ZAKLJUČAKO USVAJANJU NACIONALNE POLITIKE UPRAVLJANJA VAZDUŠNIM PROSTOROM("Sl. glasnik RS", br. 69/2022) |
1. Usvaja se Nacionalna politika upravljanja vazdušnim prostorom, koja je sastavni deo ovog zaključka.
2. Stavlja se van snage Zaključak Vlade 05 broj 343-584/2014 od 24. januara 2014. godine.
3. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
NACIONALNA POLITIKA UPRAVLJANJA VAZDUŠNIM PROSTOROM
1. OPŠTE ODREDBE NACIONALNE POLITIKE UPRAVLJANJA VAZDUŠNIM PROSTOROM
Cilj Nacionalne politike upravljanja vazdušnim prostorom (u daljem tekstu: Politika) je uspostavljanje organizovanog, efikasnog i integrisanog planiranja i upravljanja vazdušnim prostorom, kao zajedničkog resursa svih kategorija korisnika tog prostora, sa ciljem da se vazdušni prostor upotrebljava na fleksibilan i transparentan način, uzimajući u obzir potrebe odbrane i obezbeđivanja, zaštite životne sredine i obaveze koje proizlaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora, članstva u međunarodnim vazduhoplovnim organizacijama i međunarodnih standarda i preporučene prakse.
Politika utvrđuje principe i ciljeve za dostizanje efikasnog i efektivnog sistema upravljanja vazdušnim prostorom u skladu sa Multilateralnim sporazumom između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999. godine) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja (u daljem tekstu: ESAA sporazum), čime je uspostavljen pravni osnov za transpoziciju regulative Jedinstvenog evropskog neba (Single European Sky-SES) u pravni sistem Republike Srbije.
1.2. Propisi i dokumenti u oblasti upravljanja vazdušnim prostorom
1) Zakon o vazdušnom saobraćaju ("Službeni glasnik RS", br. 73/10, 57/11, 93/12, 45/15, 66/15 - dr. zakon, 83/18 i 9/20);
2) ICAO Global ATM Operational Concept (Doc 9854);
3) ICAO European Region Air Navigation Plan (Doc 7754);
4) Glavni plan upravljanja vazdušnim saobraćajem na evropskom nivou (European ATM Master Plan).
1.3. Pojmovi koji se koriste u tekstu
1) bezbednosni nivoi (Safety Levels) predstavljaju razmatranje bezbednosti u određenom kontekstu u odnosu na prihvatljiv ili tolerantan nivo rizika;
2) bezbednosni indikatori (Safety Indicators) predstavljaju merilo postignutog nivoa bezbednosti u vazduhoplovstvu, razlikuju se zavisno od oblasti vazduhoplovstva i povezani su s glavnim komponentama strategije bezbednosti u vazduhoplovstvu;
3) zabranjena zona (Prohibited Zone, P) je deo vazdušnog prostora utvrđenih dimenzija u kome je zabranjeno letenje;
4) Zbornik vazduhoplovnih informacija (Aeronautical Information Publication, AIP) je publikacija koju objavljuje država ili se objavljuje u ime države i koja sadrži vazduhoplovne informacije trajnog karaktera značajne za vazdušnu plovidbu;
5) ICAO (International Civil Aviation Organization) je skraćenica koja označava Međunarodnu organizaciju civilnog vazduhoplovstva osnovanu Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu 1944. godine (Čikaška konvencija);
6) korisnik vazdušnog prostora je vazduhoplov koji leti u vazdušnom prostoru, kao i drugi korisnik koji zahteva korišćenje vazdušnog prostora;
7) oblast informisanja vazduhoplova u letu (Flight Information Region, FIR) je vazdušni prostor određenih dimenzija u kojem se pružaju usluge informisanja vazduhoplova u letu i uzbunjivanja;
8) opasna zona (Danger Zone, D) je deo vazdušnog prostora utvrđenih dimenzija u kome se, u određenim vremenskim intervalima, mogu odvijati aktivnosti opasne po letenje vazduhoplova;
9) prekogranična zona (Cross-Border Area, CBA) je struktura vazdušnog prostora koja se prostire preko nacionalnih granica i/ili granica oblasti informisanja vazduhoplova u letu;
10) privremeno izdvojeni deo vazdušnog prostora (Temporary Segregated Area, TSA) je deo vazdušnog prostora koji je izdvojen na određeno vreme na zahtev određenog korisnika radi njegovog isključivog korišćenja od strane tog korisnika;
11) privremeno rezervisani deo vazdušnog prostora (Temporary Reserved Area, TRA) je deo vazdušnog prostora privremeno rezervisan za određenog korisnika, ali može biti dostupan i drugim korisnicima, po odobrenju jedinice kontrole letenja;
12) struktura vazdušnog prostora predstavlja deo vazdušnog prostora posebno oblikovanog da osigura bezbedne i optimalne operacije vazduhoplova;
13) upravljanje vazdušnim saobraćajem (Air Traffic Management, ATM) je skup funkcija u vazduhoplovu i na zemlji (usluge u vazdušnom saobraćaju, upravljanje vazdušnim prostorom i upravljanje protokom vazdušnog saobraćaja) kojima se omogućava bezbedno i efikasno kretanje vazduhoplova tokom svih faza operacija vazduhoplova;
14) uslovno zabranjena zona (Restricted Zone, R) je deo vazdušnog prostora utvrđenih dimenzija u kome se na određeno vreme letenje vazduhoplova ograničava i odvija prema unapred određenim uslovima;
15) funkcionalni blok vazdušnog prostora (Functional Airspace Block, FAB) je blok vazdušnog prostora zasnovan na operativnim zahtevima koji se uspostavlja bez obzira na državne granice, u kome su pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i funkcije u vezi sa njima optimizirane i/ili integrisane.
Politika se zasniva na sledećim principima:
1) uspostavljanje modernog sistema upravljanja vazdušnim prostorom zasniva se na potrebi za održavanjem i unapređenjem propisanog nivoa bezbednosti vazdušnog saobraćaja, a sve promene vazdušnog prostora vrše se u skladu sa definisanim procesom promena i bezbednosno-regulatornim zahtevima, uz primenu novih tehnologija.
2) konsultacije sa korisnicima vazdušnog prostora, pružaocima usluga i ostalim relevantnim organizacijama se vrše pod okriljem Nacionalnog vazduhoplovnog komiteta (u daljem tekstu: Komitet) sa ciljem obezbeđivanja konsenzusa, kad god je to moguće, pre vršenja promene planirane organizacije ili oblikovanja vazdušnog prostora.
Za potrebe planiranja vazdušnog prostora, Komitet uzima u obzir civilne i vojne operativne potrebe, nepristrasno i bez davanja prioriteta bilo kojoj interesnoj strani, kako bi se kroz konsultacije obezbedilo ravnomerno uvažavanje interesa svih korisnika.
3) usaglašenost nacionalne politike i planiranja vazdušnog prostora sa nacionalnim i međunarodnim planovima i programima, standardima i preporučenom praksom, obezbeđuje se kroz komunikaciju i saradnju na regionalnom i evropskom nivou sa relevantnim međunarodnim organizacijama;
4) prilikom planiranja promena u vazdušnom prostoru, Komitet obavlja konsultacije kad je to moguće u cilju ublažavanja uticaja koji promena ima na životnu sredinu i zdravlje stanovništva, sa stanovišta emisije štetnih gasova i buke, kao i zaštite divljih vrsta i staništa, posebno u zaštićenim područjima, odnosno u oblastima sa osetljivom faunom, koje su objavljene u AIP-u.
3.1. Unapređenje nivoa bezbednosti vazdušnog saobraćaja
Ostvarenje ovog cilja postiže se kroz efikasno funkcionisanje upravljanja vazdušnim prostorom na regulatornom, nadzornom i operativno-tehničkom nivou.
Na regulatornom nivou, zakon i podzakonski akti koji uređuju nadležnosti i odgovornosti svih učesnika, definisane procedure, prihvatljivi nivoi bezbednosti i bezbednosni indikatori stvaraju transparentan regulatorni okvir za unapređenje bezbednosti.
Na nadzornom nivou, kroz sprovođenje inspekcijskog nadzora i provera, vrši se nadzor nad sprovođenjem propisa i prate se ostvareni nivo bezbednosti i indikatori bezbednosti.
Na operativno-tehničkom nivou, unapređena civilno-vojna saradnja kroz koncept fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora povećava transparentnost i efikasnost korišćenja vazdušnog prostora.
3.2. Povećanje kapaciteta vazdušnog prostora u skladu sa predviđenim porastom saobraćaja
Povećanje kapaciteta vazdušnog prostora ostvaruje se kroz:
1) povećanje opcija za planiranje ruta korisnika;
2) stvaranje fleksibilnih i dinamičkih struktura vazdušnog prostora u skladu sa zahtevima korisnika;
3) primenu sistemskih alata podrške kontrolorima letenja u cilju optimizacije sektorskih kapaciteta pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi;
4) razvoj struktura vazdušnog prostora (CBA) nezavisno od granica oblasti informisanja vazduhoplova u letu.
3.3. Unapređenje zaštite životne sredine
Ostvarenje ovog cilja postiže se smanjenjem uticaja emisije štetnih gasova i buke, kao i zaštite divljih vrsta i staništa, posebno u zaštićenim područjima, odnosno u oblastima sa osetljivom faunom, koje su objavljene u AIP-u, kroz primenu direktnih ruta vazdušnog saobraćaja i optimalnih vertikalnih profila leta vazduhoplova.
3.4. Povećanje efikasnosti i ekonomičnosti
Povećanje efikasnosti upravljanja vazdušnim prostorom na strateškom, pre-taktičkom i taktičkom nivou, kroz implementaciju fleksibilnih i dinamičkih struktura vazdušnog prostora i odgovarajućih procedura koordinacije prilikom upravljanja vazdušnim prostorom, uz stalna unapređenja sistema u skladu sa zahtevima korisnika, obezbeđuje povećanje ekonomičnosti odvijanja vazdušnog saobraćaja tj. smanjenje troškova korisnika kroz direktne uštede u potrošnji goriva, smanjenju emisije štetnih gasova i vremenu trajanja leta.
3.5. Unapređenje zaštite vazdušnog prostora
Ostvarenje ovog cilja postiže se kroz definisanje odgovarajućih struktura vazdušnog prostora, poslova zaštite (posebno u slučaju terorističke pretnje iz vazduha), primenu uređaja, sistema i procedura za civilno-vojnu koordinaciju i razmenu podataka za potrebe zaštite vazdušnog prostora.
4. UPRAVLJANJE VAZDUŠNIM PROSTOROM
Upravljanje vazdušnim prostorom (ASM) je funkcija planiranja kojom se obezbeđuje efikasno korišćenje vazdušnog prostora preko dinamičke raspodele vremena korišćenja vazdušnog prostora između različitih kategorija korisnika, prema iskazanim potrebama korisnika.
Fleksibilno korišćenje vazdušnog prostora (FUA) je koncept kojim se vazdušni prostor posmatra kao nedeljiva celina i svakodnevno prilagođava potrebama korisnika vazdušnog prostora. Koncept fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora obezbeđuje postizanje efikasnog korišćenja vazdušnog prostora od strane svih korisnika, zasnovanog na potrebama i korišćenju u određenom vremenskom periodu, i organizuje se na strateškom, pre-taktičkom i taktičkom nivou upravljanja vazdušnim prostorom.
U okviru združenog civilno-vojnog procesa na strateškom nivou upravljanja vazdušnim prostorom izrađuje se politika i obavlja se neophodno strateško planiranje, pri čemu se uzimaju u obzir zahtevi domaćih i stranih korisnika vazdušnog prostora i pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi. Upravljanje vazdušnim prostorom na strateškom nivou obavlja se preko Komiteta.
Pre-taktički nivo upravljanja vazdušnim prostorom obuhvata obradu zahteva korisnika, alokaciju vazdušnog prostora i objavljivanje podataka o alokaciji za sve zainteresovane korisnike. Poslovi na pre-taktičkom nivou upravljanja vazdušnim prostorom obavljaju se u jedinici za upravljanje vazdušnim prostorom.
Taktički nivo upravljanja vazdušnim prostorom podrazumeva aktiviranje i deaktiviranje alociranog vazdušnog prostora koji je prethodno alocirala jedinica za upravljanje vazdušnim prostorom u realnom vremenu. Poslovi na taktičkom nivou upravljanja vazdušnim prostorom obavljaju se u jedinicama pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi u saradnji sa jedinicom za upravljanje vazdušnim prostorom.
Organizacija vazdušnog prostora obuhvata podelu vazdušnog prostora na klase, projektovanje mreže ruta vazdušnog saobraćaja i njihovo usklađivanje, uspostavljanje funkcionalnih blokova vazdušnog prostora, određivanje vertikalnih i horizontalnih granica vazdušnog prostora koje su u nadležnosti jedinica kontrole letenja, izrađivanje procedura za instrumentalno letenje, kao i druge poslove kojima se organizuje vazdušni prostor.
Razvoj i oblikovanje struktura vazdušnog prostora obuhvata utvrđivanje privremeno rezervisanih i privremeno izdvojenih delova vazdušnog prostora, prekograničnih zona, uslovnih ruta, zabranjenih zona, uslovno zabranjenih zona, opasnih zona, kao i druge poslove razvoja i oblikovanja struktura vazdušnog prostora.
4.2. Osnovni zahtevi za upravljanje vazdušnim prostorom
Za obezbeđenje fleksibilnosti i dinamičnosti u upravljanju vazdušnim prostorom primenjuju se sledeći principi:
1) civilno-vojna koordinacija se uspostavlja na strateškom, pre-taktičkom i taktičkom nivou upravljanja vazdušnim prostorom, kroz odgovarajuću organizaciju, ugovore i procedure u cilju unapređenja bezbednosti, povećanja kapaciteta vazdušnog prostora i unapređenja efikasnosti letenja;
2) usklađenost između funkcije upravljanja vazdušnim prostorom, funkcije upravljanja protokom vazdušnog saobraćaja i pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju se uspostavlja na strateškom, pre-taktičkom i taktičkom nivou upravljanja vazdušnim prostorom, u cilju obezbeđenja efikasnog planiranja, alokacije i korišćenja vazdušnog prostora;
3) korisnicima vazdušnog prostora se obezbeđuje dinamički izbor ruta i profila leta kroz proces upravljanja vazdušnim prostorom;
4) kada uslovi nalažu izdvajanje vazdušnog prostora, horizontalne i vertikalne granice tog prostora, kao i vreme aktiviranja, treba da obezbede minimalan uticaj na ostali saobraćaj;
5) rezervacija vazdušnog prostora za isključivo ili prioritetno korišćenje od strane jedne kategorije korisnika je privremenog karaktera, alocira se samo tokom ograničenih vremenskih perioda u vremenu kada se planira njeno korišćenje i ukida se čim prestane aktivnost koja je uzrokovala njeno uspostavljanje. Upravljanje vazdušnim prostorom treba da omogući ispunjavanje neplaniranih zahteva za korišćenje vazdušnog prostora po potrebi;
6) efikasna i dosledna primena koncepta fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora preko nacionalnih granica i/ili granica oblasti informisanja vazduhoplova u letu postiže se kroz saradnju sa susednim državama;
7) korišćenje vazdušnog prostora se prati u cilju rešavanja konflikata zahteva korisnika vazdušnog prostora i smanjenja ograničenja u planiranju letenja;
8) fiksna rutna mreža primenjuje se samo u cilju održavanja kapaciteta ili izbegavanja oblasti kojima je pristup limitiran ili u kojima postoje aktivnosti opasne za izvršenje letenja;
9) organizacija vazdušnog prostora treba da omogući različite aktivnosti i obavljanje civilnog i vojnog saobraćaja, kao i različite vrste i nivoe usluga u vazdušnom saobraćaju;
10) organizacija vazdušnog prostora treba da omogući nesmetano pružanje usluga i mogućnost obavljanja letova na optimalnim i dinamičkim trajektorijama leta bez restrikcija i kašnjenja;
11) unapređenje struktura vazdušnog prostora treba da omogući razvoj opšte avijacije;
12) fleksibilnost u okviru organizacije vazdušnog prostora mora biti razmatrana prilikom redovnog strateškog planiranja, u skladu sa prioritetima i zahtevima svih kategorija korisnika;
13) prilikom stalnog razvoja struktura i organizacije vazdušnog prostora na bezbedan i efikasan način, potrebno je uzeti u obzir bezbedno obavljanje operacija bespilotnih vazduhoplova uz konsultacije sa predstavnicima vazduhoplovne industrije, kao i u odnosu na očuvanje divljih vrsta, posebno u zaštićenim područjima, odnosno u oblastima sa osetljivom faunom, koje su objavljene u AIP-u.
5. UČESNICI U UPRAVLJANJU VAZDUŠNIM PROSTOROM
Obaveze učesnika u upravljanju vazdušnim prostorom definisane su u skladu sa sledećim:
1. Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja:
1) predlaže Vladi nacionalne propise koji se odnose na upravljanje vazdušnim prostorom;
2) predlaže Vladi koncept fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora;
3) učestvuje u definisanju strateškog, pre-taktičkog i taktičkog nivoa upravljanja vazdušnim prostorom;
4) predlaže Vladi sastav i način rada Komiteta;
2. Ministarstvo nadležno za poslove odbrane:
1) učestvuje u definisanju strateškog, pre-taktičkog i taktičkog nivoa upravljanja vazdušnim prostorom;
2) učestvuje u radu Komiteta;
3) daje saglasnost na predlog zabranjenih, uslovno zabranjenih i opasnih zona;
4) daje saglasnost na predlog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja na nacionalne propise koji se odnose na upravljanje vazdušnim prostorom;
5) zaključuje ugovor o civilno-vojnoj koordinaciji sa pružaocem usluga u vazdušnoj plovidbi kojim se formira jedinica za upravljanje vazdušnim prostorom i uspostavljaju postupci za civilno-vojnu koordinaciju i obezbeđenje interoperabilnosti sistema za komunikaciju i razmenu podataka;
6) uspostavlja sistem zaštite VaP i propisuje uslove pod kojima se on uspostavlja;
7) u saradnji sa ministarstvom nadležnim za unutrašnje poslove propisuje procedure za postupanje, kao i obaveze nadležnih organa u slučaju terorističkih pretnji iz VaP.
3. Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove:
1) daje saglasnost na predlog zabranjenih, uslovno zabranjenih i opasnih zona;
2) učestvuje u radu Komiteta.
4. Ministarstvo nadležno za spoljne poslove:
1) učestvuje u radu Komiteta.
5. Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine:
1) učestvuje u radu Komiteta;
2) nadležni zavod za zaštitu prirode propisuje uslove zaštite prirode u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prirode, za radove i aktivnosti koji se obavljaju u prirodi, a posebno u zoni zaštićenih područja u Republici Srbiji.
6. Nacionalni vazduhoplovni komitet, kao povremeno radno telo Vlade:
1) priprema nacionalnu politiku upravljanja vazdušnim prostorom i predlaže usklađivanje navedene politike sa politikama susednih država, u cilju usklađivanja struktura vazdušnog prostora preko nacionalnih granica i/ili granica oblasti informisanja vazduhoplova u letu (FIR);
2) u slučaju da strukture vazdušnog prostora imaju značajan uticaj na prekogranični saobraćaj i/ili saobraćaj preko FIR granica, predlaže saradnju i koordinaciju sa susednim državama u cilju omogućavanja optimalnog korišćenja vazdušnog prostora za sve korisnike;
3) redovno razmatra potrebe korisnika vazdušnog prostora;
4) predlaže uspostavljanje prekograničnog vazdušnog prostora sa susednim državama kada to zahtevaju tokovi vazdušnog saobraćaja i aktivnosti korisnika;
5) predlaže usaglašena pravila prioriteta i procedure za alokaciju vazdušnog prostora na ASM nivoima 2 i 3;
6) predlaže izmenu opasnih (D) i uslovno zabranjenih (R) zona u privremeno alociran vazdušni prostor (privremeno izdvojen deo vazdušnog prostora - TRA i privremeno rezervisan deo vazdušnog prostora - TSA), ukoliko je potrebno i izvodljivo;
7) predlaže strukture vazdušnog prostora i procedure radi ponude višestrukih mogućnosti u pogledu rezervisanja vazdušnog prostora i rutnih opcija;
8) predlaže kriterijume i procedure za formiranje i korišćenje promenjivih horizontalnih i vertikalnih granica vazdušnog prostora, potrebnih za omogućavanje različitih varijacija putanja leta;
9) procenjuje aktivnosti koje zahtevaju izdvajanje ili rezervaciju vazdušnog prostora;
10) predlaže specifične uslove prema kojima su za razdvajanje između civilnih i vojnih letova odgovorne jedinice za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju ili nadležne vojne jedinice;
11) predlaže uspostavljanje jedinstvenog zajedničkog skupa standarda za razdvajanje između civilnih i vojnih letova za prekogranične aktivnosti sa susednim državama;
12) uspostavlja mehanizme za konsultacije između članova Komiteta i svih relevantnih saradnika i organizacija, kako bi se obezbedilo da zahtevi korisnika budu odgovarajuće razmatrani;
13) procenjuje efektivnost procedura upravljanja vazdušnim prostorom i učinak fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora;
14) preispituje nacionalni vazdušni prostor i mrežu ruta za potrebe planiranja fleksibilnih struktura vazdušnog prostora i procedura za njihovo korišćenje;
15) analizira podatke o zahtevima, alokaciji i stvarnom korišćenju struktura vazdušnog prostora za potrebe dalje analize i planiranja.
7. Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije:
1) obavlja proveru i inspekcijski nadzor nad sprovođenjem Zakona o vazdušnom saobraćaju, podzakonskih akata, međunarodnih akata i prihvaćenih domaćih i međunarodnih standarda i preporučene prakse u domenu upravljanja vazdušnim prostorom;
2) koordinira bezbednosnu procenu promena u strukturama vazdušnog prostora za čije donošenje su nadležni organi Republike Srbije;
3) daje saglasnost na vertikalne i horizontalne granice vazdušnog prostora u oblasti nadležnosti jedinica kontrole letenja koje utvrđuje pružalac usluga kontrole letenja;
4) određuje zabranjene, uslovno zabranjene i opasne zone;
5) odobrava mrežu ruta vazdušnog saobraćaja u Republici Srbiji;
6) učestvuje u radu Komiteta.
8. Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi:
1) učestvuje u upravljanju vazdušnim prostorom na pre-taktičkom i taktičkom nivou kroz obezbeđenje eksperata, prostorija i tehničko-tehnološke podrške (oprema i veze komunikacije) neophodne za funkcionisanje jedinice za upravljanje vazdušnim prostorom;
2) usklađuje mrežu ruta vazdušnog saobraćaja u Republici Srbiji;
3) utvrđuje vertikalne i horizontalne granice vazdušnog prostora u oblasti nadležnosti jedinica kontrole letenja;
4) izrađuje procedure za instrumentalno letenje;
5) prikuplja statističke podatke korišćenja fleksibilnih struktura vazdušnog prostora.
9. Jedinica za upravljanje vazdušnim prostorom (AMC jedinica):
1) upravlja vazdušnim prostorom na pre-taktičkom nivou i učestvuje u upravljanju na taktičkom nivou objavljivanjem plana korišćenja vazdušnog prostora.
10. Vojni i civilni korisnici vazdušnog prostora:
1) planiraju i koriste vazdušni prostor u skladu sa procedurama fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora.
6. UTVRĐIVANJE I AŽURIRANJE POLITIKE
Nacionalna politika upravljanja vazdušnim prostorom se preispituje u skladu sa potrebama, a najmanje jednom u tri godine.
Predloge izmena i dopuna, zajedno sa odgovarajućim obrazloženjem, Vladi dostavlja ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.