GODIŠNJI IZVEŠTAJO REALIZACIJI POSLOVA IZVOZA, UVOZA, PRUŽANJA BROKERSKIH USLUGA I TEHNIČKE POMOĆI U OBLASTI ROBE DVOSTRUKE NAMENE ZA 2020. GODINU("Sl. glasnik RS", br. 68/2022) |
Pravni osnov za izradu Godišnjeg izveštaja o realizaciji poslova izvoza, uvoza, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći u oblasti robe dvostruke namene za 2020. godinu (u daljem tekstu: Izveštaj) sadržan je u članu 26. stav 3. Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene1 (u daljem tekstu: Zakon) kojim je propisano da "Ministarstvo priprema godišnji izveštaj o realizaciji izvoza i uvoza robe dvostruke namene, pruženim brokerskim uslugama i tehničkoj pomoći, uključujući podatke o zabrani tranzita i dostavlja ga Vladi".
Godišnji izveštaj o realizaciji poslova izvoza, uvoza, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći u oblasti robe dvostruke namene usvaja Vlada i o tome informiše Narodnu skupštinu. Ovaj izveštaj daje pregled izvoza i uvoza navedene robe, u periodu od 1. januara do 31. decembra 2020. godine, u skladu sa preporukama, standardima i pravilima Evropske unije.
Sistem izvozne kontrole, definisan u svim svojim fazama zakonima i pratećim propisima, predstavlja značajan segment u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Cilj kontrole spoljnotrgovinskog prometa robe dvostruke namene je borba protiv širenja oružja za masovno uništavanje. Kontrola izvoza i uvoza robe dvostruke namene (Dual use Items)2 i nacionalne kontrolne liste roba za koje je potrebna dozvola, a koje su usklađene sa relevantnim listama Evropske unije u ovoj oblasti, značajan je element te borbe.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je 2004. godine usvojio Rezoluciju o neširenju oružja za masovno uništenje (Rezolucija SB 1540) kojom se širenje nuklearnog, biološkog i hemijskog oružja označava kao glavna pretnja međunarodnom miru i bezbednosti. Ovim dokumentom Savet bezbednosti poziva sve države članice Ujedinjenih nacija da ispune svoje obaveze u vezi sa kontrolom naoružanja i/ili razoružanjem i spreče širenje svih vrsta oružja za masovno uništenje. U Rezoluciji se ističe obaveza svih država potpisnica da usvoje i primene delotvorne zakone i sprovedu ih u praksi kroz uspostavljanje domaćeg sistema kontrole u ovoj oblasti i preduzimanja mera za njihovu primenu.
Izveštaj o izvozu i uvozu robe dvostruke namene sadrži informacije o politici izvozno-uvozne kontrole, nacionalnom zakonodavstvu, nacionalnim kontrolnim listama, kriterijumima za izdavanje dozvole, institucijama nadležnim u postupku izdavanja dozvole, međunarodnim obavezama, dosadašnjem iskustvu na polju izvozne kontrole kao i statističke podatke koji su dati u odeljcima.
Odeljci uz Izveštaj sadrže podatke, prikazane po tabelama, o izdatim, odbijenim i oduzetim dozvolama, kao i o realizaciji spoljnotrgovinskog prometa robe dvostruke namene za 2020. godinu.
Prilikom izrade Izveštaja poštovane su preporuke Evropske unije po pitanju forme i sadržine nacionalnog izveštaja, kako bi bio kompatibilan sa izveštajima država članica Evropske unije i upotrebljiv u svrhu poređenja sa nacionalnim izveštajima zemalja u regionu i šire.
Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija (u daljem tekstu: Ministarstvo) vodi bazu podataka o spoljnotrgovinskom prometu robe dvostruke namene i njegovoj realizaciji po izdatim dozvolama na osnovu podataka dobijenih od carinskih organa kao i lica koji obavljaju ove poslove. Naime, članom 24. Zakona propisana je obaveza izvoznika, uvoznika, brokera i pružaoca tehničke pomoći da dostavi podatke o izvršenom izvozu i uvozu kontrolisane robe, i to u roku od 15 dana od dana realizacije posla. Ako se u periodu važenja dozvole posao ne realizuje, original neiskorišćene dozvole mora se vratiti Ministarstvu.
Izvoznici odnosno uvoznici dostavljaju podatke o kategoriji robe iz kontrolne liste, kao i njen opis, broju komada, krajnjoj upotrebi, finansijskoj vrednosti, zemlji izvoza, odnosno uvoza i zemlji krajnjeg odredišta, odnosno zemlji porekla. Vrednosni podaci iskazani u Izveštaju su u USD, a za preračunavanje iznosa iz jedne valute u drugu koristi se zvanični srednji kurs Narodne banke Srbije koji se primenjuje na dan 31. decembra 2020. godine.
____________
1 "Službeni glasnik RS", br. 95/13 i 77/19.
2 Roba dvostruke namene obuhvata širok spektar materijala, opreme i tehnologije koja može biti upotrebljena dvostruko, za razvoj oružja za masovno uništenje sa jedne strane, i u civilne svrhe, sa druge strane.
U oblasti spoljne trgovine kontrolisanom robom, nacionalno zakonodavstvo koje se primenjuje čine:
1) Zakon o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme3;
2) Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene4;
3) Podzakonski akti;
4) Ratifikovane međunarodne konvencije i sporazumi; i
5) Ostali propisi od uticaja na ovu oblast.
____________
3 "Službeni glasnik RS", broj 107/14.
4 "Službeni glasnik RS", br. 95/13 i 77/19.
1. Zakon o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme
Zakon o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme stupio je na snagu 16. oktobra 2014. godine. U izradi Zakona učestvovali su eksperti iz država članica Evropske unije (Portugal, Češka i Belgija), kao i eksperti iz SAD-a.
Cilj Zakona je da se uspostavi efikasna državna kontrola u oblasti spoljnotrgovinskog prometa naoružanjem i vojnom opremom radi ostvarivanja i zaštite bezbednosnih, spoljnopolitičkih i ekonomskih interesa, međunarodnog kredibiliteta i integriteta i poštovanja međunarodnih obaveza koje je preuzela Republika Srbija.
Zakon predstavlja osnov za sveobuhvatnu kontrolu izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme kao i kontrolu pružanja brokerskih i usluga tehničke pomoći, propisuje obavezu i uslove registracije privrednih subjekata za obavljanje ovih poslova i proceduru izdavanja dozvola, definiše zadatke i ulogu nadležnih organa u vezi sa propisanom administrativnom procedurom i predviđa sankcije za njegovo kršenje.
Donošenjem Zakona, zajedno sa ranije donetim Zakonom o izvozu i uvozu robe dvostruke namene (novembar 2013. godine) zaokružen je pravni okvir i uspostavljen pravni osnov za efikasnu izvoznu kontrolu navedene robe, u skladu sa međunarodnim standardima.
2. Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene
Izvoz, uvoz i tranzit robe dvostruke namene, kao i pružanje brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći u vezi sa tom robom, u Republici Srbiji su uređeni Zakonom o izvozu i uvozu robe dvostruke namene koji je stupio je snagu 8. novembra 2013. godine.
Ovim zakonom su, između ostalog, uređeni predmet i cilj zakona, uslovi, način i postupak za izdavanje dozvola za izvoz i uvoz robe dvostruke namene, pružanje brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći, ustanovljene obaveze izveštavanja za učesnike u ovim poslovima, normirana kontrola od strane nadležnih organa Republike Srbije, predviđene kaznene odredbe, kao i druga pitanja od značaja za kontrolu izvoza i uvoza robe dvostruke namene.
Stupanjem na snagu pomenutog zakona prestala je obaveza Ministarstva da registruje privredne subjekte za izvoz i uvoz robe dvostruke namene. Predviđena je mogućnost produženja važenja izdate dozvole na godinu dana na period potreban za okončanje posla predviđen ugovorom. Inkorporirana je tzv. "sveobuhvatna klauzula" (catch-all) kojom se jača izvozno-uvozna kontrola robe dvostruke namene i pružanje usluga u vezi sa tom robom, itd.
Zakonom o izvozu i uvozu robe dvostruke namene sistem kontrole izvoza je u potpunosti usklađen sa evropskim zakonodavstvom, kao i sa međunarodnim standardima. Zakon je uspostavio jak sistem kontrole i nadzora u ovoj oblasti, radi ostvarivanja i zaštite odbrambenih, bezbednosnih i spoljnopolitičkih interesa Republike Srbije, njenog međunarodnog kredibiliteta, kao i obezbeđenje poštovanja međunarodnih obaveza koje je preuzela naša država. Izmenama i dopunama gore navedenog zakona koje su stupile na snagu novembra 2019. godine5 ukinuta je kontrola uvoza robe dvostruke namene, osim robe sa Liste 1, 2 i 3 Konvencija o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njihovom uništenju (CWC). Na taj način postignut je visok stepen usaglašenosti sa Evropskim zakonodavstvom u ovoj oblasti (pravno obavezujuća Regulativa 428/2009 kojom se takođe ne kontroliše uvoz robe dvostruke namene), kao i osetno rasterećenje privrede.
____________
5 "Službeni glasnik RS", broj 77/19.
Podzakonskim aktima bliže se uređuju određena pitanja iz materije Zakona. U tom smislu, doneti su sledeći propisi:
1) Odluka o utvrđivanju Nacionalne kontrolne liste naoružanja i vojne opreme6 (usklađena sa listom EU);
2) Odluka o utvrđivanju Nacionalne kontrolne liste robe dvostruke namene7 (usklađena sa Listom roba i tehnologija dvostruke namene Evropske unije);
3) Pravilnik o obrascu zahteva za izdavanje dozvole, obrascu dozvole, obrascu i sadržaju sertifikata i potvrda koji prate izvoz i uvoz robe dvostruke namene8; i
4) Pravilnik o obliku i sadržaju izveštaja o izvozu, uvozu, pruženoj brokerskoj usluzi i tehničkoj pomoći robe dvostruke namene9.
____________
6 "Službeni glasnik RS", broj 102/20.
7 "Službeni glasnik RS", broj 88/20.
8 "Službeni glasnik RS", broj 103/18.
9 "Službeni glasnik RS", broj 103/18.
3.1. Nacionalne kontrolne liste
Na osnovu člana 5. Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene i člana 4. Zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme, Vlada, na predlog Ministarstva, utvrđuje Listu koja je usklađena sa relevantnom listom Evropske unije. To su:
1) Nacionalna kontrolna lista naoružanja i vojne opreme10 i
2) Nacionalna kontrolna lista robe dvostruke namene.11
Zakonom je propisano da Vlada može utvrditi i druge liste radi izvršavanja obaveza iz međunarodnih ugovora.
Osnovni cilj utvrđivanja nacionalnih kontrolnih listi i njihovog usklađivanja sa listama Evropske unije, kao i kontrole prometa robe koja je u njima navedena jeste unapređenje regionalne i međunarodne bezbednosti radi postizanja što veće transparentnosti i odgovornosti u oblasti transfera konvencionalnog naoružanja i proizvoda i tehnologija dvostruke namene, kao i sprečavanje proliferacije oružja za masovno uništenje, sistema za njihovo lansiranje i pratećih materijala i tehnologija, odnosno preduzimanje mera i postupaka da kontrolisana roba ne dođe u posed terorista.
Nacionalna kontrolna lista naoružanja i vojne opreme (naoružanje, vojna oprema i odnosne tehnologije) je usklađena sa Zajedničkom listom vojne opreme Evropske unije obuhvaćene Pravilima ponašanja Evropske unije o postupanju kod izvoza naoružanja.
Roba koja se nalazi na Nacionalnoj kontrolnoj listi naoružanja i vojne opreme obuhvata novo i polovno naoružanje i vojnu opremu, odnosno, robu koja je projektovana ili modifikovana za vojnu upotrebu.
Nacionalna kontrolna lista robe dvostruke namene (uključujući softver i tehnologije), koja pored civilne može imati i vojnu namenu je usklađena sa Listom roba i tehnologija dvostruke namene Evropske unije.
Kontrolna Lista roba i tehnologija dvostruke namene Evropske unije integriše liste svih različitih međunarodnih kontrolnih režima uključujući Vasenarski sporazum (Wassenaar Arrangement - WA), Režim kontrole raketne tehnologije (Missile Technology Control Regime-MTCR), Grupu nuklearnih snabdevača (Nuclear Suppliers Group - NSG), Australijsku grupu (The Australia Group - AG) i Konvenciju o hemijskom oružju (Chemical Weapons Convention - CWC). Lista ima fleksibilnu formu koja dozvoljava integraciju različitih novih međunarodnih kontrola i data je u Prilogu 1 (Nacionalna kontrolna lista RDN i jedinice mera), uz ovaj izveštaj.
Određivanje broja iz nacionalne kontrolne liste zahteva dobro poznavanje sadržaja nacionalnih lista kontrolisanom robom, pogotovo liste robe dvostruke namene (Kategorije 0-9), kao i karakteristika i osobina same robe. Neophodno je najpre izvršiti prepoznavanje artikala u okviru programa oružja masovne destrukcije (nuklearno, hemijsko, biološko ili raketno oružje) što obuhvata širok spektar proizvoda i tehnologija. Ponekad se dešava da se jedan isti proizvod, u zavisnosti od krajnje upotrebe robe i/ili krajnjeg korisnika, kao i njegovih karakteristika, može naći na vojnoj ili listi robe dvostruke namene i odnosnih tehnologija.
Nacionalna kontrolna lista naoružanja i vojne opreme i Nacionalna kontrolna lista robe dvostruke namene, kao i ostala regulativa u ovoj oblasti, objavljene su na sajtu Ministarstva12.
____________
10 "Službeni glasnik RS", broj 102/20.
11 "Službeni glasnik RS", broj 88/20.
12 www.mtt.gov.rs
4. Ratifikovane međunarodne konvencije i sporazumi
Republika Srbija je potpisnik međunarodnih sporazuma i konvencija o zabrani širenja oružja za masovno uništavanje, i to:
1) Sporazum o neširenju nuklearnog naoružanja (NPT) - (SFRJ ratifikovala 1970, SRJ odobrila 2002. godine);
2) Konvencija o zabrani razvoja, proizvodnje i skladištenja bakteriološkog (biološkog) i toksikološkog oružja i njegovog uništavanja (BWC) - (SFRJ ratifikovala 1973, SRJ odobrila 2001. godine);
3) Konvencija o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njihovom uništenju (CWC) - (ratifikovana 2000. godine);
4) Režim kontrole raketne tehnologije (MTCR) (Srbija i Crna Gora je februara 2004. godine unilateralno prihvatila, da se pridržava MTCR-a dokumenta "Oprema, softver i tehnologija", od 30. maja 2003. godine i Uputstva za važne transfere osetljivih projektila od 7. januara 1993. godine);
5) Sveobuhvatan sporazum o zabrani nuklearnog testiranja (SVTS) (Srbija i Crna Gora ratifikovala ovaj sporazum 2004. godine).
5. Ostali propisi od uticaja na ovu oblast
Pored Zakona, u pozitivnom zakonodavstvu Republike Srbije, u oblasti spoljnotrgovinskog prometa robom dvostruke namene, primenjuju se i drugi zakoni, koji preciznije regulišu određena pitanja, značajna i od uticaja, za obavljanje spoljne trgovine u oblasti naoružanja. Ovu grupu zakona čine:
1) Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 36/11 - dr. zakon, 88/11 i 89/15 - dr. zakon);
2) Carinski zakon ("Službeni glasnik RS", br. 95/18, 91/19 - dr. zakon i 144/20);
3) Zakon o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 104/13);
4) Zakon o transportu opasnog tereta ("Službeni glasnik RS", br. 88/10, 104/16 - dr. zakon i 83/18 - dr. zakon);
5) Zakon o transportu opasne robe ("Službeni glasnik RS", br. 104/16, 83/18 i 95/18 - dr. zakon i 10/2019 - dr. zakon)
6) Zakon o hemikalijama ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 92/11, 93/12 i 25/15);
7) Zakon o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti ("Službeni glasnik RS", br. 95/18 i 10/19).
III OSNOVA SISTEMA IZVOZNO-UVOZNE KONTROLE
Poslovi izvoza i uvoza robe dvostruke namene, kao i pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći u ovoj oblasti obavljaju se u dve faze:
1) Izdavanje dozvola za svaki konkretan posao izvoza i uvoza robe dvostruke namene, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći, i
2) Nadzor i kontrola vršenja navedenih poslova.
Shodno odredbi člana 10. stav 1. Zakona "dozvola je isprava koju izdaje Ministarstvo sa rokom važenja do jedne godine." Izuzetno, ukoliko realizacija posla traje duže od godinu dana, dozvola se može izdati na rok za okončanje posla predviđen ugovorom.
Pravilnikom o obrascu i sadržini zahteva za izdavanje dozvole, obrascu dozvole i drugim obrascima koji prate izvoz i uvoz robe dvostruke namene13 definisana je forma zahteva za izdavanje dozvole i drugih obrazaca, kao i spisak dokumenata koje je neophodno podneti uz zahtev.
U postupku odlučivanja o konkretnom zahtevu Ministarstvo pribavlja saglasnost ministarstva nadležnog za spoljne poslove, ministarstva nadležnog za poslove odbrane, ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i organa državne uprave nadležnom za poslove nacionalne bezbednosti. Takođe, u skladu sa članom 13. Zakona, propisano je da "ako neki od organa uskrati saglasnost o izdavanju dozvole odlučuje Vlada".
Zakon propisuje postupak izdavanja dozvola za izvoz i uvoz, kao i dozvola za pružanje brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći. Pored toga, predviđeno je izdavanje dozvola po osnovu izuzeća od redovne procedure, ako se privremeno izvoze ili uvoze sajamski, muzejski i izložbeni eksponati radi učestvovanja na međunarodnim manifestacijama.
Dozvole po osnovu izuzeća od redovne procedure Ministarstvo izdaje u roku od 24 časa od dana prijema izjave krajnjeg korisnika, odnosno drugog dokumenta kojim se potvrđuje namene robe.
Izdata dozvola se može oduzeti, u slučajevima koji su izričito navedeni članom 19. Zakona.
Izdata dozvola može prestati da važi u slučajevima predviđenim članom 18. Zakona ili se može izmeniti u skladu sa uslovima propisanim članom 20. Zakona.
Ministarstvo, kada je u pitanju uvoz robe dvostruke namene, izdaje i Sertifikat krajnjeg korisnika - End User Certificate. Sa druge strane, kada je u pitanju izvoz navedene robe, Ministarstvo proverava dostavljeni sertifikat krajnjeg korisnika, sa aspekta ispunjenosti uslova iz člana 12. Zakona (da nije stariji od šest meseci, da sadrži sve neophodne elemente i da je preveden i prevod overen od strane ovlašćenog sudskog tumača).
___________
13 "Službeni glasnik RS", broj 103/18.
1.1. Kriterijumi za izdavanje dozvole
Zakon obuhvata kriterijume propisane Zajedničkom pozicijom Evropske unije (Common Position 944/2008) koji se primenjuju na izdavanje dozvola za izvoz i uvoz robe dvostruke namene. Na osnovu navedenih kriterijuma utvrđuje se da li se izdavanjem dozvole:
1) ugrožava poštovanje međunarodnih obaveza Republike Srbije, koje proističu iz članstva u Ujedinjenim nacijama, Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju i drugim međunarodnim organizacijama koje obavezuju Republiku Srbiju, odnosno članstva u međunarodnim kontrolnim režimima;
2) ugrožava poštovanje ljudskih prava u zemlji krajnjeg korisnika;
3) ugrožava održavanje regionalnog mira, bezbednosti i stabilnosti;
4) ugrožava bezbednosne ili odbrambene interese Republike Srbije, javnu bezbednost i ustavni poredak;
5) je suprotno spoljnopolitičkom ili ekonomskom interesu Republike Srbije;
6) omogućava izbijanje ili nastavak oružanih i drugih sukoba u državi krajnje upotrebe robe;
7) omogućava upotrebu robe za podsticanje nemira u državi krajnje upotrebe robe;
8) doprinosi riziku njenog preusmeravanja;
9) ima negativan uticaj na nacionalnu bezbednost, kao i na ponašanje države krajnjeg korisnika prema terorizmu i međunarodno organizovanom kriminalu, prirodu njenih savezništava i poštovanje međunarodnog prava; i
10) priloženi dokumenti odgovaraju krajnjoj nameni navedenoj u zahtevu.
U skladu sa Zajedničkom pozicijom, Zakonom je propisano da se zahtev za izdavanje dozvole koji sadrži elemente i podatke iz prva 4 kriterijuma, automatski odbija, dok procenu postojanja kriterijuma 5-8 vrše nadležne nacionalne institucije. Pravila su politički obavezujuća za države članice Evropske unije. Njihovom ugradnjom u nacionalno zakonodavstvo i doslednom primenom u proceduri izdavanja dozvola, Republika Srbija ispunjava zahteve Evropske unije za usklađivanje propisa u ovoj oblasti.
Ispunjenost kriterijuma procenjuju ministarstva koja su uključena u administrativnu proceduru izdavanja dozvole, svako prema svojoj nadležnosti, na osnovu kojih daju saglasnost da li dozvolu treba izdati ili ne.
1.2. Nadležne institucije u procesu izdavanja dozvole
Prema članu 13. Zakona, Ministarstvo kompletan zahtev za izdavanje dozvole dostavlja na saglasnost ministarstvu nadležnom za poslove odbrane, ministarstvu nadležnom za spoljne poslove i ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, kao i organu državne uprave nadležnom za poslove nacionalne bezbednosti.
Ministarstvo može u postupku odlučivanja o zahtevu obaviti konsultacije sa drugim organima, organizacijama i agencijama nadležnim za primenu ovog zakona.
Carinski organi, organi službi bezbednosti i nadležni inspekcijski organi Republike Srbije u okviru svojih ovlašćenja sprovode stalnu kontrolu nad vršenjem navedenih poslova.
Ministarstva, posebne organizacije i drugi organi državne uprave, pored obaveze čuvanja tajnih podataka, imaju pravo i obavezu da razmenjuju podatke o izvoznicima, uvoznicima, kao i o izvezenoj, odnosno uvezenoj robi dvostruke namene koji su neophodni za sprovođenje kontrole.
Izvoznici, uvoznici, banke i druge finansijske organizacije, kao i druga lica koja raspolažu informacijama neophodnim za sprovođenje kontrole izvoza i uvoza robe dvostruke namene, dužni su da dostave na uvid poslovne knjige, poštu, kao i bilo koju drugu informaciju ministarstvu, carinskim organima i tužilaštvu na njihov zahtev.
Odredbom člana 7. Zakona takođe je propisano da Ministarstvo može rešenjem zabraniti tranzit robe dvostruke namene o čemu, bez odlaganja, obaveštava organe nadležne za unutrašnje poslove kao i carinske organe.
U Ministarstvu je, shodno odredbama Zakona koje se odnose na evidentiranje svih podnetih zahteva za izdavanje dozvole, kao i izdatih, oduzetih, izmenjenih i dozvola koje su prestale da važe, formirana računarska baza podataka koja se, upotrebom odgovarajuće namenski projektovane višekorisničke računarske programske aplikacije, redovno ažurira. Navedena baza podataka je tako projektovana da obuhvata sve podatke značajne za sistem izvozno-uvozne kontrole robe dvostruke namene i to u obimu i obliku koji zahteva izveštavanje po definisanim nacionalnim i regionalnim godišnjim izveštajima.
Odeljak 1
Podaci o izdatim dozvolama za izvoz RDN, prema destinaciji izvoza, razvrstano prema NKL RDN
Za izvoz robe dvostruke namene u 2020. godini je izdato 10 dozvola, u vrednosti od ukupno 6,01 miliona USD14. U odnosu na 2019. godinu to je 5 dozvola manje (oko 33%), a ukupna vrednost izdatih dozvola povećana je za 4,04 mil. USD (oko 206%).
Izdate su dozvole za izvoz robe dvostruke namene kupcima u pet zemalja, za dve manje od prethodne godine (2019.). Izvozne dozvole su izdate za sledeće destinacije: Crna Gora (6 dozvola), Ujedinjeni Arapski Emirati, Ruska Federacija, Republika Peru i Mađarska (po 1 dozvola).
U periodu 2005-2020. godine je izdato ukupno 123 dozvola za izvoz RDN.
Videti Grafikon broj 1.
Najvažnije izvozne destinacije gledano prema vrednosti izdatih dozvola su Ujedinjeni Arapski Emirati (3,9 mil. USD, odnosno oko 65% ukupne odobrene vrednosti), Ruska Federacija (1,3 mil. USD, odnosno oko 22%), Mađarska (0,39 mil. USD, odnosno oko 7%), Republika Peru (0,35 mil. USD, odnosno oko 6%) i Crna Gora (0,06 mil. USD, odnosno oko 1%).
Ukupna vrednost zaključenih spoljnotrgovinskih poslova izvoza RDN, prema izdatim dozvolama za prve dve destinacije iznosi 5,21 mil. USD, što je oko 87% vrednosti svih izdatih dozvola. Vrednost ugovorenog izvoza na ostale tri destinacije iznosi 0,81 mil. USD ili oko 13% od ukupne vrednosti izdatih izvoznih dozvola.
Videti Grafikon broj 6.
U periodu 2005-2020. godine ukupna vrednost izdatih dozvola za izvoz RDN iznosi 85,53 mil. USD.
Videti Grafikon broj 2.
_____________
14 Iskazano u milionima američkih dolara, u daljem tekstu mil. USD.
Odeljak 2
Podaci o izdatim dozvolama za uvoz RDN, prema destinaciji uvoza, razvrstano prema NKL RDN
Za uvoz robe dvostruke namene u 2020. godini je izdato 18 dozvola, u vrednosti od ukupno 0,47 mil. USD. U odnosu na 2019. godinu broj izdatih dozvola je manji za 13 dozvola dok je ukupna vrednost izdatih dozvola je manja za 13,4 mil. USD (skoro 100%).
Izdate su dozvole za uvoz iz 4 zemlje, što je u odnosu na 2019. godinu značajno manje (za 21 destinaciju).
Prema broju izdatih dozvola: Republika Slovenija (10 dozvola), Savezna Republika Nemačka (6), Ruska Federacija i Rumunija (po jedna dozvola).
U periodu 2005-2020. godine je izdato 1.404 dozvole za uvoz RDN.
Videti Grafikon broj 1.
Vrednosno gledano (prema vrednosti izdatih dozvola): Savezna Republika Nemačka (0,23 mil. USD, odnosno oko 48% od ukupne odobrene vrednosti), Republika Slovenija (0,18 mil. USD, odnosno oko 39%), Rumunija (0,04 mil. USD, odnosno oko 9%) i Ruska Federacija (0,21 mil. USD, odnosno oko 4%).
Videti Grafikon broj 7.
U periodu 2005-2020. godine ukupna vrednost izdatih dozvola za uvoz RDN iznosi 216,09 mil. USD.
Videti Grafikon broj 2.
Odeljak 3
Podaci o realizaciji izvoza po izdatim dozvolama za izvoz RDN, prema destinaciji izvoza, razvrstano prema NKL RDN
U ovom odeljku je prikazana realizacija izvoza po dozvolama izdatim za izvoz RDN u 2020. godini (videti Odeljak 1) i realizacija dozvola koje su izdate u prethodnim godinama sa rokom važenja u 2020. godini, a nisu realizovane ili su delimično realizovane pre godine izveštavanja.
Ukupna realizacija izvoza RDN u 2020. godini je iznosila 5,27 mil. USD. Posmatrajući vrednost izdatih dozvola, realizacija izvoza RDN u 2020. godini je oko 88%. Ovde treba imati u vidu udeo realizacije važećih dozvola iz prethodnih godina. Za uporedni pregled odobrenih i realizovanih vrednosti po godinama videti Grafikon broj 4.
Najveća vrednost u realizaciji izvoza je ostvarena izvozom u Ujedinjene Arapske Emirate (4,35 mil. USD, odnosno oko 82,5% ukupno realizovanog izvoza), Mađarsku (0,39 mil. USD, odnosno oko 7,5%), Republiku Peru (0,35 mil. USD, odnosno oko 6,7%) i Rusku Federaciju (0,15 mil. USD, odnosno oko 2,8%).
Od ukupne vrednosti realizovanog izvoza RDN u 2020. godini realizovani izvoz sa navedenih destinacija iznosi 4,74 mil. USD, odnosno oko 90%.
U periodu 2005-2020. godine ukupna vrednost realizovanih dozvola za izvoz RDN iznosi 71,38 mil. USD.
Videti Grafikon broj 3.
Odeljak 4
Podaci o realizaciji uvoza po izdatim dozvolama za uvoz RDN, prema destinaciji uvoza, razvrstano prema NKL RDN
U ovom odeljku je prikazana realizacija uvoza po dozvolama izdatim za uvoz RDN u 2020. godini (videti Odeljak 2) i realizacija dozvola koje su izdate u prethodnim godinama sa rokom važenja u 2020. godini, a nisu realizovane ili su delimično realizovane pre godine izveštavanja.
Realizacija uvoza po izdatim dozvolama za uvoz RDN u 2020. godini je iznosila 3,04 mil. USD. Posmatrajući vrednost izdatih dozvola, realizacija uvoza RDN u 2020. je višestruko veća od odobrenog uvoza (treba imati u vidu udeo realizacije važećih dozvola iz prethodnih godina). Za uporedni pregled odobrenih i realizovanih vrednosti po godinama videti Grafikon broj 5.
Najveća vrednost u realizaciji uvoza RDN u 2020. godini je ostvarena uvozom iz: Republike Poljske (1,58 mil. USD, odnosno oko 52% ukupno realizovanog uvoza), Bosne i Hercegovine (0,26 mil. USD, odnosno oko 8%), Češke Republike (0,24 mil. USD, odnosno oko 8%), Republike Italije (0,23 mil. USD, odnosno oko 8%), Savezne Republike Nemačke (0,19 mil. USD, odnosno oko 6%), Republike Hrvatske i Švajcarske Konfederacije (po oko 0,17 mil. USD, odnosno po oko 6%). Od ukupne vrednosti realizovanog uvoza RDN u 2020. godini realizovani uvoz sa navedenih destinacija iznosi 2,84 mil. USD, odnosno oko 94%.
U periodu 2005-2020. godine ukupna vrednost realizovanih dozvola za uvoz RDN iznosi 150,41 mil. USD. Videti Grafikon broj 3.
Odeljak 5
Podaci o odbijenim zahtevima i oduzetim dozvolama za izvoz RDN, prema destinaciji izvoza, razvrstano prema NKL RDN
Nije bilo odbijenih zahteva, niti oduzetih dozvola za izvoz robe dvostruke namene u 2020. godini.
Odeljak 6
Podaci o odbijenim zahtevima i oduzetim dozvolama za uvoz RDN, prema destinaciji uvoza, razvrstano prema NKL RDN
Nije bilo odbijenih zahteva, niti oduzetih dozvola za uvoz robe dvostruke namene u 2020. godini.
Prilog 1: NACIONALNA KONTROLNA LISTA RDN I JEDINICE MERA
Prilog 1.1: Struktura Nacionalne kontrolne liste robe dvostruke namene
Tehničke kategorije:
0 - Nuklearni materijali, postrojenja i oprema
1 - Specijalni materijali i oprema koja se odnosi na njih
2 - Obrada materijala
3 - Elektronika
4 - Računari
5 - Telekomunikacije i "zaštita informacija"
6 - Senzori i laseri
7 - Navigacija i avionska elektronika
8 - Pomorstvo
9 - Vazdušni i svemirski prostor i pogonski sistemi
Grupe:
A - Sistemi, oprema i komponente
B - Oprema za testiranje proveru i proizvodnju
C - Materijali
D - Softver
E - Tehnologija
Multilateralne i unilateralne kontrole:
000-099 - Vasenarski sporazum
100-199 - Režim kontrole tehnologije projektila
200-299 - Grupa nuklearnih snabdevača
300-399 - Australijska grupa
400-499 - Konvencija o hemijskom oružju
500-599 - Rezervisano
600-699 - Rezervisano
700-799 - Rezervisano
800-899 - Rezervisano
900-999 - Unilateralne kontrole
Na primer, oznaka za merače gravitacije (gravimetri) u Kontrolnoj listi roba Evropske unije je 6A007.
Znači, da gravimetri pripadaju tehničkoj kategoriji 6 - Senzori i laseri, grupi A - Sistemi, oprema i delovi i da se nalazi pod kontrolom Vasenarskog sporazuma.
Prilog 1.2.: Pregled korišćenih jedinica mera, odn. skraćenica
Dole navedene oznake u Odeljcima izveštaja, imaju sledeće značenje:
GN - garnitura
KD - komad
L - litar
mL - mililitar
t - tona
kg - kilogram
gr - gram
m - dužni metar
m2 - kvadratni metar
Prilog 2: Grafikoni - grafički pregled spoljnotrgovinskog prometa RDN, koji je sastavni deo ovog izveštaja, objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 68/2022, možete pogledati OVDE