kada je tamo dodata vrednost veća od vrednosti korišćenih materijala poreklom iz bilo koje druge Strane ugovornice koja primenjuje ova pravila. Ako to nije slučaj, dobijeni proizvod će se smatrati poreklom iz Strane ugovornice koja primenjuje ova pravila čiji materijal sa poreklom, korišćen u proizvodnji u Strani izvoznici, učestvuje sa najvećom vrednošću.
3. Bez obzira na odredbe člana 2, i isključujući proizvode koji se svrstavaju u Glave 50-63, obrada ili prerada sprovedena u Strani ugovornici koja primenjuje ova pravila, a koja nije Strana izvoznica, smatraće se sprovedenom u Strani izvoznici kada su dobijeni proizvodi podvrgnuti naknadnoj obradi ili preradi u toj Strani izvoznici.
4. Bez obzira na odredbe člana 2, za proizvode koji se svrstavaju u Glave 50-63 i isključivo za potrebe bilateralne trgovine između Strana, obrada ili prerada sprovedena u Strani uvoznici smatraće se sprovedenom u Strani izvoznici kada su dobijeni proizvodi podvrgnuti naknadnoj obradi ili preradi u toj strani izvoznici.
U smislu ovog stava, učesnice u procesu stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji i Republika Moldavija smatraće se kao jedna Strana ugovornica koja primenjuje ova pravila.
5. Strane mogu da odluče da jednostrano prošire primenu stava 3. ovog člana na uvoz proizvoda obuhvaćenih Glavama 50-63. Strana koja se odluči za takvo proširenje dužna je da o tome obavesti drugu Stranu i informiše Evropsku komisiju u skladu sa članom 8. stav 2.
6. U svrhu kumulacije u smislu st. 3-5. ovog člana, proizvodi sa poreklom smatraju se poreklom iz Strane izvoznice samo ako obrada ili prerada sprovedena tamo prevazilazi postupke iz člana 6.
7. Proizvodi sa poreklom iz Strana ugovornica koje primenjuju ova pravila iz stava 1. ovog člana koji nisu prošli nikakvu obradu ili preradu u Strani izvoznici zadržavaju svoje poreklo ako se izvoze u neku od ostalih Strana ugovornica koje primenjuju ova pravila.
Uslovi za primenu kumulacije porekla
1. Kumulacija predviđena članom 7. može se primeniti samo pod uslovom:
(a) da se između Strana ugovornica koje primenjuju ova pravila, uključenih u sticanje statusa porekla, i odredišne Strane ugovornice koja primenjuje ova pravila, primenjuje sporazum o preferencijalnoj trgovini u skladu sa članom XXIV Opšteg sporazuma o carinama i trgovini 1994 (GATT); i
b) da je roba stekla status robe sa poreklom primenom pravila o poreklu koja su identična onima koja su data u ovim pravilima.
2. Obaveštenja o ispunjenosti nužnih zahteva za primenu kumulacije objavljuju se u "Službenom listu Evropske unije" (serija C) i u službenom glasilu u Srbiji, u skladu sa njenim procedurama.
Kumulacija propisana članom 7. primenjuje se od datuma navedenog u tim obaveštenjima.
Strane obaveštavaju Evropsku komisiju o detaljima sporazuma sa drugim Stranama ugovornicima koje primenjuju ova pravila, uključujući datume stupanja na snagu tih pravila.
3. Dokaz o poreklu treba da sadrži izjavu na engleskom jeziku "CUMULATION APPLIED WITH (naziv odgovarajuće Strane ugovornice koja primenjuje ova pravila - ili nazivi odgovarajućih Strana - na engleskom jeziku)" kada su proizvodi stekli status proizvoda sa poreklom primenom kumulacije porekla u skladu sa članom 7.
U slučajevima kada se uverenje o kretanju robe EUR.1 koristi kao dokaz o poreklu, ta izjava daje se u rubrici 7. uverenja o kretanju robe EUR.1.
4. Strane mogu odlučiti da se za proizvode koji su izvezeni kod njih, a koji su stekli status porekla u Strani izvoznici primenom kumulacije porekla u skladu sa članom 7, ukine obaveza da se na dokaz o poreklu uključi izjava iz stava 3. ovog člana5.
Strane dostavljaju Evropskoj komisiji obaveštenje o ovom ukidanju u skladu sa članom 8. stav 2.
____________
5 Strane se slažu da ukinu obavezu da u dokaz o poreklu uključe izjavu iz člana 8. stav 3.
1. Kvalifikaciona jedinica za primenu odredaba ovih pravila jeste konkretni proizvod koji se smatra osnovnom jedinicom pri svrstavanju primenom nomenklature Harmonizovanog sistema. Iz toga sledi da:
(a) kada se proizvod sastoji od grupe ili sklopa elemenata svrstanih u jedan tarifni broj pod uslovima iz Harmonizovanog sistema, takva celina čini jednu kvalifikacionu jedinicu;
(b) kada se pošiljka sastoji od niza istovetnih proizvoda svrstanih u isti tarifni broj Harmonizovanog sistema, svaka pojedinačna stavka uzima se u obzir prilikom primene odredaba ovih pravila.
2. Kada je za potrebe svrstavanja, u skladu sa Osnovnim pravilom 5 Harmonizovanog sistema, ambalaža uključena zajedno sa proizvodom, ona se uključuje i za potrebe utvrđivanja porekla.
3. Pribor, rezervni delovi i alat isporučeni sa opremom, mašinom, uređajem ili vozilom koji su deo uobičajene opreme i uključeni u njenu cenu franko fabrika smatraju se sastavnim delom te opreme, mašine, uređaja ili vozila.
Setovi, kako su definisani u Osnovnom pravilu 3. Harmonizovanog sistema, smatraju se proizvodima sa poreklom kada su sve komponente seta proizvodi sa poreklom.
Kada se set sastoji od proizvoda sa poreklom i proizvoda bez porekla, smatra se da set kao celina ipak ima poreklo pod uslovom da vrednost proizvoda bez porekla nije veća od 15% cene seta franko fabrika.
Prilikom utvrđivanja da li je reč o proizvodu sa poreklom, nije potrebno određivati poreklo sledećih elemenata koji su eventualno korišćeni u njegovoj proizvodnji:
(a) energija i gorivo;
(b) postrojenja i oprema;
(v) mašine i alati;
(g) ostala roba koja ne ulazi niti je namenjena da uđe u konačni sastav proizvoda.
Odvojeno računovodstveno prikazivanje
1. Ako se pri obradi ili preradi proizvoda koriste zamenljivi materijali sa poreklom i bez porekla, privredni subjekti mogu obezbediti upravljanje materijalima korišćenjem metode odvojenog računovodstvenog prikazivanja, bez držanja materijala na odvojenim zalihama.
2. Privredni subjekti mogu obezbediti upravljanje zamenljivim materijalima sa poreklom i bez porekla iz tarifnog broja 1701 korišćenjem metode odvojenog računovodstvenog prikazivanja, bez držanja materijala na odvojenim zalihama.
3. Strane mogu zahtevati da primena odvojenog računovodstvenog prikazivanja podleže prethodnom odobrenju od strane carinskih organa. Carinski organi mogu dati odobrenje pod bilo kojim uslovima koje smatraju odgovarajućim i prate korišćenje tog odobrenja. Carinski organi mogu povući odobrenje ako ga korisnik na bilo koji način neispravno koristi ili ne ispunjava neki od drugih uslova propisanih ovim pravilima.
Korišćenjem odvojenog računovodstvenog prikazivanja mora se u svakom trenutku obezbediti da ne bude više proizvoda koji se mogu smatrati "poreklom iz Strane izvoznice" nego što bi to bilo u slučaju korišćenja metoda fizičkog razdvajanja zaliha.
Ovaj metod se primenjuje i njegova primena se evidentira na osnovu opštih računovodstvenih načela koja važe u Strani izvoznici.
4. Korisnik metoda iz st. 1. i 2. ovog člana sačinjava ili zahteva dokaz o poreklu za one količine proizvoda koje se mogu smatrati proizvodima sa poreklom iz Strane izvoznice. Na zahtev carinskog organa, korisnik daje izjavu o tome kako se upravljalo tim količinama.
TERITORIJALNI ZAHTEVI
1. Uslovi utvrđeni u Naslovu II moraju biti neprekidno ispunjeni u zainteresovanoj Strani.
2. Ako se proizvodi sa poreklom izvezeni iz Strane u drugu zemlju vrate, smatra se da su bez porekla osim ako se carinskim organima na zadovoljavajući način ne dokaže:
(a) da su vraćeni proizvodi isti kao oni koji su izvezeni; i
(b) da nisu bili podvrgnuti nikakvim postupcima osim onih koji su neophodni za njihovo očuvanje u dobrom stanju dok su se nalazili u toj zemlji ili za vreme izvoza.
3. Za sticanje statusa proizvoda sa poreklom u skladu sa uslovima iznetim u Naslovu II neće biti od uticaja obrada ili prerada izvršena van Strane izvoznice na materijalima izvezenim iz te Strane i naknadno ponovo uvezenim tamo, pod uslovom:
(a) da su ti materijali u potpunosti dobijeni u Strani izvoznici ili su pre izvoza prošli obradu ili preradu koja prevazilazi postupke navedene u članu 6; i
(b) da je carinskim organima na zadovoljavajući način moguće dokazati:
(i) da je ponovno uvezena roba dobijena obradom ili preradom izvezenih materijala; i
(ii) da ukupna dodata vrednost ostvarena van Strane izvoznice primenom odredaba ovog člana nije veća od 10% cene proizvoda franko fabrika krajnjeg proizvoda za koji se traži status proizvoda sa poreklom.
4. Za potrebe stava 3. ovog člana, uslovi za sticanje statusa proizvoda sa poreklom utvrđeni u Naslovu II ne primenjuju se na obradu ili preradu obavljenu van Strane izvoznice. Međutim kada je, u listi u Aneksu II, za određivanje statusa porekla za krajnji proizvod predviđeno pravilo kojim se određuje maksimalna vrednost za sve ugrađene materijale bez porekla, zbir ukupne vrednosti materijala bez porekla ugrađenih na teritoriji Strane izvoznice i ukupne dodate vrednosti ostvarene izvan te Strane, uz primenu odredaba ovog člana, ne sme biti viši od navedenog procenta.
5. Za potrebe primene odredaba iz st. 3. i 4. ovog člana "ukupna dodata vrednost" označava sve troškove koji nastanu van Strane izvoznice, uključujući vrednost tamo ugrađenih materijala.
6. Odredbe iz st. 3. i 4. ovog člana ne primenjuju se na proizvode koji ne ispunjavaju uslove navedene u listi u Aneksu II ili koji se mogu smatrati dovoljno obrađenim ili prerađenim jedino ukoliko su primenjena opšta odstupanja predviđena članom 5.
7. Svaka vrsta obrade ili prerade obuhvaćena odredbama ovog člana obavljena van Strane izvoznice treba da bude obavljena po postupku pasivnog oplemenjivanja, ili sličnim postupcima.
1. Povlašćeni tretman predviđen Sporazumom primenjuje se samo na proizvode koji zadovoljavaju zahteve iz ovih pravila i koji su deklarisani za uvoz u Stranu pod uslovom da su ti proizvodi isti kao oni koji su izvezeni iz Strane izvoznice. Oni ne smeju biti izmenjeni, na bilo koji način preoblikovani ili podvrgnuti postupcima osim onih potrebnih za njihovo očuvanje u dobrom stanju ili postupcima kojima se dodavanjem ili stavljanjem oznaka, etiketa, plombi ili bilo koje druge dokumentacije obezbeđuje usklađenost sa posebnim domaćim zahtevima Strane uvoznice, koji se sprovode pod carinskim nadzorom u trećoj zemlji (zemljama) tranzita ili deljenja pošiljke pre deklarisanja za domaću upotrebu.
2. Skladištenje proizvoda ili pošiljki može se vršiti pod uslovom da oni ostanu pod carinskim nadzorom u trećoj zemlji (zemljama) tranzita.
3. Bez obzira na Naslov V ovog priloga, deljenje pošiljki se može vršiti, pod uslovom da one ostanu pod carinskim nadzorom u trećoj zemlji (zemljama) u kojoj se pošiljka deli.
4. U slučaju sumnje, Strana uvoznica u bilo koje vreme može zahtevati od uvoznika ili njegovog predstavnika da dostavi sva odgovarajuća dokumenta kao dokaz o usaglašenosti sa ovim članom, što može biti bilo koja dokazna isprava, a posebno:
(a) ugovorni prevozni dokumenti kao što su teretnice;
(b) činjenični ili konkretni dokazi na osnovu obeležavanja ili numerisanja paketa;
(v) potvrda o nemanipulaciji koju izdaju carinski organi zemlje (zemalja) tranzita ili deljenja pošiljke ili bilo koja druga dokumenta kojima se dokazuje da je roba ostala pod carinskim nadzorom u zemlji (zemljama) tranzita ili deljenja pošiljke; ili
(g) bilo koji dokaz u vezi sa samom robom.
1. Proizvodi sa poreklom koji se šalju na izložbu u zemlju sa kojom se ne primenjuje kumulacija u skladu sa čl. 7. i 8. i nakon izložbe se prodaju radi uvoza u Stranu ostvaruju povlastice prilikom uvoza u skladu sa odgovarajućim sporazumom pod uslovom da se carinskim organima dokaže:
(a) da je izvoznik poslao te proizvode iz Strane u zemlju u kojoj se održavala izložba i da ih je tamo izlagao;
(b) da je izvoznik prodao proizvode ili ih je na neki drugi način ustupio nekom licu u drugoj Strani;
(v) da su proizvodi isporučeni za vreme ili odmah posle izložbe, u stanju u kojem su bili i upućeni na izložbu; i
(g) da proizvodi, nakon upućivanja na izložbu, nisu bili korišćeni ni za koju drugu svrhu osim pokazivanja na izložbi.
2. Dokaz o poreklu se izdaje ili sačinjava u skladu sa Naslovom V ovog priloga i podnosi carinskim organima Strane uvoznice na uobičajen način. Na njemu moraju biti navedeni naziv i adresa izložbe. U slučaju potrebe mogu se zahtevati dodatni dokazni dokumenti o uslovima pod kojima su proizvodi bili izlagani.
3. Stav 1. ovog člana primenjuje se na bilo koju trgovinsku, industrijsku, poljoprivrednu ili zanatsku izložbu, sajam ili sličnu javnu priredbu ili izlaganje koji se ne organizuju u privatne svrhe u trgovinama i poslovnim prostorima sa namerom prodaje stranih proizvoda, i za vreme kojih proizvodi ostaju pod carinskim nadzorom.
POVRAĆAJ ILI OSLOBAĐANJE
Povraćaj ili oslobođenje od carinskih dažbina
1. Materijali bez porekla koji se koriste u proizvodnji proizvoda koji spadaju u Glave 50-63 Harmonizovanog sistema poreklom iz Strane, za koje je dokaz o poreklu izdat ili sačinjen u skladu sa odredbama Naslova V ovog priloga, neće u strani izvoznici biti predmet povraćaja ili oslobađanja od plaćanja carine bilo koje vrste.
2. Zabrana iz stava 1. ovog člana primenjuje se na svaki postupak kojim se predviđa povraćaj, oslobađanje ili neplaćanje, bilo delimično ili potpuno, carina ili dažbina sa istovetnim učinkom koje se u Strani izvoznici primenjuju na materijale upotrebljene u proizvodnji, ako se takav povraćaj, oslobađanje ili neplaćanje, izričito ili u praksi, primenjuje kada se proizvodi dobijeni od tih materijala izvoze, ali ne i kada se tamo zadržavaju radi domaće upotrebe.
3. Izvoznik proizvoda na koje se odnosi dokaz o poreklu mora biti spreman da u svakom trenutku, na zahtev carinskih organa, podnese sva potrebna dokumenta kojima se dokazuje da u vezi sa materijalima bez porekla, koji su upotrebljeni u proizvodnji tih proizvoda, nije ostvaren nikakav povraćaj carine i da su sve carine ili dažbine sa istovetnim učinkom koje se primenjuju na takve materijale u stvarnosti i plaćene.
4. Zabrana iz stava 1. ovog člana ne primenjuje se u trgovini između Strana, za proizvode koji su stekli status sa poreklom primenom kumulacije porekla predviđene članom 7. st. 4. ili 5.
DOKAZ O POREKLU
1. Proizvodi sa poreklom iz jedne od Strana će kod uvoza u drugu Stranu imati povlastice u okviru odredaba Sporazuma, ukoliko je podnet jedan od sledećih dokaza o poreklu:
(a) uverenje o kretanju robe EUR.1, čiji uzorak je dat u Aneksu IV ovog priloga;
(b) u slučajevima navedenim u članu 18. stav 1, izjava (u daljem tekstu: izjava o poreklu) koju izvoznik daje na fakturi, dostavnici ili na bilo kojem drugom komercijalnom dokumentu koji dovoljno detaljno opisuje proizvode o kojima je reč i tako omogućava njihovu identifikaciju. Tekst izjave o poreklu dat je u Aneksu III ovog priloga.
2. Bez obzira na stav 1. ovog člana, proizvodi sa poreklom u smislu ovih pravila, u slučajevima navedenim u članu 27, imaće povlastice u okviru odredaba ovog sporazuma, bez obaveze podnošenja bilo kojeg od dokazao poreklu navedenih u stavu 1. ovog člana.
3. Bez obzira na stav 1. ovog člana, Strane se mogu dogovoriti da, u međusobnoj preferencijalnoj trgovini, dokaze o poreklu navedene u stavu 1. tač. (a) i (b) ovog člana zamene iskazima o poreklu koje sačinjavaju izvoznici registrovani u elektronskoj bazi podataka, u skladu sa unutrašnjim zakonodavstvom Strana.
Upotreba iskaza o poreklu koju sačinjavaju izvoznici registrovani u elektronskoj bazi podataka, dogovorena od strane dve ili više Strana ugovornica koje primenjuju ova pravila, ne sprečava upotrebu dijagonalne kumulacije sa drugim Stranama ugovornicama koje primenjuju ova pravila.
4. U svrhe stava 1. ovog člana, Strane se mogu dogovoriti da uspostave sistem koji omogućava da se dokazi o poreklu navedeni u stavu 1. tač. (a) i (b) ovog člana, izdaju elektronski i/ili podnose elektronski.
5. U svrhu primene člana 7, u slučaju primene člana 8. stav 4, izvoznik u Strani ugovornici koja primenjuje ova pravila koji izdaje ili podnosi zahtev za dokaz o poreklu na osnovu drugog dokaza o poreklu za koji je ukinuta obaveza da sadrži izjavu iz člana 8. stav 3, preduzima sve potrebne korake kako bi se osiguralo da su uslovi za primenu kumulacije ispunjeni i spreman je da carinskim organima dostavi sva odgovarajuća dokumenta.
Uslovi za sačinjavanje izjave o poreklu
1. Izjavu o poreklu iz člana 17. stav 1. tačka (b) može sačiniti:
(a) ovlašćeni izvoznik u smislu člana 19, ili
(b) bilo koji izvoznik za bilo koju pošiljku koja se sastoji od jednog ili više paketa koji sadrže proizvode sa poreklom, čija ukupna vrednost ne prelazi 6.000 evra.
2. Izjava o poreklu može se sačiniti ako se proizvodi mogu smatrati proizvodima sa poreklom iz Strane ugovornice koja primenjuje ova pravila i ispunjavaju ostale zahteve iz ovih pravila.
3. Izvoznik koji sačinjava izjavu o poreklu mora biti spreman da u bilo koje vreme, na zahtev carinskih organa Strane izvoznice, podnese na uvid sve odgovarajuće dokumente kojima se dokazuje da predmetni proizvodi imaju status proizvoda sa poreklom, kao i da su ispunjeni drugi zahtevi iz ovih pravila.
4. Izjavu o poreklu izvoznik sačinjava tako što je otkuca ili otisne u pečatnom ili štampanom obliku na fakturi, dostavnici ili drugom komercijalnom dokumentu, s tim da će za izjavu čiji se tekst nalazi u Aneksu III ovog priloga koristiti jednu od jezičkih verzija navedenih u tom aneksu i u skladu sa odredbama nacionalnog zakonodavstva Strane izvoznice. Ako se izjava ispisuje rukom, mora biti napisana mastilom i štampanim slovima.
5. Izjava o poreklu nosi originalni svojeručni potpis izvoznika. Međutim, ovlašćeni izvoznik u smislu člana 19. ne mora potpisivati takve izjave pod uslovom da se carinskim organima Strane izvoznice pismeno obaveže da preuzima punu odgovornost za svaku izjavu o poreklu u kojoj se on navodi, kao da je svaku takvu izjavu sam svojeručno potpisao.
6. Izjavu o poreklu izvoznik može sačiniti kada se proizvodi na koje se ona odnosi izvoze, ili nakon njihovog izvoza ("naknadna izjava o poreklu") uz uslov da se ta izjava u Strani uvoznici podnese najkasnije u roku od dve godine nakon uvoza proizvoda na koje se odnosi.
Ako se deljenje pošiljke odvija u skladu sa članom 14. stav 3. i pod uslovom da se poštuje isti rok od dve godine, naknadnu izjavu o poreklu sačinjava ovlašćeni izvoznik Strane izvoznice proizvoda.
1. Carinski organi Strane izvoznice mogu, u skladu sa nacionalnim zahtevima ovlastiti bilo kojeg izvoznika sa sedištem u toj strani ("ovlašćeni izvoznik"), za sačinjavanje izjava o poreklu bez obzira na vrednost proizvoda o kojima je reč.
2. Izvoznik koji zahteva takvo ovlašćenje mora pružiti, na način koji zadovoljava carinske organe, sve garancije nužne za dokazivanje statusa proizvoda sa poreklom, kao i za ispunjavanje drugih zahteva iz ovih pravila.
3. Carinski organi ovlašćenom izvozniku dodeljuju broj carinskog ovlašćenja koji se unosi u izjavu o poreklu.
4. Carinski organi proveravaju pravilno korišćenje ovlašćenja. Oni mogu da povuku ovlašćenje ako ga ovlašćeni izvoznik nepravilno koristi i to će učiniti onda kad ovlašćeni izvoznik više ne pruža garancije iz stava 2. ovog člana.
Postupak za izdavanje uverenja o kretanju robe EUR.1
1. Uverenje o kretanju robe EUR.1 izdaju carinski organi strane izvoznice na pismeni zahtev izvoznika ili njegovog ovlašćenog predstavnika, a na odgovornost izvoznika.
2. Za tu svrhu izvoznik ili njegov ovlašćeni predstavnik popunjava uverenje o kretanju robe i obrazac zahteva, čiji su uzorci dati u Aneksu IV Priloga A. Pomenuti obrasci popunjavaju se na jednom od službenih jezika na kojima je zaključen Sporazum i u skladu sa odredbama nacionalnog zakonodavstva Strane izvoznice. Ako se obrasci popunjavaju rukom, treba pisati mastilom i štampanim slovima. Opis proizvoda unosi se u rubriku rezervisanu za tu namenu, bez praznih redova. Ako polje nije sasvim popunjeno povlači se horizontalna linija ispod zadnjeg reda opisa, a prazan prostor se precrtava.
3. Uverenje o kretanju robe EUR.1 u rubrici 7. mora da sadrži napomenu na engleskom jeziku "TRANSITIONAL RULES".
4. Izvoznik koji podnosi zahtev za izdavanje uverenja o kretanju robe EUR.1 mora biti spreman da u bilo koje vreme na zahtev carinskih organa Strane izvoznice u kojoj je izdato uverenje o kretanju robe EUR.1 podnese na uvid sve odgovarajuće dokumente kojima se dokazuje da proizvodi na koje se to odnosi imaju status proizvoda sa poreklom, kao i to da su ispunjeni drugi zahtevi iz ovih pravila.
5. Dokaz o poreklu izdaju nadležni organi Strane izvoznice, ukoliko se navedeni proizvodi mogu smatrati proizvodima sa poreklom i ukoliko ispunjavaju ostale zahteve iz ovih pravila.
6. Carinski organi koji izdaju uverenja o kretanju robe EUR.1 preduzimaju sve potrebne korake za proveru statusa proizvoda sa poreklom i ispunjenja drugih zahteva iz ovih pravila. U tom cilju imaju pravo da zahtevaju bilo koje dokaze i da sprovedu bilo koji pregled izvoznikovih računa ili bilo koju drugu proveru koju smatraju potrebnom. Oni će takođe obezbediti da obrasci navedeni u stavu 2. ovog člana budu pravilno popunjeni. Posebno će proveravati da li je prostor rezervisan za opis proizvoda popunjen na način koji isključuje svaku mogućnost neistinitih dopunjavanja.
7. Datum izdavanja uverenja o kretanju robe EUR.1 navodi se u polju 11 uverenja o kretanju robe EUR.1.
8. Uverenje o kretanju robe EUR.1 izdaju carinski organi i stavljaju ga na raspolaganje izvozniku čim se obavi ili obezbedi stvarni izvoz.
Uverenja o kretanju robe EUR.1 izdata naknadno
1. Bez obzira na član 20. stav 8, uverenje o kretanju robe EUR.1 može se izdati nakon izvoza proizvoda na koje se ono odnosi:
(a) ako uverenje nije izdato u vreme izvoza zbog grešaka ili nenamernih propusta ili posebnih okolnosti;
(b) ako se carinskim organima dokaže da je uverenje o kretanju robe EUR.1 bilo izdato, ali pri uvozu nije bilo prihvaćeno zbog tehničkih razloga;
(v) ako krajnje odredište datih proizvoda nije bilo poznato u vreme izvoza i utvrđeno je tokom njihovog transporta ili skladištenja i nakon eventualnog deljenja pošiljki u skladu sa članom 14. stav 3;
(g) ako je uverenje o kretanju robe EUR.1 ili EUR.MED izdato u skladu sa pravilima PEM Konvencije za proizvode koji takođe imaju poreklo u skladu sa ovim pravilima. Izvoznik preduzima sve neophodne korake kako bi obezbedio ispunjenost uslova za primenu kumulacije i spreman je da podnese carinskim organima sva neophodna dokumenta kojima se dokazuje da proizvod ima poreklo u skladu sa ovim pravilima; ili
(d) ako je uverenje o kretanju robe EUR.1 izdato na osnovu primene člana 8. stav 4, a primena člana 8. stav 3. se zahteva pri uvozu u drugu Stranu ugovornicu koja primenjuje ova pravila.
2. Za primenu stava 1. ovog člana, izvoznik u svom zahtevu navodi mesto i datum izvoza proizvoda na koje se odnosi uverenje o kretanju robe EUR.1 i razloge svog zahteva.
3. Carinski organi mogu izdati uverenje o kretanju robe EUR.1 naknadno u roku od dve godine od datuma izvoza, ali samo nakon što provere da li su podaci dostavljeni u izvoznikovom zahtevu u skladu sa podacima u odgovarajućim spisima.
4. Bez obzira na član 20. stav 3, uverenja o kretanju robe EUR.1 izdata naknadno overavaju se sledećim izrazom na engleskom jeziku: "ISSUED RETROSPECTIVELY".
5. Overa iz stava 4. ovog člana unosi se u rubriku 7. uverenja o kretanju robe EUR.1.
Izdavanje duplikata uverenja o kretanju robe EUR.1
1. U slučaju krađe, gubitka ili uništenja uverenja o kretanju robe EUR.1, carinskim organima koji su izdali uverenje izvoznik može podneti zahtev za izdavanje duplikata na osnovu izvozne dokumentacije koju poseduje.
2. Bez obzira na član 20. stav 3, duplikat izdat u skladu sa stavom 1. ovog člana overava se sledećim izrazom na engleskom jeziku: "DUPLICATE".
3. Overa iz stava 2. ovog člana unosi se u rubriku 7. uverenja o kretanju robe EUR.1.
4. Duplikat, koji nosi datum izdavanja originalnog uverenja o kretanju robe EUR.1, važi od tog datuma.
1. Dokaz o poreklu važi deset meseci od dana izdavanja ili sačinjavanja u Strani izvoznici i u tom roku se podnosi carinskim organima Strane uvoznice.
2. Dokazi o poreklu koji se podnose carinskim organima Strane uvoznice nakon isteka roka važenja navedenog u stavu 1. ovog člana mogu se prihvatiti u cilju primene tarifnih povlastica ako ta dokumenta nisu podneta pre isteka krajnjeg roka zbog vanrednih okolnosti.
3. U ostalim slučajevima zakasnelog podnošenja carinski organi Strane uvoznice mogu prihvatiti dokaze o poreklu ako su proizvodi prezentovani carini pre napred navedenog krajnjeg roka.
1. Strane preduzimaju sve potrebne mere kako bi obezbedile da dokazom o poreklu obuhvaćeni proizvodi kojima se trguje, a koji tokom transporta koriste slobodnu zonu smeštenu na njihovom području, ne budu zamenjeni drugom robom i da ne budu podvrgnuti drugom postupanju osim uobičajenih postupaka za sprečavanje njihovog propadanja.
2. Izuzetno od stava 1. ovog člana, kada su proizvodi sa poreklom iz Strane ugovornice koja primenjuje ova pravila uvezeni u slobodnu zonu i obuhvaćeni su dokazom o poreklu, a podležu obradi ili preradi, novi dokaz o poreklu može biti izdat ili sačinjen, ako je izvršena obrada ili prerada u skladu sa odredbama ovih pravila.
Dokazi o poreklu podnose se carinskim organima Strane uvoznice u skladu sa postupcima koji se primenjuju u toj strani.
Kad se na zahtev uvoznika i pod uslovima koje su odredili carinski organi Strane uvoznice uvoze u više pošiljki rastavljeni ili nesastavljeni proizvodi u smislu Osnovnog pravila 2(a) za tumačenje Harmonizovanog sistema, koji se svrstavaju u odeljke XVI i XVII ili u tarifne br. 7308 i 9406, carinskim organima se za takve proizvode podnosi jedinstveni dokaz o poreklu pri uvozu prve delimične pošiljke.
Izuzeća od dokazivanja porekla
1. Proizvodi koje fizička lica u malim paketima šalju fizičkim licima ili koji su deo ličnog prtljaga putnika priznaju se kao proizvodi sa poreklom bez potrebe podnošenja dokaza o poreklu, pod uslovom da se takvi proizvodi ne uvoze za trgovačke svrhe, i da su deklarisani kao proizvodi koji ispunjavaju uslove iz ovih pravila, i kad nema sumnje u istinitost takve izjave.
2. Uvoz se ne smatra uvozom u trgovačke svrhe ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:
(a) uvoz je povremen;
(b) uvoz se sastoji isključivo od proizvoda za ličnu upotrebu primaoca ili putnika ili njihovih porodica;
(v) ako je iz prirode i količine proizvoda očigledno da nisu namenjeni za komercijalnu upotrebu.
3. Ukupna vrednost tih proizvoda ne može biti veća od 500 evra u slučaju malih paketa ili 1.200 evra u slučaju proizvoda koji su deo ličnog prtljaga putnika.
1. Otkrivanje manjih neslaganja između izjava u dokazu o poreklu i onih u dokumentima koji se podnose carinarnici u svrhu obavljanja formalnosti za uvoz proizvoda ne čini ipso facto dokaz o poreklu nevažećim i ništavnim ako se ispravno ustanovi da taj dokument zaista odgovara dostavljenim proizvodima.
2. Očigledne formalne greške, poput kucanih, u dokazu o poreklu nisu razlog odbijanja dokumenata iz stava 1. ovog člana, ako te greške nisu takve da izazivaju sumnju u tačnost izjava datih u tim dokumentima.
1. Kada se izdaje uverenje o poreklu robe EUR.1, ili je izjava o poreklu sačinjena u Strani za proizvode sa poreklom u čijoj proizvodnji je u skladu sa članom 7. st. 3. ili 4. korišćena roba koja dolazi iz druge Strane ugovornice koja primenjuje ova pravila, a koja je u njoj podvrgnuta obradi ili preradi bez dobijenog statusa robe sa preferencijalnim poreklom, uzima se u obzir izjava dobavljača izdata za ovu robu u skladu sa ovim članom.
2. Izjava dobavljača iz stava 1. ovog člana služi kao dokaz da je predmetna roba prošla obradu ili preradu u Strani ugovornici koja primenjuje ova pravila u svrhu određivanja da li se proizvodi u čijoj je proizvodnji korišćena ta roba mogu smatrati proizvodima sa poreklom iz Strane izvoznice i da li ispunjavaju ostale zahteve iz ovih pravila.
3. Osim u slučajevima predviđenim u stavu 4. ovog člana, dobavljač sačinjava zasebnu izjavu dobavljača za svaku pošiljku robe u formi predviđenoj u Aneksu VI, na listu papira priloženom uz fakturu, dostavnicu ili bilo koji drugi komercijalni dokument koji opisuje datu robu sa dovoljno detalja koji omogućavaju njenu identifikaciju.
4. Kada dobavljač redovno snabdeva određenog kupca robom za koju se očekuje da će obrada ili prerada sprovedena u Strani ugovornici koja primenjuje ova pravila ostati nepromenjena u znatnom vremenskom periodu, dobavljač može obezbediti jedinstvenu izjavu dobavljača koja obuhvata i naknadne pošiljke te robe (u daljem tekstu: "dugoročna izjava dobavljača"). Dugoročna izjava dobavljača uobičajeno važi za period do dve godine od datuma sačinjavanja izjave. Carinski organi Strane ugovornice koja primenjuje ova pravila u kojoj je sačinjena izjava propisuje uslove pod kojima se mogu koristiti i duži periodi. Dugoročnu izjavu dobavljača sačinjava dobavljač u formi predviđenoj u Aneksu VII i opisuje robu sa dovoljno detalja kako bi se omogućila njena identifikacija. Izjava se dostavlja datom kupcu pre isporuke prve pošiljke robe obuhvaćene ovom izjavom ili zajedno sa prvom pošiljkom robe. Dobavljač odmah obaveštava svog kupca ukoliko se dugoročna izjava dobavljača više ne može primeniti na robu kojom ga snabdeva.
5. Izjave dobavljača iz st. 3 i 4. ovog člana moraju biti otkucane ili odštampane na jednom od jezika iz ovog Sporazuma, u skladu sa odredbama nacionalnih zakona Strane ugovornice koja primenjuje ova pravila u kojoj je izjava sačinjena i ima svojeručni potpis dobavljača u rukopisu. Izjava takođe može biti napisana i rukom; u tom slučaju mora biti ispisana mastilom i štampanim slovima.
6. Dobavljač koji sačinjava izjavu mora biti spreman da u svako doba, na zahtev carinskih organa Strane ugovornice koja primenjuje ova pravila u kojoj je izjava sačinjena, podnese svu odgovarajuću dokumentaciju kojom će dokazati da su informacije navedene u izjavi tačne.
1. Za svrhu primene člana 18. stav 1. tačka (b) i člana 27. stav 3. u slučajevima kada su proizvodi fakturisani u valuti koja nije evro, iznosi u nacionalnim valutama Strana ekvivalentni iznosima izraženim u evrima utvrđuju se kao fiksni iznos na godišnjem nivou od strane svake zemlje na koju se to odnosi.
2. Za pošiljku se mogu ostvariti pogodnosti iz člana 18. stav 1. tačka (b) i člana 27. stav 3. upućivanjem na valutu u kojoj je faktura ispostavljena, u skladu sa fiksnim iznosom koji je utvrdila zemlja na koju se to odnosi.
3. Iznosi koji se upotrebljavaju u bilo kojoj nacionalnoj valuti moraju predstavljati protivvrednost iznosa izraženih u evrima, prema kursu od prvog radnog dana u oktobru. O tim iznosima se obaveštava Evropska komisija do 15. oktobra, a primenjuju se od 1. januara sledeće godine. Evropska komisija obaveštava sve zainteresovane strane o tim iznosima.
4. Iznos koji dobije prilikom preračunavanja iznosa izraženog u evrima u nacionalnu valutu Strana može zaokružiti naviše ili naniže. Zaokruženi iznos ne sme se razlikovati od iznosa koji se dobije prilikom preračunavanja za više od 5%. Strana može zadržati i neizmenjenu protivvrednost u nacionalnoj valuti kao iznos izražen u evrima, ako prilikom godišnjeg usklađivanja predviđenog stavom 3. ovog člana, preračunata protivvrednost tog iznosa, pre bilo kakvog zaokruživanja, rezultira povećanjem koje je manje od 15% iznosa izraženog u nacionalnoj valuti. Protivvrednost u nacionalnoj valuti može ostati neizmenjena, ako bi se zbog preračunavanja smanjila protivvrednost u toj nacionalnoj valuti.
5. Savet za stabilizaciju i pridruživanje, na zahtev bilo koje Strane, preispituje iznose izražene u evrima. Prilikom tog preispitivanja, Savet za stabilizaciju i pridruživanje uzima u obzir želju očuvanja stvarnih efekata predmetnih vrednosnih ograničenja. U tu svrhu može se doneti odluka o promeni iznosa izraženih u evrima.
NAČELA SARADNJE I DOKAZNE ISPRAVE
Dokazne isprave, čuvanje dokaza o poreklu i prateća dokumentacija
1. Izvoznik koji sačinjava izjavu o poreklu ili podnese zahtev za izdavanje uverenja o kretanju robe EUR.1 čuva papirnu kopiju ili elektronsku verziju ovih dokaza o poreklu i svu prateću dokumentaciju kojom se dokazuje status proizvoda sa poreklom najmanje tri godine od datuma izdavanja ili sačinjavanja izjave o poreklu.
2. Dobavljač koji sačinjava izjavu dobavljača čuva kopije svih izjava i svih faktura, dostavnica ili drugih komercijalnih dokumenata iz člana 29. stav 6, najmanje tri godine.
Dobavljač koji sačinjava dugoročnu izjavu dobavljača čuva kopije svih izjava i svih faktura, dostavnica ili drugih komercijalnih dokumenata koja se odnose na robu obuhvaćenu izjavom koja je poslata kupcu, kao i dokumente iz člana 29. stav 6, najmanje tri godine. Ovaj period počinje od datuma isteka važenja dugoročne izjave dobavljača.
3. U svrhu primene stava 1. ovog člana, dokumentima koji se koriste u cilju dokazivanja statusa proizvoda sa poreklom može se između ostalog smatrati sledeće:
(a) direktni dokazi o postupcima koje je preduzeo izvoznik ili dobavljač za dobijanje proizvoda, sadržani na primer u njegovim računima ili internom računovodstvu;
(b) dokumenta kojima se dokazuje poreklo upotrebljenih materijala, izdata ili sačinjena u određenoj Strani ugovornici koja primenjuje ova pravila, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom;
(v) dokumenta kojima se dokazuje obrada ili prerada materijala u određenoj Strani, izdata ili sačinjena u toj Strani, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom;
(g) izjave o poreklu ili uverenja o kretanju robe EUR.1 kojima se dokazuje poreklo upotrebljenih materijala, sačinjeni ili izdati u Strani u skladu sa ovim pravilima;
(d) odgovarajući dokazi koji se odnose na obradu ili preradu izvršenu izvan Strana primenom čl. 13. i 14, kojima se dokazuje da su ispunjeni uslovi iz tih članova.
4. Carinski organi Strane izvoznice koji izdaju uverenja o kretanju robe EUR.1 moraju čuvati obrazac zahteva iz člana 20. stav 2. najmanje tri godine.
5. Carinski organi strane uvoznice moraju čuvati podnete izjave o poreklu i uverenja o kretanju robe EUR.1 najmanje tri godine.
6. Izjave dobavljača kojima se dokazuju postupci obrade ili prerade upotrebljenih materijala obavljeni u Strani ugovornici koja primenjuje ova pravila, a koje su sačinjene u toj Strani ugovornici, smatraju se dokumentom iz člana 18. stav 3, člana 20. stav 4. i člana 29. stav 6. koji se upotrebljava u svrhu dokazivanja da se proizvodi obuhvaćeni uverenjem o kretanju robe EUR.1 ili izjavom o poreklu mogu smatrati proizvodima sa poreklom iz te Strane ugovornice koja primenjuje ova pravila i da ispunjavaju i ostale zahteve iz ovih pravila.
Ako dođe do sporova u odnosu na postupke provere iz čl. 34. i 35, ili u pogledu tumačenja ovog priloga, koji se ne mogu rešiti između carinskih organa koji zahtevaju proveru i carinskih organa odgovornih za obavljanje provere, ti sporovi će biti podneti Savetu za stabilizaciju i pridruživanje.
U svim slučajevima rešavanja sporova između uvoznika i carinskih organa Strane uvoznice primenjuje se zakonodavstvo te Strane.
ADMINISTRATIVNA SARADNJA
1. Carinski organi Strana dostavljaju jedna drugoj uzorke otisaka pečata koji se koriste u njihovim carinarnicama za izdavanje uverenja o kretanju robe EUR.1, zajedno sa modelom brojeva ovlašćenja koji su odobreni ovlašćenim izvoznicima i sa adresama carinskih organa zaduženih za proveru tih uverenja i izjava o poreklu.
2. Radi obezbeđivanja pravilne primene ovih pravila, Strane ugovornice pomažu jedna drugoj preko nadležnih carinskih organa u proveri ispravnosti uverenja o kretanju robe EUR.1, izjava o poreklu, izjava dobavljača i tačnosti podataka u tim dokumentima.
1. Naknadne provere dokaza o poreklu obavljaju se nasumice ili u slučaju opravdane sumnje carinskih organa Strane uvoznice u ispravnost takvih dokumenata, status porekla robe o kojoj se radi ili u ispunjenje drugih zahteva iz ovih pravila.
2. Kada podnose zahtev za naknadnu proveru, carinski organi Strane uvoznice vraćaju uverenje o kretanju robe EUR.1 i fakturu, ukoliko je bila podneta, izjavu o poreklu, ili kopiju tih dokumenata, carinskim organima Strane izvoznice, uz navođenje razloga za proveru, gde je to potrebno. Svi pribavljeni dokumenti i podaci koji ukazuju na to da je podatak u dokazu o poreklu netačan biće dostavljeni kao dokaz uz zahtev za proveru.
3. Proveru vrše carinski organi Strane izvoznice. U tu svrhu imaju pravo da zahtevaju bilo koje dokaze i da sprovedu bilo koji pregled izvoznikovih računa ili bilo koju drugu proveru koju smatraju potrebnom.
4. Ako carinski organi strane uvoznice odluče da suspenduju odobrenje povlašćenog tretmana za konkretne proizvode u očekivanju rezultata provere, uvozniku će biti ponuđeno puštanje robe uz sve potrebne mere predostrožnosti.
5. Carinski organi koji zatraže proveru biće obavešteni o rezultatima te provere što pre. Ti rezultati moraju jasno pokazivati da li su dokumenti verodostojni i mogu li se konkretni proizvodi smatrati proizvodima sa poreklom iz jedne od Strana i da li ispunjavaju druge zahteve iz ovih pravila.
6. Ako, u slučaju opravdane sumnje, odgovor ne stigne u roku od deset meseci od dana podnošenja zahteva za proveru, ili ako odgovor ne sadrži podatke dovoljne za utvrđivanje verodostojnosti dokumenta o kojem je reč ili stvarnog porekla proizvoda, carinski organi koji su podneli zahtev, osim u izuzetnim okolnostima, odbijaju pravo na povlastice.
1. Naknadne provere izjava dobavljača ili dugoročnih izjava dobavljača mogu se sprovoditi nasumično ili kada god carinski organi Strane u kojoj se takve izjave uzimaju u obzir prilikom izdavanja uverenja o poreklu robe EUR.1 ili za sačinjavanje izjave o poreklu imaju osnovane razloge za sumnju u verodostojnost dokumenta ili tačnost informacija datih u tom dokumentu.
2. U svrhu primene odredbi iz stava 1. ovog člana, carinski organi Strane iz stava 1. ovog člana vraćaju izjavu dobavljača ili dugoročnu izjavu dobavljača i fakture, dostavnice ili druge komercijalne dokumente koji se odnose na robu obuhvaćenu tom izjavom, carinskim organima Strane koja primenjuje ova pravila u kojoj je izjava sačinjena, uz navođenje, gde je to potrebno, formalnih ili suštinskih razloga zahteva za proveru.
Kao prilog zahtevu za naknadnu proveru prosleđuju sve pribavljene dokumente i informacije koje upućuju na to da podaci navedeni u izjavi dobavljača ili dugoročnoj izjavi dobavljača nisu tačni.
3. Proveru obavljaju carinski organi Strane koja primenjuje ova pravila u kojoj je sačinjena izjava dobavljača ili dugoročna izjava dobavljača. U tu svrhu, oni imaju pravo da zatraže sve dokaze i izvrše sve provere računa dobavljača ili druge provere koje smatraju potrebnim.
4. Carinski organi koji zahtevaju proveru biće informisani o rezultatima provere što je pre moguće. U tim rezultatima se jasno navodi da li su informacije sadržane u izjavi dobavljača ili dugoročnoj izjavi dobavljača tačne i omogućava carinskim organima da utvrde da li i u kojoj meri takva izjava može biti uzeta u obzir za izdavanje uverenja o kretanju robe EUR.1 ili sačinjavanje izjave o poreklu.
Svaka strana će obezbediti izricanje krivičnih, građanskih ili administrativnih kazni za kršenje svog nacionalnog zakonodavstva u vezi sa ovim pravilima.
PRIMENA PRILOGA A
Roba poreklom iz Evropskog ekonomskog prostora u smislu Protokola 4 uz Sporazum o Evropskom ekonomskom prostoru smatra se robom poreklom iz Evropske unije, Islanda, Lihtenštajna ili Norveške (EEA Strane) kada se izvozi iz Evropske unije, Islanda, Lihtenštajna ili Norveške u Srbiju, pod uslovom da se između Srbije i EEA Strana primenjuje sporazum o slobodnoj trgovini koji koristi ova pravila.
Ne dovodeći u pitanje član 2, proizvod poreklom iz Lihtenštajna, zbog carinske unije između Švajcarske i Lihtenštajna, smatra se proizvodom poreklom iz Švajcarske.
Ne dovodeći u pitanje član 2, proizvod poreklom iz Republike San Marino, zbog carinske unije između Evropske unije i Republike San Marino, smatra se proizvodom poreklom iz Evropske unije.
Ne dovodeći u pitanje član 2, proizvod svrstan u Glave 25-97 Harmonizovanog sistema poreklom iz Kneževine Andora, zbog carinske unije između Evropske unije i Kneževine Andora, smatra se proizvodom poreklom iz Evropske unije.
1. U svrhe primene ovih pravila, termin "Evropska unija" ne obuhvata Seutu i Melilju.
2. Kada se proizvodi poreklom iz Srbije uvoze u Seutu ili Melilju, na njih se u svakom pogledu primenjuje carinski režim jednak onom koji se primenjuje na proizvode poreklom iz carinske teritorije Evropske unije u skladu sa Protokolom 2 uz Akt o pristupanju Kraljevine Španije i Republike Portugalije i prilagođavanju Ugovora6. Srbija na uvoz proizvoda obuhvaćenih odgovarajućim sporazumom i koji su poreklom iz Seute i Melilje primenjuje carinski režim jednak onom koji se odobrava proizvodima koji se uvoze i koji su poreklom iz Evropske unije.
3. U svrhe stava 2. ovog člana, u pogledu proizvoda poreklom iz Seute i Melilje, ova pravila se primenjuju mutatis mutandis uz poštovanje posebnih uslova propisanih Aneksom V.
___________
6 "Službeni list Evropske unije" L302 od 15.11.1985, str. 23.
UVODNE NAPOMENE UZ LISTU U ANEKSU II
Napomena 1 - Opšti uvod
Lista sadrži uslove koje treba da ispune svi proizvodi da bi se smatrali dovoljno obrađenim ili prerađenim u smislu člana 4. Naslova II Priloga A. Postoje četiri različite vrste pravila koja se razlikuju u zavisnosti od proizvoda:
(a) obradom ili preradom nije prekoračen najveći dozvoljeni sadržaj materijala bez porekla;
(b) obradom ili preradom četvorocifreni tarifni broj ili šestocifreni tarifni podbroj Harmonizovanog sistema proizvedenog proizvoda postaje različit u odnosu na četvorocifreni tarifni broj odnosno šestocifreni tarifni podbroj Harmonizovanog sistema upotrebljenih materijala;
(v) obavlja se specifični postupak obrade i prerade;
(g) obrada ili prerada se obavlja na određenim u potpunosti dobijenim materijalima.
Napomena 2 - Struktura liste
2.1. U prve dve kolone u listi daje se opis proizvoda koji se dobija. U koloni (1) navodi se tarifni broj ili broj glave iz Harmonizovanog sistema, dok se u koloni (2) navodi naimenovanje robe, koje se u tom sistemu koristi za taj tarifni broj ili za tu glavu. Za svaki podatak koji se nalazi u prve dve kolone postoji pravilo koje se navodi u koloni (3). Ako se, u nekim slučajevima, ispred tarifnog broja u koloni (1) nalazi oznaka "ex", to znači da se pravila iz kolone (3) primenjuju samo na deo tog tarifnog broja, kako je navedeno u koloni (2).
2.2. Ako se u koloni (1) nalazi grupisano nekoliko tarifnih brojeva ili je naveden broj glave, zbog čega je opis proizvoda u koloni (2) dat uopšteno, pripadajuće pravilo u koloni (3) primenjuje se na sve proizvode koji se, prema Harmonizovanom sistemu svrstavaju u tarifne brojeve te glave ili u bilo koji od grupisanih tarifnih brojeva u koloni (1).
2.3. Ako je u listi navedeno nekoliko različitih pravila koja se primenjuju na različite proizvode u okviru jednog tarifnog broja, svaka alineja sadrži opis onog dela tarifnog broja obuhvaćenog pripadajućim pravilom u koloni (3).
2.4. Ako su u koloni (3) navedena dva alternativna pravila razdvojena sa "ili", izvoznik može da bira koje će upotrebiti.
Napomena 3 - Primeri primene pravila
3.1. Odredbe člana 4. Naslova II Priloga A, koje se odnose na proizvode koji su stekli status proizvoda sa poreklom, a upotrebljavaju se u procesu proizvodnje drugog proizvoda, primenjuju se, bez obzira na to da li su proizvodi stekli taj status u fabrici gde su upotrebljeni ili u nekoj drugoj fabrici u Strani.
3.2. U skladu sa članom 6. Naslova II Priloga A izvršena obrada ili prerada mora prevazilaziti spisak postupaka navedenih u tom članu. Ako to nije slučaj, roba nema pravo na povlasticu na osnovu preferencijalnog tarifnog tretmana, čak i ako su uslovi iz donje liste ispunjeni.
Uz poštovanje odredbe člana 6. Naslova II Priloga A, pravila u listi predstavljaju minimalan zahtevani stepen obrade ili prerade, što znači da se i sa višim stepenom obrade ili prerade takođe stiče status proizvoda sa poreklom; suprotno tome, sa nižim stepenom obrade ili prerade od minimalnog ne može se steći status proizvoda sa poreklom.
Prema tome, ako se pravilom predviđa da se na određenom nivou proizvodnje može upotrebiti materijal bez porekla, upotreba tog materijala u nekoj ranijoj fazi proizvodnje je dozvoljena, dok njegova upotreba u kasnijoj fazi nije dozvoljena.
Ako se pravilom predviđa da se na određenom nivou proizvodnje ne može upotrebiti materijal bez porekla, upotreba tog materijala u nekoj ranijoj fazi proizvodnje je dozvoljena, dok njegova upotreba u kasnijoj fazi nije dozvoljena.
Primer: ako pravilo u listi za Glavu 19 zahteva da materijali bez porekla iz tar. br. 1101-1108 ne mogu premašiti 20% mase, upotreba (odnosno uvoz) žitarica iz Glave 10 (materijali u ranijoj fazi proizvodnje) nije ograničena.
3.3. Ne dovodeći u pitanje napomenu 3.2, kada se u pravilu upotrebljava izraz "Proizvodnja od materijala iz bilo kog tarifnog broja", tada materijali iz bilo kog tarifnog broja (uključujući materijale koji imaju isto naimenovanje i tarifni broj kao proizvod) mogu biti upotrebljeni, ali uz određena ograničenja koja takođe mogu biti sadržana u pravilu.
Međutim, izraz "Proizvodnja od materijala iz bilo kog tarifnog broja, uključujući druge materijale iz tarifnog broja …" ili "Proizvodnja od materijala iz bilo kog tarifnog broja, uključujući druge materijale iz istog tarifnog broja kao i proizvod" znači da se mogu upotrebljavati materijali iz bilo kog tarifnog broja izuzev onih koji imaju isto naimenovanje kao proizvod, kao što je navedeno u koloni (2) u listi.
3.4. Ako se u pravilu iz liste navodi da u proizvodnji proizvoda može da se upotrebi više od jednog materijala, to znači da može da se upotrebi jedan ili više materijala. Nije neophodno da se upotrebe svi materijali.
3.5. Ako se u pravilu iz liste navodi da proizvod mora da se proizvede od određenog materijala, to pravilo ne sprečava upotrebu i drugih materijala koji, zbog svoje svojstvene prirode, ne mogu da zadovolje ovaj uslov.
3.6. Ako se u pravilu u listi daju dva procenta za najveću vrednost materijala bez porekla koji se mogu koristiti, tada se ti procenti ne mogu sabirati. Drugim rečima, najveća vrednost svih korišćenih materijala bez porekla nikada ne može biti veća od najvećeg datog procenta. Pored toga, pojedinačni procenti ne smeju biti premašeni u odnosu na određene materijale na koje se primenjuju.
Napomena 4 - Opšte odredbe o određenim poljoprivrednim proizvodima
4.1. Poljoprivredni proizvodi koji spadaju u glave 6, 7, 8, 9, 10, 12 i tarifni broj 2401 koji se gaje ili ubiraju na području Strane tretiraju se kao da potiču sa područja te Strane, čak i ako se gaje od uvoznog semena, lukovica, podloga, reznica, kalema, mladica, pupoljaka ili drugih živih delova biljaka.
4.2. U slučajevima kada sadržaj šećera bez porekla u datom proizvodu podleže ograničenjima, masa šećera iz tar. br. 1701 (saharoza) i 1702 (npr. fruktoza, glukoza, laktoza, maltoza, izoglukoza ili invertni šećer) upotrebljenog u proizvodnji krajnjeg proizvoda i upotrebljenog u proizvodnji proizvoda bez porekla ugrađenih u krajnji proizvod uzima se u obzir pri izračunavanju tih ograničenja.
Napomena 5 - Terminologija upotrebljena za određene tekstilne proizvode
5.1. Pojam "prirodna vlakna" u listi se koristi da označi vlakna koja nisu veštačka ili sintetička. Njihova upotreba ograničena je na faze pre predenja, uključujući i otpatke i, ako nije drugačije navedeno, obuhvata vlakna koja su vlačena, češljana ili na drugi način obrađena, ali nepredena.
5.2. Pojam "prirodna vlakna" obuhvata konjsku dlaku iz tarifnog broja 0511, svilu iz tar. br. 5002 i 5003, kao i vunena vlakna i finu i grubu životinjsku dlaku iz tar. br. 5101-5105, pamučna vlakna iz tar. br. 5201-5203 i ostala biljna vlakna iz tar. br. 5301-5305.
5.3. Pojmovi "tekstilna celuloza", "hemijski materijali" i "materijali za proizvodnju hartije" koriste se u listi za opis materijala koji nisu svrstani u Glave 50-63, a koji se mogu upotrebiti za proizvodnju veštačkih, sintetičkih ili papirnih vlakana ili prediva.
5.4. Pojam "veštačka ili sintetička vlakna, sečena" u spisku se koristi za kablove od sintetičkih ili veštačkih filamenata, sečena vlakna ili otpatke iz tar. br. 5501-5507.
5.5. Štampanje (u kombinaciji sa tkanjem, pletenjem/kukičanjem, taftovanjem ili flokovanjem) je definisano kao tehnika kojom se tekstilnoj podlozi trajno daje objektivno ocenjena funkcija, kao što je boja, dezen ili tehničko svojstvo, upotrebom sita, valjka, digitalne tehnike ili tehnike preslikavanja.
5.6. Štampanje (kao samostalni postupak) je definisano kao tehnika kojom se tekstilnoj podlozi trajno daje objektivno ocenjena funkcija, kao što je boja, dezen ili tehničko svojstvo, upotrebom sita, valjka, digitalne tehnike ili tehnike preslikavanja u kombinaciji sa najmanje dva pripremna/završna postupka (kao što je pranje, beljenje, mercerizacija, termofiksacija, raščupavanje, kalandriranje, obrada za otpornost na skupljanje, trajna završna obrada, dekatiranje, impregnacija, krpljenje i odstranjivanje čvorova), pod uslovom da vrednost svih upotrebljenih materijala nije veća od 50% cene proizvoda franko fabrika.
Napomena 6 - Dozvoljena odstupanja koja se primenjuju na proizvode izrađene od mešavine tekstilnih materijala
6.1. Kada se za određeni proizvod iz liste upućuje na ovu napomenu, uslovi navedeni u koloni (3) ne primenjuju se na osnovne tekstilne materijale koji se koriste u proizvodnji tog proizvoda i koji, svi zajedno, predstavljaju 15% ili manje ukupne mase svih upotrebljenih osnovnih tekstilnih materijala (videti takođe napomene 6.3. i 6.4).
6.2. Međutim, dozvoljeno odstupanje navedeno u napomeni 6.1. može da se primeni samo na mešane proizvode izrađene od dva osnovna tekstilna materijala ili više njih.
Sledeće se smatra osnovnim tekstilnim materijalima:
- svila;
- vuna;
- gruba životinjska dlaka
- fina životinjska dlaka;
- konjska dlaka;
- pamuk;
- materijali za proizvodnju hartije i hartija;
- lan;
- prirodna konoplja;
- juta i ostala tekstilna likasta vlakna;
- sisal i ostala tekstilna vlakna roda Agave;
- kokosovo vlakno, abaka, ramija i ostala biljna tekstilna vlakna;
- sintetička filamentna vlakna od polipropilena;
- sintetička filamentna vlakna od poliestera;
- sintetička filamentna vlakna od poliamida;
- sintetička filamentna vlakna od poliakrilonitrila;
- sintetička filamentna vlakna od polimida;
- sintetička filamentna vlakna od politetrafluoretilena;
- sintetička filamentna vlakna od polifenilensulfida;
- sintetička filamentna vlakna od polivinilhlorida;
- ostala sintetička filamentna vlakna;
- veštačka filamentna vlakna od viskoze;
- ostala veštačka filamentna vlakna;
- provodljivi filamenti;
- sintetička vlakna od polipropilena, sečena;
- sintetička vlakna od poliestera, sečena;
- sintetička vlakna od poliamida, sečena;
- sintetička vlakna od poliakrilonitrila, sečena;
- sintetička vlakna od polimida, sečena;
- sintetička vlakna od politetrafluoretilena, sečena;
- sintetička vlakna od polifenilensulfida, sečena;
- sintetička vlakna od polivinilhlorida, sečena;
- ostala sintetička vlakna, sečena;
- veštačka vlakna od viskoze, sečena;
- ostala veštačka vlakna, sečena;
- predivo izrađeno od poliuretana, razdvojeno fleksibilnim segmentima polietra, uključujući i obavijeno ili neobavijeno;
- proizvodi iz tarifnog broja 5605 (metalizovano predivo) sa ugrađenom trakom koja se sastoji od jezgra od aluminijumske folije ili od jezgra od plastičnog premaza, sa slojem aluminijumskog praha ili bez njega, širine koja nije veća od 5 mm, uslojeno pomoću providnog ili obojenog lepka između dva sloja plastičnog premaza;
- ostali proizvodi iz tarifnog broja 5605;
- staklena vlakna;
- metalna vlakna;
- mineralna vlakna.
6.3. U slučaju proizvoda koji sadrže "pređu od poliuretana sa fleksibilnim polieterskim segmentima, nezavisno od toga da li je obavijena ili ne", dozvoljeno odstupanje je 20% u pogledu tog prediva.
6.4. U slučaju proizvoda sa ugrađenom "trakom, koja se sastoji od jezgra od aluminijumske folije ili od jezgra od plastičnog premaza, sa slojem aluminijumskog praha ili bez njega, širine koja nije veća od 5 mm, uslojeno pomoću providnog ili obojenog lepka između dva sloja plastičnog premaza", dozvoljeno odstupanje je 30% u odnosu na ovu traku.
Napomena 7 - Ostala dozvoljena odstupanja koja se primenjuju za određene tekstilne proizvode
7.1. Kada se u listi upućuje na ovu napomenu, tekstilni materijali (sa izuzetkom postava i međupostava) koji ne ispunjavaju pravilo iz kolone (3) u listi, a koje se odnosi na dovršene predmetne proizvode, mogu se upotrebiti pod uslovom da se svrstavaju u drugi tarifni broj, a ne u tarifni broj u koji se svrstava sam proizvod i da njihova vrednost nije veća od 15% cene proizvoda franko fabrika.
7.2. Ne dovodeći u pitanje napomenu 7.3, materijali koji se ne svrstavaju u Glave 50-63 mogu se upotrebljavati bez ograničenja u proizvodnji proizvoda od tekstila, bez obzira na to da li sadrže ili ne sadrže tekstil.
7.3. Kada se primenjuje procentualno pravilo prilikom utvrđivanja vrednosti upotrebljenih materijala bez porekla, mora se uzeti u obzir vrednost materijala koji se ne svrstavaju u Glave 50-63.
Napomena 8 - Definicija specifičnih postupaka i jednostavnih radnji obavljenih na određenim proizvodima iz Glave 27
8.1. U svrhe tar. br. ex 2707 i 2713, pod "specifičnim postupcima" podrazumeva se sledeće:
(a) vakuumska destilacija;
(b) ponovna destilacija veoma jakim frakcionim procesima;
(v) krekovanje;
(g) reformiranje;
(d) ekstrakcija pomoću selektivnih rastvarača;
(đ) proces koji obuhvata sve sledeće radnje: preradu koncentrovanom sumpornom kiselinom, oleumom ili anhidridom sumporne kiseline; neutralizaciju pomoću alkalnih sredstava; obezbojavanje i prečišćavanje pomoću prirodno aktivne zemlje, aktiviranom zemljom, aktivnim ugljem ili boksitom;
(e) polimerizacija;
(ž) alkilacija;
(z) izomerizacija.
8.2. U svrhe tar. br. 2710, 2711 i 2712, pod "specifičnim postupcima" podrazumeva se sledeće:
(a) vakuumska destilacija;
(b) ponovna destilacija veoma jakim frakcionim procesima;
(v) krekovanje;
(g) reformiranje;
(d) ekstrakcija pomoću selektivnih rastvarača;
(đ) proces koji obuhvata sve sledeće radnje: preradu koncentrovanom sumpornom kiselinom, oleumom ili anhidridom sumporne kiseline; neutralizaciju pomoću alkalnih sredstava; obezbojavanje i prečišćavanje pomoću prirodno aktivne zemlje, aktiviranom zemljom, aktivnim ugljem ili boksitom;
(e) polimerizacija;
(ž) alkilacija;
(z) izomerizacija;
(i) samo u slučaju teških ulja iz tarifnog broja ex 2710, desumporizacija pomoću vodonika, kojom se postiže umanjenje od najmanje 85% sadržaja sumpora u prerađenim proizvodima (ASTM D 1266-59 T metod);
(j) samo u odnosu na proizvode iz tarifnog broja 2710, deparafinacija pomoću različitih postupaka, osim filtracije;
(k) samo u slučaju teških ulja iz tarifnog broja ex 2710, tretman vodonikom pod pritiskom većim od 20 bar i temperaturom višom od 250 °C, uz upotrebu katalizatora, tako da ne dođe do desumporizacije, kad sadržaj vodonika predstavlja aktivan element u hemijskoj reakciji. Dalji tretman vodonikom ulja za podmazivanje iz tarifnog broja ex 2710 (na primer, hidrofinalizacija ili obezbojavanje) naročito da bi se poboljšala boja ili stabilnost, ne smatra se specifičnim procesom;
(l) samo u slučaju ulja za gorivo iz tarifnog broja ex 2710, atmosferska destilacija, pod uslovom da se manje od 30% zapremine ovih proizvoda, uključujući i gubitke, destiliše na 300 °C, po metodu ASTM D 86;
(lj) samo u slučaju teških ulja, osim gasnih ulja i goriva iz tarifnog broja ex 2710, tretman pomoću visokofrekventnog električnog četkastog pražnjenja;
(m) samo u slučaju sirovih proizvoda iz tarifnog broja ex 2712 (osim vazelina, ozokerita, voska od lignita ili treseta, parafina koji sadrže po masi manje od 0,75% ulja), odmašćivanje frakcionom kristalizacijom.
8.3. U svrhe tar. br. ex 2707 i 2713, jednostavne radnje, kao što su čišćenje, pretakanje, desalinizacija, izdvajanje vode, filtriranje, bojadisanje, stavljanje oznaka, dobijanje sumpornog sadržaja kao rezultata mešanja proizvoda sa različitim sumpornim sadržajem, ili bilo koja kombinacija ovih ili sličnih radnji, ne dodeljuju status porekla.
Napomena 9 - Definicija specifičnih procesa i radnji sprovedenih u pogledu određenih proizvoda
9.1. Proizvodi iz Glave 30. dobijeni u Strani upotrebom ćelijskih kultura smatraju se proizvodima poreklom iz te Strane. "Ćelijska kultura" je definisana kao uzgoj ljudskih, životinjskih i biljnih ćelija u kontrolisanim uslovima (kao što su definisane temperature, podloge za uzgoj, gasna smeša, pH) izvan živog organizma.
9.2. Proizvodi obuhvaćeni Glavama 29 (izuzev: 2905 43-2905 44), 30, 32, 33 (izuzev: 3302 10, 3301) 34, 35 (izuzev: 3501, 3502 11-3502 19, 3502 20, 3505), 36, 37, 38 (izuzev: 3809 10, 3823, 3824 60, 3826) i 39 (izuzev: 3916-3926) dobijeni fermentacijom u Strani, smatraju se poreklom iz te Strane. "Fermentacija" je biotehnološki postupak u kojem se ljudske, životinjske ili biljne ćelije, bakterije, kvasci, gljive ili enzimi upotrebljavaju za proizvodnju proizvoda obuhvaćenih Glavama 29-39.
9.3. Sledeće promene smatraju se dozvoljenim u skladu sa članom 4. stav 1. Priloga A, za proizvode obuhvaćene Glavama 28, 29 (izuzev: 2905 43-2905 44), 30, 32, 33 (izuzev: 3302 10, 3301) 34, 35 (izuzev: 3501, 3502 11-3502 19, 3502 20, 3505), 36, 37, 38 (izuzev: 3809 10, 3823, 3824 60, 3826) i 39 (izuzev: 3916-3926):
- Hemijska reakcija: "Hemijska reakcija" je proces (uključujući biohemijski proces) pri kojem raskidanjem intramolekularnih veza i formiranjem novih intramolekularnih veza ili promenom prostornog rasporeda atoma u molekulu nastaje molekul sa novom strukturom. Hemijska reakcija se može izraziti promenom CAS broja.
Sledeće procese ne bi trebalo uzimati u obzir za potrebe porekla: (a) rastvaranje u vodi ili drugim rastvaračima; (b) uklanjanje rastvarača, uključujući vodu kao rastvarač; ili (v) dodavanje ili uklanjanje kristalizacione vode. Hemijska reakcija kako je napred navedeno smatra se dovoljnom za sticanje statusa proizvoda sa poreklom.
- Smeše i mešavine: namerno i proporcionalno kontrolisano mešanje (uključujući raspršivanje) materijala, osim dodavanja rastvarača, radi usklađivanja sa prethodno određenim specifikacijama, čime nastaje proizvod sa fizičkim ili hemijskim karakteristikama koje su relevantne za svrhu ili namenu proizvoda i koje se razlikuju od ulaznih materijala, smatra se dovoljnim za sticanje statusa proizvoda sa poreklom.
- Prečišćavanje: prečišćavanje se smatra dovoljnim za sticanje statusa proizvoda sa poreklom ako prečišćavanje koje se vrši na teritoriji jedne ili obe Strane ispunjava jedan od sledećih kriterijuma:
(a) prečišćavanje proizvoda koje rezultira uklanjanjem najmanje 80% sadržaja postojećih nečistoća; ili
(b) smanjenjem ili uklanjanjem nečistoća dobija se proizvod pogodan za jednu ili više od sledećih primena:
(i) farmaceutske, medicinske, kozmetičke, veterinarske ili prehrambene supstance;
(ii) hemijski proizvodi i reagensi za analitičke, dijagnostičke ili laboratorijske svrhe;
(iii) elementi i komponente za upotrebu u mikroelektronici;
(iv) specijalizovane optičke upotrebe;
(v) biotehnička upotreba (npr. u uzgoju ćelija, u genetičkoj tehnologiji ili kao katalizator);
(vi) nosači koji se upotrebljavaju u postupku razdvajanja; ili
(vii) nuklearne svrhe.
- Promena veličine čestica: namerna i kontrolisana modifikacija veličine čestica robe, osim samo drobljenjem ili presovanjem, čime nastaje proizvod koji ima definisanu veličinu čestica, definisanu distribuciju veličine čestica ili definisanu površinu, koja je relevantna za namenu dobijenog proizvoda i koja ima različite fizičke ili hemijske karakteristike od ulaznih materijala, smatra se dovoljnom za sticanje statusa proizvoda sa poreklom.
- Standardni materijali: standardni materijali (uključujući standardne rastvore) su preparati pogodni za analitičke svrhe, kalibraciju ili referentnu upotrebu sa preciznim stepenima čistoće ili proporcija koje je odobrio proizvođač. Proizvodnja standardnih materijala smatra se postupkom dovoljnim za sticanje statusa proizvoda sa poreklom.
- Razdvajanje izomera: izolacija ili razdvajanje izomera iz mešavine izomera smatra se postupkom dovoljnim za sticanje statusa proizvoda sa poreklom.
LISTA OBRADE ILI PRERADE KOJU TREBA IZVRŠITI NA MATERIJALIMA BEZ POREKLA KAKO BI PRERAĐENI PROIZVOD MOGAO DA STEKNE STATUS PROIZVODA SA POREKLOM
Aneks II možete pogledati OVDE
TEKST IZJAVE O POREKLU
Izjava o poreklu, čije je tekst naveden u nastavku, mora biti izrađena u skladu sa napomenama. Međutim, fusnote ne moraju biti prikazane.
Eksportuesi i produkteve të mbuluara nga ky dokument (autorizim doganor Nr............... (1)) deklaron që përveç rasteve kur tregohet qartësisht ndryshe, këto produkte janë me origjine preferenciale ……………..(2) n në përputhje me Rregullat kalimtare të origjinës.
Izvoznik proizvoda obuhvaćenih ovom ispravom (carinsko ovlaštenje br..... (1)) izjavljuje da su, osim ako je to drugačije izričito navedeno, ovi proizvodi....... (2) preferencijalnog porijekla u skladu sa prijelaznim pravilima porijekla.
Iznositelяt na produktite, obhvanati ot tozi dokument (mitničesko razrešenie №………(1)) deklarira, če osven kъdeto яsno e otbelяzano drugo, tezi produkti sa s ……………..(2) preferencialen proizhod sъglasno prehodnite pravila za proizhod.
Izvoznik proizvoda obuhvaćenih ovom ispravom (carinsko ovlaštenje br. ………(1)) izjavljuje da su, osim ako je drukčije izričito navedeno, ovi proizvodi……………..(2) preferencijalnog podrijetla prema prijelaznim pravilima o podrijetlu.
Vývozcevýrobků uvedenýchvtomtodokumentu (číslopovolení ………(1)) prohlašuje, žepodlepřechodnýchpravidelpůvodumají tytovýrobkykromě zřetelně označenýchpreferenční původv…………….(2).
Eksportøren af varer, der er omfattet af nærværende dokument (toldmyndighedernes tilladelse nr. ………(1)) erklærer, at varerne, medmindre andet tydeligt er angivet, har præferenceoprindelse i ……………..(2) i henhold til overgangsreglerne for oprindelse.
De exporteur van de goederen waarop dit document van toepassing is (douanevergunning nr. ………(1)), verklaart dat, behoudens uitdrukkelijke andersluidende vermelding, deze goederen van preferentiële …………….(2) oorsprong zijn in overeenstemming met de overgangsregels van oorsprong.
The exporter of the products covered by this document (customs authorization No………(1)) declares that, except where otherwise clearly indicated, these products are of ……………..(2) preferential origin according to the transitional Rules of origin.
Käesoleva dokumendiga hõlmatud toodete eksportija (tolliasutuse luba nr. ……… (1)) deklareerib, et päritolureeglite üleminekueeskirjade kohaselt on need tooted …………….. (2) sooduspäritolu, välja arvatud juhul, kui on selgelt osutatud teisiti.
Útflytarin av vørunum, sum hetta skjal fevnir um (tollvaldsins loyvi nr. … (1)) váttar, át um ikki nakað annað er tilskilað, eru hesar vørur upprunavørur … (2) sambært skiftisreglunum um uppruna.
Tässä asiakirjassa mainittujen tuotteiden viejä (tullin lupa n:o ………(1)) ilmoittaa, että nämä tuotteet ovat, ellei toisin ole selvästi merkitty, etuuskohteluun oikeutettuja……………..(2) alkuperätuotteita siirtymäkauden alkuperäsääntöjen nojalla.
L’exportateur des produits couverts par le présent document (autorisation douanière nº ………(1)) déclare que, sauf indication claire du contraire, ces produits ont l’origine préférentielle ……………..(2) selon les règles d’origine transitoires.
Der Ausführer (Ermächtigter Ausführer; Bewilligungs-Nr. ………(1)) der Waren, auf die sich dieses Handelspapier bezieht, erklärt, dass diese Waren, soweit nicht anders angegeben, präferenzbegünstigte ……………..(2) Ursprungswaren gemäß den Übergangsregeln für den Ursprung sind.
Ο εξαγωγέας των προϊόντων που καλύπτονται από το παρόν έγγραφο (άδεια τελωνείου υπ’ αριθ. ………(1)) δηλώνει ότι, εκτός εάν δηλώνεται σαφώς άλλως, τα προϊόντα αυτά είναι προτιμησιακής καταγωγής................. (2) σύμφωναμετουςμεταβατικούςκανόνεςκαταγωγής.
A jelen okmányban szereplő termékek exportőre (vámfelhatalmazási szám: ………(1)) kijelentem, hogy eltérő egyértelmű jelzés hiányában a termékek az átmeneti származási szabályok szerint preferenciális ……………..(2) származásúak.
Útflytjandi framleiðsluvara sem skjal þetta tekur til (leyfi tollyfirvalda nr.............(1)), lýsir því yfir að vörurnar séu, ef annars er ekki greinilega getið, af..........................(2) uppruna samkvæmt upprunareglum á umbreytingartímabili.
L’esportatore delle merci contemplate nel presente documento (autorizzazione doganale n. ……… (1)) dichiara che, salvo indicazione contraria, le merci sono di origine preferenziale …………….. (2) conformemente alle norme di origine transitorie.
To produktu eksportētājs, kuri ietverti šajā dokumentā (muitas atļauja Nr..………… (1)) deklarē, ka, izņemot tur, kur ir citādi skaidri noteikts, šiem produktiem ir……………..(2) preferenciāla izcelsme saskaņā ar pārejas noteikumiem par izcelsmi.
Šiame dokumente nurodytų produktų eksportuotojas (muitinės leidimo Nr..……… (1)) deklaruoja, kad, jeigu aiškiai nenurodyta kitaip, šie produktai turi ……………..(2) lengvatinės kilmės statusą pagal pereinamojo laikotarpio kilmės taisykles.
Izvoznikot na proizvodite što gi pokriva ovoj dokument (carinsko odobrenie br. ………… (1)) izjavuva deka, osven ako toa nee jasno poinaku naznačeno, ovie proizvodi se so.........…………. (2) preferencijalno poteklo.
L-esportatur tal-prodotti koperti minn dan id-dokument (awtorizzazzjoni tad-dwana nru………(1)) jiddikjara li, ħlief fejn indikat mod ieħor b’mod ċar, dawn il-prodotti huma ta’ oriġini preferenzjali …………….(2) skont ir-regoli ta’ oriġini tranżizzjonali
Izvoznik proizvoda obuhvaćenih ovom ispravom (carinsko ovlašćenje br.......(1)) izjavljuje da su, osim ako je drugačije izričito navedeno, ovi proizvodi..........(2) preferencijalnog porijekla, u skladu sa tranzicionim pravilima porijekla.
Izvoznik proizvoda obuhvaćenih ovom ispravom (carinsko ovlašćenje br..... (1)) izjavljuje da su, osim ako je drugačije izričito navedeno, ovi proizvodi ………. (2) preferencijalnog porijekla u skladu sa tranzicionim pravilima porijekla.
Eksportørenavprodukteneomfattetavdettedokument (tollmyndighetenesautorisasjonsnr……(1)) erklærer at disse produktene, unntatt hvor annet er tydelig angitt, har … preferanseopprinnelse i henhold til overgangsreglene for opprinnelse(2).
Eksporter produktów objętych tym dokumentem ("upoważnienie władz celnych nr………(1)) deklaruje, że z wyjątkiem gdzie jest to wyraźnie określone, produkty te mają …………….. (2) preferencyjne pochodzenie zgodnie z przejściowymi regułami pochodzenia.
O exportador dos produtos cobertos pelo presente documento (autorização aduaneira n.º......... (1)) declara que, salvo expressamente indicado em contrário, estes produtos são de origem preferencial ……………..(2) de acordo com as regras de origem transitórias.
Exportatorul produselor care fac obiectul prezentului document (autorizația vamală nr. ………(1)) declară că, exceptând cazul în care se indică altfel în mod clar, aceste produse sunt de origine preferențială ……………...(2) în conformitate cu regulile de origine tranzitorii.
Izvoznik proizvoda obuhvaćenih ovom ispravom (carinsko ovlašćenje br....... (1)) izjavljuje da su, osim ako je drugačije izričito navedeno, ovi proizvodi.......... (2) preferencijalnog porekla, u skladu sa prelaznim pravilima o poreklu.
Izvoznik proizvoda obuhvaćenih ovom ispravom (carinsko ovlašćenje br................ (1)) izjavljuje da su, osim ako je drugačije izričito navedeno, ovi proizvodi.................................. (2) preferencijalnog porekla, u skladu sa prelaznim pravilima o poreklu.
Vývozca výrobkov uvedených v tomto dokumente (číslo povolenia ………(1)) vyhlasuje, že pokiaľ nie je zreteľne uvedené inak, tieto výrobky majú v súlade s prechodnými pravidlami pôvodu preferenčný pôvod v ……………...(2).
Izvoznik blaga, zajetega s tem dokumentom (pooblastilo carinskih organov št...................(1)), izjavlja, da, razen če ni drugače jasno navedeno, ima to blago preferencialno..........................................(2) poreklo v skladu s prehodnimi pravili o poreklu.
El exportador de los productos incluidos en el presente documento (autorización aduanera n.º……… (1)) declara que, excepto donde se indique claramente lo contrario, estos productos son de origen preferencial…………….. (2) con arreglo a las normas de origen transitorias.
Exportören av de varor som omfattas av detta dokument (tullmyndighetens tillstånd nr. ………(1)) försäkrar att dessa varor, om inte annat tydligt markerats, har förmånsberättigande …………….(2) ursprung i enlighet med övergångsbestämmelserna om ursprung.
Bu belge kapsamındaki ürünlerin ihracatçısı (gümrük yetki No:................(1)), aksi açıkça belirtilmedikçe, bu ürünlerin geçiş menşe kurallarına göre............................... (2) tercihli menşeli olduğunu beyan eder
Eksporter produkcії, na яku poširюєtьsя ceй dokument (mitniй dozvіl № ………. (1)) zaяvlяє, щo, za vinяtkom vipadkіv, de ce яvno zaznačeno, cя produkcія maє …………….(2) preferencійne pohodžennя zgіdno z perehіdnimi pravilami pohodžennя.".
.................................................................................................................
(Mesto i datum) (3)
.................................................................................................................
(Potpis izvoznika i ime osobe koja potpisuje izjavu mora biti čitko napisano) (4)
(1) Kada izjavu o poreklu sačinjava ovlašćeni izvoznik, broj ovlašćenja ovlašćenog izvoznika mora biti unet u ovo polje. Kada izjavu o poreklu ne sačinjava ovlašćeni izvoznik, reči u zagradama se izostavljaju ili se ostavlja prazan prostor.
(2) Potrebno je navesti poreklo proizvoda. Kada se izjava o poreklu, u celini ili delimično, odnosi na proizvode poreklom iz Seute i Melilje, izvoznik ih mora jasno navesti u dokumentu na kojem se sačinjava izjava, stavljanjem oznake "CM".
(3) Ovi navodi se mogu izostaviti, ukoliko su sadržani u samom dokumentu.
(4) U slučajevima kada se od izvoznika ne zahteva potpis, ne mora se navesti ni ime potpisnika.
OBRASCI UVERENJA O KRETANJU ROBE EUR.1 I ZAHTEVA ZA IZDAVANJE UVERENJA O KRETANJU ROBE EUR.1
Aneks IV možete pogledati OVDE
POSEBNI USLOVI U POGLEDU PROIZVODA POREKLOM IZ SEUTE I MELILJE
Zaseban član
1. Pod uslovom da su u skladu sa pravilom o neizmenjenosti iz člana 14. Priloga A, sledeće se smatra:
(1) proizvodima poreklom iz Seute i Melilje:
(a) proizvodi u potpunosti dobijeni u Seuti i Melilji;
(b) proizvodi dobijeni u Seuti i Melilji, u čijoj proizvodnji su upotrebljeni proizvodi koji nisu u potpunosti dobijeni u Seuti i Melilji, pod uslovom:
(i) da su navedeni proizvodi prošli dovoljnu obradu ili preradu u skladu sa članom 4. Priloga A; ili
(ii) da su ti proizvodi poreklom iz Srbije ili iz Evropske unije, pod uslovom da su podvrgnuti obradi ili preradi koja prevazilazi postupke iz člana 6. Priloga A;
(2) proizvodima poreklom iz Srbije;
(a) proizvodi u potpunosti dobijeni u Srbiji;
(b) proizvodi dobijeni u Srbiji, u čijoj proizvodnji su upotrebljeni proizvodi koji nisu u potpunosti dobijeni, pod uslovom:
(i) da su navedeni proizvodi prošli dovoljnu obradu ili preradu u skladu sa članom 4. Priloga A; ili
(ii) da su ti proizvodi poreklom iz Seute i Melilje ili iz Evropske unije, pod uslovom da su podvrgnuti obradi ili preradi koja prevazilazi postupke iz člana 6. Priloga A.
2. Seuta i Melilja se smatraju jedinstvenom teritorijom.
3. Izvoznik ili njegov ovlašćeni predstavnik unose naziv Strane izvoznice i "Seuta i Melilja" u rubriku 2. uverenja o kretanju robe EUR.1 ili u izjave o poreklu. Pored toga, u slučaju proizvoda poreklom iz Seute i Melilje, to se navodi u rubrici 4. uverenja o kretanju robe EUR.1 ili u izjavi o poreklu.
4. Za primenu ovih pravila u Seuti i Melilji nadležni su carinski organi Španije.
IZJAVA DOBAVLJAČA
Izjava dobavljača, čiji je tekst naveden u nastavku, mora biti izrađena u skladu sa fusnotama. Međutim, fusnote ne moraju biti prikazane.
IZJAVA DOBAVLJAČA
za robu koja je prošla obradu ili preradu u Stranama ugovornicama koje primenjuju ova pravila bez sticanja preferencijalnog porekla
Ja, dole potpisani, dobavljač robe obuhvaćene priloženim dokumentom, izjavljujem da:
1. Sledeći materijali, koji nisu poreklom iz (navodi se naziv odgovarajuće Strane ugovornice koja primenjuje ova pravila / odgovarajućih Strana ugovornica koje primenjuju ova pravila) upotrebljeni su u (navodi se naziv odgovarajuće Strane ugovornice koja primenjuje ova pravila / odgovarajućih Strana ugovornica koje primenjuju ova pravila) za proizvodnju ove robe:
Naimenovanje dostavljene robe (1) |
Naimenovanje upotrebljenih materijala bez porekla |
Tarifni broj upotrebljenih materijala bez porekla(2) |
Vrednost upotrebljenih materijala bez porekla(2)(3) |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Ukupna vrednost |
|
2. svi ostali materijali upotrebljeni u (navodi se naziv odgovarajuće Strane ugovornice koja primenjuje ova pravila / odgovarajućih Strana ugovornica koje primenjuju ova pravila) za proizvodnju ove robe su poreklom iz (navode se nazivi odgovarajućih Strana ugovornica koje primenjuju ova pravila);
3. sledeća roba je prošla obradu ili preradu izvan (navodi se naziv odgovarajuće Strane ugovornice koja primenjuje ova pravila / odgovarajućih Strana ugovornica koje primenjuju ova pravila) u skladu sa članom 13. Priloga A i tamo je stekla sledeću ukupnu dodatu vrednost:
Naimenovanje dostavljene robe |
Ukupna dodata vrednost stečena izvan |
|
|
|
|
|
|
|
(Mesto i datum) |
|
|
|
|
|
|
|
(Adresa i potpis dobavljača; Pored toga potrebno je čitko navesti ime osobe koja je potpisnik izjave) |
____________
(1)Kada se faktura, dostavnica ili neki drugi komercijalni dokument uz koji se prilaže izjava odnosi na različite vrste robe ili na robu koja ne sadrži materijale bez porekla u istoj meri, dobavljač ih mora jasno razdvojiti.
Primer:
Dokument se odnosi na različite modele elektromotora iz tarifnog broja 8501 koji se koriste u izradi veš-mašina iz tarifnog broja 8450. Vrsta i vrednost materijala bez porekla koji se koriste u izradi ovih motora se razlikuju od modela do modela. Stoga se ti modeli navode zasebno u prvoj koloni, dok se oznake u drugim kolonama moraju naznačiti posebno za svaki model kako bi se proizvođaču veš-mašina omogućilo da izvrši tačnu procenu o statusu porekla ovih proizvoda u zavisnosti od modela električnog motora koji koristi.
(2)Oznake koje se zahtevaju u ovim kolonama navode se samo ako su neophodne.
Primeri:
Pravilo koje se odnosi na odeću iz ex Glave 62 predviđa da se može upotrebiti tkanje kombinovano sa izradom uključujući krojenje tkanine. Ukoliko proizvođač te odeće u Strani ugovornici koja primenjuje ova pravila koristi tkaninu koja je uvezena iz Evropske unije koja je dobijena tkanjem prediva bez porekla, dovoljno je da dobavljač iz Evropske unije u svojoj izjavi opiše materijal bez porekla koji se koristio kao predivo, a da pritom nije potrebno da navede tarifni broj i vrednost tog prediva.
Proizvođač proizvoda od gvožđa iz tarifnog broja 7217, koji se dobijaju proizvodnjom od gvozdenih šipki bez porekla, mora u drugoj koloni da naznači "gvozdene šipke". Kada se ta žica koristi za proizvodnju mašine, za koju prema pravilu postoji ograničenje za sve materijale bez porekla korišćene do određene procentualne vrednosti, neophodno je u trećoj koloni naznačiti vrednost šipki bez porekla.
(3)"Vrednost materijala" označava carinsku vrednost u vreme uvoza materijala bez porekla koji su korišćeni u proizvodnji, ili ukoliko je ona nepoznata ili se ne može utvrditi, prvu cenu koja se može utvrditi, a koja je za te materijale plaćena u (navodi se naziv odgovarajuće Strane ugovornice koja primenjuje ova pravila / odgovarajućih Strana ugovornica koje primenjuju ova pravila).
Tačna vrednost za svaki korišćeni materijal bez porekla se mora naznačiti po jedinici robe navedenoj u prvoj koloni.
(4)"Ukupna dodata vrednost" označava sve troškove nastale izvan (navodi se naziv odgovarajuće Strane ugovornice koja primenjuje ova pravila / odgovarajućih Strana ugovornica koje primenjuju ova pravila), uključujući vrednost svih materijala koji su tu dodati. Tačna ukupna dodata vrednost stečena izvan (navodi se naziv odgovarajuće Strane ugovornice koja primenjuje ova pravila / odgovarajućih Strana ugovornica koje primenjuju ova pravila) mora se naznačiti po jedinici robe navedenoj u prvoj koloni.
DUGOROČNA IZJAVA DOBAVLJAČA
Dugoročna izjava dobavljača, čiji je tekst naveden u nastavku, mora biti izrađena u skladu sa fusnotama. Međutim, fusnote ne moraju biti prikazane.
DUGOROČNA IZJAVA DOBAVLJAČA
za robu koja je prošla obradu ili preradu u Strani ugovornici koja primenjuje ova pravila bez sticanja preferencijalnog statusa
Ja, dole potpisani, dobavljač robe obuhvaćene priloženim dokumentom, koja se redovno isporučuje (1)……………., izjavljujem da:
1. Sledeći materijali, koji nisu poreklom iz (navodi se naziv odgovarajuće Strane ugovornice koja primenjuje ova pravila / odgovarajućih Strana ugovornica koje primenjuju ova pravila) upotrebljeni su u (navodi se naziv odgovarajuće Strane ugovornice koja primenjuje ova pravila / odgovarajućih Strana ugovornica koje primenjuju ova pravila) za proizvodnju ove robe:
Naimenovanje |
Naimenovanje upotrebljenih materijala bez porekla |
Tarifni broj upotrebljenih materijala bez porekla (3) |
Vrednost |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Ukupna vrednost |
|
2. Svi ostali materijali upotrebljeni u (navodi se naziv odgovarajuće Strane ugovornice koja primenjuje ova pravila / odgovarajućih Strana ugovornica koje primenjuju ova pravila) za proizvodnju ove robe su poreklom iz (navodi se naziv odgovarajuće Strane ugovornice koja primenjuje ova pravila / odgovarajućih Strana ugovornica koje primenjuju ova pravila);
3. sledeća roba je prošla obradu ili preradu izvan (navodi se naziv odgovarajuće Strane ugovornice koja primenjuje ova pravila / odgovarajućih Strana ugovornica koje primenjuju ova pravila) u skladu sa članom 13. Priloga A i tamo je stekla sledeću ukupnu dodatu vrednost:
Naimenovanje dostavljene robe |
Ukupna dodata vrednost stečena izvan |
|
|
|
|
|
|
Ova izjava važi za sve naredne pošiljke ove robe poslate od ……………………………………………
do…………………………………………(6)
Obavezujem se da ću bez odlaganja obavestiti
……………………………..(1) u slučaju da ova izjava više nije važeća.
|
|
(Mesto i datum) |
|
|
|
|
|
|
|
(Adresa i potpis dobavljača; Pored toga potrebno je čitko navesti ime osobe koja je potpisnik izjave) |
____________
(1) Naziv i adresa kupca.
(2) Kada se faktura, dostavnica ili neki drugi komercijalni dokument uz koji se prilaže izjava odnosi na različite vrste robe ili na robu koja ne sadrži materijale bez porekla u istoj meri, dobavljač ih mora jasno razdvojiti.
Primer:
Dokument se odnosi na različite modele elektromotora iz tarifnog broja 8501 koji se koriste u izradi veš-mašina iz tarifnog broja 8450. Vrsta i vrednost materijala bez porekla koji se koriste u izradi ovih motora se razlikuju od modela do modela. Stoga se ti modeli navode zasebno u prvoj koloni, dok se oznake u drugim kolonama moraju naznačiti posebno za svaki model kako bi se proizvođaču veš-mašina omogućilo da izvrši tačnu procenu o statusu porekla ovih proizvoda u zavisnosti od modela električnog motora koji koristi.
(3) Oznake koje se zahtevaju u ovim kolonama navode se samo ako su neophodne.
Primeri:
Pravilo koje se odnosi na odeću iz ex Glave 62 predviđa da se može upotrebiti tkanje kombinovano sa izradom uključujući krojenje tkanine. Ukoliko proizvođač te odeće u Strani ugovornici koja primenjuje ova pravila koristi tkaninu koja je uvezena iz Evropske unije koja je dobijena tkanjem prediva bez porekla, dovoljno je da dobavljač iz Evropske unije u svojoj izjavi opiše materijal bez porekla koji se koristio kao predivo, a da pritom nije potrebno da navede tarifni broj i vrednost tog prediva.
Proizvođač proizvoda od gvožđa iz tarifnog broja 7217, koji se dobijaju proizvodnjom od gvozdenih šipki bez porekla, mora u drugoj koloni da naznači "gvozdene šipke". Kada se ta žica koristi za proizvodnju mašine, za koju prema pravilu postoji ograničenje za sve materijale bez porekla korišćene do određene procentualne vrednosti, neophodno je u trećoj koloni naznačiti vrednost šipki bez porekla.
(4) "Vrednost materijala" označava carinsku vrednost u vreme uvoza materijala bez porekla koji su korišćeni u proizvodnji, ili ukoliko je ona nepoznata ili se ne može utvrditi, prvu cenu koja se može utvrditi, a koja je za te materijale plaćena u (navodi se naziv odgovarajuće Strane ugovornice koja primenjuje ova pravila / odgovarajućih Strana ugovornica koje primenjuju ova pravila).
Tačna vrednost za svaki korišćeni materijal bez porekla se mora naznačiti po jedinici robe navedenoj u prvoj koloni.
(5) "Ukupna dodata vrednost" označava sve troškove nastale izvan (navodi se naziv odgovarajuće Strane ugovornice koja primenjuje ova pravila / odgovarajućih Strana ugovornica koje primenjuju ova pravila), uključujući vrednost svih materijala koji su tu dodati. Tačna ukupna dodata vrednost stečena izvan (navodi se naziv odgovarajuće Strane ugovornice koja primenjuje ova pravila / odgovarajućih Strana ugovornica koje primenjuju ova pravila) mora se naznačiti po jedinici robe navedenoj u prvoj koloni.
(6) Navesti datume. Period važenja dugoročne izjave dobavljača obično ne bi trebalo da bude duži od 24 meseca, što podleže uslovima koje utvrđuju carinski organi Strane u kojoj je dugoročna izjava dobavljača sačinjena.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".