GODIŠNJI IZVEŠTAJO REALIZACIJI POSLOVA IZVOZA, UVOZA, PRUŽANJA BROKERSKIH USLUGA I TEHNIČKE POMOĆI U OBLASTI NAORUŽANJA I VOJNE OPREME ZA 2020. GODINU("Sl. glasnik RS", br. 68/2022) |
Pravni osnov za izradu Godišnjeg izveštaja o realizaciji poslova izvoza, uvoza, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći u oblasti naoružanja i vojne opreme za 2020. godinu (u daljem tekstu: Izveštaj) sadržan je u članu 28. stav 3. Zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme1 (u daljem tekstu: Zakon) kojim je propisano da "Ministarstvo priprema godišnji izveštaj o realizaciji poslova izvoza i uvoza NVO i pružanju usluga i dostavlja ga Vladi".
Godišnji izveštaj o realizaciji poslova izvoza, uvoza, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći u oblasti naoružanja i vojne opreme usvaja Vlada i dostavlja ga Narodnoj skupštini. Ovaj izveštaj daje pregled izvoza i uvoza navedene robe, u periodu od 1. januara do 31. decembra 2020. godine, u skladu sa preporukama, standardima i pravilima Evropske unije (u daljem tekstu: EU).
Razvijen sistem kontrole izvoza naoružanja i vojne opreme, definisan u svim svojim fazama Zakonom i pratećim propisima, predstavlja važan deo procesa pristupanja EU. Ovo je posebno važno, imajući u vidu da je Republika Srbija tradicionalno značajan proizvođač i izvoznik naoružanja i vojne opreme u regionu jugoistočne Evrope. U tom smislu je postojanje razvijenog i sa međunarodnim standardima usklađenog nacionalnog zakonodavstva u ovoj oblasti od posebnog značaja, a radi ostvarivanja i zaštite spoljnopolitičkih, bezbednosnih i odbrambenih interesa zemlje, međunarodnog kredibiliteta i integriteta i obezbeđenja poštovanja međunarodnih obaveza koje je Republika Srbija preuzela. Zajednička pozicija EU koja se odnosi na kriterijume u izvozu oružja (Common position 944/2008), ugrađena je u naše zakonodavstvo2. Pored toga, Nacionalna kontrolna lista naoružanja i vojne opreme se redovno, na godišnjem nivou, usaglašava sa EU listom ove robe.
Republika Srbija je uspostavila efikasan sistem kontrole spoljnotrgovinskog prometa naoružanja i vojne opreme i odnosnih tehnologija, a njegovo unapređenje smatra jednim od svojih prioritetnih ciljeva. Ovo posebno ako se ima u vidu njen geografski položaj, kao i postojanje latentne opasnosti od međunarodnog terorizma.
U skladu sa međunarodnim preporukama, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija (u daljem tekstu: Ministarstvo), u saradnji sa drugim nadležnim ministarstvima, nastoji da obezbedi potpunu transparentnost u oblasti izdavanja dozvola za izvoz, uvoz, pružanje brokerskih usluga i tehničke pomoći u vezi sa naoružanjem i vojnom opremom. Godišnji izveštaj se, po usvajanju na Vladi, objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije", kao i na internet stranici Ministarstva. Imajući u vidu karakter podataka koje Izveštaj sadrži precizno je izbalansiran i ustanovljen nivo njegove transparentnosti koji predstavlja kompromis između obaveze objavljivanja, sa jedne strane, i zaštite poslovnih interesa privrednih subjekata, sa druge strane. Zbog toga su podaci iskazani zbirno, kako se ne bi, ni na koji način, ugrozila njihova poverljivost (dozvole za izvoz/uvoz NVO se izdaju pod oznakom "poverljivo").
Izveštaj sadrži informacije o politici izvozno-uvozne kontrole, nacionalnom zakonodavstvu, nacionalnim kontrolnim listama, kriterijumima za izdavanje dozvole, institucijama nadležnim u postupku izdavanja dozvole, međunarodnim obavezama, dosadašnjem iskustvu na polju izvozne kontrole, kao i statističke podatke koji su dati u odeljcima.
Odeljci uz Izveštaj sadrže podatke, prikazane po tabelama, o licima koja su registrovana za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, pružanje brokerskih usluga i tehničke pomoći, odnosno koja su upisana u Registar koji se vodi u Ministarstvu3, zatim o izdatim, odbijenim i oduzetim dozvolama, kao i o realizaciji po izdatim dozvolama za 2020. godinu.
Ovaj izveštaj ne sadrži informacije o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme u zemlji obzirom da je ta materija u nadležnosti Ministarstva odbrane.
Prilikom izrade Izveštaja poštovane su preporuke EU po pitanju forme i sadržine nacionalnog izveštaja, kako bi bio kompatibilan sa izveštajima država članica EU i upotrebljiv u svrhu poređenja sa nacionalnim izveštajima zemalja u regionu i šire.
Ministarstvo vodi bazu podataka o zahtevima za izdavanje dozvola, izdatim, oduzetim, izmenjenim i dozvolama koje su prestale da važe, kao i o realizaciji po izdatim dozvolama na osnovu podataka dobijenih od carinskih organa kao i samih privrednih subjekata. Naime, članom 27. Zakona propisana je obaveza izvoznika, uvoznika, brokera i pružaoca tehničke pomoći da dostavi podatke o izvršenom izvozu i uvozu kontrolisane robe, i to u roku od 15 dana od dana izvršenog posla. Ukoliko se u periodu važenja dozvole posao ne realizuje, original neiskorišćene dozvole mora se vratiti Ministarstvu. Ako je predmet izvoza jedna od pet kategorija naoružanja (tenkovi, oklopna borbena vozila, artiljerija kalibra 75 mm, borbeni avioni i jurišni helikopteri) koja je bila na upotrebi u Ministarstvu odbrane, izvoznik je u obavezi da 30 dana pre realizacije izvoza o tačnom datumu, količinama i mestima izvoza obavesti Verifikacioni centar Uprave za međunarodnu vojnu saradnju Sektora za politiku odbrane.
Izvoznici, odnosno uvoznici dostavljaju podatke o kategoriji robe iz kontrolne liste kao i njen opis, broju komada, krajnjoj upotrebi, finansijskoj vrednosti, zemlji izvoza, odnosno uvoza i zemlji krajnjeg odredišta, odnosno zemlji porekla. Vrednosni podaci u Godišnjem izveštaju iskazani su u američkim dolarima - USD, a za preračunavanje iznosa iz jedne valute u drugu koristi se zvanični srednji kurs Narodne banke Srbije koji se primenjuje na dan 31. decembra 2020. godine.
_____
1 "Službeni glasnik RS", broj 107/14
2 Videti član 17. Zakona.
3 Član 7. Zakona.
U oblasti izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, kao i pružanja brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći, nacionalno zakonodavstvo koje se primenjuje čine:
1. Zakon o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme4;
2. Podzakonski akti;
3. Ratifikovane međunarodne konvencije i sporazumi;
4. Ostali propisi od uticaja na ovu oblast.
______
4 "Službeni glasnik RS", broj 107/14
1. Zakon o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme
Zakon o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme stupio je na snagu 16. oktobra 2014. godine. U izradi Zakona učestvovali su eksperti iz država članica EU (Portugal, Češka i Belgija), kao i eksperti iz SAD-a.
Cilj Zakona je da se uspostavi efikasna državna kontrola u oblasti spoljnotrgovinskog prometa naoružanjem i vojnom opremom radi ostvarivanja i zaštite bezbednosnih, spoljnopolitičkih i ekonomskih interesa, međunarodnog kredibiliteta i integriteta i poštovanja međunarodnih obaveza koje je preuzela Republika Srbija.
Zakon predstavlja osnov za sveobuhvatnu kontrolu izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme kao i kontrolu pružanja brokerskih i usluga tehničke pomoći, propisuje obavezu i uslove registracije privrednih subjekata za obavljanje ovih poslova i proceduru izdavanja dozvola, definiše zadatke i ulogu nadležnih organa u vezi sa propisanom administrativnom procedurom i predviđa sankcije za njegovo kršenje.
Donošenjem Zakona, zajedno sa ranije donetim Zakonom o izvozu i uvozu robe dvostruke namene (novembar 2013. godine)5 zaokružen je pravni okvir i uspostavljen pravni osnov za efikasnu izvoznu kontrolu navedene robe, u skladu sa međunarodnim standardima.
______
5 "Službeni glasnik RS", br. 95/13 i 77/19
Podzakonskim aktima bliže se uređuju određena pitanja iz materije Zakona. U tom smislu, doneti su sledeći propisi:
1) Odluka o utvrđivanju Nacionalne kontrolne liste naoružanja i vojne opreme (usklađena sa Zajedničkom vojnom listom EU6);
2) Pravilnik o načinu vođenja Registra lica ovlašćenih za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, brokerskih usluga i tehničke pomoći7;
3) Pravilnik o obrascu i sadržini zahteva za izdavanje dozvole, obrascu dozvole i drugim obrascima koji prate izvoz i uvoz naoružanja i vojne opreme8;
4) Pravilnik o obrascima saglasnosti za bezbednosnu proveru9;
5) Pravilnik o obavezama carinskih organa u postupku izvoza, uvoza i tranzita naoružanja i vojne opreme.10
______
6 "Službeni glasnik RS", broj 102/20
7 "Službeni glasnik RS", broj 96/18. Zbog izmena i dopuna Zakona o privrednim društvima i obaveze državnih organa da se više ne zahteva stavljanje pečata pravilnici su izmenjeni.
8 "Službeni glasnik RS", broj 96/18. Videti prethodnu napomenu.
9 "Službeni glasnik RS", broj 96/18. Isto.
10 "Službeni glasnik RS", broj 32/15
Odlukom Vlade, donetom na osnovu člana 4. Zakona, utvrđena je Nacionalna kontrolna lista naoružanja i vojne opreme11.
Zakonom je propisano da Vlada može utvrditi i druge liste radi izvršavanja obaveza iz međunarodnih ugovora.
Osnovni cilj utvrđivanja nacionalne kontrolne liste i njenog usklađivanja sa listama EU, kao i kontrola prometa robe koja je u njoj navedena jeste unapređenje regionalne i međunarodne bezbednosti radi postizanja što veće transparentnosti i odgovornosti u oblasti transfera konvencionalnog naoružanja, proizvoda i tehnologija, kao i preduzimanje mera i postupaka da kontrolisana roba ne dođe u posed terorista. Nacionalna kontrolna lista naoružanja i vojne opreme (naoružanje, vojna oprema i odnosne tehnologije) je usklađena sa EU Zajedničkom listom vojne opreme obuhvaćene Pravilima ponašanja EU o postupanju kod izvoza naoružanja.
Roba koja se nalazi na Nacionalnoj kontrolnoj listi naoružanja i vojne opreme (NKL NVO) obuhvata novo i polovno naoružanje i vojnu opremu, odnosno robu koja je projektovana ili modifikovana za vojnu upotrebu. Kratak pregled roba iz NKL NVO (prema br. od 1. do 22) je dat u Prilogu 1 (Nacionalna kontrolna lista NVO i jedinice mera) uz ovaj izveštaj.
Nacionalna kontrolna lista naoružanja i vojne opreme, kao i EU Military List obuhvata liste roba međunarodnih kontrolnih režima u delu naoružanja i vojne opreme, koje su ugrađene u Zajedničku listu Evropske unije.
Nacionalna kontrolna lista naoružanja i vojne opreme i Nacionalna kontrolna lista robe dvostruke namene, kao i ostala regulativa u ovoj oblasti, objavljene su na sajtu Ministarstva12.
______
11 "Službeni glasnik RS", broj 102/20
12 www.mtt.gov.rs
4. Ratifikovane međunarodne konvencije i sporazumi
Republika Srbija je potpisnik međunarodnih sporazuma i konvencija o naoružanju, kontroli naoružanja i jačanju bezbednosnih mera, i to:
1) Konvencija o zabrani ili smanjenju upotrebe nekih vrsta konvencionalnog naoružanja koje bi moglo biti posebno opasno ili bi moglo imati nediskriminatorne posledice - tzv. nehumano naoružanje (CCW) - (SFRJ ratifikovala 1970, SRJ odobrila 2002. godine);
2) Konvencija o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njihovom uništenju (CWC) - (ratifikovana 2000. godine);
3) Konvencija o zabrani upotrebe, skladištenja, proizvodnje i prometa protivpešadijskih mina i njihovog uništenja - Otavska Konvencija o zabrani zemljišnih mina (Srbija i Crna Gora predala instrumente ratifikacije Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, septembra 2003. godine, a obaveze proistekle iz Konvencije su preuzete 1. marta 2004. godine);
4) Mere i instrumenti malog oružja i lakog naoružanja (SALW) - Dokument OEBS o malom oružju 2000, Dokument OEBS o skladištima konvencionalne municije 2003, Dokument OEBS o sertifikatima o krajnjem korisniku 2004, Dokument OEBS o trgovinskom posredovanju (brokeringu) 2004, Dokument OEBS o lakim prenosivim sistemima protivvazdušne odbrane 2003 (MANPADS), Regionalni plan za primenu Pakta stabilnosti 2001, Program akcije UN za sprečavanje, suzbijanje i iskorenjivanje nedozvoljene trgovine malim oružjem i lakim naoružanjem u svim njegovim aspektima (UN PoA SALW), Protokol UN protiv nezakonite proizvodnje i trgovine vatrenim oružjem i njegovim delovima, komponentama i municijom, kojim se dopunjava Konvencija UN protiv međunarodnog organizovanog kriminala (UN FP) 2006;
5) Bečki dokument o merama za jačanje poverenja i bezbednosti 1999 (CSBM);
6) Sporazum o podregionalnoj kontroli naoružanja u skladu sa Članom IV Aneksa 1B Dejtonskog sporazuma;
7) Sporazum o trgovini naoružanjem koji je Republika Srbija potpisala 2013. godine a ratifikovala oktobra 2014. godine13. Sporazum je stupio na snagu 24. decembra 2014. godine.
______
13 "Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 14/14
5. Ostali propisi od uticaja na ovu oblast
Pored Zakona, u pozitivnom zakonodavstvu Republike Srbije, u oblasti izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme primenjuju se i drugi zakoni, koji preciznije regulišu određena pitanja, od značajna za svakodnevno obavljanje poslova izdavanja dozvola u ovoj oblasti, kao što su:
1) Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme ("Službeni glasnik RS", broj 36/18);
2) Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 36/11 - dr. zakon, 88/11 i 89/15 - dr. zakon);
3) Carinski zakon ("Službeni glasnik RS", br. 95/18, 91/19 - dr. zakon i 144/20);
4) Zakon o oružju i municiji ("Službeni glasnik RS", br. 20/15, 10/19 i 20/20);
5) Zakon o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 104/13);
6) Zakon o transportu opasne robe ("Službeni glasnik RS", br. 104/16, 83/18 i 95/18 - dr. zakon i 10/2019 - dr. zakon);
7) Zakon o transportu opasnog tereta ("Službeni glasnik RS", br. 88/10, 104/16 - dr. zakon i 83/18 - dr. zakon);
8) Zakon o graničnoj kontroli ("Službeni glasnik RS", broj 24/18).
III OSNOVA SISTEMA IZVOZNO-UVOZNE KONTROLE
Poslovi izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, kao i pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći u ovoj oblasti obavljaju se u tri faze:
1. Registrovanje lica (pravnih lica i preduzetnika) za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći;
2. Izdavanje dozvola za svaki konkretan posao izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći;
3. Nadzor i kontrola vršenja navedenih poslova.
Poslove izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, pružanje brokerskih usluga i tehničke pomoći može da vrši pravno lice i preduzetnik, registrovano za obavljanje ovih delatnosti kod nadležnog ministarstva, prema članu 7. Zakona. Pravo obavljanja poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, pružanje brokerskih usluga i tehničke pomoći stiče se danom upisa lica u Registar, koji vodi Ministarstvo. Rešenje o upisu u Registar važi pet godina.
Način vođenja Registra, postupak registracije, potrebna dokumenta, kao i sadržina Registra, bliže su uređeni Pravilnikom o načinu vođenja registra lica ovlašćenih za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, brokerskih usluga i tehničke pomoći14.
______
14 "Službeni glasnik RS", broj 96/18
Shodno odredbi člana 12. stav 1. Zakona "dozvola za izvoz i uvoz naoružanja i vojne opreme, pružanje brokerskih usluga i tehničke pomoći, dozvola izdata pod posebnim uslovima, kao i dozvola izdata po osnovu izuzeća je isprava koju izdaje Ministarstvo".
Pravilnikom o obrascu i sadržini zahteva za izdavanje dozvole, obrascu dozvole i drugim obrascima koji prate izvoz i uvoz naoružanja i vojne opreme15 definisana je forma zahteva za izdavanje dozvole i drugih obrazaca, kao i spisak dokumenata koje je neophodno podneti uz zahtev.
U postupku odlučivanja o konkretnom zahtevu nadležno ministarstvo pribavlja saglasnost ministarstva nadležnog za spoljne poslove, ministarstva nadležnog za poslove odbrane, ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i organ državne uprave nadležan za poslove nacionalne bezbednosti u skladu sa članom 16. Zakona. Shodno odredbi člana 16. Ministarstvo može "u zavisnosti od vrste naoružanja i vojne opreme na koje se zahtev odnosi, zatražiti mišljenje i drugih ministarstava, posebnih organizacija i agencija nadležnih u odgovarajućoj oblasti". Uređeno je takođe da "ako neki od organa ne da saglasnost, o izdavanju dozvole odlučuje Vlada".
Zakon uređuje postupak izdavanja dozvola za izvoz i uvoz, kao i dozvola za pružanje brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći. Pored toga predviđeno je izdavanje dozvola po osnovu izuzeća od redovne procedure ukoliko se:
"1) izvozi ili uvozi NVO koje pripada bezbednosnim ili odbrambenim snagama Republike Srbije, odnosno bezbednosnim ili odbrambenim snagama druge države, koji ulaze na, prelaze preko, ili izlaze sa carinske teritorije Republike Srbije radi:
(1) ispunjavanja obaveza Republike Srbije koje proističu iz međunarodnih sporazuma i članstva u međunarodnim organizacijama;
(2) učešća u multinacionalnim operacijama;
(3) učešća na međunarodnim vežbama, koje se izvode na ili van teritorije Republike Srbije.
2) izvozi ili uvozi NVO u cilju pružanja humanitarne pomoći ili donacije u hitnim slučajevima."
Pored toga, u skladu sa navedenom posebnom procedurom, može se izdati i dozvola za tzv. "nekomercijalni izvoz i uvoz".
Ministarstvo može odbiti izdavanje dozvole ako se steknu uslovi propisani članom 21. Zakona.
Izdata dozvola se može oduzeti, u slučajevima koji su izričito navedeni članom 22. Zakona.
Izdata dozvola može prestati da važi u slučajevima predviđenim članom 23. Zakona ili se može izmeniti u skladu sa uslovima propisanim članom 24. Zakona.
Ministarstvo, kada je u pitanju uvoz naoružanja i vojne opreme, izdaje Sertifikat krajnjeg korisnika - End User Certificate. Sa druge strane, kada je u pitanju izvoz kontrolisane robe, Ministarstvo proverava dostavljeni Sertifikat krajnjeg korisnika, sa aspekta ispunjenosti uslova iz člana 14. Zakona (da nije stariji od 6 meseci, da sadrži sve neophodne elemente i da je preveden i prevod overen od strane ovlašćenog sudskog tumača). U saradnji sa ministarstvom nadležnim za spoljne poslove, diplomatskim putem proverava se verodostojnost izdatih sertifikata krajnjeg korisnika (da li su izdati od strane ovlašćenih organa i institucija zemlje u koju se roba izvozi).
Za transport i tranzit naoružanja i vojne opreme neophodna su odobrenja koja izdaju nadležni organi. Za transport kopnenim i vodenim putem odobrenje izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, a odobrenje za transport vazdušnim putem izdaje Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, na osnovu prethodno izdate dozvole Ministarstva.
______
15 "Službeni glasnik RS", broj 96/18
2.1. Kriterijumi za izdavanje dozvole
Članom 17. Zakona uređeno je deset kriterijuma koji moraju da se razmotre i primene pre izdavanja dozvole. Zakon je u potpunosti usklađen sa tzv. Zajedničkom pozicijom (Common Position 944/2008). Na osnovu navedenih kriterijuma utvrđuje se da li se izdavanjem dozvole:
1) ugrožava poštovanje međunarodnih obaveza Republike Srbije, koje proističu iz članstva u Ujedinjenim nacijama, posebno u odnosu na sankcije usvojene od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju i drugim međunarodnim organizacijama koje obavezuju Republiku Srbiju, kao i sporazuma o zabrani širenja oružja za masovno uništavanje i drugih međunarodnih sporazuma;
2) ugrožava poštovanje ljudskih prava u zemlji krajnjeg odredišta ili doprinosi da ta zemlja krši međunarodno priznate odredbe humanitarnog prava, kao i međunarodnih ljudskih prava;
3) omogućava izbijanje ili nastavak oružanih i drugih sukoba u državi krajnje upotrebe NVO;
4) ugrožava očuvanje regionalnog mira, bezbednosti i stabilnosti;
5) ugrožava bezbednost ili odbrambene interese Republike Srbije;
6) je suprotno spoljnopolitičkom ili ekonomskom interesu Republike Srbije;
7) ima negativan uticaj na odnos države krajnjeg korisnika prema međunarodnoj zajednici, posebno njen odnos prema terorizmu, međunarodno organizovanom kriminalu i poštovanju međunarodnog prava;
8) doprinosi riziku preusmeravanja NVO ili reeksporta pod nepoželjnim uslovima;
9) izvoz NVO odgovara tehničkim kapacitetima države prijema;
10) priloženi dokumenti odgovaraju krajnjoj nameni NVO navedenoj u zahtevu.
U skladu sa Zajedničkom pozicijom, Zakonom je uređeno da se zahtev za izdavanje dozvole odbija ako sadrži elemente i podatke o postojanju prvih 6 kriterijuma, dok o postojanju kršenja kriterijuma 7-10 procenu vrše nadležne nacionalne institucije. Pravila su politički obavezujuća za države članice EU. Njihovom ugradnjom u nacionalno zakonodavstvo i doslednom primenom u proceduri izdavanja dozvola, Republika Srbija ispunjava zahteve EU za usklađivanje propisa u ovoj oblasti.
Prilikom razmatranja zahteva za izdavanje dozvole, pored navedenih kriterijuma, uzimaju se u obzir i:
a) potencijalni efekti države na ekonomski, finansijski i komercijalni interes, uključujući i dugoročni interes u uspostavljanju stabilnih i demokratskih odnosa sa trgovinskim partnerima;
b) potencijalni efekti na odnose sa državom u koju se vrši izvoz;
v) potencijalni efekti na transformaciju i oživljavanje namenske industrije;
g) potencijalni efekti na ukupni privredni razvoj države.
Ispunjenost kriterijuma procenjuju ministarstva koja učestvuju u postupku izdavanja dozvole, svako prema svojoj nadležnosti, na osnovu kojih daju saglasnost da li su se stekli uslovi za izdavanje dozvole.
2.2. Nadležne institucije u procesu izdavanja dozvole
Prema članu 16. Zakona, Ministarstvo kompletan zahtev za izdavanje dozvole dostavlja na saglasnost ministarstvu nadležnom za poslove odbrane, ministarstvu nadležnom za spoljne poslove i ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, kao i organu državne uprave nadležnom za poslove nacionalne bezbednosti.
Ministarstvo može, u zavisnosti od vrste NVO na koje se zahtev odnosi, zatražiti mišljenje i od drugih ministarstava, posebnih organizacija i agencija nadležnih u odgovarajućoj oblasti.
Ministarstvo može u postupku odlučivanja o zahtevu obaviti konsultacije sa drugim organima, organizacijama i agencijama nadležnim za primenu ovog zakona.
Ministarstvo vrši nadzor nad poslovima uvoza i izvoza NVO, pružanjem brokerskih usluga i tehničke pomoći, kao i nad sprovođenjem propisa donetih na osnovu Zakona, u saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove odbrane, ministarstvom nadležnim za unutrašnje poslove i ministarstvom nadležnim za spoljne poslove, kao i organom državne uprave nadležnim za poslove nacionalne bezbednosti. U slučaju potrebe, Ministarstvo sarađuje i sa drugim ministarstvima, agencijama i posebnim organizacijama nadležnim u odgovarajućoj oblasti.
Carinski organi, organi službi bezbednosti i nadležni inspekcijski organi u okviru svojih ovlašćenja sprovode stalnu kontrolu nad vršenjem navedenih poslova.
Carinsku kontrolu vrši Uprava carina i tromesečno obaveštava Ministarstvo o realizaciji izdatih dozvola.
Shodno odredbi člana 36. Zakona, tokom vršenja carinske kontrole NVO koja je predmet izvoza i uvoza, carinski organi mogu, u okviru svojih nadležnosti, prekinuti sprovođenje carinskog postupka izvoza ili uvoza NVO, o čemu će odmah obavestiti Ministarstvo.
Obaveze carinskih organa u sprovođenju odredaba Zakona, shodno članu 37. Zakona, propisane su Pravilnikom o obavezama carinskih organa u postupku izvoza, uvoza i tranzita naoružanja i vojne opreme16.
Na osnovu ovog pravilnika, carinski organi prilikom davanja odobrenja za stavljanje kontrolisane robe u odgovarajući carinski postupak, dužni su da utvrde da li je uz jedinstvenu carinsku ispravu priložena dozvola izdata od strane Ministarstva i da li podaci iz dozvole o obavljanju poslova izvoza i uvoza NVO, pružanju brokerskih usluga i tehničke pomoći odgovaraju podacima iz deklaracije i stvarnom stanju robe.
Takođe, carinski organi, prilikom provere deklaracije za postupak tranzita naoružanja i vojne opreme, dužni su da utvrde da li je uz deklaraciju priloženo odobrenje iz člana 31. Zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme, odnosno odobrenje ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove za tranzit NVO kopnenim i vodenim putem ili odobrenje Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, uz saglasnost ministarstva nadležnog za spoljne poslove i ministarstva nadležnog za poslove odbrane.
Shodno članu 4. Pravilnika, carinski organi će privremeno zadržati kontrolisanu robu, ako utvrde da:
1) uz deklaraciju nije priložena odgovarajuća dozvola;
2) podaci navedeni u deklaraciji ne odgovaraju podacima navedenim u dozvoli;
3) stvarno stanje robe ne odgovara podacima navedenim u dozvoli.
O prekidu carinskog postupka i privremenom zadržavanju robe carinski organ je dužan da odmah obavesti Ministarstvo, uz navođenje razloga zbog kojih je to učinjeno.
Ministarstvo unutrašnjih poslova vrši kontrolu i nadzor prevoza i tranzita naoružanja i vojne opreme, oružja i municije i eksplozivnih materija, preko državne granice i na teritoriji Republike Srbije17.
Značajno je istaći, da, shodno članu 34. Zakona, lica koja se bave izvozom i uvozom naoružanja i vojne opreme, pružanjem brokerskih usluga i tehničke pomoći u vezi sa navedenom robom, kao i lica koja se bave transportom ili tranzitom dužna su da nadležnim organima navedenim u članu 33. Zakona, omoguće uvid radi nadzora u svim fazama prometa, transporta, tranzita i skladištenja NVO.
Izvoznik, uvoznik, broker ili pružalac tehničke pomoći, kao i lice koje nabavlja i čuva NVO, preduzima sve potrebne mere u cilju sprečavanja nestanka ili oštećenja NVO.
U slučaju nestanka ili oštećenja NVO, navedeno lice je dužno da odmah obavesti ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, kao i Ministarstvo u roku od 24 časa od momenta nestanka ili oštećenja NVO.
Izvoznik, uvoznik, broker i pružalac tehničke pomoći, dužan je da čuva dokumentaciju o prometu NVO najmanje 10 godina po obavljenom poslu, da omogući izvršenje kontrole i nadzora i obezbedi potrebnu pomoć u njenom sprovođenju i da se pridržava uslova navedenih u dozvoli.
U Ministarstvu, shodno odredbama Zakona, formirana je baza podataka koja se, upotrebom odgovarajuće namenski projektovane višekorisničke računarske programske aplikacije, redovno ažurira. Navedena baza podataka je tako projektovana da obuhvata sve podatke značajne za sistem izvozno-uvozne kontrole spoljnotrgovinskog prometa kontrolisane robe i to u obimu i obliku koji zahteva izveštavanje po definisanim nacionalnim i regionalnim godišnjim izveštajima kao i izveštajem UN o prometu malog i lakog i konvencionalnog naoružanja i predstojećim obavezama u smislu izveštavanja u skladu sa obavezama koje proističu iz Sporazuma o trgovini naoružanjem.
______
16 "Službeni glasnik RS", broj 32/15. Pravilnik je doneo ministar finansija radi pune primena Zakona ("Službeni glasnik RS", broj 107/14)
17 Zakon o oružju i municiji ("Službeni glasnik RS", br. 20/15, 10/19 i 20/20)
Odeljak 1
Spisak lica upisanih u Registar lica ovlašćenih za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, brokerskih usluga i tehničke pomoći u 2020. godini
Spisak lica upisanih u Registar lica ovlašćenih za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, brokerskih usluga i tehničke pomoći u 2020. godini, čine lica koja se po prvi put registruju za izvoz i uvoz naoružanja i vojne opreme, pružanje brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći, kao i lica koja su ponovo upisana tokom 2020. godine Ponovni upis lica vršio se sukcesivno tokom 2020. godine u zavisnosti od datuma upisa u 2015. godini, a usled isteka zakonom propisanog roka važenja rešenja od pet (5) godina.
U 2020. godini, u pomenuti registar, upisano je 20 novih privrednih subjekta, a preregistrovano 42. Prema pravnoj formi, u ukupnom broju upisanih u 2020. godini (258), dominiraju društva sa ograničenom odgovornošću (243 lica), što čini 94% upisanih, dok je broj akcionarskih društava (12) značajno manji, sa procentualnim učešćem od 5%, i 3 preduzetnika, što čini 1%.
Prema poreklu osnivačkog kapitala upisanih lica u Registar, na dan 31. decembra 2020. godine, preovlađuje domaći kapital sa oko 92% (237 lica), dok je učešće stranog oko 5% (14 lica), odnosno mešovitog kapitala oko 3% (7 lica).
Polazeći od kriterijuma utvrđenih Zakonom o računovodstvu18, u broju upisanih i preregistrovanih u 2020. godini je: 62% odnosno 159 mikro privrednih subjekata, 27% odnosno 70 malih, 6% odnosno 16 srednjih, 5% odnosno 13 velikih privrednih subjekata.
______
18 "Službeni glasnik RS", br. 30/2018 i 73/2019 - dr. zakon
Odeljak 2
Podaci o izdatim dozvolama za izvoz NVO, prema destinaciji izvoza, razvrstano prema NKL NVO
Za izvoz naoružanja i vojne opreme u 2020. godini je izdato 308 dozvola, u ukupnoj vrednosti od oko 836 miliona USD19. U odnosu na 2019. godinu broj ukupno izdatih dozvola manji je za oko 14% (49 dozvola manje), dok je ukupna vrednost izdatih dozvola uvećana skoro dva puta (za oko 361 mil. USD, odnosno za oko 76%).
Izdate su dozvole za izvoz NVO kupcima u 59 zemalja, što u odnosu na 2019. godinu znači da je tržište suženo za dve zemlje.
Prema broju izdatih dozvola, najatraktivnije su sledeće destinacije: Sjedinjene Američke Države (27), Republika Bugarska (25), Republika Turska (19), Republika Singapur (18), Republika Kipar (16), Bosna i Hercegovina (16), Crna Gora (14), Država Izrael (11) i Federacija Sent Kits i Nevis (11).
Za ovih 9 destinacija u 2020. godini je izdato 157 dozvola, što čini 51% od ukupnog broja izdatih dozvola za izvoz NVO.
U periodu 2005-2020. godine je izdata 5.691 dozvola za izvoz NVO.
Videti Grafikon br. 1.
Vrednosno gledano, najznačajnije izvozne destinacije u 2020. godini su bile: Sjedinjene Američke Države (257,13 mil. USD, odnosno oko 31% ukupne odobrene vrednosti), Republika Azerbejdžan (148,51 mil. USD odnosno oko 18%), Republika Turska (77,68 mil. USD, odnosno oko 9%), Republika Uganda (57,86 mil. USD, odnosno oko 7%), Demokratska Narodna Republika Alžir (30,49 mil. USD, odnosno oko 4%), Republika Kipar (28,23 mil. USD, odnosno oko 3%), Kraljevina Saudijska Arabija (26,84 mil. USD odnosno oko 3%) i Kraljevina Bahrein (25,22 mil. USD odnosno oko 3%).
Ukupna vrednost zaključenih spoljnotrgovinskih poslova izvoza, prema izdatim dozvolama izvoznicima za prvih osam destinacija iznosi 652,27 mil. USD što čini oko 78% od ukupne vrednosti izdatih dozvola za izvoz NVO u 2020. godini. Vrednost izdatih dozvola za sve ostale destinacije izvoza iznosi 183,36 mil. USD što čini oko 22% od ukupne vrednosti izdatih dozvola za izvoz NVO u 2020. godini.
Videti Grafikon br. 6.
U periodu 2005-2020. godine ukupna vrednost izdatih dozvola za izvoz NVO iznosi 9.721,81 mil. USD. Za uporedne vrednosti izvoza i uvoza NVO po godinama videti Grafikon br. 2.
______
19 U daljem tekstu mil. USD.
Odeljak 3
Podaci o izdatim dozvolama za uvoz NVO, prema destinaciji uvoza, razvrstano prema NKL NVO
Za uvoz naoružanja i vojne opreme u 2020. godini je izdato 239 dozvola, u ukupnoj vrednosti od oko 303,17 mil. USD. U odnosu na 2019. godinu izdato je 25 dozvole manje (oko 9,5%), ali je ukupna vrednost izdatih dozvola smanjena za 167,31 mil. USD (za oko 35,6%).
Izdate su dozvole za uvoz iz 27 zemalja, za četiri manje nego u prethodnoj godini.
Najveći broj izdatih dozvola za uvoz NVO u 2020. godini se odnosio na uvoz iz: Bosne i Hercegovine (40), Ruske Federacije (23), Savezne Republike Nemačke (19), Češke Republike (17), Sjedinjenih Američkih Država (15), Republike Belorusije i Republike Bugarske (po 14 dozvola). Broj uvoznih dozvola izdatih za gore navedenih sedam zemalja iznosi 142, što čini 59% od broja ukupno izdatih uvoznih dozvola.
U periodu 2005-2020. godine je izdato ukupno 2.882 dozvole za uvoz NVO.
Videti Grafikon br. 1.
Vrednosno gledano, najvažnije uvozne destinacije su: Republika Belorusija (56,4 mil. USD, odnosno oko 19% ukupne vrednosti izdatih dozvola), Republika Bugarska (49,03 mil. USD, odnosno oko 16%), Republika Francuska (47,78 mil. USD, odnosno oko 16%), Bosna i Hercegovina (40,72 mil. USD, odnosno oko 13%), Ruska Federacija (29,48 mil. USD, odnosno oko 10%), Republika Slovenija (19,57 mil. USD, odnosno oko 6%), Slovačka Republika (18,71 mil. USD, odnosno oko 6%), Rumunija (5,74 mil. USD, odnosno oko 2%) i Savezna Republika Nemačka (4,63 mil. USD, odnosno oko 2%).
Ukupna vrednost zaključenih spoljnotrgovinskih poslova uvoza, prema izdatim dozvolama za prvih deset destinacija iznosi 277,25 mil. USD, što čini oko 91% vrednosti svih izdatih dozvola. Uvoz sa svih ostalih destinacija iznosi 25,92 mil. USD, ili oko 9% od ukupne vrednosti izdatih uvoznih dozvola.
Videti Grafikon br. 7.
U periodu 2005-2020. godine ukupna vrednost izdatih dozvola za uvoz NVO iznosi preko dve i po milijarde USD (2.637,60 mil.).
Videti Grafikon br. 2.
Odeljak 4
Podaci o realizaciji izvoza po izdatim dozvolama za izvoz NVO, prema destinaciji izvoza, razvrstano prema NKL NVO
U ovom odeljku je prikazana realizacija izvoza NVO u toku 2020. godine (po dozvolama koje su važile u 2020. godini, bez obzira na godinu izdavanja).
Ukupna realizacija izvoza NVO je iznosila 384,25 mil. USD. U odnosu na 2019. godinu smanjena je vrednost realizovanog izvoza za 24,8 mil. USD (za oko 6%). Za uporedni pregled odobrenih i realizovanih vrednosti po godinama videti Grafikon br.4.
Najveća vrednost u realizaciji izvoza je ostvarena izvozom u: Ujedinjene Arapske Emirate (61,56 mil. USD, odnosno oko 16% ukupnog realizovanog izvoza), Sjedinjene Američke Države (57,7 mil. USD, odnosno oko 15%), Republiku Kipar 40,77 mil. USD odnosno oko 11%), Demokratsku Narodnu Republiku Alžir (34,15 mil. USD odnosno 9%), Republiku Ugandu (25,47 mil. USD odnosno 7%), Republiku Azerbejdžan (23,73 mil. USD odnosno 6%), Republiku Tursku (18,19 mil. USD odnosno 5%), Republiku Bugarsku (15,02 mil. USD odnosno 4%), Kraljevinu Bahrein (11,29 mil. USD odnosno oko 3%), Kraljevinu Sudijsku Arabiju (10,05 mil. USD odnosno oko 3%) i Republiku Kamerun (9,75 mil. USD odnosno 3%).
Izvoz NVO u prvih jedanaest zemalja iznosi 307,67 mil. USD, što čini oko 80% ukupne realizacije izvoza NVO u 2020. godini.
U periodu 2005-2020. godine ukupna vrednost realizovanih dozvola za izvoz NVO iznosi preko četiri milijarde USD (4.120,96 mil. USD). U ovom periodu je ostvaren značajan suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni u oblasti NVO, u kumulativnom iznosu od preko 2,5 milijardi USD (2.746,72 mil. USD).
Videti Grafikon br. 3.
Odeljak 5
Podaci o realizaciji uvoza po izdatim dozvolama za uvoz NVO, prema destinaciji uvoza, razvrstano prema NKL NVO
U ovom odeljku je prikazana realizacija uvoza NVO u toku 2020. godine (po dozvolama koje su važile u 2020. godini, bez obzira na godinu izdavanja).
Ukupna realizacija uvoza NVO je iznosila 310,88 mil. USD. U odnosu na 2019. godinu unekoliko je smanjena vrednost realizovanog uvoza (za oko 43 mil. USD). Realizacija uvoza je premašila odobrenu vrednost po izdatim dozvolama u ovom periodu. Za uporedni pregled odobrenih i realizovanih vrednosti po godinama videti Grafikon br. 5.
Najveća vrednost u realizaciji uvoza NVO u 2020. godini je ostvarena uvozom iz: Ruske Federacije (206,46 mil. USD, odnosno oko 66% ukupnog realizovanog uvoza), Narodne Republike Kine (20,16 mil. USD, odnosno oko 6%), Republike Bugarske (15,49 mil. USD, odnosno oko 5%), Republike Slovenije (14,44 mil. USD, odnosno oko 5%), Savezne Republike Nemačke (12,72 mil. USD, odnosno oko 4%), Bosne i Hercegovine (9,76 mil. USD, odnosno oko 3%), Republike Francuske (7,49 mil. USD, odnosno oko 2%), Republike Belorusije (4,95 mil. USD odnosno oko 2%), Rumunije i Kraljevine Belgije (po oko 3,5 mil. USD, odnosno po oko 1%).
Uvoz NVO iz prvih deset zemalja iznosi 298,4 mil. USD, što čini oko 96% ukupne realizacije uvoza NVO u 2020. godini.
Videti Grafikon br. 7.1.
U periodu 2005-2020. godine ukupna vrednost realizovanih dozvola za uvoz NVO iznosi skoro jednu i po milijardu USD (1.374,24 mil. USD).
Videti Grafikon br. 3.
Odeljak 6
Podaci o odbijenim zahtevima, oduzetim dozvolama i dozvolama za koje je prestala važnost, za izvoz NVO (prema destinaciji izvoza, razvrstano prema NKL NVO).
U 2020. godini odbijen je jedan zahtev za izvoz naoružanja i vojne opreme i to za Republiku Severnu Makedoniju odnosno za krajnjeg korisnika u Državi Katar.
Oduzetih dozvola kao ni dozvola za koje je prestala važnost na osnovu rešenja Ministarstva nije bilo.
Odeljak 7
Podaci o odbijenim zahtevima, oduzetim dozvolama i dozvolama za koje je prestala važnost, za uvoz NVO (prema destinaciji izvoza, razvrstano prema NKL NVO).
Za uvoz naoružanja i vojne opreme u 2020. godini odbijenih zahteva, oduzetih dozvola kao ni dozvola za koje je prestala važnost na osnovu rešenja Ministarstva nije bilo.
Priloge 1 i 2, koji su sastavni deo ovog izveštaja, objavljene u "Sl. glasniku RS", br. 68/2022, možete pogledati OVDE