POSLOVNIKO RADU SKUPŠTINE GRADA KRALJEVA("Sl. list grada Kraljeva", br. 1/2021 - prečišćen tekst i 13/2022) |
Ovim poslovnikom uređuju se organizacija i rad Skupštine, organizacija i rad radnih tela Skupštine, način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika, pitanja vezana za obrazovanje odborničkih grupa i rad tehničkih sekretara odborničkih grupa, način izbora i rad organa Skupštine, način pripreme, vođenje i rad sednice Skupštine, kao i druga pitanja od značaja za rad Skupštine.
Skupština grada (u daljem tekstu: Skupština) je najviši organ Grada, koji vrši osnovne funkcije lokalne vlasti utvrđene Ustavom, zakonom, Statutom i ovim Poslovnikom.
Skupštinu čini 70 odbornika, koje biraju građani na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom.
U Skupštini su u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo.
Pečat Skupštine je okruglog oblika sa tekstom po obodu: Republika Srbija - Grad Kraljevo - Skupština grada Kraljeva, ispisanim na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom i sa grbom Republike Srbije u sredini.
Konstitutivnu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva u roku od deset dana od dana objavljivanja rešenja o dodeli mandata na veb-prezentaciji, tako da se ta sednica održi najkasnije 30 dana od dana objavljivanja rešenja o dodeli mandata na veb-prezentaciji.
Konstitutivnoj sednici Skupštine predsedava najstariji kandidat za odbornika kojem je dodeljen mandat.
Ako najstariji kandidat za odbornika kojem je dodeljen mandat ne može ili neće da predsedava, konstitutivnoj sednici Skupštine predsedava najstariji prisutni kandidat za odbornika kojem je dodeljen mandat.
Predsedavajućem Konstitutivne sednice Skupštine u radu mogu pomagati sekretar Skupštine iz prethodnog saziva i dva najmlađa kandidata za odbornike novog saziva.
Mandat odbornika počinje da teče danom potvrđivanja mandata.
O potvrđivanju mandata odbornika, na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora, Skupština odlučuje javnim glasanjem na Konstitutivnoj sednici.
Na Konstitutivnoj sednici Skupštine obrazuje se Verifikacioni odbor (u daljem tekstu: Odbor), koji čine tri kandidata za odbornike, sa izbornih lista političkih stranaka, koalicija političkih stranaka i grupa građana čijim je izbornim listama dodeljen najveći broj mandata.
Ukoliko dve ili više izbornih lista imaju isti broj mandata, redosled se određuje na osnovu broja glasova koji je dobila svaka izborna lista prema ukupnom izveštaju o rezultatima lokalnih izbora.
Odbor je izabran ako za njega glasa većina prisutnih kandidata za odbornike.
Izbor članova Odbora vrši se javnim glasanjem.
Predsednika Odbora biraju između sebe članovi Odbora.
Odbor utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru za odbornika istovetni sa podacima iz rešenja o dodeli odborničkog mandata, i o tome podnosi Skupštini pisani izveštaj, koji sadrži:
- predlog za potvrđivanje mandata kandidatima za odbornike;
- predlog da se ne potvrde mandati pojedinim kandidatima za odbornike, sa obrazloženjem (u slučaju overene pisane izjave o odustajanju od dodeljenog odborničkog mandata, njegove smrti ili nastupanja drugog razloga);
- predlog da se odloži potvrđivanje mandata pojedinim kandidatima za odbornike (u slučaju neistovetnosti, odnosno nesaglasnosti podataka iz rešenja o dodeli odborničkog mandata i uverenja o izboru za odbornika).
Kada Skupština posle konstituisanja odlučuje o potvrđivanju mandata kandidata za odbornike, obrazuje se Verifikacioni odbor, koji čine tri odbornika koji pripadaju odborničkim grupama sa najvećim brojem odbornika. Zadatak Odbora je da utvrdi da li su podaci iz uverenja o izboru za odbornika istovetni sa podacima iz rešenja o dodeli odborničkog mandata i o tome podnese Skupštini pisani izveštaj, koji sadrži predlog iz stava 1. ovog člana.
Odluka o potvrđivanju mandata odbornika na Konstitutivnoj sednici donosi se javnim glasanjem, većinom glasova prisutnih kandidata za odbornike.
Pravo da glasaju o potvrđivanju mandata imaju kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom i koji imaju uverenje Izborne komisije da su izabrani.
Odlukom iz stava 1. ovog člana konstatuje se da danom potvrđivanja mandata novih odbornika prestaje mandat odbornika iz prethodnog saziva.
Protiv odluke Skupštine donete u vezi sa potvrđivanjem mandata odbornika na Konstitutivnoj sednici, podnosilac proglašene izborne liste koja je osvojila mandate može podneti žalbu višem sudu na čijem se području nalazi sedište Skupštine u roku od sedam dana od dana donošenja odluke. Žalba se podnosi preko Skupštine, koja je dužna da u roku od dva dana od dana prijema žalbe dostavi višem sudu žalbu i sve spise tog predmeta.
Kada Skupština posle konstituisanja odlučuje o potvrđivanju mandata novih odbornika, u glasanju pored odbornika mogu učestvovati i kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom i koji imaju uverenje Izborne komisije da su izabrani. Odluka o potvrđivanju mandata odbornika donosi se javnim glasanjem, većinom glasova prisutnih odbornika i kandidata za odbornike.
Protiv odluke Skupštine donete u vezi sa potvrđivanjem mandata novog odbornika, podnosilac proglašene izborne liste koja je osvojila mandate, odbornik i kandidat za odbornika na izbornoj listi sa koje je izabran novi odbornik mogu podneti žalbu višem sudu na čijem se području nalazi sedište Skupštine u roku od sedam dana od dana donošenja odluke. Žalba se podnosi preko Skupštine, koja je dužna da u roku od dva dana od dana prijema žalbe dostavi višem sudu žalbu i sve spise tog predmeta.
Skupština može da radi i da odlučuje kada je potvrđen mandat više od polovine odbornika.
Ako Odbor u svom izveštaju predloži da se ne potvrdi mandat kandidatu za odbornika, o svakom takvom predlogu glasa se javno.
Protiv odluke iz stava 1. donete na Konstitutivnoj sednici podnosilac proglašene izborne liste koja je osvojila mandate može podneti žalbu višem sudu na čijem se području nalazi sedište Skupštine u roku od sedam dana od dana donošenja odluke. Žalba se podnosi preko Skupštine, koja je dužna da u roku od dva dana od dana prijema žalbe dostavi višem sudu žalbu i sve spise tog predmeta.
Protiv odluke iz stava 1. donete posle konstituisanja, podnosilac proglašene izborne liste koja je osvojila mandate, odbornik i kandidat za odbornika na izbornoj listi sa koje je izabran novi odbornik mogu podneti žalbu višem sudu na čijem se području nalazi sedište Skupštine u roku od sedam dana od dana donošenja odluke. Žalba se podnosi preko Skupštine, koja je dužna da u roku od dva dana od dana prijema žalbe dostavi višem sudu žalbu i sve spise tog predmeta.
Ako Odbor u svom izveštaju predloži da se potvrđivanje mandata kandidatu za odbornika odloži, o svakom takvom predlogu glasa se javno.
Kada Skupština odloži potvrđivanje mandata kandidatu za odbornika, Izborna komisija bez odlaganja izvršiće proveru podataka iz rešenja o dodeli odborničkog mandata i uverenja o izboru za odbornika i o tome obavestiti Skupštinu.
Skupština na prvoj narednoj sednici, na osnovu akata Izborne komisije, donosi odluku o potvrđivanju ili nepotvrđivanju mandata kandidatu za obornika čije je potvrđivanje mandata bilo odloženo. Protiv ove odluke može se podneti žalba, na način i u roku predviđenim članovima 8. i 9. ovog Poslovnika.
Posle potvrđivanja mandata odbornici izgovaraju tekst zakletve, a zatim potpisuju zakletvu koja glasi:
"Zaklinjem se da ću se u radu Skupštine grada Kraljeva pridržavati Ustava, zakona i Statuta grada Kraljeva i da ću časno i nepristrasno vršiti dužnost odbornika, rukovodeći se interesima građana grada Kraljeva".
Na Konstitutivnoj sednici Skupštine, nakon potvrđivanja mandata novih odbornika, a pre izbora predsednika Skupštine i postavljenja sekretara Skupštine, Skupština donosi akt kojim utvrđuje da predsedniku Skupštine iz prethodnog saziva prestaje funkcija danom održavanja Konstitutivne sednice i akt kojim konstatuje da sekretaru Skupštine iz prethodnog saziva prestaje funkcija danom održavanja Konstitutivne sednice.
Odredbe iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju na zamenika predsednika Skupštine iz prethodnog saziva i na zamenika sekretara Skupštine iz prethodnog saziva.
III PREDSEDNIK, ZAMENIK PREDSEDNIKA, SEKRETAR I ZAMENIK SEKRETARA SKUPŠTINE GRADA
Predsednik Skupštine organizuje rad Skupštine, saziva i predsedava njenim sednicama, rukovodi radom sednica Skupštine, stara se o ostvarivanju javnosti rada, potpisuje akte koje donosi Skupština, predstavlja Skupštinu, ostvaruje saradnju sa gradonačelnikom i Gradskim većem, može donositi pravilnike i uputstva o načinu izvršavanja pojedinih odredbi ovog Poslovnika i vrši druge poslove utvrđene zakonom, Statutom i odlukama Skupštine.
Postupak za izbor i razrešenje predsednika Skupštine sprovodi se u skladu sa zakonom, odredbama Statuta grada Kraljeva i ovog Poslovnika.
Predlaganje kandidata za predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine bira se iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Kandidata za predsednika Skupštine može da predloži najmanje jedna trećina odbornika.
Odbornik može svojim potpisom da podrži samo jednog kandidata.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku sa ličnim imenima i potpisima odbornika.
Predlog sadrži: ime i prezime kandidata, kratku biografiju, ime izvestioca i pisanu izjavu kandidata o prihvatanju kandidature za predsednika Skupštine.
Predsedavajući obaveštava odbornike o svim primljenim predlozima za kandidate za predsednika Skupštine, po redosledu prispeća.
U ime predlagača, izvestilac ima pravo da obrazloži predlog.
O predloženom kandidatu otvara se rasprava.
Posle završene rasprave, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine, po redosledu prijema predloga.
Tajno glasanje za izbor predsednika Skupštine sprovodi komisija od pet odbornika.
Komisija iz stava 1. ovog člana sastoji se od pet članova, koje predlažu predstavnici izbornih lista kojima je dodeljen najveći broj mandata, među kojima moraju biti zastupljeni predstavnici predlagača.
Ukoliko dve ili više izbornih lista imaju isti broj mandata, redosled se određuje na osnovu procenta glasova dobijenih na izborima, a na osnovu izveštaja Izborne komisije.
Članove Komisije bira Skupština javnim glasanjem.
Predsednika Komisije biraju između sebe članovi Komisije.
Kada Skupština posle konstituisanja vrši izbor predsednika Skupštine, članove Komisije predlažu predstavnici odborničkih grupa koje imaju najveći broj odbornika, među kojima moraju biti zastupljeni predstavnici predlagača.
Tajno glasanje vrši se glasačkim listićima.
Glasački listići su iste veličine, oblika i boje i overeni su pečatom organizacione jedinice Uprave nadležne za poslove Skupštine.
Na glasačkom listiću kandidati se navode redosledom utvrđenim u listi kandidata.
Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj, a iza se upisuje stranačka pripadnost kandidata.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga odbornik glasa.
Odbornik može glasati samo za jednog kandidata i to između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
Ako je predložen samo jedan kandidat, ispred njegovog imena se ne stavlja redni broj, a glasanje se vrši zaokruživanjem jedne od ponuđenih mogućnosti koje se na glasačkom listiću nalaze ispod imena kandidata: "ZA" ili "PROTIV".
Nakon sprovedenog izbora, Komisija pristupa utvrđivanju rezultata glasanja i o tome sačinjava zapisnik.
Zapisnik sadrži podatke o:
- sastavu Komisije;
- vremenu početka i završetka glasanja;
- broju primljenih glasačkih listića;
- broju upotrebljenih glasačkih listića;
- broju neupotrebljenih glasačkih listića;
- broju važećih glasačkih listića;
- broju nevažećih glasačkih listića (nepopunjen glasački listić, glasački listić koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je odbornik glasao i listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira, odnosno više od jedne ponuđene mogućnosti);
- broju glasova koje je dobio svaki kandidat;
- konstataciju da nije bilo primedbi na postupak tajnog glasanja.
Zapisnik potpisuju predsednik i članovi Komisije.
Komisija za sprovođenje postupka tajnog glasanja za izbor predsednika Skupštine upoznaje Skupštinu sa podacima iz zapisnika.
Predsedavajući Skupštine na osnovu podataka iz zapisnika iz stava 1. ovog člana konstatuje da je kandidat za predsednika Skupštine dobio ili nije dobio potrebnu većinu glasova.
Nakon konstatacije da je kandidat za predsednika Skupštine dobio potrebnu većinu glasova, predsedavajući Skupštine konstatuje da je Skupština donela akt o izboru predsednika Skupštine, čije je izvršen konačan izbor predsednika Skupštine.
Posle sprovedenog postupka izbora predsednika, predsednik Skupštine stupa na dužnost i preuzima vođenje sednice.
Protiv akta o izboru predsednika Skupštine može se podneti tužba Upravnom sudu u roku predviđenom zakonom.
Nakon konstatacije da kandidat za predsednika Skupštine nije dobio potrebnu većinu glasova, predsedavajući Skupštine konstatuje da Skupština nije izvršila izbor predsednika Skupštine, o čemu se izrađuje akt koji potpisuje predsedavajući Skupštine, i protiv kojeg se može podneti tužba Upravnom sudu u roku predviđenom zakonom.
Odbornici su dužni da svojim ponašanjem ne narušavaju tajnost glasanja i da postupak tajnog glasanja ne ometaju ili sprečavaju.
Odbornik može podneti primedbu na postupak tajnog glasanja.
Primedbe se podnose usmeno Komisiji za sprovođenje postupka tajnog glasanja za izbor predsednika Skupštine nakon završetka postupka tajnog glasanja i konstatacije predsednika Komisije da je postupak tajnog glasanja završen, i ne mogu se podnositi nakon utvrđivanja rezultata glasanja.
O podnetim primedbama Komisija sačinjava poseban zapisnik.
Zapisnik o podnetim primedbama na postupak tajnog glasanja sadrži podatke o:
- sastavu Komisije;
- odbornicima koji su podneli primedbe;
- sadržini primedbi.
Zapisnik o podnetim primedbama na postupak tajnog glasanja potpisuju predsednik i članovi Komisije.
Predsednik Komisije sa sadržinom zapisnika upoznaje Skupštinu, nakon čega predsedavajući Skupštine poziva odbornike da se o podnetim primedbama izjasne javnim glasanjem.
Skupština se glasanjem izjašnjava o svakoj primedbi pojedinačno.
Ukoliko Skupština većinom od ukupnog broja odbornika utvrdi da je primedba (ili više primedbi) osnovana, postupak izbora predsednika Skupštine će se ponoviti sa istim kandidatom, odnosno kandidatima i sa novim članovima Komisije.
Ukoliko Skupština većinom od ukupnog broja odbornika utvrdi da je primedba (ili više primedbi) neosnovana, Komisija za sprovođenje postupka tajnog glasanja pristupa utvrđivanju rezultata glasanja.
Odbornik može podneti primedbu na utvrđene rezultate glasanja.
Primedbe se podnose nakon što Komisija za sprovođenje postupka tajnog glasanja za izbor predsednika Skupštine upozna Skupštinu sa podacima iz zapisnika.
Primedbe se podnose usmeno predsedavajućem Skupštine.
Komisija je dužna da nakon podnetih primedbi izvrši ponovno prebrojavanje glasova i utvrđivanje rezultata glasanja, uz prisustvo svih članova Komisije, sekretara Skupštine i odbornika koji je podneo primedbu.
Komisija o ponovnom utvrđivanju rezultata glasanja sačinjava zapisnik o radu po podnetim primedbama.
Zapisnik sadrži podatke o:
- prisutnim licima;
- sadržini primedbi;
- o ponovljenom utvrđivanju rezultata glasanja (broju primljenih glasačkih listića, broju upotrebljenih glasačkih listića, broju neupotrebljenih glasačkih listića, broju važećih glasačkih listića, broju nevažećih glasačkih listića i broju glasova koje je dobio svaki kandidat);
- naznačenje da je primedba osnovana odnosno neosnovana.
Zapisnik potpisuju sva prisutna lica.
Rezultati utvrđeni ponovnim prebrojavanjem glasova su konačni.
Predsednik Komisije sa sadržinom zapisnika upoznaje Skupštinu, nakon čega predsedavajući Skupštine konstatuje da je kandidat za predsednika Skupštine dobio ili nije dobio potrebnu većinu glasova.
Ako je predložen samo jedan kandidat, a isti nije dobio potrebnu većinu, odnosno ako su predložena dva kandidata od kojih nijedan nije dobio potrebnu većinu, postupak izbora će se ponoviti na istoj sednici Skupštine, sa novim kandidatom (kandidatima), u skladu sa odredbama člana 12. Poslovnika.
Predsedavajući Skupštine može odrediti kraći prekid sednice radi sprovođenja postupka iz stava 1. ovog člana.
Ukoliko predloženi kandidat (kandidati) ne dobije potrebnu većinu glasova ni u ponovljenom postupku, odnosno ukoliko ovlašćeni predlagač ne predloži novog kandidata, izbor predsednika Skupštine sprovešće se na narednoj sednici Skupštine.
Predsednik Skupštine može biti na stalnom radu u Gradu.
O radnopravnom statusu predsednika Skupštine odlučuje nadležno radno telo Skupštine.
Izbor zamenika predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zamenik predsednika Skupštine bira se i razrešava na isti način kao i predsednik Skupštine.
Ako zameniku predsednika Skupštine miruju prava iz radnog odnosa usled izbora na tu funkciju, zamenik predsednika Skupštine može biti na stalnom radu u Gradu.
O radnopravnom statusu zamenika predsednika Skupštine odlučuje nadležno radno telo Skupštine.
Ostavka i razrešenje predsednika i zamenika predsednika Skupštine
Predsedniku Skupštine, odnosno zameniku predsednika Skupštine, prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran ukoliko podnese ostavku na funkciju predsednika Skupštine, odnosno zamenika predsednika Skupštine ili bude razrešen, kao i nastupanjem slučaja prestanka mandata odbornika propisanog zakonom.
Predsednik Skupštine, odnosno zamenik predsednika Skupštine, može podneti ostavku usmeno na sednici Skupštine, a između dve sednice podnosi je u formi overene pisane izjave.
Posle podnošenja usmene ostavke, Skupština bez odlaganja na istoj sednici utvrđuje da je predsedniku Skupštine, odnosno zameniku predsednika Skupštine, prestala funkcija. O ostavci koju je predsednik Skupštine, odnosno zamenik predsednika Skupštine podneo između dve sednice, Skupština je dužna da odluči na prvoj narednoj sednici.
O podnetoj ostavci ne otvara se rasprava, niti se glasa, već se prestanak funkcije samo utvrđuje, a organizaciona jedinica Uprave nadležna za poslove Skupštine izrađuje akt o prestanku funkcije, koji potpisuje predsedavajući Skupštine.
Predsednik Skupštine, odnosno zamenik predsednika Skupštine može opozvati podnetu ostavku sve dok Skupština ne utvrdi prestanak njegove funkcije.
Predlog za razrešenje predsednika Skupštine, odnosno zamenika predsednika Skupštine, pre isteka mandata, može podneti najmanje jedna trećina odbornika u Skupštini.
Predlog se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
Razrešenje predsednika Skupštine vrši se na način i po postupku koji je predviđen za njegov izbor.
Razrešenje zamenika predsednika Skupštine vrši se po postupku i na način koji je predviđen za razrešenje predsednika Skupštine.
Protiv akta o razrešenju predsednika, odnosno zamenika predsednika Skupštine, može se podneti tužba Upravnom sudu u roku predviđenom zakonom.
Ako predsedniku ili zameniku predsednika Skupštine prestane mandat odbornika nastupanjem slučaja propisanog zakonom, Skupština donosi odluku kojom konstatuje da je odborniku prestao mandat odmah nakon što primi obaveštenje o razlozima za prestanak njegovog mandata, na sednici koja je u toku, odnosno na prvoj narednoj sednici. Odluka se objavljuje na veb-prezentaciji i protiv iste može se izjaviti žalba u skladu sa zakonom i članom 45. ovog Poslovnika. Ukoliko Skupština ne donese odluku da je odborniku prestao mandat, pravno sredstvo koristi se u skladu sa zakonom i članom 45a ovog Poslovnika.
Nakon donošenja odluke da je predsedniku, odnosno zameniku predsednika Skupštine prestao mandat odbornika, Skupština glasanjem donosi akt kojim utvrđuje prestanak funkcije predsednika, odnosno zamenika predsednika Skupštine.
Protiv akta iz stava 1. ovog člana može se podneti tužba Upravnom sudu u roku predviđenom zakonom.
Skupština ima sekretara koji se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad i obavlja i druge poslove utvrđene zakonom, Statutom grada Kraljeva i ovim poslovnikom.
Sekretar Skupštine je odgovoran za blagovremeno dostavljanje podataka, spisa i isprava, kada to zahteva nadležni organ Republike, ako se nadzor vrši nad radom i aktima Skupštine.
Sekretar Skupštine odgovoran je za blagovremeno dostavljanje obaveštenja, traženih podataka, spisa i uputstava koji su od značaja za obavljanje odborničke dužnosti.
Sekretar Skupštine obavezno prisustvuje sednicama Skupštine i po potrebi daje stručno tumačenje u vezi sa primenom Poslovnika i drugim pitanjima.
Sekretar Skupštine je glavni i odgovorni urednik "Službenog lista grada Kraljeva".
Za sekretara Skupštine može biti postavljeno lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa položenim stručnim ispitom za rad u organima državne uprave i radnim iskustvom od najmanje 3 godine.
Sekretara Skupštine postavlja Skupština, na predlog predsednika Skupštine, javnim glasanjem, većinom glasova od prisutnog broja odbornika, na četiri godine i isto lice može biti ponovo postavljeno za sekretara Skupštine.
Predlog iz stava 2. ovog člana sadrži ime i prezime kandidata, kratku biografiju, dokaz o ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog člana i pisanu izjavu kandidata o prihvatanju kandidature za sekretara Skupštine. Predsednik Skupštine dokaze o ispunjenosti uslova za postavljenje sekretara dostavlja organizacionoj jedinici Uprave nadležnoj za poslove Skupštine, i u iste odbornici mogu izvršiti uvid u skladu sa propisima kojima se reguliše zaštita podataka o ličnosti.
Protiv akta o postavljenju sekretara Skupštine može se podneti tužba Upravnom sudu u roku predviđenom zakonom.
Ukoliko predlog za postavljenje sekretara nije dobio potrebnu većinu glasova, postupak se može ponoviti na istoj sednici Skupštine sa novim kandidatom.
Predsednik Skupštine može odrediti kraći prekid sednice radi sprovođenja postupka iz stava 5. ovog člana.
Ukoliko predloženi kandidat ne dobije potrebnu većinu glasova ni u ponovljenom postupku, odnosno ukoliko ovlašćeni predlagač na predloži novog kandidata, postavljenje sekretara Skupštine sprovešće se na narednoj sednici Skupštine.
Ostavka i razrešenje sekretara Skupštine
Sekretar Skupštine može podneti ostavku usmeno na sednici Skupštine, a između dve sednice podnosi je u formi overene pisane izjave.
Posle podnošenja usmene ostavke, Skupština bez odlaganja na istoj sednici utvrđuje da je sekretaru Skupštine prestala funkcija. O ostavci koju je sekretar Skupštine podneo između dve sednice, Skupština je dužna da odluči na prvoj narednoj sednici.
O podnetoj ostavci ne otvara se rasprava, niti se glasa, već se prestanak funkcije samo utvrđuje, a organizaciona jedinica Uprave nadležna za poslove Skupštine izrađuje akt o prestanku funkcije, koji potpisuje predsedavajući Skupštine.
Sekretar Skupštine može opozvati podnetu ostavku sve dok Skupština ne utvrdi prestanak njegove funkcije.
Skupština može razrešiti sekretara i pre isteka mandata, na predlog predsednika Skupštine.
Predlog se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
Protiv akta o razrešenju sekretara Skupštine, može se podneti tužba Upravnom sudu u roku predviđenom zakonom.
Sekretar ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Odredbe Poslovnika koje se odnose na postavljenje, razrešenje i podnošenje ostavke sekretara Skupštine, shodno se primenjuju na zamenika sekretara Skupštine.
IV GRADONAČELNIK I GRADSKO VEĆE
Gradsko veće čine gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i 11 članova Gradskog veća.
Postupak za izbor gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća, kao i razrešenje ovih lica, sprovodi se u skladu sa zakonom, odredbama Statuta grada Kraljeva i ovog poslovnika.
Gradonačelnika bira Skupština, iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Kada odlučuje o izboru gradonačelnika, Skupština istovremeno i objedinjeno odlučuje o izboru zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Predsednik Skupštine predlaže kandidata za gradonačelnika.
Pisani predlog sadrži ime i prezime kandidata, kratku biografiju i pisanu izjavu kandidata o prihvatanju kandidature za gradonačelnika.
Gradonačelnik ima zamenika, koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Kandidat za gradonačelnika predlaže kandidata za zamenika gradonačelnika iz reda odbornika, koga bira Skupština na isti način kao gradonačelnika.
Predlog se dostavlja predsedniku Skupštine u pisanom obliku i sadrži ime i prezime kandidata, kratku biografiju i pisanu izjavu kandidata o prihvatanju kandidature za zamenika gradonačelnika.
Kandidate za članove Gradskog veća predlaže kandidat za gradonačelnika i bira ih Skupština na isti način kao gradonačelnika i zamenika gradonačelnika.
Predlog kandidata za članove Gradskog veća kandidat za gradonačelnika dostavlja predsedniku Skupštine u pisanom obliku. Predlog sadrži ime i prezime kandidata, kratke biografije i pisane izjave kandidata o prihvatanju kandidature za člana Gradskog veća.
O izboru gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća vodi se rasprava.
Tajno glasanje za izbor gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća sprovodi komisija od pet odbornika, koje predlažu predstavnici izbornih lista koje su dobile najveći broj glasova, odnosno predstavnici odborničkih grupa sa najvećim brojem odbornika, među kojima moraju biti zastupljeni predstavnici predlagača.
Članove Komisije bira Skupština javnim glasanjem.
Predsednika Komisije biraju između sebe članovi Komisije.
Tajno glasanje vrši se glasačkim listićima.
Glasački listići su iste veličine, oblika i boje i overeni su pečatom organizacione jedinice Uprave nadležne za poslove Skupštine.
Na glasačkom listiću upisuju se ime i prezime kandidata za gradonačelnika, ime i prezime kandidata za zamenika gradonačelnika i imena i prezimena kandidata za članove Gradskog veća.
Ispred imena i prezimena kandidata za članove Gradskog veća upisuje se redni broj.
Glasanje se vrši zaokruživanjem jedne od ponuđenih mogućnosti koje se na glasačkom listiću nalaze ispod imena kandidata: "ZA" ili "PROTIV".
Nakon sprovedenog izbora, Komisija pristupa utvrđivanju rezultata glasanja i o tome sačinjava zapisnik.
Zapisnik sadrži podatke o:
- sastavu Komisije;
- vremenu početka i završetka glasanja;
- broju primljenih glasačkih listića;
- broju upotrebljenih glasačkih listića;
- broju neupotrebljenih glasačkih listića;
- broju važećih glasačkih listića;
- broju nevažećih glasačkih listića (nepopunjen glasački listić, glasački listić koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je odbornik glasao i listić na kome je zaokruženo više od jedne ponuđene mogućnosti);
- broju glasova koje su dobili kandidati za gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća;
- konstataciju da nije bilo primedbi na postupak tajnog glasanja.
Zapisnik potpisuju predsednik i članovi Komisije.
Komisija za sprovođenje postupka tajnog glasanja za izbor gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća upoznaje Skupštinu sa podacima iz zapisnika.
Predsednik Skupštine na osnovu podataka iz zapisnika iz stava 1. ovog člana konstatuje da su kandidati za gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća dobili ili nisu dobili potrebnu većinu glasova.
Nakon konstatacije da su kandidati iz stava 2. ovog člana dobili potrebnu većinu glasova, predsednik Skupštine konstatuje da je Skupština donela akt o izboru gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća, čime je izvršen konačan izbor gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Protiv akta o izboru gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća može se podneti tužba Upravnom sudu u roku predviđenom zakonom.
Skupština donosi odluku kojom konstatuje da gradonačelniku, zameniku gradonačelnika kao i članovima Gradskog veća izabranim iz reda odbornika izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u Skupštini, u skladu sa zakonom i odredbama ovog Poslovnika.
Ukoliko predloženi kandidati za gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća nisu dobili potrebnu većinu glasova, predsedavajući Skupštine konstatuje da Skupština nije izvršila izbor gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća, o čemu se izrađuje akt koji potpisuje predsedavajući Skupštine, i protiv kojeg se može podneti tužba Upravnom sudu u roku predviđenom zakonom.
U tom slučaju, izbor gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća sprovešće se na narednoj sednici Skupštine.
Odbornici su dužni da svojim ponašanjem ne narušavaju tajnost glasanja i da postupak tajnog glasanja ne ometaju ili sprečavaju.
Odbornik može podneti primedbu na postupak tajnog glasanja.
Primedbe se podnose usmeno Komisiji za sprovođenje postupka tajnog glasanja za izbor gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća nakon završetka postupka tajnog glasanja i konstatacije predsednika Komisije da je postupak tajnog glasanja završen, i ne mogu se podnositi nakon utvrđivanja rezultata glasanja.
O podnetim primedbama Komisija sačinjava poseban zapisnik.
Zapisnik o podnetim primedbama na postupak tajnog glasanja sadrži podatke o:
- sastavu Komisije;
- odbornicima koji su podneli primedbe;
- sadržini primedbi.
Zapisnik o podnetim primedbama na postupak tajnog glasanja potpisuju predsednik i članovi Komisije.
Predsednik Komisije sa sadržinom zapisnika upoznaje Skupštinu, nakon čega predsedavajući Skupštine poziva odbornike da se o podnetim primedbama izjasne javnim glasanjem.
Skupština se glasanjem izjašnjava o svakoj primedbi pojedinačno.
Ukoliko Skupština većinom od ukupnog broja odbornika utvrdi da je primedba (ili više primedbi) osnovana, postupak izbora gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća će se ponoviti sa istim kandidatom, odnosno kandidatima i sa novim članovima Komisije.
Ukoliko Skupština većinom od ukupnog broja odbornika utvrdi da je primedba (ili više primedbi) neosnovana, Komisija za sprovođenje postupka tajnog glasanja pristupa utvrđivanju rezultata glasanja.
Odbornik može podneti primedbu na utvrđene rezultate glasanja.
Primedbe se podnose nakon što Komisija za sprovođenje postupka tajnog glasanja za izbor gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća upozna Skupštinu sa podacima iz zapisnika.
Primedbe se podnose usmeno predsedavajućem Skupštine.
Komisija je dužna da nakon podnetih primedbi izvrši ponovno prebrojavanje glasova i utvrđivanje rezultata glasanja, uz prisustvo svih članova Komisije, sekretara Skupštine i odbornika koji je podneo primedbu.
Komisija o ponovnom utvrđivanju rezultata glasanja sačinjava zapisnik o radu po podnetim primedbama.
Zapisnik sadrži podatke o:
- prisutnim licima;
- sadržini primedbi;
- o ponovljenom utvrđivanju rezultata glasanja (broju primljenih glasačkih listića, broju upotrebljenih glasačkih listića, broju neupotrebljenih glasačkih listića, broju važećih glasačkih listića, broju nevažećih glasačkih listića i broju glasova koje je dobio svaki kandidat);
- naznačenje da je primedba osnovana odnosno neosnovana.
Zapisnik potpisuju sva prisutna lica.
Rezultati utvrđeni ponovnim prebrojavanjem glasova su konačni.
Predsednik Komisije sa sadržinom zapisnika upoznaje Skupštinu, nakon čega predsedavajući Skupštine konstatuje da su kandidati za gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća dobili ili nisu dobili potrebnu većinu glasova.
Prestankom mandata Skupštine prestaje mandat gradonačelniku i Gradskom veću, s tim da oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novog gradonačelnika i Gradskog veća, odnosno predsednika i članova privremenog organa, ako je Skupštini mandat prestao zbog raspuštanja Skupštine.
Nakon izbora gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća odbornici se glasanjem izjašnjavaju o donošenju akta kojim se utvrđuje prestanak funkcije gradonačelniku, zameniku gradonačelnika i članovima Gradskog veća, koji su do izbora novog gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća vršili tekuće poslove iz svoje nadležnosti.
Protiv akta iz stava 2. ovog člana može se podneti tužba Upravnom sudu u roku predviđenom zakonom.
Razrešenje i ostavka gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća
Gradonačelnik može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazloženi predlog najmanje jedne trećine odbornika, na isti način na koji je izabran.
O predlogu za razrešenje gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine, uz primenu minimalnog roka za sazivanje sednice propisanog zakonom i ovim Poslovnikom.
Razrešenjem gradonačelnika prestaje mandat zameniku gradonačelnika i članovima Gradskog veća.
Protiv akta o razrešenju može se podneti tužba Upravnom sudu, u roku predviđenom zakonom.
Ako Skupština ne razreši gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje gradonačelnika pre isteka roka od 6 meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Zamenik gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća, mogu biti razrešeni pre isteka vremena na koje su birani, na obrazloženi predlog gradonačelnika ili najmanje jedne trećine odbornika, na isti način na koji su izabrani.
Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, gradonačelnik je dužan da Skupštini podnese predlog za izbor novog zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, a Skupština istovremeno donosi akt o razrešenju i o izboru.
Protiv akta o razrešenju može se podneti tužba Upravnom sudu, u roku predviđenom zakonom.
Gradonačelnik može podneti ostavku usmeno na sednici Skupštine, a između dve sednice podnosi je u formi overene pisane izjave, u kom slučaju predsednik Skupštine obaveštava odbornike na početku prve naredne sednice o podnetoj ostavci.
Posle podnošenja usmene ostavke, Skupština bez odlaganja na istoj sednici utvrđuje da je gradonačelniku prestao mandat. O ostavci koju je gradonačelnik podneo između dve sednice, Skupština je dužna da odluči na prvoj narednoj sednici.
O podnetoj ostavci ne otvara se rasprava, niti se glasa, već se prestanak mandata samo utvrđuje, a organizaciona jedinica Uprave nadležna za poslove Skupštine izrađuje akt o prestanku mandata, koji potpisuje predsedavajući Skupštine.
Gradonačelnik može opozvati podnetu ostavku sve dok Skupština ne utvrdi prestanak njegovog mandata.
U slučaju podnošenja ostavke gradonačelnika, prestaje mandat zameniku gradonačelnika i članovima Gradskog veća, danom održavanja sednice na kojoj je gradonačelnik podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine, ako je ostavku podneo u vremenu između dve sednice
Zamenik gradonačelnika i član Gradskog veća mogu podneti ostavku. usmeno na sednici Skupštine, a između dve sednice podnose je u formi overene pisane izjave, u kom slučaju predsednik Skupštine obaveštava odbornike na početku prve naredne sednice o podnetoj ostavci.
Posle podnošenja usmene ostavke, Skupština bez odlaganja na istoj sednici utvrđuje da je zameniku gradonačelnika, odnosno članu Gradskog veća prestao mandat. O ostavci koju je zamenik gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća podneo između dve sednice, Skupština je dužna da odluči na prvoj narednoj sednici.
O podnetoj ostavci ne otvara se rasprava, niti se glasa, već se prestanak mandata samo utvrđuje, a organizaciona jedinica Uprave nadležna za poslove Skupštine izrađuje akt o prestanku mandata, koji potpisuje predsedavajući Skupštine.
Zamenik gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća može opozvati podnetu ostavku sve dok Skupština ne utvrdi prestanak njegovog mandata.
Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika ili član Gradskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove, do izbora novog gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
V ODBORNICI I ODBORNIČKE GRUPE
Odbornici se biraju na četiri godine.
Odbornik ima pravo na zaštitu mandata, uključujući i sudsku zaštitu koja se ostvaruje shodnom primenom zakona kojim se uređuje zaštita izbornog prava u izbornom postupku.
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici Skupštine i radnih tela.
Odbornik ne može biti zaposlen u Gradskoj upravi, kao ni lice koje imenuje, odnosno postavlja Skupština u organima Grada, preduzeća i ustanova čiji je osnivač.
Ako zaposleni u Gradskoj upravi bude izabran za odbornika, prava i obaveze po osnovu rada miruju mu dok traje njegov odbornički mandat.
Licima koje imenuje ili postavlja Skupština, danom potvrđivanja odborničkog mandata prestaje funkcija na koju su imenovani ili postavljeni.
Pravo je i dužnost odbornika da učestvuje u radu Skupštine i njenih radnih tela, podnosi Skupštini predloge akata, podnosi predloge za izmene i dopune predloženog dnevnog reda, podnosi amandmane na predloge akata, postavlja pitanja vezana za rad organa Grada i učestvuje u drugim aktivnostima Skupštine.
Ukoliko je odbornik sprečen da prisustvuje sednici, dužan je da o tome obavesti organizacionu jedinicu Uprave nadležnu za poslove Skupštine, a predsednik Skupštine o tome obaveštava Skupštinu.
Odbornik ima pravo na naknadu za rad i naknadu putnih troškova radi prisustvovanja sednicama Skupštine i njenih radnih tela, u slučajevima i u visini utvrđenim posebnom odlukom Skupštine.
Odbornik ima pravo da bude redovno obaveštavan o pitanjima od značaja za obavljanje odborničke dužnosti, kao i da na lični zahtev od organa i službi Grada dobije podatke koji su mu neophodni za rad.
Za blagovremeno dostavljanje obaveštenja, traženih podataka, spisa i uputstava odgovoran je sekretar Skupštine grada, a načelnik Gradske uprave odgovoran je kada se obaveštenje, traženi podatak, spis i uputstvo odnose na delokrug i rad Gradske uprave.
Pisani zahtev za dostavljanje obaveštenja, podataka, spisa i uputstava odbornik podnosi sekretaru Skupštine grada, odnosno načelniku Gradske uprave preko uslužnog centra (pisarnice) Gradske uprave ili predajom pisanog zahteva tehničkim sekretarima navedenih lica.
Sekretar Skupštine grada, odnosno načelnik Gradske uprave dužan je da u roku od sedam dana od dana prijema pisanog zahteva traženo obaveštenje, podatke, spise i uputstva dostavi odborniku.
Odborniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran:
1) kada skupština na Konstitutivnoj sednici potvrdi mandate odbornika iz narednog saziva;
2) ako umre;
3) ako je pravnosnažnom sudskom odlukom potpuno lišen poslovne sposobnosti, odnosno ako je pravnosnažnom sudskom odlukom kojom je delimično lišen poslovne sposobnosti utvrđeno da je nesposoban da vrši izborno pravo;
4) ako je izgubio državljanstvo Republike Srbije;
5) ako mu prestane prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave;
6) ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;
7) donošenjem odluke o raspuštanju Skupštine;
8) ako je preuzeo funkciju koja je po Ustavu i zakonu nespojiva s funkcijom odbornika;
9) ako podnese ostavku.
Odborniku mandat prestaje kada nastupi slučaj koji predstavlja razlog za prestanak mandata.
Odbornik podnosi ostavku u pisanoj formi, a potpis podnosioca mora biti overen u skladu sa zakonom kojim se uređuje overavanje potpisa.
Ostavka se lično podnosi Skupštini u roku od tri dana od dana overe potpisa podnosioca.
Ostavka je punovažna samo ako je potpis odbornika overen nakon što mu je potvrđen mandat.
Odbornik može podneti ostavku i usmeno na sednici Skupštine.
Ostavka se ne može opozvati.
Odborniku mandat prestaje onog dana kada podnese ostavku.
Skupština glasanjem donosi odluku kojom konstatuje da je odborniku prestao mandat odmah nakon što primi obaveštenje o razlozima za prestanak njegovog mandata, na sednici koja je u toku, odnosno na prvoj narednoj sednici.
Odluka kojom se konstatuje da je odborniku prestao mandat objavljuje se na veb prezentaciji.
Protiv odluke Skupštine kojom se konstatuje da je odborniku prestao mandat, odbornik kojem je konstatovan prestanak mandata može podneti žalbu višem sudu na čijem se području nalazi sedište Skupštine u roku od sedam dana od dana donošenja te odluke.
Žalba se podnosi preko Skupštine, koja je dužna da u roku od dva dana od dana prijema žalbe dostavi višem sudu žalbu i sve spise tog predmeta.
Ako Skupština odluku kojom konstatuje da je odborniku prestao mandat ne donese u roku koji je predviđen zakonom i ovim Poslovnikom, podnosilac izborne liste sa koje je taj odbornik izabran ili taj odbornik mogu zahtevati da Skupština donese odluku kojom konstatuje da je tom odborniku prestao mandat u roku od tri dana od dana kada primi njihov zahtev.
Ako Skupština ni po zahtevu ne donese odluku iz stava 1. ovog člana, podnosilac zahteva (podnosilac izborne liste sa koje je taj odbornik izabran ili taj odbornik) da se takva odluka donese može podneti žalbu višem sudu na čijem se području nalazi sedište Skupštine u roku od sedam dana od dana kada je istekao rok za donošenje te odluke po zahtevu.
Žalba se podnosi preko Skupštine, koja je dužna da u roku od dva dana od dana prijema žalbe dostavi višem sudu žalbu i sve spise tog predmeta.
Odbornici u Skupštini imaju pravo da obrazuju odborničke grupe.
Odborničku grupu čine najmanje tri odbornika.
Odbornička grupa se konstituiše tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak članova grupe koji je potpisao svaki član, i na kome se posebno naznačuje šef odborničke grupe, njegov zamenik i naziv odborničke grupe.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
Šef odborničke grupe obaveštava predsednika Skupštine o promeni sastava odborničke grupe, uz pisanu saglasnost odbornika koji menja pripadnost grupi.
Zamenik šefa odborničke grupe zamenjuje šefa odborničke grupe u slučaju odsutnosti ili sprečenosti.
Odborničke grupe u Skupštini mogu imati tehničke sekretare.
Tehnički sekretari za potrebe odborničkih grupa obavljaju administrativno-tehničke poslove vezane za pripremu i održavanje sednica Skupštine i radnih tela Skupštine.
Šefovi, zamenici šefova i tehnički sekretari odborničkih grupa imaju pravo na naknadu u slučajevima i u visini utvrđenoj posebnom odlukom Skupštine grada.
Pre zakazivanja sednice Skupštine, predsednik Skupštine obavezno saziva zajednički sastanak sa šefovima odborničkih grupa radi dogovora o predlogu dnevnog reda sednice.
U toku sednice Skupštine, predsednik Skupštine može odrediti kraći prekid sednice i sazvati zajednički sastanak sa šefovima odborničkih grupa radi usaglašavanja stavova po određenim pitanjima, kada je to neophodno za obezbeđivanje normalnog rada i odlučivanja u Skupštini.
O rezultatima usaglašavanja predsednik Skupštine obavezno izveštava odbornike prilikom nastavka sednice Skupštine.
Za razmatranje pitanja iz nadležnosti Skupštine, predlaganje akata i vršenje drugih poslova u skladu sa ovim poslovnikom, obrazuju se stalna ili povremena radna tela Skupštine.
Stalna radna tela obrazuje Skupština za mandatni period za koji je Skupština obrazovana.
Povremena radna tela obrazuje Skupština za izvršenje zadataka koje im Skupština posebno poveri i ona prestaju sa radom po izvršenju zadataka za koje su obrazovana.
Stalna radna tela Skupštine su:
1. Administrativno-mandatska komisija,
2. Komisija za izbor i imenovanja,
3. Komisija za statutarna pitanja i lokalnu samoupravu,
4. Komisija za društvene delatnosti, ekonomski razvoj, privredu i finansije,
5. Komisija za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti,
6. Komisija za mesne zajednice, poljoprivredu i razvoj sela,
7. Komisija za predstavke i pritužbe i borbu protiv korupcije,
8. Komisija za nagrade i priznanja,
9. Komisija za utvrđivanje predloga naziva ulica, trgova, zaselaka i delova naseljenih mesta,
10. Komisija za ekologiju, zaštitu i unapređenje životne sredine,
11. Komisija za rodnu ravnopravnost.
Administrativno-mandatska komisija, u skladu sa zakonom, je radno telo koje vrši prava i dužnosti u ime poslodavca (grada Kraljeva), odnosno odlučuje o pravima i dužnostima iz radnog odnosa funkcionera koji su zasnovali radni odnos.
Funkcioner je izabrano, imenovano odnosno postavljeno lice u organima, službama i organizacijama Grada, koje na osnovu zakonom utvrđene obaveze ili ovlašćenja, ima obavezu, odnosno koristi pravo da bude na stalnom radu (zasniva radni odnos) radi vršenja dužnosti.
Administrativno-mandatska komisija utvrđuje pravo na dodatak za izabrano, odnosno postavljeno lice u organima Grada, koje nije na stalnom radu.
Administrativno-mandatska komisija prilikom vršenja prava i dužnosti u ime poslodavca, odnosno odlučivanja o pravima i dužnostima iz radnog odnosa funkcionera koji su zasnovali radni odnos i funkcionera koji nisu na stalnom radu, primenjuje propise kojima se uređuju prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, opšte propise o radu, odredbe posebnog kolektivnog ugovora za jedinice lokalne samouprave, odredbe kolektivnog ugovora kod poslodavca i odredbe kojima se uređuje opšti upravni postupak.
Komisija ima predsednika i osam članova.
Komisija za izbor i imenovanja je ovlašćeni predlagač akata o imenovanju, razrešenju i utvrđivanju prestanka dužnosti:
- vršilaca dužnosti direktora i nadzornih odbora javnih preduzeća čiji je osnivač Skupština,
- direktora, vršilaca dužnosti direktora, upravnih i nadzornih odbora ustanova, organizacija i službi čiji osnivač je Skupština,
- školskih odbora osnovnih i srednjih škola na teritoriji Ggrada, u skladu sa zakonom, Statutom i odlukama organa Grada.
Komisija utvrđuje predloge akata o davanju prethodne saglasnosti za raspisivanje konkursa za imenovanje direktora ustanova, predviđene posebnim zakonom.
Komisija je ovlašćeni predlagač i u drugim slučajevima, predviđenim posebnim zakonima.
Komisija ima predsednika i osam članova.
Komisija za statutarna pitanja i lokalnu samoupravu je ovlašćeni podnosilac predloga za promenu Statuta grada. Komisija donosi mišljenje o predlogu Statuta, njegovoj izmeni i dopuni, kao i predlog tumačenja njegovih odredbi.
Komisija utvrđuje predlog Poslovnika o radu Skupštine grada Kraljeva, odnosno predlog izmena i dopuna ovog akta.
Komisija razmatra zahteve upućene Skupštini i utvrđuje predloge akata o davanju saglasnosti na upotrebu imena Grada.
Komisija razmatra i donosi mišljenje prilikom donošenja i promene statuta preduzeća, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Grad, razmatra i donosi mišljenje o predlozima odluka kojima se uređuje organizacija i rad Gradske uprave i organa i službi Grada, razmatra i upoznaje se sa izveštajima o radu organizacija i službi čiji je osnivač Grad, koje imaju obavezu podnošenja izveštaja Skupštini uređenu zakonom, Statutom i drugim opštim aktima, donosi mišljenje o predlozima odluka o uspostavljanju saradnje i udruživanju Grada, organa i službi, preduzeća, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Grad, u skladu sa zakonom i Statutom.
Komisija razmatra i druga pitanja iz oblasti lokalne samouprave i predlaže donošenje opštih akata, u skladu sa zakonom, Statutom i drugim opštim aktima.
Komisija ima predsednika i šest članova.
Komisija za društvene delatnosti, ekonomski razvoj, privredu i finansije razmatra godišnje programe i izveštaje ustanova čiji je osnivač Skupština i drugih organizacija, daje mišljenja o predlozima odluka i drugim pitanjima iz oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, društvene brige o deci, kulture i sporta.
Komisija razmatra programe razvoja delatnosti za koje je nadležna Skupština, budžet, odluku o završnom računu budžeta i druga ekonomsko-finansijska pitanja, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenje o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
Komisija ima predsednika i osam članova.
Komisija za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti razmatra pitanja iz oblasti urbanizma, stambeno-komunalnih delatnosti i korišćenja i uređenja građevinskog zemljišta, pitanja iz oblasti osnivanja i praćenja rada javnih preduzeća čiji je osnivač Grad, pitanja iz oblasti saobraćaja i imovinsko pravna pitanja iz nadležnosti Skupštine, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenje o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
Komisija ima predsednika i šest članova.
Komisija za mesne zajednice, poljoprivredu i razvoj sela razmatra pitanja iz oblasti mesnih zajednica, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenje o predlozima drugih ovlašćenih predlagača. Komisija pribavlja mišljenje građana sa područja na koje se odnosi predlog za promenu područja mesnih zajednica, organizuje i održava otvorene sastanke, javne rasprave, tribine i prezentacije sa građanima i ovlašćenim predstavnicima predlagača za obrazovanje, promenu područja ili ukidanje mesne zajednice, nakon čega donosi mišljenje o predloženoj promeni i dostavlja ga Skupštini.
Komisija razmatra pitanja iz oblasti poljoprivrede i razvoja sela, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenje o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
Komisija ima predsednika i osam članova.
Komisija za predstavke i pritužbe i borbu protiv korupcije razmatra predstavke i pritužbe koje građani upućuju Skupštini, kao i predstavke ustupljene od strane republičkih organa, ispituje njihovu osnovanost i predlaže Skupštini donošenje odgovarajuće odluke, kao i mere koje treba preduzeti u cilju otklanjanja utvrđenih nepravilnosti.
U postupku razmatranja predstavki i pritužbi, ova Komisija pribavlja izveštaje od organa i organizacija na koje se navedeni podnesci odnose, u roku koji sama određuje.
Ako organ ili organizacija iz prethodnog stava ne dostave izveštaj u određenom roku, Komisija o tome obaveštava Skupštinu, odnosno organ koji je ustupio predstavku.
Komisija prati i razmatra stanje i pojavu korupcije u svim oblastima društvenog života i sagledava aktivnosti u borbi protiv korupcije, predlaže Skupštini mere koje treba preduzeti i prati njihovo sprovođenje i daje inicijative za donošenje akata i mera u ovoj oblasti.
Komisija ima predsednika i šest članova.
Komisija za nagrade i priznanja kao ovlašćeni predlagač predlaže Skupštini donošenje odluka o dodeli nagrada i priznanja iz nadležnosti Skupštine, u postupku i na način regulisan posebnom odlukom Skupštine.
Komisija ima predsednika i šest članova.
Komisija za utvrđivanje predloga naziva ulica, trgova, zaselaka i delova naseljenih mesta kao ovlašćeni predlagač predlaže Skupštini donošenje odluka o nazivima ulica, trgova, zaselaka i delova naseljenih mesta na teritoriji grada Kraljeva, u skladu sa zakonom, Statutom i odlukama organa Grada.
Komisija ima predsednika i šest članova.
Komisija za ekologiju, zaštitu i unapređenje životne sredine razmatra pitanja vezana za ekologiju i aktivnosti na planu sprečavanja zagađivanja životne sredine, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenje o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
Komisija ima predsednika i šest članova.
Komisija za rodnu ravnopravnost razmatra predloge opštih akata koje donosi Skupština sa stanovišta unapređivanja rodne ravnopravnosti, prati ostvarivanje ravnopravnosti polova, predlaže Skupštini aktivnosti i preduzimanje mera koje se odnose na ostvarivanje politike jednakih mogućnosti na nivou Grada.
Komisija ima predsednika i šest članova, koji se biraju iz reda odbornika.
Obrazovanje i sastav stalnih radnih tela
Stalno radno telo Skupštine ima broj članova koji je utvrđen ovim poslovnikom.
Članove radnog tela predlažu odborničke grupe, srazmerno broju odbornika koje imaju u Skupštini.
Odbornik može biti član više radnih tela Skupštine.
Članovi stalnih radnih tela Skupštine mogu biti i lica koja nisu odbornici, s tim da njihov broj mora biti manji od broja članova koji su odbornici, osim Komisije za rodnu ravnopravnost, čiji članovi mogu biti samo iz reda odbornika.
Članovi radnih tela Skupštine ne mogu biti lica koja su izabrana, imenovana i postavljena od strane organa Grada.
Skupština odlučuje u celini javnim glasanjem o predloženoj listi za izbor predsednika i članova radnog tela. Predsednik i zamenik predsednika radnog tela moraju biti odbornici. Članovi radnog tela na prvoj sednici biraju zamenika predsednika.
Radno telo Skupštine je izabrano ako je za predlog glasala većina prisutnih odbornika.
Ako radno telo Skupštine ne bude izabrano, čitav postupak se ponavlja sa novim kandidatima.
Član radnog tela Skupštine može biti razrešen po osnovu podnete ostavke ili na predlog ovlašćenog predlagača.
U slučaju nastupanja smrti člana radnog tela, Skupština grada donosi akt o utvrđivanju prestanka dužnosti člana radnog tela.
Predsednik stalnog radnog tela organizuje rad, saziva i predsedava sednicama radnog tela.
Predsednika radnog tela u slučaju odsutnosti ili sprečenosti zamenjuje zamenik predsednika radnog tela.
Ako je predsednik radnog tela odsutan ili sprečen da sazove prvu sednicu radnog tela, kao i da njom predsedava, prvu sednicu radnog tela saziva predsednik Skupštine, a istom predsedava najstariji odbornik.
Ukoliko sednici radnog tela ne prisustvuju predsednik i zamenik predsednika radnog tela, sednicom predsedava najstariji član radnog tela.
Predsednik radnog tela dužan je da sazove sednicu na predlog najmanje tri člana radnog tela, u roku od tri dana od prijema predloga.
Predlog se podnosi u pisanoj formi predsedniku radnog tela i sadrži razloge za sazivanje sednice, dan i vreme održavanja sednice radnog tela i predloženi dnevni red.
Predsednik radnog tela dužan je da sazove sednicu radnog tela na predlog predsednika Skupštine, u roku od tri dana od prijema predloga.
Predlog se podnosi u pisanoj formi predsedniku radnog tela i sadrži razloge za sazivanje sednice, dan i vreme održavanja sednice radnog tela i predloženi dnevni red.
Poziv za sednicu radnog tela sa predlogom dnevnog reda, zapisnik sa prethodne sednice i materijal za sednicu radnog tela Skupštine dostavljaju se članovima radnog tela najkasnije pet dana pre održavanja sednice, u elektronskom, a izuzetno u štampanom obliku. Ukoliko postoje opravdani razlozi, obaveštenje o datumu i dnevnom redu sednice i materijal mogu se dostaviti i u kraćem roku.
Predlozi za izmene i dopune predloženog dnevnog reda sednice Skupštine i amandmani na predložene tačke dnevnog reda sednice Skupštine članovima radnog tela dostavljaju se u elektronskom obliku po isteku roka za prijem istih, utvrđenog ovim Poslovnikom.
Sednici radnog tela Skupštine mogu prisustvovati i učestvovati u radu bez prava odlučivanja i odbornici koji nisu članovi tog radnog tela, naučni i stručni radnici i Lokalni ombudsman.
U izvršavanju poslova iz svog delokruga, radno telo Skupštine može tražiti od nadležnih organa i službi podatke i informacije od značaja za svoj rad.
Kada se na sednici radnog tela razmatraju predlozi odluka i amandmani, na sednicu se poziva predlagač ili lice koje predlagač ovlasti i podnosioci amandmana, odnosno njihovi ovlašćeni predstavnici.
Radna tela Skupštine rade na sednicama kojima prisustvuje većina od ukupnog broja članova.
Radna tela donose mišljenja, zaključke i preporuke, donose akte i utvrđuju predloge akata, većinom glasova prisutnih članova.
Ukoliko se "za" odnosno "protiv" davanja mišljenja, donošenja ili utvrđivanja predloga akta ne izjasni većina od prisutnog broja članova, smatra se da radno telo nije donelo mišljenje, odnosno nije donelo akt, odnosno utvrdilo predlog akta.
Prilikom donošenja mišljenja, član radnog tela ima pravo da izdvoji mišljenje i njegovo izdvojeno mišljenje izneće se pred Skupštinu u mišljenju tog radnog tela.
Član radnog tela Skupštine koji je izdvojio mišljenje ima pravo da ga obrazloži pre otvaranja rasprave na sednici Skupštine.
Radna tela mogu organizovati javno slušanje o predlozima akata o kojima odlučuje Skupština radi pribavljanja informacija i stručnih mišljenja o predlozima akata i razjašnjenja pojedinih odredbi iz predloženog ili važećeg akta.
Predlog za organizovanje javnog slušanja može podneti član radnog tela. Predlog se podnosi predsedniku radnog tela, u pisanoj formi, preko organizacione jedinice uprave nadležne za poslove Skupštine. Predlog sadrži predmet javnog slušanja i spisak lica koja se pozivaju.
Radno telo dužno je da u roku od 15 dana od dana prijema predloga iz stava 2. ovog člana odluči o istom. Ukoliko radno telo prihvati predlog iz stava 2. ovog člana, donosi zaključak o organizovanju javnog slušanja. O donošenju zaključka, predsednik radnog tela obaveštava predsednika Skupštine.
Predsednik radnog tela na javno slušanje poziva članove radnog tela, odbornike i druga lica navedena u predlogu za organizovanje javnog slušanja i druga lica čije je prisustvo od značaja za predmet javnog slušanja.
Poziv za javno slušanje sadrži predmet, vreme i mesto održavanja javnog slušanja. Poziv se objavljuje na sajtu grada Kraljeva.
Javno slušanje se održava bez obzira na broj prisutnih članova radnog tela.
Nakon javnog slušanja, predsednik radnog tela sačinjava i dostavlja informaciju o javnom slušanju članovima radnog tela i predsedniku Skupštine. Informacija sadrži imena učesnika na javnom slušanju i kratak pregled stavova iznetih na javnom slušanju.
Ukoliko radno telo ne prihvati predlog iz stava 2. ovog člana, donosi zaključak i o tome obaveštava predsednika Skupštine.
Na sednici radnog tela Skupštine sačinjava se zapisnik.
Zapisnik sednice radnog tela sadrži redni broj i datum održavanja sednice, podatke o prisutnim i odsutnim članovima radnog tela, izvestiocima i drugim prisutnim licima, tačke dnevnog reda o kojima se odlučivalo na sednici radnog tela, imena i prezimena učesnika u raspravi o tačkama dnevnog reda, rezultate glasanja o tačkama dnevnog reda i izdvojena mišljenja.
Zapisnik sa prethodne sednice radnog tela usvaja se pre prelaska na dnevni red.
Skupština grada može obrazovati i povremena radna tela radi razmatranja određenih pitanja ili obavljanja određenih zadataka koje im Skupština poveri iz svoje nadležnosti.
Aktom o obrazovanju povremenog radnog tela utvrđuje se njegov naziv i oblast za koju se osniva, zadaci radnog tela, broj članova radnog tela, rok za izvršenje zadatka, prava i dužnosti predsednika i članova radnog tela i druga pitanja od značaja za rad radnog tela.
Povremeno radno telo prestaje sa radom po izvršenju zadatka za koji je obrazovano, danom odlučivanja o njegovom izveštaju na sednici Skupštine.
Sednice Skupštine održavaju se prema potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Sednice Skupštine održavaju se u sali u zgradi Gradske uprave grada Kraljeva.
Rad na sednici Skupštine se odvija u okviru osmočasovnog radnog vremena.
Sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Predsednik Skupštine je dužan da sednicu zakaže na zahtev gradonačelnika, Gradskog veća ili jedne trećine odbornika, u roku od 7 dana od dana ponošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Ako predsednik Skupštine ne sazove sednicu u roku iz stava 2. ovog člana, sednicu može sazvati podnosilac zahteva, a predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
Po dobijanju obaveštenja o nastupanju slučaja iz stava 2. ovog člana, organizaciona jedinica Uprave nadležna za poslove Skupštine obavlja administrativne i tehničke poslove sazivanja sednice Skupštine.
U situacijama koje opravdavaju hitnost u sazivanju sednice Skupštine, predsednik Skupštine može zakazati sednicu u roku koji nije kraći od 24 časa od prijema zahteva.
Zahtev za sazivanje sednice iz stava 1. ovog člana mora da sadrži razloge koji opravdavaju hitnost sazivanja, kao i obrazloženje posledica koje bi nastupile njenim nesazivanjem.
Minimalan rok za sazivanje sednice Skupštine iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na sazivanje sednice u uslovima proglašene vanredne situacije.
Za sednicu sazvanu u skladu sa stavom 1. ovog člana, materijal po tačkama predloženog dnevnog reda može se dostaviti odbornicima na samoj sednici, a izvod iz zapisnika dostavlja se uz materijal naredne sednice.
Na sednici sazvanoj u smislu stava 1. ovog člana ne može se menjati niti dopunjavati predloženi dnevni red, niti se mogu podnositi amandmani na predložene tačke dnevnog reda.
Predsednik Skupštine se stara o pripremanju sednice, formiranju predloga dnevnog reda, blagovremenom sazivanju sednice i dostavljanju materijala odbornicima i drugim pitanjima vezanim za pripremu, početak i tok sednice.
Predsednik Skupštine se stara da se predlozi akata, utvrđeni od strane ovlašćenih predlagača, uvrste u predlog dnevnog reda.
Ovlašćeni predlagači iz prethodnog stava su Gradsko veće, odbornici, odborničke grupe, radna tela Skupštine koja su u skladu sa ovim Poslovnikom ovlašćena da utvrđuju predloge opštih i pojedinačnih akata i drugi predlagači ovlašćeni zakonom i odlukama koje donosi Skupština grada.
Poziv za sednicu Skupštine sa predlogom dnevnog reda, izvod iz zapisnika i materijal po tačkama predloženog dnevnog reda dostavljaju se odbornicima najkasnije sedam dana pre dana određenog za održavanje sednice u elektronskom obliku, a izuzetno u štampanom obliku.
Na sednicu Skupštine se, pored odbornika, pozivaju gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, članovi Gradskog veća, načelnik Gradske uprave, zamenik načelnika Gradske uprave, rukovodioci organizacionih jedinica Gradske uprave, pomoćnici gradonačelnika, Gradski pravobranilac grada Kraljeva, Lokalni ombudsman grada Kraljeva, direktori javnih preduzeća i javnih ustanova, akreditovani predstavnici sredstava javnog informisanja, a po potrebi mogu se pozvati i druga lica.
Otvaranje sednice i dnevni red
Predsednik Skupštine otvara sednicu Skupštine i utvrđuje da li postoji kvorum za rad Skupštine.
Kvorum se utvrđuje primenom elektronskog sistema, na taj način što je svaki odbornik dužan da se, na zahtev predsednika Skupštine, identifikuje prijavom na elektronski sistem.
Ukoliko elektronski sistem nije u funkciji, o čemu predsednik Skupštine obaveštava odbornike, kvorum se utvrđuje prozivkom odbornika.
Kvorum za rad Skupštine postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja odbornika.
Ako odbornik izrazi sumnju u postojanje kvoruma utvrđenog primenom elektronskog sistema, predsednik Skupštine stavlja na uvid računarski izvod prisutnih odbornika.
Odbornik koji je izrazio sumnju u postojanje kvoruma može zatražiti da se kvorum utvrdi prozivkom odbornika.
Predsednik Skupštine će odrediti prekid sednice u trajanju od 30 minuta ukoliko se utvrdi da nije prisutan dovoljan broj odbornika za početak rada sednice.
Ako se kvorum ne obezbedi ni posle prekida iz stava 7. ovog člana, predsednik Skupštine će odložiti sednicu najduže za sedam dana.
Pre utvrđivanja dnevnog reda usvaja se izvod iz zapisnika sa prethodne sednice Skupštine.
O primedbama na izvod iz zapisnika ne vodi se rasprava.
Prilikom usvajanja, prvo se glasa o iznetim primedbama, a zatim o izvodu iz zapisnika u celini.
Predlozi za izmene i dopune predloženog dnevnog reda
Obrazložene predloge za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda mogu podneti Gradsko veće, odbornici, odborničke grupe i stalna radna tela Skupštine, koja su u skladu sa ovim Poslovnikom, ovlašćena da utvrđuju predloge opštih i pojedinačnih akata.
Predlog za izmenu predloženog dnevnog reda sadrži član Poslovnika kao osnov za podnošenje predloga, navođenje tačke predloženog dnevnog reda čije se skidanje iz dnevnog reda predlaže, ili predloženu promenu redosleda tačaka, obrazloženje i naziv podnosioca predloga
Predlog za dopunu predloženog dnevnog reda sadrži član Poslovnika kao osnov za podnošenje predloga sa nazivom tačke dnevnog reda čije se donošenje predlaže, naziv podnosioca predloga i mora biti obrazložen. Uz predlog za dopunu predloženog dnevnog reda podnosi se predlog akta u obliku u kome se akt donosi, sa obrazloženjem, i dokumentacijom potrebnom za donošenje akta, propisanom zakonom, Statutom ili odlukama Grada.
Predlozi za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda podnose se u pisanom obliku predsedniku Skupštine, preko organizacione jedinice Uprave nadležne za poslove Skupštine, najkasnije 72 sata pre održavanja sednice Skupštine.
Ako rok za podnošenje predloga ističe u vreme kada Gradska uprava ne radi, obezbediće se dežurstvo radi prijema predloga, tri sata pre isteka roka za prijem istih.
Primljeni predlozi se bez odlaganja dostavljaju nadležnim radnim telima Skupštine, i Gradskom veću kada Gradsko veće nije podnosilac predloga za izmenu i dopunu, radi razmatranja i davanja mišljenja za sednicu Skupštine, osim predloga za izmenu i dopunu čiji je podnosilac radno telo Skupštine iz stava 1. ovog člana.
O predlozima odbornika i odborničkih grupa za izmene i dopune predloženog dnevnog reda ne vodi se rasprava, već se odbornici samo upoznaju sa mišljenjem nadležnog radnog tela Skupštine datim povodom predloga.
Odbornici se izjašnjavaju o podnetim predlozima za izmene i dopune predloženog dnevnog reda pre prelaska na utvrđivanje dnevnog reda, i to o svakom predlogu pojedinačno.
Predlozi za dopune predloženog dnevnog reda koji ne budu prihvaćeni mogu se ponovo predložiti po isteku roka od šest meseci od odbijanja istovetnog predloga.
Ovlašćeni podnosioci mogu sve do utvrđivanja dnevnog reda da povuku svoje predloge za izmene i dopune predloženog dnevnog reda.
Pre utvrđivanja dnevnog reda postojanje kvoruma utvrđuje se na način predviđen članom 73. Poslovnika.
O predloženom dnevnom redu u celini Skupština odlučuje bez rasprave, većinom glasova prisutnih odbornika.
Rad na sednici Skupštine odvija se po tačkama utvrđenog dnevnog reda.
Rasprava o tačkama utvrđenog dnevnog reda sednice Skupštine vodi se bez obzira na broj prisutnih odbornika.
Učesnici u raspravi su odbornici, gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, članovi Gradskog veća, predsednik odnosno član radnog tela, podnosilac amandmana, izvestilac po tački dnevnog reda, odnosno predstavnik predlagača i po potrebi obrađivač materijala.
Predsednik Skupštine, po prelasku na tačku dnevnog reda, poziva izvestioca, predsednika nadležnog radnog tela i podnosioce amandmana da, ukoliko žele, iznesu dodatna obrazloženja predloga, i nakon toga otvara raspravu.
Gradonačelnik ili član Gradskog veća je izvestilac po tački dnevnog reda kada je Gradsko veće predlagač akta.
Predsednik, odnosno član radnog tela Skupštine je izvestilac po tački dnevnog reda kada je radno telo predlagač akta.
Predstavnik predlagača je izvestilac po tački dnevnog reda kada je predlagač akta odbornik, odbornička grupa ili drugi predlagač ovlašćen zakonom i odlukama koje donosi Skupština grada.
Ovlašćeni predlagači mogu da povuku predloge akata najkasnije do zaključenja rasprave po toj tački dnevnog reda.
Odbornik se može prijaviti za reč po otvaranju rasprave upotrebom elektronskog sistema, a ako elektronski sistem nije u funkciji, prijava za reč podnosi se u pisanom obliku ili dizanjem ruke, a može se podnositi sve do zaključenja rasprave po tački dnevnog reda za koju se odbornik prijavljuje.
Odbornik se poziva da uzme reč prozivanjem njegovog punog imena i prezimena, uz poziv da se pripremi sledeći govornik.
Na sednici Skupštine može se govoriti tek po dobijanju reči od predsednika Skupštine.
Učesnik u raspravi može govoriti samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Kad oceni da se govornik ne pridržava dnevnog reda, predsednik Skupštine će ga upozoriti na to.
Posle ponovljenog upozorenja odborniku, ukoliko se on i dalje ne pridržava dnevnog reda, predsednik Skupštine može preduzeti mere za održavanje reda na sednici predviđene Poslovnikom.
Niko ne može da prekine govornika u izlaganju niti da ga opominje, osim predsednika Skupštine, u slučajevima predviđenim Poslovnikom.
Ako predsednik Skupštine želi da učestvuje u raspravi, prepušta predsedavanje zameniku predsednika Skupštine.
Po završenom učešću u raspravi, predsednik Skupštine nastavlja predsedavanje sednicom.
Gradonačelniku, zameniku gradonačelnika i članovima Gradskog veća, ako to zahteva potreba pretresa, predsednik Skupštine daje reč čim je zatraže.
Predsednik Skupštine daje reč izvestiocima i obrađivačima materijala ukoliko to zahteva potreba pretresa.
Vreme izlaganja i diskusije, za tačke dnevnog reda o kojima se odluka donosi većinom glasova od ukupnog broja odbornika, ograničeno je na deset minuta, i na pet minuta za tačke o kojima se odluka donosi većinom glasova prisutnih odbornika.
Odbornik može da uzme učešće u raspravi po istoj tački dnevnog reda samo jedanput.
Šef, odnosno zamenik šefa odborničke grupe ukoliko šef ne prisustvuje sednici, može da uzme učešće u raspravi po istoj tački dnevnog reda dva puta i predsednik Skupštine mu daje reč čim je zatraži.
Izuzetno od prethodnog stava, kada je tačka dnevnog reda predlog odluke o budžetu Grada, odnosno predlog odluke o izmeni odluke o budžetu Grada, šef, odnosno zamenik šefa odborničke grupe ukoliko šef ne prisustvuje sednici, može da uzme učešće u raspravi po istoj tački dnevnog reda tri puta i predsednik Skupštine mu daje reč čim je zatraži.
Kada se jave za učešće u raspravi, a nisu izvestioci po tački dnevnog reda, članovi Gradskog veća imaju ista prava kao i odbornici, a gradonačelnik i zamenik gradonačelnika kao šef odborničke grupe, u pogledu vremena izlaganja i diskusije i broja javljanja za reč.
Kada su gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i članovi Gradskog veća izvestioci po tački dnevnog reda, predsednik Skupštine im daje reč čim je zatraže.
Na predlog predsednika Skupštine, Skupština može odlučiti da se rasprava o dve ili više istorodnih tačaka dnevnog reda sprovede istovremeno, u kom slučaju se vreme izlaganja i diskusije ne može ograničiti.
Kada utvrdi da nema više prijavljenih za učešće u raspravi, predsednik Skupštine zaključuje raspravu.
Rasprava se po zaključenju ne može ponovo otvoriti.
Po zaključenju rasprave izvestilac ima pravo na završnu reč radi davanja dodatnih objašnjenja i obrazloženja.
Amandman je predlog za izmenu ili dopunu predloga opšteg akta.
Amandman sadrži član Poslovnika kao osnov za podnošenje amandmana, naziv i član predloga opšteg akta na koji se amandman podnosi, tekst izmene, odnosno dopune predloga opšteg akta, obrazloženje i naziv podnosioca amandmana.
Odbornici i odborničke grupe mogu podneti amandmane najkasnije 72 sata pre održavanja sednice Skupštine.
Amandmani se podnose predsedniku Skupštine, preko organizacione jedinice Uprave nadležne za poslove Skupštine.
Ako rok za podnošenje amandmana ističe u vreme kada Gradska uprava ne radi, obezbediće se dežurstvo, tri sata pre isteka roka za prijem istih.
Primljeni amandmani se bez odlaganja dostavljaju predlagačima opštih akata i radnim telima radi razmatranja i davanja mišljenja za sednicu Skupštine.
Amandman koji ovlašćeni predlagač prihvati postaje sastavni deo predloga opšteg akta i o njemu se posebno ne glasa.
Ovlašćeni predlagači mogu da povuku svoje amandmane do zaključenja rasprave o predlogu opšteg akta na koji se odnose.
Odborniku koji želi da govori o povredi Poslovnika predsednik Skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika.
Odbornik je dužan da navede koja je odredba Poslovnika po njegovom mišljenju povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda, s tim što može govoriti najduže tri minuta.
Ako odbornik ne navede član Poslovnika koji je po njegovom mišljenju povređen, predsednik Skupštine je dužan da ga opomene.
Ako odbornik ne navede odredbu Poslovnika koja je po njegovom mišljenju povređena, ili njegov govor ne sadrži obrazloženje, već se odnosi na druga pitanja, nakon opomene predsednik Skupštine će mu oduzeti reč.
Predsednik Skupštine je dužan da da objašnjenje povodom izrečene povrede Poslovnika.
Ako i posle objašnjenja predsednika Skupštine odbornik ostane pri tvrdnji da je Poslovnik povređen, predsednik poziva odbornike da se izjasne o izrečenoj povredi Poslovnika.
Ukoliko učesnik u raspravi na sednici Skupštine u svom izlaganju pomene drugog učesnika u raspravi, navodeći njegovo ime ili funkciju, ili izlaganje učesnika u raspravi bude pogrešno protumačeno, učesnik u raspravi na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.
Ukoliko se izlaganje odnosi na odborničku grupu, odnosno političku stranku čiji odbornici pripadaju toj odborničkoj grupi, u ime odborničke grupe pravo na repliku ima šef odborničke grupe, odnosno drugi član odborničke grupe u odsustvu šefa odborničke grupe.
Predsednik Skupštine može uskratiti pravo na repliku ukoliko oceni da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. i 2. ovog člana.
Odbornik koji je tražio repliku ima pravo da replicira najviše dva puta, a odbornik koji je repliku izazvao ima pravo da replicira samo jednom.
Replika ne može trajati duže od dva minuta.
U slučaju da se više učesnika istovremeno prijavi za reč, predsednik daje reč sledećim redosledom:
- odborniku koji ističe povredu Poslovnika,
- odborniku koji se javi za repliku, odnosno za odgovor na repliku,
- gradonačelniku, zameniku gradonačelnika, članovima Gradskog veća, izvestiocima i
- šefu odborničke grupe.
Odbornici su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine.
Odbornici su dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica koje se odnose na privatni život drugih lica.
Odredbe o održavanju reda na sednici Skupštine primenjuju se na sva lica koja su prisutna na sednici.
Odbornici i ostala lica koja prisustvuju sednici ili učestvuju u radu sednice dužni su da poštuju raspored sedenja koji određuje predsednik Skupštine i Kodeks oblačenja u Skupštini grada Kraljeva, koji donosi Skupština.
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Za povredu reda na sednici predsednik Skupštine može da izrekne meru opomene, oduzimanja reči ili udaljenja sa sednice.
O izrečenim merama sekretar Skupštine vodi evidenciju.
Odborniku kome je izrečena mera udaljenja sa sednice Skupštine ne pripada naknada za vršenje odborničke dužnosti za sednicu sa koje je udaljen.
Opomena se izriče odborniku:
- koji govori pre nego što se prijavio i dobio reč;
- koji i pored upozorenja predsednika Skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu;
- koji prekida govornika ili dobacuje, odnosno ometa govornika;
- koji iznosi činjenice koje se odnose na privatni život drugih lica;
- koji upotrebljava psovke i uvredljive izraze;
- koji se prilikom izlaska iz sale i napuštanja sednice Skupštine ne odjavi, odnosno pri ponovnom ulasku u salu ne prijavi na elektronski sistem.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku koji svojim govorom i ponašanjem narušava red na sednici ili povređuje odredbe ovog Poslovnika, kome je prethodno već izrečena mera opomene iz člana 90. alineje 1-5.
Mera udaljenja sa sednice izriče se:
- odborniku koji posle izrečene mere oduzimanja reči nastavi da ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsednika Skupštine ili vređa Skupštinu, odnosno onemogućava ili znatno otežava funkcionisanje Skupštine;
- odborniku koji se koji se nakon opomene predsednika Skupštine ne odjavi, odnosno ne prijavi na elektronski sistem, kao i odborniku koji zloupotrebi elektronski način prijave, prijavljujući drugog odbornika, ili izvrši zloupotrebu elektronskog sistema na drugi način;
- odborniku i bez prethodno izrečenih mera u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice;
- odborniku ili licu koje prisustvuje sednici ukoliko se ne pridržava Kodeksa oblačenja u Skupštini grada Kraljeva.
Odbornik prema kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se održava sednica, a ukoliko to odbije, meru udaljenja će izvršiti služba ovlašćena za održavanje reda.
Ako predsednik Skupštine ne može da održi red na sednici redovnim merama, odrediće kratak prekid sednice.
Odlaganje, prekid i pauza u toku sednice
Predsednik Skupštine može odložiti sednicu koju je sazvao samo u slučaju kada ne postoji kvorum potreban za rad, a u drugim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje Skupština.
Skupština može, na predlog predsednika Skupštine, odlučiti da se sednica Skupštine prekine, kada usled obimnosti dnevnog reda rasprava i odlučivanje o svim tačkama dnevnog reda ne mogu da se završe u okviru osmočasovnog radnog vremena.
Predsednik zakazuje nastavak sednice za određeni dan i sat.
Skupština može, na predlog predsednika Skupštine, odlučiti da se rad Skupštine produži i posle isteka osmočasovnog radnog vremena, radi završetka rasprave i odlučivanja o svim tačkama dnevnog reda.
Predsednik Skupštine određuje prekid sednice u slučajevima utvrđenim ovim poslovnikom, koji može trajati najduže do 30 minuta.
Izuzetno, predsednik Skupštine može odrediti prekid u trajanju dužem od 30 minuta radi otklanjanja tehničkih smetnji u elektronskom sistemu, smetnji u snimanju toka sednice, prenosu ili emitovanju sednice Skupštine, koji ne može biti duži od 120 minuta za celu sednicu Skupštine.
Sednice Skupštine imaju pauzu u vreme koje odredi predsednik Skupštine.
Skupština u toku rasprave po tačkama utvrđenog dnevnog reda odlučuje javnim glasanjem o povredi Poslovnika, o predlogu predsednika Skupštine da se rasprava o dve ili više istorodnih tačaka dnevnog reda sprovede istovremeno, o predlogu predsednika Skupštine da se sednica Skupštine prekine ili da se rad Skupštine produži i posle isteka osmočasovnog radnog vremena.
Po završetku rasprave o svim tačkama utvrđenog dnevnog reda, Skupština odlučuje glasanjem o svakoj tački pojedinačno.
Izuzetno, kada se vrši potvrđivanje mandata izabranih odbornika u Skupštini, odnosno konstatuje prestanak mandata odbornika, i vrši postavljenje, odnosno razrešenje sekretara Skupštine i zamenika sekretara Skupštine, Skupština odlučuje glasanjem po završetku rasprave o toj tački dnevnog reda.
Prilikom odlučivanja o amandmanima, odbornici se prvo glasanjem izjašnjavaju o amandmanima pojedinačno, po redosledu članova predloga opšteg akta na koji se amandman odnosi, a zatim o predlogu opšteg akta u celini.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga opšteg akta, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe tog člana, a zatim o amandmanu kojim se predlaže izmena.
Skupština odlučuje ako sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika.
Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili ovim poslovnikom nije drugačije određeno.
Skupština odlučuje većinom glasova od ukupnog broja odbornika:
- o donošenju ili promeni Statuta, Poslovnika o radu Skupštine, budžeta;
- o donošenju prostornih i urbanističkih planova, programa razvoja Grada i pojedinih delatnosti;
- o javnom zaduživanju Grada;
- o isključenju javnosti sa sednice Skupštine;
- o saradnji i udruživanju sa drugim gradovima ili opštinama u zemlji ili inostranstvu;
- o izboru predsednika i zamenika predsednika Skupštine, o izboru gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća;
- o obrazovanju nove mesne zajednice, promeni područja i ukidanju mesne zajednice;
- o obliku i načinu neposrednog izjašnjavanja građana radi uvođenja samodoprinosa;
- o nazivima ulica, trgova, gradskih četvrti, zaselaka i drugih delova naseljenih mesta;
- o postavljenju Lokalnog ombudsmana;
- o primedbama iznetim na postupak tajnog glasanja za izbor predsednika Skupštine, zamenika predsednika Skupštine, gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća;
- o objavljivanju kratkog izveštaja o radu na nejavnoj sednici, kao i akata koji su na toj sednici doneti;
- i u drugim slučajevima predviđenim zakonom, Statutom grada Kraljeva i drugim opštim aktima.
Skupština o amandmanu odlučuje većinom glasova koja je potrebna za donošenje opšteg akta na koji se amandman odnosi.
Po završetku rasprave o svim tačkama utvrđenog dnevnog reda, pre prelaska na odlučivanje o tačkama pojedinačno, utvrđuje se postojanje kvoruma na način predviđen članom 73. Poslovnika.
Skupština odlučuje javnim glasanjem osim ako zakonom, Statutom grada Kraljeva, Poslovnikom ili odlukom Skupštine nije određeno da se glasa tajno.
Javno glasanje vrši se upotrebom elektronskog sistema, dizanjem ruke odbornika ili prozivkom odbornika.
Javno glasanje upotrebom elektronskog sistema vrši se pritiskom određenih tastera uz prethodnu identifikaciju odbornika.
Vreme za glasanje upotrebom elektronskog sistema iznosi 20 sekundi.
Po isteku ovog vremena, predsednik Skupštine zaključuje glasanje i saopštava rezultate glasanja.
Rezultat svakog glasanja prikazuje se na monitorima.
Računarski izvod svakog glasanja dostavlja se organizacionoj jedinici Gradske uprave nadležnoj za poslove Skupštine i čuva se u materijalu sednice Skupštine.
Odborničke grupe mogu podneti zahtev sekretaru Skupštine za vršenje uvida u računarski izvod glasanja.
Dizanjem ruku odbornika glasa se ako elektronski sistem nije u funkciji, ako se sednica održava u prostoriji u kojoj nema takvog sistema ili ako Skupština prethodno o tome odluči.
Glasanje dizanjem ruku odbornika vrši se tako što predsednik Skupštine poziva odbornike da se najpre izjasne odbornici koji glasaju "za", zatim odbornici koji glasaju "protiv" i najzad odbornici koji su "uzdržani".
Prebrojavanje glasova vrše zaposleni u Gradskoj upravi i podatke o tome saopštavaju predsedniku Skupštine, koji objavljuje rezultate glasanja tako što konstatuje koliko je odbornika glasalo "za", koliko "protiv" i koliko je bilo "uzdržanih", i saopštava da li je predlog usvojen ili ne, imajući u vidu potrebnu većinu za donošenje odluke.
Za odbornike koji se prilikom glasanja uopšte ne izjasne smatra se da su uzdržani.
Glasanje prozivkom odbornika vrši se ako je potrebno da se tako utvrdi rezultat glasanja, ako Skupština prethodno o tome odluči, i u slučaju sumnje u rezultate glasanja upotrebom elektronskog sistema ili dizanjem ruku odbornika.
Glasanje prozivkom vrši se tako što se svaki prozvani odbornik izjašnjava "za" ili "protiv" ili se uzdržava od glasanja.
Sekretar Skupštine vrši prozivku i prebrojava glasove.
Predsednik Skupštine saopštava rezultate glasanja.
Tajno glasanje vrši se u slučajevima i na način predviđen zakonom, Statutom grada Kraljeva, Poslovnikom o radu Skupštine grada Kraljeva i drugim opštim aktima Skupštine grada.
Odbornik je dužan da koristi elektronski način prijave i odjave prisustva na sednici Skupštine.
Odbornik je dužan da se, pre početka sednice, prijavi na elektronski sistem, a po otvaranju sednice ukoliko predsednik Skupštine ustanovi da se neki odbornik nije prijavio, dužan je da to učini na zahtev predsednika.
Prilikom svakog izlaska iz sale i napuštanja sednice Skupštine, odbornik je dužan da se odjavi sa elektronskog sistema, odnosno prijavi na elektronski sistem pri ponovnom ulasku u salu.
Ukoliko se odbornik pri izlasku iz sale Skupštine ne odjavi na način propisan ovim Poslovnikom, odnosno ne prijavi pri ponovnom ulasku u salu, predsednik Skupštine će ga na osnovu monitorskog izvoda opomenuti da to uradi.
Odborniku koji ne postupi u skladu sa opomenom iz stava 4. ovog člana, predsednik Skupštine izriče meru udaljenja sa sednice.
Odbornik je dužan da se za vreme trajanja sednice Skupštine stara o svom elektronskom identitetu i učini ga nedostupnim drugim osobama.
Odborniku koji zloupotrebi elektronski način prijave, prijavljujući drugog odbornika, ili izvrši zloupotrebu elektronskog sistema na drugi način, predsednik Skupštine izriče meru udaljenja sa sednice.
Glasanje za koje je izvršena zloupotreba biće poništeno i odmah će se pristupiti identifikaciji odbornika i ponovnom glasanju.
Odbornik je dužan da odmah prijavi sekretaru Skupštine problem koji ima sa prijavom ili odjavom na elektronski sistem u svojoj odborničkoj jedinici.
Nadležna služba će, zbog nastupanja razloga iz stava 1. ovog člana, odborniku omogućiti nesmetan rad na određenoj odborničkoj jedinici elektronskog sistema.
Tok sednice Skupštine snima se korišćenjem postojećeg audio-video sistema.
Originalnim zapisnikom smatra se audio-video zapis, koji se čuva trajno na kompakt-disku ili DVD, ili na drugi odgovarajući način. Na osnovu originalnog zapisnika organizaciona jedinica Uprave nadležna za poslove Skupštine izrađuje izvod iz zapisnika.
Izvod iz zapisnika sadrži najosnovnije podatke o radu na sednici: redni broj i datum sednice, pitanja o kojima se odlučivalo na sednici, imena i prezimena učesnika u raspravi o pojedinim pitanjima, ishod glasanja o pojedinim pitanjima i integralni tekst zaključaka koji se posebno ne objavljuju.
VIII SVEČANA I KOMEMORATIVNA SEDNICA
Svečanu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine povodom 7. oktobra - Dana grada.
Svečana sednica saziva se posebnim pozivom koji sadrži dan, čas i mesto održavanja sednice i program proslave Dana grada.
Svečana sednica Skupštine ima posebno utvrđen protokol i svečani karakter.
Svečana sednica Skupštine održava se u sali Skupštine ili u drugom odgovarajućem prostoru.
Na svečanoj sednici se dobitnicima uručuju nagrade i priznanja utvrđena posebnom odlukom Skupštine grada.
Na svečanu sednicu pozivaju se odbornici i druga lica koja se pozivaju na redovne sednice Skupštine, kao i dobitnici nagrada i priznanja.
Na svečanu sednicu pozivaju se i narodni poslanici sa prebivalištem na teritoriji Grada, predstavnici verskih zajednica, predstavnici organa susednih jedinica lokalne samouprave, predstavnici udruženja privrednika i poljoprivrednika, istaknuti naučni, kulturni i sportski radnici, predstavnici političkih stranaka, predstavnici naučnih i kulturnih ustanova, predstavnici javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač Skupština, predstavnici pravosudnih organa i tužilaštva, ministarstva unutrašnjih poslova, Vojske Srbije i druga lica koja odredi predsednik Skupštine.
Na svečanoj sednici pored predsednika Skupštine i gradonačelnika mogu govoriti laureati, odnosno dobitnici nagrada i priznanja i gosti, po utvrđenom protokolu.
Komemorativnu sednicu saziva predsednik Skupštine povodom 14. oktobra Dana sećanja na žrtve fašističkog terora 1941. godine.
Komemorativna sednica saziva se posebnim pozivom koji sadrži dan, čas i mesto održavanja sednice i program obeležavanja 14. oktobra.
Komemorativna sednica Skupštine ima posebno utvrđen protokol.
Na komemorativnu sednicu pozivaju se odbornici i druga lica koja odredi predsednik Skupštine.
IX AKTA SKUPŠTINE (DONOŠENJE, POSTUPANJE SA IZVORNIKOM I OBJAVLJIVANJE)
Skupština donosi Statut grada, Poslovnik o radu Skupštine, odluke, programe razvoja Grada i pojedinih delatnosti, strategije, akcione planove, programe, deklaracije, rezolucije, rešenja, zaključke, preporuke, mišljenja i druga akta na osnovu zakona, Statuta grada Kraljeva i ovog poslovnika i daje autentično tumačenje akata koje donosi.
Ukoliko se za donošenje akta iz nadležnosti Skupštine nije izjasnila potrebna većina odbornika, organizaciona jedinica Uprave nadležna za poslove Skupštine izrađuje zaključak kojim se utvrđuje da Skupština nije donela, odnosno usvojila navedeni akt, koji potpisuje predsedavajući Skupštine.
Na sednici Skupštine predlagač može izvršiti tehničku korekciju, kojom se otklanja greška u imenima, brojevima, pisanju ili računanju i druga očigledna netačnost.
Predlagač je dužan da tehničku korekciju jasno i precizno formuliše i obrazloži, kao i da je dostavi sekretaru Skupštine u pisanom obliku.
Izvornikom akta smatra se tekst akta usvojen na sednici Skupštine.
Izvornik akta potpisuje predsednik Skupštine.
Ukoliko od strane ovlašćenog predlagača ili na samoj sednici Skupštine bude prihvaćen amandman podnet na predlog akta, odnosno ako predlagač izvrši tehničku korekciju na sednici Skupštine, obrađivač akta ili nadležna organizaciona jedinica Uprave koja je pripremila nacrt akta za ovlašćenog predlagača u obavezi je da organizacionoj jedinici Uprave nadležnoj za poslove Skupštine bez odlaganja dostavi akt u formi koja sadrži usvojeni amandman ili tehničku korekciju, radi izrade izvornika akta.
Na izvornik akta stavlja se pečat Skupštine i broj i datum sednice na kojoj je akt donet, u skladu sa propisima o kancelarijskom poslovanju.
Izvornik akta čuva se trajno u materijalu sednice Skupštine.
O izradi izvornika i njihovih otpravaka, o čuvanju izvornika akata i njihovoj evidenciji, objavljivanju akata i njihovom dostavljanju stara se organizaciona jedinica Uprave nadležna za poslove Skupštine.
Akti koje donosi Skupština objavljuju se u "Službenom listu grada Kraljeva", na veb prezentaciji, u "Službenom glasniku Republike Srbije", ili na drugi odgovarajući način, u skladu sa zakonom, Statutom grada Kraljeva, ovim Poslovnikom i odlukama Skupštine.
Sekretar Skupštine, na osnovu izvornog teksta akta, daje ispravke grešaka u objavljenom tekstu akta.
Ukoliko prilikom izrade izvornika akta dođe do očigledne greške u imenima i nazivima, broju akta, datumu sednice ili druge očigledne netačnosti, sekretar Skupštine daje ispravku greške u objavljenom tekstu akta.
Odbornik ima pravo da postavi odborničko pitanje vezano za rad Skupštine, organa Grada, posebnih organizacija, službi, preduzeća i ustanova koje osniva Grad.
Odbornik može da postavi odborničko pitanje na kraju sednice Skupštine, po iscrpljenom dnevnom redu.
Odbornik postavlja odborničko pitanje usmeno, a dužan je da ga u pisanom obliku preda sekretaru Skupštine.
Organizaciona jedinica uprave nadležna za poslove Skupštine dostavlja postavljena odbornička pitanja organima Grada, posebnim organizacijama, službama, preduzećima i ustanovama na koje se pitanje odnosi.
Organi i organizacije iz stava 1. ovog člana dužni su da odgovor na odborničko pitanje dostave organizacionoj jedinici Uprave nadležnoj za poslove Skupštine u roku od 15 dana od dana prijema odborničkog pitanja.
Primljene odgovore organizaciona jedinica Uprave nadležna za poslove Skupštine dužna je da bez odlaganja dostavi odborniku koji je postavio odborničko pitanje.
Na postavljeno pitanje odbornik može dobiti usmeni odgovor na sednici na kojoj je pitanje postavljeno.
Rad Skupštine je javan.
Za javnost rada Skupštine odgovoran je predsednik Skupštine.
O realizaciji poslova u vezi sa javnošću rada Skupštine stara se sekretar Skupštine.
Sednice Skupštine su otvorene za javnost i direktno se prenose ili emituju putem televizijskog i internet prenosa.
Ugovor o poveravanju usluge iz stava 4. zaključuje predsednik Skupštine nakon postupka sprovedenog u skladu sa zakonom.
U slučaju tehničkih smetnji u direktnom televizijskom prenosu, predsednik Skupštine će odrediti prekid koji ne može biti duži od 120 minuta za celu sednicu Skupštine.
Ukoliko tehničke smetnje u navedenom roku ne budu otklonjene, sednica Skupštine će se nastaviti, a pružalac usluge po ugovoru iz stava 5. ovog člana dužan je da u roku i terminu utvrđenim navedenim ugovorom emituje snimak sednice Skupštine.
Predstavnici medija mogu prisustvovati sednici Skupštine na osnovu akreditacije koju izdaje predsednik Skupštine.
Pravilnik o postupku izdavanja akreditacije donosi predsednik Skupštine.
Rad Skupštine i njenih radnih tela dostupan je javnosti objavljivanjem na veb prezentaciji:
- Poslovnika o radu Skupštine;
- podataka o sastavu Skupštine po odborničkim grupama i sastavu stalnih radnih tela Skupštine;
- poziva za sednicu Skupštine;
- akata donetih na sednici Skupštine;
- poziva radnih tela Skupštine za javno slušanje;
- službenih listova grada Kraljeva.
Na veb prezentaciji se mogu objavljivati i drugi akti, pozivi, obaveštenja i podaci, u skladu sa zakonom, Statutom grada Kraljeva i ovim Poslovnikom, koji su od značaja za upoznavanje javnosti sa radom Skupštine i njenih radnih tela.
Za tačnost i ažurnost podataka objavljenih na veb prezentaciji koji se odnose na rad Skupštine i njenih radnih tela odgovoran je sekretar Skupštine.
U radu sednice Skupštine otvorene za javnost mogu da učestvuju i građani.
Odluku o učešću građana donosi Skupština, na predlog predsednika Skupštine, pod uslovom:
- da za to postoje tehničke mogućnosti,
- da građani svojim prisustvom ne ometaju održavanje sednice,
- da građani imaju neposredan interes da učestvuju u radu sednice Skupštine.
Zahtev za učešće u radu sednice mogu podneti građanin ili ovlašćeni predstavnik grupe građana. Zahtev se podnosi se predsedniku Skupštine, u pisanom obliku, najkasnije tri dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Zahtev iz stava 3. ovog člana sadrži obrazloženje interesa građana da učestvuju u radu sednice Skupštine, ime, prezime i potpise podnosilaca zahteva, kao i pisano ovlašćenje za predstavnika grupe građana koji će uzeti učešće u radu u ime ostalih građana.
Sednica Skupštine može biti u celini ili delimično zatvorena za javnost, u slučajevima određenim zakonom.
Predlog za isključenje javnosti može podneti predsednik Skupštine, gradonačelnik ili najmanje jedna trećina odbornika i o njemu se glasa bez pretresa, pre utvrđivanja dnevnog reda.
Materijal za sednicu iz stava 1. dostaviće se na način koji odredi predsednik Skupštine.
Skupština o isključenju javnosti odlučuje većinom od ukupnog broja odbornika.
Sednici Skupštine koja je zatvorena za javnost mogu prisustvovati samo odbornici, gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, članovi Gradskog veća, predstavnici stručnih službi Uprave i stručna lica koja pomažu u radu sednice Skupštine.
Predsednik Skupštine je dužan da lica iz stava 5. ovog člana upozori na obavezu da čuvaju kao tajnu ono što saznaju tokom sednice koja je zatvorena za javnost.
Skupština većinom glasova od ukupnog broja odbornika može odlučiti da objavi kratak izveštaj o radu na nejavnoj sednici, kao i akte koji su na toj sednici doneti.
XII RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU VANREDNOG STANJA, NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI ILI RATNOG STANJA
Sednicu Skupštine, u slučaju vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja, saziva predsednik Skupštine, na način i u rokovima primerenim okolnostima u vreme saziva iste.
Kada sednici Skupštine nije u mogućnosti da prisustvuje većina odbornika, sednica se održava sa brojem prisutnih.
Kada se sednica Skupštine održava pod okolnostima iz stava 2. ovog člana, predsednik Skupštine dužan je da na prvoj narednoj sednici Skupštine podnese izveštaj o preduzetim aktivnostima, radi njihove verifikacije.
Ukoliko sednica Skupštine, u slučaju vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja ne može da se organizuje, poslove i zadatke iz njene nadležnosti obavlja predsednik Skupštine, s tim što je dužan da na prvoj narednoj sednici Skupštine podnese izveštaj o preduzetim aktivnostima, radi njihove verifikacije.
Odredbe ovog poslovnika primenjuju se u radu Skupštine i u slučaju vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja, ukoliko drugim opštim aktima Skupštine nije drugačije određeno.
XIII DONOŠENJE, PROMENA I TUMAČENJE POSLOVNIKA
Predlog za donošenje ili promenu Poslovnika u pisanom obliku može podneti odbornik ili odbornička grupa predsedniku Skupštine, koji je dužan da predlog uvrsti u predlog dnevnog reda prve naredne sednice.
Predlog iz stava 1. ovog člana mora biti jasno i precizno formulisan i obrazložen.
Kada Skupština odluči da se pristupi donošenju ili promeni Poslovnika, zaključkom o donošenju ili pristupanju promeni obrazuje Povremeno radno telo za izradu Nacrta poslovnika o radu Skupštine grada Kraljeva.
Za članove Povremenog radnog tela Skupštine iz stava 3. ovog člana imenuju se:
- predsednik Skupštine grada,
- zamenik predsednika Skupštine grada,
- sekretar Skupštine grada,
- zamenik sekretara Skupštine grada,
- šefovi odborničkih grupa u Skupštini grada i
- odbornik koji je podneo predlog za promenu Poslovnika o radu.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za Povremeno radno telo obavljaće nadležna organizaciona jedinica Uprave nadležna za poslove Skupštine.
Povremeno radno telo izrađen Nacrt poslovnika o radu Skupštine grada Kraljeva, odnosno Nacrt izmena i dopuna Poslovnika dostavlja Komisiji za Statut i upravu Skupštine grada Kraljeva.
Komisija za Statut i upravu utvrđuje Predlog poslovnika, odnosno Predlog izmena i dopuna Poslovnika i upućuje ga Skupštini na usvajanje.
Stručno tumačenje Poslovnika daje sekretar Skupštine, kada se na sednici postavi pitanje pravilne primene njegovih odredaba.
Upravni sud Republike Srbije privremeno zadržava nadležnost da odlučuje po žalbi protiv odluke donete u vezi sa potvrđivanjem mandata odbornika, po žalbi na odluku kojom je konstatovao da je prestao mandat odbornika, kao i po žalbi zbog toga što nije doneta odluka o prestanku mandata odbornika, ako su te žalbe podnete do 8.02.2023.godine.
XIV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 127
Stručne i druge poslove za potrebe Skupštine, njenih organa i tela, odbornika i odborničkih grupa vrši organizaciona jedinica Uprave nadležna za poslove Skupštine.
Samostalni članovi Izmena i dopuna
Poslovnika o radu Skupštine grada Kraljeva
("Sl. list grada Kraljeva", br. 13/2022)
Član 65
Ovlašćuje se Odeljenje za poslove organa Grada da nakon stupanja na snagu Izmena i dopuna Poslovnika o radu Skupštine grada Kraljeva izvrši prenumeraciju članova Poslovnika, pripremi prečišćen tekst Poslovnika o radu Skupštine grada Kraljeva i dostavi ga za objavljivanje u "Službenom listu grada Kraljeva.
Član 66
Izmene i dopune Poslovnika o radu Skupštine grada Kraljeva stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Kraljeva".
Redakcija je zadržala numeraciju članova, saglasno Izmenama i dopunama Poslovnika o radu Skupštine grada Kraljeva ("Sl. list grada Kraljeva", br. 13/2022).