PRAVILNIKO USLOVIMA I POSTUPKU ZA IZDAVANJE DOZVOLE ZA KORIŠĆENJE AERODROMA("Sl. glasnik RS", br. 23/2018 i 46/2022) |
Ovim pravilnikom se bliže uređuju uslovi i postupak za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma, uslovi i način pod kojima se menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola za korišćenje aerodroma, uslovi i postupak za izdavanje privremene dozvole za korišćenje aerodroma, uslovi i postupak za prenos dozvole za korišćenje aerodroma, uslovi pod kojima se aerodrom koristi u vazdušnom saobraćaju, način na koji se smanjuje opasnost od prisustva ptica i drugih životinja na aerodromu i u njegovoj okolini, kao i način zaštite aerodroma od nekontrolisanog pristupa ljudi i životinja.
Ovim pravilnikom se bliže određuju struktura, sadržaj, način vođenja i odobravanja aerodromskog priručnika i druga dokumentacija koja je potrebna za odlučivanje o zahtevu za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma, sadržaj specifikacije dozvole za korišćenje aerodroma, način na koji se vrše pregledi i održavanje aerodroma, vrste pregleda i održavanja, planovi i programi pregleda i održavanja aerodroma, uslovi za vršenje poslova medicinskog obezbeđenja na aerodromima, kao i način sprovođenja provere.
Ovim pravilnikom se bliže propisuje razvrstavanje civilnih aerodroma prema fizičkim osobinama i opremljenosti poletno-sletne staze i rulne staze, način na koji se utvrđuje da li objekat, instalacija ili uređaj predstavlja prepreku, način obeležavanja prepreka, kao i uslovi pod kojima se uspostavlja i koristi sistem upravljanja bezbednošću na aerodromu.
Ovim pravilnikom se određuju način utvrđivanja vatrogasne kategorije aerodroma, uslovi koje mora da ispunjava spasilačko-vatrogasna služba, odnosno spasilačko-vatrogasno obezbeđenje na aerodromu, minimalna oprema i sredstva za gašenje požara i spasavanje, minimalan broj i uslovi koje mora da ispunjava spasilačko-vatrogasno osoblje, minimum prostorija, uređaja i instalacija spasilačko-vatrogasne službe, kao i njeno postupanje u slučaju prinudnog sletanja, udesa ili ozbiljne nezgode na aerodromu.
Odredbe glave IV. ovog pravilnika (Spasilačko-vatrogasna služba i spasilačko-vatrogasno obezbeđenje na aerodromu) shodno se primenjuju i na aerodrome kojima se izdaje sertifikat aerodroma u pogledu pitanja koja nisu uređena propisom o uslovima i postupku za izdavanje sertifikata aerodroma.
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) avion je vazduhoplov koji je teži od vazduha i ima motorni pogon, koji proizvodi silu uzgona u letu pretežno aerodinamičkom reakcijom na njegove površine koje ostaju fiksne u datim uslovima leta;
2) aerodrom je svako definisano područje (uključujući sve objekte, instalacije i opremu) na kopnu ili na vodi ili na fiksnoj, priobalnoj ili plutajućoj strukturi, koje je u celini ili delimično namenjeno za sletanje, poletanje i kretanje vazduhoplova;
3) aerodrom koji je otvoren za javnu upotrebu je aerodrom koji je dostupan svim korisnicima pod istim uslovima i čije vreme otvorenosti se objavljuje u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu;
4) vazduhoplov je svaka naprava koja se održava u atmosferi usled reakcije vazduha, osim reakcije vazduha koji se odbija od površine zemlje;
5) vazduhoplovni podaci su formalizovan prikaz vazduhoplovnih činjenica, koncepata ili uputstava, podesan za komunikaciju, tumačenje ili obradu;
6) vizuelna sredstva su pokazivači i signalni uređaji, oznake, svetla, znaci i markeri ili njihove kombinacije;
7) deklarisane dužine su:
- raspoloživa dužina zaleta u poletanju (TORA) je dužina poletno-sletne staze koja je deklarisana kao raspoloživa i odgovarajuća za zalet na zemlji pri poletanju aviona;
- raspoloživa dužina za poletanje (TODA) je raspoloživa dužina za zalet, uvećana za dužinu pretpolja, ako postoji;
- raspoloživa dužina prekinutog poletanja (ASDA) je raspoloživa dužina zaleta za poletanje, koja je uvećana za dužinu produžetka za zaustavljanje, ako postoji;
- raspoloživa dužina za sletanje (LDA) je dužina poletno-sletne staze koja je deklarisana kao raspoloživa i pogodna za kretanje aviona po zemlji prilikom sletanja;
8) zaštitna površina kraja poletno-sletne staze (RESA) je prostor koji je simetričan u odnosu na produženu osu poletno-sletne staze i koji se nastavlja na završetak osnovne staze, prvenstveno namenjen smanjenju rizika od oštećenja aviona koji je sleteo ispred ili se zaustavio iza poletno-sletne staze;
9) zaštitni pojas je površina uz ivicu kolovoznog zastora poletno-sletne staze pripremljena tako da omogući prelaz između kolovoznog zastora i susedne površine;
9a) Zbornik vazduhoplovnih informacija (AIP) je publikacija koju objavljuje država ili se objavljuje u ime države i koja sadrži vazduhoplovne informacije trajnog karaktera značajne za vazdušnu plovidbu;
10) znak je:
- nepromenljivi znak je znak koji prikazuje samo jednu poruku;
- promenljivi znak je znak koji ima mogućnost prikaza nekoliko unapred određenih poruka ili nijedne poruke;
11) izolovana pozicija za parkiranje vazduhoplova je zona pogodna za parkiranje vazduhoplova za koji se zna ili sumnja da je predmet nezakonitog ometanja ili koji zbog drugih razloga zahteva izolaciju od uobičajenih aktivnosti na aerodromu;
12) manevarska površina je deo aerodroma koji je određen za poletanje, sletanje i rulanje vazduhoplova, osim platformi;
13) marker je objekat postavljen iznad nivoa zemlje radi upozorenja na prepreku ili obeležavanja neke granice;
14) oznaka je simbol ili grupa simbola postavljenih na površini za kretanje vazduhoplova koji služe za prenošenje vazduhoplovnih informacija;
15) operater aerodroma je svako pravno ili fizičko lice koje upravlja aerodromom i ima dozvolu za korišćenje aerodroma;
15a) opisi stanja površine poletno-sletne staze su neke od sledećih materija na površini poletno-sletne staze:
(1) kompaktni sneg: sneg koji je zbijen u čvrstu masu takvu da se gume aviona, pri radnim pritiscima i opterećenjima, kreću po površini, a da je pri tome dalje ne zbijaju u znatnoj meri, niti stvaraju kolotrage;
(2) suv sneg: sneg od kojeg nije moguće lako napraviti grudvu;
(3) mraz: kristali leda koji se stvaraju od vlage iz vazduha na površini, čija je temperatura jednaka ili niža od tačke smrzavanja; razlika između mraza i leda je u tome što se kristali mraza formiraju nezavisno jedan od drugog i zbog toga imaju strukturu koja je više u obliku granula;
(4) led: smrznuta voda ili kompaktni sneg koji se pretvorio u led u hladnim i suvim uslovima;
(5) lapavica: sneg koji je toliko zasićen vodom da se voda cedi kada se uzme u ruku ili prska okolo ako se snažno zgazi;
(6) stajaća voda: voda dublja od 3 mm;
(7) vlažan led: led na čijoj površini je voda ili led koji se topi;
(8) vlažan sneg: sneg koji sadrži dovoljno vode da je moguće napraviti dobro zbijenu, čvrstu grudvu iz koje se ne cedi voda;
16) osnovna staza poletno-sletne staze je određena površina, uključujući poletno-sletnu stazu i produžetak za zaustavljanje, ako postoji, koja je namenjena:
- smanjenju rizika od oštećenja vazduhoplova koji je nekontrolisano skrenuo sa poletno-sletne staze; i
- zaštiti vazduhoplova koji je nadleće za vreme poletanja odnosno sletanja;
17) platforma je određeno područje koje je namenjeno za smeštaj vazduhoplova radi ukrcavanja ili iskrcavanja putnika, utovara ili istovara pošte ili tereta, snabdevanja gorivom, parkiranja ili održavanja;
18) platforma za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova je objekat u kome se sa aviona uklanja inje, led ili sneg (odleđivanje) da bi se očistile površine i/ili da bi se čiste površine aviona zaštitile od stvaranja inja ili leda i od nagomilavanja snega ili lapavice (sprečavanje zaleđivanja) za određeno vreme;
19) površ za ograničenje prepreka je površ kojom su definisane granice do kojih se objekti mogu pružati u vazdušnom prostoru;
20) površina za kretanje vazduhoplova je deo aerodroma koji se koristi za poletanje, sletanje i kretanje vazduhoplova po zemlji, a koji se sastoji od manevarske površine i platforme/platformi;
21) poletno-sletna staza je definisana pravougaona površina na aerodromu na kopnu koja je namenjena za sletanje i poletanje vazduhoplova;
22) prag poletno-sletne staze je početak onog dela poletno-sletne staze koji se koristi za sletanje;
23) prepreka označava sve fiksne (privremene ili stalne) i pokretne objekte ili njihove delove, koji:
- su smešteni na površini namenjenoj za kretanje vazduhoplova po tlu, ili
- nadvišavaju definisane površi namenjene za zaštitu vazduhoplova u letu, ili
- se nalaze izvan tih definisanih površi i koji su ocenjeni kao opasni za vazdušnu plovidbu;
24) rulna staza je određena površina na aerodromu na kopnu koja je namenjena za rulanje vazduhoplova i koja služi za povezivanje različitih delova aerodroma, uključujući:
- stazu za kretanje vazduhoplova do parking pozicije,
- rulnu stazu na platformi,
- rulnu stazu za brzi izlazak vazduhoplova;
25) sertifikacioni zahtevi su tehnički standardi koje je usvojila Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja (EASA), u kojima se navode načini za dokazivanje usklađenosti sa Uredbom (EZ) br. 216/2008 i pravilima za njeno izvršenje i koje organizacija može da koristi u svrhu sertifikacije;
26) sistem upravljanja bezbednošću je sistematičan pristup upravljanju bezbednošću koji obuhvata neophodnu organizacionu strukturu, odgovornosti, politike i procedure;
27) (brisana)
28) SNOWTAM je posebna serija NOTAM data na standardnom obrascu, koja pruža izveštaj o stanju površina obaveštavanjem o postojanju ili prestanku uslova usled snega, leda, lapavice ili vode pomešane sa snegom, lapavicom i ledom na površini za kretanje vazduhoplova;
29) Uredba br. 216/2008 je Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 216/2008 od 20. februara 2008. godine o osnovnim pravilima u oblasti civilnog vazduhoplovstva i osnivanju Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja, kojom se ukidaju Uputstvo Saveta 91/670/EEZ, Uredba (EZ) br. 1592/2002 i Uputstvo 2004/36/EZ. Ova uredba je u Republici Srbiji primenjena Pravilnikom o osnovnim pravilima u oblasti civilnog vazduhoplovstva i nadležnostima Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja ("Službeni glasnik RS", br. 23/12 i 104/17);
30) usluga vazduhoplovnog informisanja je usluga uspostavljena u okviru utvrđene oblasti pokrivenosti, kojom se pružaju vazduhoplovne informacije i vazduhoplovni podaci neophodni za bezbednu, redovnu i efikasnu vazdušnu plovidbu.
Uslovi za korišćenje aerodroma u vazdušnom saobraćaju
Aerodrom može da se koristi u vazdušnom saobraćaju ako operater ima dozvolu za korišćenje aerodroma koju izdaje Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat) i ako u trenutku korišćenja aerodrom ispunjava sve uslove kako bi se vazdušni saobraćaj odvijao bezbedno, kao i sve uslove u pogledu obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.
Razvrstavanje civilnih aerodroma
Razvrstavanje civilnih aerodroma se vrši na osnovu referentnog koda aerodroma koji se sastoji od kodnog broja i kodnog slova izabranih radi planiranja aerodroma, a koji se određuje prema karakteristikama aviona za koji je aerodrom namenjen.
Značenja kodnih brojeva i kodnih slova u referentnom kodu aerodroma su data u Prilogu 1, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Sistem upravljanja bezbednošću na aerodromu
Operater aerodroma koji poseduje dozvolu za korišćenje (u daljem tekstu: operater aerodroma) je dužan da, na osnovu Nacionalnog programa bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu, uspostavi na aerodromu sistem upravljanja bezbednošću.
Za uspostavljanje sistema upravljanja bezbednošću na aerodromu, kao i za sve izmene i dopune tog sistema, operater aerodroma pribavlja saglasnost Direktorata.
Sistem upravljanja bezbednošću na aerodromu mora da obuhvati organizaciju, procedure i sistem odgovornosti kojima se uspostavlja i održava prihvatljiv nivo bezbednosti u radu operatera aerodroma.
Operater aerodroma je dužan da izradi priručnik o upravljanju bezbednošću na aerodromu, koji uključuje sledeće:
1) obim sistema upravljanja bezbednošću;
2) politiku bezbednosti i ciljeve;
3) odgovornosti osoblja po pitanju bezbednosti;
4) procedure za kontrolu dokumentacije;
5) postupak procene bezbednosti, uključujući identifikaciju opasnosti i upravljanje rizikom;
6) praćenje primene i efikasnosti aktivnosti kojima se utiče na bezbednost i mera za smanjenje rizika;
7) praćenje bezbednosnih performansi;
8) izveštavanje o bezbednosti;
9) koordinaciju pri planiranju reagovanja u vanrednim situacijama;
10) upravljanje promenama na aerodromu;
11) promociju bezbednosti;
12) rezultate.
Priručnik iz stava 4. ovog člana može da bude sastavni deo aerodromskog priručnika.
Operater aerodroma utvrđuje, dokumentuje i ažurira podatke o aerodromu i raspoloživim uslugama i te podatke dostavlja korisnicima aerodroma, pružaocima usluga u vazdušnom saobraćaju, kao i pružaocima usluga vazduhoplovnog informisanja.
Operater aerodroma utvrđuje i dostavlja najmanje sledeće podatke koji se odnose na aerodrom i raspoložive usluge:
1) referentnu tačku aerodroma;
2) nadmorsku visinu aerodroma i poletno-sletne staze;
3) referentnu temperaturu aerodroma;
4) dimenzije površina za kretanje vazduhoplova i odgovarajuće informacije;
5) nosivost kolovozne konstrukcije;
6) lokaciju za pretpoletnu proveru visinomera;
7) deklarisane dužine;
8) stanje površina za kretanje vazduhoplova i ostalih sadržaja;
9) uklanjanje oštećenih ili neispravnih vazduhoplova;
10) spasilačko-vatrogasnu službu, odnosno obezbeđenje;
11) vizuelni sistem pokazivača nagiba prilaza.
Operater aerodroma je dužan da dostavi pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja podatke o preprekama u granicama aerodroma i u zoni prilazne odletne i prelazne površi za ograničenje prepreka, i to:
1) podatke o vrsti prepreke;
2) geografske koordinate prepreke u stepenima, minutima, sekundama i desetim delovima sekunde;
3) nadmorsku visinu najviše tačke prepreke;
4) način na koji je prepreka obeležena i/ili osvetljena, ako je primenjivo.
Po objavljivanju podataka o aerodromu i raspoloživim uslugama, operater aerodroma:
1) prati podatke koji su potekli od njega, a koje objavljuju odgovarajući pružaoci usluga u vazdušnom saobraćaju i pružaoci usluga vazduhoplovnog informisanja;
2) obaveštava odgovarajuće pružaoce usluga vazduhoplovnog informisanja o svim promenama koje su potrebne da bi se obezbedili tačni i potpuni podaci koji se odnose na aerodrom i raspoložive usluge, a potiču od operatera aerodroma;
3) obaveštava odgovarajuće pružaoce usluga u vazdušnom saobraćaju i pružaoce usluga vazduhoplovnog informisanja ako su objavljeni podaci koji potiču od operatera aerodroma netačni ili neodgovarajući.
Operater aerodroma je dužan da blagovremeno dostavi podatke namenjene za objavljivanje u vazduhoplovnim publikacijama u skladu sa propisom kojim se uređuje vazduhoplovno informisanje.
Nosivost površine za kretanje vazduhoplova
Ako je poletno-sletna staza namenjena za vazduhoplove čija je maksimalna masa na poletanju veća od 5.700 kg, operater aerodroma je dužan da izmeri nosivost površine za kretanje vazduhoplova i da podatke o nosivosti dostavi pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja radi objavljivanja.
II USLOVI ZA IZDAVANJE DOZVOLE ZA KORIŠĆENJE AERODROMA
Uslovi za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma
Direktorat izdaje dozvolu za korišćenje aerodroma ako utvrdi da aerodrom i operater aerodroma ispunjavaju uslove u pogledu: fizičkih karakteristika aerodroma, opremljenosti aerodroma vizuelnim pomoćnim sredstvima za navigaciju (oznake, svetla, znaci, markeri), prepreka i sredstava za obeležavanje prepreka i površina sa ograničenom upotrebom, električnih sistema, operativnih službi, opreme i instalacija aerodroma, tehničkog održavanja aerodroma, kao i u pogledu obezbeđivanja.
Fizičke karakteristike aerodroma
Podnosilac zahteva za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma (u daljem tekstu: podnosilac zahteva) mora da ispuni uslove koji se odnose na fizičke karakteristike aerodroma utvrđene Pravilnikom o uslovima i postupku za izdavanje sertifikata aerodroma ("Službeni glasnik RS", br. 11/17, 16/19 i 78/21), i to:
1) za poletno-sletne staze: sertifikacione zahteve CS ADR-DSN.V.015 - CS ADR-DSN.V.205, osim što:
(1) na aerodromu sa travnatom poletno-sletnom stazom:
- se ne primenjuju sertifikacioni zahtevi CS ADR-DSN.B.065 i CS ADR-DSN.B.075;
- širina poletno-sletne staze ne sme da bude manja od 20 m, ako je poletno-sletna staza kodnog broja 1, odnosno 30 m, ako je poletno-sletna staza kodnog broja 2;
(2) ako je aerodrom namenjen samo za obuku pilota ultralakih vazduhoplova, osnovna staza poletno-sletne staze za neinstrumentalni prilaz može da se pruža sa svake strane ose poletno-sletne staze i njene produžene ose, čitavom dužinom staze, do udaljenosti od ose od najmanje 20 m, ako je poletno-sletna staza kodnog broja 1;
2) za zaštitne površine kraja poletno-sletne staze: sertifikacione zahteve CS ADR-DSN.S.210 - CS ADR-DSN.S.235;
3) za rulne staze: sertifikacione zahteve CS ADR-DSN.D.240 - CS ADR-DSN.D.340, osim što se na aerodromu sa travnatom rulnom stazom ne primenjuje sertifikacioni zahtev CS ADR-DSN.D.270;
4) za platforme: sertifikacione zahteve CS ADR-DSN.E.345 - CS ADR-DSN.E.365, ako je aerodrom namenjen za javni avio-prevoz, odnosno sertifikacione zahteve CS ADR-DSN.E.350 - CS ADR-DSN.E.365, ako aerodrom nije namenjen za javni avio-prevoz;
5) za izolovane pozicije za parkiranje vazduhoplova: sertifikacioni zahtev CS ADR-DSN.F.370, ako je aerodrom namenjen za javni avio-prevoz;
6) za platforme za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova: sertifikacione zahteve CS ADR-DSN.G.375 - CS ADR-DSN.G.400, ako uslovi i organizacija odvijanja vazdušnog saobraćaja na aerodromu zahteva postojanje platforme za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova.
Izuzetno od stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana, vozila, sredstva i vazduhoplovi koji su namenjeni za poletanje jedrilica, kao i druge jedrilice koje se nalaze na poletno-sletnoj stazi ili rulnoj stazi, ne smatraju se preprekama u periodu kada se poletno-sletna staza i rulna staza koriste isključivo za jedriličarski saobraćaj.
Vizuelna pomoćna sredstva za navigaciju
Podnosilac zahteva mora da ispuni uslove koji se odnose na opremljenost aerodroma vizuelnim pomoćnim sredstvima za navigaciju utvrđene Pravilnikom o uslovima i postupku za izdavanje sertifikata aerodroma ("Službeni glasnik RS", br. 11/17, 16/19 i 78/21), i to:
1) za pokazivače i uređaje za signalizaciju: sertifikacione zahteve CS ADR-DSN.K.490 - CS ADR-DSN. K.515;
2) za oznake: sertifikacione zahteve CS ADR-DSN.L.520 - CS ADR-DSN.L.610;
3) za svetla: sertifikacione zahteve CS ADR-DSN.M.615- CS ADR-DSN.M.770;
4) za znake: sertifikacione zahteve CS ADR-DSN.N.775 - CS ADR-DSN.N.800;
5) za markere: sertifikacione zahteve CS ADR-DSN.R.805 - CS ADR-DSN.R.835;
6) u pogledu boja za vazduhoplovna svetla na zemlji, oznake, znake i table: sertifikacione zahteve CS ADR-DSN.U.925 - CS ADR-DSN.U.940.
Izuzetno od stava 1. tačka 2) ovog člana, u slučaju aerodroma sa travnatom poletno-sletnom stazom, odnosno aerodroma na vodi, podnosilac zahteva za izdavanje dozvole mora da ispuni uslove koji se odnose na obeležavanje propisane u glavi VI. ovog pravilnika.
Ako aerodrom nije namenjen za javni avio-prevoz, a raspolaže sa neinstrumentalnom poletno-sletnom stazom, sertifikacioni zahtevi CS ADR-DSN.M.675, CS ADR-DSN.M.680, CS ADR-DSN.M.685 i CS ADR-DSN.M.720 se primenjuju uz sledeće dodatne uslove:
1) sertifikacioni zahtev CS ADR-DSN.M.675: raspodela intenziteta jačine svetlosti pod prikazanim uglovima i srednje vrednosti ne smeju da budu manji od vrednosti iz grafičkog prikaza datog u Prilogu 18, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo;
2) sertifikacioni zahtev CS ADR-DSN.M.680:
(1) intenzitet i širina snopa svetala praga poletno-sletne staze i svetala prečke moraju da budu odgovarajući za uslove vidljivosti i osvetljenje ambijenta u kojima je poletno-sletna staza namenjena za upotrebu, s tim da odnos između prosečnih intenziteta unutar elipse koja definiše glavni svetlosni snop tipičnog novog svetla praga i prosečnog intenziteta svetlosti glavnog svetlosnog snopa novog ivičnog svetla poletno-sletne staze mora da bude sledeći: svetlo praga / ivično svetlo - 1,0 do 1,5;
(2) raspodela intenziteta jačine svetlosti pod prikazanim uglovima i srednje vrednosti ne smeju da budu manji od vrednosti iz grafičkog prikaza datog u Prilogu 19, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo;
3) sertifikacioni zahtev CS ADR-DSN.M.685:
(1) intenzitet i širina snopa svetala kraja poletno-sletne staze moraju da budu odgovarajući za uslove vidljivosti i osvetljenje ambijenta u kojima je poletno-sletna staza namenjena za upotrebu, s tim da odnos između prosečnih intenziteta unutar elipse koja definiše glavni svetlosni snop tipičnog novog svetla kraja i prosečnog intenziteta svetlosti glavnog svetlosnog snopa novog ivičnog svetla poletno-sletne staze mora da bude sledeći: svetlo kraja / ivično svetlo - 0,25 do 0,5;
(2) raspodela intenziteta jačine svetlosti pod prikazanim uglovima i srednje vrednosti ne smeju da budu manji od vrednosti iz grafičkog prikaza datog u Prilogu 20, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo;
4) sertifikacioni zahtev CS ADR-DSN.M.720: raspodela intenziteta jačine svetlosti pod prikazanim uglovima i srednje vrednosti ne smeju da budu manji od vrednosti iz grafičkog prikaza datog u Prilogu 21, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Izuzetno od stava 1. tačka 6) ovog člana, ako aerodrom nije namenjen za javni avio-prevoz i nije namenjen za korišćenje noću ne primenjuje se sertifikacioni zahtev CS ADR-DSN.U.935.
Podnosilac zahteva mora da ispuni uslove koji se odnose na prepreke i sredstva za obeležavanje prepreka utvrđene Pravilnikom o uslovima i postupku za izdavanje sertifikata aerodroma ("Službeni glasnik RS", br. 11/17, 16/19 i 78/21), i to:
1) u pogledu površi za ograničenje prepreka: sertifikacione zahteve CS ADR-DSN.H.405 - CS ADR-DSN.H.460;
2) u pogledu zahteva za ograničenje prepreka: sertifikacione zahteve CS ADR-DSN.J.465 - CS ADR-DSN.J.487;
3) u pogledu vizuelnih sredstava za obeležavanje prepreka: sertifikacione zahteve CS ADR-DSN.Q.840 - CS ADR-DSN.Q.850.
Izuzetno od stava 1. tačka 2) ovog člana, ako je aerodrom namenjen samo za obuku pilota ultralakih vazduhoplova, nagib prelazne površi za ograničenje prepreka može da iznosi najviše 50%.
Površine sa ograničenom upotrebom
Podnosilac zahteva mora da ispuni uslove koji se odnose na vizuelna sredstva za obeležavanje površina sa ograničenom upotrebom utvrđene Pravilnikom o uslovima i postupku za izdavanje sertifikata aerodroma ("Službeni glasnik RS", br. 11/17, 16/19 i 78/21), i to sertifikacione zahteve CS ADR-DSN.R.855 - CS ADR-DSN.R.870.
Podnosilac zahteva mora da ispuni uslove koji se odnose na električne sisteme utvrđene Pravilnikom o uslovima i postupku za izdavanje sertifikata aerodroma ("Službeni glasnik RS", br. 11/17, 16/19 i 78/21), i to sertifikacione zahteve CS ADR-DSN.S.875 - CS ADR-DSN.S.890.
Aerodromske operativne službe, oprema i instalacija
Podnosilac zahteva mora da ispuni uslove koji se odnose na aerodromske operativne službe, opremu i instalacije propisane u glavama III. i IV. ovog pravilnika, kao i uslove utvrđene Pravilnikom o uslovima i postupku za izdavanje sertifikata aerodroma ("Službeni glasnik RS", br. 11/17, 16/19 i 78/21), i to:
1) u pogledu pristupnih saobraćajnica za slučaj opasnosti i servisnih saobraćajnica: sertifikacioni zahtev CS ADR-DSN.T.900;
2) u pogledu lomljivosti opreme: sertifikacioni zahtev CS ADR-DSN.T.910;
3) u pogledu postavljanja opreme i instalacija u operativnim zonama: sertifikacioni zahtev CS ADR-DSN.T.915.
Podnosilac zahteva mora da ispuni uslove koji se odnose na pregled i održavanje poletno-sletnih, rulnih i drugih staza, platformi, objekata, instalacija, uređaja i opreme na aerodromu propisane u glavi V. ovog pravilnika.
Podnosilac zahteva mora da ispuni uslove koji se odnose na obezbeđivanje aerodroma propisane Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, kao i propisima kojima se bliže uređuju dozvola za obavljanje pregleda obezbeđivanja, zajednička pravila u oblasti obezbeđivanja u civilnom vazduhoplovstvu, detaljne mere za primenu zajedničkih osnovnih standarda obezbeđivanja u vazduhoplovstvu i odstupanja od zajedničkih osnovnih standarda obezbeđivanja u civilnom vazduhoplovstvu.
III AERODROMSKE OPERATIVNE SLUŽBE, OPREMA I INSTALACIJA
Plan za vanredne situacije na aerodromu
Operater aerodroma mora da planira aktivnosti u cilju pripreme i sprovođenja odgovarajućih postupaka u slučaju vanrednih situacija na aerodromu ili u njegovoj blizini.
Plan za vanredne situacije na aerodromu se uspostavlja srazmerno vazduhoplovnim operacijama i drugim aktivnostima koje se odvijaju na tom aerodromu i mora da:
1) obezbedi koordinaciju akcija koje se preduzimaju u slučaju neke od vanrednih situacija koje mogu da se dogode na aerodromu ili u njegovoj blizini (npr. opšta opasnost po vazduhoplov, sabotaža, uključujući pretnje bombom, nezakonita zaplena aviona, opasnosti zbog incidenta sa opasnom robom, požar, prirodne katastrofe), kao i u slučaju ugrožavanja javnog zdravlja (npr. povećan rizik od prenošenja ozbiljnih zaraznih bolesti preko putnika ili robe u međunarodnom vazdušnom saobraćaju, pojava zaraznih bolesti koje mogu da utiču na veći broj aerodromskog osoblja);
2) uskladi postupanje svih postojećih službi na aerodromu i izvan njega, koje mogu da budu od pomoći prilikom odgovora za slučaj opasnosti, kao što su jedinica kontrole letenja, spasilačko-vatrogasna služba, služba hitne medicinske pomoći, odnosno medicinskog obezbeđenja, služba obezbeđivanja, operateri vazduhoplova, vojne i policijske jedinice;
3) obezbedi, ako je potrebno, saradnju i usklađenost sa spasilačko-koordinacionim centrom.
Plan za vanredne situacije na aerodromu mora da sadrži najmanje sledeće elemente:
1) vrste opasnosti za koje se vrši planiranje;
2) službe i organizacije koje su uključene u plan;
3) odgovornost i ulogu svake službe, organizacije, operativnog centra za slučaj opasnosti i komande (ako postoji) za svaku vrstu opasnosti;
4) imena i brojeve telefona lica i službi koje treba kontaktirati u slučaju određene opasnosti;
5) kodiranu kartu aerodroma i njegove neposredne okoline.
Plan za vanredne situacije na aerodromu mora da poštuje načela ljudskog faktora, kako bi se osiguralo optimalno reagovanje svih postojećih službi koje učestvuju u operacijama u slučaju opasnosti.
Plan za vanredne situacije može da bude sastavni deo aerodromskog priručnika.
Plan za uklanjanje oštećenog ili neispravnog vazduhoplova
Operater je dužan da izradi plan o uklanjanju oštećenog ili neispravnog vazduhoplova sa poletno-sletne staze u kojem se, ako je to neophodno, određuje koordinator za sprovođenje tog plana.
Plan uklanjanja oštećenog ili neispravnog vazduhoplova sa poletno-sletne staze mora da se zasniva na karakteristikama vazduhoplova koji uobičajeno koriste dati aerodrom i mora da obuhvati, između ostalog:
1) spisak opreme i lica na aerodromu ili u njegovoj blizini koji su na raspolaganju za tu svrhu;
2) organizaciju uklanjanja neispravnog ili oštećenog vazduhoplova;
3) zaštitu dokaza.
Smanjenje opasnosti od prisustva ptica i drugih životinja na aerodromu i u njegovoj okolini
U skladu sa obimom saobraćaja i uočenim prisustvom ptica i drugih životinja na aerodromu i njegovoj okolini, operater aerodroma sprovodi sledeće aktivnosti koje imaju za cilj da se verovatnoća sudara između ptica ili drugih životinja i vazduhoplova svede na najmanju moguću meru:
1) pre početka odvijanja saobraćaja vrši rasterivanje ptica i drugih životinja sa aerodroma;
2) u vreme odvijanja saobraćaja vrši osmatranje kretanja ptica i drugih životinja na području aerodroma i u njegovoj okolini;
3) u saradnji sa nadležnim organima državne uprave i lokalne samouprave preduzima mere za uklanjanje ili sprečavanje nastajanja deponija smeća ili drugih sadržaja koji mogu da privuku ptice i druge životinje na aerodrom ili njegovu okolinu;
4) obaveštava Direktorat o udarima ptica i drugih životinja u skladu sa propisom kojim se uređuje prijavljivanje događaja u civilnom vazduhoplovstvu.
U aerodromskom priručniku operater aerodroma navodi podatke o licima koja sprovode aktivnosti osmatranja i rasterivanja ptica i drugih životinja.
O sprovedenim osmatranjima i rasterivanjima ptica i drugih životinja vodi se evidencija koja sadrži informacije o broju, vrstama i lokaciji uočenih ptica, odnosno drugih životinja, kao i podatke o datumu i vremenu kada je izvršen obilazak u cilju kontrole njihove aktivnosti.
Medicinsko obezbeđenje aerodroma
Operater aerodroma je dužan da na aerodromu organizuje medicinsko obezbeđenje koje ima za cilj pružanje hitne medicinske pomoći povređenim ili obolelim putnicima, članovima posade vazduhoplova i drugim licima na aerodromu i, po potrebi, njihov transport do najbliže zdravstvene ustanove.
Na aerodromu koji je namenjen za javni avio-prevoz i na kome je u toku prethodne kalendarske godine ostvaren promet veći od 100.000 putnika, operater aerodroma organizuje medicinsko obezbeđenje tako što osigurava:
1) stalnu prisutnost lekara, medicinske sestre ili zdravstvenog tehničara i vozača saniteta na aerodromu za vreme otvorenosti aerodroma, kao i van vremena otvorenosti u periodu kada se aerodrom koristi;
2) ambulantu za prvu pomoć koja se sastoji od čekaonice i prostorije namenjene za obavljanje pregleda, intervencija ili reanimacija;
3) sanitetsko vozilo;
4) odgovarajuću medicinsku opremu.
Na aerodromu koji je namenjen za javni avio-prevoz i na kome je u toku prethodne kalendarske godine ostvaren promet manji od 100.000 putnika, operater aerodroma organizuje medicinsko obezbeđenje tako što osigurava:
1) stalnu prisutnost najmanje jedne medicinske sestre ili zdravstvenog tehničara na aerodromu za vreme otvorenosti aerodroma, kao i van vremena otvorenosti u periodu kada se aerodrom koristi;
2) prostoriju za pružanje prve pomoći;
3) sanitetsko vozilo ili vozilo pogodno za prevoz povređenih ili obolelih lica;
4) opremu za pružanje prve pomoći.
Operater aerodroma koji nije namenjen za javni avio-prevoz organizuje medicinsko obezbeđenje tako što osigurava:
1) kontinuiranu prisutnost za vreme korišćenja aerodroma najmanje jednog lica obučenog za pružanje prve pomoći;
2) vozilo pogodno za prevoz povređenih ili obolelih lica;
3) komplet za prvu pomoć.
Komplet za prvu pomoć iz stava 4. ovog člana mora da bude zapečaćen i njegov sadržaj se mora kontrolisati najmanje jednom godišnje.
Izuzetno od st. 2-4. ovog člana, operater aerodroma može da organizuje medicinsko obezbeđenje osiguranjem intervencije lekara, medicinske sestre ili zdravstvenog tehničara i vozača saniteta zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi sa kojom ima zaključen ugovor o obavljanju poslova medicinskog obezbeđenja aerodroma.
Inventar prostorije namenjene za obavljanje pregleda, intervencija i reanimacija, neophodna medicinska oprema, oprema za pružanje prve pomoći i sadržaj kompleta za prvu pomoć su dati u Prilogu 2, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
IV SPASILAČKO-VATROGASNA SLUŽBA I SPASILAČKO-VATROGASNO OBEZBEĐENJE NA AERODROMU
Organizovanje spasilačko-vatrogasne službe, odnosno spasilačko-vatrogasnog obezbeđenja
Operater aerodroma je dužan da na aerodromu organizuje spasilačko-vatrogasnu službu, odnosno spasilačko-vatrogasno obezbeđenje na način koji omogućava spasavanje života ljudi, spasavanje materijalnih dobara i sprovođenje mera za zaštitu od požara.
Ako aerodrom pripada vatrogasnoj kategoriji od 1 do 4 operater aerodroma organizuje spasilačko-vatrogasno obezbeđenje, a ako aerodrom pripada vatrogasnoj kategoriji od 5 do 10 operater aerodroma organizuje spasilačko-vatrogasnu službu.
Utvrđivanje vatrogasne kategorije aerodroma
Vatrogasnu kategoriju aerodroma utvrđuje Direktorat u postupku izdavanja dozvole za korišćenje aerodroma, a operater aerodroma može u toku važenja dozvole tražiti izmenu vatrogasne kategorije.
Vatrogasna kategorija aerodroma se utvrđuje prema najdužem avionu koji koristi aerodrom i maksimalnoj širini njegovog trupa.
Ako aerodrom prema dužini aviona pripada jednoj vatrogasnoj kategoriji, a prema maksimalnoj širini trupa aviona pripada drugoj vatrogasnoj kategoriji, aerodrom se razvrstava u onu vatrogasnu kategoriju koja je viša.
Tabela na osnovu koje se utvrđuje vatrogasna kategorija aerodroma je data u Prilogu 3, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Smanjenje stepena raspoložive zaštite od požara
Ako je broj sletanja i poletanja aviona, na osnovu čije dužine i širine trupa je određena vatrogasna kategorija aerodroma, manji od 700 u toku tri najopterećenija uzastopna meseca u godini, stepen raspoložive zaštite od požara može da bude na nivou prve niže vatrogasne kategorije.
U periodu kada se očekuje smanjen obim saobraćaja na aerodromu, stepen raspoložive zaštite od požara ne sme da bude niži od onog koji se zahteva za najvišu kategoriju aviona koji je planiran da koristi aerodrom u tom periodu, nezavisno od broja njegovih poletanja i sletanja.
U periodu kada se očekuje da će aerodrom koristiti isključivo avioni kojima se prevozi roba i pošta (kargo avioni) stepen raspoložive zaštite od požara može da bude smanjen, pod uslovom da se na aerodromu obezbedi dovoljna količina vode.
Tabela na osnovu koje se vrši smanjenje stepena raspoložive zaštite od požara iz stava 3. ovog člana je data u Prilogu 4, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Uslovi koje mora da ispunjava spasilačko-vatrogasna služba, odnosno spasilačko-vatrogasno obezbeđenje
U zavisnosti od vatrogasne kategorije aerodroma operater aerodroma je dužan da obezbedi spasilačko-vatrogasna vozila, vatrogasnu opremu, sredstva za gašenje požara, kao i opremu za spasavanje putnika, posade vazduhoplova, drugih lica i materijalnih dobara (u daljem tekstu: oprema za spasavanje).
Spasilačko-vatrogasna vozila, vatrogasna oprema, sredstva za gašenje požara i oprema za spasavanje moraju da budu u ispravnom stanju i mogu da se koriste samo u svrhe za koje su namenjeni.
Spasilačko-vatrogasna vozila i vatrogasna oprema
Broj spasilačko-vatrogasnih vozila na aerodromu se određuje u zavisnosti od vatrogasne kategorije aerodroma, tako da se omogući efikasno rukovođenje akcijom gašenja požara i spasavanja putnika, posade vazduhoplova, drugih lica i materijalnih dobara, taktički nastup i korišćenje sredstava za gašenje požara.
Tabela na osnovu koje se utvrđuje broj spasilačko-vatrogasnih vozila na aerodromu je data u Prilogu 5, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Spasilačko-vatrogasno vozilo na aerodromu mora da poseduje rezervoar za koncentrat pene čiji je kapacitet dovoljan za proizvodnju pene sa dva maksimalna punjenja rezervoara za vodu.
Jedno od spasilačko-vatrogasnih vozila na aerodromu mora da ima ugrađeno vitlo sa čeličnim užetom debljine najmanje 10 mm i dužine najmanje 30 m sa odgovarajućom kukom na kraju ili samo odgovarajuću vučnu kuku za vuču sajlom.
Minimalne karakteristike koje mora da poseduje spasilačko-vatrogasno vozilo na aerodromu date su u Prilogu 6, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Ako aerodrom pripada vatrogasnoj kategoriji od 5 do 10 operater aerodroma, pored spasilačko-vatrogasnih vozila, mora da raspolaže i jednim komandnim spasilačko-vatrogasnim vozilom koje u pogledu brzine mora da ispunjava uslove koji su određeni za ostala spasilačko-vatrogasna vozila.
Oprema i dokumentacija koju mora da poseduje komandno spasilačko-vatrogasno vozilo su dati u Prilogu 7, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Vatrogasna nadgradnja na spasilačko-vatrogasnim vozilima podleže obaveznom tehničkom pregledu u ovlašćenim organizacijama najmanje jednom godišnje.
Glavna sredstva za gašenje požara na aerodromu su:
1) pena nivoa A;
2) pena nivoa B;
3) pena nivoa C;
4) kombinacija ovih sredstava.
Dopunsko sredstvo za gašenje požara na aerodromu može da bude suvi hemijski prah (klase B i C), kao i druga sredstva za gašenje sa najmanje istim kapacitetom za gašenje požara.
Pri izboru dopunskih sredstava za gašenje požara mora da se vodi računa o njihovoj komplementarnosti sa glavnim sredstvima za gašenje požara.
Dopunska sredstva za gašenje požara se mogu koristiti umesto vode tako da 1 kg dopunskih sredstava za gašenje požara zamenjuje 1 l vode za pripremu pene nivoa A.
Ukupna količina vode koju je dopušteno zameniti dopunskim sredstvom za gašenje požara zavisi od vatrogasne kategorije aerodroma:
1) na aerodromu vatrogasne kategorije 1 ili 2, dopušteno je zameniti dopunskim sredstvom za gašenje požara 100% količine vode;
2) na aerodromu vatrogasne kategorije 3-10, dopušteno je zameniti dopunskim sredstvom za gašenje požara 30% ukupne količine vode.
Glavna i dopunska sredstva za gašenje požara moraju da se nalaze na spasilačko- vatrogasnim vozilima.
Minimalne količine glavnih i dopunskih sredstava za gašenje požara na aerodromu se određuju u zavisnosti od vatrogasne kategorije aerodroma.
Tabela na osnovu koje se utvrđuju minimalne količine sredstava za gašenje požara na aerodromu je data u Prilogu 8, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Koncentrat pene za dobijanje pene za gašenje požara
Koncentrat pene za dobijanje pene za gašenje požara mora da ima uverenje o kvalitetu koje izdaje ovlašćena organizacija.
Ispravnost koncentrata pene za dobijanje pene za gašenje požara kontroliše se kod organizacije koja je za to ovlašćena, najmanje jednom u pet godina ili češće u zavisnosti od dobijenih rezultata sa prethodne kontrole i uslova pod kojim se koncentrat pene skladišti.
Rezervna količina koncentrata pene za dobijanje pene za gašenje požara na aerodromu mora da bude dovoljna za dva uzastopna punjenja rezervoara za koncentrat pene spasilačko-vatrogasnih vozila.
Prevozni i prenosivi aparati za gašenje požara
Na aerodromu vatrogasne kategorije od 3 do 10, koji je namenjen za javni avio-prevoz, između svake pozicije za parkiranje vazduhoplova mora da se nalazi najmanje jedan prevozni aparat za gašenje požara kapaciteta punjenja najmanje 50 kg suvog praha ili drugog odgovarajućeg sredstva za gašenje požara.
Na aerodromu vatrogasne kategorije 1 ili 2 između svake pozicije za parkiranje vazduhoplova mora da se nalazi najmanje jedan prenosivi aparat za gašenje požara, punjenja najmanje 9 kg suvog praha.
Na aerodromu vatrogasne kategorije od 4 do 10 mora da postoji prenosiva vatrogasna pumpa, kapaciteta najmanje 1.200 l/min.
Oprema za spasavanje na aerodromu
Operater aerodroma je dužan da obezbedi da na aerodromu postoji minimalna oprema za spasavanje, koja se određuje u zavisnosti od vatrogasne kategorije aerodroma.
Oprema za spasavanje na aerodromu može da se prevozi spasilačko-vatrogasnim vozilima, tehničkim vozilima ili kontejnerskim načinom.
Tabela na osnovu koje se utvrđuje minimalna oprema za spasavanje na aerodromu je data u Prilogu 9, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Spasilačko-vatrogasno osoblje na aerodromu
Operater aerodroma je dužan da obezbedi da se za vreme otvorenosti aerodroma, kao i van vremena otvorenosti u periodu kada se aerodrom koristi, na aerodromu nalazi spasilačko-vatrogasno osoblje, koje čine profesionalni vatrogasci-spasioci i pomoćno osoblje.
Profesionalni vatrogasci-spasioci obavljaju poslove spasavanja putnika i članova posade vazduhoplova u slučaju udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplova, poslove gašenja požara na vazduhoplovu i objektima na aerodromu, kao i poslove u vezi sa sprovođenjem mera za zaštitu od požara na aerodromu.
Za obavljanje poslova iz stava 2. ovog člana profesionalni vatrogasac-spasilac mora da poseduje važeću potvrdu o obučenosti spasilačko-vatrogasnog osoblja sa ovlašćenjem profesionalnog vatrogasca-spasioca, izdatu u skladu sa propisom o potvrdama o obučenosti spasilačko-vatrogasnog osoblja i centrima za obuku.
Pomoćno osoblje pruža pomoć profesionalnim vatrogascima-spasiocima u gašenju požara i spasavanju putnika i članova posade vazduhoplova ili učestvuje u gašenju požara i spasavanju, a za obavljanje tih poslova mora da poseduje važeću potvrdu o obučenosti spasilačko-vatrogasnog osoblja sa ovlašćenjem pomoćnog osoblja, izdatu u skladu sa propisom o potvrdama o obučenosti spasilačko-vatrogasnog osoblja i centrima za obuku.
Broj profesionalnih vatrogasaca-spasilaca i pomoćnog osoblja na aerodromu zavisi od vatrogasne kategorije aerodroma i utvrđuje se na osnovu tabele date u Prilogu 10, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, na aerodromu vatrogasne kategorije 1 ili 2 koji nije namenjen za obavljanje javnog avio-prevoza, operater aerodroma je dužan da obezbedi da se na aerodromu, u vreme korišćenja, nalazi najmanje jedno lice koje je završilo osnovnu obuku i praktičnu proveru znanja iz oblasti zaštite od požara, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara.
Rukovodilac spasilačko-vatrogasne službe i komandir vatrogasne jedinice
Na aerodromu na kojem postoji spasilačko-vatrogasna služba operater aerodroma je dužan da odredi rukovodioca spasilačko-vatrogasne službe i komandira vatrogasne jedinice.
Rukovodilac spasilačko-vatrogasne službe mora da ispunjava sledeće uslove:
1) da ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne, odnosno stručne oblasti zaštite od požara na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje od četiri godine;
2) da poseduje ili da je posedovao potvrdu o obučenosti spasilačko-vatrogasnog osoblja sa ovlašćenjem profesionalnog vatrogasca - spasioca;
3) da poseduje odgovarajuće radno iskustvo u obavljanju poslova profesionalnog vatrogasca - spasioca na aerodromu.
Komandir vatrogasne jedinice mora da ispunjava sledeće uslove:
1) da ima stečeno visoko obrazovanje iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka na studijama najmanje prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije), odnosno na studijama u trajanju do tri godine;
2) da poseduje važeću potvrdu o obučenosti spasilačko-vatrogasnog osoblja sa ovlašćenjem profesionalnog vatrogasca-spasioca;
3) da ima odgovarajuće radno iskustvo na poslovima zaštite od požara na aerodromu.
Vatrogasna stanica za spasilačko-vatrogasnu službu na aerodromu mora da bude smeštena tako da omogući propisano vreme odziva i da spasilačko-vatrogasna vozila imaju direktan i slobodan pristup na poletno-sletne staze, manevarske površine i platforme, uz minimalno kretanje.
Ako spasilačko-vatrogasna služba ne može da postigne propisano vreme odziva, aerodrom mora da ima i dodatnu vatrogasnu stanicu.
Vatrogasna stanica mora da bude priključena na sistem rezervnog napajanja električnom energijom.
Vatrogasna stanica se sastoji od: garaže za spasilačko-vatrogasna vozila, magacina za rezervne delove i sredstva za gašenje požara, prostora za održavanje opreme, prostorija za smeštaj, presvlačenje, odmor, obedovanje i održavanje kondicije spasilačko-vatrogasnog osoblja, prostora za pranje i brzo sušenje vatrogasnih odela, učionice i osmatračkog mesta.
Garaža za spasilačko-vatrogasna vozila mora da ispunjava sledeće uslove:
1) da ima vrata koja omogućavaju brz izlazak spasilačko-vatrogasnih vozila;
2) da je zimi temperatura u garaži najmanje 13 °C, a ako je temperatura niža od 13 °C spasilačko-vatrogasna vozila koja imaju rezervoar za vodu moraju da imaju ugrađene električne grejače za zagrevanje vode;
3) da ima priključak za punjenje akumulatora na spasilačko-vatrogasnim vozilima;
4) da ima priključak za održavanje vazduha u instalaciji spasilačko-vatrogasnih vozila;
5) da ima sistem za odvođenje izduvnih gasova iz spasilačko-vatrogasnih vozila;
6) da njena korisna površina omogućava smeštaj svih spasilačko-vatrogasnih vozila, pri čemu slobodan prostor oko svakog vozila mora da iznosi najmanje 1,2 m.
U prostoriji koja se koristi za smeštaj sredstava za gašenje požara mora da se održava temperatura koja odgovara zahtevima proizvođača tih sredstava.
U cilju izvođenja praktičnih vežbi spasilačko-vatrogasnog osoblja, aerodrom koji se koristi za javni avio-prevoz mora da raspolaže poligonom za obuku, na kome se nalazi rashodovani avion, autobus ili simulator sa gasnom TNG instalacijom, kao i jedan ili više bazena za paljenje goriva ili simulator sa TNG instalacijom za vežbanje gašenja požara.
Na aerodromu koji se koristi za javni avio-prevoz mora da postoji rezervoar za vodu čiji kapacitet omogućava dva uzastopna punjenja spasilačko-vatrogasnih vozila.
Utakanje vode iz rezervoara za vodu u spasilačko-vatrogasno vozilo vrši se pumpom, a ako nje nema, spasilačko-vatrogasno vozilo mora da ima ugrađene pumpe za utakanje vode.
Kapacitet pumpi za utakanje vode u spasilačko-vatrogasno vozilo mora da omogućava brzo punjenje i ne može da bude manji od 3.000 l/min.
Operater aerodroma je dužan da obezbedi prilazne puteve do rezervoara za vodu, odnosno hidranta, ako postoje.
Sistem za komunikaciju i uzbunjivanje na aerodromu
Spasilačko-vatrogasna služba na aerodromu mora da ima sistem za uzbunjivanje, kao i sistem za komunikaciju koji uključuje:
1) direktnu vezu između vatrogasne stanice i pružaoca usluge kontrole letenja radi omogućavanja brzog raspoređivanja vatrogasnih vozila;
2) vezu između spasilačko-vatrogasnih vozila i pružaoca usluge kontrole letenja, kao i vezu između vatrogasne stanice i spasilačko-vatrogasnih vozila i vezu između svakog vatrogasca u smeni;
3) vezu spasilačko-vatrogasne službe sa službama na aerodromu i okolnim vatrogasnim jedinicama.
Spasilačko-vatrogasna služba na aerodromu mora da ima razrađene operativno-taktičke planove pretpostavljenih intervencija gašenja požara i spasavanja u teškim uslovima, sadejstva s drugim vatrogasnim jedinicama, službom hitne medicinske pomoći, tehničkim službama, kao i način rukovođenja intervencijom.
U prostorijama spasilačko-vatrogasne službe na aerodromu moraju da se nalaze opisi vazduhoplova sa tehničkim crtežima u kojima su naznačeni podaci koji su važni za gašenje požara i spasavanje.
Postupak u slučaju prinudnog sletanja, udesa ili ozbiljne nezgode na aerodromu
U slučaju prinudnog sletanja, udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplova pružalac usluga kontrole letenja o tome odmah obaveštava spasilačko-vatrogasnu službu, odnosno obezbeđenje na tom aerodromu.
U slučaju prinudnog sletanja vazduhoplova obaveštenje iz stava 1. ovog člana mora da sadrži sledeće podatke:
1) tip vazduhoplova;
2) broj putnika i članova posade vazduhoplova;
3) uzrok prinudnog sletanja;
4) vreme sletanja vazduhoplova;
5) pravac sletanja vazduhoplova;
6) količinu goriva i maziva u vazduhoplovu.
U slučaju udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplova obaveštenje iz stava 1. ovog člana mora da sadrži sledeće podatke:
1) tip vazduhoplova;
2) broj putnika i članova posade vazduhoplova;
3) mesto udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplova prema kodiranoj karti.
U slučaju prinudnog sletanja, udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplova u kome se nalazi opasna roba, obaveštenje pružaoca usluga kontrole letenja mora da sadrži, pored podataka iz stava 2, odnosno stava 3. ovog člana, i sledeće podatke:
1) tačan naziv opasne robe;
2) UN broj (ako je dodeljen);
3) klasu i potklasu kojoj pripada opasna roba, a za klasu 1 i grupu kompatibilnosti;
4) dodatnu klasu (ako je primenjivo);
5) količinu opasne robe;
6) mesto u vazduhoplovu na kome se opasna roba nalazi.
Izlazak na mesto prinudnog sletanja, udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplova
Kada primi obaveštenje o prinudnom sletanju, udesu ili ozbiljnoj nezgodi vazduhoplova, spasilačko-vatrogasno osoblje izlazi odmah na mesto prinudnog sletanja, udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplova, sa opremom za spasavanje i sredstvima za gašenje požara.
Sastav osoblja iz stava 1. ovog člana utvrđuje lice koje je operativno-taktičkim planom za gašenje požara određeno za rukovodioca akcije gašenja požara i spasavanja.
Spasilačko-vatrogasna služba je dužna da u uslovima normalne vidljivosti i optimalnog stanja površina za kretanje vazduhoplova postigne vreme odziva od dva minuta do bilo kog dela poletno-sletne staze, odnosno tri minuta do bilo kog dela manevarske površine aerodroma.
Pod vremenom odziva iz stava 3. ovog člana podrazumeva se vreme od trenutka prvog poziva spasilačko-vatrogasnoj službi na intervenciju do trenutka kada je prvo vatrogasno vozilo koje je stiglo na mesto intervencije u stanju da postigne 50% brzine izbacivanja pene u odnosu na onu koja je data u Prilogu 8. ovog pravilnika za odgovarajuću vatrogasnu kategoriju aerodroma.
Operater aerodroma vrši proveru postupaka spasilačko-vatrogasne službe najmanje jednom godišnje, a vežbu kompletne spasilačko-vatrogasne službe najmanje jednom u dve godine, prema planu za vanredne situacije na aerodromu.
Dežurni vatrogasac u operativno-komunikacionom centru
Dežurni vatrogasac je lice koje obavlja poslove koordinacije između spasilačko-vatrogasne službe, aerodromske kontrole letenja, aerodromskih službi koje se angažuju u gašenju požara i spasavanju i vatrogasnih jedinica koje su određene da pružaju pomoć u slučaju vanredne situacije.
Za dežurnog vatrogasca u operativno-komunikacionom centru se može odrediti lice koje poseduje ili je posedovalo potvrdu o obučenosti spasilačko-vatrogasnog osoblja sa ovlašćenjem profesionalnog vatrogasca - spasioca.
Kad primi obaveštenje o prinudnom sletanju, udesu ili ozbiljnoj nezgodi vazduhoplova dežurni vatrogasac u operativno-komunikacionom centru je dužan da:
1) odmah da znak za uzbunu i obavesti rukovodioca akcije gašenja požara i spasavanja o nastaloj situaciji;
2) obavesti medicinsko obezbeđenje na aerodromu i spasilačko-koordinacioni centar;
3) odmah po dobijenom nalogu rukovodioca akcije gašenja požara i spasavanja obavesti obližnje vatrogasne jedinice;
4) bez odlaganja preduzme mere propisane opštim aktom o organizaciji, radu i postupanju spasilačko-vatrogasne službe.
Dežurni vatrogasac u operativno-komunikacionom centru vodi dnevnik o primljenim obaveštenjima iz stava 3. ovog člana, u koji upisuje dan i vreme prijema obaveštenja, zonu u kodiranoj karti rejona aerodroma i podatke o licu koje je dalo obaveštenje.
Mere zaštite od požara kod punjenja vazduhoplova gorivom iz auto-cisterne
Vazduhoplov sme da se puni gorivom iz auto-cisterne na aerodromu ako su prethodno preduzete sledeće mere zaštite od požara:
1) da je auto-cisterna spojena s vazduhoplovom kablom za izjednačavanje potencijala;
2) da je auto-cisterna postavljena tako da ne ometa prilaz spasilačko-vatrogasnim vozilima;
3) da auto-cisterna ne ometa evakuaciju iz vazduhoplova u slučaju požara;
4) da postoji slobodan prostor za prolazak auto-cisterne u vanrednoj situaciji;
5) da se motor auto-cisterne ne nalazi ispod krila vazduhoplova.
Druga vozila koja služe opsluživanju vazduhoplova ne smeju da se nalaze ispod krila vazduhoplova niti da ometaju prilaz spasilačko-vatrogasnim vozilima.
Ako se vazduhoplov puni avio-benzinom, pored mera koje su propisane u stavu 1. ovog člana, auto-cisterna i druga vozila koja opslužuju vazduhoplov moraju da imaju hvatač varnica na izduvnoj cevi.
Punjenje vazduhoplova gorivom se mora odmah prekinuti ako se otkrije prisustvo gorivih para u vazduhoplovu ili ako nastanu druge opasnosti.
Vazduhoplov ne sme da se puni gorivom ako su u zoni aerodroma osmotreni grmljavinski oblaci, i to u krugu poluprečnika do 8 km od referentne tačke aerodroma.
Ako su osmotreni grmljavinski oblaci u okolini aerodroma, i to u pojasu širine poluprečnika od 8 km do 16 km od referentne tačke aerodroma, punjenje goriva se vrši uz pojačane mere opreznosti (smanjenje brzine punjenja goriva i sl).
Meteorološke službe na aerodromu dostavljaju informaciju o osmotrenim grmljavinskim oblacima nadležnoj službi aerodroma, koja o tome obaveštava službe za punjenje vazduhoplova gorivom i izriče zabranu punjenja goriva.
Zabrane koje su na snazi za vreme punjenja vazduhoplova gorivom
Za vreme punjenja vazduhoplova gorivom u zonama opasnosti zabranjeno je:
1) držanje otvorenog plamena;
2) rad sa otvorenim plamenom (zavarivanje i sl.) i užarenim predmetima;
3) pušenje i upotreba sredstava za paljenje (upaljači, šibice i sl.);
4) rad sa alatom koji varniči;
5) startovanje vozila i drugih pomoćnih električnih postrojenja, dok se punjenje ne završi;
6) postavljanje nadzemnih električnih vodova, bez obzira na napon;
7) rad motora auto-cisterne za vreme utakanja, pretakanja ili istakanja zapaljivih tečnosti, ako auto-cisterna na izduvnim cevima nema hvatač varnica, a vazduhoplov se puni avio-benzinom, izuzev ako se motor auto-cisterne upotrebljava za pogon pumpi ili drugih uređaja za pretakanje goriva.
Cevovodi, cevni spojevi, armature i oprema za punjenje moraju da se održavaju i da budu zaštićeni od oštećenja i nekontrolisanog isticanja zapaljive tečnosti.
Mere bezbednosti u slučaju curenja ili prosipanja veće količine goriva
Ako se pri punjenju vazduhoplova gorivom primeti curenje goriva ili se gorivo prospe moraju da se preduzmu sledeće mere bezbednosti:
1) momentalno obustavljanje operacije punjenja;
2) lice koje nadgleda opsluživanje vazduhoplova na platformi (supervajzer) i posada vazduhoplova moraju da budu odmah upozoreni;
3) zemaljski agregat za napajanje i drugi uređaji ili električni motori opreme u zoni opsluživanja gorivom moraju da se ugase;
4) osoblje koje pruža usluge zemaljskog opsluživanja mora da napusti zonu opsluživanja gorivom;
5) spasilačko-vatrogasna služba mora da bude upozorena;
6) ako je jedan od motora vazduhoplova u radu, mora odmah da se ugasi;
7) ako se proceni da je potrebno, vazduhoplov mora da se prevuče na bezbedniju poziciju;
8) prosuto gorivo mora da se odstrani;
9) sredstva za brisanje i čišćenje se, posle upotrebe, stavljaju u posebne hermetički zatvorene kante, koje moraju da se prevoze odvojeno od drugih otpadaka.
Na aerodromu mora da bude vidno istaknut broj telefona spasilačko-vatrogasne službe na aerodromu.
Na svakom izlazu iz pristanišne zgrade, koji je određen za izlaz putnika na platformu, moraju da budu istaknuti uočljivi natpisi ili znaci o zabrani pušenja.
Prilazni putevi za spasilačko-vatrogasna vozila
U zavisnosti od položaja aerodroma i topografskih uslova, na aerodromu moraju da postoje prilazni putevi za spasilačko-vatrogasna vozila, povezani sa lokalnim putevima, a u cilju omogućavanja brzog pristupa vozilima na udaljenost od najmanje 1.000 m od praga poletno-sletne staze i postizanja vremena odziva iz člana 36. stav 3. ovog pravilnika.
Ako na aerodromu postoji ograda, ona mora da ima prolaze koji se lako i brzo otvaraju.
Radi što efikasnije intervencije spasilačko-vatrogasna služba na aerodromu mora da raspolaže kartom sa ucrtanim putevima i preprekama, koja prikazuje zonu aerodroma veličine 6 km x 9 km.
Topografska karta aerodroma i karta zone aerodroma
Operater aerodroma koji je namenjen za obavljanje javnog avio-prevoza mora da obezbedi kodiranu topografsku kartu aerodroma i kodiranu kartu zone aerodroma, sa uputstvom o načinu njihovog korišćenja, kao i da svake godine vrši njihovo ažuriranje.
Topografska karta aerodroma, izrađena u razmeri 1:25.000, mora da obuhvati zonu oko aerodroma u poluprečniku od 8 km od referentne tačke aerodroma.
Na karti zone aerodroma, izrađenoj u razmeri 1:5.000, moraju da se naznače objekti, instalacije, prilazni putevi, prepreke i drugi podaci od značaja za rad spasilačko-vatrogasne službe, odnosno obezbeđenja.
Topografska karta aerodroma i karta zone aerodroma, sa uputstvima za njihovo korišćenje, moraju da se nalaze u prostoriji spasilačko-vatrogasne službe, prostoriji nadležne jedinice kontrole letenja, ambulanti za hitnu medicinsku pomoć, kao i u svim spasilačko-vatrogasnim i sanitetskim vozilima.
Topografska karta aerodroma, sa uputstvom o načinu njenog korišćenja, se dostavlja i okolnim vatrogasnim jedinicama.
V PREGLEDI I ODRŽAVANJE AERODROMA
Plan i program pregleda i održavanja aerodroma
Operater aerodroma je dužan da na aerodromu obezbedi pregled poletno-sletnih, rulnih i drugih staza, platformi, objekata, instalacija, uređaja i opreme koji omogućavaju bezbedno poletanje, sletanje i kretanje vazduhoplova (u daljem tekstu: pregled aerodroma), kao i njihovo održavanje.
Operater aerodroma je dužan da izradi plan i program pregleda i održavanja aerodroma, kao deo aerodromskog priručnika.
Vrste pregleda aerodroma
Pregled aerodroma može da bude redovan i vanredan.
Redovni pregledi aerodroma mogu da budu dnevni i periodični.
Dnevni pregledi se vrše u danima kada se aerodrom koristi, a periodični pregledi se obavljaju u definisanim vremenskim intervalima.
Vanredan pregled aerodroma se vrši uvek kada nastanu značajne promene uslova ili stanja površina za kretanje vazduhoplova i s njima povezanih sadržaja, a naročito:
1) posle oluje sa jakim vetrom ili padavinama;
2) u slučaju prosipanja goriva, ulja ili maziva;
3) posle košenja trave u zoni površina za kretanje vazduhoplova;
4) posle izvođenja građevinskih radova na aerodromu;
5) u slučaju promene bilo kojih drugih uslova za koje se na osnovu iskustva i poznavanja lokalnih uslova zna da su bitni;
6) po prijavi.
Ako se prilikom pregleda aerodroma uoče nepravilnosti koje ugrožavaju bezbednost vazdušnog saobraćaja, a koje nije moguće odmah otkloniti, operater aerodroma je dužan da privremeno obustavi korišćenje aerodroma.
Dnevni pregled aerodroma
Dnevni pregled aerodroma obuhvata pregled stanja površina za kretanje vazduhoplova i sa njima povezanih sadržaja, a naročito utvrđivanje:
1) postojanja neravnina, pukotina i drugih oštećenja na poletno-sletnoj stazi, rulnoj stazi i platformi, kao i visine trave na zatravljenim površinama aerodroma;
2) prisustva stranih predmeta na površinama za kretanje vazduhoplova i površinama sa kojima se one graniče;
3) postojanja vode, snega, lapavice ili leda na poletno-sletnoj stazi, rulnoj stazi i platformi;
4) postojanja smetova ili nanosa snega neposredno uz poletno-sletnu stazu, rulnu stazu i platformu;
5) stanja prepreka na aerodromu i njegovoj okolini;
6) stanja vizuelnih sredstava na aerodromu;
7) stanja primarnog i sekundarnog napajanja električnom energijom;
8) uticaja građevinskih i drugih radova na održavanju na odvijanje vazdušnog saobraćaja na aerodromu;
9) prisustva goriva, maziva ili hemijskih sredstava za odleđivanje i sprečavanje zaleđivanja na površinama za kretanje vazduhoplova;
10) ostalih opasnosti koje mogu da utiču na bezbedno odvijanje vazdušnog saobraćaja.
Dnevni pregled aerodroma se vrši najmanje jednom dnevno ako je poletno-sletna staza kodnog broja 1 ili 2, odnosno najmanje dva puta dnevno ako je poletno-sletna staza kodnog broja 3 ili 4, osim u zimskim uslovima kada se, po potrebi, pregledi vrše i češće.
Pregled aerodroma se obavlja tako da ne ometa odvijanje vazdušnog saobraćaja.
Izveštavanje o pregledu površina za kretanje vazduhoplova i sistema svetlosnog obeležavanja
Operater aerodroma koji je namenjen za javni avio-prevoz dostavlja nadležnoj jedinici kontrole letenja izveštaj o pregledu površina za kretanje vazduhoplova i sistema svetlosnog obeležavanja na obrascu iz Priloga 11, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
U pogledu prisustva vode na površini centralnog dela poletno-sletne staze u izveštaju iz stava 1. ovog člana koriste se sledeći izrazi:
1) suvo - označava da je površina kolovoznog zastora poletno-sletne staze suva;
2) vlažno - označava da je promenjena boja dela ili cele površine kolovoznog zastora poletno-sletne staze usled pojave vlage;
3) mokro - označava da je površina kolovoznog zastora poletno-sletne staze natopljena, ali da nema stajaće vode;
4) lokve/barice - označava da se na kolovoznom zastoru poletno-sletne staze vide veće lokve stajaće vode;
5) poplavljeno/vodeni sloj - označava da se na kolovoznom zastoru poletno-sletne staze vide veće površine stajaće vode.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, izveštaj o pregledu u zimskim uslovima operater aerodroma dostavlja na SNOWTAM obrascu u skladu sa propisom kojim se uređuje vazduhoplovno informisanje.
Ako aerodrom nije namenjen za javni avio-prevoz operater aerodroma obaveštava nadležnu jedinicu kontrole letenja samo o pogoršanju stanja poletno-sletnih, rulnih i drugih staza, platformi, objekata, instalacija, uređaja i opreme na aerodromu.
Liste pregleda
O izvršenim pregledima aerodroma operater aerodroma je dužan da vodi liste izvršenih pregleda koje moraju da sadrže najmanje sledeće podatke:
1) datum i vreme pregleda;
2) podatke o licu koje je izvršilo pregled;
3) stanje koje je utvrđeno prilikom pregleda;
4) ocenu upotrebljivosti pregledanih sadržaja.
Osoblje koje vrši pregled i kontrolu ispravnosti površina za kretanje vazduhoplova
Pregled i kontrolu ispravnosti površina za kretanje vazduhoplova na aerodromima koji su namenjeni za obavljanje javnog avio-prevoza vrši osoblje koje poseduje odgovarajuću potvrdu o obučenosti, a na ostalim aerodromima lica koja odredi operater aerodroma u aerodromskom priručniku.
2. Pregled površina za kretanje vazduhoplova sa kolovoznim zastorom na aerodromu koji je namenjen za javni avio-prevoz
Izveštavanje o stanju površine poletno-sletne staze i kontaminirajućim materijama
U pogledu izveštavanja o stanju površine poletno-sletne staze, opisa stanja površine poletno-sletne staze i prisustva kontaminirajućih materija na toj površini shodno se primenjuju odredbe ADR.OPS.A.060 i ADR.OPS.A.065 iz Aneksa IV Pravilnika o uslovima i postupku za izdavanje sertifikata aerodroma ("Službeni glasnik RS", br. 11/17, 16/19 i 78/21), kao i obrasci NOTAM i SNOWTAM iz Dodataka 1 i 2 Aneksa IV istog propisa.
Čl. 52-55
(Brisano)
Sadržina održavanja
Održavanje aerodroma obuhvata najmanje sledeće:
1) održavanje kolovoznih zastora i ostalih površina na zemlji i sistema za odvodnju;
2) održavanje vizuelnih sredstava za navigaciju i elektro-energetskih sistema;
3) održavanje ograde i drugih sredstava kontrole pristupa;
4) održavanje opreme i vozila neophodnih za aerodromske operacije;
5) održavanje aerodromskih objekata;
6) održavanje instalacija i uređaja namenjenih za prihvat i otpremu putnika, prtljaga, pošte i robe.
O sprovedenim radovima na održavanju aerodroma operater aerodroma vodi evidenciju.
Operater aerodroma je dužan da izradi procedure za održavanje aerodroma.
U pogledu održavanja vizuelnih sredstava za navigaciju i elektro-energetskih sistema shodno se primenjuju odredbe ADR.OPS.B.065 i ADR.OPS.C.015 iz Aneksa IV Pravilnika o uslovima i postupku za izdavanje sertifikata aerodroma ("Službeni glasnik RS", br. 11/17, 16/19 i 78/21).
Čišćenje površina za kretanje vazduhoplova
Operater aerodroma je dužan da organizuje čišćenje površina za kretanje vazduhoplova, zaštitnih pojaseva, osnovnih staza i zaštitnih površina kraja poletno-sletne staze (RESA) radi izbegavanja oštećenja motora vazduhoplova, kao i izbegavanja nanošenja nečistoće na površine za kretanje vazduhoplova.
Održavanje koeficijenta trenja
Ako se na aerodromu koji je namenjen za javni avio-prevoz koeficijent trenja na površini poletno-sletne staze sa kolovoznim zastorom pokrivene vodom smanji ispod graničnih vrednosti, operater aerodroma preduzima mere za poboljšanje uslova kočenja (povećanje rapavosti, obnavljanje zastora, čišćenje) i obaveštava pružaoca usluga vazduhoplovnog informisanja o tome da je poletno-sletna staza klizava kada je pokrivena vodom.
Granične vrednosti održavanja se određuju prema tabeli iz Priloga 14, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, a detaljnija uputstva o načinu provere uslova kočenja su data u Priručniku za aerodromske službe (ICAO Dokument broj 9137-AN/898), koji je dostupan putem interneta.
Održavanje oznaka
Ako na površinama za kretanje vazduhoplova nije uočljiva boja na više od 30 % površine oznake usled naslaga gume, drugih nečistoća, oštećenja ili promene osnovne boje, operater aerodroma mora da izvrši popravku i obnavljanje takve oznake.
Održavanje površina bez kolovoznog zastora
Poprečni i uzdužni nagibi na površinama bez kolovoznog zastora moraju se održavati tako da ne iznose više od 2%.
Površine bez kolovoznog zastora moraju da budu stabilizovane i da se održavaju tako da izdrže opterećenja vazduhoplova za koje su predviđene.
Na površinama bez kolovoznog zastora ne sme da bude neravnina većih od 5 cm, mereno ravnjačom dužine 3 m u bilo kom smeru.
Operater aerodroma je dužan da održava visinu trave tako da:
1) visina trave na travnatim poletno-sletnim stazama, rulnim stazama i platformama ne bude veća od 10 cm;
2) visina trave na površinama osnovne staze poletno-sletne staze ne bude veća od 20 cm.
Operater aerodroma je dužan da pokošenu travu ukloni.
Održavanje i čišćenje površina za kretanje vazduhoplova u zimskim uslovima
Operater aerodroma je dužan da organizuje čišćenje i održavanje površina za kretanje vazduhoplova u zimskim uslovima i da izradi o tome odgovarajuće procedure.
Pre početka zimskog perioda operater aerodroma je dužan da sačini plan čišćenja i održavanja površina za kretanje vazduhoplova u zimskim uslovima, sa načinom uklanjanja snega, leda, lapavice i slane, razrađenim prioritetima, postupcima, sastavom i radnim vremenom ekipa, odgovarajućom mehanizacijom i sredstvima (tip i broj mašina, sredstva za odleđivanje i sprečavanje zaleđivanja i drugo).
Radi obeležavanja površina za kretanje vazduhoplova koje su pokrivene snegom, pre početka perioda snežnih padavina moraju se postaviti markeri za sneg.
Čišćenje površina za kretanje vazduhoplova započinje odmah posle pokrivanja kolovoznog zastora padavinama, odnosno najkasnije kada pokrivač dostigne debljinu od 15 mm (u slučaju vode ili lapavice), 20 mm ako je u pitanju vlažan sneg, odnosno 50 mm ako je u pitanju suv sneg.
Visina snežnog pokrivača na površinama zaštitnih pojaseva osnovne staze, zavisno od tipa vazduhoplova koji koristi aerodrom, mora da bude tolika da krila vazduhoplova bezbedno nadvišavaju snežni pokrivač, tako da turbine motora vazduhoplova ne mogu da usisaju sneg i led.
Visina snega na površinama iza obeleženih spoljnih ivica površina za kretanje vazduhoplova (tj. iza oznaka ivica površina za kretanje vazduhoplova ili iza svetiljki ivičnog svetla, ako su postavljene) ne sme da bude veća od visina koje su date u Prilogu 15, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Sneg oko svetiljki svih sistema svetlosnog obeležavanja mora da se očisti tako da svetiljke budu uočljive.
Ako na aerodromu dođe do zaleđivanja površina za kretanje vazduhoplova, vrši se odleđivanje u skladu sa procedurama operatera aerodroma.
Nakon završetka čišćenja površina za kretanje vazduhoplova, operater aerodroma koji je namenjen za javni avio-prevoz je dužan da izvrši merenje koeficijenta trenja na poletno-sletnoj stazi, a po potrebi i na rulnim stazama i platformama.
Operater aerodroma koji je namenjen za javni avio-prevoz je dužan da u Zborniku vazduhoplovnih informacija (AIP) objavi informacije o raspoloživosti opreme za uklanjanje snega i o tipu materijala koji se koristi za tretiranje površine za kretanje vazduhoplova.
Svetla koja mogu da ugroze bezbednost vazduhoplova
Svetlo na zemlji u blizini aerodroma koje ne služi za potrebe vazduhoplova, a koje može da ugrozi bezbednost vazduhoplova, mora da bude ugašeno ili zaklonjeno da bi se eliminisao izvor opasnosti.
VI POSEBNI USLOVI KOJI SE ODNOSE NA AERODROME SA TRAVNATOM POLETNO-SLETNOM STAZOM I AERODROME NA VODI
Za vreme korišćenja aerodroma sa travnatom poletno-sletnom stazom površine za kretanje vazduhoplova moraju da budu obeležene oznakama koje omogućavaju jasno uočavanje iz vazduhoplova i koje ne izazivaju zabunu.
Oznake iz stava 1. ovog člana mogu da budu nepokretne i/ili pokretne.
Nepokretne oznake travnate poletno-sletne staze i rulne staze su ugaonici, trake, linije i strelice.
Pragovi poletno-sletne staze se obeležavaju ugaonicima čiji su kraci dužine 6 m i širine 1 m.
Ivice poletno-sletne staze se obeležavaju trakama dužine 4 m i širine 1 m, koje se postavljaju na rastojanju od najviše 50 m.
Nepokretne oznake poletno-sletne staze moraju da budu bele boje, a nepokretne oznake rulne staze moraju da budu žute boje.
Ugaonici i trake se izrađuju od betona, tucanika i drugog pogodnog materijala i moraju da budu u nivou sa okolnim terenom.
Izmešteni prag travnate poletno-sletne staze se obeležava strelicama na način prikazan na slici br. 1, a sve ostale nevažeće oznake moraju da budu zaklonjene.
Slika br. 1 je data u Prilogu 16, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Kaopokretne oznake travnate poletno-sletne staze i rulne staze mogu da se koriste zastavice, konusi, zarubljene piramide, prizme i slično, čija visina mora da bude takva da elisa vazduhoplova ne može da dođe u kontakt sa oznakom.
Uglovi praga poletno-sletne staze se obeležavaju postavljanjem po jedne oznake crvene boje.
Bočne ivice poletno-sletne staze se obeležavaju oznakama bele ili crveno-bele boje, koje se postavljaju na međusobnom rastojanju od najviše 50 m.
Rulne staze i prostor za parkiranje vazduhoplova se obeležavaju oznakama žute boje.
Pokretne oznake moraju da budu izrađene od krtog, lako lomljivog materijala ili nekog mekog materijala koji ne može da ugrozi bezbednost vazduhoplova ili da prouzrokuje njegovo oštećenje.
Prepreke i druga opasna mesta izvan poletno-sletne staze koja mogu da ugroze bezbednost letenja se obeležavaju oznakama crvene boje.
Oznake neupotrebljivosti poletno-sletne staze i rulne staze
Na aerodromu sa travnatom poletno-sletnom stazom postavlja se oznaka u obliku krsta, čiji su kraci dužine 6 m i širine 0,9 m, a koja treba da ukaže pilotu na poletno-sletnu stazu ili rulnu stazu koja nije u upotrebi.
Oznaka neupotrebljivosti mora da bude napravljena od platna ili drugog pogodnog materijala.
Oznake neupotrebljivosti na poletno-sletnoj stazi su bele boje, a na rulnoj stazi su žute boje.
Obeležavanje aerodroma na vodi
Poletno-sletna staza aerodroma na vodi se obeležava na sledeći način:
1) ivice poletno-sletne staze moraju da se obeleže bovama bele boje ili druge boje koja je na vodenoj površini lako uočljiva;
2) bove moraju da budu postavljene na međusobnom rastojanju od najviše 50 m;
3) uglovi poletno-sletne staze moraju da budu obeleženi bovama crvene boje;
4) bove moraju da budu minimalnog prečnika 50 cm, prvenstveno u obliku lopte ili konusa i izrađene od plastike ili drugog sličnog materijala;
5) u vreme korišćenja aerodroma sve bove moraju da se nalaze na površini vode, pričvršćene za dno užetom sa kontrategom.
Prepreke i druga opasna mesta izvan poletno-sletne staze aerodroma na vodi koja mogu da ugroze bezbednost letenja se obeležavaju bovama ili zastavicama crvene boje.
Vodena površina namenjena za parkiranje vazduhoplova (sidrenje) se obeležava žutim bovama.
VII POSTUPAK IZDAVANJA DOZVOLE ZA KORIŠĆENJE AERODROMA
Podnošenje zahteva i dokumentacija za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma
Pravno ili fizičko lice koje namerava da postane operater aerodroma podnosi Direktoratu zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma.
Uz zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma podnosilac zahteva je dužan da dostavi sledeću dokumentaciju:
1) aerodromski priručnik (dva primerka u pisanoj formi i jedan primerak u elektronskoj formi);
2) program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu;
3) ispravu (u originalu ili overenom prepisu) kojom podnosilac zahteva dokazuje pravo korišćenja zemljišta na kome se nalazi aerodrom;
4) situacioni plan aerodroma (sa ucrtanim površinama za kretanje vazduhoplova, objektima, preprekama, oznakama katastarskih parcela i sl), izrađen od strane lica ovlašćenog za poslove premera;
5) ime, prezime i odgovarajuće informacije o odgovornom rukovodiocu;
6) sva predložena odstupanja od utvrđenih sertifikacionih zahteva, sa vazduhoplovnom studijom kojom se dokazuje da ta odstupanja neće nepovoljno uticati na bezbednost vazdušnog saobraćaja;
7) drugu dokumentaciju koja je potrebna da bi se odlučilo o zahtevu.
Direktorat pribavlja mišljenje pružaoca usluga kontrole letenja u pogledu mogućnosti izrade navigacionih postupaka za aerodrom.
Aerodromski priručnik - opšte odredbe
Operater aerodroma izrađuje i ažurira aerodromski priručnik.
Aerodromski priručnik sadrži osnovne podatke o operateru i lokaciji aerodroma, objektima, opremi i službama na aerodromu, organizaciji i rukovođenju aerodromom, uključujući i sistem upravljanja bezbednošću, operativne procedure za korišćenje i održavanje aerodroma, kao i druge podatke od značaja za bezbedno odvijanje vazdušnog saobraćaja na aerodromu.
Aerodromski priručnik može da predstavlja jedinstven dokument ili da se sastoji od odvojenih delova.
Svaku izmenu ili novo izdanje aerodromskog priručnika operater aerodroma je dužan da dostavi Direktoratu.
Operater aerodroma obezbeđuje da njegovo operativno osoblje, kao i operativno osoblje drugih subjekata koji obavljaju delatnosti na aerodromu, ima jednostavan pristup aerodromskom priručniku ili delovima tog priručnika koji se odnose na njihove dužnosti i odgovornosti, kao i da najmanje jedna kopija važećeg izdanja aerodromskog priručnika bude dostavljena pružaocu usluga u vazdušnom saobraćaju i pružaocu usluga zemaljskog opsluživanja, ako oni postoje na tom aerodromu.
Struktura i sadržaj aerodromskog priručnika
Sadržaj aerodromskog priručnika je sledeći:
1) Opšti deo;
2) Sistem upravljanja aerodromom i zahtevi u vezi sa kvalifikacijama i obukom;
3) Pojedinosti o položaju aerodroma;
4) Podaci o aerodromu koji se dostavljaju pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja;
5) Pojedinosti o operativnim procedurama aerodroma, njegovoj opremi i bezbednosnim merama.
Detaljnije uputstvo u pogledu strukture i sadržaja aerodromskog priručnika je dato u Prilogu 17, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Po prijemu zahteva za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma, Direktorat sprovodi osnovnu proveru kojom se utvrđuje da li podnosilac zahteva ispunjava uslove za izdavanje dozvole.
Osnovna provera obuhvata:
1) procenu dostavljene dokumentacije;
2) proveru na licu mesta;
3) izradu izveštaja o sprovedenoj proveri (uključujući eventualne nepravilnosti i korektivne mere za njihovo otklanjanje);
4) donošenje konačne odluke o ishodu provere.
Provera na licu mesta predstavlja neposredan pregled objekata i opreme aerodroma i aerodromskih službi koju Direktorat vrši nakon što operater aerodroma dostavi potrebnu dokumentaciju.
Provera na licu mesta traje dok se ne utvrdi tačnost podataka iz te dokumentacije i njihova usklađenost sa propisanim uslovima.
Izveštaj o sprovedenoj proveri
Po završenoj proveri na licu mesta, ovlašćena lica Direktorata (proverivači) sačinjavaju pismeni izveštaj o izvršenoj proveri, koji sadrži činjenično stanje, kao i opisane i dokumentovane nepravilnosti, ako su one utvrđene tokom provere.
Proverivači vrše klasifikaciju utvrđenih nepravilnosti iz stava 1. ovog člana na:
1) nalaze kategorije 1, ako je utvrđena nepravilnost koja smanjuje ili ozbiljno ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja;
2) nalaze kategorije 2, ako je utvrđena nepravilnost koja bi mogla da smanji ili potencijalno ugrozi bezbednost vazdušnog saobraćaja.
Izveštaj o sprovedenoj proveri se dostavlja direktoru Direktorata i objektu provere najkasnije 30 dana od dana kada je završena provera na licu mesta.
Ako su u izveštaju o sprovedenoj proveri utvrđene nepravilnosti koje je moguće otkloniti, Direktorat nalaže objektu provere da predloži korektivne mere za otklanjanje nepravilnosti i rokove za njihovo preduzimanje.
Direktorat procenjuje korektivne mere koje je predložio objekat provere i prihvata ih ako su pogodne za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, a objekat provere je dužan da primeni korektivne mere koje je Direktorat prihvatio.
Direktorat vrši verifikaciju izvršenja prihvaćenih korektivnih mera na osnovu dokaza koje je dostavio objekat provere ili na osnovu provere na licu mesta.
Konačna odluka o ishodu provere
Direktorat donosi rešenje kojim se izdaje dozvola za korišćenje aerodroma i odobrava aerodromski priručnik ako u izveštaju o izvršenoj proveri nisu utvrđene nepravilnosti koje se klasifikuju kao nalazi kategorije 1 ili 2.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako su u izveštaju o izvršenoj proveri utvrđene nepravilnosti koje je Direktorat klasifikovao kao nalaz kategorije 2, dozvola za korišćenje aerodroma se može izdati pod uslovom da je podnosilac zahteva izvršio procenu rizika i da je predložio korektivne mere za otklanjanje nepravilnosti, rokove za njihovo preduzimanje, kao i mere za umanjenje ili otklanjanje rizika, a da je te mere i rokove Direktorat procenio kao prihvatljive za otklanjanje nepravilnosti.
Direktorat donosi rešenje kojim se odbija zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma u sledećim slučajevima:
1) ako i nakon dva zahteva proverivačima nije omogućen pristup objektima, opremi, uređajima, projektima, ispravama ili drugoj dokumentaciji podnosioca zahteva ili im nije omogućeno da uzmu sve izjave potrebne da bi se utvrdilo činjenično stanje;
2) ako su u izveštaju o sprovedenoj proveri utvrđene nepravilnosti zbog kojih nije moguće izdati dozvolu za korišćenje aerodroma, a koje nije moguće otkloniti korektivnim merama;
3) ako podnosilac zahteva ne predloži korektivne mere u roku od 30 dana, računajući od dana kada je primio izveštaj o sprovedenoj proveri koji sadrži nalog za predlaganje korektivnih mera;
4) ako podnosilac zahteva u roku koji je sporazumno određen ne primeni korektivne mere koje je prihvatio Direktorat.
VIII DOZVOLA ZA KORIŠĆENJE AERODROMA - VAŽENJE, IZMENA, SUSPENZIJA, STAVLJANJE VAN SNAGE, PRENOS DOZVOLE I PRIVREMENA DOZVOLA
Važenje dozvole za korišćenje aerodroma
Dozvolu za korišćenje aerodroma Direktorat izdaje na neodređeno vreme, osim u slučaju izdavanja privremene dozvole za korišćenje aerodroma u skladu sa članom 81. ovog pravilnika.
Nakon izdavanja dozvole za korišćenje aerodroma Direktorat vrši periodične provere kojima se utvrđuje da li aerodrom i operater aerodroma i dalje ispunjavaju uslove pod kojima je dozvola za korišćenje aerodroma izdata.
Odredbe ovog pravilnika koje se odnose na sprovođenje osnovne provere shodno se primenjuju na sprovođenje periodične provere.
Periodične provere se sprovode najmanje svake treće godine.
Sadržaj specifikacije dozvole za korišćenje aerodroma
Aerodrom se može koristiti u vazdušnom saobraćaju samo u skladu sa uslovima koje Direktorat odredi u specifikaciji dozvole za korišćenje aerodroma.
Specifikacija dozvole za korišćenje aerodroma obuhvata:
1) lokaciju, nadmorsku visinu i referentnu tačku aerodroma;
2) uslove za korišćenje (VFR/IFR, dan/noć) i posebna ograničenja;
3) dimenzije, pravac pružanja i vrstu podloge poletno-sletne staze i osnovne staze poletno-sletne staze za aerodrome i deklarisane dužine;
4) referentni kod aerodroma;
5) namenu aerodroma;
6) opseg operacija vazduhoplova koji zahtevaju aerodrom višeg referentnog kodnog slova;
7) pružanje usluga upravljanja platformom (da/ne);
8) spasilačko-vatrogasni nivo zaštite.
Izmena dozvole za korišćenje aerodroma i upravljanje promenama
Ako operater aerodroma, u toku važenja dozvole za korišćenje aerodroma, namerava da izvrši izmene na aerodromu koje mogu da utiču na specifikaciju dozvole, on je dužan da najkasnije 60 dana pre planirane promene stanja podnese Direktoratu zahtev za izmenu dozvole, sa dokumentacijom na kojoj zasniva svoj zahtev.
Na osnovu zahteva iz stava 1. ovog člana Direktorat sprovodi proveru u obimu koji je neophodan da bi se donela odluka o izmeni dozvole za korišćenje aerodroma.
Ako operater aerodroma namerava da izvrši izmene na aerodromu koje ne utiču na specifikaciju dozvole, ali mogu značajno da utiču na elemente sistema upravljanja ili na opremu aerodroma koja je bitna za bezbednost i obezbeđivanje, on je dužan da pre sprovođenja izmene podnese Direktoratu zahtev za odobrenje izmene, sa dokumentacijom na kojoj zasniva svoj zahtev.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, ako to nalažu interesi bezbednosti ili obezbeđivanja, operater aerodroma može bez odlaganja da sprovede nameravanu izmenu, pod uslovom da je podneo Direktoratu zahtev za njeno odobrenje.
O svim ostalim izmenama na aerodromu koje ne zahtevaju prethodno odobrenje, operater aerodroma obaveštava Direktorat na način utvrđen procedurom koja je deo aerodromskog priručnika.
Suspenzija dozvole za korišćenje aerodroma
Direktorat suspenduje dozvolu za korišćenje aerodroma ako utvrdi da su aerodrom ili operater aerodroma privremeno prestali da ispunjavaju propisane uslove.
Suspenzija dozvole za korišćenje aerodroma traje najduže 12 meseci, počev od dana kada je operateru aerodroma dostavljeno rešenje o suspenziji dozvole i može da bude potpuna ili delimična.
Rešenjem o potpunoj suspenziji dozvole za korišćenje aerodroma operateru se izriče potpuna zabrana korišćenja aerodroma za obavljanje vazdušnog saobraćaja, a rešenjem o delimičnoj suspenziji operateru aerodroma se ograničava korišćenje aerodroma.
Rešenjem o suspenziji dozvole za korišćenje aerodroma Direktorat može da naloži operateru aerodroma da u određenom roku otkloni uočene nepravilnosti radi ispunjenja propisanih uslova za važenje dozvole za korišćenje aerodroma.
Suspenzija dozvole za korišćenje aerodroma prestaje da važi istekom vremena na koje je izrečena ili rešenjem o ukidanju suspenzije, ako operater aerodroma otkloni uočene nepravilnosti pre isteka suspenzije i dostavi Direktoratu dokaz o tome.
Stavljanje van snage dozvole za korišćenje aerodroma
Direktorat stavlja van snage dozvolu za korišćenje aerodroma:
1) ako utvrdi da je dozvola za korišćenje aerodroma stečena na osnovu falsifikovane dokumentacije;
2) ako utvrdi da je operater aerodroma zloupotrebio dozvolu za korišćenje aerodroma;
3) ako aerodrom ili operater aerodroma trajno prestanu da ispunjavaju uslove propisane za izdavanje dozvole;
4) ako operater aerodroma do isteka suspenzije ne ispuni obaveze koje su mu naložene rešenjem o suspenziji;
5) ako se operater aerodroma odrekne dozvole za korišćenje aerodroma.
Izuzetno od stava 1. tačka 4) ovog člana, ako operater aerodroma do isteka suspenzije ne ispuni obaveze koje su mu naložene rešenjem o delimičnoj suspenziji, Direktorat donosi rešenje o izmeni dozvole za korišćenje aerodroma u skladu sa utvrđenom nepravilnošću koja je dovela do suspenzije.
Operater aerodroma koji je otvoren za javnu upotrebu i ima nameru da prestane sa radom na aerodromu je dužan da što je pre moguće, a najkasnije 60 dana pre planiranog prestanka aktivnosti na aerodromu, dostavi Direktoratu pisano obaveštenje o tome da se odriče dozvole za korišćenje aerodroma, kao i da o tome obavesti pružaoca usluga vazduhoplovnog informisanja.
Prenos dozvole za korišćenje aerodroma
Operater aerodroma (prenosilac dozvole) može, uz odobrenje Direktorata, da prenese važeću dozvolu za korišćenje aerodroma na drugo pravno ili fizičko lice (primalac dozvole) koje na taj način postaje operater aerodroma.
U slučaju prenosa dozvole za korišćenje aerodroma prenosilac dozvole je dužan da, najmanje 60 dana pre prestanka korišćenja aerodroma, obavesti u pisanom obliku Direktorat o tome da će prestati da koristi aerodrom na dan koji je određen u obaveštenju, kao i o nazivu primaoca dozvole.
U roku iz stava 2. ovog člana primalac dozvole podnosi Direktoratu pisani zahtev za odobrenje prenosa i uz zahtev podnosi:
1) ugovor o kupoprodaji, ugovor o koncesiji ili drugu ispravu kojom se dokazuje pravo svojine ili pravo korišćenja aerodroma;
2) izjavu operatera aerodroma kojom daje saglasnost za prenos, osim ako ta saglasnost proizilazi iz sadržine same isprave;
3) dokumentaciju koja se zahteva za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma.
Direktorat odobrava prenos dozvole za korišćenje aerodroma ako utvrdi da primalac dozvole ispunjava propisane uslove za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma.
Prenosilac dozvole za korišćenje aerodroma zadržava svu odgovornost za korišćenje aerodroma koji je predmet prenosa sve dok Direktorat ne odobri prenos dozvole za korišćenje aerodroma.
Ako odobri prenos dozvole, Direktorat izdaje dozvolu za korišćenje aerodroma primaocu dozvole kao novom operateru aerodroma i podatke o njemu unosi u evidenciju aerodroma.
Izdavanje privremene dozvole za korišćenje aerodroma
U toku postupka za izdavanje ili prenos dozvole za korišćenje aerodroma, Direktorat može, na predlog podnosioca zahteva za izdavanje, odnosno prenos dozvole, da izda privremenu dozvolu za korišćenje aerodroma.
Direktorat izdaje privremenu dozvolu za korišćenje aerodroma ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) ako je otpočeo postupak za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje ili prenos dozvole i pri tome postoji znatna verovatnoća da će se taj postupak pozitivno okončati;
2) ako je izdavanje privremene dozvole od javnog značaja i ne ugrožava odvijanje vazdušnog saobraćaja u pogledu bezbednosti i obezbeđivanja.
Privremena dozvola za korišćenje aerodroma važi najduže jednu godinu od dana izdavanja i prestaje da važi:
1) donošenjem rešenja o izdavanju dozvole za korišćenje aerodroma ili odbijanju zahteva za izdavanje te dozvole; ili
2) donošenjem rešenja kojim se odobrava prenos dozvole za korišćenje aerodroma ili odbija zahtev za prenos dozvole; ili
3) istekom vremena na koje je izdata.
Odredbe ovog pravilnika o uslovima pod kojima je operater dužan da koristi aerodrom primenjuju se i na imaoca privremene dozvole.
O izdavanju, izmeni, prenosu, suspenziji i stavljanju van snage dozvole za korišćenje aerodroma obaveštava se pružalac usluga vazduhoplovnog informisanja, radi objavljivanja tog podatka u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu.
Obrasci zahteva koji se podnose Direktoratu
Zahtev za izdavanje ili izmenu dozvole za korišćenje aerodroma, zahtev za prenos dozvole na drugog operatera i zahtev za izdavanje privremene dozvole za korišćenje aerodroma se podnose na obrascima čiji sadržaj i izgled utvrđuje direktor Direktorata.
Važenje dozvola izdatih pre stupanja na snagu Pravilnika
Operateri aerodroma koji na dan stupanja na snagu ovog pravilnika imaju važeću dozvolu za korišćenje aerodroma dužni su da se usklade sa odredbama ovog pravilnika u roku od deset meseci od stupanja na snagu ovog pravilnika, kao i da u navedenom roku Direktoratu dostave aerodromski priručnik i procedure za primenu mera obezbeđivanja.
Po isteku roka iz stava 1. ovog člana, Direktorat će po službenoj dužnosti izvršiti proveru ispunjenosti uslova za izdavanje dozvole.
U zavisnosti od ishoda provere iz stava 2. ovog člana, Direktorat će operaterima aerodroma izdati dozvolu za korišćenje aerodroma u skladu sa odredbama ovog pravilnika ili staviti van snage dozvolu za korišćenje aerodroma iz stava 1. ovog člana.
Prestanak važenja drugih propisa
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da važe Pravilnik o održavanju objekata, opreme i instalacija od značaja za bezbednost vazdušne plovidbe na aerodromu ("Službeni list SFRJ", broj 9/84), Pravilnik o vatrogasno-spasilačkoj službi i vatrogasno-spasilačkom obezbeđenju na aerodromima ("Službeni glasnik RS", br. 54/12 i 122/14) i Pravilnik o aerodromima ("Službeni glasnik RS", br. 23/12 i 60/12 - ispravka).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Priloge 1-17, koji su sastavni deo ovog pravilnika, objavljene u "Sl. glasniku RS", br. 23/2018, a izmenjene u "Sl. glasniku RS", br. 46/2022, možete pogledati OVDE