POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVORZA JAVNA KOMUNALNA PREDUZEĆA I DRUGA JAVNA PREDUZEĆA GRADA NOVOG SADA("Sl. list Grada Novog Sada", br. 10/2022) |
Ovim kolektivnim ugovorom uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih iz radnog odnosa u javnim komunalnim i drugim javnim preduzećima čiji je osnivač Grad Novi Sad, kao i međusobni odnosi učesnika ovog kolektivnog ugovora.
Poslodavac, u smislu ovog kolektivnog ugovora, je javno komunalno i drugo javno preduzeće (u daljem tekstu: preduzeće), čiji je osnivač Grad Novi Sad (u daljem tekstu: Osnivač).
Zaposleni, u smislu ovog kolektivnog ugovora, je fizičko lice koje je u skladu sa Zakonom o radu (u daljem tekstu: Zakon) i drugim propisima kojima su uređena prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, zasnovalo radni odnos kod poslodavca iz stava 1. ovog člana.
Ovaj kolektivni ugovor neposredno se primenjuje.
Direktor je dužan da zatraži mišljenje reprezentativnog sindikata (u daljem tekstu: sindikat) pre donošenja pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: pravilnik).
Sindikat je dužan da svoje obrazloženo mišljenje dostavi poslodavcu u roku od 10 dana.
Direktor je dužan da pravilnik iz stava 1. ovog člana, nakon donošenja, dostavi sindikatu.
III OBRAZOVANJE, STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE
Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenje novog načina i organizacije rada, a na osnovu godišnjeg programa obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih kod poslodavca.
Zaposleni je dužan da se u toku rada obrazuje, stručno osposobljava i usavršava za rad.
Troškove obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih iz stava 1. ovog člana snosi poslodavac.
Godišnji program iz stava 1. ovog člana poslodavac odmah po donošenju dostavlja sindikatu.
Poslodavac donosi odluku o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena.
O promeni rasporeda radnog vremena zaposleni mora biti obavešten, na način utvrđen opštim aktima kod poslodavca, najmanje pet dana pre početka primene novog rasporeda, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada.
Zaposleni je dužan da na zahtev poslodavca, pored slučajeva utvrđenih zakonom, radi duže od punog radnog vremena u slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran, a naročito:
1. radi izvršenja poslova čije se trajanje nije moglo predvideti, a čije bi neizvršenje prouzrokovalo materijalnu ili drugu štetu poslodavcu, Osnivaču, drugom pravnom ili fizičkom licu, i
2. radi održavanja kontinuiteta procesa rada u obavljanju poverenih poslova od strane Osnivača.
Zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena na osnovu pisanog ili usmenog naloga neposrednog rukovodioca.
Kada se sa radom dužim od punog radnog vremena započne na osnovu usmenog naloga neposrednog rukovodioca, o tome se sačinjava beleška.
Poslodavac je dužan da u roku od 24 časa od davanja naloga za rad duži od punog radnog vremena, o tome donese pisanu odluku.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca se mogu predvideti i drugi slučajevi rada dužeg od punog radnog vremena.
Radno vreme zaposlenih koji rade na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog - skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše do 10 časova nedeljno, u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca i aktom o proceni rizika.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog, složenosti poslova, zdravstvenog i socijalnog stanja i drugih kriterijuma utvrđenih kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili ugovorom o radu.
Godišnji odmor, koji se utvrdi nakon primene svih kriterijuma, ne može se koristiti u trajanju dužem od 30 radnih dana, odnosno 35 radnih dana za zaposlene koji ostvaruju pravo na skraćeno radno vreme.
Zaposlenom sa 35 godina penzijskog staža ili 55 godina života i zaposlenoj sa 30 godina penzijskog staža ili 50 godina života, kao i zaposlenom mlađem od 18 godina života i samohranom roditelju sa detetom starosti do 15 godina, utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od najviše 35 radnih dana.
Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do 7 radnih dana u kalendarskoj godini u sledećim slučajevima:
1) stupanja u brak ili početak ostvarivanja zajednice života vanbračnih partnera - 5 radnih dana
2) porođaja supruge, vanbračne partnerke ili usvojenje deteta - 5 radnih dana
3) sklapanje braka i porođaj drugog člana uže porodice - 3 radna dana
4) smrti člana uže porodice - 5 radnih dana
5) smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog - 2 radna dana
6) teže bolesti člana uže porodice, pri čemu se teža bolest utvrđuje na osnovu lekarske dokumentacije lekara zdravstvene ustanove u kojoj se zaposleni ili član njegovog porodičnog domaćinstva leči - do 7 radnih dana
7) selidbe sopstvenog domaćinstva:
a) na području istog naseljenog mesta - 2 radna dana
b) van područja mesta stanovanja - 3 radna dana
8) polaganja ispita u okviru stručnog usavršavanja ili obrazovanja koje zahteva proces rada - 1 do 6 radnih dana
9) otklanjanje posledica u domaćinstvu zaposlenog izazvanih višom silom - 3 radna dana
10) korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti - do 7 radnih dana
11) učestvovanja na sportskim i radno-proizvodnim takmičenjima i seminarima u organizaciji sindikata - 3-5 radnih dana
12) dobrovoljnog davanja krvi, računajući i dan davanja krvi - 2 uzastopna dana
13) polaska deteta zaposlenog u vrtić i odnosno prvi razred - 2 radna dana
14) smrti krvnog ili tazbinskog srodnika do drugog stepena srodstva - 1 radni dan
15) prisustvovanja po osnovu izbora: sednicama Narodne skupštine Republike Srbije, Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, Skupštine Grada Novog Sada i njihovih radnih tela, sednicama nadzornog odbora kod poslodavca, sednicama upravnih odbora fondova, organa sindikata i reprezentativnih sindikata osnovanih za teritoriju Grada Novog Sada.
Članovima uže porodice iz stava 1. ovog člana smatraju se: bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojitelj, usvojenik i staratelj.
Poslodavac može da odobri zaposlenom odsustvo iz stava 1. ovog člana za srodnike koji nisu navedeni u stavu 2. ovog člana i za druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim, u trajanju utvrđenom rešenjem poslodavca.
Izuzetno, u slučajevima iz stava 1. tač. 1), 2), 4), 10) i 12) ukupan broj radnih dana koji se koriste kao plaćeno odsustvo u toku kalendarske godine uvećava se za broj dana koji je utvrđen kao vreme odsustva u svakom od tih slučajeva.
Plaćeno odsustvo iz stava 1. tačka 10) ovog člana zaposleni može ostvariti jednom godišnje.
Plaćeno odsustvo iz stava 1. tačka 1) ovog člana (početak ostvarivanja zajednice života vanbračnih partnera) dokazuje se izjavom pred dva svedoka overenom kod notara.
VI BEZBEDNOST I ZAŠTITA ŽIVOTA I ZDRAVLJA NA RADU
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi neophodne uslove za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa zakonom, drugim propisima kojima se uređuje bezbednost i zdravlje na radu i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Poslodavac obezbeđuje preventivne mere radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja zaposlenih na radu, kao i potrebna finansijska sredstva u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Poslodavac u skladu sa zakonom organizuje osposobljavanje zaposlenih za sprovođenje mera iz stava 1. ovog člana.
Poslodavac u skladu sa zakonom, posebnim pisanim aktom određuje lice koje je odgovorno za bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu.
Poslodavac u skladu sa zakonom, donosi akt o proceni rizika za sva radna mesta i utvrđuje način i mere za otklanjanje rizika.
Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu za obavljanje poslova na koje je raspoređen, kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi ako mu preti neposredna opasnost za život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu na poslovima na kojima je raspoređen, sve dok se te mere ne obezbede, kao i u drugim slučajevima propisanim zakonom.
Zaposleni je dužan da primenjuje propisane mere o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu i da namenski koristi sredstva za rad i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica.
Kod poslodavca se vodi i čuva evidencija zaposlenih u vezi sa radom i zaštitom života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom.
Poslodavac je dužan da u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom, obrazuje odbor za bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu (u daljem tekstu: Odbor).
Izbor predstavnika zaposlenih u Odbor sprovodi se od strane svih zaposlenih kod poslodavca, a na predlog sindikata.
Način izbora i rada predstavnika zaposlenih u Odboru, broj članova Odbora, kao i njihov odnos sa sindikatom, uređuje se kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih zbog rada u Odboru, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Poslodavac je obavezan da u skladu sa ovim kolektivnim ugovorom, predstavnicima zaposlenih u Odboru za vršenje prava i funkcija iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, obezbedi:
- da određeno vreme odsustvuju sa posla bez odbitka zarade, i
- odgovarajuću obuku u toku radnog vremena u preduzeću ili izvan preduzeća.
Poslodavac je dužan da obezbedi potrebna sredstva za rad i obuku predstavnika zaposlenih u Odboru.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca utvrđuje se dužina odsustva sa posla, kao i sredstva potrebna za rad i obuku predstavnika zaposlenih u Odboru.
Poslodavac može zaposlenog da osigura za slučaj smrti i invaliditeta.
Poslodavac je dužan da osigura zaposlenog od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, pod jednakim uslovima za sve zaposlene, radi obezbeđenja naknade štete.
Poslodavac može zaposlenima da uplaćuje premiju za dobrovoljno zdravstveno osiguranje i dobrovoljno penzijsko osiguranje. Visina osiguranja se određuje u skladu sa raspoloživim sredstvima.
Pre utvrđivanja visine premije osiguranja poslodavac je dužan da pribavi mišljenje sindikata.
Poslodavac je dužan da organizuje i obezbeđuje zdravstvenu zaštitu zaposlenih o svom trošku, u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti i planiranim finansijskim sredstvima.
Poslodavac je dužan da zaposlenom na radnom mestu sa povećanim rizikom pre početka rada obezbedi prethodni lekarski pregled, kao i periodični lekarski pregled u toku rada.
VII ZARADA, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANJA
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ugovorom o radu.
Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca.
Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost.
Pod zaradom u smislu stava 2. ovog člana smatra se zarada koja sadrži poreze i doprinose koji se plaćaju iz zarade.
Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od:
- osnovne zarade,
- dela zarade za radni učinak, i
- uvećane zarade.
Osnovna zarada određuje se na osnovu uslova utvrđenih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu.
Radni učinak zaposlenog utvrđuje se na osnovu normativa i standarda ili ocene rezultata rada, u skladu sa kriterijumima utvrđenim kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Elementi za obračun i isplatu osnovne zarade su: vrednost radnog časa, koeficijenti posla i vreme provedeno na radu, utvrđeni ovim kolektivnim ugovorom, odnosno kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ugovorom o radu.
Vrednost radnog časa bez poreza i doprinosa (neto iznos) utvrđuje se u visini minimalne cene rada po radnom času (neto iznos) utvrđene odlukom Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije ili odlukom Vlade Republike Srbije.
Vrednost radnog časa iz člana 23. ovog kolektivnog ugovora dobija se kada se na vrednost radnog časa iz stava 1. ovog člana dodaju potrebni porezi i doprinosi u skladu sa Zakonom.
Planirana sredstva za zarade utvrđuje poslodavac godišnjim programom poslovanja preduzeća.
Planirana sredstva za zarade u ukupnom iznosu na mesečnom nivou, utvrđuje se poslodavcima godišnjim programom poslovanja preduzeća, na koji saglasnost daje osnivač.
Poslodavac je dužan da reprezentativne sindikate mesečno obavesti pisanim putem o isplaćenim ukupnim sredstvima za zarade, na zahtev sindikata.
Osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se tako što se vrednost radnog časa iz člana 24. ovog kolektivnog ugovora pomnoži vremenom provedenom na radu i koeficijentima složenosti poslova, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme koji su uslov za rad na određenim poslovima, a koji se definišu kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Odnos između najnižeg i najvišeg koeficijenta vrednosti poslova za obračun i isplatu zarada određuje se u najmanjem rasponu od 1 do 3.
Poslodavac i reprezentativni sindikat se mogu sporazumeti da osnovna zarada zaposlenog utvrđena primenom stava 1. ovog člana ne može biti niža od osnovne zarade zaposlenog koja je isplaćena na dan stupanja na snagu ovog kolektivnog ugovora.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca konkretno se razrađuju poslovi kod poslodavca prema grupama poslova, a koeficijenti zaposlenima se utvrđuju u okviru raspona predviđenih za svaku grupu poslova, vodeći računa o stepenu stručne spreme kao osnovnom kriterijumu.
Novčani iznos osnovne zarade utvrđuje se ugovorom o radu za mesec u kojem je zaključen ugovor.
Osnovna zarada može da se poveća po osnovu uslova rada pod kojima zaposleni radi, u sledećim slučajevima:
1) do 4% u slučaju:
- izloženosti prašini, buci, prljavštini ili neugodnim mirisima, i
- opasnosti od zaraze ili profesionalnih oboljenja;
2) do 5% slučaju:
- teških fizičkih napora,
- rada pri niskim ili visokim temperaturama, i
- rukovanja štetnim ili otrovnim materijalima;
3) do 6% u slučaju:
- povećane opasnosti od povreda na radu ili nesrećnih slučajeva.
Povećanje osnovne zarade po osnovama iz stava 1. ovog člana određuje se za vreme provedeno u tim uslovima i može se sabirati.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca utvrđuje se, u skladu sa aktom o proceni rizika, koji su poslovi sa uslovima rada iz stava 1. ovog člana.
Osnovna zarada zaposlenom može da se uveća do 20%, ako postoje raspoloživa sredstva u mesecu u kom se isplaćuje zarada, ili umanji do 10% u zavisnosti od ostvarenih rezultata rada, odnosno radnog učinka ostvarenog značajno iznad ili ispod standardnog, u skladu sa normativima i standardima ili ocenom rezultata rada, polazeći od kvaliteta, blagovremenosti i obima izvršenog posla, kao i drugih kriterijuma utvrđenih kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Nakon uvećanja, odnosno umanjenja osnovne zarade iz st. 1 ovog člana, a u situaciji kad poslodavac ostvaruje pozitivan rezultat poslovanja u tekućoj godini i ukoliko je pozitivan rezultat poslovanja ostvario u prethodnoj poslovnoj godini, zaposlenima se može isplatiti zarada do gornje granice planirane mase sredstava na mesečnom, odnosno godišnjem nivou predviđene programom poslovanja, o čemu poslodavac i sindikat kod poslodavca zaključuju sporazum.
Isplata zarada zaposlenima vrši se najmanje jednom mesečno, do 15-tog u mesecu za prethodni mesec.
Poslodavac, uz isplatu mesečne zarade zaposlenima, uplaćuje reprezentativnim sindikatima kod poslodavca iznos od 0,6% na masu sredstava isplaćenih na ime zarada njihovih članova, za potrebe prevencije radne invalidnosti i rekreativni odmor radnika, srazmerno broju njihovih članova.
Za učešće u finansiranju edukacije zaposlenih, kulturnih, sportskih i radno proizvodnih takmičenja, poslodavac je dužan mesečno da uplaćuje 0,2% na poseban račun reprezentativnih sindikata kod poslodavca, od ukupno isplaćenih sredstava za zarade svih zaposlenih shodno broju članova reprezentativnih sindikata.
Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu.
Minimalna zarada određuje se na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa Zakonom, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca utvrđuju se razlozi za donošenje odluke o minimalnoj zaradi.
Po isteku roka od šest meseci od donošenja odluke o uvođenju minimalne zarade poslodavac je dužan da obavesti sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.
Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata.
Zaposleni koji prima minimalnu zaradu, ima pravo na uvećanu zaradu u skladu sa Zakonom, naknadu troškova i druga primanja koja se smatraju zaradom.
Osnovica za obračun uvećane zarade iz stava 6. ovog člana je minimalna zarada zaposlenog.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu (u daljem tekstu: minuli rad) najmanje 0,5% od osnovice.
Pod punom godinom rada iz stava 1. ovog člana smatra se i godina staža sa uvećanim trajanjem.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u sledećim slučajevima, i to:
- za rad na dan praznika koji je Zakonom predviđen da je neradni dan najmanje 110% od osnovice,
- za rad noću (između 22,00 i 6,00 časova narednog dana), ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade, najmanje 26% od osnovice,
- za prekovremeni rad najmanje 26% od osnovice, i
- za rad nedeljom - najmanje 10% od osnovice.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade zaposlenog po više osnova utvrđenih u stavu 1. ovog člana, procenat uvećanja jednak je zbiru procenata po svakom od navedenih osnova.
Ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može se utvrditi učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i opštim aktom.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je otpočeo sa odsustvovanjem sa rada, i to za vreme:
- korišćenja godišnjeg odmora,
- državnog i verskog praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi,
- korišćenja plaćenog odsustva u slučajevima utvrđenim ovim kolektivnim ugovorom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca,
- privremene sprečenosti za rad, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću,
- vojne vežbe i odazivanja na poziv vojnih i drugih državnih organa, ako zakonom nije drugačije određeno, i
- privremene sprečenosti za rad zbog nege bolesnog deteta mlađeg od tri godine, osiguraniku majci, odnosno ocu, usvojitelju ili drugom osiguraniku koji se stara o detetu.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini od 70% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je otpočeo sa odsustvovanjem sa rada, i to za vreme:
- obavljanja prekvalifikacije, dokvalifikacije i svakog drugog oblika sticanja dodatnog znanja na koje je upućen od strane poslodavca, odnosno za vreme čekanja na obavljanje ovih aktivnosti ako zaposleni ne može obavljati poslove koje je do tada obavljao, i
- privremene nesposobnosti za rad do 30 dana, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada.
Zaposleni koji privremeno odsustvuje sa rada zbog potvrđene zarazne bolesti COVID 19 ili zbog mere izolacije ili samoizolacije naložene u vezi sa tom bolešću, a koja je nastupila kao posledica neposrednog izlaganja riziku po osnovu obavljanja poslova i radnih zadataka, odnosno službenih dužnosti i kontakta sa licima kojima je potvrđena zarazna bolest COVID 19 ili naložena mera izolacije ili samoizolacije, ima pravo na naknadu zarade u visini od 100% osnova za naknadu zarade.
Zaposleni ostvaruje pravo iz stava 1. ovog člana tako što se:
1) za prvih 30 dana odsustva sa rada, isplata visine naknade zarade vrši iz sredstava poslodavca;
2) počev od 31. dana odsustva sa rada, isplata visine naknade zarade vrši iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja do zakonom propisane visine naknade zarade, a iz sredstava poslodavca za preostali iznos razlike do visine od 100% osnova za naknadu zarade.
Odsustvo sa rada iz stava 1. ovog člana zaposleni dokazuju rešenjem nadležnog organa (sanitarnog inspektora, organa nadležnog za kontrolu prelaženja državne granice, carinskog organa, izvodom iz evidencije Ministarstva unutrašnjih poslova i dr.) ili izveštajem lekara o privremenoj sprečenosti za rad (doznaka), u skladu sa zakonom.
Zaposleni koji privremeno odsustvuje sa rada zbog potvrđene bolesti koja je po međunarodnoj klasifikaciji bolesti određena pod šiframa bolesti od C00 do D48 (tumori), kao i zaposleni na bolničkom lečenju, bez obzira na šifru bolesti, ima pravo na naknadu zarade u visini od 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je otpočeo sa odsustvovanjem sa rada.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini od najmanje 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom, za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini od najmanje 70% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci za vreme prekida rada do kojeg je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova prevoza u javnom saobraćaju, radi dolaska na rad i odlaska sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ukoliko poslodavac nije obezbedio mesečnu pretplatnu kartu za prevoz, sopstveni prevoz zaposlenih ili na drugi način obezbedio prevoz zaposlenih.
Opštim aktom kod poslodavca utvrđuje se način obezbeđivanja troškova prevoza ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz, kao i kriterijumi pod kojim se ostvaruje pravo na naknadu troškova, odnosno da li se troškovi nadoknađuju u novcu ili zaposlenom pripada pretplatna karta gradskog prevoznika.
Ukoliko zaposleni, pri dolasku na rad i odlasku sa rada, koristi usluge prevoznika u javnom saobraćaju koji ne obavlja gradski i prigradski prevoz u javnom linijskom saobraćaju na teritoriji Grada Novog Sada, ima pravo na pun iznos cene mesečne pretplatne karte kod prevoznika koji je najpovoljniji za poslodavca i čiji je red vožnje usklađen sa redovnim radnim vremenom zaposlenog, ukoliko poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz zaposlenih, mesečnu pretplatnu kartu za prevoz ili na drugi način obezbedio prevoz zaposlenih.
Promena mesta stanovanja zaposlenog, nakon zaključenja ugovora o radu, ne može da utiče na uvećanje troškova prevoza koje je poslodavac dužan da nadoknadi zaposlenom u trenutku zaključenja ugovora o radu, bez saglasnosti poslodavca.
Naknada troškova za službeno putovanje u zemlji zaposlenom pripada u skladu sa odredbama Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika ("Službeni glasnik RS", br. 98/07 - prečišćen tekst, 84/14, 84/15 i 74/21), izuzev troškova ishrane i gradskog prevoza u mestu boravka (dnevnica), koji se isplaćuju u visini 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji.
Zaposleni je dužan da u roku od tri dana po povratku sa službenog puta podnese uredno popunjen putni nalog sa izveštajem o obavljenom poslu.
Naknada troškova za službeno putovanje u inostranstvo zaposlenom pripada u skladu sa odredbama Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika ("Službeni glasnik RS", br. 98/07 - prečišćen tekst, 84/14, 84/15 i 74/21), izuzev troškova ishrane i gradskog prevoza u mestu boravka u inostranstvu (dnevnica), koji se isplaćuju u visini neoporezivog iznosa utvrđenog propisima o porezu na dohodak građana.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada u visini od 500 dinara bruto, za svaki radni dan a prema prisustvu u tekućem mesecu.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora najmanje u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, za prethodnu godinu, ako zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana.
Godišnji iznos regresa, utvrđen na način iz stava 1. ovog člana, uvećava se za fiksni iznos od 33.000,00 dinara, bez poreza i doprinosa (neto iznos).
Zaposleni koji koristi srazmerni deo godišnjeg odmora ima pravo na srazmeran deo regresa za korišćenje godišnjeg odmora.
Regres za korišćenje godišnjeg odmora može da se isplaćuje odjednom ili u više mesečnih rata tokom kalendarske godine.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati:
- otpremninu pri odlasku u penziju najmanje u visini iznosa tri zarade koju je zaposleni ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina ili tri prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, ukoliko je to povoljnije za zaposlenog,
- pomoć porodici u slučaju smrti zaposlenog, člana uže porodice, roditelja zaposlenog ili člana zajedničkog porodičnog domaćinstva za kojeg je aktom nadležnog državnog organa utvrđena obaveza izdržavanja od strane zaposlenog, u visini troškova pogrebnih usluga, a do visine neoporezivog iznosa utvrđenog propisima o porezu na dohodak građana, i
- naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.
Poslodavac će zaposlenom obezbediti jubilarnu nagradu za navršenih 10, 15, 20, 25, 30, 35 i 40 godina rada u neprekidnom trajanju kod poslodavca.
Jubilarna nagrada isplaćuje se u godini kada zaposleni stiče pravo, i to za:
- 10 godina rada u radnom odnosu - u visini jedne prosečne zarade kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade,
- 15 godina rada u radnom odnosu - u visini jedne prosečne zarade kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade,
- 20 godina rada u radnom odnosu - u visini dve prosečne zarade kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade,
- 25 godina rada u radnom odnosu - u visini dve prosečne zarade kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade,
- 30 godina rada u radnom odnosu - u visini dve i po prosečne zarade kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade,
- 35 godina rada u radnom odnosu - u visini dve i po prosečne zarade kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade, i
- 40 godina rada u radnom odnosu - u visini tri prosečne zarade kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade.
Pod radom u neprekidnom trajanju iz stava 1. ovog člana smatraju se i slučajevi prelaska, bez prekida radnog odnosa, iz jednog u drugo javno komunalno i drugo javno preduzeće čiji je osnivač Grad Novi Sad, kao i osnivača.
Poslodavac može obezbediti stipendiju za decu preminulog zaposlenog.
Poslodavac je dužan da obezbedi deci svakog zaposlenog starosti do 15 godina, jedan poklon za Novu godinu ili Božić do visine neoporezivog iznosa utvrđenog propisima o porezu na dohodak građana, kao i u drugim slučajevima pod uslovima i na način utvrđen kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć u slučaju:
1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
2) nabavke medicinsko-tehničkih pomagala za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog;
4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog;
5) nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice.
Visina pomoći u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. ovog člana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije do visine jednog neoporezivog iznosa predviđen Zakonom o porezu na dohodak građana.
Ukoliko ima obezbeđena finansijska sredstva poslodavac može isplatiti više od iznosa koji je naveden u stavu 2. ovog člana.
U slučajevima utvrđenim u stavu 1. tač. 2), 3) i 5) ovog člana visina pomoći u toku godine priznaje se ako ovo pravo nije ostvareno na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Članom uže porodice iz stava 1. ovog člana smatra se: bračni i vanbračni drug, dete rođeno u braku i van braka, pastorak, usvojenik i druga lica prema kojima zaposleni ima zakonsku obavezu izdržavanja.
Poslodavac može da isplati solidarnu pomoć zaposlenom u skladu sa opštim aktom za slučajeve:
1) ublažavanja posledica elementarnih ili drugih nepogoda,
2) pružanja pomoći porodici umrlog zaposlenog i u drugim slučajevima određenim opštim aktom.
Poslodavac je dužan da planira i zaposlenom isplati solidarnu pomoć, radi ublažavanja nepovoljnog materijalnog položaja u visini od 41.800,00 dinara, bez poreza i doprinosa po zaposlenom na godišnjem nivou.
Poslodavac može zaposlenom da odobri zajam za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika do iznosa dvostruke prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike sa rokom vraćanja od šest meseci.
Zabrana konkurencije utvrđuje se za zaposlene i važi na teritoriji Grada Novog Sada, a van teritorije Grada na području koje se utvrdi kolektivnim ugovorom kod poslodavca u zavisnosti od delatnosti poslodavca.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca utvrđuje se za koje poslove može da se ugovorom o radu utvrdi zabrana konkurencije.
Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu štete.
Zaposleni koji na radu, odnosno u vezi sa radom, namerno ili iz krajnje nepažnje prouzrokuje štetu kod poslodavca, dužan je da štetu nadoknadi u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca utvrđuju se: lice ovlašćeno za pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu, rokovi za pokretanje postupka, obrazovanje komisije za utvrđivanje činjenica i okolnosti pod kojima je šteta nastala, visinu štete i odgovornost lica za prouzrokovanu štetu, način donošenja rešenja poslodavca kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu ili se oslobađa odgovornosti, kao i kriterijumi o načinu i rokovima za naknadu štete.
Po prijemu rešenja o naknadi štete, zaposleni daje pisanu izjavu o tome da li prihvata da se naknada štete izvrši obustavom utvrđenog iznosa od njegove zarade.
Ako zaposleni ne prihvati da nadoknadi štetu, pokreće se postupak pred nadležnim sudom.
Ako zaposleni pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu, u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Poslodavac se može osloboditi odgovornosti za nastalu štetu ako dokaže da šteta nije nastala njegovom krivicom.
Ako se poslodavac i zaposleni ne sporazumeju o naknadi štete, zaposleni ima pravo da naknadu štete zahteva pred nadležnim sudom.
X IZMENA UGOVORENIH USLOVA RADA I PREMEŠTAJ NA DRUGE POSLOVE
Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada, i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom, ovim kolektivnim ugovorom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ugovorom o radu.
Ako je potrebno da se određeni posao izvrši bez odlaganja, zaposleni može biti privremeno premešten na druge odgovarajuće poslove na osnovu rešenja, bez ponude aneksa ugovora o radu, najduže 45 radnih dana u periodu od 12 meseci.
U slučaju premeštaja iz stava 1. ovog člana zaposleni zadržava osnovnu zaradu utvrđenu za posao sa koga se premešta, ako je to povoljnije za zaposlenog.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca bliže se određuju poslovi na koje zaposleni mogu biti privremeno premešteni.
Zaposleni - osoba sa invaliditetom utvrđenim od strane nadležnog organa u slučaju premeštaja na drugi posao zbog potreba procesa i organizacije rada, ima pravo na zaradu za obavljanje posla sa kojeg je premešten, ako je to za njega povoljnije.
Zaposleni za koga je aktom nadležne komisije utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim poslovima, u slučaju premeštaja na drugi posao zbog potreba procesa i organizacije rada, ima pravo na zaradu za obavljanje posla sa kojeg je premešten, ako je to za njega povoljnije.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca može da se uredi zaštita starijeg zaposlenog, u slučaju premeštaja na drugi posao zbog potreba procesa i organizacije rada, tako da ima pravo na zaradu za obavljanje posla sa kojeg je premešten, ako je to za njega povoljnije.
U slučaju premeštaja u drugo mesto rada u skladu sa Zakonom, premeštaj se može izvršiti najviše do 50 km u odnosu na sedište preduzeća.
XI PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENOG
Pri predlaganju i utvrđivanju zaposlenog za čijim je radom prestala potreba, primenjivaće se, pored kriterijuma utvrđenih Zakonom i ovim kolektivnim ugovorom i drugi kriterijumi utvrđeni kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Utvrđivanje zaposlenog za čijim radom prestaje potreba vrši se na osnovu sledećih kriterijuma:
- rezultata rada zaposlenog,
- dužine rada u radnom odnosu,
- dužine staža u preduzeću,
- visine stepena stručne spreme,
- zdravstvenog stanja zaposlenog i članova njegove uže porodice, pri čemu prednost ima zaposleni, ako on ili član njegove uže porodice boluje od težeg oboljenja prema nalazu nadležnog državnog organa,
- broja dece na školovanju, pri čemu prednost ima zaposleni koji ima više dece na školovanju,
- gubitka radne ili zdravstvene sposobnosti na pojedinim radnim mestima, pri čemu prednost ima zaposleni kod koga zbog gubitka radne ili zdravstvene sposobnosti na pojedinom radnom mestu postoji mogućnost raspoređivanja na drugo radno mesto,
- broja članova porodice koji ostvaruju zaradu, pri čemu prednost ima zaposleni sa manjim brojem članova porodice koji ostvaruju zaradu,
- broja izdržavanih članova porodice, pri čemu prednost ima zaposleni koji ima više izdržavanih članova porodice,
- materijalnih prilika porodice zaposlenog, pri čemu prednost ima zaposleni čija porodica ima slabije materijalne prilike.
Rezultati rada iz stava 2. alineja prva ovog člana utvrđuju se za period od godinu dana.
Ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenih poslova, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati otpremninu u visini jedne prosečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom isplaćene u Gradu Novom Sadu, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.
U postupku donošenja programa rešavanja viška zaposlenih (u daljem tekstu: program), poslodavac je dužan da pribavi mišljenje sindikata i republičke organizacije nadležne za zapošljavanje.
U postupku privatizacije ili promene strukture vlasništva kod poslodavca, Osnivač, organi poslodavca i sindikat su dužni da donesu socijalni program u skladu sa Zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
XII OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ugovorom o radu utvrdiće se postupak sporazumnog rešavanja spornih pitanja između poslodavca i zaposlenog.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca utvrdiće se da sporna pitanja rešava arbitar, način određivanja arbitra, kao i postupak pred arbitrom ako se na takav način predvidi rešavanje određenih spornih pitanja.
Poslodavac je dužan da omogući ovlašćenom sindikalnom povereniku ili predstavniku sindikata da, po zahtevu zaposlenog za zaštitu prava, izvrši uvid u zaključene ugovore o radu, uvid u primenu kolektivnih ugovora i ostvarivanje prava zaposlenog, kao i da im dostavi kopije ugovora o radu i drugih akata i dokumenata koji se odnose na ostvarivanje prava zaposlenih, pod uslovom da zahtev zaposlenog nije rešen u roku ili ako je zahtev odbijen ili negativno rešen.
Zaposleni se u pisanoj formi upozorava na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline i povrede radne obaveze.
Zaposleni ima pravo da se, u pisanoj formi, izjasni o navodima iz upozorenja za otkaz ugovora o radu iz stava 1. ovog člana, u roku od najmanje osam dana od dana prijema upozorenja.
XIII UČEŠĆE ZAPOSLENIH U UPRAVLJANJU
Predstavnici zaposlenih u nadzornom odboru kod poslodavca, imenuju se u skladu sa zakonom, a na način utvrđen statutom.
Predsednik sindikata ima pravo da prisustvuje sednici nadzornog odbora kada se razmatraju pitanja koja su od značaja za socijalni i materijalni položaj zaposlenih, a naročito prilikom razmatranja godišnjih programa poslovanja i izveštaja o radu za prethodnu godinu.
Poslodavac je dužan da pre razmatranja predloga statusnih promena, restruktuiranja ili svojinske transformacije pribavi mišljenje sindikata.
Poslodavac je dužan da pre donošenja opštih akata kojima se uređuje radno-pravni status, materijalni i socijalni položaj i prava zaposlenih, pribavi mišljenje sindikata.
Poslodavac je dužan da zauzme stavove o pokrenutim inicijativama, zahtevima i predlozima sindikata, a posebno o pitanjima od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih i o tome obavesti sindikat.
Zaposleni kod poslodavca mogu da obrazuju savet zaposlenih, u skladu sa Zakonom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Poslodavac je dužan da omogući zaposlenima sindikalno organizovanje, u skladu sa Zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca, kao i da sindikatu obezbedi tehničko-prostorne uslove za rad u skladu sa svojim prostornim i finansijskim mogućnostima.
Poslodavac je dužan da zaposlenom koji je član sindikata na ime sindikalne članarine odbije iznos od zarade na osnovu njegove pisane izjave (pristupnice) i da taj iznos uplati na odgovarajuće račune sindikata.
Organizacija sindikata ima pravo na uslove rada i delovanje, u skladu sa Zakonom.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca bliže se utvrđuju pojedina prava i obaveze poslodavca i predstavnika sindikata.
Poslodavac ima obavezu da sindikat obaveštava o pitanjima iz svoje nadležnosti, na zahtev sindikata, koje su od bitnog značaja za socijalno-ekonomski i radno-socijalni položaj zaposlenih, a naročito o:
1) programu poslovanja preduzeća;
2) godišnji finansijski izveštaj.
Poslodavac je dužan da, na zahtev sindikata, dostavi podatke o:
1) učešću zarada u troškovima poslovanja poslodavca;
2) prosečnoj zaradi na godišnjem nivou, isplaćenim zaradama po kvalifikacijama i po organizacionim jedinicama;
3) broju novoprimljenih zaposlenih, na koje poslove su raspoređeni i u koju radnu jedinicu;
4) kvartalnim izveštajima o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu i povredama zaposlenih i
5) drugim pitanjima, u skladu sa opštim aktom.
Ovlašćeni predstavnik sindikata ima pravo da odsustvuje sa rada radi obavljanja sindikalne funkcije, i to:
- predsednik reprezentativnog sindikata potpisnika ovog ugovora, najmanje 117 plaćenih časova mesečno;
- potpredsednik i sekretar reprezentativnog sindikata potpisnika ovog ugovora, 88 plaćenih časova mesečno;
- predsednik organa reprezentativnog sindikata potpisnika ovog ugovora, 59 plaćenih časova mesečno, i
- član organa reprezentativnog sindikata potpisnika ovog ugovora, 18 plaćenih časova mesečno.
Ovlašćeni predstavnici sindikata iz stava 1. ovog člana, imaju pravo na naknadu zarade za vreme obavljanja sindikalne funkcije, koja se određuje u odnosu na njihovu prosečnu zaradu u prethodnih 12 meseci.
Predsednik reprezentativnog sindikata kod poslodavca ima pravo na uvećanu zaradu u iznosu 20% od osnovice, ukoliko ne koristi sate za obavljanje sindikalne funkcije.
Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj (raspoređivanje na druge, manje plaćene poslove, raspoređivanje u drugu organizacionu celinu, upućivanje na rad u drugo mesto rada, upućivanje na rad kod drugog poslodavca, proglašavanje tehnološkim viškom) predstavnika zaposlenih (predsednik sindikalne organizacije - sindikalni poverenik, predstavnik zaposlenih u nadzornom odboru poslodavca, član organa sindikata kod poslodavca, kao i na nivou lokalne samouprave i republičkom nivou) za vreme obavljanja funkcije i po prestanku funkcije, zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima.
Ako se kod poslodavca organizuje štrajk u skladu sa zakonom i drugim propisima, direktor je obavezan da donese poseban akt o načinu obezbeđivanja minimuma procesa rada za vreme štrajka.
Akt iz stava 1. ovog člana, direktor donosi u skladu sa zakonom i aktom Osnivača kojim su utvrđeni uslovi i način obavljanja delatnosti poslodavca, kao i minimum procesa rada za vreme štrajka.
Poslodavac pojedinačnim aktom određuje zaposlene koji su u obavezi da rade za vreme štrajka radi obezbeđivanja minimuma procesa rada.
Zaposleni koji je određen da radi za vreme štrajka, dužan je da obavlja svoje poslove i izvršava posebne naloge utvrđene aktom iz stava 1. ovog člana.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca bliže se utvrđuju posebni uslovi o ostvarivanju minimuma procesa rada i drugih prava i obaveza poslodavca i zaposlenih za vreme štrajka.
Sporna pitanja u postupku zaključivanja, kao i u primeni kolektivnog ugovora, rešavaju se mirnim putem, u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Poslodavci koji obavljaju komunalnu delatnost od opšteg interesa, sporove koji nastanu u zaključivanju i primeni kolektivnog ugovora rešavaju u skladu sa Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova.
Učesnici ovog kolektivnog ugovora obrazuju Odbor za praćenje i sprovođenje ovog kolektivnog ugovora u koji određuju po dva predstavnika.
Odbor se formira u roku od 30 dana od dana potpisivanja ovog kolektivnog ugovora.
Odbor iz stava 1. ovog člana daje stručna mišljenja o primeni ovog kolektivnog ugovora, a na zahtev učesnika ovog kolektivnog ugovora.
XVII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ovaj kolektivni ugovor zaključuje se na tri godine.
Po isteku roka iz stava 1. ovog člana, ovaj kolektivni ugovor prestaje da važi, ako se učesnici ovog kolektivnog ugovora drugačije ne sporazumeju najkasnije 30 dana pre isteka njegovog važenja.
Važenje ovog kolektivnog ugovora može prestati sporazumom učesnika ili otkazom u celosti ili delimično.
Otkaz iz stava 1. ovog člana dostavlja se drugom učesniku u pisanoj formi, sa obrazloženjem razloga za otkaz i mora da sadrži predlog novih rešenja.
U slučaju otkaza, kolektivni ugovor se primenjuje najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.
Izmene i dopune ovog kolektivnog ugovora vrše se na način i po postupku za njegovo zaključivanje.
Osnivač preduzećima, koja je osnovao i kojima je poverio vršenje komunalne delatnosti, obezbeđuje materijalne, tehničke i druge uslove za nesmetano obavljanje komunalne delatnosti, prati uslove rada, preduzima mere za otklanjanje negativnih okolnosti koje mogu uticati na vršenje delatnosti i preduzima mere na unapređenju komunalnih i stambenih delatnosti.
Poslodavci organizuju izvršenje posla, obezbeđuju kvalitet i obim usluga i proizvoda i isplatu zarada, obračunatu na osnovu kriterijuma i ostalih elemenata za utvrđivanje visine zarade utvrđenih zakonom i ovim ugovorom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Sredstva za isplatu zarada obezbeđuju poslodavci.
Učesnici kolektivnog ugovora kod poslodavca dužni su da, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog kolektivnog ugovora, započnu pregovore za zaključivanje kolektivnog ugovora kod poslodavca.
Kolektivni ugovori zaključeni pre stupanja na snagu ovog kolektivnog ugovora, koji nisu u saglasnosti sa ovim kolektivnim ugovorom, moraju se usaglasiti u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog kolektivnog ugovora.
Odredbe kolektivnog ugovora kod poslodavca, koji je na snazi na dan stupanja na snagu ovog kolektivnog ugovora, koje nisu u suprotnosti sa ovim kolektivnim ugovorom primenjuju se do usaglašavanja kolektivnog ugovora kod poslodavca sa ovim kolektivnim ugovorom.
U slučaju statusne promene ili promene poslodavca, poslodavac sledbenik je dužan da preuzme kolektivni ugovor kod poslodavca i ugovore o radu.
Poslodavac sledbenik je dužan da primenjuje kolektivni ugovor kod poslodavca do isteka roka na koji je zaključen, a najmanje godinu dana od dana promene poslodavca u skladu sa zakonom.
Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Novog Sada", a objavljuje se i u "Službenom glasniku Republike Srbije", nakon izvršene registracije kod ministarstva nadležnog za poslove rada.