PRAVILNIKO RADU ETIČKOG ODBORA VISOKOG SAVETA SUDSTVA("Sl. glasnik RS", br. 68/2022) |
OPŠTE ODREDBE
Ovim pravilnikom uređuju se organizacija, nadležnost, uslovi za imenovanje i prestanak dužnosti člana, sastav, postupak, način rada i odlučivanja Etičkog odbora Visokog saveta sudstva (u daljem tekstu: Etički odbor), kao i druga pitanja od značaja za rad tog tela.
Etički odbor je stalno radno telo Visokog saveta sudstva (u daljem tekstu: Savet).
Sedište Etičkog odbora je u sedištu Saveta.
Etički odbor promoviše etičke principe sadržane u Etičkom kodeksu sudija i Etičkom kodeksu članova Visokog saveta sudstva i prati njihovu primenu, u cilju podizanja svesti sudija, predsednika sudova i članova Saveta o značaju primene etičkih principa i pravila ponašanja u vršenju njihovih dužnosti, javnom delovanju i privatnom životu za podizanje ugleda pravosuđa i jačanje poverenja građana u rad sudija i sudova.
Etički odbor je nadležan da:
- prati poštovanje i primenu odredaba Etičkog kodeksa i Etičkog kodeksa članova Visokog saveta sudstva;
- predlaže Savetu pokretanje postupka za izmene i dopune Etičkog kodeksa sudija i Etičkog kodeksa članova Visokog saveta sudstva, Pravilnika o radu Etičkog odbora i drugih akata Visokog saveta sudstva u vezi sa Etičkim kodeksom;
- daje načelna mišljenja o tome da li je određeno ponašanje sudije u skladu sa Etičkim kodeksom sudija, odnosno da li je ponašanje člana Saveta u skladu sa Etičkim kodeksom članova Visokog saveta sudstva;
- donosi smernice za ponašanje sudija u skladu sa Etičkim kodeksom sudija, odnosno za ponašanje članova Saveta u skladu sa Etičkim kodeksom članova Visokog saveta sudstva;
- odlučuje koji su postupci oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled suda, u smislu člana 30. stav 4. Zakona o sudijama;
- imenuje jednog ili više poverljivih savetnika;
- preduzima aktivnosti u vezi sa edukacijom sudija i članova Saveta, odnosno pripremom programa obuke iz oblasti sudijske etike, učestvuje i prati realizaciju ovih obuka;
- donosi Poslovnik o radu Etičkog odbora;
- obavlja i druge poslove u vezi sa primenom i poštovanjem Etičkog kodeksa sudija i Etičkog kodeksa članova Visokog saveta sudstva.
U vršenju svojih nadležnosti Etički odbor sarađuje sa Savetom, njegovim radnim telima, državnim organima i institucijama i drugim subjektima.
Etički odbor podnosi godišnji izveštaj o svom radu savetu najkasnije do 1. marta tekuće godine za prethodnu godinu i uvek kada savet to zatraži.
Članu Etičkog odbora iz reda sudija umanjuje se priliv predmeta i mesečna norma u sudu u kome vrši funkciju u procentu koji utvrdi Savet.
Član Etičkog odbora iz reda sudija u penziji ima pravo na novčanu naknadu za rad u Etičkom odboru u iznosu koji utvrdi Savet.
Stručno-tehničke i administrativne poslove za potrebe Etičkog odbora obavlja Administrativna kancelarija Saveta.
Na pitanja koja nisu uređena ovim pravilnikom shodno se primenjuju odredbe Poslovnika o radu Visokog saveta sudstva.
Pojmovi koji se u ovom pravilniku koriste u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju muški i ženski prirodni rod.
U ovom pravilniku se pod izrazima:
- "Etički kodeks" smatraju Etički kodeks sudija i Etički kodeks članova Visokog saveta sudstva;
- "ponašanje" smatraju preduzete ili propuštene radnje, postupci i izgovorene i napisane reči.
Sve što je u ovom pravilniku navedeno za sudije primenjuje se i na predsednike sudova i članove Saveta.
ETIČKI ODBOR
Etički odbor ima sedam članova.
Za člana Etičkog odbora može biti imenovan sudija i sudija u penziji.
Etički odbor ima predsednika i zamenika predsednika.
Predsednik i zamenik predsednika Etičkog odbora biraju se iz reda članova Etičkog odbora na period od godinu dana, većinom glasova svih članova Etičkog odbora i mogu biti ponovo birani.
Predsednik Etičkog odbora:
- predstavlja Etički odbor;
- stara se o organizaciji i zakonitosti rada Etičkog odbora;
- saziva sednice, predlaže dnevni red i predsedava sednicama Etičkog odbora;
- stara se o primeni ovog pravilnika;
- potpisuje akte Etičkog odbora;
- predstavlja Etički odbor pred Savetom i drugim organima i institucijama;
- obavlja i druge poslove utvrđene internim aktima Saveta.
Predsednika Etičkog odbora u slučaju odsustva ili sprečenosti zamenjuje zamenik predsednika Etičkog odbora.
Članove Etičkog odbora imenuje Savet.
Za člana Etičkog odbora može biti imenovan sudija ili sudija u penziji koji:
- je obavljao sudijsku funkciju najmanje 15 godina,
- nije disciplinski kažnjen.
Član Etičkog odbora imenuje se na period od tri godine i može biti ponovo imenovan.
Za člana Etičkog odbora ne mogu biti imenovani predsednik suda, član Saveta i član stalnog radnog tela Saveta.
Savet raspisuje javni poziv za imenovanje člana Etičkog odbora.
Prijavu za imenovanje za člana Etičkog odbora podnosi kandidat lično.
U javnom pozivu iz stava 1. ovog člana navode se uslovi koje kandidat za člana Etičkog odbora mora da ispunjava, rok za podnošenje prijave, adresa na koju se podnosi prijava i drugi podaci od značaja za sprovođenje postupka za imenovanje člana Etičkog odbora.
Savet obrazuje Komisiju za sprovođenje postupka za imenovanje člana Etičkog odbora (dalje: Komisija), koju čine tri člana Saveta iz reda sudija.
Komisija utvrđuje da li je prijava podneta u roku, da li je potpuna odnosno da li sadrži sve potrebne podatke i dokaze o ispunjenosti uslova iz javnog poziva i da li je podneta od strane ovlašćenog lica.
Komisija rešenjem odbacuje prijavu koja nije podneta u roku, nije potpuna ili je podneta od strane lica koje za to nije ovlašćeno.
Komisija nakon ispitivanja svih prijava i obavljenog razgovora sa kandidatima formira listu kandidata prema azbučnom redu prezimena kandidata koji ispunjavaju uslove za imenovanje za člana Etičkog odbora i dostavlja je Savetu.
Savet, većinom glasova svojih članova, imenuje članove Etičkog odbora sa liste kandidata koju dostavi komisija iz člana 18. ovog pravilnika.
U slučaju da dva ili više kandidata ispunjavaju iste uslove za imenovanje za člana Etičkog odbora, prednost ima kandidat koji je duže vršio sudijsku funkciju.
Odluku o prestanku dužnosti člana Etičkog odbora donosi Savet.
Članu Etičkog odbora prestaje dužnost iz sledećih razloga:
- istekom mandata na koji je izabran;
- na lični zahtev;
- usled trajnog gubitka radne sposobnosti;
- kada je izabran za predsednika suda, člana Saveta ili člana drugog stalnog radnog tela Saveta;
- kada je razrešen sudijske funkcije;
- razrešenjem.
U slučajevima kada je članu Etičkog odbora istekao mandat, kada je podneo zahtev za prestanak članstva, kada je trajno izgubio radnu sposobnost i kada je razrešen sudijske funkcije Savet svojom odlukom konstatuje da mu je prestala dužnost člana Etičkog odbora.
Član Etičkog odbora razrešava se dužnosti iz sledećih razloga:
- kada dužnost člana Etičkog odbora ne vrši u skladu sa ovim pravilnikom ili je vrši nesavesno.
- kada je pravnosnažno osuđen za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim za vršenje dužnosti člana Etičkog odbora.
Obrazložen predlog za razrešenje dužnosti člana Etičkog odbora mogu podneti predsednik i član Saveta, predsednik i član Etičkog odbora.
Uz predlog iz stava 1. ovog člana prilaže se dokaz o postojanju razloga za razrešenje člana Etičkog odbora.
Savet odbacuje predlog za razrešenje člana Etičkog odbora koji je:
- podnet od strane lica koje za to nije ovlašćeno,
- nejasan, nerazumljiv ili nepotpun.
Savet odlučuje o pokretanju postupka za razrešenje člana Etičkog odbora u roku od 15 dana od dana prijema predloga za njegovo razrešenje.
Odluku o pokretanju postupka za razrešenje Savet donosi kada nađe da dokazi podneti uz predlog za razrešenje ukazuju da član Etičkog odbora svoju dužnost ne vrši u skladu sa ovim pravilnikom ili je vrši nesavesno odnosno da ga kažnjivo delo za koje je pravnosnažno osuđen čini nedostojnim za člana Etičkog odbora.
Savet dostavlja odluku iz stava 2. ovog člana i predlog za razrešenje članu Etičkog odbora protiv kojeg je pokrenut postupak, kao i Etičkom odboru.
Savet je dužan da omogući članu Etičkog odbora protiv koga je pokrenut postupak za razrešenje da se, u roku od osam dana od dana prijema odluke o pokretanju postupka protiv njega, izjasni o navodima iz predloga za njegovo razrešenje u pisanoj formi, a na njegov zahtev i usmeno na sednici Saveta.
Odluku o razrešenju člana Etičkog odbora ili odbijanju predloga za njegovo razrešenje Savet donosi u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka za razrešenje.
NAČIN RADA I ODLUČIVANJA
Etički odbor postupa i donosi odluke povodom inicijalnih akata i na sopstvenu inicijativu.
Etički odbor radi i donosi odluke na sednicama.
Sednice se po pravilu održavaju u sedištu Etičkog odbora, a mogu se održati i dopisnim i elektronskim putem, na način uređen Poslovnikom o radu Etičkog odbora.
Sednice Etičkog odbora su zatvorene za javnost.
Pored članova Etičkog odbora, sednici prisustvuje i zaposleni u Administrativnoj kancelariji Saveta.
Izuzetno, po pozivu Etičkog odbora sednici mogu da prisustvuju i druga lica, koja bi mogla da doprinesu raspravi o predmetu koji je na dnevnom redu sednice.
Svi prisutni su dužni da čuvaju kao tajnu podatke koje su saznali na sednici.
Sednice Etičkog odbora održavaju se po potrebi, a najmanje četiri puta godišnje.
Predsednik Etičkog odbora saziva sednicu i predlaže njen dnevni red, o čemu obaveštava članove Etičkog odbora najkasnije 15 dana pre dana održavanja sednice.
Predsednik Etičkog odbora saziva sednicu na sopstvenu inicijativu ili na obrazloženi predlog najmanje tri člana Etičkog odbora, koja sadrži nacrt dnevnog reda i rok u kojem se predlaže održavanje sednice Etičkog odbora, koji ne može biti kraći od 15 dana od dana podnošenja predloga.
Radom sednice predsedava i rukovodi predsednik Etičkog odbora.
Za punovažan rad sednice Etičkog odbora neophodno je prisustvo najmanje četiri člana.
Predsednik Etičkog odbora otvara sednicu i predlaže dnevni red o kome se glasa.
Etički odbor donosi odluke većinom glasova svih članova.
O sednici Etičkog odbora vodi se zapisnik, koji potpisuju predsednik Etičkog odbora i zapisničar.
Ostala pitanja u vezi sa radom i odlučivanjem na sednicama Etičkog odbora koja nisu uređena ovim pravilnikom, uređuju se Poslovnikom o radu Etičkog odbora.
INICIJALNI AKTI
Inicijativa za načelno mišljenje
Svako može da Etičkom odboru podnese inicijativu za donošenje načelnog mišljenja o tome da li bi određeno ponašanje sudija bilo u skladu sa Etičkim kodeksom (inicijativa za načelno mišljenje).
Inicijativa mora da sadrži opis ponašanja sudije i okolnosti (situaciju) u kojima je ono ispoljeno.
Inicijativa može biti i anonimna.
Predlog u smislu člana 30. Zakona o sudijama
Kada smatraju da su određeni postupci takve prirode da su nespojivi sa sudijskom funkcijom, predsednik suda, Savet i disciplinski organi Saveta mogu staviti predlog Etičkom odboru da u smislu člana 30. Zakona o sudijama utvrdi da li su takvi postupci oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled suda, na osnovu Etičkog kodeksa sudija (predlog u smislu člana 30. Zakona o sudijama).
Predlog u smislu člana 30. Zakona o sudijama sadrži:
- opis postupka sudije;
- razloge iz kojih podnosilac predloga smatra da su navedeni postupci oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled suda;
- ime, prezime, funkciju i potpis podnosioca zahteva.
POSTUPAK PO INICIJALNIM AKTIMA
Inicijalni akti se podnose Savetu u pisanoj formi, u zatvorenoj koverti sa naznakom "za Etički odbor".
Inicijalni akti se zavode u poseban upisnik Saveta, u koji se upisuje i ishod postupka.
Za svaki inicijalni akt se formira poseban predmet (dalje: predmet).
Predmeti se dodeljuju u rad članovima Etičkog odbora prema redosledu propisanim Poslovnikom o radu Etičkog odbora.
Član Etičkog odbora kome je predmet dodeljen u rad postupa kao izvestilac u tom predmetu (dalje: izvestilac).
Po prijemu predmeta u rad, izvestilac ispituje da li postoje razlozi za odbacivanje predloga u smislu člana 30. Zakona o sudijama (član 44.) odnosno da li postoje razlozi iz koji se inicijativa za načelno mišljenje neće uzeti u razmatranje (član 42.).
Pre toga, kada nađe da predlog u smislu člana 30. Zakona o sudijama nije razumljiv ili da ne sadrži sve što je propisano ovim pravilnikom, izvestilac će pozvati podnosioca da ove nedostatke otkloni u roku od osam dana, pod pretnjom odbačaja predloga kao neurednog ili nerazumljivog.
Ukoliko nađe da postoje razlozi za odbacivanje predloga u smislu člana 30. Zakona o sudijama (član 44.), kao i kad podnosilac predloga nije postupio u roku iz stava 2. ovog člana, izvestilac će predložiti Etičkom odboru da donese odluku kojom se predlog u smislu člana 30. Zakona o sudijama odbacuje.
Ukoliko smatra da za to postoje razlozi propisani članom 42. ovog pravilnika, izvestilac će predložiti Etičkom odboru da podnetu inicijativu za načelno mišljenje ne uzme u razmatranje.
Kada nađe da ne postoje razlozi za odbacivanje predloga u smislu člana 30. Zakona o sudijama (član 44.) odnosno da ne postoje razlozi da se inicijativa za načelno mišljenje ne uzme razmatranje (član 42.), izvestilac će na sednici izneti sadržinu inicijalnog akta i ukazati na činjenice i dokumenta od značaja za odluku.
Etički odbor nije istražni organ i nema istražna ovlašćenja.
Etički odbor u postupku po inicijalnim aktima ne utvrđuje činjenice niti proverava činjenične navode iz inicijalnih akata.
Ukoliko je u inicijativi za načelno mišljenje naveden konkretni događaj i ponašanje konkretnog sudije odnosno ukoliko su u predlogu u smislu člana 30. Zakona o sudijama navedeni postupci konkretnog sudije, Etički odbor ne utvrđuje istinitost ovakvih navoda, već razmatra da li bi takvo ponašanje sudija u načelu bilo u skladu sa Etičkim kodeksom.
ODLUKE PO INICIJALNIM AKTIMA
Odluke koje Etički odbor donosi povodom inicijalnih akata su načelne prirode i zasnivaju se na podacima sadržanim u njima.
Odluke povodom inicijative za načelno mišljenje
Etički odbor neće uzeti u razmatranje inicijativu za načelno mišljenje kada nađe:
- da je nerazumljiva;
- da je očigledno da ponašanje sudije opisano u inicijativi nije u skladu sa Etičkim kodeksom;
- da je očigledno da se radi o ponašanju koje nije relevantno za primenu Etičkog kodeksa;
- da postoji ranija odluka Etičkog odbora o istom pitanju.
Ponašanje sudije koje očigledno nije u skladu sa Etičkim kodeksom je ponašanje koje je zakonom propisano kao kažnjivo delo (krivično delo, prekršaj, disciplinski prekršaj ili drugo kažnjivo delo).
O tome da inicijativa za donošenje načelnog mišljenja nije uzeta u razmatranje podnosilac inicijative će se obavestiti dopisom.
Ukoliko prihvati inicijativu za načelno mišljenje, Etički odbor će dati načelno mišljenje koje sadrži:
- apstraktni opis situacije i ponašanje sudije, dat na osnovu situacije i ponašanje sudije navedenih u inicijativi;
- mišljenje da li bi takvo ponašanje bilo u skladu sa Etičkim kodeksom;
- navođenje principa i pravila Etičkog kodeksa koji se odnose na ponašanje sudije u navedenoj situaciji.
Načelno mišljenje ne sadrži lične podatke podnosioca inicijative i sudije, ukoliko su navedeni u inicijativi, kao ni druge podatke iz kojih bi se mogao utvrditi njihov identitet, a članovi Etičkog odbora su dužni da ih čuvaju kao tajnu.
Načelno mišljenje se dostavlja podnosiocu inicijative.
Načelno mišljenje se objavljuje na internet prezentaciji Saveta.
Odluke povodom predloga u smislu člana 30. Zakona o sudijama
Etički odbor će odlukom odbaciti predlog u smislu člana 30. Zakona o sudijama ako je:
- anoniman;
- podnet od strane neovlašćenog lica;
- ne sadrži sve podatke propisane ovim pravilnikom (neuredan);
- nerazumljiv;
- Etički odbor ranije doneo odluku o istom pitanju.
Odluka o odbacivanju predloga u smislu člana 30. Zakona o sudijama se dostavlja podnosiocu.
Ukoliko ne odbaci predlog u smislu člana 30. Zakona o sudijama, Etički odbor će doneti odluku, koja sadrži:
- opis postupka sudije naveden u predlogu;
- konstataciju da li je takav postupak oprečan dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetan po ugled suda;
- principe ili pravila Etičkog kodeksa na osnovu kojih je doneta odluka.
Ukoliko je identitet sudije naveden u predlogu, odluka ne sadrži lične podatke sudije, kao ni druge podatke iz kojih bi se mogao utvrditi njegov identitet i članovi Etičkog odbora su dužni da ga čuvaju kao tajnu.
Odluka se dostavlja podnosiocu predloga.
Odluka kojom se konstatuje da su određeni postupci oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled suda se objavljuje na internet prezentaciji Saveta.
O odlukama iz stava 2. ovog člana se vodi posebna evidencija.
ODLUKE ETIČKOG ODBORA NA SOPSTVENU INICIJATIVU
Etički odbor na sopstvenu inicijativu donosi načelna mišljenja (član 43) i smernice (član 47) kada na osnovu praćenja poštovanja i primene Etičkog kodeksa smatra da je to od značaja za sprečavanje kršenja Etičkog kodeksa, edukaciju sudija i bliže tumačenje odredaba Etičkog kodeksa.
Smernicama Etički odbor ukazuje sudijama na način na koji bi trebalo da se ponašaju u određenim situacijama.
Smernica sadrži:
- apstraktni opis situacije;
- principe i pravila ponašanja navedenih u Etičkom kodeksu koji se odnose na opisanu situaciju;
- način na koji bi sudije trebalo da se ponašaju u opisanoj situaciji u skladu sa navedenim principima i pravilima.
Smernice se objavljuju na internet prezentaciji Saveta.
Postupanje Etičkog odbora kod donošenja smernica i načelnih mišljenja na sopstvenu inicijativu uređuje se Poslovnikom o radu Etičkog odbora.
POVERLJIVI SAVETNIK
Poverljivi savetnik je član Etičkog odbora sa kojim sudije mogu da se posavetuju kada imaju nedoumicu u pogledu primene Etičkog kodeksa u konkretnim situacijama u kojima se nalaze.
Poverljivog savetnika, jednog ili više, imenuje Etički odbor, među svojim članovima.
Savetovanje sa poverljivim savetnikom se obavlja podnošenjem zahteva za poverljivo savetovanje.
Zahtev sadrži: opis činjeničnog stanja (konkretna situacija); nedoumicu u vezi sa primenom Etičkog kodeksa; ime i prezime sudije i sud u kome obavlja funkciju.
Zahtev za poverljivo savetovanje se može podneti usmeno i pisanim putem, u formi pismena ili elektronski.
Putem pismena se zahtev podnosi Savetu u zatvorenoj koverti, sa naznakom "za poverljivog savetnika".
Način podnošenja zahteva usmeno ili pisanim putem u elektronskoj formi, kao i dalja komunikacija podnosioca zahteva i poverljivog savetnika se obavlja na način uređen Poslovnikom o radu Etičkog odbora.
Poverljivi savetnik će podnosiocu zahteva izneti svoje mišljenje o etičkom pitanju povodom koga je zatraženo savetovanje.
Mišljenje poverljivog savetnika predstavlja njegov lični stav i nije obavezujuće za podnosioca zahteva.
Prilikom davanja mišljenja poverljivi savetnik se rukovodi Etičkim kodeksom, usvojenim stavovima Etičkog odbora, kao i relevantnim dokumentima koji se odnose na standarde sudijske etike.
Poverljivi savetnik ne daje mišljenje o etičkom pitanju po kome se vodi postupak pred Etičkim odborom ili disciplinskim organom.
Poverljivi savetnik će svoje mišljenje dati najkasnije u roku od tri dana od dana kada je primio zahtev za poverljivo savetovanje.
Identitet podnosioca zahteva za poverljivo savetovanje i sve podatke u vezi poverljivog savetovanja poverljivi savetnik je dužan da čuva kao tajnu.
JAVNOST RADA
Javnost rada Etičkog odbora obezbeđuje se objavljivanjem saopštenja, izveštaja o radu, načelnih mišljenja, smernica i drugih odluka i akata na internet stranici Saveta, uz poštovanje principa poverljivosti i privatnosti, odnosno odredbi Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Etički odbor vodi evidenciju o svojim načelnim mišljenjima, smernicama i drugim aktima i priprema bilten sa sažetkom njihovog sadržaja, koji se objavljuje na internet stranici Saveta i na drugi način.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Postupci u kojima nije doneta odluka po inicijativama za utvrđivanje kršenja Etičkog kodeksa sudija i Etičkog kodeksa članova Visokog saveta sudstva iz člana 30. Pravilnika o radu Etičkog odbora Visokog saveta sudstva ("Službeni glasnik RS", br. 89/21 i 118/21), sprovešće se po odredbama ovog pravilnika, a podnete inicijative će se smatrati inicijativama za načelno mišljenje iz člana 34. ovog pravilnika.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o radu Etičkog odbora Visokog saveta sudstva ("Službeni glasnik RS", br. 89/21 i 118/21).
Ovaj pravilnik stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".