UREDBA O MINIMALNIM ZAHTEVIMA ENERGETSKE EFIKASNOSTI KOJE MORAJU DA ISPUNJAVAJU NOVI I REKONSTRUISANI ENERGETSKI OBJEKTI ("Sl. glasnik RS", br. 44/2022)

 

I UVODNE ODREDBE

Član 1

Ovom uredbom se propisuju minimalni zahtevi energetske efikasnosti koje moraju da ispunjavaju novi i rekonstruisani energetski objekti u zavisnosti od vrste i/ili snage, odnosno veličine objekta, kao minimalni stepen korisnosti i drugo.

Član 2

Izrazi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju sledeće značenje:

1) deo sistema je jedan ili više energetskih objekata koji su, međusobno i sa ostatkom sistema, povezani u jedinstveni tehničko-tehnološki elektroenergetski ili sistem daljinskog grejanja i hlađenja;

2) energetski objekat je objekat za proizvodnju električne energije, toplotne energije, ili za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, koji ima snagu 1 MW i više, koji kao gorivo koristi fosilna goriva i/ili biomasu i služi za obavljanje energetske delatnosti ili u industriji, kao i objekat za prenos ili distribuciju električne energije, odnosno za distribuciju toplotne energije, a koji se smatra objektom u skladu sa zakonom kojim se uređuju uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnja objekata, tehničkim i drugim propisima;

3) rekonstruisan energetski objekat je energetski objekat na kom je izvršena rekonstrukcija;

4) rekonstrukcija energetskog objekta je izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta kojima se utiče na ispunjavanje osnovnih zahteva za objekat, menja tehnološki proces, menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta;

5) sistem je elektroenergetski, prenosni, distributivni, zatvoreni distributivni sistem električne energije ili sistem daljinskog grejanja i hlađenja, koji se sastoje od energetskih objekata međusobno povezanih tako da čine jedinstven tehničko-tehnološki sistem.

II ENERGETSKI OBJEKTI ZA PROIZVODNJU ELEKTRIČNE ENERGIJE I KOMBINOVANU PROIZVODNJU TOPLOTNE I ELEKTRIČNE ENERGIJE

Član 3

Stepen korisnosti termoenergetskog objekta, koji se sastoji od termoenergetskog postrojenja za proizvodnju električne energije i blok-transformatora, utvrđuje se kao odnos neto električne snage termoenergetskog objekta i količine toplotne energije koja je u jedinici vremena uneta u ovaj objekat, a izračunava se prema sledećem izrazu:

ηEE,n = PGn Фdov

gde je:

ηEE,n - stepen korisnosti termoenergetskog objekta za proizvodnju električne energije;

PGn - neto električna snaga energetskog objekta, odnosno količina električne energije koja se u jedinici vremena isporuči u prenosni, distributivni, odnosno zatvoreni distributivni sistem električne energije;

Φdov - količina toplotne energije koja se u jedinici vremena unese u energetski objekat, a izračunava se na osnovu donje toplotne moći goriva ili neto kalorijske vrednosti (NKV) koja je data u tabeli koja se nalazi u Prilogu 1 - Energetski sadržaj odabranih goriva za krajnju potrošnju - Tabela konverzije, koji je odštampana uz ovu uredbe i čini njen sastavni deo;

Električna snaga sopstvene potrošnje termoenergetskog objekta se izračunava prema sledećem izrazu:

Psopst = PGb - PGn

gde je:

Psopst - električna snaga sopstvene potrošnje energetskog objekta, odnosno količina električne energije koju u jedinici vremena energetski objekat troši za sopstvene potrebe i gubici u blok-transformatoru,

PGb - bruto električna snaga energetskog objekta, odnosno električna snaga postrojenja merena na priključcima generatora,

PGn - neto električna snaga termoenergetskog objekta, odnosno količina električne energije koja se u jedinici vremena isporuči u prenosni, distributivni, odnosno zatvoreni distributivni sistem električne energije.

Član 4

Stepen korisnosti energetskog objekta za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije predstavlja odnos između zbira neto električne snage energetskog objekta i toplotne snage energetskog objekta i količine toplotne energije koja se u jedinici vremena unese u energetski objekat, a izračunava se prema sledećem izrazu:

ηKP,n = PGn + ФТ Фdov

gde je:

ηKP,n - stepen korisnosti termoenergetskog objekta za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije,

PGn - neto električna snaga termoenergetskog objekta, odnosno količina električne energije koja se u jedinici vremena isporuči u prenosni, distributivni, odnosno zatvoreni distributivni sistem električne energije,

ΦT - toplotna snaga termoenergetskog postrojenja (količina toplotne energije u jedinici vremena) koja se isporuči kupcu toplotne energije ili sistemu za distribuciju toplotne energije,

Φdov - količina toplotne energije koja se u jedinici vremena unese u termoenergetsko postrojenje, a izračunava se na osnovu donje toplotne moći goriva.

Član 5

Minimalni zahtevi u pogledu stepena korisnosti termoenergetskih postrojenja u kojima se sagoreva ugalj, za projektne uslove u nominalnom režimu rada, a koja su predmet ove uredbe, dati su u Prilogu 2 - Referentne vrednosti stepena korisnosti termoenergetskih postrojenja za termoenergetska postrojenja u kojima se sagoreva ugalj, za projektne uslove u nominalnom režimu rada, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Član 6

Minimalni zahtevi u pogledu stepena korisnosti termoenergetskih postrojenja u kojima se sagoreva prirodni gas za projektne uslove u nominalnom režimu rada, a koja su predmet ove uredbe, dati su u Prilogu 3 - Referentne vrednosti stepena korisnosti termoenergetskih postrojenja u kojima sagoreva prirodni gas za projektne uslove u nominalnom režimu rada, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Član 7

Minimalni zahtevi energetske efikasnosti koje moraju da ispunjavaju nova i rekonstruisana termoenergetska postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, instalisane snage od 1 do 50 MW, u kojima se sagoreva biomasa, je da ostvaruju najmanje 10% uštede primarne energije u odnosu na referentne vrednosti pri odvojenoj proizvodnji električne i toplotne energije.

Ušteda primarne energije iz stava 1. ovog člana obračunava se prema izrazu:

gde je:

UPE - ušteda primarne energije

ηT - stepen korisnosti kogeneracijske proizvodnje toplotne energije, a koji se se definiše kao odnos godišnje proizvedene korisne toplotne energije i energije goriva utrošenog za proizvodnju korisne toplotne i električne energije

ηT,ref - referentni stepen korisnosti kogeneracijske proizvodnje toplotne energije

ηE - stepen korisnosti kogeneracijske proizvodnje električne energije, a koji se definiše kao odnos godišnje proizvedene električne energije i energije goriva utrošenog za proizvodnju korisne toplotne i električne energije. U slučaju da kogeneracijsko postojenje proizvodi i mehaničku energiju, vrednost godišnje proizvedene električne energija iz kogeneracije treba da se uveća u iznosu proizvedene mehaničke energije.

ηE,ref - referentni stepen korisnosti kogeneracijske proizvodnje električne energije

Referentne vrednosti stepena korisnosti za odvojenu proizvodnju toplotne energije i referentne vrednosti stepena korisnosti za odvojenu proizvodnju električne energije iz stava 1. ovog člana, koji su predmet ove uredbe, date su u Prilogu 4a - Referentne vrednosti stepena korisnosti energetskih objekata za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije snage 1 do 50 MW, za odvojenu proizvodnju toplotne energije, u kojima se sagoreva biomasa, za projektne uslove na nominalnom režimu rada i Priloga 4b - Referentne vrednosti stepena korisnosti energetskih objekata za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije snage od 1 do 50 MW, za odvojenu proizvodnju električne energije, u kojima se sagoreva biomasa, za projektne uslove na nominalnom režimu rada, koji su odštampani uz ovu uredbu i čine njen sastavni deo.

Član 8

Minimalni zahtev energetske efikasnosti koje moraju da ispunjavaju nova i rekonstruisana termoenergetska postrojenja za kombinovanu ili odvojenu proizvodnju električne i toplotne energije snage 50 MW i više, u kojima se sagoreva biomasa, je da su im vrednosti neto stepena korisnosti proizvodnje električne energije i neto stepena korisnosti iskorišćenja goriva veći ili jednaki sa vrednošću referentnih stepena korisnosti datih u Prilogu 4c - Referentne vrednosti stepena korisnosti proizvodnje električne energije i neto stepena korisnosti iskorišćenja goriva energetskih objekata za kombinovanu ili odvojenu proizvodnju električne i toplotne energije snage 50 MW i više, u kojima se sagoreva biomasa, za projektne uslove na nominalnom režimu rada, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

III SISTEMI ZA PRENOS I DISTRIBUCIJU ELEKTRIČNE ENERGIJE

Član 9

Godišnja električna energija gubitaka u sistemu se računa kao razlika godišnje električne energije koja se preuzme u sistem i godišnje neto energije koja se iz sistema isporuči krajnjim kupcima i u druge sisteme, a izračunava se prema sledećem izrazu:

Wgod gub = Wgod preuz - Wgod isp

gde je:

Wgod gub - godišnja električna energija gubitaka u sistemu (kWh),

Wgod preuz - godišnja električna energija koja se preuzima u sistem (kWh),

Wgod isp - godišnja električna energija isporučena iz sistema krajnjim kupcima i u druge sisteme (kWh).

Godišnja električna energija gubitaka u transformatorskom postrojenju može se izračunati na sledeći način:

Wgod gub = Wgodsp + (Po + Pk * L2)* 8760

gde je:

Wgod gub - godišnja električna energija gubitaka u transformatoru (kWh);

Wgodsp - godišnja energija za sopstvenu potrošnju (kWh);

Po - snaga gubitaka praznog hoda transformatora (kW),

Pk - snaga gubitaka usled opterećenja, pri nominalnom opterećenju transformatora (kW),

L - srednje opterećenje transformatora u toku godine,

8760 - broj sati u godini (h).

Član 10

Minimalni zahtevi u pogledu godišnjeg prosečnog stepena korisnosti za sistem za prenos i distribuciju električne energije, koji su predmet ove uredbe, dati su u Prilogu 5 - Referentne vrednosti stepena korisnosti sistema za prenos i distribuciju električne energije, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

IV ENERGETSKI OBJEKTI ZA PROIZVODNJU TOPLOTNE ENERGIJE I SISTEMI ZA DISTRIBUCIJU TOPLOTNE ENERGIJE

Član 11

Stepen korisnosti postrojenja za proizvodnju toplotne energije predstavlja odnos količine toplotne energije koja se iz postrojenja za proizvodnju toplotne energije u toku grejne sezone isporuči u sistem za distribuciju toplotne energije i količine toplote koja u istom periodu nastane sagorevanjem goriva u postrojenju za proizvodnju toplotne energije (energije goriva), a koji se izračunava prema sledećem izrazu:

ηTO = QT Qg

gde je:

ηTO - stepen korisnosti postrojenja za proizvodnju toplotne energije,

QT - ukupna toplotna energija koja se isporuči u mrežu za distribuciju toplotne energije u toku grejne sezone,

Qg - ukupna toplotna energija (energija goriva) koja nastaje sagorevanjem goriva u postrojenju za proizvodnju toplotne energije u toku grejne sezone, a koja se određuje na osnovu donje toplotne moći goriva.

Član 12

Minimalne vrednosti zahtevanog stepen korisnosti postrojenja za proizvodnju toplotne energije date su u Prilogu 6 - Referentne vrednosti stepena korisnosti postrojenja za proizvodnju toplotne energije, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Član 13

Stepen korisnosti sistema za distribuciju toplotne energije je odnos toplotne energije koja se iz sistema za distribuciju toplotne energije preda u toplotnopredajne stanice (TPS) i toplotne energije koja se iz toplotnih izvora (postrojenja za proizvodnju toplotne energije, postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije i dr.) preda sistemu za distribuciju toplotne energije, a izračunava se prema sledećem izrazu:

ηPDT = Qpred Qprim

gde je:

ηPDT - stepen korisnosti sistema za distribuciju toplotne energije,

Qpred - toplotna energija koja se u toku grejne sezone iz sistema za distribuciju toplotne energije preda u toplotno-razmenjivačke stanice,

Qprim - toplotna energija koja se u toku grejne sezone preda sistemu za distribuciju toplotne energije iz toplotnih izvora (postrojenja za proizvodnju toplotne energije, postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije i dr.).

Član 14

Zahtevani stepen korisnosti sistema za distribuciju toplotne energije određuje se u odnosu na godišnje toplotno opterećenje po jedinici dužine cevne mreže sistema za distribuciju toplotne energije, koje se izračunava prema sledećem izrazu:

ql = Qpred l

gde je:

ql - godišnje toplotno opterećenje po jedinici dužine cevne mreže sistema za distribuciju toplotne energije,

Qpred - ukupna količina toplotne energije koja se u toku grejne sezone preda sistemu za distribuciju toplotne energije iz postrojenja za proizvodnju toplotne energije i izražava se u MWh,

l - ukupna dužina cevne mreže sistema za distribuciju toplotne energije, izražena u metrima.

Član 15

Ako je godišnje toplotno opterećenje po jedinici dužine cevne mreže sistema za distribuciju toplotne energije veće ili jednako 2,89 MWh/(god.m), minimalne vrednosti zahtevanog stepena korisnosti sistema za distribuciju toplotne energije novih i rekonstruisanih sistema za distribuciju toplotne energije, koji su predmet ove uredbe, date su u Prilogu 7 - Referentne vrednosti stepena korisnosti sistema za distribuciju toplotne energije, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Član 16

Ako je godišnje toplotno opterećenje po jedinici dužine cevne mreže sistema za distribuciju toplotne energije manje od 2,89 MWh/(god.m), zahtevani minimalni stepen korisnosti novih sistema za distribuciju toplotne energije izračunava se prema sledećem izrazu:

Stepen korisnosti (%) = 100 - 17 ql-0,5.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, zahtevani minimalni stepen korisnosti rekonstruisanih sistema za distribuciju toplotne energije izračunava se prema sledećem izrazu:

Stepen korisnosti (%) = 98 - 17 ql-0,5.

Član 17

Zahtevana minimalna efikasnost sistema za distribuciju toplotne energije odnosi se na period grejne sezone, za distribuciju toplotne energije za grejanje ili za distribuciju toplotne energije za grejanje i toplotne energije za potrošnu toplu vodu.

Zahtevi za stepen korisnosti sistema za distribuciju toplotne energije ne primenjuju se na distribuciju potrošne tople vode.

V PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 18

Stupanjem na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o minimalnim zahtevima energetske efikasnosti koje moraju da ispunjavaju nova i revitalizovana postrojenja ("Službeni glasnik RS", broj 112/17).

Član 19

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Prilog 1

 

ENERGETSKI SADRŽAJ ODABRANIH GORIVA ZA KRAJNJU POTROŠNJU - TABELA KONVERZIJE

 

energenti	kJ (donja toplotna moć - NKV)	kg ekvivalentnog goriva (NKV)	kWh (NKV)
1 kg koksa	28500	0.676	7,917
1 kg kamenog uglja	17 200-30 700	0,411-0,733	4,778-8,528
1 kg briketa mrkog uglja	20 000	0,478	5,556
1 kg mrkog uglja	10 500-21 000	0,251-0,502	2,917-5,833
1 kg lignita	5 600-10 500	0,134-0,251	1,556-2,917
1 kg uljnih škriljaca	8 000-9 000	0,191-0,215	2,222-2,500
1 kg treseta	7 800-13 800	0,186-0,330	2,167-3,833
1 kg briketa treseta	16 000-16 800	0,382-0,401	4,444-4,667
1 kg ostatka ulja za loženje (teškog ulja)	40 000	0,955	11,111
1 kg lakog ulja za loženje	42 300	1,010	11,750
1 kg motornog benzina	44 000	1,051	12,222
1 kg parafina	40 000	0,955	11,111
1 kg tečnog naftnog gasa	46 000	1,099	12,778
1 kg prirodnog gasa(1)	47 200	1,126	13,10
1 kg utečnjenog prirodnog gasa	45 190	1,079	12,553
1 kg drveta (25% vlažnosti)	13 800	0,330	3,833
1 kg drvenih peleta (briketa)	16 800	0,401	4,667
1 kg otpada	7 400-10 700	0,177-0,256	2,056-2,972
1 MJ proizvedene toplotne energije	1 000	0,024	0,278
1 kWh električne energije	3 600	0,086	1

_____
(1) > 93% metan

Prilog 2

 

REFERENTNE VREDNOSTI STEPENA KORISNOSTI ZA ENERGETSKE OBJEKTE U KOJIMA SE SAGOREVA UGALJ, ZA PROJEKTNE USLOVE NA NOMINALNOM REŽIMU RADA

 

Nominalna električna snaga bruto PGb u MW	Gorivo	Referentne vrednosti stepena korisnosti proizvodnje električne energije neto [%]		Referentne vrednosti stepena korisnosti kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije neto
		Kod novih postrojenja1	Kod postojećih postrojenja posle rekonstrukcije2
PGb > 500	Kameni i mrki ugalj	43	35	75
	Lignit toplotne moći > 9 MJ/kg	40
	Lignit toplotne moći 6-9 MJ/kg	39
250 < PGb ≤ 500	Kameni i mrki ugalj	41
	Lignit toplotne moći > 9 MJ/kg	38
	Lignit toplotne moći 6-9 MJ/kg	37
100 < PGb ≤ 250	Svi ugljevi	34	jednak projektovanoj vrednosti stepena korisnosti

Napomene:

1.	Određivanje stepena korisnosti kod postrojenja sa povratnim hlađenjem, kod postrojenja predviđenih za rad u vršnim i promenljivim opterećenjima, kod postrojenja koja kao gorivo koriste ugalj toplotne moći ispod 6 MJ/kg, kao i kod postrojenja snage PGb ≤ 100 MW, nisu uređeni ovom uredbom.
2.	Kod postrojenja kod kojih su posle rekonstrukcije uvedene nove mere za prečišćavanje dimnih gasova, stepen korisnosti može biti manji od propisane vrednosti za 1,5 procentni poen.

 

Prilog 3

 

REFERENTNE VREDNOSTI STEPENA KORISNOSTI ENERGETSKE OBJEKTE U KOJIMA SAGOREVA PRIRODNI GAS ZA PROJEKTNE USLOVE U NOMINALNOM REŽIMU RADA

 

Vrsta termoenergetskog postrojenja	Nominalna električna snaga bruto PGb u MW	Referentne vrednosti stepena korisnosti proizvodnje električne energije neto [%]1,2,3		Referentne vrednosti stepena korisnosti kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije neto4
		Nova postrojenja	Postojeća rekonstruisana postrojenja
Parna turbina	< 50	40	38	75
Gasna turbina	PGb > 200	38
Gasna turbina	30 < PGb ≤ 200	35	-	75
Gasna turbina	20 < PGb ≤ 30	33
Gasna turbina	10 < PGb ≤ 20	30
Kombinovano postrojenje sa gasnom i parnom turbinom	PGb > 250	55
Kombinovano postrojenje sa gasnom i parnom turbinom	100 < PGb ≤ 250	53	-	75
Kombinovano postrojenje sa gasnom i parnom turbinom	PGb ≤ 100	51
Gasni motor	-	38	35	75

Napomene:

1.	Određivanje stepena korisnosti proizvodnje neto električne energije kod postrojenja sa gasnom turbinom i kombinovanog postrojenja sa gasnom i parnom turbinom, kod postrojenja predviđenim za rad u vršnim i promenljivim opterećenjima, kod postrojenja koja kao gorivo koristi gas kvaliteta lošijeg od kvaliteta mrežnog prirodnog gasa, kod gasnih turbina snage PGb ≤ 10 MW, kao i kod kombinovanog postrojenja gasne i parne turbine sa povratnim hlađenjem, nisu uređeni ovom uredbom.
2.	Ne primenjuje se kod postrojenja koja su predviđena da budu u rezervi (broj radnih sati ≤ 500 h/god).
3.	Kod postrojenja sa gasnom turbinom i kombinovanog postrojenja sa gasnom i parnom turbinom važi za ISO atmosferske uslove (15°C, 1,015 bar).
4.	Određivanje stepena korisnosti kombinovane proizvodnje u slučaju proizvodnje tehnološke pare visoke temperature i pritiska i u slučaju ako se kao gorivo koristi gas kvaliteta lošijeg od kvaliteta mrežnog prirodnog gasa, nije uređeno ovom uredbom.

 

Prilog 4a

 

REFERENTNE VREDNOSTI STEPENA KORISNOSTI ENERGETSKIH OBJEKATA ZA KOMBINOVANU PROIZVODNJU ELEKTRIČNE I TOPLOTNE ENERGIJE SNAGE 1 DO 50 MW, ZA ODVOJENU PROIZVODNJU TOPLOTNE ENERGIJE, U KOJIMA SE SAGOREVA BIOMASA, ZA PROJEKTNE USLOVE NA NOMINALNOM REŽIMU RADA

Referentne vrednosti stepena korisnosti za odvojenu proizvodnju toplotne energije zasnovane su na neto energetskoj vrednosti i standardnim atmosferskim ISO uslovima (temperatura okoline 15 °C, 1,013 bar, relativna vlažnost 60%).

Kategorija		Vrsta goriva	Referentne vrednosti stepena korisnosti
			Tip postrojenja
			Rekonstruisana	Nova
Čvrsta goriva	1	Treset, briketi treseta	78,0	78,0
	2	Suva biomasa uključujući drvo i druga vrstu biomasu uključujući drvene pelete i drvene brikete, sušenu drvnu strugotinu, čisto i suvo otpadno drvo, ljuske orašastih plodova, kao i koštice masline i drugih plodova	78,0	78,0
	3	Druga čvrsta biomasa uključujući sve vrste drveta koje nisu uključene u kategoriju 2 biomase	72,0	72,0
	4	Komunalni i industrijski otpad (neobnovljivi) i obnovljivi/biorazgradivi otpad	72,0	72,0

 

Prilog 4b

 

REFERENTNE VREDNOSTI STEPENA KORISNOSTI ENERGETSKIH OBJEKATA ZA KOMBINOVANU PROIZVODNJU ELEKTRIČNE I TOPLOTNE ENERGIJE SNAGE OD 1 DO 50 MW, ZA ODVOJENU PROIZVODNJU ELEKTRIČNE ENERGIJE, U KOJIMA SE SAGOREVA BIOMASA, ZA PROJEKTNE USLOVE NA NOMINALNOM REŽIMU RADA

Referentne vrednosti stepena korisnosti za odvojenu proizvodnju električne energije zasnovane su na neto energetskoj vrednosti i standardnim atmosferskim ISO uslovima (temperatura okoline 15 °C, 1,013 bar, relativna vlažnost 60%).

Kategorija		Vrsta goriva	Referentne vrednosti stepena korisnosti
			Tip postrojenja
			Rekonstruisana	Nova
Čvrsta goriva	1	Treset, briketi treseta	39,0	39,0
	2	Suva biomasa uključujući drvo i drugu vrstu biomase uključujući drvene pelete i drvene brikete, sušenu drvnu strugotinu, čisto i suvo otpadno drvo, ljuske orašastih plodova, kao i koštice masline i drugih plodova	33,0	37,0
	3	Druga čvrsta biomasa uključujući sve vrste drveta koje nisu uključene u kategoriju 2 biomase	25,0	30,0
	4	Komunalni i industrijski otpad (neobnovljivi) i obnovljivi/biorazgradivi otpad	25,0	25,0

 

Prilog 4c

 

REFERENTNE VREDNOSTI STEPENA KORISNOSTI PROIZVODNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE I NETO STEPENA KORISNOSTI ISKORIŠĆENJA GORIVA ENERGETSKIH OBJEKATA ZA KOMBINOVANU ILI ODVOJENU PROIZVODNJU ELEKTRIČNE I TOPLOTNE ENERGIJE SNAGE 50 MW I VIŠE, U KOJIMA SE SAGOREVA BIOMASA, ZA PROJEKTNE USLOVE NA NOMINALNOM REŽIMU RADA

Referentne vrednosti neto stepena korisnosti proizvodnje električne energije i neto stepena korisnosti iskorišćenja goriva termoenergetskih postrojenja za kombinovanu ili odvojenu proizvodnju električne i toplotne energije snage 50 MW i više, u kojima se sagoreva biomasa, zasnovane su na neto energetskoj vrednosti i standardnim atmosferskim ISO uslovima (temperatura okoline 15 °C, 1,013 bar, relativna vlažnost 60%).

Vrsta jedinice za loženje	Referentne vrednosti stepena korisnosti (1), (2)
	Neto stepen korisnosti proizvodnje električne energije (%) (3)		Neto stepen korisnosti iskorišćenja goriva (%) (4)
	Novo postrojenje (5)	Rekonstruisano postrojenje	Novo postrojenje	Rekonstrusano postrojenje
Kotao na čvrstu biomasu i/ili treset	33,5-do > 38	28-38	73-99	73-99

 

1.	Ove vrednosti stepena korisnosti ne primenjuju se na postrojenja koje rade < 1 500 h/god.
2.	Za postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije primenjuje se samo jedan stepen korisnosti (neto stepen korisnosti proizvodnje električne energije ili neto stepen korisnosti iskorišćenja goriva), u zavisnosti od nameni postrojenja (tj. u zavisnosti da li se pretežno proizvodi električna ili toplotna energija).
3.	Donja granica opsega odgovara slučajevima kada na postignuti stepen korisnosti negativno (do četiri postotna boda) utiče vrsta sistema za hlađenje ili geografska lokacija postrojenja.
4.	Ove vrednosti stepena korisnosti ne primenjuju se na postrojenja koji proizvode samo električnu energiju.
5.	Donja granica opsega može iznositi do 32% u slučaju jedinica snage < 150 MWth u kojima sagorevaju goriva od biomase s visokim udelom vlage.

 

Prilog 5

 

REFERENTNE VREDNOSTI STEPENA KORISNOSTI SISTEMA ZA PRENOS I DISTRIBUCIJU ELEKTRIČNE ENERGIJE

 

Referentne vrednosti stepena korisnosti
Postrojenje naponskog nivoa do 35 kV	Postrojenje naponskog nivoa višeg ili jednakog od 35 kV
99	98

 

Prilog 6

 

REFERENTNE VREDNOSTI STEPENA KORISNOSTI ENERGETSKIH OBJEKATA ZA PROIZVODNJU TOPLOTNE ENERGIJE

 

Gorivo		Referentne vrednosti stepena korisnosti
		Rekonstruisana postrojenja	Nova postrojenja
Gasovita	Prirodni gas	89	92
	Rafinerijski gas/vodonik	/	89
	Biogas	/	70
	Visokopećni gas, drugi otpadni gasovi	/	80
Tečna	Mazut, tečni naftni gas	86	89
	Bio-gorivo	/	89
	Bio-otpad	/	80
	Otpad neobnovljivog porekla	/	80
Čvrsta	Lignit1)	78	82
	Kameni ugalj	/	94
	Drvo	84	86
	Poljoprivredna biomasa	/	80
	Komunalni i industrijski otpad	/	80
	Uljni škriljci	/	86

Napomena:

1.	Donja toplotna moć ≈ 6,8 ÷ 8,5 MJ/kg

 

Prilog 7

 

REFERENTNE VREDNOSTI STEPENA KORISNOSTI SISTEMA ZA DISTRIBUCIJU TOPLOTNE ENERGIJE

 

Referentne vrednosti stepena korisnosti
Rekonstruisani sistemi	Novi sistemi
85	88