ZAKLJUČAK O DONOŠENJU PROGRAMA ZA SPROVOĐENJE JAVNOG ZDRAVLJA U OBLASTI ŽIVOTNE SREDINE NA TERITORIJI GRADA KRAGUJEVCA ZA 2022. GODINU ("Sl. list grada Kragujevca", br. 16/2022)

I Donosi se:

- Program kontrole i analiza površinskih voda reke Lepenice za 2022. godinu broj 01-2358-01 od 11. aprila 2022. godine,

- Program kontrole kvaliteta vazduha na teritoriji grada Kragujevca za 2022. godinu, broj 01-2358-02 od 11. aprila 2022. godine

- Program monitoringa buke u životnoj sredini grada Kragujevca za 2022. godinu, broj 01-2358-03 od 11. aprila 2022. godine.

Programe iz stava 1. ovog poglavlja predložio je Institut za javno zdravlje Kragujevac i isti su sastavni deo ovog zaključka.

II Savet za zdravlje grada Kragujevca prati sprovođenje programa, daje mišljenje na izveštaj o ostvarivanju programa i predlaže mere za njegovo unapređenje.

III Obavezuju se Gradska uprava za razvoj i investicije i Gradska uprava za društvene delatnosti da realizuju programe iz poglavlja I ovog zaključka.

IV Ovaj zaključak objaviti u "Službenom listu grada Kragujevca".

 

REPUBLIKA SRBIJA
Institut za javno zdravlje Kragujevac

 

 

PREDLOG PROGRAMA KONTROLE I ANALIZA POVRŠINSKIH VODA REKE LEPENICE ZA 2022. GODINU

PREDLOG PROGRAMA KONTROLE I ANALIZA POVRŠINSKIH VODA REKE LEPENICE

Uvod

Reka Lepenica izvire na obroncima Gledićkih planina u selu Goločelo na nadmorskoj visini od 500 metara. Na samom izvorištu reka je pitka. Reka Lepenica ima veći broj pritoka, od kojih su najveće reke: grošnička i Ždraljička. Od izvora gde je Lepenica čista reka sa pojavom prvih kuća ona biva zagađena.

Sa industrijalizacijom Kragujevca reka Lepenica biva zagađena raznim hemijskim materijama. Reka Lepenica se uliva u Veliku Moravu. Prosečno daje blizu 3000 litara vode Velikoj Moravi, dok pri niskom vodostaju za vreme većih suša Lepenicom teče oko 30 litara u sekundi. Najveći vodostaj zabeležen je od 920000 litara u sekundi.

Cilj kontrole površinskih voda reke

Lepenice

Uticaj reke Lepenice na zdravlje građana je nesumnjiv, posebno ako se uzme u obzir da ona svojim tokom prolazi kroz badnjevačku dolinu, odakle se vezuje i veliki broj individualnih domaćinstava koja za zalivanje svojih povrtarskih kultura koriste upravo vodu iz Lepenice.

Stoga je praćenje i kontrola kvaliteta površinskih voda Lepenice nesumnjivo potreba, jer osim želje da se u kontinuitetu prati njen kvalitet i ne dozvoli dalja degradacija analizama se prati i potencijalni uticaj voda na zdravlje ljudi.

Grad Kragujevac se snabdeva vodom i iz reni bunara Velike Morave u Brzanu, gde i iz tog aspekta potrebno je pratiti kvalitet vode iz reke Lepenice.

Postojeća zakonska regulativa

Radi praćenja stanja i analize životne sredine, a na osnovu Pravilnika o bližim uslovima za sprovođenje javnog zdravlja u oblasti životne sredine i zdravlja stanovništva ("Sl. glasnik RS", br. 34-2019), Pravilnik..........,

Izbor mernih mesta i dinamika uzorkovanja

Izbor mernih mesta bi se izvršio u dogovoru sa Odeljenjem za zaštitu životne sredine grada Kragujevca na dve lokacije i to pre ulaska Lepenice u gradsko područje. Dinamika uzorkovanja voda iz Lepenice bila bi u skladu sa Zakonom četiri puta godišnje (kvartalno).

Izveštavanje

Institut za javno zdravlje Kragujevac osim dostavljanja rezultata u skladu sa predviđenom dinamikom uzorkovanja u obavezi bi bio i da u slučaju prekoračenja graničnih vrednosti, kritičnog nivoa, ciljnih vrednosti i koncentracija opasnih po zdravlje ljudi izveštava javnost.

Za realizaciju ovog Programa Institutu za javno zdravlje Kragujevac potrebna su sredstva u iznosu od 90.000 dinara (bez uračunatog PDV-a), odn. 0.00 PDV.

PREDLOG PROGRAMA KONTROLE KVALITETA VAZDUHA NA TERITORIJI GRADA KRAGUJEVCA ZA 2022. GODINU

Programom kontrole kvaliteta vazduha za grad Kragujevac, koji predstavlja Institut za javno zdravlje Kragujevac sagledavaju se dva aspekta zagađenja vazduha: hemijsko opterećenje vazduha gasovima i česticama, kao i biološko opterećenje vazduha polenom biljaka.

Kvalitet vazduha u Kragujevcu ima sezonski karakter. Biološko opterećenje vazduha polenom izraženo je od februara do kraja oktobra. Hemijsko zagađenje vazduha prisutno je tokom cele godine ali je izraženije, odnosno kvalitet vazduha je lošiji u zimskom periodu. Tokom leta saobraćaj i delom industrije opterećuju vazduh, dok zimi vazduh opterećuje i veliki broj individualnih domaćinstava kao i veći broj emitera (pravnih lica) koji loženjem opterećuju kvalitet vazduha.

Veliki uticaj na aerozagađenje ima i geografski položaj Grada: kotlina, slabo prisustvo vetra, sa nepovoljnom "ružom vetrova", meterološki podaci, atmosferske pojave - magla.

Takođe na kvalitet ambijentalnog vazduha utiče i "gustina naselja", uske ulice (nedostatak bulevara).

Programom kontrole kvaliteta vazduha uspostavlja se lokalna mreža mernih mesta za praćenje kvaliteta vazduha na teritoriji grada Kragujevca za 2022. godinu.

Programom se određuje broj i raspored mernih mesta obim, vrsta i učestalost merenja nivoa zagađujućih materija u vazduhu na teritoriji grada Kragujevca koje pripada teritoriji Republike Srbije, zoni "Srbija" u skladu sa članom 2. stav 1. tačka 1. Uredbe o određivanju zone i aglomeracija ("Službeni glasnik RS", broj 58/11 i 98/12).

Lokacije mernih mesta u lokalnoj mreži na teritoriji grada Kragujevca, kao i zagađujuće materije koje se prate na pojedinim mernim mestima date su u tabeli 1.

Zagađujuće materije navedene u Tabeli 1. mere sa kontinualno na fiksnim mernim mestima, u skladu sa propisom kojim se uređuju uslovi za monitoring i zahtevi kvaliteta vazduha.

Zagađujuće materije na mernim mestima navedenim u Tabeli 1. mere se po dinamici merenja definisanoj u delu II ovog programa.

Uvod

Kontrola kvaliteta vazduha se vrši na osnovu Programa kontrole kvaliteta vazduha, na teritoriji Grada Kragujevca za 2022. godinu, na koji je Ministarstvo za zaštitu životne sredine RS dalo saglasnost broj rešenja 353-01-00019/2022-3 od 23.03.2022. godine. Program donosi Gradska uprava za prostorno planiranje, urbanizam, izgradnju i zaštitu životne sredine, Služba za zaštitu životne sredine Grada Kragujevca, a u skladu sa članom 69. i članom 70. Zakona o zaštiti životne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 135/04, 36/09, 36/09 - dr. zakon, 72/09 - dr. zakon i 43/11 - odluka US, 14/2016, 76/2018 i 95/2018 - dr. zakon), članom 9. stav 2. i članom 15. Zakona o zaštiti vazduha ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 36/09 i 10/13).

Uticaj kvaliteta vazduha na javno zdravlje, zdravlje građana dokazuje se na osnovu Pravilnika o bližim uslovima za sprovođenje javnog zdravlja u oblasti životne sredine i zdravlja stanovništva ("Sl. glasnik RS", br. 34/2019).

Lokalna samouprava, u okviru svojih nadležnosti, obezbeđuje kontinuirano praćenje kvaliteta vazduha (monitoring) i javno objavljivanje rezultata monitoringa kvaliteta vazduha na svojoj teritoriji.

U skladu sa članom 5. Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha ("Sl. glasnik RS", br. 11/10, 75/10 i 63/13), za potrebe monitoringa kvaliteta vazduha obezbeđena su mesta za kontinualnu i povremena fiksna merenja i namenska merenja u lokalnoj mreži na fiksnim lokacijama.

Monitoring kvaliteta vazduha vrši se merenjem nivoa zagađujućih materija u vazduhu, odnosno kontinualnim sistematskim merenjem, ispitivanjem koncentracije zagađujućih materija u vazduhu.

I Teritorija, period izvođenja i zakonski okvir monitoringa

Područje na kojem se sprovodi monitoring:

Teritorija Grada Kragujevca - zona gradske zona, prigradska zona, zona saobraćaja, industrijska zona.

Zakonski okvir: Zakon o zaštiti vazduha ("Službeni glasnik RS", broj 36/09 i 10/13).

Kontrola kvaliteta vazduha vrši se radi sagledavanja stepena zagađenosti vazduha u cilju planiranja i sprovođenja potrebnih mera zaštite vazduha od zagađivanja i zaštite zdravlja ljudi. Podaci dobijeni merenjem, evidentiraju se, obrađuju i dostavljaju nadležnim organima i sredstvima javnog informisanja.

Lokalna mreža mernih mesta

Lokalna mreža mernih mesta za praćenje kvaliteta vazduha na teritoriji grada Kragujevca uspostavlja se ovim programom, a čine je merna mesta za merenje:

1. Merenje koncentracije zagađujućih materija poreklom iz stacionarnih izvora,

2. Merenje koncentracije zagađujućih materija poreklom od izduvnih gasova motornih vozila,

3. Merenje alergenog polena (biološko zagađenje vazduha).

Određivanje koncentracije sumpordioksida, azotovih oksida i čađi

- dinamika: 365 (24-časovnih) uzoraka (kontinualna fiksna merenja) merenje koncentracije sumpordioksida, azotovih oksida i čađi će se obavljati na pet mernih mesta, na lokacijama:

1. 27. marta bb (kod Štafete)

2. JKP "ČISTOĆA", Industrijska zona

3. OŠ "Mirko Jovanović", ul. Neznanog junaka bb

4. Pivara, Ul. Cara Dušana bb

5. OŠ "Stanislav Sremčević", Erdoglija

Određivanje koncentracije ukupnih taložnih materija

- dinamika: 12 puta (jednom mesečno u toku jedne godine)

U okviru namenskih merenja pratiće se: ukupne taložne materije (UTM) (ukupne nerastvorene, rastvorljive materije, sagorljivi deo, pepeo, pH vrednost, elektroprovodljivost, sulfati, hloridi, nitriti, nitrati, kalcijum, magnezijum, određivaće se u mesečnim uzorcima padavina na bazi mesečnog uzorkovanja) na 2 merna mesta

1. Brioni, Kosovska 73

2. Autobuska stanica, Šumadijska ulica

Ukupna masena koncentracija suspendovanih čestica PM10 obavljaće se na jednom mernom mestu, na lokaciji:

1. Neznanog junaka (OŠ "Mirko Jovanović")

Indikativna merenja teških metala iz uzorkovanih suspendovanih PM10 čestica

- dinamika: 52 puta (jednom nedeljno tokom cele godine)

Indikativna merenja teških metala: arsena (As), kadmijuma (Cd), nikl (Ni) i olovo (Pb) iz uzorkovanih suspendovanih PM10 čestica na jednom mernom mestu, na lokaciji:

1. Neznanog junaka (OŠ "Mirko Jovanović")

Određivanje koncentracije zagađujućih materija poreklom iz saobraćaja (raskrsnice):

- dinamika: azotdioksid i čađ vrši se svakodnevno (365 dana - 24 časovna merenja);

- dinamika merenja za UTM sa analizom teških metala (olovo, kadijum, cink), vrši se 12 puta (jednom mesečno u toku jedne godine).

Merenje zagađujućih materija poreklom od izduvnih gasova motornih vozila merenjem koncentracija: azotoksida, čađi i ukupnih taložnih materija sa analizom teških metala (olovo, kadmijum, cink) obavlja će se na dva merna mesta, odnosno raskrsnicama sa najvećom frekvencijom saobraćaja svakodnevno u toku godinu dana (365 dana - 24 časovna merenja), odnosno jednom mesečno u toku godine za UTM, na lokacijama:

1. Medicinska škola, Radoja Domanovića

2. Mala vaga, Kneza Mihajla

Tabela 1. Merna mesta za praćenje kvaliteta vazduha u lokalnoj mreži na teritoriji grada Kragujevca

Red broj	Lokacija	φ (N) λ (E)	Tip	Zagađujuće materije
				SO2	NO2	Čađ	UTM	UTM*	PM10
1	JKP "ČISTOĆA" Industrijska zona	Š:44,02 d:20,94	I	SO2	NO2	Čađ
2	27. Marta bb (kod Štafete)	Š:44,01 d:20,92	G	SO2	NO2	Čađ
3	OŠ Mirko Jovanović	Š:44,03 d:20,90	G	SO2	NO2	Čađ			PM10
4	Pivara, Cara Dušana	Š:44,00 d:20,92	G	SO2	NO2	Čađ
5	Brioni, Kosovska 73	Š:44,00 d:20,90	G				UTM
6	Autobuska stanica, Šumadijska	Š:44,01 d:20,92	S				UTM
7	Medicinska škola, Radoja Domanovića	Š:44,02 d:20,91	S		NO2	Čađ		UTM*
8	Mala vaga, Kneza Mihajla	Š:44,00 d:20,90	S		NO2	Čađ		UTM*

LEGENDA:
G - Gradski centar
I - industrijski tip
S - saobraćaj
UTM - kontinuirana merenja ukupnih taložnih materija
UTM* - ukupne taložne materije sa analizom teških metala
PM10 - koncentracija grubih suspendovanih čestica sa analizom teških metala:
As arsen, Cd kadmijum, Ni nikl i Pb olovo
φ (N) - severna geografska širina
λ (E) - istočna geografska dužina

Merenje koncentracije polena

Merenje koncentracije polena biljaka u Kragujevcu se sporovodi dvadesetak godina. Tokom godine prati se period polinacije dvadeset i četiri biljne vrste, gde spadaju drveće, trave i korovi, zapravo sve biljne vrste za koje se pouzdano zna da kod ljudi izazivaju alergene reakcije, čime se narušava zdravlje ljudi.

Merenje koncentracije alergenog polena vrši se preko "klopke za polen", odnosno uređaja koji se nalazi na krovu Instituta za javno zdravlje Kragujevac.

Pouzdanost, odnosno relevantnost rezultata sa ovim uzorkivačem vazduha je u radijusu od 60 kilometara. Aparat kontinuirano 24 časa vrši uzorkovanje, a dinamika uzorkovanja zavisi od perioda polinacije biljaka, i trajanje od prve nedelje februara do zadnje nedelje meseca oktobra.

Rezultati, Aeropaliološki izveštaj (po danima), nedeljeni izveštaj sa prognozom, kao i mesečni izveštaji dostavljaju se Odeljenju za zaštitu životne sredine Grada Kragujevca, kao i Agenciji za zaštitu životne sredine Republike Srbije.

Sastavni deo gore pomenutih izveštaja je i praćenje izmerenog alergenog polena i njegov uticaj na zdravlje.

Savet i dijagostikovanje polenskih reakcija i sklonosti ka alergijama građani mogu da dobiju u Institutu za javno zdravlje Kragujevac.

II Cilj kontrole kvaliteta vazduha

Sistematsko merenje zagađenosti vazduha na teritoriji Grada Kragujevca obezbeđuje se kroz:

- praćenje nivoa zagađenosti u odnosu na granične i tolerante vrednosti nivoa zagađujućih materija

- praćenje trendova koncentracija po zonama gradske teritorije

- detekciju povećanih koncentracija zagađujućih materija

- procenu izloženosti populacije

- informisanje javnosti (mediji, ekološki bilten, zvanična internet prezentacija Grada i Instituta) i davanje preporuka za ponašanje u eventualnim epizodama povećanog zagađenja vazduha

- identifikacija izvora zagađenja ili rizika po zagađenje

- razvoj odgovarajućih kratkoročnih akcionih planova i planova za upravljanje kvalitetom vazduha

- preduzimanje preventivnih mera u segmentima značajnim za zaštitu vazduha od zagađenja (čišćenje ulica, ozelenjavanje grada)

- sagledavanje uticaja zagađenosti vazduha na zdravlje građana

III Izbor mernih mesta

Izbor mernih mesta bi se izvršio u skladu sa Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha ("Sl. glasnik RS", br. 11/10, 75/10 i 63/10). Pri izboru mernih mesta vodilo bi se računa o rasporedu i vrsti izvora zagađenja, gustini naseljenosti, orografiji terena i meteorološkim uslovima.

IV Praćenje uticaja kvaliteta vazduha na zdravlje ljudi i izveštavanje

Program praćenja kvaliteta vazduha na teritoriji Grada Kragujevaca u 2022. godini, predviđa se i obaveza da u slučaju kada se bilo koja granična vrednost, kritični nivo izmerenih vrednosti, granica tolerancije, ciljna vrednost i dugoročni cilj, koncentracija opasna po zdravlje ljudi prekorači, izveštava se javnost.

Ukoliko se stvore uslovi prekoračenja zbog značajnog prekograničnog prenosa vazduhom zagađujućih materija obaveštava se Ministarstvo, zašta je nadležan organ jedinice lokalne samouprave član 36. Zakona o zaštiti vazduha ("Sl. glasnik RS", br. 36/09 i 10/2013).

Programom se predviđa i da se na mesečnom nivou opiše potencijalan rizik i uticaj kvaliteta vazduha na zdravlje ljudi, odnosno na godišnjem nivou dostavi izveštaj o uticaju aerozagađenja na zdravlje ljudi za proteklu godinu.

ZAKLJUČAK:

Praćenje kvaliteta vazduha, odnosno monitoring imisionih merenja na teritoriji grada Kragujevca je više decenijska praksa i obaveza jedinice lokalne samouprave.

Program praćenja kvaliteta vazduha sprovodio je proteklih godina Institut za javno zdravlje Kragujevac kao referentna ustanova za ove poslove, na osnovu pripadajućeg ovlašćenja Ministarstva za zaštitu životne sredine Republike Srbije i akreditovanim metodama merenja aeropolutanasa na osnovu rešenja Akreditacionog tela Srbije.

Na osnovu potreba iskazanim kroz usvojeni Plan o kontroli kvaliteta vazduha za 2022. godinu, a odobren rešenjem Ministarstva za zaštitu životne sredine Republike Srbije broj rešenja 353-01-00019/2022-3 od 23.03.2022. godine, u odnosu na 2021. godinu, kontrola kvaliteta vazduha se proširuje na naselje Erdoglija (osnovna škola "Stanislav Sremčević") gde bi se kontinuirano u trajanju od 365 dana pratili aeropolutansi: sumpor dioksid, azotovi oksidi i čađ.

Za realizaciju ovog Programa Institutu za javno zdravlje Kragujevac potrebna su sredstva u iznosu od 4.035.000 dinara (bez uračunatog PDV-a), odn. 0.00 PDV.

PREDLOG PROGRAMA MONITORINGA BUKE U ŽIVOTNOJ SREDINI GRADA KRAGUJEVCA ZA 2022. GODINU

PREDLOG PROGRAMA MONITORINGA BUKE U ŽIVOTNOJ SREDINI GRADA KRAGUJEVCA

Uvod

Buka kojoj su ljudi svakodnevno izloženi, opšta ili buka u životnoj sredini, jedan je od najvećih problema uže čovekove okoline, posebno u gradskim područijima.

Buka je neželjen, odnosno preglasan, neugodan ili neočekivani zvuk, može biti trajna, isprekidana i udarna promenljivog nivoa, različitog trajanja i vremenske raspodele.

Za ovu pojavu ne postoji prava definicija već se mora prihvatiti subjektivna procena i osećaj.

Glavni izvori buke u čovekovoj okolini su saobraćaj, industrija, građevinski i javni radovi, rekreacija, sport i zabava.

Na porast buke u životnoj sredini utiče i sve brži tempo života u velikim urbanim sredinama.

Postojeća zakonska regulativa

Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini ("Sl. glasnik RS", br. 54/92), Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009), Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini ("Sl. glasnik RS", br. 88/2010), Pravilnik o metodologiji za određivanje akustičnih zona ("Sl. glasnik RS", br. 72/2010), Pravilnik o sadržini i metodama izrade strateških karata bio i načinu njihovog prikazivanja javnosti ("Sl. glasnik RS", br. 80/2010), Merenje buke u životnoj sredini JUS U. J6.090. 1992, Akustičko zoniranje prostora SRPSU. J.6 205 2007.

Bliže odredbe zakona, sa osvrtom na lokalnu jedinicu

Na osnovu Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009), član 8. lokalna samouprava:

1) utvrđuje mere i uslove zaštite od buke, odnosno zvučne zaštite u planovima, programima i projektima, uključujući i one na koje daje saglasnost u postupku strateške procene uticaja, procene uticaja projekta na životnu sredinu, odnosno u postupku izdavanja integrisane dozvole za rad postrojenja i aktivnosti

2) vrši akustičko zoniranje na svojoj teritoriji, određuje mere zabrane i ograničenja u skladu sa ovim zakonom

3) obezbeđuje izradu strateških karata buke iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave

4) donosi lokalni akcioni plan zaštite od buke u životnoj sredini, odnosno obezbeđuje uslove i stara se o njegovom sprovođenju

5) obezbeđuje finansiranje monitoringa buke u životnoj sredini na teritoriji jedinice lokalne samouprave

6) vrši nadzor i kontrolu promene mera zaštite od buke u životnoj sredini

Jedinica lokalne samouprave svojim aktom određuje organe i službe nadležne za obavljanje poslova iz stava 1.

Na osnovu Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009), član 38, strateške karte buke za aglomeracije sa više od 100000 stanovnika potrebno je izraditi najkasnije do 31. decembra 2020. godine, dok se akcioni planovi zaštite buke u životnoj sredini donose u roku od godinu dana od dana izrade strateških karata.

Stupanjem na snagu Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009), član 2. i član 8. kao i prema preporukama evropske direktive ICC iz 2002. godine potrebno je izraditi akustičnu kartu buke (urađena je 2014. godine).

Istorija problema i trend

Od nastanka velikih gradova i pojave buke, ovaj problem se prati, izučava i konstatovano je da buka nije samo ekološki problem, već predstavlja nepredvidljivu opasnost po zdravlje stanovništva i to sa više aspekta.

Buka ima značajan uticaj na kvalitet života i u tom smislu, prema definiciji zdravlja Svetske zdravstvene organizacije (WHO), pojavljuje se kao zdravstveni problem. Definicija zdravlja uključuje potpuno fizičko i psihičko blagostanje, kao i odsustvo bolesti. Polazeći od ove definicije radna grupa Svetske zdravstvene organizacije 1971. godine je izjavila: "Buka mora biti prepoznata kao velika pretnja ljudskom blagostanju" (Suez, 1973).

Uticaj buke na čoveka može biti veoma različit, od oštećenja sluha i neauditivnih efekata, do poteškoća u komunikaciji i radnoj efikasnosti.

Takođe postoje dokazi da može štetno uticati na opšte zdravlje, na isti način kao i hronični stres.

U Evropi a i kod nas sve više je zastupljena buka niskog intenziteta. Ovakva buka ne oštećuje sluh, ali zato može izazvati poremećaje spavanja, stresne reakcije, uznemirenost i neraspoloženje, smetnje u komunikaciji i smanjenje radne sposobnosti.

Buka je jedan od najčešćih uzroka poremećaja spavanja. Brojne studije pokazuju da su poremećaji spavanja najčešće navođeni poremećaj koji je posledica izloženosti saobraćajnoj buci.

Buka utiče na sposobnost obavljanja raznih aktivnosti, posebno onih koje zahtevaju pažnju i koncentraciju.

Kontinuirana izloženost buci u psihološkom smislu ometa normalnu ljudsku komunikaciju i ima dugotrajne posledice koji se ogledaju smanjenom tolerancijom, povišenim pragom reagovanja, a već i minimalna buka uzrokuje porast anksioznosti, agresivnog i neprijateljskog ponašanja.

Procenjuje se da je u Evropi 40% stanovništva izloženo saobraćajnoj buci ekvivalentnog nivoa zvučnog pritiska iznad 55 dB tokom dana, a 20% je izloženo je nivou komunalne buke koja prelazi 65 dB.

Rezultati merenja buke u prethodnoj deceniji u Kragujevcu

U zoni stanovanja, u periodu od 2010-2015. godine izmerena su prekoračenja dozvoljenog nivoa buke danju do 2 dB i noću do 23 dB.

Prekoračenja tokom posmatranog perioda imala su trend laganog porasta, a posebno su značajna noćna prekoračenja koja su mogla da imaju nepovoljan uticaj na zdravlje građane. U 2020. godini izmerena su prekoračenja dozvoljenog nivoa buke danju od 2 dB, za veče od 7dB i noću do 8 dB.

U zoni gradskog centra, pored velikih raskrsnica u periodu od 2010-2015. godine izmerena su umerena prekoračenja nivoa buke danju do 7 dB i noću do 15 dB.

Prekoračenja tokom posmatranog perioda pokazuju konstantnost, a izmerene vrednosti posebno za noćne intervale merenja, mogle su da imaju nepovoljan uticaj na zdravlje građana.

Tokom dana i noći male su oscilacije u izmerenom nivou buke.

U 2020. godini izmerena su prekoračenja dozvoljenog nivoa buke danju od 4 dB za veče od 4dB, i noću do 12 dB.

U zoni odmora i rekreacije, pored bolnica, škola, velikih parkova, pored rekreativnih, sportskih objekata, u periodu od 2010-2015. godine izmerena su prekoračenja dozvoljenih nivoa buke danju danju do 15 dB i noću do 28 dB.

Prekoračenja tokom posmatranog perioda pokazuju konstantnost, a izmerene vrednosti posebno za noćne intervale merenja, mogle su da imaju nepovoljan uticaj na zdravlje građana.

U 2020. godini izmerena su prekoračenja dozvoljenog nivoa buke danju od 7 dB parkovi do 14dB (zona bolnice), za veče od 9dB i noću do 13 dB. (parkovi) do 14dB (zona bolnice).

U 2020. godini prati se i buka životne sredine u industrijskoj zoni Kragujevca i izmerena su prekoračenja dozvoljenog nivoa buke danju od11 dB, za veče od 11dB i noću do 15 dB.

Monitoring i merenje buke u životnoj sredini za 2022. godinu

Merenje buke u životnoj sredini Grada Kragujevca obavljaće se jednom mesečno u trajanju od 24 časa; i to u dva dnevna intervala, jednom večernjem i dva noćna u skladu sa postojećim zakonskim aktima.

Merenja obuhvataju: zone stanovanja, zone gradskog centra, pored velikih raskrsnica, industrijska zona, zona odmora i rekreacije, pored bolnica, velikih parkova, pored rekreativnih i sportskih objekata.

Ukupno se meri na šest lokacija u gore navedenim mernim zonama, gde merna mesta unutar praćenih mernih zona mogu i ne moraju da budu fiksna.

ZAKLJUČAK:

Na osnovu iznetih rezultata dobijenih iz monitoringa prethodnih godina, vidi se da je problem buke u životnoj sredini u gradu Kragujevcu je izražen praktično u svim posmatranim zonama.

Poređene su vrednosti buke iz monitoringa do 2015. godine, sa vrednostima iz 2020. godine.

U 2019. godini monitoring buke na području Grada Kragujevca nije radio Institut za javno zdravlje Kragujevac, što nije dobro jer na taj način onemogućava se ažuriranje akustične karte Grada Kragujevca, gde postoji obaveza ažuriranja na tri godine.

Izmerene dnevne a posebno noćne vrednosti nivoa buke u životnoj sredini, mogu narušiti zdravlje građana, posebno starijih i vulnerabilnih populacija.

Postoji potreba za izradu akcionog plana zaštite od buke u životnoj sredini. Potrebno je da se planiraju mere zaštite od buke i njenih efekata u životnoj sredini, kao i mere za smanjenje buke u slučaju prekoračenja graničnih vrednosti.

U cilju donošenja Planova za strateški razvoj saobraćaja u Kragujevcu, vezano za uticaj komunalne (saobraćajne) buke potrebno je:

1. Izrada strateških karata buke za pojedine gradske zone, uzimajući u obzir kartu akustičkog zoniranja Grada Kragujevca iz 2014. godine.

2. Napraviti studiju o mogućnosti preusmeravanja posebno teških vozila na manje opterećene saobraćajnice (zaobilaznice).

3. Ispitati uticaj saobraćajne buke na zdravlje ljudi, koji žive u crnim akustičnim zonama u odnosu na kontrolnu grupu (bela akustična zona grada).

4. Uvođenje tajmera (ekološki semafori) na semaforima koji traju duže od 1 minuta posebno na raskrsnicama koje imaju magistralni značaj.

5. Smanjenje buke i poboljšanje kvaliteta vazduha može se postići uvođenjem u gradski saobraćaj trolejbusa.

6. Planirati pored i oko pešačkih "ostrva" zasade srednje visokog zelenila.

7. Smanjiti frekventnost saobraćaja u centru grada, uvođenjem i stvaranjem biciklističkih staza.

Za realizaciju Programa monitoringa buke u Kragujevcu, koji podrazumeva 12 mesečnih izveštaja, merenja na šest mernih lokacija unutar akustičkih zona u pet intervala, Institut za javno zdravlje Kragujevac potražuje ukupno 270.000 dinara.