PRAVILNIKO BLIŽEM SADRŽAJU I SMERNICAMA ZA ODREĐIVANJE NACIONALNIH CILJEVA INTEGRISANOG NACIONALNOG ENERGETSKOG I KLIMATSKOG PLANA, NAČINU NJEGOVE IZRADE I IZVEŠTAVANJU O NJEGOVOJ REALIZACIJI("Sl. glasnik RS", br. 49/2022) |
Ovim pravilnikom bliže se uređuje sadržaj Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (u daljem tekstu: INEKP) i smernice za određivanje ciljeva iz člana 8a stav 2. tačka 2) Zakona o energetici, način izrade i izveštavanja.
Pojedini izrazi koji se upotrebljavaju u ovom pravilniku imaju značenje koje je određeno zakonom kojim se uređuju klimatske promene, zakonom kojim se uređuje energetika, zakonom kojim se uređuje energetska efikasnost i zakonom kojim se uređuju obnovljivi izvori energije.
Sastavni delovi ovog pravilnika, koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo su:
- Prilog 1 - Opšti okvir za integrisani nacionalni energetski i klimatski plan,
- Prilog 2 - Izveštaj o merama za ostvarivanje cilja kumulativne uštede energije.
Prvi INEKP koji obuhvata period od 2022. do 2030. godine, uključujući i projekcije do 2050. godine sadrži:
1) pregled procesa izrade INEKP, a koji obuhvata uvod, opis javnih konsultacija i učešće zainteresovanih strana i njihovih rezultata, kao i regionalne saradnje sa ugovornim stranama Energetske zajednice u pripremi plana;
2) opis nacionalnih ciljeva i doprinosa koji se odnose na oblasti: dekarbonizacija, energetska efikasnost, energetska sigurnost, unutrašnje energetsko tržište i istraživanje, inovacije i konkurentnost;
3) opis planiranih politika i mera koje se odnose na ostvarivanje odgovarajućih ciljeva i doprinosa iz tačke 2) ovog stava, kao i opšteg pregleda ulaganja potrebnih za ispunjavanje odgovarajućih ciljeva i doprinosa;
4) opis trenutnog stanja u oblastima dekarbonizacije, energetske efikasnosti, energetske sigurnosti, unutrašnjeg energetskog tržišta i istraživanja, inovacija i konkurentnosti, među ostalim u pogledu energetskog sistema i emisija sa efektom staklene bašte i njihovog uklanjanja putem ponora, kao i projekcija u pogledu ciljeva iz tačke 2) ovog stava sa već postojećim politikama i merama;
5) ako je primenjivo, opis regulatornih i neregulatornih prepreka i problema pri ispunjavanju ciljeva ili doprinosa povezanih sa energijom iz obnovljivih izvora i energetskom efikasnošću;
6) procenu efekata planiranih politika i mera za ostvarenje ciljeva iz tačke 2) ovog stava, uključujući njihovu usklađenost sa dugoročnim ciljevima smanjenja emisija sa efektom staklene bašte i dugoročnim strategijama u oblasti energetike i klime;
7) opšte procene efekata planiranih politika i mera na konkurentnost povezanu s pet oblasti iz člana 3. ovog pravilnika;
8) prilog u kojem su navedene metodologije i mere politike Republike Srbije za ostvarivanje cilja kumulativne uštede energije u skladu sa zakonom kojim se uređuju energetska efikasnost i racionalna upotreba energije i sa obavezama preuzetim potvrđenim međunarodnim sporazumima.
Sadržajem INEKP se:
1) ograničava administrativna složenost i troškovi za sve relevantne učesnike;
2) uzima u obzir međusobna povezanost pet oblasti iz člana 3. ovog pravilnika, naročito prvi princip energetske efikasnosti;
3) koriste pouzdani i dosledni podaci i pretpostavke u svih pet oblasti iz člana 3. ovog pravilnika, ako je relevantno;
4) ocenjuje broj domaćinstava u energetskom siromaštvu, uzimajući u obzir domaće energetske usluge potrebne za obezbeđenje osnovnih životnih standarda u odgovarajućem nacionalnom kontekstu, postojeću socijalnu politiku i druge relevantne politike, kao i okvirne smernice Sekretarijata Energetske zajednice o relevantnim pokazateljima energetskog siromaštva.
U slučaju da se, u skladu sa stavom 2. tačka 4) ovog člana, na osnovu procene proverljivih podataka utvrdi da postoji znatan broj domaćinstava u energetskom siromaštvu, INEKP sadrži nacionalni okvirni cilj smanjenja energetskog siromaštva. U INEKP se navode politike i mere kojima se rešava problem energetskog siromaštva, ako postoji, uključujući mere socijalne politike i druge relevantne nacionalne programe.
III SMERNICE ZA ODREĐIVANJE NACIONALNIH CILJEVA INEKP
Smernice za određivanje ciljeva i doprinosa za pet oblasti
INEKP sadrži nacionalne ciljeve koji se odnose na sledećih pet oblasti:
1) dekarbonizaciju koja sadrži podatke o emisijama gasova sa efektom staklene bašte i njihovo uklanjanje putem ponora kako bi se doprinelo ostvarenju cilja smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte na nivou čitave privrede Republike Srbije, i to:
(1) gde je to primenjivo za ostvarenje opštih ciljeva pet oblasti, posebnih ciljeva i dugoročnih obaveza Republike Srbije u pogledu emisija gasova sa efektom staklene bašte u skladu sa Pariskim sporazumom, zakonima kojima se uređuju klimatske promene, energetika, drugim aktima javnih politika u vezi sa navedenim zakonima, drugim opštim i posebnim ciljevima, uključujući sektorske ciljeve i ciljeve prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove,
(2) energija iz obnovljivih izvora i doprinosa tom cilju u pogledu udela energije iz obnovljivih izvora u finalnoj bruto potrošnji energije u 2030. godini, s okvirnom putanjom za taj doprinos od 2022. godine na dalje;
2) energetsku efikasnost u okviru koje je potrebno definisati:
(1) indikativni cilj energetske efikasnosti kao doprinos ostvarenju ciljeva u skladu sa obavezama Republike Srbije koje su preuzete potvrđenim međunarodnim sporazumima,
(2) cilj kumulativne uštede energije u finalnoj potrošnji koju treba ostvariti tokom perioda od 2024. do 2030. godine, a koja se utvrđuje u skladu sa obavezama Republike Srbije koje su preuzete potvrđenim međunarodnim sporazumima i proračunava u skladu sa podzakonskim aktom kojim se propisuje metodologija proračuna cilja kumulativne uštede energije,
(3) okvirne ključne etape dugoročne strategije za obnovu nacionalnog fonda stambenih i nestambenih zgrada, koje su u javnoj ili privatnoj svojini, plan s merljivim pokazateljima napretka utvrđenim na nacionalnom nivou, na dokazima utvrđenoj proceni očekivanih ušteda energije i širih koristi, kao i doprinos ostvarenju ciljeva, u skladu sa obavezama Republike Srbije koje su preuzete potvrđenim međunarodnim sporazumima,
(4) ukupnu neto površinu zgrada centralne vlasti koja će se energetski sanirati u periodu od 2022. do 2030. godine u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetska efikasnost i racionalna upotreba energije,
(5) cilj u pogledu ukupnog novog kapaciteta postrojenja za visokoefikasnu kogeneraciju do 500 kWe i kapaciteta od 500 kWe do 10 MWe;
3) energetska sigurnost u okviru koje je potrebno definisati nacionalne ciljeve u pogledu:
(1) jačanja diverzifikacije izvora energije i zaliha iz drugih zemalja, čija svrha može biti smanjenje zavisnosti uvoza energije,
(2) povećanja fleksibilnosti nacionalnog energetskog sistema,
(3) rešavanje pitanja ograničenog ili prekinutog snabdevanja energijom u svrhu poboljšanja otpornosti energetskog sistema, uključujući vremenski okvir za ostvarenje ciljeva;
4) unutrašnje energetsko tržište kojim se definiše:
(1) nivo međusobnog povezivanja električne energije kojim se teži u 2030. godini uzimajući u obzir cilj interkonekcije električne energije za 2030. godinu, pri čemu je nivo počev od 2025. godine definisan u saradnji sa ugovornim stranama i državama članicama Evropske unije na koje to ima uticaj, uzimajući u obzir indikatore hitnosti akcije na osnovu razlike u cenama na veleprodajnom tržištu, nominalni prenosni kapacitet interkonektora u odnosu na vršno opterećenje i instalirani proizvodni kapacitet iz obnovljivih izvora, kako je navedeno u Prilogu 1. Deo 1. Odeljak A, tačka 2.4.1 ovog pravilnika,
(2) ključne projekte za infrastrukturu za prenos električne energije i transport gasa, prema potrebi i projekte za modernizaciju, koji su potrebni za ostvarivanje ciljeva u okviru pet oblasti,
(3) nacionalne ciljeve povezane s drugim aspektima unutrašnjeg energetskog tržišta, kao: povećanja fleksibilnosti sistema, posebno kroz politike i mere u vezi s tržišno zasnovanim formiranjem cena u skladu sa zakonom; integracije tržišta i uparivanja s ciljem nastojanja da se poveća tržišni kapacitet postojećih interkonektora, pametnih mreža, agregacije, upravljanja potražnjom, skladištenja, distribuirane proizvodnje energije, otpremnih mehanizama, novu isporuku i ograničavanje snabdevanja i cenovnih signala u stvarnom vremenu, uključujući vremenski okvir za ostvarenje ciljeva, kao i druge nacionalne ciljeve povezane sa unutrašnjim energetskim tržištem, kako je utvrđeno u Prilogu 1. Deo 1. Odeljak A, tačka 2.4.3. ovog pravilnika;
5) istraživanje, inovacije i konkurentnost u okviru koje je potrebno definisati:
(1) nacionalne ciljeve i ciljeve za finansiranje javnih i ako su dostupni, privatnih istraživanja i inovacija povezanih s pet oblasti, uključujući, prema potrebi, vremenski okvir za ostvarivanje ciljeva,
(2) ako su dostupni, nacionalni ciljevi do 2050. godine koji se odnose na promociju tehnologija čiste energije.
Smernice za utvrđivanje ciljeva u oblasti energije iz obnovljivih izvora
Za utvrđivanje doprinosa za povećanje udela energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije u 2030. godini sa okvirnom putanjom za taj doprinos od 2022. godine na dalje, u skladu sa članom 5. stav 1. tačka 1) podtačka (2) ovog pravilnika, uzima se u obzir sledeće:
1) mere predviđene zakonom kojim se uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije, propisima donetim na osnovu njega, kao i mere koje se koriste u Evropskoj uniji;
2) mere donete kako bi se ostvario cilj za energetsku efikasnost;
3) ostale postojeće mere za promovisanje energije iz obnovljivih izvora;
4) obvezujući nacionalni cilj za 2020. godinu za energiju iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije;
5) sve relevantne okolnosti koje utiču na uvođenje energije iz obnovljivih izvora, kao što su:
(1) ekonomski uslovi i potencijal, uključujući BDP po stanovniku,
(2) potencijal za troškovno efikasno uvođenje energije iz obnovljivih izvora,
(3) geografska, lokalna i prirodna ograničenja, uključujući ograničenja područja i regija koji nisu međupovezani,
(4) nivo povezanosti električnom energijom sa drugim zemljama,
(5) ostale relevantne okolnosti.
U pogledu stava 1. tačka 5) ovog člana, u INEKP se navode koje su relevantne okolnosti uzete u obzir, a koje utiču na uvođenje energije iz obnovljivih izvora.
Smernice za određivanje nacionalnih ciljeva u oblasti energetske efikasnosti
Za utvrđivanje indikativnog cilja energetske efikasnosti, koji je određen u zakonu kojim se uređuje energetska efikasnost i racionalna upotreba energije, za poslednju godinu perioda na koji se INEKP odnosi, uzimaju se u obzir obaveze preuzete potvrđenim međunarodnim sporazumima.
Za utvrđivanje cilja iz stava 1. ovog člana u obzir se mogu uzeti i sledeći faktori:
1) preostali isplativi potencijal za energetsku efikasnost;
2) očekivana kretanja bruto domaćeg proizvoda;
3) promene u uvozu i izvozu energije;
4) promene u učešću različitih vrsta energenata i energije u potrošnji, kao i razvoj hvatanja i skladištenja ugljenika;
5) mere energetske efikasnosti koje se mogu prepoznati kao rane mere u skladu sa potvrđenim međunarodnim sporazumima;
6) drugi faktori koji su od značaja za utvrđivanje ciljeva.
Prilikom izrade INEKP bliže se navode relevantni faktori iz stava 2. ovog člana koji su uzeti u obzir prilikom utvrđivanja cilja iz stava 1. ovog člana.
Smernice za određivanje politika i mera za svaku od pet oblasti
INEKP opisuje:
1) glavne postojeće i planirane politike i mere, naročito za ostvarivanje opštih ciljeva, uključujući mere kojima se predviđa regionalna saradnja i odgovarajuće finansiranje na nacionalnom i regionalnom nivou;
2) mogućnost korišćenja programa i instrumenata međunarodnih finansijskih organizacija.
INEKP opisuje opšti pregled ulaganja potrebnih za postizanje ciljeva i doprinosa utvrđenih u tom planu, kao i opštu procenu izvora tih ulaganja.
Smernice za određivanje analitičke osnove za integrisane nacionalne energetske i klimatske planove
INEKP opisuje trenutno stanje u pogledu svake od pet oblasti iz člana 5. ovog pravilnika, uključujući energetski sistem i emisije gasova sa efektom staklene bašte i njihovog uklanjanja u trenutku podnošenja integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana ili na osnovu poslednjih dostupnih informacija.
INEKP opisuje projekcije za svaku od pet oblasti iz člana 5. ovog pravilnika najmanje za period trajanja tog plana, za koje se očekuje da će nastati kao posledica postojećih politika i mera.
INEKP opisuje dodatne dugoročnije perspektive za pet oblasti nakon isteka trajanja INEKP, ako je to relevantno i moguće.
INEKP opisuje procenu, na nacionalnom i, ako je primenjivo, regionalnom nivou:
1) efekte na razvoj energetskog sistema i emisije gasova sa efektom staklene bašte i njihovo uklanjanje tokom trajanja plana i za period od deset godina nakon poslednje godine obuhvaćene planom u okviru planiranih politika i mera ili grupama mera uključujući poređenje sa projekcijama utemeljenim na postojećim politikama i merama ili grupama mera, u skladu sa stavom 1. ovog člana;
2) makroekonomske efekte i, u meri u kojoj je to moguće, zdravstvene, ekološke i društvene efekte, efekte na veštine planiranih politika i mera ili skup mera iz člana 8. ovog pravilnika koje su opisane u Prilogu 1. ovog pravilnika, najmanje do 2030. godine, uključujući poređenje s projekcijama na temelju postojećih politika i mera ili grupama mera;
3) odnos između postojećih politika i mera ili grupa mera u okviru oblasti politike i između postojećih politika i mera i planiranih politika i mera ili grupa mera različitih oblasti najmanje do 2030. godine. Projekcije o sigurnosti snabdevanja, infrastrukturi i integraciji tržišta moraju biti povezane sa scenarijima energetske efikasnosti;
4) načina na koji će postojeće politike i mere i planirane politike i mere privući ulaganje nužno za njihovu primenu. Sveobuhvatne informacije o pretpostavkama, parametrima i metodologijama koje se koriste za završne scenarije i projekcije su dostupne javnosti, uzimajući u obzir statistička ograničenja, poslovno osetljive podatke i usklađenost sa pravilima o zaštiti podataka.
U cilju obezbeđivanja javnosti i odgovarajućeg dijaloga u procesu izrade INEKP, Ministarstvo rudarstva i energetike (u daljem tekstu: Ministarstvo) obrazuje radnu grupu za praćenje izrade INEKP i davanje potrebnih informacija, komentara i mišljenja.
Ministarstvo organizuje i sastanke i konsultacije sa nacionalnim i stranim ili međunarodnim institucijama, organizacijama i kompanijama, ukoliko za to postoji potreba u procesu izrade INEKP.
Ministarstvo, za vreme izrade Nacrta INEKP sprovodi prekogranične konsultacije, čime se smatra da su ispunjene obaveze u pogledu regionalne saradnje u oblasti energetike i klime.
Ministarstvo će u konačnom tekstu Nacrta INEKP uzeti u obzir i razmotriti primedbe primljene od drugih država ili članica Energetske zajednice u postupku prekogranične saradnje i u tim planovima obrazložiti zašto je uzelo ili nije uzelo u obzir te primedbe.
Ministarstvo obezbeđuje da javnost na vreme dobije priliku za efikasno učestvovanje u izradi Nacrta INEKP.
Ministarstvo, saglasno zakonu kojim se uređuje strateška procena uticaja na životnu sredinu, organizuje javne konsultacije i javne rasprave nakon izrade Nacrta INEKP, a sprovodi i prekogranične konsultacije.
Javne konsultacije, prekogranične konsultacije i javne rasprave se sprovode za Nacrt INEKP kao i za Nacrt izveštaja o strateškoj proceni uticaja INEKP na životnu sredinu.
U okviru javnih konsultacija sprovode se i konsultacije sa Sekretarijatom Energetske zajednice.
Nakon završenih konsultacija i javnih rasprava, Ministarstvo priprema Izveštaj o održanim javnim konsultacijama, prekograničnim konsultacijama i javnim raspravama na Nacrt INEKP, kao i na Nacrt izveštaja o strateškoj proceni uticaja INEKP na životnu sredinu u kojima se navode dostavljeni komentari i izvori komentara, kao i informacije da li su komentari prihvaćeni ili ne sa adekvatnim obrazloženjima. Ovi izveštaji se objavljuju na internet stranici Ministarstva.
Ocena INEKP od strane Energetske zajednice
Nacrt INEKP se dostavlja Sekretarijatu Energetske zajednice najkasnije do 30. juna 2023. godine. Svaki naredni Nacrt INEKP se dostavlja Sekretarijatu Energetske zajednice u roku do 1. januara 2028. godine i svakih deset godina nakon toga.
Politike i mere koje u toku izrade Nacrta INEKP ili usvajanja INEKP, iz razloga roka ili drugih objektivnih razloga nisu usvojene, pratiće se kroz izveštavanje o realizaciji INEKP.
Sekretarijat Energetske zajednice ocenjuje Nacrt INEKP i može izdati preporuke o nacrtu najkasnije šest meseci pre roka za dostavljanje INEKP. U tim preporukama može se navesti sledeće:
1) nivo ambicioznosti ciljeva i doprinosa radi zajedničkog ostvarivanja ciljeva Energetske zajednice za 2030. godinu u pogledu energije iz obnovljivih izvora i energetske efikasnosti kao i nivoa elektroenergetske međupovezanosti u 2030. godini, kako je navedeno u članu 4. tačka 5) ovog pravilnika, pri čemu se u obzir uzimaju relevantne okolnosti koje utiču na uvođenje energije iz obnovljivih izvora i potrošnju energije koje su navedene u Nacrtu INEKP, kao i pokazatelji hitnosti delovanja za međupovezanost koji su utvrđeni u Prilogu 1. Deo 1. Odeljak A, tačka 2.4.1. ovog pravilnika;
2) politike i mere povezane s nacionalnim ciljevima i ciljevima Energetske zajednice i ostalim politikama i merama koje imaju prekogranični značaj;
3) sve dodatne politike i mere koje bi se mogle preporučiti u INEKP;
4) interakcije i doslednost između postojećih i planiranih politika i mera uključenih u INEKP u okviru jedne oblasti i između različitih oblasti iz člana 5. ovog pravilnika. U INEKP se na odgovarajući način uzimaju u obzir preporuke Sekretarijata Energetske zajednice. Ukoliko se preporuke ne uzmu u obzir potrebno je dati obrazloženje i objaviti ga.
Nacrt INEKP je dostupan javnosti.
Četiri godine nakon donošenja INEKP, Ministarstvo će ažurirati INEKP i dostaviti Sekretarijatu Energetske zajednice Nacrt ažuriranog INEKP ili obrazložiti razloge zbog kojih plan nije potrebno ažurirati.
Pri ažuriranju INEKP, ako je potrebno, moguće je promeniti nacionalni cilj ili doprinos za bilo koji od kvantifikovanih ciljeva ili doprinosa Energetske zajednice kako bi se odrazio jednak nivo ambicije za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost ili veći nivo ambicije za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost i smanjenje emisija sa efektom staklene bašte u odnosu na onaj utvrđeni u njenom poslednjem saopštenom INEKP. Nacionalne politike utvrđene u INEKP podložne su izmenama i prilagođavanju pod uslovom da se izmene i prilagođavanja uključe u integrisano nacionalno energetsko i klimatsko izveštavanje o napretku.
Regionalna saradnja iz člana 11. ovog pravilnika, javne konsultacije iz člana 12. ovog pravilnika i ocena Energetske zajednice iz člana 13. stav 4. ovog pravilnika primenjuju se na izradu i ocenjivanje ažuriranog INEKP.
Na temelju INEKP i ažuriranja ovog dokumenta Sekretarijat Energetske zajednice posebno ocenjuje da li su:
1) ciljevi i doprinosi dovoljni za zajedničko ostvarivanje ciljeva Energetske zajednice, a za prvi period posebno ciljevi Energetske zajednice za klimatsku i energetsku politiku do 2030. godine;
2) planovi u skladu sa zahtevima iz čl. 4-11. ovog pravilnika, kao i da li su na odgovarajući način uzete u obzir preporuke Sekretarijata Energetske zajednice.
V IZVEŠTAVANJA O REALIZACIJI INEKP
Ministarstvo izveštava Sekretarijat Energetske zajednice do 15. marta 2025. godine i svake dve godine nakon toga o stanju realizacije INEKP.
Izveštajem iz stava 1. ovog člana obuhvaćeno je svih pet oblasti iz člana 5. ovog pravilnika.
Izveštaj o realizaciji INEKP (u daljem tekstu: Izveštaj) obuhvata sledeće elemente:
1) informacije o ostvarenoj realizaciji u ostvarivanju ciljeva i doprinosa utvrđenih u INEKP i u finansiranju i sprovođenju politika i mera nužnih za njihovo ostvarivanje, uključujući i preispitivanje stvarnih ulaganja u odnosu na početne pretpostavke o ulaganjima;
2) ako je primenljivo, informacije o napretku u uspostavljanju dijaloga iz člana 12. ovog pravilnika;
3) informacije o prilagođavanju u skladu s članom 5. stav 1. tačka 1) podtačka (1) ovog pravilnika;
4) u meri u kojoj je moguće, kvantifikovanje učinka politika i mera u INEKP na kvalitet vazduha i na emisije zagađujućih materija u vazduhu.
Ako je Sekretarijat Energetske zajednice dao preporuke, tada se u izveštaj o realizaciji INEKP uključuju informacije o politikama i merama koje su donete ili čije se donošenje i implementacija planira sa ciljem implementacije tih preporuka. Ako je primenljivo, te informacije uključuju detaljni raspored implementacije.
Ukoliko se odluči da se neće slediti preporuka ili njen znatni deo, Ministarstvo daje obrazloženje.
Izveštaj koji je dostavljen Sekretarijatu Energetske zajednice u skladu sa ovim članom je dostupan javnosti.
Izveštavanja o politikama i merama za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte
Izveštajem se opisuju nacionalne programske politike i mere ili grupe mera:
1) nacionalni sistem za izveštavanje o politikama, merama i projekcijama emisija gasova sa efektom staklene bašte u skladu sa zakonom kojim se uređuju klimatske promene;
2) informacije o ažuriranju i realizaciji akata javnih politika koje su u vezi sa zakonom kojim se uređuje oblast klimatskih promena;
3) informacije o politikama, merama ili grupi mera i njihovoj realizaciji u pogledu emisija gasova sa efektom staklene bašte u skladu sa Pariskim sporazumom, zakonom kojim se uređuju klimatske promene, zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine, zakonom kojim se uređuje energetika i sa aktima javnih politika u vezi sa navedenim zakonima, drugim opštim i posebnim ciljevima, uključujući sektorske ciljeve i ciljeve prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.
Izveštavanja o energiji iz obnovljivih izvora
Izveštaj o napretku u implementaciji INEKP sadrži informacije o:
1) sprovođenju putanja i ciljeva:
(1) okvirne nacionalne putanje za ukupni udeo energije iz obnovljivih izvora u finalnoj bruto potrošnji energije do 2030. godine,
(2) procenjene putanje za sektorski udeo energije iz obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji energije od 2022. do 2030. godine u elektroenergetskom sektoru, sektoru grejanja i hlađenja i sektoru saobraćaja,
(3) procenjene putanje prema tehnologijama za dobijanje energije iz obnovljivih izvora kako bi se ostvarile ukupne i sektorske putanje za energiju iz obnovljivih izvora od 2022. do 2030. godine, uključujući očekivanu finalnu bruto potrošnju energije po tehnologiji i sektoru izraženu u Mtoe i ukupni planirani instalisani kapacitet po tehnologiji i sektoru izražen u MW,
(4) putanje potražnje za bioenergijom, raščlanjene na toplotnu i električnu energiju kao i saobraćaj i putanje snabdevanja biomasom po sirovini i poreklu (razlikovanje između domaće proizvodnje i uvoza); za šumsku biomasu, ocena njenog izvora i uticaja na ponor u sektoru šumarstva i druge upotrebe zemljišta,
(5) ako je primenljivo, druge nacionalne putanje i ciljeve, uključujući dugoročne i sektorske (kao što je udeo električne energije proizvedene iz biomase bez upotrebe toplote, udeo energije iz obnovljivih izvora u centralnom grejanju, upotreba obnovljivih izvora energije u zgradama, obnovljivi izvori energije koje proizvode gradovi, zajednice obnovljive energije i potrošač vlastite obnovljive energije), obnovljena energija iz mulja dobijenog obradom otpadnih voda;
2) sprovođenje politika i mera:
(1) sprovedenih, donetih i planiranih politika i mera za ostvarivanje nacionalnog doprinosa cilju na nivou Energetske zajednice za 2030. godinu u pogledu energije iz obnovljivih izvora, u skladu sa članom 6. stav 1. tačka 1) ovog pravilnika, uključujući sektorske i tehnološki specifične mere, sa posebnim osvrtom na implementaciju mera u oblasti sektora toplotne energije i saobraćaja koje se koriste u Evropskoj uniji, a koje je Republika Srbija dužna da implementira,
(2) ako je dostupno, posebnih mera regionalne saradnje,
(3) ne dovodeći u pitanje posebne mere za finansijsku podršku, za promovisanje proizvodnje i upotrebe energije iz obnovljivih izvora u elektroenergetici, grejanju, hlađenju i saobraćaju,
(4) ako je primenljivo, procenu efekta sistema podsticaja u skladu sa zakonom kojim se uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije,
(5) posebnih mera u pogledu ubrzanja i pojednostavljenje postupka izgradnje i priključenja energetskih objekata koja koriste obnovljive izvore energije, u pogledu izmene propisa u oblasti planiranja i izgradnje objekata u cilju povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije u sektoru građevinarstva, u pogledu mera za pojednostavljenje procedure priključenja elektrana, kao i u pogledu mera koje se odnose na informisanje i obuke javnosti u vezi sa koristima i prednostima od korišćenja obnovljivih izvora energije,
(6) ako je primenljivo, posebnih mera za procenu, omogućavanje transparentnosti i smanjenje potrebe za minimalnim kapacitetom koji može dovesti do ograničavanja energije iz obnovljivih izvora,
(7) sažetka politika i mera za uspostavljanje podsticajnog regulatornog okvira, kako bi se podstakao i olakšao razvoj kupca - proizvođača i Zajednica obnovljivih izvora energije,
(8) mera za promovisanje korišćenja energije iz biomase, posebno za mobilizaciju nove biomase uzimajući u obzir biomasu, uključujući dostupnost održive biomase, kao i mera za održivost proizvedene i korišćene biomase,
(9) postojećih mera za povećanje udela energije iz obnovljivih izvora u sektoru grejanja i hlađenja, kao i sektoru saobraćaja,
(10) politika i mera za olakšavanje prihvatanja ugovora o kupovini energije.
Dodatne obaveze izveštavanja u oblasti proizvodnje energije iz obnovljivih izvora energije
U skladu sa članom 16. ovog pravilnika, u Izveštaju se navode sledeće dodatne informacije:
1) delovanje sistema garancije o poreklu za električnu energiju i grejanje i hlađenje iz obnovljivih izvora, nivoa izdanih i poništenih garancija o poreklu i iz toga proistekla godišnja nacionalna potrošnja energije iz obnovljivih izvora, kao i mere donete da se osigura pouzdanost i zaštita od prevare sistema;
2) količine biogoriva, biogasa, obnovljivih goriva nebiološkog porekla, goriva od recikliranog ugljenika i električne energije iz obnovljivih izvora potrošene u sektoru saobraćaja i, ako je relevantno, njihovom učinku u pogledu smanjene emisije gasova sa efektom staklene bašte, razlikujući goriva proizvedena od različitih vrsta kultura za proizvodnju prehrambenih proizvoda i hrane za životinje i svake vrste sirovina;
3) trendovi u raspoloživosti, poreklu i upotrebi izvora biomase u energetske svrhe;
4) promene u ceni sirovina i korišćenju zemljišta povezane s povećanom upotrebom biomase i drugih oblika energije iz obnovljivih izvora;
5) ako je primenjivo, procenjenu potražnju za energijom iz obnovljivih izvora koja će se zadovoljiti iz drugih izvora različitih od domaće proizvodnje do 2030. godine, uključujući uvezenu sirovinu biomase;
6) tehnološki razvoj i uvođenje biogoriva;
7) ako je dostupan, procenjeni učinak proizvodnje ili upotrebe biogoriva, tekućih biogoriva i goriva iz biomase na bioraznolikost, izvore vode, dostupnost i kvalitet vode, zemljište i kvalitet vazduha;
8) uočeni slučajevi prevare u lancu nadzora biogoriva, tekućih biogoriva i goriva iz biomase;
9) informacije o tome kako je procenjen udeo biorazgradivog otpada u otpadu koji se upotrebljava za proizvodnju energije, kao i šta je preduzeto da se te procene poboljšaju i provere;
10) proizvodnja električne energije i toplote iz obnovljive energije u zgradama, uključujući podatke razvrstane po proizvedenoj energiji, potrošenoj energiji i energiji stavljenoj u mrežu iz solarnih fotovoltnih sistema, solarnih termalnih sistema, biomase, toplotnih pumpi, geotermalnih sistema, kao i iz drugih decentralizovanih sistema obnovljive energije;
11) ako je primenjivo, udeo energije iz obnovljivih izvora u centralizovanom grejanju, kao i energija iz obnovljivih izvora koju su proizveli gradovi i zajednice obnovljive energije;
12) primarno snabdevanje čvrstom biomasom (u 1 000 m³):
(1) šumska biomasa koja se upotrebljava za proizvodnju energije (domaća proizvodnja i uvoz):
- primarna biomasa iz šume koja se upotrebljava za proizvodnju energije:
a) ako su dostupne, grančice i krošnje stabala (dostavljanje podataka je dobrovoljno),
b) ako je primenjivo, panjevi (dostavljanje podataka je dobrovoljno),
v) oblo drvo (raščlanjeno na industrijsko oblo drvo i ogrevno drvo),
- ako je primenljivo, nusproizvodi šumske industrije koji se upotrebljavaju za proizvodnju energije:
a) ako je primenljivo, kora,
b) drveni otpaci, piljevina i druge drvene čestice,
v) ako je primenljivo, crni lug i sirovo tal-ulje (izraženo u tonama),
- ako je dostupno, otpadno drvo nakon njegove upotrebe koje se upotrebljava direktno za proizvodnju energije,
- prerađeno gorivo dobijeno iz drveta proizvedeno iz sirovine koja nije navedena u podtački (1) alineje od prve do treće:
a) ako je primenljivo, drveni ugalj,
b) drveni peleti i drveni briketi,
(2) ako je dostupna, poljoprivredna biomasa koja se upotrebljava za proizvodnju energije (domaća proizvodnja, uvoz i izvoz):
- energetske kulture za proizvodnju električne energije ili toplote,
- ostaci poljoprivrednih kultura za proizvodnju električne energije ili toplote,
(3) ako je dostupna, biomasa iz organskog otpada koja se upotrebljava za proizvodnju energije (domaća proizvodnja, uvoz i izvoz):
- organska frakcija industrijskog otpada,
- organska frakcija komunalnog otpada,
- otpadni mulj;
13) finalna potrošnja energije čvrste biomase (količina čvrste biomase upotrebljene za proizvodnju energije u sledećim sektorima):
(1) energetski sektor:
- električna energija,
- proizvodnja toplotne i električne energije,
- toplota,
(2) unutrašnji industrijski sektor (potrošena električna energija i električna energija iz vlastite proizvodnje, proizvodnja toplotne i električne energije i toplota),
(3) finalna potrošnja u stambenim prostorima,
(4) ostali.
Izveštavanja o energetskoj efikasnosti
Izveštaj o realizaciji u implementaciji INEKP sadrži:
1) u pogledu ostvarivanja ciljeva:
(1) indikativnu putanju kretanja potrošnje finalne i primarne energije u periodu na koji se INEKP odnosi, radi praćenja ostvarivanja postavljenih ciljeva energetske efikasnosti i doprinosa ukupnom cilju u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama, uključujući primenjenu metodologiju,
(2) okvirne ključne etape dugoročne strategije za obnovu nacionalnog fonda stambenih i nestambenih zgrada, javnih i privatnih, kao i doprinose ostvarenju ciljeva energetske efikasnosti po osnovu te obnove,
(3) prema potrebi, ažuriranje drugih ciljeva energetske efikasnosti ako su utvrđeni u INEKP;
2) u pogledu sprovođenja politika i mera:
(1) izveštaj o sprovođenju usvojenih i planiranih politika, mera i programa za ostvarivanje indikativnog cilja energetske efikasnosti u periodu na koji se INEKP odnosi, kao i drugih ciljeva iz člana 7. ovog pravilnika, uključujući mere i instrumente (i mere finansijske prirode) za unapređenje energetske efikasnosti zgrada, mere za iskorišćavanje potencijala energetske efikasnosti gasne i elektroenergetske infrastrukture i ostale mere za unapređenje energetske efikasnosti,
(2) ako je primenljivo, pregled i rezultate tržišnih instrumenata kojima se daju podsticaji za unapređenje energetske efikasnosti koji uključuju, ali nisu ograničeni na poreze na energiju, naknade i emisijske jedinice,
(3) mere za ostvarivanje cilja kumulativne uštede energije, u skladu sa Prilogom 2. ovog pravilnika,
(4) napredak u sprovođenju dugoročne strategije obnove zgrada,
(5) pregled politika i mera za promociju energetskih usluga u javnom sektoru i mera za uklanjanje regulatornih i neregulatornih prepreka koje onemogućuju primenu ugovora o energetskom učinku i drugih modela ugovora o energetskoj usluzi;
(6) pregled regionalne saradnje u oblasti energetske efikasnosti, ako je primenljivo;
(7) pregled i rezultate finansiranja mera u oblasti energetske efikasnosti.
Dodatne obaveze izveštavanja u oblasti energetske efikasnosti
U skladu sa članom 20. ovog pravilnika, u izveštaju o realizaciji u implementaciji INEKP u oblasti energetske efikasnosti, navode se sledeće dodatne informacije:
1) glavne zakonodavne i nezakonodavne politike, mere, finansijske mere i programi sprovedeni u godini X-2 i X-1 (pri čemu je godina X godina predaje izveštaja) kako bi se ostvarili ciljevi iz člana 5. stav 1. tačka 2) ovog pravilnika kojima se unapređuje tržište energetskih usluga, poboljšavaju energetska svojstva zgrada, mere za korišćenje potencijala za energetsku efikasnost gasa i infrastrukture električne energije kao i grejanja i hlađenja, poboljšanja informisanja i kvalifikovanja, druge mere za unapređenje energetske efikasnosti;
2) kumulativni iznos uštede energije ostvarene u godinama X-3 i X-2;
3) iznos uštede ostvaren merama politike usmerenim na ublažavanje energetskog siromaštva;
4) ako je primenjivo, iznos uštede ostvaren merama energetske efikasnosti u sistemima transformacije, prenosa i distribucije energije kao i u visokoefikasnoj kogeneraciji;
5) napredak u svakom sektoru i razlozi zašto je potrošnja energije ostala stabilna ili je rasla u godini X-3 i X-2 u sektorima finalne potrošnje energije;
6) ukupna korisna površina zgrada centralne vlasti, čija pojedinačna ukupna korisna površina prelazi 250 m² a koje 1. januara godine X-2 i X-1 nisu ispunjavale minimalne zahteve za energetska svojstva zgrada;
7) ukupna korisna površina zgrada centralne vlasti čija pojedinačna ukupna korisna površina prelazi 250 m², koja je bila energetski sanirana u godini X-3 i X-2;
8) ukupni procenjeni broj velikih pravnih lica koji imaju obavezu sprovođenja energetskog pregleda u skladu sa zakonom kojim se uređuju energetska efikasnost i racionalna upotreba energije i broj energetskih pregleda sprovedenih u tim velikim pravnim licima u godini X-3 i X-2;
9) primenjeni nacionalni faktor primarne energije za električnu energiju i obrazloženje ako se razlikuje od koeficijenta preporučenih za korišćenje u Evropskoj uniji;
10) broj i površina novih i renoviranih zgrada približno nulte potrošnje energije u godinama X-2 i X-1, ako je potrebno na osnovu statističkog uzorkovanja;
11) pristup za internet stranicu na kojoj se nalazi spisak pružalaca energetskih usluga u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetska efikasnost i racionalna upotreba energije.
Izveštavanje o energetskoj sigurnosti
Izveštaj o realizaciji u implementaciji INEKP sadrži informacije o:
1) nacionalnim ciljevima za diverzifikaciju izvora energije i potražnje;
2) ako je primenljivo, nacionalnim ciljevima u pogledu smanjenja uvozne zavisnosti;
3) nacionalnim ciljevima za razvoj mogućnosti za rešavanje ograničenog snabdevanja ili prekida snabdevanja izvorima energije, uključujući gas i električnu energiju;
4) nacionalnim ciljevima u vezi s povećanjem fleksibilnosti nacionalnog energetskog sistema, posebno korišćenjem domaćih izvora energije, upravljanje potražnjom i skladištenjem energije;
5) sprovedenim, usvojenim i planiranim politikama i merama za ostvarivanje ciljeva iz tač. 1)-4) ovog člana;
6) regionalne saradnje u sprovođenju ciljeva i politika iz tač. 1) do 4) ovog člana.
Izveštavanje o unutrašnjem energetskom tržištu
Izveštaj o realizaciji u implementaciji INEKP sadrži informacije o:
1) nivou elektroenergetske međupovezanosti koju država planira da ostvari 2030. godine u odnosu na cilj elektroenergetske međupovezanosti za 2030. godinu i pokazatelje iz Priloga 1. Deo 1. Odeljak A, tačka 2.4.1, kao i mere za sprovođenje strategije za postizanje tog nivoa, uključujući i mere koje se odnose na davanje ovlašćenja;
2) ključnim projektima za infrastrukturu za prenos električne energije i transport gasa, koji su potrebni za ostvarivanje ciljeva u okviru pet ključnih oblasti iz člana 3. ovog pravilnika;
3) ako je primenljivo, glavnim predviđenim infrastrukturnim projektima osim projekata od interesa za Energetsku zajednicu ili projekata od obostranog interesa, uključujući infrastrukturne projekte u kojima učestvuju treće zemlje i u meri u kojoj je to izvodljivo, opštu procenu njihove usklađenosti sa ciljevima Republike Srbije iz člana 5. ovog pravilnika i doprinosa ostvarenju tih ciljeva;
4) nacionalnim ciljevima povezanih s drugim aspektima unutarnjeg energetskog tržišta, poput povećanja fleksibilnosti sistema, integracije tržišta i uparivanja, nastojanja da se poveća tržišni kapacitet postojećih interkonektora, pametnih mreža, agregacije, upravljanja potražnjom, skladištenja, distribuirane proizvodnje energije, mehanizama otpreme, ponovnu otpremu i ograničavanje usluge, cenovnih signala u stvarnom vremenu;
5) ako je to primenljivo, nacionalnim ciljevima i merama povezanih s nediskriminatornim učešćem energije iz obnovljivih izvora, upravljanje potražnjom i skladištenjem, među ostalim putem agregacije, na svim energetskim tržištima;
6) ako je primenljivo, nacionalnim ciljevima i merama u vezi s osiguravanjem učešća potrošača u energetskom sistemu i koristi od vlastite proizvodnje i novih tehnologija, uključujući pametna brojila;
7) merama u pogledu osiguravanja adekvatnosti elektroenergetskog sistema;
8) sprovedenim, usvojenim i planiranim politikama i merama za ostvarivanje ciljeva iz tač. 1)-9) ovog člana;
9) regionalnoj saradnji u sprovođenju ciljeva i politika iz tač. 1)-8) ovog člana;
10) imajući u vidu preuzete međunarodne obaveze Republike Srbije, merama finansiranja na nacionalnom nivou u području unutrašnjeg tržišta energije, uključujući podršku iz sredstava Evropske unije, među ostalim u svrhu ostvarenja cilja elektroenergetske međupovezanosti, ako je primenljivo;
11) merama za povećanje fleksibilnosti energetskog sistema s obzirom na proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, uključujući uvođenje povezivanja unutardnevnog tržišta i prekograničnih tržišta uravnoteženja.
Informacije iz stava 1. ovog člana moraju biti dosledne izveštaju nacionalnog regulatora Republike Srbije.
Izveštavanje o energetskom siromaštvu
Kada se primenjuje član 4. stav 3. ovog pravilnika Izveštaj o realizaciji u implementaciji INEKP sadrži informacije:
1) o napretku u ostvarenju nacionalnog okvirnog cilja smanjenja broja domaćinstava u energetskom siromaštvu;
2) kvantitativne informacije o broju domaćinstava u energetskom siromaštvu, kao i informacije o politikama i merama za rešavanje problema energetskog siromaštva.
Izveštavanje o istraživanju, inovacijama i konkurentnosti
Izveštaj o realizaciji INEKP sadrži informacije o sprovođenju sledećih ciljeva i mera:
1) nacionalne ciljeve u pogledu ukupne javne i, ako je dostupno, privatne potrošnje na istraživanje i inovacije povezane s tehnologijama čiste energije te za tehnološke troškove i razvoj uspešnosti;
2) ako je to primereno, nacionalne ciljeve, uključujući dugoročne ciljeve do 2050. godine za uvođenje tehnologija za dekarbonizaciju energetski intenzivnih industrijskih sektora i industrijskih sektora s visokim nivoom emisija ugljenika i, ako je primenljivo, ciljeve u pogledu infrastrukture za skladištenje i prevoz ugljenika;
3) nacionalne ciljeve za postupno isključivanje energetskih subvencija, posebno za fosilna goriva;
4) sprovedenih, javnih i planiranih politika i mera za ostvarivanje ciljeva iz tač. 2) i 3) ovog člana;
5) saradnja sa drugim ugovornim stranama ili državama članicama u sprovođenju ciljeva i politika navedenih u tač. 2)-5) ovog člana, kao što je usklađivanje istraživačkih programa i zajedničkih programa;
6) finansijskih mera u ovoj oblasti na nacionalnom nivou i iz drugih izvora, ako je primenljivo.
VI USKLAĐENOST SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
Ovaj pravilnik je usklađen sa svim načelima i bitnim zahtevima iz adaptirane Uredbe (EU) 2018/1999 Evropskog parlamenta i Saveta od 11. decembra 2018. o upravljanju energetskom unijom i delovanjem u području klime.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
OPŠTI OKVIR ZA INTEGRISAN NACIONALNI ENERGETSKI I KLIMATSKI PLAN
OPŠTI OKVIR
1. PREGLED ZA DONOŠENJE PLANA
1.1. Sadržaj
i. Politički, ekonomski, ekološki i socijalni kontekst plana
ii. Strategija koja se odnosi na pet oblasti iz člana 5. ovog pravilnika
iii. Tablični prikaz ključnih ciljeva, politika i mera plana
1.2. Pregled trenutnog stanja u pogledu politika
i. Nacionalni energetski sistem te kontekst politika nacionalnog plana
Trenutne energetske i klimatske politike i mere koje se odnose na pet oblasti iz člana 5. ovog pravilnika
ii. Ključna pitanja od prekogranične važnosti
iii. Administrativne strukture za sprovođenje nacionalnih energetskih i klimatskih politika
1.3. Savetovanja i učestvovanje nacionalnih subjekata i subjekata Energetske zajednice te rezultat savetovanja
i. Učestvovanje nacionalnog parlamenta
ii. Učestvovanje lokalnih i regionalnih tela
iii. Konsultacije sa zainteresovanim stranama, uključujući socijalne partnere, i uključivanje civilnog društva i šire javnosti
iv. Savetovanje s drugim članicama Energetske zajednice
v. Iteraktivni postupak s Sekretarijatom Energetske zajednice
1.4. Regionalna saradnja u izradi plana
i. Elementi koji podležu zajedničkom ili koordiniranom planiranju s drugim članicama Energetske zajednice
ii. Objašnjenje u pogledu toga kako se u planu razmatra regionalna saradnja
2. NACIONALNI CILJEVI
2.1. Oblast: dekarbonizacija
2.1.1. Emisije i uklanjanja gasova sa efektom staklene bašte,
i. Elementi iz člana 5. tačke 1) podtačka (1) ovog pravilnika,
ii. prema potrebi, drugi nacionalni ciljevi koji su u skladu sa Pariskim sporazumom, zakonom kojim se uređuju klimatske promene, zakonom kojim se uređuje energetika, dokumentima javnih politika u vezi sa navedenim zakonima u pogledu smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, drugim opštim i posebnim ciljevima, uključujući sektorske ciljeve i ciljeve prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, ako su dostupni;
2.1.2. Energija iz obnovljivih izvora
i. Elementi iz člana 5. tačka 1) podtačka (2) ovog pravilnika,
Potrebno osigurati usklađenost s dugoročnim strategijama,
ii. Procenjene putanje za sektorski udeo energije iz obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji energije od 2022. do 2030. godine u elektroenergetskom sektoru, sektoru grejanja i hlađenja i transportnom sektoru,
iii. Procenjene putanje tehnologija za dobijanje energije iz obnovljivih izvora, koju Republika Srbija planira da upotrebi kako bi ostvarile ukupne i sektorske putanje za energiju iz obnovljivih izvora od 2021. do 2030. godine, uključujući očekivanu finalnu bruto potrošnju energije po tehnologiji i sektoru izraženu u Mtoe i ukupni planirani instalisani kapacitet (raščlanjen na nove i obnovljene kapacitete) po tehnologiji i sektoru izražen u MW,
iv. Procenjene putanje potražnje za bioenergijom, raščlanjene na toplotnu i električnu energiju te transport, i putanje snabdevanja biomasom prema sirovini i poreklu (razlikovanje između domaće proizvodnje i uvoza). Za šumsku biomasu, ocena njenog izvora i uticaja na ponor u sektoru šumarstva i druge upotrebe zemljišta,
v. Ako je primenljivo, druge nacionalne putanje i ciljeve, uključujući dugoročne i sektorske (npr. udeo obnovljive energije u daljinskom grejanju, upotreba obnovljive energije u zgradama, obnovljiva energija koju su proizveli gradovi, zajednice obnovljivih izvora energije i potrošači sopstvene obnovljive energije, energija dobijena iz mulja dobijenog obradom otpadnih voda).
2.2. Oblast: energetska efikasnost
i. Elementi iz člana 5. tačka 2) ovog pravilnika
ii. Sadrži okvirne ključne etape za 2030, 2040. i 2050. godine, merljive pokazatelje napretka, procenu očekivanih ušteda i koristi, i njihov doprinos ostvarivanju ciljeva energetske efikasnosti kako su utvrđeni u dugoročnoj strategiji za obnovu nacionalnog fonda stambenih i nestambenih zgrada (javnih i privatnih),
iii. Ako je primenljivo, druge ciljeve, uključujući dugoročne ciljeve ili strategije i sektorske ciljeve, i ciljeve u oblastima kao što su energetska efikasnost u sektoru transporta i energetska efikasnost u odnosu na grejanje i hlađenje.
2.3. Oblast: energetska sigurnost
i. Elementi iz člana 5. tačka 3) ovog pravilnika
ii. Nacionalni ciljevi u vezi s povećanjem: diverzifikacije izvora energije i snabdevanja iz trećih zemalja u svrhu povećanja otpornosti regionalnih i nacionalnih energetskih sistema,
iii. Ako je primenljivo, nacionalni ciljevi u pogledu smanjenja zavisnosti o energiji uvezenoj iz trećih zemalja, u svrhu povećanja otpornosti nacionalnih i regionalnih energetskih sistema,
iv. Nacionalni ciljevi u vezi s povećanjem fleksibilnosti nacionalnog energetskog sistema, posebno u pogledu upotrebe domaćih izvora energije, upravljanjem potražnjom i skladištenjem energije.
2.4. Oblast: unutrašnje energetsko tržište
2.4.1. Elektroenergetska međupovezanost
Nivo elektroenergetske međupovezanosti koju Republika Srbija planira da ostvari u 2030. godini utvrđuje u bliskoj saradnji sa Ugovornim Stranama Energetske zajednice i/ili državama članicama Evropske unije, odnosno na osnovu rezultata procesa identifikacije sistemskih potreba, sprovedenog u okviru procesa izrade pan-evropskog desetogodišnjeg plana razvoja, rezultata međusobnog usaglašavanja sa operatorima susednih prenosnih sistema i tehno-ekonomskih sagledavanja baziranih na analizi troškova i koristi u skladu sa metodologijom ENTSO-E, a uzimajući u obzir i sledeće pokazatelje hitnosti delovanja:
i. razliku u cenama na veleprodajnom tržištu koja premašuje indikativni prag od 2 EUR/MWh između država, regija ili trgovačkih zona,
ii. nazivni kapacitet prenosa priključnih vodova ispod 30% vršnog opterećenja,
iii. nazivni kapacitet prenosa priključnih vodova ispod 30% instalisanog kapaciteta proizvodnje iz obnovljivih izvora.
Za svaki novi interkonektor mora se sprovesti analiza troškova i koristi u odnosu na socioekonomske i ekološke aspekte, a može se realizovati samo ako su moguće koristi veće od troškova.
2.4.2. Infrastruktura za prenos energije
i. Ključni projekti za prenos električne energije i transport gasa i, prema potrebi, projekti modernizacije, koji su potrebni za ostvarivanje ciljeva u okviru pet oblasti iz člana 5. ovog pravilnika,
ii. Ako je primenljivo, glavni infrastrukturni projekti koji su predviđeni, osim projekata od interesa za Energetsku zajednicu (PECI) i projekata od obostranog interesa (PMI).
2.4.3. Integracija tržišta
i. Nacionalni ciljevi povezani sa drugim aspektima unutrašnjeg energetskog tržišta, poput povećanja fleksibilnosti sistema, posebno u vezi s promovisanjem tržišnih cena električne energije u skladu sa relevantnim sektorskim pravom, integracije tržišta i uparivanja sa ciljem nastojanja da se poveća tržišni kapacitet postojećih interkonektora, pametnih mreža, agregacije, upravljanja potražnjom, skladištenja, distribuirane proizvodnje energije, mehanizama za otpremu, ponovnu isporuku i ograničavanje usluge i cenovnih signala u stvarnom vremenu, uključujući vremenski okvir za ostvarenje ciljeva,
ii. Ako je primenljivo, nacionalni ciljevi povezani sa nediskriminatornim učešćem obnovljivih izvora energije, upravljanjem potrošnjom i skladištenjem, među ostalim putem agregacije, na svim energetskim tržištima, uključujući vremenski okvir za ostvarenje ciljeva,
iii. Ako je primenljivo, nacionalni ciljevi u pogledu osiguranja da potrošači učestvuju u energetskom sistemu te da imaju koristi od sopstvene proizvodnje i novih tehnologija, uključujući pametna brojila,
iv. Nacionalni ciljevi u pogledu osiguranja adekvatnosti elektroenergetskog sistema kao i u pogledu fleksibilnosti elektroenergetskog sistema s obzirom na proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, uključujući vremenski okvir za ostvarenje ciljeva,
v. Ako je primenljivo, nacionalni ciljevi za zaštitu potrošača energije i poboljšanje konkurentnosti na maloprodajnom tržištu elektroenergetskog sektora.
2.4.4. Energetsko siromaštvo
Ako je primenljivo, nacionalni ciljevi u pogledu energetskog siromaštva, uključujući vremenski okvir za ostvarenje ciljeva.
2.5. Oblast: istraživanje, inovacije i konkurentnost
i. Nacionalni ciljevi i ciljevi za finansiranje javnih i, ako je primenljivo, privatnih istraživanja i inovacija povezanih sa pet oblasti iz člana 5. ovog pravilnika, uključujući, ako je primenljivo, vremenski okvir za ostvarenje ciljeva,
ii. Ako je primenljivo, nacionalni ciljevi za 2050. godinu povezani sa promocijom tehnologija čiste energije i, prema potrebi, nacionalni ciljevi koji uključuju dugoročne ciljeve (2050. godinu) za korišćenje niskougljeničnih tehnologija, uključujući ciljeve za dekarbonizaciju energetski intenzivnih industrijskih sektora i industrijskih sektora sa visokim nivoom emisija ugljenika i, ako je primenljivo, ciljeve u pogledu infrastrukture za skladištenje i transport ugljenika,
iii. Ako je primenljivo, nacionalni ciljevi u pogledu konkurentnosti.
3. POLITIKE I MERE
3.1. Oblast: dekarbonizacija
3.1.1. Emisije gasova sa efektom staklene bašte i uklonjene količine
i. Politike i mere za ostvarivanje cilja na nivou privrede utvrđenog u skladu sa propisima koji obavezuju Republiku Srbiju, kojima su obuhvaćeni svi ključni sektori koji najviše doprinose emisijama sa efektom staklene bašte i sektori koji doprinose uklanjanju navedenih emisija, uz izglede u pogledu dugoročne vizije i dugoročnog cilja da se postane ekonomija sa niskim emisijama i da se ostvari ravnoteža između emisija i uklanjanja,
ii. Ako je relevantno, regionalna saradnja u ovoj oblasti,
iii. Ne dovodeći u pitanje primenljivost pravila o državnoj pomoći, finansijske mere u ovoj oblasti na nacionalnom nivou.
3.1.2. Energija iz obnovljivih izvora
i. Politike i mere za ostvarivanje nacionalnog doprinosa obavezujućem cilju na nivou Energetske zajednice za 2030. godinu u pogledu energije iz obnovljivih izvora i putanja iz člana 6. tačka 1) podtačka (2) ovog pravilnika i, ako je primenljivo i dostupno, elemenata iz tačke 2.1.2. ovog priloga, uključujući mere specifične za sektor i mere specifične za tehnologiju,
ii. Ako je relevantno, posebne mere za regionalnu saradnju, kao i mogućnost, procenjeni višak proizvodnje energije iz obnovljivih izvora koji bi se mogao preneti na druge Ugovorne Strane Energetske zajednice i/ili članice Evropske unije kako bi se ostvario nacionalni doprinos i putanje iz tačke 2.1.2. ovog priloga,
iii. Posebne mere za finansijsku podršku, ako je primenljivo, za unapređenje proizvodnje i upotrebe energije iz obnovljivih izvora u električnoj energiji, grejanju, hlađenju i transportu,
iv. Ako je primenljivo, procena podrške za električnu energiju iz obnovljivih izvora koju treba sprovesti u skladu sa propisima Evropske unije,
v. Posebne mere za uvođenje jedne ili više kontaktnih tačaka, racionalizaciju administrativnih postupaka, davanje informacija i osposobljavanje kao i lakše prihvatanje ugovora o kupovini energije.
Sažetak politika i mera na temelju podsticajnog okvira koji država mora da uspostavi kako bi se podstakao i olakšao razvoj sopstvene potrošnje i Zajednica obnovljive energije,
vi. Ocena potrebe za izgradnjom nove infrastrukture za daljinsko grejanje i hlađenje proizvedeno iz obnovljivih izvora,
vii. Ako je primenljivo, posebne mere za podsticanje upotrebe energije iz biomase, posebno za dobijanje nove biomase, pritom uzimajući u obzir:
- raspoloživost biomase, uključujući održivu biomasu: domaći potencijal i uvoz iz trećih zemalja,
- druge upotrebe biomase u drugim sektorima (sektori poljoprivrede i šumarstva), kao i mere za održivost proizvodnje i upotrebe biomase.
3.1.3. Ostali elementi ove oblasti
i. Politike i mere za ostvarivanje drugih nacionalnih ciljeva, ako je primenljivo,
ii. Politike i mere za postizanje mobilnosti sa niskim nivoom emisije (uključujući elektrifikaciju transporta),
iii. Ako je primenljivo, nacionalne politike, rokovi i mere planirane radi postupnog ukidanja energetskih subvencija, posebno za fosilna goriva.
3.2. Oblast: energetska efikasnost
Planirane politike, mere i programi za ostvarivanje indikativnog cilja za 2030. godinu, kao i drugih ciljeva iz tačke 2.2. ovog priloga, uključujući planirane mere i instrumente (i one finansijske prirode) za unapređenje energetskih svojstava zgrada, koje se naročito odnose na:
i. Mere politike koje se odnose na ostvarivanje cilja kumulativne uštede energije u skladu sa Prilogom 2. ovog pravilnika,
ii. Dugoročne strategije za obnovu nacionalnog fonda stambenih i nestambenih zgrada, javnih i privatnih, uključujući politike, mere i delovanja za podsticanje finansijsko isplativih velikih obnova, politika i delovanja usmerenih na segmente nacionalnog fonda zgrada sa najlošijim svojstvima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja,
iii. Opis politika i mera za podsticanje energetskih usluga u javnom sektoru i mera za uklanjanje regulatornih i neregulatornih prepreka koje onemogućavaju primenu ugovora o energetskom učinku i drugih modela ugovora o energetskoj usluzi,
iv. Druge planirane politike, mere i programe za ostvarivanje indikativnog cilja za 2030. godinu, kao i druge ciljeve iz tačke 2.2. ovog priloga kao što su: mere kojima se postiže da javne zgrade i energetski efikasna javna nabavka budu uzor, mere za podsticanje energetskih pregleda i za unapređenje sistema energetskog menadžmenta, informisanje potrošača i mere obučavanja, kao i druge mere za unapređenje energetske efikasnosti,
v. Ako je primenljivo, opis politika i mera za promovisanje uloge lokalnih energetskih zajednica pri davanju doprinosa sprovođenja politika i mera iz podtač. i, ii, iii. i iv. ovog priloga
vi. Opis mera za utvrđivanje mera kojima je cilj iskorišćavanje potencijala za povećanje energetske efikasnosti infrastrukture za gas i električnu energiju;
vii. Regionalnu saradnju u ovoj oblasti, ako je primenljivo,
viii. Finansijske mere u ovoj oblasti, uključujući međunarodnu podršku.
3.3. Oblast: energetska sigurnost
i. Politike i mere koje se odnose na elemente iz tačke 2.3. ovog priloga,
ii. Regionalna saradnja u ovoj oblasti,
iii. Finansijske mere u ovoj oblasti na nacionalnom nivou.
3.4. Oblast: unutrašnje tržište energije
3.4.1. Elektroenergetska infrastruktura
i. Politike i mere za postizanje ciljnog nivoa međusobne povezanosti iz člana 5. tačka 4) podtačka (1) ovog pravilnika,
ii. Regionalna saradnja u ovoj oblasti,
iii. Finansijske mere u ovoj oblasti na nacionalnom nivou, uključujući podršku Evropske unije i upotrebu sredstava Evropske unije, ako je primenljivo.
3.4.2. Infrastruktura za prenos energije
i. Politike i mere koje se odnose na elemente iz tačke 2.4.2. ovog priloga, uključujući, ako je primenljivo, posebne mere za omogućavanje implementacije projekata od interesa za Energetsku zajednicu i drugih ključnih infrastrukturnih projekata,
ii. Regionalna saradnja u ovoj oblasti,
iii. Finansijske mere u ovoj oblasti na nacionalnom nivou, uključujući podršku Evropske unije i upotrebu sredstava Evropske unije, ako je primenljivo.
3.4.3. Integracija tržišta
i. Politike i mere koje se odnose na elemente iz tačke 2.4.3. ovog priloga,
ii. Mere za povećanje fleksibilnosti energetskog sistema s obzirom na proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, kao što su pametne mreže, agregacija, upravljanje potražnjom, skladištenje, distribuirana proizvodnja energije, mehanizmi za otpremu, ponovnu isporuku i ograničavanje usluge i signali cena u stvarnom vremenu, uključujući uvođenje unutardnevnog usklađivanja tržišta i prekograničnih tržišta uravnoteženja,
iii. Ako je primenljivo, mere za garantovanje nediskriminatornog učešća obnovljivih izvora energije, upravljanja potrošnjom i skladištenja, između ostalog putem agregacije, na svim energetskim tržištima,
iv. Politike i mere za zaštitu potrošača, naročito ranjivih i, ako je primenljivo, energetski siromašnih potrošača, i mere za jačanje konkurentnosti i neograničene tržišne konkurencije na maloprodajnom energetskom tržištu,
v. Opis mera za omogućavanje i razvijanje upravljanja potrošnjom, uključujući one koje se odnose na tarife za podsticanje dinamičkog određivanja cena.
3.4.4. Energetsko siromaštvo
Ako je primenljivo, politike i mere za ostvarivanje ciljeva iz tačke 2.4.4. ovog priloga.
3.5. Oblast: istraživanje, inovacije i konkurentnost
i. Politike i mere povezane sa elementima iz tačke 2.5. ovog priloga,
ii. Ako je primenljivo, saradnja s drugim državama članicama u ovoj oblasti uključujući, ako je primereno, podatke o tome kako se ciljevi i politike strateškog plana za energetsku tehnologiju (SET) prenose u nacionalni kontekst,
iii. Finansijske mere u ovoj oblasti na nacionalnom nivou, uključujući podršku Evropske unije i upotrebu sredstava Evropske unije, ako je primenljivo.
4. TRENUTNO STANJE I PROJEKCIJE NA TEMELJU POSTOJEĆIH POLITIKA I MERA
4.1. Predviđeni razvoj glavnih egzogenih faktora koji utiču na energetski sistem i trendove u pogledu emisija gasova sa efektom staklene bašte
i. Makroekonomske prognoze (BDP i rast stanovništva),
ii. Sektorske promene za koje se očekuje da će uticati na energetski sistem i emisije gasova sa efektom staklene bašte,
iii. Globalni energetski trendovi, međunarodne cene fosilnih goriva, cena ugljenika u okviru sistema Evropske unije za trgovanje emisijama,
iv. Promene u ceni tehnologije.
4.2. Oblast: dekarbonizacija
4.2.1. Emisije i uklanjanja gasova sa efektom staklene bašte
i. Trendovi u trenutnim emisijama i uklanjanjima gasova sa efektom staklene bašte u okviru privrede i različitih sektora,
ii. Projekcije sektorskih kretanja uz postojeće nacionalne politike i mere Energetske zajednice i politike i mere Evropske unije barem do 2040. godine (uključujući projekcije za 2030. godinu).
4.2.2. Energija iz obnovljivih izvora
i. Trenutni udeo energije iz obnovljivih izvora u finalnoj bruto potrošnji energije i u različitim sektorima (grejanje i hlađenje, električna energija i transport) kao i po tehnologiji u svakom od tih sektora,
ii. Okvirne projekcije kretanja uz postojeće politike do 2030. godine (sa izgledima za 2040. godinu).
4.3. Oblast: energetska efikasnost
i. Sadašnja primarna i finalna potrošnja energije ukupno i po sektorima koja se uzima kao polazna osnova (uključujući industrijski, stambeni, javno-komercijalni i sektor transporta),
ii. Sadašnji potencijal za primenu visokoefikasne kogeneracije i efikasno daljinsko grejanje i hlađenje,
iii. Projekcije potrošnje primarne i finalne energije po sektorima i drugih relevantnih parametara do 2040. godine (uključujući projekcije za 2030. godinu), uzimajući u obzir samo postojeće politike, mere i programe energetske efikasnosti, kako su opisani u tački 1.2. podtačka ii ovog priloga,
iv. Troškovno - optimalni nivoi u pogledu zahteva za energetskim svojstvima zgrada zasnovani na proračunima utvrđenim propisima kojima se uređuju zahtevi u pogledu energetske efikasnosti zgrada.
4.4. Oblast: energetska sigurnost
i. Trenutni energetski miks, domaći izvori energije, zavisnost od uvezene energije, uključujući relevantne rizike,
ii. Projekcije kretanja uz postojeće politike i mere barem do 2040. godine (uključujući projekcije za 2030. godinu).
4.5. Oblast: unutrašnje energetsko tržište
4.5.1. Elektroenergetska međupovezanost
i. Trenutni nivo međupovezanosti i glavni spojni vodovi,
ii. Projekcije u pogledu zahteva za povećanje broja priključnih vodova (uključujući projekcije za 2030. godinu).
4.5.2. Infrastruktura za prenos energije
i. Ključne osobine postojeće infrastrukture za prenos električne energije i gasa,
ii. Projekcije u pogledu zahteva za širenjem mreže barem do 2040. godine (uključujući projekcije za 2030. godinu).
4.5.3. Tržišta električne energije i gasa, cene energije
i. Trenutno stanje na tržištima električne energije i gasa, uključujući cene energije,
ii. Projekcije kretanja uz postojeće politike i mere barem do 2040. godine (uključujući projekcije za 2030. godinu).
4.6. Oblast: istraživanje, inovacije i konkurentnost
i. Trenutno stanje niskougljeničnih tehnologija i, u meri u kojoj je to moguće, njihov položaj na globalnom tržištu (ovu analizu trebalo bi napraviti na regionalnom nivou ili na globalnom nivou),
ii. Trenutni nivo javne i, ako je dostupno, privatne potrošnje za istraživanja i inovacije u oblasti niskougljeničnih tehnologija, trenutni broj patenata i trenutni broj istraživača,
iii. Analiza tekućih cenovnih elemenata koji čine tri cenovne komponente (energija, mreža, kao i porezi i takse),
iv. Opis energetskih subvencija, uključujući za fosilna goriva.
5. PROCENA EFEKATA PLANIRANIH POLITIKA I MERA
5.1. Efekti planiranih politika i mera opisanih u tački 3. ovog priloga na energetski sistem i emisije gasova sa efektom staklene bašte i uklanjanju gasova sa efektom staklene bašte, uključujući poređenje sa projekcijama na osnovu postojećih politika i mera (kako su opisane u tački 4. ovog priloga)
i. Projekcije trendova u pogledu energetskog sistema te emisija gasova sa efektom staklene bašte i njihovog uklanjanja kao i, ako je relevantno, emisija zagađujućih materija u vazduh u skladu sa propisima u oblasti zaštite vazduha, u okviru planiranih politika i mera, barem do deset godina nakon perioda obuhvaćenog planom (uključujući projekcije za poslednju godinu perioda obuhvaćenog planom),
ii. Procena sinergija politika (sinergija između postojećih i planiranih politika i mera u okviru jedne dimenzije i sinergija između postojećih i planiranih politika i mera različitih oblasti), barem do poslednje godine razdoblja obuhvaćenog planom, posebno kako bi se u potpunosti razumeo učinak politika energetske efikasnosti/uštede energije na utvrđivanje veličine energetskog sistema, kao i smanjio rizik od izgubljenih investicija u oblasti snabdevanja energijom,
iii. Procena interakcija između postojećih politika i mera i planiranih politika i mera, kao i između tih politika i mera i politike Energetske zajednice u oblasti klime i energije;
5.2. Makroekonomski i, u meri u kojoj je to moguće, zdravstveni i ekološki efekti, efekti u pogledu zapošljavanja i obrazovanja, socijalni efekti i efekti na veštine (u smislu troškova i koristi, kao i ekonomičnosti) planiranih politika i mera opisanih u tački 3. ovog priloga, barem do poslednje godine perioda obuhvaćenog planom, uključujući poređenje sa projekcijama nastalim na temelju postojećih politika i mera.
5.3. Pregled potrebnih ulaganja
i. Postojeći tokovi ulaganja i predviđanja budućih ulaganja u odnosu na planirane politike i mere,
ii. Faktori rizika sektora ili tržišta ili prepreke u nacionalnom ili regionalnom kontekstu,
iii. Analiza dodatne podrške javnih finansija ili izvora za popunjavanje nedostataka utvrđenih u okviru podtačke ii ove tačke.
5.4. Efekti planiranih politika i mera opisanih u tački 3. ovog priloga na druge Ugovorne Strane i/ili države članice Evropske unije i na regionalnu saradnju barem do poslednje godine perioda obuhvaćenog planom, uključujući poređenje s projekcijama nastalim na temelju postojećih politika i mera
i. U meri u kojoj je to moguće, efekti na energetski sistem susednih država i drugih Ugovornih Strana i/ili država članica Evropske unije u regiji,
ii. Efekti na cene energije, komunalne usluge i integraciju energetskog tržišta,
iii. Ako je relevantno, efekti na regionalnu saradnju.
POPIS PARAMETARA I PROMENLJIVIH KOJE TREBA NAVESTI U ODELJKU B NACIONALNIH PLANOVA
Sledeće parametre, promenljive, energetske bilanse i indikatore treba navesti u odeljku B nacionalnih planova pod naslovom "Analitička baza", ako se upotrebljavaju:
1. Opšti parametri i promenljive:
(1) broj stanovnika [u milionima],
(2) BDP [u milionima evra],
(3) sektorska bruto dodatna vrednost (uključujući glavne industrijske sektore, građevinski, javno-komercijalni i poljoprivredni sektor) [u milionima evra],
(4) broj domaćinstava [u hiljadama],
(5) veličina domaćinstava [broj stanara po domaćinstvu],
(6) raspoloživi prihod domaćinstva [u evrima],
(7) broj putničkih kilometara (pkm): u svim načinima prevoza, tj. raščlanjeni na drumski (ako je moguće, razdvojiti automobile i autobuse), železnički i vazdušni transport i unutrašnju plovidbu (prema potrebi) [u milionima pkm],
(8) prevoz robe u tonskim kilometrima (tkm): svi načini prevoza osim međunarodnog pomorskog prevoza, tj. raščlanjeni na drumski, železnički i vazdušni transport i unutrašnju plovidbu (plovidba unutrašnjim plovnim putevima i nacionalna pomorska plovidba) [u milionima tkm],
(9) međunarodne uvozne cene nafte, gasa i ugljenika [EUR/GJ ili EUR/toe] na osnovu preporuka Evropske komisije,
(10) cena trgovanja emisijama ugljenika u Evropskoj uniji - u [EUR/EUA] - na osnovu preporuka Evropske komisije,
(11) pretpostavke u pogledu deviznog kursa evra i američkog dolara (ako je primenljivo) [EUR/valuta i USD/valuta],
(12) broj dana u sezoni grejanja (HDD),
(13) broj dana u sezoni hlađenja (CDD),
(14) pretpostavke u pogledu troškova tehnologije upotrebljene u modelima za glavne relevantne tehnologije.
2. Energetski bilansi i pokazatelji
2.1. Snabdevanje energijom:
(1) domaća proizvodnja po vrsti goriva (svi energetski proizvodi koji se proizvode u znatnim količinama) [ktoe],
(2) neto uvoz po vrsti goriva (uključujući električnu energiju, raščlanjen na neto uvoz iz Evropske unije i neto uvoz izvan Evropske unije) [ktoe],
(3) zavisnost o energiji uvezenoj iz trećih zemalja [%],
(4) glavni izvori uvoza (zemlje) za glavne nosioce energije (uključujući gas i električnu energiju),
(5) bruto domaća potrošnja po izvoru vrste goriva (uključujući čvrsta goriva, svi energetski proizvodi: ugalj, sirova nafta i naftni derivati, prirodni gas, nuklearna energija, električna energija, proizvedena toplota, obnovljivi izvori energije, otpad) [ktoe];
2.2. Električna energija i toplota:
(1) bruto proizvodnja električne energije [GWh],
(2) bruto proizvodnja električne energije po gorivu (svi energetski proizvodi) [GWh],
(3) udeo kombinovane proizvodnje toplote i električne energije u ukupnoj proizvodnji električne energije i toplote [%],
(4) kapacitet proizvodnje električne energije po izvoru uključujući ugašene kapacitete i nova ulaganja [MW],
(5) proizvodnja toplote u termoelektranama,
(6) proizvodnja toplote u postrojenjima za kombinovanu proizvodnju toplote i električne energije, uključujući industrijsku otpadnu toplotu,
(7) prekogranični i interkonekcijski kapaciteti za gas i električnu energiju i njihove očekivane stope korišćenja;
2.3. Sektor konverzije:
(1) gorivo utrošeno u termoelektranama (uključujući čvrsta goriva, naftu, gas) [ktoe],
(2) gorivo utrošeno u drugim postupcima konverzije [ktoe];
2.4. Potrošnja energije:
(1) potrošnja primarne energije i finalna potrošnja energije [ktoe],
(2) finalna potrošnja energije po sektoru (uključujući industriju, stambeni sektor, tercijarni sektor, poljoprivredu i transport (uključujući, prema potrebi, podelu na putnički i teretni transport)) [ktoe],
(3) finalna potrošnja energije po gorivu (svi energetski proizvodi) [ktoe],
(4) finalna potrošnja za neenergetske svrhe [ktoe],
(5) intenzitet primarne energije u ukupnoj ekonomiji (potrošnja primarne energije po BDP) [toe/EUR],
(6) intenzitet finalne energije po sektoru (uključujući industriju, stambeni sektor, tercijarni sektor i transport (uključujući, prema potrebi, podelu na putnički i teretni transport));
2.5. Cene:
(1) cene električne energije po vrsti sektora potrošnje (stambeni, industrijski, tercijarni),
(2) nacionalne cene goriva u maloprodaji (uključujući poreze, po izvoru i sektoru) [EUR/ktoe];
2.6. Ulaganja:
Investicioni troškovi u sektorima konverzije energije, snabdevanja, prenosa i distribucije;
2.7. Obnovljivi izvori:
(1) bruto finalna potrošnja energije iz obnovljivih izvora i udeo energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije, i po sektoru (električna energija, grejanje i hlađenje, transport), i po tehnologiji,
(2) proizvodnja električne energije i toplote iz obnovljive energije u zgradama; to uključuje, ako su dostupni, podatke razvrstane po proizvedenoj energiji, potrošenoj energiji i energiji stavljenoj u mrežu iz solarnih fotonaponskih sistema, solarnih termalnih sistema, biomase, toplotnih pumpi, geotermalnih sistema, kao i iz drugih decentraliziranih sistema obnovljive energije,
(3) ako je primenljivo, druge nacionalne putanje, uključujući dugoročne ili sektorske udeo biogoriva proizvedenih iz prehrambenih sirovina i naprednih biogoriva, udeo energije iz obnovljivih izvora u daljinskom grejanju, kao i obnovljiva energija koju su proizveli gradovi i Zajednice obnovljive energije.
3. Pokazatelji povezani sa emisijama i uklanjanjima gasova sa efektom staklene bašte:
(1) emisije gasova sa efektom staklene bašte po sektoru politike (uključujući sektor šumarstva i druge upotrebe zemljišta),
(2) emisije gasova sa efektom staklene bašte po sektoru Međuvladinog panela o promeni klime (IPCC) i po gasu (prema potrebi klasifikovane na sistem Evropske unije za trgovanje emisijama i sektore na koje se odnosi raspodela tereta) [tCO2eq],
(3) emisija ugljenika u ukupnoj ekonomiji [tCO2eq/BDP],
(4) pokazatelji povezani sa emisijom CO2:
(a) intenzitet emisija gasova sa efektom staklene bašte u domaćoj proizvodnji električne i toplotne energije [tCO2eq/MWh],
(b) intenzitet emisija gasova sa efektom staklene bašte finalne potrošnje energije po sektoru [tCO2eq /ten],
(5) pokazatelji povezani sa emisijama koje ne sadrže CO2,
(a) stoka: krave muzare [1.000 grla], goveda [1.000 grla], ovce [1.000 grla], svinje [1.000 grla], živina [1.000 komada],
(b) unos azota kroz primenu veštačkog đubriva [kt azota],
(v) unos azota kroz primenu stajskog đubriva [kt azota],
(g) azot vezan preko useva koji na sebe vežu azot [kt azota],
(d) azot u ostacima useva koji se vraćaju u tlo [kt azota],
(đ) površina obrađenog organskog zemljišta [hektari],
(e) stvaranje čvrstog komunalnog otpada (MSW),
(ž) čvrsti komunalni otpad (MSW) koji završava na deponijama,
(z) udeo povratka CH4 u ukupnom CH4 nastalom na deponijama [%].
IZVEŠTAJ O MERAMA ZA OSTVARIVANJE CILJA KUMULATIVNE UŠTEDE ENERGIJE
Izveštaj o merama za ostvarivanje cilja kumulativne uštede energije sadrži:
1. Proračun nivoa propisanih ušteda energije koje je potrebno ostvariti tokom razdoblja od 2024. do 2030. godine, u skladu sa podzakonskim aktom kojim se propisuje metodologija proračuna cilja kumulativne uštede energije Republike Srbije, a čiji su elementi:
(a) godišnja finalna potrošnja energije prema proseku za period poslednje tri godine [u ktoe],
(b) cilj kumulativne uštede energije u finalnoj potrošnji koju je potrebno ostvariti [u ktoe],
(v) podaci koji su upotrebljeni u proračunu finalne potrošnje energije, uključujući izvor podataka.
2. Mere politike u pogledu ostvarivanja cilja kumulativne uštede:
2.1. Mere (osim oporezivanja):
(a) vrsta mere politike,
(b) kratki opis mere politike, uključujući osobine svake mere politike o kojoj se dostavlja izveštaj,
(v) očekivani ukupni kumulativni i godišnji iznos uštede po svakoj meri i/ili iznos uštede energije za bilo koje prelazno razdoblje,
(g) državni organi, druge javne institucije i ostali učesnici i njihove odgovornosti za sprovođenje mera ili mera politike,
(d) ciljani sektori,
(đ) ako je primenljivo, posebne mere politike ili pojedinačne mere usmerene na energetsko siromaštvo,
2.2. Podaci o merama oporezivanja:
(a) kratki opis mere oporezivanja,
(b) trajanje mere oporezivanja,
(v) organ koji sprovodi mere,
(g) očekivani kumulativni i godišnji iznos uštede po meri,
(d) ciljani sektori i segment poreskih obveznika,
(đ) metodologija proračuna, uključujući koje se cenovne elastičnosti upotrebljavaju i kako su određene.
3. Metodologija proračuna ušteda (osim za mere oporezivanja):
(a) upotrebljene metode merenja,
(b) metoda za iskazivanje uštede energije (ušteda primarne ili finalne energije),
(v) životni vek mera, stopa smanjenja ušteda tokom vremena i pristup koji se koristio za uzimanje u obzir životnog veka ušteda,
(g) kratak opis metodologije proračuna, uključujući kako se obezbeđuju dodatnost i materijalnost uštede te koje se metodologije i merila koriste za predviđene i procenjene uštede,
(d) podaci o tome kako se rešavaju moguća preklapanja između mera politike i pojedinačnih mera kako bi se izbeglo dvostruko računanje uštede energije,
(đ) ako je relevantno, klimatske razlike i primenjeni pristup.
4. Praćenje i provera:
(a) kratki opis sistema praćenja i provere i postupka provere,
(b) državni organi i drugi subjekti javnog sektora koji sprovode mere i njihove glavne odgovornosti u pogledu sistema praćenja i provere,
(v) nezavisnost praćenja i provere, od strana koje primenjuju mere ili ovlašćenih strana,
(g) statistički značajan udeo mera za poboljšanje energetske efikasnosti i udeo i kriterijumi koji su upotrebljeni za definisanje i odabir reprezentativnog uzorka,
(d) objava ostvarene uštede energije (svake godine) u okviru primenjenih mera,
(đ) informacije o zakonom predviđenim sankcijama koje se primenjuju u slučaju nesprovođenja mera,
(e) informacije o merama politike koje su predviđene ako napredak nije zadovoljavajući.