UREDBAO UTVRĐIVANJU PROGRAMA PODRŠKE MALIM PREDUZEĆIMA ZA NABAVKU OPREME U 2022. GODINI("Sl. glasnik RS", br. 33/2022) |
Ovom uredbom utvrđuje se Program podrške malim preduzećima za nabavku opreme u 2022. godini, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
PROGRAM
PODRŠKE MALIM PREDUZEĆIMA ZA NABAVKU OPREME U 2022. GODINI
Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 110/21), u okviru Razdela 21 - Ministarstvo privrede, Glava 21.0, Program 1509 - Podsticaji razvoju konkurentnosti privrede, Funkcija 410 - Opšti ekonomski i komercijalni poslovi i poslovi po pitanju rada, Projekat 4002 - Podrška razvoju preduzetništva, Ekonomska klasifikacija 451 - Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, opredeljena su sredstva u iznosu od 2.500.000.000,00 dinara, namenjena za realizaciju projekta Podrška razvoju preduzetništva. Od navedenih sredstava, 1.773.238.630,81 dinara namenjeno je za sprovođenje Programa podrške malim preduzećima za nabavku opreme u 2022. godini (u daljem tekstu: Program).
Dodatna sredstva za sprovođenje Programa obezbeđena su iz pretpristupnih fondova EU - IPA 19, u iznosu od 10.000.000,00 evra, koja će biti uplaćena na namenski devizni podračun Razvojnoj agenciji Srbije (u daljem tekstu: Razvojna agencija), nakon čega će biti konvertovana i u dinarskoj protivvrednosti prebačena na podračun za posebne namene grupa podračuna 764 - Računi za posebne namene ustanova i drugih pravnih lica iz oblasti drugih delatnosti, kod Uprave za trezor, na osnovu Ugovora o Direktnom grantu za Razvojnu agenciju - Povećani i tehnološki poboljšani proizvodni kapaciteti mikro i malih preduzeća i preduzetnika.
Neutrošena sredstva u iznosu od 126.761.369,19 dinara, koja su utvrđena izveštajem Razvojne agencije o realizaciji Programa iz 2021. godine, a koja su preneta iz budžeta Republike Srbije za 2021. godinu Razvojnoj agenciji u skladu sa Uredbom o utvrđivanju Programa podrške malim i srednjim preduzećima za nabavku opreme u 2021. godini ("Službeni glasnik RS", br. 5/21, 41/21 i 79/21), koristiće se u 2022. godini za subvencionisanje nabavke opreme malim preduzećima u skladu sa Programom.
Sredstva Programa koristiće se za sufinansiranje nabavke nove građevinske mehanizacije za potrebe obavljanja građevinskih radova u iznosu do 40% od ukupnih sredstava Programa.
Sredstva za realizaciju Programa predstavljaju de minimis pomoć. Podsticaji koji se dodeljuju na osnovu Programa predstavljaju namenska bespovratna sredstva, subvenciju, koja su, kao takva, izuzeta od prinudne naplate, shodno članu 48. Zakona o platnom prometu ("Službeni list SRJ", br. 3/02 i 5/03 i "Službeni glasnik RS", br. 43/04, 62/06, 111/09 - dr. zakon, 31/11 i 139/14 - dr. zakon).
Programom se utvrđuju ciljevi, namena sredstava, način realizacije i praćenje realizacije Programa. Izrazi kojima se u Programu označavaju lica odnose se podjednako na lica muškog i ženskog pola bez obzira na to u kojem su gramatičkom rodu izraženi.
Program sprovodi Ministarstvo privrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) u saradnji sa Razvojnom agencijom i odabranim poslovnim bankama i lizing kompanijama.
Opšti cilj Programa jeste podrška investicijama i podsticaj bržem privrednom razvoju.
Specifični ciljevi Programa su:
1) rast prihoda;
2) podrška zapošljavanju;
3) internacionalizacija poslovanja;
4) unapređenje tehnoloških procesa proizvodnje;
5) unapređenje konkurentnosti;
6) podsticanje zaštite životne sredine;
7) poboljšanje uslova finansiranja mikro i malih preduzeća i preduzetnika.
Sredstva opredeljena Programom namenjena su za sufinansiranje nabavke:
1. nove opreme direktno uključene u proces proizvodnje razmenljivih dobara, i to:
1.1 proizvodne opreme i/ili mašina;
1.2 transportno-manipulativnih sredstava uključenih u proces proizvodnje i unutrašnjeg transporta;
1.3 delova, specijalizovanih alata za mašine;
1.4 mašina i opreme za unapređenje energetske efikasnosti i ekoloških aspekata proizvodnje;
2. nove opreme za izvođenje građevinskih radova, i to:
2.1 građevinske mehanizacije za potrebe obavljanja građevinskih radova.
Privredni subjekt koji se bavi građevinskom delatnošću ne može po Programu da nabavi opremu direktno uključenu u proces proizvodnje razmenljivih dobara (sem ukoliko ne dokaže da se bavi i proizvodnom delatnošću). Izuzetno, privredni subjekt koji se bavi građevinskom delatnošću može po Programu da nabavi (pored građevinske mehanizacije) kompresor/agregat. Takođe, privredni subjekt koji se bavi proizvodnom delatnošću ne može po Programu da nabavi opremu za izvođenje građevinskih radova (sem ukoliko ne dokaže da se bavi i građevinskom delatnošću). Izuzetno, privredni subjekt koji se bavi proizvodnom delatnošću može po Programu da nabavi opremu neophodnu za ugrađivanje/montažu sopstvenih proizvoda.
Privredni subjekt koji se bavi i građevinskom i proizvodnom delatnošću može da nabavi opremu samo za jednu delatnost. Izuzetno, ako privredni subjekt istovremeno vrši ugradnju sopstvenog proizvoda (alu prozore, metalne konstrukcije, solarne panele, elektro instalacije) onda može da nabavi i građevinsku mehanizaciju za potrebe ugradnje sopstvenog proizvoda.
Sredstva za realizaciju Programa se ne mogu koristiti za:
1) porez na dodatu vrednost (u daljem tekstu: PDV);
2) pokrivanje troškova koji su u vezi sa nabavkom opreme kao što su: carinski i administrativni troškovi, troškovi transporta, špedicije, skladištenja i manipulacije i dr;
3) pokrivanje troškova koji su u vezi sa odobravanjem i sprovođenjem bankarskog kredita, odnosno finansijskog lizinga, kao što su troškovi: kamate, trošak kreditnog biroa za korisnika, upisa zaloge u Agenciji za privredne registre (u daljem tekstu: APR), osiguranja pokretnosti, kursnih razlika i sl.;
4) refundaciju sredstava za već nabavljenu (avansiranu, plaćenu ili isporučenu) opremu;
5) zajmove i rate za otplatu kredita, kao i za reprogram kredita;
6) nabavku opreme koju podnosilac zahteva za dodelu bespovratnih sredstava sam proizvodi;
7) ostale troškove koji nisu u skladu sa namenom Programa.
Troškovi montaže, instaliranja opreme, i obuke mogu biti priznati ukoliko su iskazani kao posebne stavke na istoj profakturi.
Oprema koja je predmet Programa, odnosno za čiju se nabavku dodeljuju bespovratna sredstva, ne može biti kupljena od fizičkog lica, osim ako je prodavac opreme preduzetnik.
Oprema ne sme da bude isporučena niti plaćena delimično ili u celosti pre datuma donošenja rešenja o dodeli bespovratnih sredstava.
Oslobađanje korisnika bespovratnih sredstava na osnovu Programa, od PDV-a i carine (prilikom uvoza) za nabavljenu opremu, vršiće se u skladu sa:
- Zakonom o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske Komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći Evropske unije Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II) ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 19/14);
- Zakonom o porezu na dodatu vrednost ("Službeni glasnik RS", br. 84/04, 86/04 - ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 - dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17, 30/18, 72/19 i 153/20);
- Pravilnikom o porezu na dodatu vrednost ("Službeni glasnik RSˮ, br. 37/21, 64/21 i 127/21);
- Finansijskim sporazumom između Republike Srbije, koju predstavlja Vlada Republike Srbije i Evropske komisije, u ime Evropske unije sa posebnim uslovima koji se primenjuju na sprovođenje Akcionog IPA programa za 2019. godinu, koji je potpisan 6. februara 2020. godine.
Privredni subjekti koji ispune uslove Programa i kojima banke/lizing kompanije uključene u realizaciju Programa, uslovno odobre kredit, odnosno finansiranje, mogu ostvariti pravo na sufinansiranje do 25% neto vrednosti nabavke opreme.
Privredni subjekt je u obavezi da obezbedi učešće u visini 5% neto vrednosti opreme koju nabavlja, dok će se preostalih 70% neto vrednosti opreme koju nabavlja obezbediti iz kredita poslovnih banaka ili finansijskog lizinga, lizing kompanija uključenih u sprovođenje Programa.
Iznos odobrene bespovratne pomoći u visini do 25% od neto vrednosti opreme koja se nabavlja ne može biti manji od 500.000,00 dinara, niti veći od 5.000.000,00 dinara.
Neto vrednost je nabavna cena opreme, sa uključenim troškovima montaže, instalacije i obuke, iskazana u profakturi koja ne uključuje PDV, troškove transporta, kao ni bilo koje druge troškove koji su u vezi sa nabavkom opreme.
Nabavna cena opreme u profakturi domaćih dobavljača mora biti iskazana u dinarima. U slučaju nabavke proizvodne opreme iz inostranstva, neto vrednost iskazana u stranoj valuti u profakturi, preračunava se prema srednjem kursu Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: NBS) na dan izdavanja profakture.
Sve eventualne kasnije nastale negativne kursne razlike u slučaju nabavke opreme iz inostranstva snosi podnosilac zahteva.
Postoje sledeća ograničenja u pogledu visine bespovratnih sredstava koja se može dodeliti privrednom subjektu u odnosu na broj zaposlenih na neodređeno vreme na dan 31. decembra 2021. godine po evidenciji Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (u daljem tekstu: CROSO):
- jedan zaposlen - do 1 milion dinara. Maksimalna ukupna neto vrednost opreme koja se nabavlja ne može da bude veća od 4 miliona dinara.
- dva - pet zaposlenih - do 2,5 miliona dinara. Maksimalna ukupna neto vrednost opreme koja se nabavlja ne može da bude veća od 10 miliona dinara.
- šest i više zaposlenih - do 5 miliona dinara.
U slučaju kada privredni subjekt ima više od šest zaposlenih i kada je ukupna neto vrednost opreme koja se nabavlja viša od 20.000.000,00 dinara, korisnik može da finansira razliku većim sopstvenim učešćem ili da za ovaj iznos uveća kreditni zahtev kod banke.
U slučaju kada privredni subjekt ima više od šest zaposlenih i kada je ukupna neto vrednost opreme koja se nabavlja viša od 20.000.000,00 dinara, korisnik može, da finansira razliku većim sopstvenim učešćem ili da za ovaj iznos uveća zahtev za finansijski lizing kod lizing kompanije.
U skladu sa Zakonom o finansijskom lizingu ("Službeni glasnik RS", br. 55/03, 61/05, 31/11, 99/11 - dr. zakon i 99/11 - dr. zakon), do izmirenja ukupnih obaveza po ugovoru o finansijskom lizingu, vlasnik predmeta lizinga je lizing kompanija. Po izmirenju navedenih obaveza, korisnik sredstava postaje vlasnik predmeta lizinga.
5. USLOVI ZA DODELU BESPOVRATNIH SREDSTAVA PO PROGRAMU
5.1. Korisnici bespovratnih sredstava
Pravo da se prijave na konkurs za dodelu bespovratnih sredstava imaju:
1) pravna lica, registrovana u APR kao privredna društva, ili zadruge, koja su razvrstana na mikro i mala pravna lica u skladu sa Zakonom o računovodstvu ("Službeni glasnik RS", br. 73/19 i 44/21 - dr. zakon) prema finansijskim izveštajima za 2020. godinu;
2) preduzetnici registrovani u APR.
Uslov da zadruga koristi sredstva Programa jeste da je zadruga uskladila svoja akta, organe i poslovanje sa Zakonom o zadrugama ("Službeni glasnik RS", broj 112/15) i da se podvrgla zadružnoj reviziji u poslednje dve godine.
5.2. Uslovi koje moraju da ispune privredni subjekti - podnosioci zahteva za dodelu bespovratnih sredstava
1) da su preko jedne od banaka ili lizing kompanija uključenih u realizaciju Programa dostavili u elektronskom obliku:
1.1 O1 obrazac- Zahtev za dodelu bespovratnih sredstava, popunjen i elektronski potpisan;
1.2 profakturu (maksimalno do 4) ne stariju od dana objavljivanja javnog poziva, na kojoj je obavezno navedeno da je oprema koja se nabavlja nova;
1.3 sliku opreme sa profakture;
1.4 dokaz za obavljanje delatnosti za koju se nabavlja oprema, i to:
1.4.1 slike pogona postojećih mašina/slike građevinske mehanizacije;
1.4.2 kartice osnovnih sredstava na kojima je obeležena oprema koja se koristi za obavljanje delatnosti koja se dokazuje i za koju su dostavljene slike;
1.4.3 tri fakture/ privremene/ okončane situacije za isporučen sopstveni proizvod odnosno za izvršene građevinske radove sa specifikacijom izvedenih radova, iz prethodne dve godine, na iznose veće od 100.000,00 dinara, za različite kupce, koji nisu u grupi povezanih lica;
2) da su registrovani u APR u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata, najkasnije 31. decembra 2020. godine;
3) da nisu razvrstani kao veliko i srednje pravno lice u skladu sa Zakonom o računovodstvu prema finansijskim izveštajima za 2020. godinu;
4) da nad njima nije pokrenut stečajni postupak ili postupak likvidacije;
5) da su izmirili dospele obaveze javnih prihoda;
6) da su u većinskom privatnom vlasništvu;
7) da nisu u grupi povezanih lica, u smislu Zakona o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18, 91/19 i 109/21) i Zakona o bankama ("Službeni glasnik RS", br. 107/05, 91/10 i 14/15), u kojoj su neki od članova velika i srednja pravna lica u skladu sa Zakonom o računovodstvu;
8) da povezana lica podnosioca zahteva nisu primila državnu pomoć po osnovu Programa;
9) da su privredna društva, zadruge i preduzetnici, prema CROSO evidenciji o broju radnika, na dan 31. decembar 2020. godine imali najmanje jednog zaposlenog na neodređeno vreme;
10) da u trenutku podnošenja zahteva nisu smanjili broj zaposlenih, na neodređeno vreme, više od 10% u odnosu na broj zaposlenih, na neodređeno vreme, na dan 31. decembar 2021. godine, po evidenciji CROSO;
11) da ne obavljaju proizvodnju i promet bilo kog proizvoda ili aktivnosti, koje se prema domaćim propisima ili međunarodnim konvencijama i sporazumima, smatraju zabranjenim, ili onu delatnost za koju nije dozvoljena dodela državne pomoći, odnosno da obavljaju neku od sledećih dozvoljenih delatnosti:
- 11.1 dozvoljene šifre delatnosti za nabavku opreme direktno uključene u proces proizvodnje razmenljivih dobara, navedene u odeljku 3. NAMENA SREDSTAVA, pod red. br. 1. su:
1. Sektor C - Prerađivačka industrija: sve osim šifre 1200 - Proizvodnja duvanskih proizvoda, 1820 - Umnožavanje snimljenih zapisa, 19 - Proizvodnja koksa i derivata nafte, 2051 - Proizvodnja eksploziva, 2060 - Proizvodnja veštačkih vlakana, 2410 - Proizvodnja sirovog gvožđa, čelika i ferolegura, 2446 - Proizvodnja nuklearnog goriva, 2540 - Proizvodnja oružja i municije, 304 - Proizvodnja borbenih vojnih vozila;
2. Sektor E - Snabdevanje vodom; upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada i slične aktivnosti: dozvoljena samo šifra 3832 - Ponovna upotreba razvrstanih materijala;
3. Sektor I - Usluge smeštaja i ishrane: dozvoljena samo šifra 5621 - Ketering;
4. Sektor M - Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti: dozvoljena samo šifra 7112 - Inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje;
- 11.2 dozvoljene šifre delatnosti, za nabavku opreme za izvođenje građevinskih radova, navedene u odeljku 3. NAMENA SREDSTAVA, pod rednim brojem 2. su: Sektor F - Građevinarstvo sve osim šifre 4110 - Razrada građevinskih projekata;
12) da privredni subjekti koji obavljaju građevinsku delatnost poseduju sopstvenu građevinsku operativu;
13) da ispunjavaju sve uslove definisane u odeljku 3. NAMENA SREDSTAVA;
14) da u tekućoj fiskalnoj godini i u prethodne dve godine (odnosno u 2022, 2021. i 2020. godini) zajedno sa povezanim licima nisu primili državnu pomoć i de minimis pomoć čija bi visina, zajedno sa traženim bespovratnim sredstvima, prekoračila iznos od 23.000.000,00 dinara;
15) da nisu koristili bespovratna sredstva po Programu podrške malim i srednjim preduzećima za nabavku opreme u 2021. godini;
16) da nisu konkurisali za nabavku ili nabavili istu opremu po Programu za podsticanje preduzetništva kroz razvojne projekte u 2022. godini (Uredba o utvrđivanju Programa podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2022. godini, "Službeni glasnik RS", broj 4/22);
17) da nisu u teškoćama prema sledećoj definiciji:
Privredni subjekt u teškoćama je privredni subjekt koji nije sposoban da sopstvenim sredstvima, sredstvima svojih vlasnika/akcionara ili poverilaca ili sredstvima iz drugih izvora na tržištu spreči gubitke i koji bi, bez intervencije države, kratkoročno ili srednjoročno, ugrozili njegov opstanak.
Privredni subjekt je u teškoćama:
- ako je odgovornost za njegove dugove ograničena, a izgubio je više od polovine osnovnog kapitala, od čega je u poslednjih 12 meseci izgubio više od četvrtine osnovnog kapitala;
- ako najmanje jedno lice neograničeno odgovara za njegove dugove, a u finansijskim izveštajima prikazano je da je njegov kapital smanjen za više od polovine, od čega je u poslednjih 12 meseci izgubljeno više od četvrtine kapitala;
- ako ispunjava uslove za otvaranje stečajnog postupka.
Privredni subjekt je u teškoćama i ako nije ispunjen nijedan uslov iz stava 1. ove tačke, ako postoje očigledni pokazatelji koji ukazuju na to da je u teškoćama, kao što su: rast gubitaka, smanjenje ukupnog prihoda, rast zaliha, višak kapaciteta, smanjenje novčanih tokova, rast duga, porast troškova kamata i pad ili nulta neto vrednost imovine. U najvećim teškoćama je privredni subjekt koji je nesposoban za plaćanje (insolventan) ili nad kojim je otvoren stečajni postupak.
Privredni subjekt koji je osnovan pre manje od tri godine ne smatra se privrednim subjektom u teškoćama, izuzev ako je reč o malom privrednom subjektu koji ispunjava uslove za otvaranje stečajnog postupka;
18) da se na osnovu raspoloživih informacija može zaključiti da podnosilac zahteva i sva povezana lica imaju dobru poslovnu reputaciju a realizacija investicije ne nosi reputacioni rizik;
19) oprema se može nabaviti samo od kredibilnog dobavljača koji je proizvođač opreme, uvoznik ili distributer opreme i koji nije povezano lice sa korisnikom bespovratnih sredstava. Ukoliko je oprema domaćeg porekla mora biti nabavljena direktno od proizvođača;
20) da privredni subjekt ima obezbeđen slobodan proizvodni prostor i sve uslove za instaliranje i stavljanje u funkciju proizvodne opreme koja se nabavlja;
21) da privredni subjekt ispunjava sve uslove iz važećih propisa koji se odnose na obavljanje predmetne delatnosti, uključujući propise u oblasti zaštite životne sredine, radnog zakonodavstva i bezbednosti na radu;
22) da je privredni subjekt ispunio preuzete obaveze, ukoliko je bio korisnik programa iz prethodnih godina;
23) da privrednom subjektu nije izrečena trajna ili privremena pravnosnažna mera zabrane obavljanja delatnosti u poslednje dve godine;
24) da predmet finansiranja za koji se konkuriše neće biti finansiran delimično ili u celosti iz bilo kog drugog izvora javnih sredstava.
5.3 Obaveze korisnika bespovratnih sredstava
Korisnik sredstava je dužan da predmet investicije za koji su mu odobrena sredstva nabavi i stavi u funkciju, odmah po uplati bespovratnih sredstava, a najkasnije u roku od deset meseci od dana zaključenja ugovora o dodeli bespovratnih sredstava, odnosno roka definisanog aneksom tog ugovora (ukoliko postoji). Korisnik sredstava ima zabranu otuđenja nabavljene opreme i davanja u najam te opreme, dve godine nakon godine u kojoj je zaključen ugovor o dodeli bespovratnih sredstava odnosno aneks ugovora (ukoliko postoji), bez obzira na mogućnost prevremene otplate kredita odnosno finansijskog lizinga, što kontrolišu banka/lizing kompanija i Razvojna agencija i o tome izveštavaju Ministarstvo.
U slučaju nepoštovanja obaveza definisanih ugovorom o dodeli bespovratnih sredstava, korisnik je u obavezi da vrati odobrena bespovratna sredstva uvećana za zakonsku zateznu kamatu koja se obračunava od datuma isplate sredstava korisniku.
U slučaju da nastupi nemogućnost ispunjenja ugovora, za koju ne odgovara nijedna ugovorna strana, pristupiće se sporazumnom raskidu ugovora kojim će strane regulisati posledice raskida, primenom odredaba Zakona o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - USJ i 57/89, "Službeni list SRJ", broj 31/93 i "Službeni glasnik RSˮ, broj 18/20) kojima je uređen institut nemogućnosti ispunjenja.
Korisnik sredstava je u obavezi da blagovremeno dostavi bankama/lizing kompanijama, za potrebe kontrole, dokaze za proveru utroška odobrenih bespovratnih sredstava kao i da u periodu od dve godine nakon godine u kojoj je Program realizovan, za potrebe namenske kontrole, obezbedi sve neophodne uslove i dokumentaciju.
Korisnik sredstava je dužan da, u slučaju nastupanja nepredviđenih okolnosti koje su dovele do odstupanja od uslova definisanih u rešenju o dodeli bespovratnih sredstava, dostavi banci/lizing kompaniji elektronskim putem, zahtev za izmenu prvobitno odobrenog rešenja ili zahtev za odustajanje od prvobitno odobrenog rešenja (u celosti ili delimično), koji će ona uneti u informacioni sistem Ministarstva (u daljem tekstu: IS Ministarstva) kao i da elektronskim putem o tome obavesti Ministarstvo i Razvojnu agenciju.
Korisnik sredstava je u obavezi da Ministarstvu, Razvojnoj agenciji, akreditovanim regionalnim razvojnim agencijama i Komisiji za kontrolu državne pomoći, u cilju praćenja korišćenja sredstava, omogući nadzor u svakoj fazi realizacije aktivnosti tako što će u svakom momentu biti omogućena kontrola realizacije aktivnosti i uvid u finansijsku dokumentaciju.
6.1. Odabir banaka i lizing kompanija za učešće u realizaciji Programa
Ministarstvo će po usvajanju Programa raspisati javni poziv za učešće poslovnih banaka i lizing kompanija u realizaciji Programa.
Ministarstvo će objaviti javni poziv u najmanje jednom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije. Javni poziv i konkursna dokumentacija biće objavljeni na internet stranici Ministarstva: www.privreda.gov.rs i Razvojne agencije: www.ras.gov.rs i upućeni elektronskom poštom svim bankama i lizing kompanijama koje posluju u Republici Srbiji i koje trenutno imaju dozvolu za rad NBS.
Razvojna agencija će biti angažovana u svrhu promocije Programa i od svih akreditovanih razvojnih agencija će zahtevati da organizuju propisan broj promotivnih događaja u cilju promocije Programa.
Javnim pozivom bliže će biti propisana dokumentacija koju banke i lizing kompanije dostavljaju prilikom podnošenja prijave, kao i rok za dostavljanje ponuda.
Pregledanje, kontrolu formalne ispravnosti, ocenjivanje, rangiranje zahteva, kao i donošenje rešenja o izboru poslovnih banaka i lizing kompanija koje će učestvovati u sprovođenju Programa obavlja Komisija za ocenjivanje i selekciju prijava banaka i lizing kompanija koju rešenjem obrazuje ministar privrede.
Radi potpunijeg sagledavanja kvaliteta predložene aktivnosti, Komisija za ocenjivanje i selekciju prijava banaka i lizing kompanija može tražiti dodatna pojašnjenja predloga i/ili obaviti intervju sa bankom ili lizing kompanijom podnosiocem prijave.
Pravo učešća na ovom konkursu imaju sve zainteresovane banke i lizing kompanije koje ispunjavaju zakonom utvrđene uslove za obavljanje delatnosti na teritoriji Republike Srbije.
Banke i lizing kompanije moraju da zadovolje sledeće uslove:
1. da su blagovremeno dostavile kompletnu i ispravnu konkursnu dokumentaciju;
2. da su ponudile uslove su u skladu sa Programom;
3. da je pokazatelj adekvatnosti kapitala za banke odnosno novčani deo kapitala za lizing kompanije u skladu sa aktima NBS;
4. da je banka odnosno lizing kompanija ostvarila profit u 2021. godini;
5. da NBS nije izrekla meru lizing kompaniji u skladu sa Odlukom o bližim uslovima i načinu vršenja nadzora nad obavljanjem poslova davaoca lizinga ("Službeni glasnik RSˮ, broj 85/11), odnosno banci u skladu sa Odlukom o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole banaka i posebne revizije banke ("Službeni glasnik RSˮ, br. 30/15 i 1/20).
Obavezujući uslovi za sve banke koje su zainteresovane za učešće u realizaciji Programa su da se krediti odobravaju pod sledećim uslovima:
- period počeka - šest meseci;
- primarno sredstvo obezbeđenja kredita je zaloga nad kupljenom opremom ili na pokretnoj imovini koja nije predmet kupovine;
- isključuje se hipoteka kao sredstvo obezbeđenja osim ako se odnosi na hipoteku koja je ranije uzeta kao obezbeđenje po drugom kreditu (neiskorišćen postojeći kreditni limit);
- isključuje se depozit kao sredstvo obezbeđenja sredstava (osim kao privremeno obezbeđenje do trenutka uspostavljanja zaloge na opremi);
- isključuje se zabrana raspodele dobiti privrednog subjekta do otplate kredita;
- isključuju se troškovi obrade kredita;
- privredni subjekti mogu otplatiti kredit prevremeno u odnosu na rok koji je definisan u ugovoru sa bankom, s tim da ukoliko prevremenu otplatu izvrše u toku prve trećine trajanja perioda otplate, dužni su da vrate celokupan iznos odobrenih bespovratnih sredstava;
- isključuje se mogućnost nametanja dodatnih uslova, od strane banke, klijentima koji konkurišu za ovaj program u odnosu na uslove koji već važe za klijente koji koriste druge investicione kredite iste banke (npr. uslovljavanje veličine prometa preko banke i sl.);
- odobreni krediti, sa efektivnom kamatnom stopom koja prelazi visinu efektivne kamatne stope koju je ponudila najlošije rangirana izabrana banka, za istu valutu i ročnost, mogu da učestvuju u ukupnom iznosu odobrenih kredita, date banke, najviše 10%. Ukoliko se utvrdi odstupanje od ovog uslova banka će biti u obavezi da naknadno koriguje kamatne stope.
Neophodno je da sledeći potencijalni troškovi i naknade budu zasebno iskazani:
- troškovi otvaranja i vođenja namenskog računa;
- troškovi pribavljanja izveštaja kreditnog biroa;
- troškovi menica;
- troškovi overe založne izjave;
- troškovi upisa pokretne zaloge u APR;
- ostali, ukoliko su predviđeni i zasebno prikazani.
Obavezujući uslovi za sve lizing kompanije koje su zainteresovane za učešće u realizaciji Programa su da se finansijski lizing odobrava pod sledećim uslovima:
- period počeka - šest meseci;
- primarna sredstva obezbeđenja su menice privrednog subjekta i puno imovinsko osiguranje opreme - predmeta lizinga, koji ostaje u vlasništvu lizing kompanije do isplate ukupnog iznosa lizing naknada definisanih ugovorom o finansijskom lizingu;
- pravo svojine nad predmetom lizinga se prenosi sa lizing kompanije na privredni subjekt istekom roka na koji je zaključen ugovor i po izvršenoj isplati ukupno ugovorenog iznosa lizing naknade (ukupno ugovoreni iznos lizing naknada mora obuhvatati kompletnu vrednost predmeta lizinga) a u slučaju prevremene otplate, pravo svojine nad predmetom lizinga se prenosi po izvršenoj isplati i pre isteka roka na koji je ugovor zaključen;
- isključuje se hipoteka kao moguće sredstvo obezbeđenja;
- isključuju se troškovi obrade zahteva;
- privredni subjekti mogu otplatiti sredstva finansijskog lizinga prevremeno u odnosu na rok koji je definisan u ugovoru sa lizing kompanijom, s tim da ukoliko prevremenu otplatu izvrše u toku prve trećine trajanja ugovora o finansijskom lizingu, dužni su da vrate celokupan iznos odobrenih bespovratnih sredstava;
- isključuje se mogućnost nametanja dodatnih uslova, od strane lizing kompanije, klijentima koji konkurišu za Program, u odnosu na uslove koji već važe za klijente koji koriste druge investicione kredite iste lizing kompanije;
- odobreni finansijski lizing, sa efektivnom kamatnom stopom koja prelazi visinu efektivne kamatne stope koju je ponudila najlošije rangirana izabrana lizing kompanija, za istu valutu i ročnost, može da učestvuje u ukupnom iznosu odobrenog finansijskog lizinga najviše 10%. Ukoliko se utvrdi odstupanje od ovog uslova, lizing kompanija će biti u obavezi da naknadno koriguje kamatne stope.
Neophodno je da sledeći potencijalni troškovi i naknade budu zasebno iskazani:
- troškovi pribavljanja izveštaja kreditnog biroa;
- troškovi menica;
- troškovi upisa ugovora u registar finansijskog lizinga u APR;
- ostali, ukoliko su predviđeni.
Kriterijum za izbor banke biće predložena visina kamatne stope za definisane ročnosti navedene u Tabeli 1.
Ročnost |
Efektivna kamatna stopa (EKS) |
|||
Dinarski |
Valutna klauzula (EUR) |
|||
Fiksna |
varijabilna |
fiksna |
varijabilna |
|
1. 18 meseci |
|
|
|
|
2. 24 meseca |
|
|
|
|
3. 36 meseci |
|
|
|
|
4. 48 meseci |
|
|
|
|
5. 60 meseci |
|
|
|
|
Napomena: Banke koje ne budu dostavile ponudu po svim navedenim kriterijumima iz Tabele 1, biće diskvalifikovane. Ukoliko banka daje raspon kamatne stope, za bodovanje se uzima najviša. Za obračun efektivne kamatne stope koristiti metodologiju datu Odlukom o uslovima i načinu obračuna efektivne kamatne stope i izgledu i sadržini obrazaca koji se uručuju korisniku ("Službeni glasnik RS", br. 65/11 i 62/18) bez obzira da li su korisnici pravna ili fizička lica. U obračun treba uključiti sve troškove izuzev troškova procene i punog imovinskog osiguranja na predmetu zaloge. Obračunata efektivna kamatna stopa na dan odobravanja i na dan isplate kredita klijentu mogu biti veće od iskazane EKS u Tabeli 1. samo na osnovu uračunavanja navedenih troškova.
Kriterijum za izbor lizing kompanije biće predložena visina kamatne stope za definisane ročnosti u Tabeli 2.
Ročnost |
Efektivna kamatna stopa (EKS) |
|||
Dinarski |
Valutna klauzula (EUR) |
|||
fiksna |
varijabilna |
fiksna |
varijabilna |
|
1. 18 meseci |
|
|
|
|
2. 24 meseca |
|
|
|
|
3. 36 meseci |
|
|
|
|
4. 48 meseci |
|
|
|
|
5. 60 meseci |
|
|
|
|
Napomena: Lizing kompanije koje ne budu dostavile ponudu po svim navedenim kriterijumima iz Tabele 2, biće diskvalifikovane. Ukoliko lizing kompanija daje raspon kamatne stope, za bodovanje se uzima najviša. Za obračun efektivne kamatne stope koristiti metodologiju datu Odlukom o uslovima i načinu obračuna efektivne kamatne stope i izgledu i sadržini obrazaca koji se uručuju korisniku ("Službeni glasnik RS", br. 65/11 i 62/18), bez obzira da li su korisnici pravna ili fizička lica. U obračun treba uključiti sve troškove izuzev troškova procene i punog imovinskog osiguranja na predmetu kupovine. Obračunata efektivna kamatna stopa na dan odobravanja i na dan realizacije lizing ugovora klijentu mogu biti veće od iskazane EKS u Tabeli 2. samo na osnovu uračunavanja navedenih troškova.
Ponude efektivne kamatne stope svih banaka se međusobno porede i rangiraju za istu ročnost i valutu navedenu u Tabeli 1.
Ponude efektivne kamatne stope svih lizing kompanija se međusobno porede i rangiraju za istu ročnost i valutu navedenu u Tabeli 2.
Ponude banaka i ponude lizing kompanija se posebno rangiraju.
Sabiranjem tako dobijenih rangova formira se konačna rang lista na osnovu koje Komisija za ocenjivanje i selekciju prijava banaka i lizing kompanija, donosi Rešenje o izboru banaka i lizing kompanija.
Pravo na učešće u realizaciji Programa imaće maksimalno šest najbolje rangiranih banaka i maksimalno dve najbolje rangirane lizing kompanije.
Banke i lizing kompanije koje budu izabrane za učešće u Programu, moći će da nude i niže kamatne stope korisnicima bespovratnih sredstava od onih na koje su se obavezale svojom ponudom i na osnovu kojih su izabrane za učešće u Programu, ali ne i više kamatne stope od onih na koje su se svojom ponudom obavezale.
Kandidati čije je zahteve Komisija za ocenjivanje i selekciju prijava banaka i lizing kompanija odbila, imaju pravo na žalbu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
Žalba se podnosi ministru privrede, neposredno ili preporučenom poštom, na adresu Ministarstvo privrede, Kneza Miloša 20, 11000 Beograd.
O žalbi odlučuje ministar privrede u roku od 30 dana od dana prijema žalbe.
6.2. Ugovor o realizaciji Programa
Po usvajanju Programa, Ministarstvo će potpisati ugovor o realizaciji Programa sa Razvojnom agencijom, kojim će se na Razvojnu agenciju preneti obaveza zaključivanja ugovora, u svoje ime a za račun Ministarstva, o korišćenju bespovratnih sredstava sa privrednim subjektima, prenosa sredstava na namenske račune privrednih subjekata, drugostepene kontrole namenskog korišćenja bespovratnih sredstava nakon prijema pisanog obaveštenja banke ili lizing kompanije o mogućim nepravilnostima, kao i kontrole namenskog korišćenja bespovratnih sredstava kod privrednih subjekata koji su prevremeno otplatili sredstva kredita kod banke ili sredstva finansijskog lizinga.
Ministarstvo će, po donošenju rešenja o izboru banaka i lizing kompanija za učešće u realizaciji Programa, potpisati trojni ugovor o njegovoj realizaciji sa Razvojnom agencijom i svakom od izabranih banaka, odnosno lizing kompanija. Ugovorima će na banke i lizing kompanije biti preneta obaveza prikupljanja i obrade zahteva privrednih subjekata za dodelu bespovratnih sredstava, namenske kontrole i redovnog izveštavanja Ministarstva i Razvojne agencije o realizaciji Programa, kao i o eventualnim nepravilnostima i zloupotrebama.
Ministarstvo će, po zaključenju ugovora sa Razvojnom agencijom, bankama i lizing kompanijama, preneti sredstva za realizaciju Programa Razvojnoj agenciji na podračun za posebne namene grupa podračuna 764 - Računi za posebne namene ustanova i drugih pravnih lica iz oblasti drugih delatnosti, kod Uprave za trezor, u skladu sa ugovorom o realizaciji Programa.
6.3. Podnošenje zahteva za dodelu bespovratnih sredstava
Ministarstvo će, nakon izbora poslovnih banaka i lizing kompanija za učešće u Programu, objaviti javni poziv privrednim subjektima za dodelu bespovratnih sredstava u najmanje jednom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije.
Javni poziv, informacija o načinu sprovođenja Programa, konkursna dokumentacija kao i informacija o uslovima izabranih banaka i lizing kompanija, biće objavljeni na internet stranici Ministarstva: www.privreda.gov.rs i Razvojne agencije: www.ras.gov.rs.
Javni poziv je otvoren dok se sredstva iz Programa ne utroše, odnosno zatvara se u trenutku kada ukupan iznos traženih bespovratnih sredstava po osnovu zahteva, koji su uneti u IS Ministarstva, od strane svih banaka/lizing kompanija bude jednak iznosu ukupno raspoloživih sredstva uvećanih za 25%, koliko je prosečan procenat zahteva koji su odbijeni/odbačeni/od kojih je podnosilac odustao u prethodnim godinama, a najkasnije do 31. decembra 2022. godine.
Banke/lizing kompanije će biti obaveštene kada iznos traženih bespovratnih sredstava, po zahtevima unetim u IS Ministarstva, bude 90% od iznosa definisanog za zatvaranje javnog poziva.
Zahtev za dodelu bespovratnih sredstava se podnosi istovremeno sa zahtevom za kredit ili finansijski lizing u ekspozituri/filijali jedne od poslovnih banaka ili lizing kompanija koje učestvuju u realizaciji Programa i to dostavljanjem popunjenog P1 obrasca - Podaci za zahtev, zajedno sa pratećom dokumentacijom, kojom se dokazuje ispunjenost uslova iz odeljka 5. USLOVI ZA DODELU BESPOVRATNIH STREDSTAVA PO PROGRAMU, pododeljaka 5.1 i 5.2 Programa. Zahtev za dodelu bespovratnih sredstava od strane privrednog subjekta može biti podnet i elektronskim putem.
Banke i lizing kompanije će u IS Ministarstva unositi isključivo zahteve privrednih subjekata koji zadovoljavaju sve uslove Programa i koji su predali neophodnu konkursnu dokumentaciju.
Datum podnošenja zahteva od strane privrednog subjekta je datum, kada je zakonski zastupnik privrednog subjekta, elektronski potpisao O1 obrazac- Zahtev za dodelu bespovratnih sredstava, a koji treba da bude nakon što klijent dostavi svu potrebnu prateću dokumentaciju. Banka/lizing kompanija je u obavezi da navedeni zahtev, sa pratećom dokumentacijom, unese u IS Ministarstva istog dana kada je zahtev potpisan od strane zakonskog zastupnika privrednog subjekta.
Ministarstvo će pratiti rokove u kojima se predmeti obrađuju od strane banke/lizing kompanije na osnovu datuma kreiranja zahteva, datuma podnošenja zahteva i datuma prijema zahteva u Ministarstvo koji se evidentiraju u IS Ministarstva, kao i broj odbijenih zahteva od strane banke/lizing kompanije na osnovu razlike između broja zaprimljenih zahteva u IS Ministarstva i zahteva poslatih u Ministarstvo. Za sve zahteve koji su kreirani u IS Ministarstva a nisu poslati na Komisiju, banka/lizing kompanija je u obavezi da ih postavi u status - odbijen od strane banke/lizing kompanije kao i da navede razlog odbijanja/odbacivanja (npr. nije kreditno odobren, odnosno nije dostavljena potrebna dokumentacija, ispunjen uslov iz programa, i sl.).
Privredni subjekti mogu podneti samo jedan zahtev za dodelu bespovratnih sredstava za nabavku opreme i to za onu delatnost za koju su dostavili dokaz da je obavljaju, kod jedne banke ili lizing kompanije. Drugi zahtev za dodelu bespovratnih sredstava i zahtev za kredit kod druge banke ili zahtev za finansiranje kod druge lizing kompanije biće uzet u razmatranje samo ako je podnet nakon prijema rešenja da je privrednom subjektu odbijen/odbačen prvobitan zahtev odnosno ako je korisnik odustao od prvobitnog zahteva.
6.4. Postupak dodele, ugovaranja i isplate bespovratnih sredstava
Nakon prijema zahteva za dodelu bespovratnih sredstava i zahteva za kredit ili finansijski lizing, banka, odnosno lizing kompanija ocenjuje podneti zahtev za kredit odnosno finansijski lizing privrednog subjekta i donosi preliminarnu odluku o prihvatanju, odbijanju ili odbacivanju zahteva.
Informacije o svim primljenim zahtevima za dodelom bespovratnih sredstava koji su uslovno kreditno odobreni, uz svu potrebnu dokumentaciju, poslovna banka ili lizing kompanija dostavlja Komisiji za dodelu bespovratnih sredstava (u daljem tekstu: Komisija), koju rešenjem obrazuje ministar privrede.
Rešenje o prihvatanju/odbijanju ili odbacivanju zahteva za dodelom bespovratnih sredstva se dostavlja Razvojnoj agenciji i poslovnoj banci ili lizing kompaniji kod koje je zahtev podnet. Rešenje o prihvatanju zahteva i dodeli bespovratnih sredstava obavezno sadrži obaveštenje korisnika da mu se dodeljuje de minimis pomoć.
U roku od osam dana od dana prijema rešenja o dodeli bespovratnih sredstava Razvojna agencija i poslovna banka ili lizing kompanija obaveštavaju privrednog subjekta i u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja zaključuju ugovor o dodeli bespovratnih sredstava, odnosno ugovor o kreditu ili finansijskom lizingu za nabavku opreme sa privrednim subjektom.
Korisnici će uz rešenje o dodeli bespovratnih sredstava dobiti četiri primerka ugovora o dodeli bespovratnih sredstava koje će, nakon potpisivanja, vratiti Razvojnoj agenciji. Datumom zaključenja ugovora se smatra onaj datum kada je ugovor potpisan od strane direktora agencije i zaveden u Razvojnoj agenciji. Smatraće se da su odustali od dodeljenih sredstava oni privredni subjekti koji nisu potpisali ugovor o dodeli bespovratnih sredstava u predviđenom roku niti su blagovremeno uložili žalbu na rešenje. U tom slučaju Ministarstvo će doneti rešenje o poništavanju rešenja o dodeli bespovratnih sredstava. Odložni uslov za stupanje na snagu ugovora između korisnika i Razvojne agencije je zaključenje ugovora između korisnika i banke, odnosno lizing kompanije te ukoliko privredni subjekt ne potpiše ugovor o kreditu sa bankom, ili ugovor o finansijskom lizingu sa lizing kompanijom, ugovor zaključen sa Razvojnom agencijom neće proizvoditi pravna dejstva.
Ugovor o dodeli bespovratnih sredstava naročito sadrži novčani iznos koji se dodeljuje korisniku sredstava, namene za koje se sredstva dodeljuju, način prenosa bespovratnih sredstava, obavezu korisnika da ukoliko sredstva budžeta ne iskoristi namenski mora da ista vrati u skladu sa ugovorom, obavezu korisnika da nabavku opreme i stavljanje u funkciju okonča najkasnije u roku od deset meseci od zaključenja ugovora o dodeli bespovratnih sredstava, kao i vremenski okvir u kom privredni subjekt opremu kupljenu uz podršku bespovratnih sredstava dodeljenih na osnovu Programa ne sme da otuđi niti istu da u najam. Izuzetno, kod privrednih subjekata koji obavljaju građevinsku delatnost, najam građevinske mehanizacije sa ljudstvom se ne smatra iznajmljivanjem u smislu Programa. Ugovor o dodeli bespovratnih sredstava sa korisnikom finansijskog lizinga, sadrži napomenu da raskid ugovora o lizingu u periodu od dve godine od dana njegovog zaključenja povlači i raskid ugovora o dodeli bespovratnih sredstava.
Uz ugovor se prilaže i blanko menica privrednog subjekta korisnika bespovratnih sredstava, na način i prema uslovima koji su definisani ugovorom, a koja služi kao sredstvo obezbeđenja za dodelu bespovratnih sredstava u slučaju da se utvrdi nenamensko trošenje sredstava ili eventualne zloupotrebe. Nakon isteka roka od dve godine od godine u kojoj je program realizovan, ukoliko je korisnik sredstava ispunio sve obaveze predviđene ugovorom o bespovratnim sredstvima, na zahtev korisnika, vraćaju se menice koje su bile sredstvo obezbeđenja za bespovratna sredstva.
U roku od pet dana od dana zaključenja ugovora sa bankom, odnosno lizing kompanijom, privredni subjekt dužan je da uplati ugovoreno učešće, odnosno učešće određeno u skladu sa odeljkom 4. FINANSIJSKI OKVIR.
Po zaključenju ugovora o dodeli bespovratnih sredstava, Razvojna agencija će, u roku od 15 dana od dana kada je informacija o izvršenoj uplati uneta od strane banke/lizing kompanije u IS Ministarstva, preneti odobrena bespovratna sredstva na poseban, namenski račun privrednog subjekta. Nakon donošenja rešenja Komisije, rok za nabavku opreme koji je definisan Programom, oprema koja je navedena u profakturi kao i dobavljač, ne mogu se menjati osim u posebno opravdanim slučajevima na obrazložen zahtev korisnika. Ukoliko je zahtev opravdan, Komisija donosi rešenje o izmeni prethodno donetog rešenja o dodeli bespovratnih sredstava, a Razvojna agencija, u skladu sa tim, potpisuje aneks Ugovora sa krajnjim korisnikom.
Komisija vrši pregledanje, finalnu kontrolu formalne ispravnosti i donosi rešenje o prihvatanju zahteva i dodeli bespovratnih sredstva prema redosledu prijema kompletiranih zahteva poslatih Komisiji, koji su prošli prvu fazu automatske provere formalne ispravnosti od strane IS Ministarstva.
Kriterijumi na osnovu kojih Komisija vrši kontrolu ispravnosti zahteva definisani su u odeljku 5. USLOVI ZA DODELU BESPOVRATNIH STREDSTAVA PO PROGRAMU, pododeljcima 5.1 i 5.2 Programa. U toku postupka odlučivanja o dodeli bespovratnih sredstava koristiće se podaci iz registara i evidencija nadležnih organa: APR, CROSO i Poreske uprave.
Radi potpunijeg sagledavanja ispunjenosti kriterijuma, Komisija može preko banke/lizing kompanije da zatraži dodatnu dokumentaciju, pojašnjenja predloga i izvrši naknadnu verifikaciju podnete dokumentacije. Traženu dopunu dokumentacije potrebno je dostaviti od strane odabrane banke/lizing kompanije najkasnije 15 dana od dana razmatranja predmetnog zahteva na sednici Komisije, a privredni subjekt je u obavezi da traženu dopunu dokumentacije dostavi banci/lizing kompaniji najkasnije sedmog dana od dana kada je primio obaveštenje o potrebnoj dopuni dokumentacije od strane banke/lizing kompanije. Ukoliko se tražena dopuna dokumentacije ne dostavi u ovom roku, Komisija će rešenjem odbaciti zahtev.
Komisija može zahtev odobriti u celosti ili delimično, odnosno odbiti ili odbaciti.
Komisija zadržava pravo da ne dodeli bespovratna sredstva odnosno donese rešenje o odbijanju zahteva u slučaju sumnje u verodostojnost dokumentacije, reputacioni rizik privrednog subjekta, kao i sumnje da se oprema nabavlja u cilju špekulativnih radnji, a ne ostvarivanja specifičnih ciljeva Programa.
Komisija odlučuje o svim naknadnim zahtevima korisnika za izmenama rešenja o dodeli bespovratnih sredstava usled nastupanja nepredviđenih okolnosti. Komisija može odobriti produžetak roka za nabavku i stavljanje u funkciju opreme koji može biti duži od roka koji je definisan Programom, dobavljača ili opreme, ali ne i funkcionalne namene opreme koja je predmet kreditiranja. U situaciji kada Komisija odlučuje o zahtevu za izmenu rešenja, Komisija ne može da povećava iznos bespovratnih sredstava koji je odobren prvobitnim rešenjem. Ukoliko se izmenom rešenja povećava ukupna neto vrednost opreme koja se nabavlja, privredni subjekt ima obavezu da razliku u odnosu na prethodnu ukupnu neto vrednost opreme finansira iz sopstvenih sredstava.
Kod nastupanja vanrednih okolnosti (požara, poplava i dr.), usled kojih je došlo do uništenja predmeta finansiranja, korisnik je dužan da o tome obavesti Ministarstvo i Razvojnu agenciju i dostavi odgovarajuću potvrdu nadležnog organa, osiguravajućeg društva ili nekog drugog pravnog lica kojim se dokazuje nastupanje vanredne okolnosti, dok o eventualnom daljem postupanju u vezi sa prethodno odobrenim zahtevom korisnika odlučuje ministar na osnovu izveštaja dobijenog od strane Razvojne agencije i izveštaja sa obavljene terenske kontrole.
U slučaju kada, nakon donošenja Rešenja, Komisija dođe do saznanja na osnovu kojih se dovodi u sumnju verodostojnost dokumentacije i činjenica, na osnovu kojih je Komisija donela Rešenje o dodeli bespovratnih sredstava, Komisija zadržava pravo da po službenoj dužnosti, donese Rešenje kojim će poništiti prethodno doneto rešenje o dodeli bespovratnih sredstava. U slučaju da je ugovor o dodeli bespovratnih sredstava u međuvremenu potpisan sa korisnikom, Razvojna agencija će raskinuti navedeni ugovor i tražiti povraćaj bespovratnih sredstava od korisnika.
Komisija osnovana po Programu odlučuje o svim eventualnim zahtevima za izmenama Rešenja, do isteka ugovorene obaveze zabrane otuđenja opreme po programima podrške malim i srednjim preduzećima za nabavku opreme za 2019, 2020. i 2021. godinu.
Privredni subjekti čije je zahteve Komisija odbila ili odbacila u skladu sa odeljkom 6.5 stav 3. Programa, imaju pravo na žalbu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
Žalba se podnosi ministru privrede, neposredno ili preporučenom poštom, na adresu Ministarstvo privrede, Kneza Miloša 20, 11000 Beograd.
O žalbi odlučuje ministar u roku od 30 dana od dana prijema žalbe.
7. PRAĆENJE REALIZACIJE PROGRAMA
Nadzor i kontrolu namenskog korišćenja sredstava vrše banke ili lizing kompanije i Razvojna agencija u saradnji sa Ministarstvom.
Neposredno nakon izvršene nabavke opreme, korisnik sredstava dostavlja banci/lizing kompaniji kopiju fakture po kojoj je izvršena nabavka opreme na kojoj je obavezno navedeno da je oprema nova, izvod sa računa da je oprema plaćena dobavljaču, SWIFT i jedinstvenu carinsku deklaraciju (u slučaju da se oprema nabavlja od ino dobavljača) i saobraćajnu dozvolu za registrovanu građevinsku mehanizaciju.
Neposredno nakon završene nabavke opreme od strane privrednog subjekta, u cilju provere namenskog utroška sredstava, banka/lizing kompanija vrši, prvu terensku kontrolu.
Sve izveštaje o sprovedenoj terenskoj kontroli, sa pratećom dokumentacijom banka/lizing kompanija unosi u IS ministarstva, neposredno po izvršenoj terenskoj kontroli, a za opremu nabavljenu u decembru najkasnije do 28. februara naredne godine od godine kada je izvršena terenska kontrola.
Za privredne subjekte kojima je Komisija odobrila produžetak roka za nabavku opreme i stavljanje u funkciju, usled nastupanja nepredviđenih okolnosti, krajnji rok za prvu terensku kontrolu i unos u IS Ministarstva dokumentacije iz stava 2. ovog odeljka sa izveštajem o sprovedenoj terenskoj kontroli je mesec dana od datuma nabavke i stavljanja u funkciju opreme, koji je definisan aneksom ugovora.
Banka/lizing kompanija vrše drugu kontrolu, u cilju provere da oprema nije otuđena dve godine od godine u kojoj je zaključen ugovor o dodeli bespovratnih sredstava (odnosno aneks ugovora). Privredni subjekt je dužan da dostavi banci/lizing kompaniji karticu osnovnih sredstava na dan 31. decembra poslednje godine koja se kontroliše i elektronski potpisanu izjavu privrednog subjekta, na isti datum, da je oprema u njegovom vlasništvu, odnosno da nije otuđio predmet nabavke, najkasnije do 31. januara naredne godine. Banka/lizing kompanija je u obavezi da navedenu dokumentaciju unese u IS Ministarstva najkasnije do 28. februara iste godine. Razvojna agencija ima obavezu da izvrši kontrolu svih izveštaja sa prve i druge kontrole izvršenih u prethodnoj godini kao i prateće dokumentacije unete u IS Ministarstva od strane banaka/lizing kompanija, i da o tome dostavi izveštaj Ministarstvu najkasnije do 31. marta iste godine.
Za kredite ročnosti 18 meseci i prevremeno otplaćene kredite, Razvojna agencija ima obavezu da izvrši drugu kontrolu dve godine od godine u kojoj je Program realizovan i o tome dostavi izveštaj Ministarstvu.
U realizaciji kontrole namenskog korišćenja sredstava tehničku pomoć Razvojnoj agenciji pružaju akreditovane regionalne razvojne agencije.
U slučaju da banka ili lizing kompanija uoči nepravilnosti ili zloupotrebe, Razvojna agencija će po prijemu pisanog obaveštenja banke ili lizing kompanije o tome, izvršiti drugostepenu kontrolu namenskog korišćenja. Takođe Razvojna agencija ima obavezu da izvrši drugostepenu terensku kontrolu po slučajnom izboru korisnika (a ne manje od 1% od ukupnog broja odobrenih zahteva) u toku prve godine od godine sklapanja ugovora o dodeli bespovratnih sredstava (odnosno aneksa ugovora).
Ukoliko Razvojna agencija u postupku kontrole, utvrdi nepravilnosti koje se ne mogu rešiti sporazumno, odnosno nepridržavanje ugovora ili neke druge zloupotrebe, dostaviće privrednom subjektu obaveštenje o raskidu ugovora. Razvojna agencija će privrednom subjektu koji ne izvrši povraćaj sredstava u predviđenom roku aktivirati menice kao sredstvo obezbeđenja za dodelu bespovratnih sredstava.
Razvojna agencija će po zaključenju svih ugovora, a najkasnije do 31. marta 2023. godine, dostaviti finalni izveštaj o realizaciji Programa Ministarstvu, koje će ga radi informisanja dostaviti Vladi.
Razvojna agencija će na svojoj internet stranici objaviti listu svih privrednih subjekata kojima su odobrena bespovratna sredstva po Programu.