PRAVILNIKO NOVČANIM KAZNAMA("Sl. glasnik RS", br. 77/2022) |
Komisija za hartije od vrednosti, u skladu sa članom 374. stav 1. tačka 4) Zakona o tržištu kapitala, usred utvrđenih nezakonitosti ili nepravilnosti izriče novčanu kaznu kao administrativnu sankciju.
Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi za izricanje novčanih kazni i metodologija izračunavanja novčanih kazni.
Izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) Komisija je Komisija za hartije od vrednosti;
2) Zakon je Zakon o tržištu kapitala ("Službeni glasnik RS", broj 129/21).
Rešenje o izricanju novčane kazne
Kada Komisija utvrdi kršenje odredbi zakona za koje je u skladu sa čl. 406-411. Zakona predviđeno izricanje novčane kazne, donosi rešenje kojim se utvrđuje visina novčane kazne, rok i način plaćanja.
Rešenjem iz stava 1. ovog člana subjektu nadzora može biti izrečena i druga administrativna mera ili sankcija u skladu sa Zakonom.
Za kršenje odredbi Zakona za koje je u skladu sa čl. 406. i 407. Zakona propisano izricanje novčane kazne, kazna se izriče:
1) za pravno lice u rasponu od 10.000 do 15% ukupnog godišnjeg prometa pravnog lica prema poslednjim raspoloživim izveštajima koje je odobrila uprava, dok se za pravno lice koje je matično društvo ili zavisno društvo matičnog društva koje je u obavezi da pripremi konsolidovane finansijske izveštaje u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, ukupni godišnji promet je ukupni godišnji promet, ili odgovarajući vid prihoda u skladu sa aktima kojima se uređuje računovodstvo, prema poslednjim raspoloživim konsolidovanim izveštajima koje je odobrila uprava krajnjeg matičnog društva;
2) za fizička lica u rasponu od jedne do dvanaest zarada koje je fizičko lice primilo u periodu od dvanaest meseci pre dana donošenja rešenja.
Ukoliko se utvrdi stečena dobit ili izbegnuti gubitak, maksimalna novčana kazna može biti do iznosa trostruke vrednosti stečene dobiti ili izbegnutog gubitka.
Za kršenje odredbi Zakona za koje je u skladu sa čl. 408. i 409. Zakona propisano izricanje novčane kazne, kazna se izriče:
1) za pravno lice do 10% prihoda ostvarenog u prethodnoj poslovnoj godini, a ako je povredu učinilo matično ili zavisno društvo matičnog društva koje je obavezno da sastavi konsolidovani godišnji obračun, novčana kazna iz stava 1. ovog člana se određuje prema poslednjem usvojenom konsolidovanom godišnjem izveštaju;
2) za fizičko lice do iznosa od dvanaest prosečnih zarada koje je to lice ostvarilo u poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kom se izriče kazna.
Za kršenje odredbi Zakona za koje je u skladu sa čl. 410. i 411. Zakona propisano izricanje novčane kazne, kazna se izriče:
1) za pravno lice u rasponu od 10.000 do 3.000.000 dinara;
2) za fizičko lice u rasponu od 2.000 do 200.000 dinara.
Visina novčane kazne unutar Zakonom propisanog minimuma i maksimuma određuje se u zavisnosti od procene težine utvrđene nezakonitosti.
Utvrđene nezakonitosti se grupišu u pet kategorija i to od izuzetno visoke, koja se smatra najtežom do niske, koje se smatra najlakšom.
Način obračuna i određivanja visine pojedinačne novčane kazne u svakom konkretnom slučaju vrši se u skladu sa internom metodologijom koju donosi Komisija.
Komisija prilikom procene težine utvrđene nezakonitosti uzima u obzir i sledeće kriterijume:
1) da li je usled radnje ili propuštanja neko drugo lice pretrpelo gubitak ili bilo u riziku da pretrpi gubitak ili se radi o kršenju odredbe koja se odnosi na opšte poštovanje propisa na tržištu;
2) dužina i učestalost radnje ili propuštanja koje čine nezakonitost;
3) postupanje lica nakon nezakonitosti, kao na primer da li je učesnik sam prijavio nezakonitost, nivo njegove saradnje u postupku pred Komisijom, postupci koje je preduzeo da se ispravi nezakonitost, da li je spreman da obešteti oštećenog;
4) težina utvrđivanja postojanja nezakonitosti, odnosno da li je to lice pokušalo svesno da sakrije nezakonitost;
5) prethodno ponašanje, odnosno da li je lice i ranije činilo slične postupke, da li je vođen postupak u vezi sa tim i izrečena neka mera za slično ponašanje;
6) ukoliko je nezakonitost posledica delovanja više lica u dogovoru, koja je uloga tog lica bila u donošenju takve odluke.
Kod izricanja novčane kazne pored navedenih kriterijuma Komisija uzima u obzir i druge relevantne okolnosti slučaja koje bi se mogle tretirati kao olakšavajuće ili otežavajuće pa time dovesti do blažeg ili strožeg kažnjavanja.
Oslobođenje od plaćanja novčane kazne
Kada utvrdi da je neko lice postupalo nezakonito, ali da ta nezakonitost nije većeg značaja ili obima ili je lice ispravilo nezakonitost pre izricanja mere od strane Komisije, a da je ta nezakonitost ocenjena kao niskog značaja, Komisija može osloboditi to lice od plaćanja novčane kazne.
Komisija za hartije od vrednosti ne može osloboditi od plaćanja novčane kazne lica za koja se utvrdi da su prekršila odredbe glave XII Zloupotrebe na tržištu.
Pribavljanje podataka o prihodima ili prometu
Podatke o prihodima, odnosno prometu potrebne za obračunavanje visine novčane kazne za pravno lice, Komisija pribavlja po službenoj dužnosti.
Podatke potrebne za obračunavanje visine novčane kazne za fizičko lice, Komisija pribavlja od samog lica, poslodavca tog lica, banke kod koje to lice ima otvoren račun ili od drugog lica za koje se smatra da poseduje takve podatke.
Ponovna nezakonitost i izricanje novčane kazne
Kada Komisija utvrdi da je neko lice ponovo postupalo nezakonito na isti ili sličan način, kod svakog sledećeg slučaja će izreći veću novčanu kaznu, sve do maksimalne propisane kazne.
Kada je jednom izrečena maksimalna novčana kazna nekom subjektu nadzora, u slučaju ponavljanja iste ili slične nezakonitosti, Komisija može dodatno izreći i druge mere propisane članom 374. Zakona.
Pravosnažno rešenje kojim je Komisija izrekla novčanu kaznu predstavlja izvršnu ispravu.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od dana primene Zakona o tržištu kapitala ("Službeni glasnik RS", broj 129/21).