ODLUKAO DONOŠENJU PROGRAMA PROCENA REPRODUKTIVNOG ZDRAVLJA U POPULACIJI ŽENA NA TERITORIJI GRADA KRAGUJEVCA("Sl. list grada Kragujevca", br. 17/2022) |
1. Donosi se Program Procena reproduktivnog zdravlja u populaciji žena na teritoriji grada Kragujevca (u daljem tekstu: Program), koji je predložio Institut za javno zdravlje Kragujevac, kao nosilac aktivnosti u oblasti delovanja javnog zdravlja za teritoriju grada Kragujevca.
Program će se realizovati tokom 2022. godine, predstavlja program iz oblasti javnog zdravlja i sastavni je deo ove odluke.
2. Sprovođenje Programa prati Savet za zdravlje grada Kragujevca, daje mišljenje na Izveštaj o ostvarivanju Programa i predlaže mere za njegovo unapređenje.
3. Ovu odluku objaviti u "Službenom listu grada Kragujevca".
PROCENA REPRODUKTIVNOG ZDRAVLJA U POPULACIJI ŽENA NA TERITORIJI GRADA KRAGUJEVCA
Reproduktivno zdravlje podrazumeva da ljudi mogu imati odgovoran, zadovoljavajući i siguran seksualni život i da imaju sposobnost reprodukcije i slobodu odlučivanja da li (ako), kada i koliko često to učiniti. Ovom definicijom sa jedne strane naglašavaju se prava individue da bude informisana i da ima pristup bezbednim, delotvornim i prihvatljivim metodama kontracepcije, dok sa druge strane, naglašava se značaj dostupnosti zdravstvenim uslugama koje će omogućiti bezbednu trudnoću i porođaj žena kao i zdravo potomstvo. U ovom kontekstu, treba spomenuti i seksualno zdravlje koje podrazumeva stanje fizičkog, emocionalnog, mentalnog i socijalnog blagostanja u vezi sa seksualnošću, odsustvo bolesti disfunkcije ali podrazumeva i pozitivan pristup seksualnosti i seksualnim odnosima uz međusobno poštovanje, zadovoljstvo i sigurnost, oslobođeno od svakog nasilja, prisile i diskriminacije.
Reproduktivno zdravlje u populaciji žena je složen entitet koji podrazumeva različite aspekte dobrog zdravlja: blagostanje u oblasti seksualnih odnosa, planiranje porodice, zaštitu od neželjenih događaja, resurse za njegovo očuvanje i unapređenje. Komponente reproduktivnog zdravlja su kvalitetna usluga planiranja porodice; promocija sigurnog materinstva; prenatalna, postnatalna nega, bezbedan porođaj i dojenje; prevencija i lečenje neplodnosti; sprečavanje i lečenje komplikacija nelegalnog abortusa; usluge legalnog abortusa; lečenje infekcija reproduktivnog sistema, uključujući polno prenosive bolesti; informisanje i savetovanje o ljudskoj seksualnosti, reproduktivnom zdravlju i odgovornom roditeljstvu; aktivno protivljenje štetnoj praksi, kao što je sakaćenje ženskih genitalija i nasilje vezano za seksualnost i reprodukciju.
Pravo na reproduktivno zdravlje obuhvata dve značajne oblasti odnosno dva principa ljudskih prava: pravo na reproduktivnu zdravstvenu zaštitu i negu i pravo na reproduktivno samoopredeljenje. Reproduktivna prava podrazumevaju slobodno odlučivanje o vremenu roditeljstva, o rađanju željenog broja dece kao i razmaku između poroda, pravo na dostupnost informacija i sredstava za kontracepciju, kao i pravo na najviše standarde zaštite seksualnog i reproduktivnog zdravlja.
1.1. Osobenosti reproduktivnog zdravlja u populaciji žena
SZO-a procenjuje da je godišnje, širom sveta, 499 miliona novih slučajeva PPI (sifilis, gonoreja, hlamidija i trihomonijaza) kod žena u reproduktivnom dobu.
U zemljama u razvoju PPI i njihove komplikacije se nalaze među prvih pet najčešćih razloga za posetu lekaru, dok u razvijenim zemljama sveta ove infekcije se nalaze među prvih deset uzroka oboljevanja kod muškaraca i predstavljaju drugi uzrok oboljevanja u populaciji žena. PPI jesu jedan od najznačajnijih javnozdravstvenih problem i u populaciji adolescenata. Mladi starosti 15-24 godina čine 25% seksualno aktivne populacije, a preko 60% svih novih-stečeno obolelih od PPI u svetu registruje se baš u ovoj uzrastnoj grupaciji.
Rizično ponašanje podrazumeva rano stupanje u seksualne odnose, veći broj seksualnih partnera, nekorišćenje pouzdanih metoda kontracepcije i nekorišćenje kondoma kao efikasne zaštite od polno prenosivih infekcija. Kao posledica neznanja, nepotpune ili netačne informisanosti ili olakog shvatanja očuvanja reproduktivnog zdravlja javljaju se neželjena trudnoća koja se najčešće završava abortusom ili PPI koje mogu imati dugotrajne posledice kako na fizičko, tako i na mentalno zdravlje.
Prevalenca rizičnog seksualnog ponašanja varira od 5,1% do 50%. Žene koje pokazuju jednu vrstu rizičnog ponašanja obično praktikuju i druga rizična ponašanja. Zabrinjavajući su i podaci o relativno niskoj stopi kontracepcije kod mladih žena. Čak i kada na početku seksualne aktivnosti koriste kontraceptivna sredstva (kondom), najveći broj adolescenata nastavlja sa tradicionalnim i nedovoljno efikasnim metodom prekinutog snošaja (coitus interuptus), što ih razlikuje od mladih iz zapadnoevropskih zemalja koji se najčešće odlučuju za kontraceptivnu pilulu. Stid da nabave kontracepciju, strah od odlaska kod lekara i bojazan da će okolina saznati da su seksualno aktivni su, pored nedovoljnog znanja i predrasuda o kontracepciji, glavni razlozi rizičnog ponašanja (20). Kao posledica rizičnog ponašanja, jedna od pet trudnoća su neplanirane, a svaka druga se završava abortusom. Većina abortusa je nebezbedna, jer je abortus legalan onda ako trudnoća predstavlja pretnju za život žene. Nesiguran abortus i dalje je značajan uzrok morbiditeta i mortaliteta u svetu.
Iako je karcinom grlića materice u velikoj meri moguće sprečiti, redovnim pregledima, ranim otkrivanjem i lečenjem prekanceroznih abnormalnosti, on i dalje ostaje jedan od glavnih uzroka mortalitet i morbiditeta kod žena na globalnom nivou. Globalno, 485 000 novih slučajeva raka grlića materice i 236 000 smrti usled raka grlića materice godišnje, svrstava ga među prvih 10 vrsta raka. Standardizovana stopa incidencije za rak grlića materice je značajno niža u ekonomski razvijenim državama u poređenju sa siromašnima.
Većina slučajeva karcinoma grlića materice (70%) pojavljuje se u zemljama u razvoju, a više od jedne petine svih novih slučajeva se dijagnostikuje u Indiji. U podsaharskoj Africi, registruje se 34,8 novih slučajeva na 100 000 žena godišnje, a 22,5 na 100 000 žena umre od ove bolesti. Ovi podaci mogu da se uporede sa 6,6 i 2,5 na 100 000 žena u Severnoj Americi. Uočene razlike u učestalosti i smrtnosti od raka se uglavnom mogu objasniti nejednakostima u skriningu na karcinom grlića materice. Razvijene zemlje sa sveobuhvatnim programima skrininga raka beleže kontinuirani pad učestalosti i smrtnosti od raka.
U Srbiji je karcinom grlića materice zauzima značajno mesto u ukupnoj strukturi oboljevanja i umiranja. Sa 1 300 novo dijagnostikovanih pacijenata i 500 smrtonosnih ishoda godišnje, ova maligna bolest je druga vodeća bolest po oboljevanju i šesta po smrtnosti u populaciji žena. Oboljevanje od raka grlića materice na osnovu starosti imala je rastući trend pojave nakon 30. i najviše učestalosti među starosnim grupama 45-49 i 70-74 godina života. Trenutni podaci ukazuju na nepovoljne promene u starosnoj strukturi u kojoj se više vrednosti morbiditeta kreću prema mlađim starosnim grupama. Prema nacionalnim podacima za Srbiju iz 2015. godine stopa incidencije raka grlića materice iznosila je 18,1, a stopa smrtnosti 6,1 na 100 000 žena.
Postoje velike razlike u oboljevanju i smrtnosti od karcinoma grlića materice i među pojedinim regionima Centralne Srbije. Na teritoriji Mačvanskog, Rasinskog i Nišavskog regiona standardizovane stope incidencije su manje od 20 na 100 000 dok su u većini ostalih regiona između 20 i 30 na 100 000 žena. U Moravičkom, Pčinjskom, Borskom i Pirotskom regionu incidencija je viša od 30 na 100 000 žena, a u Jablaničkom je čak 40,1 na 100 000 žena. Braničevski region (u kome je sproveden prvi pilot program organizovanog skrininga), nekada sa najvišom stopom incidencije (41,6 na 100 000), sada ima incidencu od 29,0 na 100 000. Analizirajući stope smrtnosti, uočene su značajne razlikuju među regionima i kreću se od 3,5 na 100 000 u Rasinskom do 9,8 na 100 000 žena u Pomoravskom regionu (24).
Ispitivanje Humanog papiloma virusa (HPV) pokazalo se efikasnim u otkrivanju prekanceroznih lezija grlića materice, posebno u populacijskim programima skrininga grlića materice.
Infekcija HPV-a, koja se prenosi seksualnim putem, smatra se glavnim uzročnikom i predstavlja neophodni, ali ne i jedini faktor za nastanak karcinoma grlića materice. Identifikovano je preko 200 vrsta HPV, od kojih oko 40 inficiraju urogenitalni trakt. Genitalni tipovi HPV su razvrstani u tipove niskog rizika i visokog rizika. Tipovi niskog rizika predstavljaju zanemarljiv rizik nastanka karcinoma, od kojih su najčešće dva tipa odgovorna za kondilome - virusne bradavice (HPV 6 i 11 koji su odgovorni za 90% kondiloma). HPV tipovi visokog rizika, s druge strane, često su povezani sa invazivnim karcinomom grlića materice.
Prvi, ali i svaki naredni seksualni odnos je bitan za pojavu HPV infekcije. Seksualno aktivni adolescenti mogu biti u posebno visokom riziku od razvijanja cervikalne displazije zbog ranog stupanja u seksualne odnose. Određene seksualne navike su udružene sa rizikom za nastanak promena na epitelu grlića materice.
Seksualna aktivnost u ranom uzrastu, pre 16. godine života, dvostruko povećava rizik za razvoj karcinoma grlić materice pre 50. godine. Iako karcinom grlića materice pogađa mnoge žene kasnije u životu, rano stupanje u prvi seksualni odnos kao i veliki broj seksualnih partnera za žene ili njihove partnere, igra značajnu ulogu u razvoju karcinoma grlića materice.
1.2. Promocija reproduktivnog zdravlja
Savremeni pristup promocije reproduktivnog zdravlja obuhvata, nalaženje adekvatnih rešenja na socijalne determinante, kroz zdravlje u svim politikama i integrisano upravljanje na svim nivoima, kako na horizontalnom tako i na vertikalnom nivou. Ovakav pristup se može postići uz pomoć intersektorske i multidisciplinarne saradnje. Viši nivoi delovanja u ovoj sveri uključuju intervencije vezane za bihevioralne determinante (stilove života, ciljeva vulnerabilne populacione grupacije, neposredne zdravstveno-vaspitne aktivnosti), intervencije prilagođene mestima gde se ciljna populacija nalazi (gde ljudi žive, rade, gde se leče, obrazuju, druže itd.), uz naglasak na ulogu mas-medija i digitalnih tehnologija.
Pristup se bazira na činjenici da zdravlje populacije nije samo ishod delovanja zdravstvenog sektora već je u značajnoj meri determinisano i drugim sektorima u oblasti javnog zdravlja (obrazovne, socijalne institucije, nevladine organizacije, akademska javnost itd.).
Intervencije u oblasti promene rizičnih ponašanja individue nisu, same po sebi, dovoljne već je neophodno primeniti pristup koji se bavi uzrocima, a ne samo ishodima, a to podrazumeva socijalne determinante zdravlja. S tim u vezi okviri promocije seksualnog i reproduktivnog zdravlja trebalo bi da imaju četiri oblasti/nivoa za intervenciju:
1. socijalne determinante,
2. bihevioralne determinante/stilovi života,
3. ciljne populacione grupacije,
4. zdravstveno-promotivne akcije/intervencije.
Od ključnog značaja je obezbediti one resurse i informacije koje će graditi i razvijati auditorijum i koje će voditi ka očuvanju i unapređenju njihovog reproduktivnog zdravlja.
Populacioni organizovani skrining na karcinom grlića materice na teritoriji čitave zemlje i uvođenjem vakcinacije protiv HPV virusa, sa značajnim obuhvatom ciljne populacije od presudnog je uticaja na na očuvanje reproduktivnog zdravlja u populaciji žena. Na teritoriji Republike Srbije, Nacionalni program skrininga karcinoma grlića materice uveden je 2011. godine sa ciljem da se motivišu žene starosti 25-64 godina da se jednom u tri godine podvrgnu preventivnom ginekološkom pregledu zajedno sa citološkim Papa testom. Preporuka je da se sa sa skriningom treba započeti tri godine nakon prvog seksualnog odnosa, a najkasnije sa 20 godina života.
Vakcinu za prevenciju HPV infekcije je 2006. godine odobrila FDA (U.S. Food and Drug Administration). HPV infekcije su veoma česte kod žena mlađih od 35 godina, a većina ih spontano nestane. Pošto je većina ljudi izložena HPV-u kada postane seksualno aktivna, idealan način da se spreči HPV infekcija bi bila kroz vakcinaciju pre izlaganja. Razvoj HPV vakcine može da bude glavni korak u cervikalnoj prevenciji karcinoma. Vakcina bi trebalo da štiti od najčešćih tipova HPV visokog rizika (HPV 16 i HPV 18). Međutim, mnoga pitanja i program brige i dalje treba da se reši pre nego što bilo koja vakcina može efikasno da se koristi. Neophodno je obezbediti ravnopravan pristup HPV vakcini, kako bi se postigla visoka pokrivenost adolescenata pre nego što postanu seksualno aktivni. Dejstvo vakcine o učestalosti karcinoma grlića materice se ne može detektovati odmah nakon uvođenja, već mora proći nekoliko decenija. Široko rasprostranjen skrining za karcinom grlića materice bi, dakle, trebalo nastaviti, čak i nakon potpune implementacije programa HPV vakcine, u cilju otkrivanja abnormalnosti kod nevakcinisanih i ranije zaražene populacije, kao i njihovo praćenje.
Evropski centar za kontrolu bolesti (ECDC) je 2008. godine objavio "Smernice za uvođenje HPV vakcina u zemljama EU". Od 2008., HPV programi vakcinacije su sprovedeni u većini zemalja EU. Prema podacima iz SAD, ACS (eng. the American Cancer Society) su razvili sledeće smernice o HPV vakcinaciji:
- Rutinska vakcinacija se preporučuje za devojčice od 11-12 godina
- Vakcinacija se takođe preporučuje za devojčice od 13-18 godina da bi nadoknadile propuštenu vakcinaciju
- Ne postoji trenutno dovoljno podataka da bi se dala preporuka za ili protiv vakcinacije žena od 19-26 godina. Vakcinacija ovih žena mora da se zasniva na informisanosti lekara koji uzima u obzir prethodni broj partnera (npr. prethodni rizik)
- HPV vakcinacija se trenutno ne preporučuje za žene preko 26 godina ili za muškarce.
- Skrining karcinoma grlića materice treba da se nastavi i kod vakcinisanih i nevakcinisanih žena (89).
U novembru 2011. godine, Američki centar za prevenciju bolesti i kontrolu (CDC) preporučuje da mladići kao i devojke treba da se vakcinišu protiv papiloma virusa. Posebno, CDC zvaničnici ističu da je razočaravajuća stopa pokrivenosti kod devojčica. U januaru 2012. godine, Nacionalni Savetodavni Komitet imunizacije Kanade takođe preporučuje produženje vakcinacije u tri doze HPV vakcine za muškarce starosti između 9 i 36 godine. Komitet je ostavio državi da odluči primenu iste. Takođe, vakcina protiv HPV-a je odobrena i preporučena na nivou naše zemlje.
Međutim, vakcine ne eliminišu potrebu za skriningom grlića materice kasnije u životu. Pored toga, javno zdravstvene koristi od HPV vakcine pružaju priliku da se utvrdi učestalost karcinoma grlića materice, iako se znatan napredak može postići prihvatanjem HPV vakcine i njene primene kod rizičnih populacija. Međutim, i za žene vakcinisane protiv HPV tipovima 16 i 18 postojaće i dalje opasnost od drugih onkogenih HPV tipova visokog rizika
Opšti cilj:
1. Procena reproduktivnog zdravlja u populaciji žena na teritoriji Grada Kragujevca;
Specifični ciljevi:
- Procena prioritetnih problema i kreiranje preporuka za očuvanje reproduktivnog zdravlja;
- Procena korišćenja Papa testa u ispitivanoj populaciji;
- Procena korišćenja kontraceptivnih sredstava u ispitivanoj populaciji;
- Procena znanja i stavova roditelja o primeni HPV vakcine;
- Promocija reproduktivnog zdravlja, skrininga na karcinom grlića materice i značaj imunizacije protiv HPV;
U cilju sprovođenja aktivnosti definišu se prioritetni programski zadaci za 2022. godinu:
1. Anketiranje ispitanica o prevenciji karcinoma grlića materice
2. Anketiranje roditelja o stavovima, znanju vezanim za HPV imunizaciju
3. Broj urađenih HPV testiranja u periodu april-decembar 2022. na teritoriji grada
4. Incidencija HPV infekcije u periodu april-decembar 2022. na teritoriji grada
5. Utvrđivanje najčešćih onkogenih tipova virusa
6. Kreiranje baze podataka vezane za prevenciju karcinoma grlića materice i unos podataka
7. Kreiranje baze podataka koja se odnosi na procenu znanja i stavova vezanih za HPV imunizaciju i unos podataka
8. Analiza podataka
9. Prezentovanje rezultata
10. Načinjene preporuke vezane za preventivne aktivnosti
11. Promocija skrininga na karcinom grlića materice i imunizacije protiv HPV virusa
12. Organizovanje stručno-edukativnog sastanka sa ginekolozima na nivou grada
13. Organizovanje stručno-edukativnog sastanka sa pedijatrima na nivou grada
14. Organizovanje edukacija za populaciju mladih u cilju unapređenja reproduktivnog zdravlja
15. Organizovanje tribine za roditelje o značaju imunizacije na HPV virus
16. Individualni zdravstveno-vaspitni rad sa populacijom mladih
17. Organizovanje edukacije edukatora za studentsku populaciju o unapređenju reproduktivnog zdravlja
18. Osmišljavanje zdravstveno-vaspitnog materijala i postavljanje priloga na sajt IZJZ
19. Konferencija za predstavnike medija
20. Nabavka prezervativa i distribucija među populacijom mladih
21. Publikovanje rezultata
INDIKATORI I METODOLOGIJA SPROVOĐENJA PROGRAMA
Studijsku populaciju činilo bi 500 žena starosti 18-49 godina sa teritorije grada Kragujevca. Metoda odabira uzorka je slučajni uzorak.
Program bi se sproveo saglasno metodologiji STEPwise Approach to Noncommunicable Disease Risk Factor Surveillance (STEPS), SZO.
Kao instrument istraživanja koristiće se anonimni standardizovani upitnik, vezan za demografske i socioekonomske indikatore, indikatore vezane za prevenciju karcinoma grlića materice odnosno karakteristike seksualnog ponašanja.
Drugi deo deo programa podrazumevao bi anketiranje 100 roditelja školske dece uzrasta od 9 do 19 godina o stavovima i znanjima vezanim za imunizaciju protiv HPV-a.
Takođe, program bi obuhvatao brojne preventivne i zdravstveno vaspitne aktivnosti: edukacije za zdravstvene radnike, pedijatre ginekologe, edukacije za populaciju mladih odnosno edukacije edukatora studentske populacije, medijske aktivnosti itd.
Program bi se sprovodio od aprila do kraja decembra 2022. godine
Izveštavanje o realizaciji programa obaviće se u julu (anketiranje, promotivno-edukativne aktivnosti), septembar (kreiranje baze, unos podataka, analiza podataka, promotivno-edukativne aktivnosti), decembar (publikovanje rezultata, promotivno-edukativne aktivnosti).
Indikatori koji će se pratiti:
1. Broj anketiranih ispitanica u vezi prevencije karcinoma grlića materice - 500
2. Broj anketiranih roditelja o stavovima, znanju o HPV vakcinaciji -100
3. Broj urađenih HPV testiranja u periodu april-decembar 2022. na teritoriji grada
4. Incidencija HPV infekcije u periodu april-decembar 2022. na teritoriji grada
5. Utvrđivanje najčešćih onkogenih tipova virusa
6. Kreiranje baze podataka vezane za prevenciju karcinoma grlića materice i unos podataka -1
7. Kreiranje baze podataka vezane za procenu znanja i stavova o HPV vakcinaciji i unos podataka - 1
8. Načinjene preporuke vezane za promociju značaja skrininga na karcinom grlića materice i imunizacije protiv HPV virusa - 1
9. Organizovanje stručno-edukativnog sastanka sa ginekolozima na nivou grada - 2
10. Organizovanje stručno-edukativnog sastanka sa pedijatrima na nivou grada - 2
11. Organizovanje edukacija za populaciju mladih u cilju unapređenja reproduktivnog zdravlja - 10
12. Organizovanje tribine (ili neke druge zdravsteno-vaspitne aktivnosti) za roditelje o značaju imunizacije na HPV virus - 1
13. Individualni zdravstveno-vaspitni rad sa populacijom mladih - 150 savetovanja
14. Organizovanje edukacije edukatora za studentsku populaciju o unapređenju reproduktivnog zdravlja -2
15. Osmišljavanje i postavljanje priloga na sajt Instituta - 4
16. Konferencija za predstavnike medija - 1
17. Nabavka prezervativa i distribucija u populaciji mladih - 500
18. Organizovanje koordinativnog sastanka u cilju upoznavanja aktera javnog zdravlja o značaju programa - 1
19. Medijske aktivnosti - 2
20.
• Kreiranje preporuka u cilju očuvanja i unapređenju reproduktivnog zdravlja
• Kreiranje zdravstveno-vaspitnih aktivnosti u cilju promocije značaja imunizacije protiv HPV virusa.
Potencijalni rizici:
• Nemogućnost sprovođenja zdravstveno - vaspitnih aktivnosti zbog novonastale epidemiološke situacije
• Slab odaziv ciljne populacije.
• Neadekvatna saradnja sa lokalnom zajednicom.
• Neadekvatna saradnja sa Skupštinom grada Kragujevca.
• Nedostatak finansijskih sredstava.
Način prevazilaženja potencijalnih rizika:
• Traženje novih finansijskih izvora.
• Sklapanje sporazuma sa lokalnom zajednicom.
• Odlaganje sprovođenja aktivnosti zbog novonastale epidemiološke situacije
Nacionalna zakonska regulativa u oblasti reproduktivnog zdravlja
• Zakon o zdravstvenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019)
• Zakon o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019)
• Zakon o pravima pacijenata ("Sl. glasnik RS", br. 45/2013 i 25/2019 - dr. zakon)
• Zakon o zabrani diskriminacije ("Sl. glasnik RS", br. 22/2009)
• Zakon o ravnopravnosti polova ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009)
• Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom ("Sl. Glasnik RS", br. 33/06 i 13/16)
• Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama ("Sl. glasnik RS", br. 45/2013)
• Zakon o javnom zdravlju ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016)
• Zakon o postupku prekida trudnoće u zdravstvenoj ustanovi ("Sl. glasnik RS", br. 16/95 i 101/2005 - dr. zakon)
• Uredba o nacionalnom programu očuvanja i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja građana republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br.120/2017)
• Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020, ("Sl. glasnik RS", br. 4/2016)
• Strategija podsticanja rađanja ("Sl. glasnik RS", br. 25/2018)
• Strategija za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji, 2018-2025. godine ("Sl. glasnik RS", broj 61 od 8. avgusta 2018.)
• Strategija za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti ("Sl glasnik RS", broj 22 od 30. marta 2009.)
• Nacionalna strategija za mlade za period od 2015. do 2025. godine
• Strategija podsticanja rađanja ("Sl. glasnik RS", br. 25/2018)
• Strategija javnog zdravlja u Republici Srbiji 2018. - 2026. Godine
Međunarodna regulativa
• Strategija uključivanja rodne analize i akcije (2009),
• Konvencija o pravima lica sa invaliditetom (2008),
• Konvencija o pravima deteta (1990),
• Konvencija o ljudskim pravima i biomedicini (1997)
• Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (2011).
• Politika "Zdravlje 2020", usvojena 2012. godine na 62. sastanku Regionalnog komiteta SZO
• Agenda održivog razvoja 2030 koju je usvojila Generalna skupština UN 2015 i Ciljevi održivog razvoja
• Globalna strategija za zdravlje žena, dece i adolescenata (2016-2030)
• Kontinuirana saradnja sa partnerskim organizacijama.
• Opredeljenje dodatnih finansijskih sredstava za preventivne aktivnosti na nivou lokalne zajednice.
• preventivne programe sprovoditi u kontinuitetu.
OPIS AKTIVNOSTI |
IZNOS U DINARIMA |
1. Rad na terenu (anketiranje) |
200.000,00 |
2. Kreiranje 2 baze, unos podataka i statistička obrada |
200.000,00 |
3. Kreiranje materijala i spovođenje zdravstveno-vaspitnog rada |
500.000,00 |
4. Stalni troškovi |
85.000,00 |
5. Nabavka prezervativa |
15.000,00 |
Ukupno dinara za Program |
1.000.000,00 |
Finansijska sredstva koja se potražuju od Skupštine Grada Kragujevca za realizaciju programskog zadatka u 2022. godini, iznose 1.000.000,00 dinara.
Rukovodilac projekta je doc. dr Ivana Simić Vukomanović, načelnica Centra za promociju zdravlja
Institut za javno zdravlje Kragujevac, Nikole Pašića 1, 34000 Kragujevac; VD spec. dr med. Nebojša Ranković
PODACI O UČESNICIMA PROGRAMSKOG ZADATKA
1. specijalista socijalne medicine - 5
2. specijalista zdravstvene statistike i informatike - 1
3. medicinska sestra, tehničar - 7
4. informatičar - 3
5. specijalista mikrobiologije -2
6. diplomirani hemičar - 1