UREDBA O MREŽNIM PRAVILIMA KOJA SE ODNOSE NA PRIKLJUČENJE NA MREŽU PROIZVODNIH JEDINICA ("Sl. glasnik RS", br. 95/2022)

 

I UVODNE ODREDBE

Predmet

Član 1

Ovom uredbom se uređuju mrežna pravila koja se odnose na priključenje na mrežu proizvodnih jedinica.

Mrežnim pravilima iz stava 1. ovog člana utvrđuju se zahtevi za priključenje elektrana tj. sinhronih proizvodnih modula, proizvodnih modula energetskog parka i proizvodnih modula energetskog parka postavljenih na vodi, na sistem u interkonekciji.

Značenje pojedinih izraza

Član 2

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju sledeće značenje:

1) subjekt označava regulatorno telo, drugo nacionalno telo, operatora sistema ili drugo javno ili privatno telo imenovano u skladu sa propisima;

2) sinhrona zona označava područje koje obuhvataju sinhrono povezani operatori prenosnog sistema (u daljem tekstu: OPS), kao na primer: sinhrona zona kontinentalne Evrope;

3) napon označava razliku električnog potencijala između dve tačke, koja je izmerena kao efektivna vrednost osnovnog harmonika direktne komponente linijskih napona;

4) prividna snaga označava proizvod napona i struje na osnovnoj frekvenciji i kvadratnog korena broja tri u slučaju trofaznih sistema, obično izražena u kilovoltamperima (kVA) ili megavoltamperima (MVA);

5) proizvodna jedinica ili proizvodni modul označava sinhroni modul za proizvodnju električne energije ili modul energetskog parka;

6) elektrana označava objekat kojim se primarna energija pretvara u električnu, a koji se sastoji od najmanje jednog proizvodnog modula priključenog na mrežu preko jednog mesta priključenja;

7) proizvođač označava fizičko ili pravno lice koje poseduje elektranu (koji je vlasnik elektrane);

8) glavna proizvodna oprema označava najmanje jedan glavni deo opreme koji je potreban za pretvaranje energije iz primarnog izvora u električnu energiju;

9) sinhroni modul za proizvodnju električne energije ili sinhroni proizvodni modul označava nedeljiv skup uređaja koji može proizvoditi električnu energiju tako da su frekvencija proizvedenog napona, brzina obrtanja generatora i frekvencija mrežnog napona konstantno srazmerni, tj. u sinhronizmu;

10) dokument modula za proizvodnju električne energije označava dokument koji proizvođač dostavlja nadležnom operatoru sistema za proizvodne module tipa B ili C, kojim se potvrđuje da je usaglašenost proizvodnog modula sa tehničkim uslovima koji su utvrđeni ovom uredbom dokazana i u kome se navode potrebni podaci i izjave, uključujući i izjavu o usaglašenosti;

11) nadležni operator prenosnog sistema označava operatora prenosnog sistema (u daljem tekst: OPS) u čijoj su kontrolnoj oblasti, na bilo kom naponskom nivou, na mrežu priključeni ili će biti priključeni proizvodni modul, objekat kupca, distributivni sistem ili sistem za prenos jednosmernom strujom na visokom naponu (u daljem tekstu: JSVN sistem);

12) mreža označava objekte i opremu koji su zajedno povezani u cilju prenosa ili distribucije električne energije;

13) nadležni operator sistema označava OPS ili operatora distributivnog sistema (u daljem tekstu: ODS) na čiji su sistem priključeni ili će biti priključeni proizvodni modul, objekat kupca, distributivni sistem ili JSVN sistem;

14) akt kojim se odobrava priključenje označava akt nadležnog operatora sistema kojim se uređuju prava i obaveze i odgovarajući tehnički zahtevi za priključenje elektrane, objekta kupca, objekta distributivnog sistema ili JSVN sistema;

15) mesto priključenja označava galvanski spoj kojim je proizvodni modul, objekat kupca, distributivni sistem ili JSVN sistem priključen na prenosni sistem, priobalnu mrežu, distributivni sistem, uključujući zatvorene distributivne sisteme ili JSVN sistem, kako je utvrđeno u aktu kojim se odobrava priključenje;

16) maksimalni kapacitet ili Pmax označava najveću trajnu aktivnu snagu koju može proizvesti proizvodni modul, umanjenu za svu potrošnju koja je isključivo povezana sa održavanjem pogona tog modula i ne predaje se u mrežu kako je određeno u aktu kojim se odobrava priključenje ili kako je dogovoreno između nadležnog operatora sistema i proizvođača;

17) modul energetskog parka označava modul ili skup modula za proizvodnju električne energije koji je asinhrono priključen na mrežu ili povezan preko uređaja energetske elektronike i ima jedno mesto priključenja na prenosni sistem, distributivni sistem, uključujući zatvoreni distributivni sistem ili JSVN sistem;

18) sinhroni kompenzacioni rad označava rad naizmeničnog generatora bez primarnog pokretača za dinamičku regulaciju napona proizvodnjom ili apsorpcijom (povlačenjem) reaktivne snage;

19) aktivna snaga označava realnu komponentu prividne snage na osnovnoj frekvenciji, izražava se u vatima (W) ili skraćenicama poput kilovata (kW) ili megavata (MW);

20) pumpno-akumulaciona hidroelektrana označava hidroelektranu u kojoj se voda može podići pumpama i akumulirati (uskladištiti) kako bi se upotrebila za proizvodnju električne energije;

21) frekvencija označava električnu frekvenciju sistema izraženu u hercima (Hz), koja se može izmeriti u svim delovima sinhrone zone uz pretpostavku da je njena vrednost konstantna unutar vremenskog intervala u sekundama i samo s malim razlikama između različitih mesta merenja. Njena nazivna vrednost je 50 Hz;

22) statizam označava koeficijent promene frekvencije u stacionarnom stanju i rezultujuće promene izlazne aktivne snage u stacionarnom stanju izražen u procentima. Promena frekvencije izražava se kao koeficijent u odnosu na nazivnu frekvenciju, a promena aktivne snage kao koeficijent u odnosu na maksimalnu snagu ili stvarnu aktivnu snagu u trenutku dostizanja odgovarajućeg praga;

23) minimalni regulacioni nivo označava najmanju aktivnu snagu, koja je definisana aktom kojim se odobrava priključenje ili dogovorom nadležnog operatora sistema i proizvođača, do koje proizvodni modul može da reguliše aktivnu snagu;

24) zadata vrednost označava željenu vrednost za svaki parametar koji se obično upotrebljava u regulacionim planovima;

25) nalog označava svaki nalog koji operator sistema, u okviru svojih ovlašćenja, izda proizvođaču, vlasniku objekta kupca, ODS ili vlasniku JSVN sistema radi preduzimanja neke mere;

26) prolazni kvar označava kvar koji je uspešno odstranjen u skladu sa kriterijumima planiranja operatora sistema;

27) reaktivna snaga označava imaginarnu komponentu prividne snage na osnovnoj frekvenciji, obično se izražava u kilovarima (kVAr) ili megavarima (MVAr);

28) prolazak kroz kvar označava sposobnost električnih uređaja da ostanu priključeni na mrežu i rade tokom perioda niskog napona u mestu priključenja izazvanih prolaznim kvarovima;

29) naizmenični generator označava uređaj koji pretvara mehaničku energiju u električnu energiju pomoću obrtnog magnetnog polja;

30) električna struja označava usmereno kretanje naelektrisanih čestica, koja se meri efektivnom vrednošću osnovnog harmonika direktne komponente fazne struje;

31) stator označava deo obrtnog postrojenja koji obuhvata stacionarne magnetne delove sa njihovim pripadajućim namotajima;

32) inercija postrojenja označava svojstvo obrtnog krutog tela, poput rotora naizmeničnog generatora, da zadrži svoje stanje ravnomernog rotacionog kretanja i moment impulsa ako se ne primeni spoljni moment;

33) sintetička inercija označava mogućnost modula energetskog parka ili JSVN sistema da zameni efekat inercije sinhronog proizvodnog modula na propisanom nivou radnog učinka;

34) regulacija frekvencije označava sposobnost proizvodnog modula ili JSVN sistema da prilagodi svoju izlaznu aktivnu snagu kao odgovor na izmereno odstupanje frekvencije sistema od zadate vrednosti, radi održavanja stabilne frekvencije sistema;

35) frekventno osetljiv režim rada označava režim rada proizvodnog modula ili JSVN sistema u kojem se izlazna aktivna snaga menja kao odziv na promenu frekvencije sistema tako da pomaže vraćanju na željenu vrednost frekvencije;

36) frekventno ograničen osetljiv režim rada - nadfrekventni ili FOORR-N (u daljem tekstu: FOORR-N) označava režim rada proizvodnog modula ili JSVN sistema koji će rezultovati smanjenjem izlazne aktivne snage kao odziv na promenu frekvencije sistema iznad određene vrednosti;

37) frekventno ograničen osetljiv režim rada - podfrekventni ili FOORR -P (u daljem tekstu: FOORR-P) označava režim rada proizvodnog modula ili JSVN sistema koji će rezultovati povećanjem izlazne aktivne snage kao odziv na promenu frekvencije sistema ispod određene vrednosti;

38) mrtva zona frekventnog odziva označava interval koji se namerno upotrebljava za deaktiviranje regulacije frekvencije;

39) neosetljivost frekventnog odziva označava svojstveno obeležje regulacionog sistema koje se određuje kao najmanja veličina promene frekvencije ili ulaznog signala koja izaziva promenu izlazne snage ili izlaznog signala;

40) pogonski dijagram označava dijagram kojim se opisuje sposobnost proizvodnje reaktivne snage proizvodnog modula u uslovima promenljive aktivne snage u mestu priključenja;

41) statička stabilnost ili stabilnost u stacionarnom stanju označava sposobnost mreže ili sinhronog proizvodnog modula da ponovo uspostavi i održava stabilan rad nakon malog poremećaja;

42) ostrvski rad označava nezavisan rad celokupne mreže ili dela mreže izdvojene, odnosno izdvojenog zbog isključenja sa sistema u interkonekciji, sa najmanje jednim proizvodnim modulom ili jednim JSVN sistemom koji predaje snagu toj mreži i reguliše frekvenciju i napon;

43) rad na sopstvenoj potrošnji označava pogon kojim se obezbeđuje da elektrane mogu nastaviti sa napajanjem svoje unutrašnje potrošnje u slučaju kvara u mreži koji uzrokuje ispad proizvodnog modula sa mreže i njihov prelazak na svoja pomoćna napajanja;

44) sposobnost pokretanja rada iz beznaponskog stanja označava sposobnost samostalnog pokretanja proizvodnog modula iz beznaponskog stanja uz pomoć namenskog pomoćnog izvora energije bez spoljnog napajanja električnom energijom;

45) ovlašćeno sertifikaciono telo označava telo za ocenjivanje usaglašenosti opreme i dokumentacije za proizvodni modul imenovano u skladu sa zakonom kojim se uređuju tehnički zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti;

46) sertifikat opreme označava dokument koji izdaje ovlašćeno sertifikaciono telo za opremu koja se upotrebljava u proizvodnom modulu, elementu objekta kupca, distributivnom sistemu, objektu kupca ili JSVN sistemu. Sertifikatom opreme definisane su granice njene valjanosti na nacionalnom ili drugom nivou na kome je određena vrednost izabrana iz raspona koji je dopušten na evropskom nivou. Radi zamene određenih delova postupka utvrđivanja usaglašenosti, sertifikat opreme može obuhvatiti modele potvrđene poređenjem sa rezultatima stvarne provere usaglašenosti;

47) sistem za regulaciju pobude označava regulacioni sistem sa povratnom spregom koji obuhvata sinhronu mašinu i njegov pobudni sistem;

48) karakteristika U-Q/Pmax označava karakteristiku kojom se prikazuje sposobnost proizvodnje reaktivne snage proizvodnog modula ili JSVN pretvaračke stanice u uslovima promenljivog napona u mestu priključenja;

49) minimalni nivo stabilnosti označava najmanju aktivnu snagu, kako je određena u aktu kojim se odobrava priključenje ili kako su se dogovorili nadležni operator sistema i proizvođač na kojoj proizvodni modul može stabilno da radi neograničeno vreme;

50) limiter nadpobude označava regulacioni uređaj u automatskom regulatoru napona koji sprečava preopterećenje rotora naizmeničnog generatora ograničavanjem struje pobude;

51) limiter podpobude označava regulacioni uređaj u automatskom regulatoru napona koji služi za sprečavanje gubitka sinhronizma generatora zbog nedostatka pobude;

52) automatski regulator napona označava neprekidno aktivnu automatsku opremu koja reguliše napon na priključku sinhronog proizvodnog modula poredeći stvarni napon na izvodu sa referentnom vrednošću i regulišući izlaznu veličinu iz sistema za regulaciju pobude;

53) stabilizator elektroenergetskog sistema označava dodatnu mogućnost automatskog regulatora napona sinhronog proizvodnog modula koja služi za prigušivanje oscilacija snage;

54) brza struja kvara označava struju koju injektira modul energetskog parka ili HVDC sistem tokom i nakon odstupanja napona koje uzrokuje električni kvar, kako bi sistemi za zaštitu mreže identifikovali kvar u njegovoj početnoj fazi i tako potpomogli održavanju napona sistema u kasnijoj fazi kvara i ponovnom uspostavljanju napona sistema nakon uklanjanja kvara;

55) faktor snage označava odnos apsolutne vrednosti aktivne snage i prividne snage;

56) nagib označava odnos promene napona, u odnosu na referentni napon od 1 r.j. i promene proizvodnje reaktivne snage od nule do maksimalne reaktivne snage, u odnosu na maksimalnu reaktivnu snagu;

57) sistem priključka mreže na moru/vodi na kopnenu mrežu označava potpunu interkonekciju između mesta priključenja na moru/vodi i kopnenog sistema u mestu priključenja na kopnenu mrežu;

58) mesto priključenja na kopnenu mrežu označava mesto na kome je sistem priključka morske mreže priključen na kopnenu mrežu nadležnog operatora sistema;

59) dokument o postrojenju označava jednostavan, strukturiran dokument koji sadrži informacije o proizvodnom modulu tipa A ili elementu objekta kupca sa mogućnošću upravljanja potrošnjom priključenom ispod 1000 V i kojim se potvrđuje da ispunjava odgovarajuće zahteve;

60) izjava o usaglašenosti označava dokument koji operatoru sistema dostavlja proizvođač, vlasnik objekta kupca, ODS ili vlasnik JSVN sistema, a u kojem se navodi trenutni status usaglašenosti s odgovarajućim specifikacijama i zahtevima;

61) saglasnost za trajno priključenje označava dokument koji nadležni operator sistema izdaje proizvođaču, vlasniku objekta kupca, ODS ili vlasniku JSVN sistema koji poštuje odgovarajuće specifikacije i zahteve, a kojim mu se dopušta da upravlja proizvodnim modulom, odnosno objektom kupca, distributivnim sistemom ili sistemom JSVN služeći se priključkom na mrežu;

62) saglasnost za stavljanje pod napon označava dokument koji nadležni operator sistema izdaje proizvođaču, vlasniku objekta kupca, ODS ili vlasniku JSVN sistema pre stavljanja pod napon njegove interne mreže;

63) saglasnost za privremeno priključenje označava dokument koji nadležni operator sistema izdaje proizvođaču, vlasniku objekta kupca, ODS ili vlasniku JSVN sistema kojim mu se dopušta da na ograničeno vreme upravlja proizvodnim modulom, odnosno objektom kupca, distributivnim sistemom ili sistemom JSVN služeći se priključkom na mrežu i da pokrene provere usaglašenosti kako bi osigurali usaglašenost s odgovarajućim specifikacijama i zahtevima;

64) saglasnost za ograničen pogon označava dokument koji nadležni operator sistema izdaje proizvođaču, vlasniku objekta kupca, ODS ili vlasniku JSVN sistema koji je prethodno imao status za saglasnost za trajno priključenje, ali privremeno ima znatne modifikacije ili smanjenu sposobnost obavljanja funkcija usled koje ne ispunjava odgovarajuće specifikacije i zahteve.

Drugi izrazi koji se upotrebljavaju u ovoj uredbi, a nisu definisani u stavu 1. ovog člana imaju značenje definisano zakonom kojim se uređuje oblast energetike i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Oblast primene

Član 3

Zahtevi za priključenje utvrđeni u ovoj uredbi primenjuju se na nove proizvodne module koje se smatraju važnim u skladu sa članom 5. ove uredbe, osim ako ovom uredbom nije drugačije uređeno.

Nadležni operator sistema ne može odobriti priključenje proizvodnog modula koji ne ispunjava zahteve utvrđene ovom uredbom i koji nije obuhvaćen izuzećem odobrenim od strane Agencije za energetiku Republike Srbije (u daljem tekstu: Agencija), u skladu sa članom 55. ove uredbe. Nadležni operator sistema odluku o odbijanju izuzeća u pisanom obliku treba da dostavi proizvođaču i Agenciji, osim ako Agencija ne odredi drugačije.

Ova uredba se ne primenjuje na:

1) proizvodne module izgrađene u cilju obezbeđivanja rezervnog napajanja, koji rade priključeni na sistem u periodu kraćem od pet minuta u kalendarskom mesecu, dok je sistem u normalnom radnom režimu. Vreme rada tokom održavanja ili testiranja pri puštanju tih proizvodnih modula u pogon, ne ubraja se u petominutno ograničenje;

2) proizvodne module koji nemaju trajno mesto priključenja i operatorima sistema služe kao privremeni izvor napajanja kada je snaga sistema u normalnom radnom režimu delimično ili potpuno neraspoloživa;

3) module za skladištenje energije, osim pumpno-akumulacionih proizvodnih modula u skladu sa članom 6. stav 2. ove uredbe.

Primena na postojeće proizvodne module

Član 4

Postojeći proizvodni moduli ne podležu zahtevima iz ove uredbe, osim u slučaju:

1) kada je proizvodni modul tipa C ili D izmenjen u takvoj meri da se akt kojim se odobrava priključenje mora detaljno preispitati u skladu sa sledećom procedurom:

(1) proizvođači koji nameravaju da modernizuju elektranu ili zamene opremu koja utiče na tehničke mogućnosti proizvodnog modula, moraju unapred dostaviti svoje planove nadležnom operatoru sistema,

(2) ako nadležni operator sistema smatra da je stepen modernizacije ili zamene opreme takav da je potreban novi akt kojim se odobrava priključenje, on o tome treba da obavesti Agenciju i

(3) Agencija odlučuje da li je postojeći akt kojim se odobrava priključenje potrebno izmeniti ili je potreban novi i koji se zahtevi iz ove uredbe primenjuju ili

2) kada Agencija odlučuje da na postojeći proizvodni modul primeni sve ili neke zahteve iz ove uredbe nakon predloga nadležnog OPS u skladu sa st. 3, 4. i 5. ovog člana.

Za potrebe ove uredbe proizvodni modul smatra se postojećim:

1) ako je na dan stupanja na snagu ove uredbe već priključen na mrežu ili

2) je proizvođač zaključio konačni i obavezujući ugovor o kupovini glavne proizvodne opreme u roku utvrđenom članom 63. stav 1. ove uredbe. Proizvođač mora da obavesti nadležnog operatora sistema i nadležnog OPS o zaključenju ugovora u roku utvrđenom članom 63. stav 2. ove uredbe.

U obaveštenju koje proizvođač dostavlja nadležnom operatoru sistema i nadležnom OPS navodi se naročito: naslov ugovora, datum njegovog potpisivanja i datum stupanja na snagu, kao i specifikacija glavne proizvodne opreme koja se gradi, montira ili kupuje.

Agencija u određenim okolnostima može odrediti da li se proizvodni modul smatra postojećim ili novim proizvodnim modulom.

Nakon javnog savetovanja u skladu sa članom 10. ove uredbe i kako bi se razmotrile značajne činjenične promene u okolnostima, poput povećanja zahteva sistema, uključujući priključenje obnovljivih izvora energije, pametne mreže, distribuiranu proizvodnju ili upravljanje potrošnjom, nadležni OPS može predložiti Agenciji da primeni sve ili neke zahteve iz ove uredbe na postojeće proizvodne module, zbog čega se mora sprovesti temeljna i transparentna kvantitativna analiza troškova i koristi u skladu sa čl. 32. i 33. ove uredbe. Analiza mora da ukaže na:

1) troškove nastale usled usaglašavanja sa zahtevima ove uredbe, kada su u pitanju postojeći proizvodni moduli;

2) društveno-ekonomske koristi koje proizlaze iz primene zahteva utvrđenih ovom uredbom i

3) moguće alternativne mere za postizanje zahtevanog radnog učinka.

Pre sprovođenja kvantitativne analize troškova i koristi iz stava 3. ovog člana nadležni OPS mora:

1) sprovesti preliminarnu kvalitativnu uporednu analizu troškova i koristi;

2) pribaviti odobrenje od Agencije.

Agencija odlučuje o primeni zahteva iz ove uredbe na postojeće proizvodne module u roku od šest meseci od prijema izveštaja i preporuke nadležnog OPS, u skladu sa članom 32. stav 4. ove uredbe. Odluka Agencije mora biti objavljena u "Službenom glasniku Republike Srbije".

U okviru procenjivanja primene ove uredbe na postojeće proizvodne module, nadležni OPS uzima u obzir opravdana očekivanja proizvođača.

Nadležni OPS može procenjivati efekte primene nekih ili svih odredbi ove uredbe na postojeće proizvodne module na svake tri godine, u skladu sa zahtevima i procedurom utvrđenom st. od 3. do 5. ovog člana.

Utvrđivanje važnosti

Član 5

Proizvodni moduli moraju ispuniti zahteve ove uredbe u zavisnosti od naponskog nivoa svog mesta priključenja i maksimalne snage u skladu sa kategorijama utvrđenim stavom 2. ovog člana.

Važnim se smatraju proizvodni moduli u okviru sledećih kategorija:

1) mesto priključenja ispod 110 kV i maksimalna snaga 0,8 kW ili veća (tip A);

2) mesto priključenja ispod 110 kV i maksimalna snaga veća ili jednaka od praga koji predloži svaki nadležni OPS u skladu sa postupkom iz stava 3. ovog člana (tip B). Taj prag ne sme biti iznad graničnih vrednosti za proizvodne module tipa B iz Tabele 1 ove uredbe;

3) mesto priključenja ispod 110 kV i maksimalna snaga veća ili jednaka od praga koji je odredio svaki nadležni OPS u skladu sa stavom 3. ovog člana (tip C). Taj prag ne sme biti iznad graničnih vrednosti za proizvodne module tipa C iz Tabele 1 ove uredbe ili

4) mesto priključenja na 110 kV ili više (tip D). Proizvodni modul pripada takođe tipu D ako je njegovo mesto priključenja ispod 110 kV, a maksimalna snaga veća ili jednaka od praga koji je određen u skladu sa stavom 3. ovog člana. Taj prag ne sme biti iznad graničnih vrednosti za proizvodne module tipa D iz Tabele 1 ove uredbe.

Tabela 1

Granične vrednosti za pragove za proizvodne module tipa B, C i D

Sinhrona zona	Granična vrednost za prag maksimalne snage za proizvodne module tipa B	Granična vrednost za prag maksimalne snage za proizvodne module tipa C	Granična vrednost za prag maksimalne snage za proizvodne module tipa D
Kontinentalna Evropa	1 MW	50 MW	75 MW

Predlozi za pragove maksimalne snage za proizvodne module tipa B, C i D podležu odobrenju Agencije. Pri izradi predloga nadležni OPS treba da se uskladi s susednim OPS i ODS i treba da sprovode javno savetovanje u skladu sa članom 10. ove uredbe. Nadležni OPS promenu pragova sme predložiti najranije tri godine nakon prethodnog predloga.

Proizvođači aktivno učestvuju u tom procesu i daju podatke koje zatraži nadležni OPS.

Ako, kao rezultat izmene pragova, proizvodni modul pripadne drugom tipu, pre zahtevanja usaglašenosti sa zahtevima za novi tip primenjuje se procedura u skladu sa članom 4. stav 4. ove uredbe koji se odnosi na postojeće proizvodne module.

Primena na proizvodne module, pumpno-akumulacione proizvodne module, kogeneraciona postrojenja i industrijska postrojenja

Član 6

Pumpno-akumulacionie proizvodni moduli moraju da ispunjavaju sve odgovarajuće zahteve i u generatorskom i u pumpnom režimu rada. Sinhroni kompenzacioni pogon pumpno-akumulacionih proizvodnih modula ne sme biti vremenski ograničen tehničkom izradom proizvodnih modula. Pumpno-akumulacioni proizvodni moduli promenljive brzine moraju da ispunjavaju zahteve koji se primenjuju na sinhrone proizvodne module, kao i one utvrđene članom 20. stav 2. tačka 2) ove uredbe, ako odgovaraju tipu B, C ili D.

Proizvodni moduli koji su instalisani u industrijske mreže, proizvođači, operatori sistema industrijskih postrojenja i nadležni operatori sistema čija je mreža priključena na industrijsku mrežu imaju pravo da ugovore uslove isključenja takvih modula, zajedno sa kritičnim opterećenjima, sa mreže nadležnog operatora sistema, kojima se osiguravaju proizvodni procesi. Ostvarenje tog prava usaglašava se s nadležnim OPS.

Osim za zahteve iz člana 13. st. 2. i 4. ove uredbe ili ako je drugačije uređeno važećim propisima, zahtevi iz ove uredbe u pogledu sposobnosti održavanja konstantne izlazne aktivne snage ili promene izlazne aktivne snage, ne primenjuju se na proizvodne module kogeneracijskih postrojenja ugrađenih u mreže industrijskih postrojenja ako su ispunjeni svi sledeći kriterijumi:

1) glavna namena tih postrojenja je proizvodnja toplote (toplotne energije) za proizvodne procese tog industrijskog postrojenja;

2) proizvodnja toplotne i električne energije neodvojivo je povezana, tj. svaka promena proizvodnje toplotne energije izaziva promenu proizvodnje aktivne snage i obrnuto;

3) proizvodni moduli pripadaju tipu A, B ili C.

Kogeneracijska postrojenja procenjuju se na osnovu njihove maksimalne električne snage.

Regulatorni aspekti

Član 7

Zahtevi za opštu primenu koje utvrđuje nadležni operatori sistema ili OPS u skladu sa ovom uredbom podležu odobrenju Agencije i moraju biti objavljeni.

Za zahteve vezane za specifične slučajeve koje treba da definiše nadležni operator sistema ili OPS na osnovu ove uredbe odobrenje daje Agencija.

Nadležni subjekti treba da:

1) primenjuju principe proporcionalnosti i nediskriminatornosti;

2) obezbede transparentnost;

3) primenjuju princip optimizacije na odnos najveće ukupne efikasnosti i najmanjih ukupnih troškova za sve uključene strane;

4) poštuju odgovornost dodeljenu nadležnim operatorima sistema radi održavanja sigurnosti sistema, uključujući i odgovornost u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike (u daljem tekstu: Zakon);

5) se savetuju sa nadležnim ODS i uzimaju u obzir moguće uticaje na svoj sistem;

6) uzmu u obzir objavljene srpske standarde, a ukoliko takvih standarda nema mogu uzeti u obzir usvojene evropske standarde.

Ako se od nadležnog operatora sistema, nadležnog OPS, proizvođača i/ili ODS zahteva postizanje dogovora, oni treba da nastoje da to učine u roku od šest meseci nakon što jedna strana podnese prvi predlog drugim stranama, a ako se dogovor ne postigne u ovom roku, svaka strana može da zatraži od Agencije da donese odluku u roku od šest meseci od dana podnošenja zahteva.

Agencija donosi odluke o predlozima za uslove ili metodologije u roku od šest meseci od dana prijema takvih zahteva.

Ako nadležni operator sistema ili OPS smatra da je potrebna izmena uslova ili metodologija, kako je propisano i odobreno st. 1. i 2. ovog člana, na predloženu izmenu uslova ili metodologije se primenjuju zahtevi propisani u st. od 3. do 8. ovog člana. Operatori sistema i OPS koji predlažu izmenu uzimaju u obzir opravdana očekivanja (ako postoje), proizvođača, proizvođača opreme i drugih zainteresovanih strana na osnovu prvobitno određenih ili dogovorenih uslova ili metodologija.

Svaka strana koja ima pritužbe na nadležnog operatora sistema ili OPS u vezi sa obavezama tog nadležnog operatora sistema ili OPS, na osnovu ove uredbe može uputiti podnesak Agenciji koja, delujući u skladu sa ovlašćenjima utvrđenim zakonom kojim se uređuje oblast energetike, donosi odluku u roku od dva meseca od dana prijema podneska. Period od dva meseca se može produžiti za još dva meseca ako Agencija zatraži dodatne informacije. Produženi period se može dodatno produžiti uz saglasnost podnosioca podneska. Odluka Agencije je obavezujuća osim ako se ne ukine zbog podneska.

Ako zahteve iz ove uredbe treba da utvrdi nadležni operator sistema koji nije OPS, Agencija može odlučiti da umesto njega OPS bude odgovoran za utvrđivanje odgovarajućih zahteva.

Više operatora prenosnog sistema

Član 8

U slučaju postojanja više operatora prenosnog sistema odredbe ove uredbe se primenjuju na sve operatore prenosnog sistema.

Povraćaj troškova

Član 9

Troškove koje snose operatori sistema, koji podležu propisima o mrežnoj tarifi, a koji proizlaze iz obaveza utvrđenih u ovoj uredbi, procenjuje Agencija. Troškovi koji se procene kao razumni, efikasni i srazmerni vraćaju se u okviru mrežnih tarifa ili drugih odgovarajućih mehanizama.

Ako to zahteva Agencija, operatori sistema iz stava 1. ovog člana, u roku od tri meseca od zahteva Agencije moraju dostaviti informacije potrebne da se olakša procena nastalih troškova.

Javno savetovanje

Član 10

Nadležni operatori sistema i nadležni OPS moraju sprovesti savetovanje sa zainteresovanim stranama, uključujući nadležne subjekte o predlozima za proširenje primenljivosti zahteva iz ove uredbe na postojeće proizvodne module u skladu sa članom 4. stav 1. tačka 2) ove uredbe, o predlogu za pragove u skladu sa članom 5. stav 3. ove uredbe o izveštaju sastavljenom u skladu sa članom 32. stav 3. ove uredbe i o analizi troškova i koristi sprovedenoj u skladu sa članom 32. stav 2. ove uredbe. Savetovanje treba da traje najmanje mesec dana.

Pre nego što se Agenciji podnesu na odobrenje predlozi za pragove, izveštaji ili analize troškova i koristi, nadležni operatori sistema i nadležni OPS moraju uzeti u obzir stavove zainteresovanih strana koji su rezultat javnog savetovanja. U svim slučajevima potrebno je dati detaljno obrazloženje o prihvatanju ili neprihvatanju stavova zainteresovanih strana koje se i pravovremeno objavljuje, i to pre objavljivanja predloga ili istovremeno sa njim.

Učešće zainteresovanih strana

Član 11

Operator prenosnog sistema učestvuje na sastancima koje organizuje nadležno telo u skladu sa članom 2. tačka 42) Zakona o energetici (u daljem tekstu: nadležno telo) u bliskoj saradnji s Evropskom mrežom OPS za električnu energiju (u daljem tekstu: ENTSO-E) u pogledu zahteva za priključenje proizvodnih modula na mrežu i drugih aspekata primene ove uredbe radi utvrđivanja stanja i predlaganja poboljšanja koja se odnose na zahteve za priključenje proizvodnih modula na mrežu.

Obaveze poverljivosti

Član 12

Sve poverljive informacije koje su primljene, razmenjene ili prosleđene u skladu sa ovom uredbom podležu uslovima čuvanja poslovne tajne iz st. 2, 3. i 4. ovog člana.

Obaveza čuvanja poslovne tajne primenjuje se na sva lica, Agenciju ili subjekte koji podležu odredbama iz ove uredbe.

Poverljive informacije koje prime lica, Agencija ili subjekti iz stava 2. ovog člana tokom obavljanja svojih dužnosti ne smeju biti otkrivene ni jednom drugom licu ili telu.

Agencija, subjekti ili lica koja primaju poverljive informacije u skladu sa ovom uredbom, te informacije mogu da koriste samo za potrebe obavljanja svojih dužnosti u skladu sa ovom uredbom.

II ZAHTEVI

Opšti zahtevi za proizvodne module tipa A

Član 13

Proizvodni moduli tipa A moraju da ispune sledeće zahteve u pogledu stabilnosti frekvencije:

1) s obzirom na opsege frekvencije:

(1) proizvodni modul mora da bude sposoban da ostane priključen na mrežu i radi unutar opsega frekvencije i vremenskih perioda navedenih u Tabeli 2 ove uredbe,

(2) ako je potrebno da se očuva ili ponovo uspostavi sigurnost sistema, nadležni operator sistema, u koordinaciji sa nadležnim OPS i proizvođač, mogu da dogovore šire opsege frekvencije, duža minimalna vremena za pogon ili posebne zahteve pri kombinovanim odstupanjima frekvencije i napona, kako bi se najbolje iskoristile tehničke mogućnosti proizvodnog modula,

(3) proizvođač ne sme neosnovano uskratiti pristanak na primenu širih opsega frekvencije ili dužih minimalnih vremena za pogon, uzimajući u obzir njihovu ekonomsku i tehničku opravdanost/izvodljivost;

2) s obzirom na mogućnost brzine promene frekvencije (u daljem tekstu: RoCoF), proizvodni modul mora da bude sposoban da ostane priključen na mrežu i radi pri brzinama promene frekvencije do vrednosti koju je odredio nadležni OPS, osim ako je isključenje uzrokovano delovanjem zaštite od gubitka mrežnog napona, koja je tipa RoCoF. Nadležni operator sistema, u koordinaciji sa nadležnim OPS određuje ovaj RoCoF tip zaštite od gubitka mrežnog napona.

Tabela 2

Najkraći vremenski periodi tokom kojih proizvodni modul mora da bude sposoban da radi na različitim frekvencijama koje odstupaju od nazivne vrednosti, a da ne dođe do njegovog isključenja sa mreže

Sinhrona zona	Opseg frekvencije	Vremenski period pogona
Kontinentalna Evropa	47,5 Hz-48,5 Hz	Određuje svaki OPS, ali ne kraće od 30 minuta.
	48,5 Hz-49,0 Hz	Određuje svaki OPS, ali ne kraće od perioda za 47,5 Hz - 48,5 Hz.
	49,0 Hz-51,0 Hz	Neograničeno
	51,0 Hz-51,5 Hz	30 minuta

Na ograničenu regulaciju frekvencije - nadfrekventni režim (FOORR-N), treba primeniti, kako odredi nadležni OPS za svoje regulaciono područje u koordinaciji sa OPS iste sinhrone zone, kako bi se osigurao minimalni uticaj na susedne zone, sledeće:

1) proizvodni modul je sposoban da aktivira regulaciju frekvencije promenom aktivne snage u skladu sa Slikom 1 ove uredbe pri pragu frekvencije i podešenjima statizma koje odredi nadležni OPS;

2) umesto sposobnosti iz stava 1. tačka 1) podtačka (1) ovog člana nadležni OPS može da odabere da unutar svoje regulacione oblasti dopusti automatska isključenja sa mreže i ponovno priključenje proizvodnih modula tipa A pri nasumičnim frekvencijama, koje bi u idealnom slučaju bile jednoobrazno raspoređene iznad praga frekvencije, kao što odredi nadležni OPS, ako može dokazati Agenciji i uz saradnju proizvođača, da to ima ograničen prekogranični uticaj i da se time održava isti nivo pogonske sigurnosti u svim radnim režimima sistema;

3) prag frekvencije je između 50,2 Hz i 50,5 Hz, a obuhvata i te vrednosti;

4) podešenja za statizam su između 2% i 12%;

5) proizvodni modul je sposoban da aktivira regulaciju frekvencije promenom aktivne snage sa što je moguće kraćim početnim kašnjenjem. Ako je kašnjenje duže od dve sekunde, proizvođač opravdava kašnjenje navodeći tehničke dokaze nadležnom OPS;

6) nadležni OPS može da zahteva da proizvodni modul, nakon postizanja minimalnog regulacionog nivoa, bude sposoban da:

(1) nastavi rad na tom nivou ili

(2) dodatno smanji izlaznu aktivnu snagu;

7) proizvodni modul sposoban je da stabilno radi tokom pogona u FOORR-N režimu, a kad je režim rada FOORR-N aktivan njegova zadata vrednost imaće prioritet nad svim drugim zadatim vrednostima aktivne snage.

Slika 1

Sposobnost proizvodnih modula za frekventni odziv aktivne snage u FOORR-N režimu

(Pref je referentna aktivna snaga na koju se odnosi ΔΡ i može biti različito određena za sinhrone proizvodne module i module energetskog parka. ΔΡ je promena izlazne aktivne snage proizvodnog modula. fn je nazivna frekvencija (50 Hz) u mreži, a Δf odstupanje frekvencije u mreži. Na nadfrekvencijama pri kojima je Δf iznad Δf1, proizvodni modul mora da osigura smanjenje izlazne aktivne snage u skladu sa statizmom S2).

Proizvodni modul mora biti sposoban da održava stalnu izlaznu aktivnu snagu na svojoj željenoj vrednosti bez obzira na promene frekvencije, osim ako izlazna vrednost prati promene određene u st. 2. i 4. ovog člana ili u članu 15. stav 2. tač. 3) i 4) ove uredbe, ukoliko je primenljivo.

Nadležni OPS određuje dopušteno smanjenje aktivne snage od najveće izlazne vrednosti sa opadanjem frekvencije u svojoj regulacionoj oblasti kao stepen smanjenja unutar granica prikazanih boldovanim linijama na Slici 2:

1) ispod 49 Hz stepen smanjenja iznosi 2% maksimalne snage na 50 Hz po 1 Hz pada frekvencije;

2) ispod 49,5 Hz stepen smanjenja iznosi 10% maksimalne snage na 50 Hz po 1 Hz pada frekvencije.

Dopušteno smanjenje aktivne snage od maksimalne izlazne snage treba da:

1) jasno navede primenljive uslove sredine;

2) uzme u obzir tehničke sposobnosti proizvodnih modula.

Slika 2

Najveće smanjenje izlazne snage sa opadanjem frekvencije

(Dijagram prikazuje granice u kojima sposobnost može odrediti nadležni OPS).

Proizvodni modul treba da bude opremljen sa logičkim interfejsom (ulaznim portom) radi prekida proizvodnje aktivne snage unutar pet sekundi od primanja naloga na ulaznom priključku. Nadležni operator sistema ima pravo da navede zahteve za opremu kako bi se ova funkcionalnost mogla realizovati daljinskom komandom.

Nadležni OPS navodi uslove pod kojima se proizvodni modul može automatski priključiti na mrežu. Tim uslovima obuhvaćeni su:

1) opsezi frekvencije u okviru kojih je dopušteno automatsko priključenje i odgovarajuće vreme kašnjenja i

2) najveći dopušteni gradijent povećanja izlazne aktivne snage.

Automatsko priključenje je dopušteno, osim ako je nadležni operator sistema u koordinaciji s nadležnim OPS odredio drugačije.

Opšti zahtevi za proizvodne module tipa B

Član 14

Proizvodni moduli tipa B moraju da ispune zahteve utvrđene članom 13. ove uredbe, osim zahteva iz člana 13. stav 2. tačka 2) ove uredbe.

Proizvodni moduli tipa B u pogledu stabilnosti frekvencije moraju da ispune sledeće zahteve:

1) radi regulacije izlazne aktivne snage proizvodni modul mora da bude opremljen interfejsom (ulaznim priključkom) kako bi se izlazna aktivna snaga mogla smanjiti nakon primanja naloga na ulaznom priključku i

2) nadležni operator sistema ima pravo da navede zahteve za dodatnu opremu kako bi se omogućilo daljinsko upravljanje izlaznom aktivnom snagom.

Proizvodni moduli tipa B u pogledu stabilnosti moraju da ispune sledeće zahteve:

1) s obzirom na sposobnost prolaska proizvodnih modula kroz kvar:

(1) svaki OPS određuje vremensku karakteristiku napona u mestu priključenja, za uslove kvara, u skladu sa Slikom 3 ove uredbe, kojom se opisuju uslovi u kojima proizvodni modul ostaje priključen na mrežu i nastavlja da radi stabilno i nakon poremećaja elektroenergetskog sistema zbog odstranjenih kvarova u prenosnom sistemu,

(2) vremenskom karakteristikom napona izražava se donja granica stvarnog toka međufaznih/linijskih napona naponskog nivoa mesta priključenja, tokom simetričnog kvara u funkciji vremena pre, tokom i nakon kvara,

(3) donju granicu iz podtačke (2) ove tačke određuje odgovarajući OPS pomoću parametara sa Slike 3. i unutar raspona utvrđenih u Tabeli 3.1. i Tabeli 3.2 ove uredbe,

(4) svaki OPS određuje i objavljuje uslove pre i posle kvara za sposobnost prolaska kroz kvar u vidu:

- izračunavanja minimalne dopuštene snage kratkog spoja u mestu priključenja pre kvara,

- radne tačke aktivne i reaktivne snage proizvodnog modula pre kvara u mestu priključenja i napona u mestu priključenja i

- izračunavanja minimalne dopuštene snage kratkog spoja u mestu priključenja posle kvara,

(5) na zahtev proizvođača nadležni operator sistema daje uslove pre i posle kvara koji se uzimaju u obzir za sposobnost prolaska kroz kvar kao rezultat izračunavanja u mestu priključenja kako je navedeno u podtački (4) u vidu:

- minimalne dopuštene snage kratkog spoja pre kvara u svakom mestu priključenja izražene u MVA,

- radne tačke proizvodnog modula pre kvara izražene izlaznom aktivnom snagom i izlaznom reaktivnom snagom i naponom u mestu priključenja i

- minimalne dopuštene snage kratkog spoja posle kvara u svakom mestu priključenja izražene u MVA. Alternativno, nadležni operator sistema može dati generičke (opšte) vrednosti izvedene iz tipičnih slučajeva,

Slika 3

Dijagram Prolazak proizvodnog modula kroz kvar

(Na slici je prikazana donja granica vremenske karakteristike napona na mestu priključenja, izražena odnosom njegove stvarne vrednosti i njegove referentne vrednosti od 1 r.j. pre, tokom i posle kvara. Uret je zadržani napon na mestu priključenja tokom kvara, tclear je trenutak kad je kvar uklonjen. Urec1, Urec2, trec1, trec2 i trec3 određene su tačke donjih granica uspostavljanja napona nakon uklanjanja kvara).

Tabela 3.1

Parametri za Sliku 3 za sposobnost prolaska kroz kvar sinhronih proizvodnih modula

Naponski parametri [r.j.]		Vremenski parametri [sekunda]
Uret:	0,05-0,3	tclear:	0,14-0,15 (ili 0,14-0,25 ako se to zahteva zbog zaštite sistema i sigurnog pogona)
Uclear:	0,7-0,9	tclear1:	tclear
Urec1:	Uclear	tclear2:	trec1 - 0,7
Urec2:	0,85-0,9 i ≥ Uclear	tclear3:	trec2 - 1,5

Tabela 3.2

Parametri za Sliku 3 za sposobnost prolaska proizvodnih modula energetskog parka kroz kvar

Naponski parametri [r.j.]		Vremenski parametri [sekunda]
Uret:	0,05-0,15	tclear:	0,14-0,15 (ili 0,14-0,25 ako se to zahteva zbog zaštite sistema i sigurnog pogona)
Uclear:	Uret - 0,15	trec1:	tclear
Urec1:	Uclear	trec2:	trec1:
Urec2:	0,85	trec3:	1,5-3,0

(6) proizvodni modul mora biti sposoban da ostane priključen na mrežu i nastavi da stabilno radi kada stvaran tok linijskih (međufaznih) napona na naponskom nivou mesta priključenja tokom simetričnog kvara, s obzirom na uslove pre i posle kvara iz stava 3. tačka 1) podtač. (4) i (5) ovog člana ostane iznad donje granice iz stava 3. tačka 1) podtačka (2) ovog člana, osim ako se zaštitnim planovima za unutrašnje električne kvarove zahteva isključenje proizvodnog modula sa mreže. Zaštitnim planovima i podešenjima za unutrašnje električne kvarove ne sme se ugroziti karakteristika prolaska kroz kvar,

(7) ne dovodeći u pitanje ispunjavanje zahteva iz stava 3. tačka 1) podtačka (6) ovog člana podnaponsku zaštitu (sposobnost prolaska kroz kvar ili minimalni napon u mestu priključenja) određuje proizvođač u skladu sa najširom mogućom tehničkom sposobnošću proizvodnog modula, osim ako nadležni operator sistema zahteva uža podešenja u skladu sa stavom 5. tačka 2) ovog člana. Proizvođač mora da opravda podešenja u skladu sa tim načelom;

2) svaki OPS treba da odredi sposobnost prolaska kroz kvar u slučaju nesimetričnih kvarova.

Proizvodni moduli tipa B moraju ispunjavati sledeće zahteve u pogledu ponovnog uspostavljanja pogona sistema:

1) nadležni OPS određuje uslove pod kojima se proizvodni modul može ponovo priključiti na mrežu nakon ispada izazvanog mrežnim poremećajem i

2) ugradnja sistema za automatsko ponovno uključenje podleže prethodnom odobrenju nadležnog operatora sistema i uslovima ponovnog uključenja koje navede nadležni OPS.

Proizvodni moduli tipa B moraju ispunjavati sledeće opšte zahteve u pogledu upravljanja sistemom:

1) s obzirom na regulacione planove i podešenja:

(1) nadležni OPS, nadležni operator sistema i proizvođač usaglašavaju i dogovaraju planove (šeme/mere) i podešenja različitih regulacionih uređaja proizvodnog modula koji su potrebni za stabilnost prenosnog sistema i za preduzimanje hitnih mera,

(2) sve promene planova (šema/mera) i podešenja, navedenih u podtački (1) ove tačke, različitih regulacionih uređaja proizvodnog modula usaglašavaju i dogovaraju nadležni OPS, nadležni operator sistema i proizvođač, posebno ako se primenjuju u okolnostima iz stava 5. tačka 1) podtačka (1) ovog člana;

2) s obzirom na planove (šeme/mere) i podešenja zaštite:

(1) nadležni operator sistema određuje planove (šeme/mere) i podešenja potrebne za zaštitu mreže uzimajući u obzir pojedinosti proizvodnog modula. Planove zaštite koji su potrebni za proizvodni modul i mreže, kao i podešenja koja se odnose na proizvodni modul usaglašavaju i dogovaraju nadležni operator sistema i proizvođač. Planovi zaštite i podešenja za unutrašnje električne kvarove ne smeju da ugroze radni učinak proizvodnog modula, u skladu sa zahtevima utvrđenima ovom uredbom,

(2) električna zaštita proizvodnog modula ima prednost ispred pogonske regulacije, uzimajući u obzir sigurnost sistema i zdravlje i sigurnost zaposlenih i javnosti, kao i ublažavanje svih šteta na proizvodnom modulu,

(3) planovi zaštite mogu obuhvatati sledeće aspekte:

- spoljni i unutrašnji kratki spoj,

- nesimetrično opterećenje (pojava komponenti inverznog redosleda faza),

- preopterećenje statora i rotora,

- nadpobudu/podpobudu,

- prenapon/podnapon na mestu priključenja,

- prenapon/podnapon na izvodima sinhronog generatora,

- oscilacije unutar područja,

- udarnu struju,

- asinhroni pogon (gubitak sinhronizma),

- zaštitu od nedopuštenih torzija vratila (npr. podsinhrona rezonancija),

- zaštitu voda proizvodnog modula,

- zaštitu blok-transformatora,

- rezervnu zaštitu od kvara zaštite i rasklopnog postrojenja,

- povećanje magnetnog fluksa (U/f),

- povratnu snagu,

- brzina promene frekvencije i

- pomeraj neutralne tačke napona,

(4) promene planova zaštite potrebnih za proizvodni modul i mrežu, i promene podešenja važnih za proizvodni modul, dogovaraju operator sistema i proizvođač, a sporazum treba da postignu pre bilo kakve promene;

3) proizvođač organizuje svoje zaštitne i regulacione uređaje u skladu sa sledećim redosledom važnosti (počevši od najvažnijeg):

(1) zaštita mreže i proizvodnog modula,

(2) sintetička inercija, ako je primenljivo,

(3) regulacija frekvencije (prilagođavanje aktivne snage),

(4) ograničenje snage i

(5) ograničenje gradijenta snage;

4) u pogledu razmene informacija:

(1) elektrana mora razmenjivati informacije s nadležnim operatorom sistema ili nadležnim OPS u realnom vremenu ili periodično uz vremensko označavanje, kao što odredi nadležni operator sistema ili nadležni OPS,

(2) nadležni operator sistema, u koordinaciji s nadležnim OPS, određuje sadržaj razmena informacija, uključujući tačan spisak podataka koji mora dostaviti elektrana.

Opšti zahtevi za proizvodne module tipa C

Član 15

Sinhroni proizvodni moduli tipa C moraju da ispunjavaju zahteve utvrđene u čl. 13. i 14. ove uredbe, osim u članu 13. stav 2. tačka 2), članu 13. stav 6. i članu 14. stav 2. ove uredbe.

Proizvodni moduli tipa C moraju da ispunjavaju sledeće zahteve u pogledu stabilnosti frekvencije:

1) s obzirom na mogućnost regulacije aktivne snage i regulacioni raspon, regulacioni sistem proizvodnog modula ima mogućnost podešavanje zadate vrednosti aktivne snage u skladu sa uputstvima koje proizvođač dobije od nadležnog operatora sistema ili nadležnog OPS. Nadležni operator sistema ili nadležni OPS utvrđuje rok u kojem se mora postići zadata vrednost aktivne snage. Nadležni OPS određuje dopušteno odstupanje (u zavisnosti od dostupnosti resursa za učestvovanje u primarnoj regulaciji) koje se primenjuje na novu zadatu vrednost i vreme u okviru kojeg se mora postići;

2) ručne, lokalne mere dopuštaju se u slučajevima kad su uređaji za automatsku daljinsku regulaciju van pogona. Nadležni operator sistema ili nadležni OPS obaveštava Agenciju o vremenu potrebnom za postizanje zadate vrednosti i dopušteno odstupanje za aktivnu snagu;

3) s obzirom na frekventno ograničen osetljiv režim rada - podfrekventni FOORR-P na proizvodne module tipa C u skladu sa članom 13. stav 2. ove uredbe primenjuju se sledeći zahtevi:

(1) proizvodni modul sposoban je da aktivira frekventni odziv aktivne snage pri pragu frekvencije i podešenjima statizma koje odredi nadležni OPS u koordinaciji s OPS iz istog sinhronog područja, što je prikazano na Slici 4, i to:

- prag frekvencije koji određuje OPS mora biti između 49,8 Hz i 49,5 Hz i uključuje 49,8 Hz i 49,5 Hz,

- podešenja statizma koje određuje OPS moraju biti u rasponu od 2-12%,

(2) za stvarni frekventni odziv aktivne snage u FOORR-P u obzir se uzimaju:

- uslovi radne okoline (ambijenta) pre aktiviranja odziva,

- pogonske uslove proizvodnog modula, posebno ograničenja pogona blizu maksimalne snage pri niskim frekvencijama i odgovarajući uticaj uslova radne okoline u skladu sa članom 13. st. 4. i 5. ove uredbe i

- dostupnost izvora primarne energije,

(3) aktiviranje frekventnog odziva aktivne snage proizvodnog modula ne sme da kasni neopravdano. U slučaju kašnjenja dužeg od dve sekunde proizvođač opravdava kašnjenje nadležnom OPS,

(4) u FOORR-P proizvodni modul sposoban je da obezbedi povećanje snage do svoje maksimalne vrednosti,

(5) mora se osigurati stabilan rad proizvodnog modula u FOORR-P režimu;

Slika 4

Sposobnost proizvodnih modula za frekventni odziv aktivne snage u FOORR-P režimu

(Pref je referentna aktivna snaga na koju se odnosi ΔΡ i može biti različito određena za sinhrone proizvodne module i module energetskog parka. ΔΡ je promena izlazne aktivne snage proizvodnog modula. fn je nazivna frekvencija (50 Hz) u mreži a Δf odstupanje frekvencije u mreži. Na nadfrekvencijama pri kojima je Δf ispod Δf1, proizvodni modul mora da osigura povećanje izlazne aktivne snage u skladu sa statizmom s2).

4) kada je aktivan frekventno ograničen osetljiv režim rada u skladu sa stavom 2. tačka 3) ovog člana proizvodni modul mora da:

(1) pruži frekventni odziv aktivne snage u skladu sa parametrima koje odredi svaki nadležni OPS unutar područja prikazanih u Tabeli 4 ove uredbe. Pri utvrđivanju tih parametara, nadležni OPS uzima u obzir sledeće činjenice:

- u slučaju nadfrekvencije, frekventni odziv aktivne snage ograničen je minimalnim regulacionim nivoom,

- u slučaju podfrekvencije, frekventni odziv aktivne snage ograničen je maksimalnom snagom,

- stvarni frekventni odziv aktivne snage zavisi od pogonskih uslova i uslova radne okoline proizvodnog modula kad se taj odziv aktivira, posebno o ograničenjima pogona blizu maksimalne snage pri niskim frekvencijama u skladu sa članom 13. st. 4. i 5. ove uredbe i dostupnim izvorima primarne energije.

Tabela 4

Parametri za frekventni odziv aktivne snage u frekventno osetljivom režimu rada (objašnjenje za Sliku 5)

Slika 5

Sposobnost proizvodnih modula za frekventni odziv aktivne snage u frekventno osetljivom režimu rada u slučaju bez mrtve zone i neosetljivosti

(Pref je referentna aktivna snaga na koju se odnosi ΔΡ. ΔΡ je promena izlazne aktivne snage proizvodnog modula. fn je nazivna frekvencija (50 Hz) u mreži a Δf odstupanje frekvencije u mreži).

(2) mora da postoji mogućnost ponovnog biranja mrtve zone frekventnog odziva za odstupanje i statizam,

(3) u slučaju skokovite promene frekvencije, proizvodni modul je sposoban da aktivira pun frekventni odziv aktivne snage na nivou pune crte ili iznad nje kao što je prikazano na Slici 6 u skladu sa parametrima koje odredi svaki OPS (kojima se nastoje izbeći oscilacije aktivne snage za proizvodni modul) unutar područja navedenih u Tabeli 5 ove uredbe. U kombinaciji izabranih parametara koje odredi OPS uzimaju se u obzir moguća tehnološki uslovljena ograničenja,

(4) zahtevana početna aktivacija frekventnog odziva aktivne snage ne sme neopravdano da kasni. Ako je kašnjenje početne aktivacije frekventnog odziva aktivne snage duže od dve sekunde, proizvođač pruža tehničke dokaze kojima se dokazuje zašto je potrebno duže vreme. Za proizvodne module bez inercije nadležni OPS može da odredi vreme kraće od dve sekunde. Ako proizvođač ne može da ispuni taj zahtev, treba da dostavi tehničke dokaze kojima se dokazuje zašto je potrebno duže vreme za početnu aktivaciju frekventnog odziva aktivne snage.

Slika 6

Sposobnost za frekventni odziv aktivne snage

(Pmax je maksimalna snaga na koju se odnosi ΔΡ. ΔΡ je promena izlazne aktivne snage proizvodnog modula. Proizvodni modul mora da obezbedi izlaznu aktivnu snagu ΔΡ do tačke ΔΡ1 u skladu sa vremenima t1 i t2, pri čemu nadležni OPS određuje vrednosti ΔΡ1, t1 i t2 u skladu sa Tabelom 5 ove uredbe. Vrednost t1 je početno kašnjenje, a t2 vreme za punu aktivaciju).

(5) proizvodni modul sposoban je da pruži pun frekventni odziv aktivne snage u trajanju između 15 i 30 minuta, kao što odredi nadležni OPS. Pri utvrđivanju tog vremena OPS uzima u obzir rezervu za aktivnu snagu i izvor primarne energije proizvodnog modula;

(6) unutar vremenskih granica utvrđenih stavom 2. tačka 4) podtačka (5) ovog člana, regulacija aktivne snage ne sme da štetno utiče na frekventni odziv aktivne snage proizvodnih modula;

(7) o parametrima koje odredi nadležni OPS u skladu sa podtačkama (1), (2), (3) i (5) ove tačke obaveštava se Agencija. Načini za to obaveštavanje određuju se u skladu sa propisima;

Tabela 5

Parametri za punu aktivaciju frekventnog odziva aktivne snage izazvanu skokovitom promenom frekvencije (objašnjenje za Sliku 6)

Parametri	Opsezi ili vrednosti
Opseg aktivne snage u odnosu na maksimalnu snagu (opseg frekventnog odziva)	1,5 - 10 %
Za proizvodne module sa inercijom, najveće dopušteno početno kašnjenje t1, osim ako je drugačije opravdano u skladu sa članom 15. stav 2. tačka 4) podtačka (4) ove uredbe.	2 sekunde
Za proizvodne module bez inercije najveće dopušteno početno kašnjenje t1, osim ako je drugačije opravdano u skladu sa članom 15. stav 2. tačka 4) podtačka (4) ove uredbe.	kako odredi nadležni OPS
Najduže dopušteno izabrano vreme pune aktivacije t 2, osim ako zbog stabilnosti sistema nadležni OPS dopusti duža vremena aktivacije.	30 sekundi

5) s obzirom na regulaciju ponovnog uspostavljanja frekvencije sistema, proizvodni modul mora da poseduje mogućnosti u skladu sa specifikacijama koje je odredio nadležni OPS, a koje služe za ponovno uspostavljanje nazivne frekvencije ili održavanje planiranih vrednosti tokova razmene snage između regulacionih područja;

6) s obzirom na ispad/isključenje zbog podfrekvencije, elektrane koje mogu raditi kao potrošači, uključujući pumpno-akumulacione elektrane, moraju biti sposobne da isključe svoje opterećenje u slučaju podfrekvencije. Zahtev iz ove tačke ne odnosi se na pomoćno napajanje;

7) s obzirom na praćenje frekventno osetljivog načina rada u realnom vremenu:

(1) za praćenje rada frekventnog odziva aktivne snage komunikacioni interfejs mora biti opremljen za siguran prenos u realnom vremenu iz elektrane u centar upravljanja nadležnog operatora sistema ili nadležnog OPS, na zahtev nadležnog operatora sistema ili nadležnog OPS, barem sledećih signala:

- status frekventno osetljivog načina rada (uključeno/isključeno),

- planirana izlazna aktivna snaga,

- stvarna vrednost izlazne aktivne snage,

- stvarna podešenja parametara za frekventni odziv aktivne snage,

- statizam i mrtva zona;

(2) nadležni operator sistema i nadležni OPS određuju dodatne signale koji se moraju osigurati iz elektrane pomoću uređaja za praćenje i beleženje radi provere učinka frekventnog odziva aktivne snage koji pružaju obuhvaćeni proizvodni moduli.

Proizvodni moduli tipa C s obzirom na naponsku stabilnost, moraju biti sposobni za automatsko isključenje iz mreže kad napon u mestu priključenja dostigne nivoe koje je odredio nadležni operator sistema u koordinaciji s nadležnim OPS. Uslove i podešenja za stvarno automatsko isključenje proizvodnih modula sa mreže određuje nadležni operator sistema u koordinaciji s nadležnim OPS.

Proizvodni moduli tipa C moraju da ispunjavaju sledeće zahteve u pogledu stabilnosti:

1) u slučaju oscilacije snage proizvodni moduli zadržavaju statičku stabilnost pri pogonu u bilo kojoj radnoj tački pogonskog dijagrama;

2) ne dovodeći u pitanje zahteve iz člana 13. st. 4. i 5. ove uredbe proizvodni moduli sposobni su da ostanu priključeni na mrežu i da rade bez smanjenja snage sve dok su napon i frekvencija unutar određenih granica u skladu sa ovom uredbom;

3) proizvodni moduli sposobni su da ostanu priključeni na mrežu tokom jednopolnih ili tropolnih automatskih ponovnih uključenja na vodovima u upetljanim mrežama, ako je to primenljivo na mrežu na koju su priključeni. Pojedinosti o toj sposobnosti podležu usaglašavanju i dogovorima o planovima zaštite i podešenjima iz člana 14. stav 5. tačka 2) ove uredbe.

Proizvodni moduli tipa C moraju da ispunjavaju sledeće zahteve u pogledu ponovnog uspostavljanja pogona sistema:

1) s obzirom na sposobnost pokretanja iz beznaponskog stanja:

(1) ne dovodeći u pitanje prava nadležnog organa da uvedu obavezujuća pravila kako bi osigurale sigurnost sistema, sposobnost pokretanja iz beznaponskog stanja nije obavezna,

(2) proizvođači na zahtev nadležnog OPS daju ponudu cene za pružanje sposobnosti pokretanja iz beznaponskog stanja. Nadležni OPS može to zahtevati ako smatra da je zbog nedostatka sposobnosti pokretanja iz beznaponskog stanja u svojoj kontrolnoj oblasti ugrožena sigurnost sistema,

(3) proizvodni modul sa sposobnošću pokretanja iz beznaponskog stanja mora biti sposoban da se pokrene, bez bilo kakvog spoljnog napajanja električnom energijom unutar vremena koje odredi nadležni operator sistema u koordinaciji s nadležnim OPS-om,

(4) proizvodni modul sa sposobnošću pokretanja iz beznaponskog stanja mora se sinhronizovati unutar graničnih frekvencija utvrđenih u članu 13. stav 1. tačka 1) ove uredbe i, ako je primenljivo, graničnih napona koje je odredio nadležni operator sistema ili utvrđenih u članu 16. stav 2. ove uredbe,

(5) proizvodni modul sa sposobnošću pokretanja iz beznaponskog stanja mora automatski da reguliše kratkotrajna smanjenja napona prouzrokovana priključenjima potrošnje,

(6) proizvodni modul sa sposobnošću pokretanja iz beznaponskog stanja mora:

- biti sposoban da reguliše priključenja opterećenja pri velikoj i nagloj promeni potrošnje,

- biti sposoban za pogon u FOORR-N i FOORR-P, kao što je određeno u stavu 2. tačka 3) ovog člana i članu 13. stav 2. ove uredbe,

- da reguliše frekvenciju u slučaju nadfrekvencije i podfrekvencije u celokupnom opsegu izlazne aktivne snage između minimalnog regulacionog nivoa i maksimalne snage, kao i na nivou rada na sopstvenoj potrošnji,

- biti sposoban za paralelan pogon nekoliko proizvodnih modula unutar jednog ostrva i

- da automatski reguliše napon tokom faze ponovnog uspostavljanja pogona sistema;

2) s obzirom na sposobnost učestvovanja u ostrvskom radu:

(1) proizvodni modul mora biti sposoban za učestvovanje u ostrvskom radu ako to zahteva nadležni operator sistema u koordinaciji s nadležnim OPS i:

- granične frekvencije za ostrvski rad utvrđene su u skladu sa članom 13. stav 1. tačka (1) ove uredbe,

- granični naponi za ostrvski rad utvrđeni su u skladu sa članom 15. stav 3. ove uredbe ili, ako je primenljivo, članom 16. stav 2. ove uredbe,

(2) proizvodni moduli moraju da su u stanju da rade u frekventno osetljivom režimu rada tokom ostrvskog rada, kao što je utvrđeno u stavu 2. tačka 4) ovog člana. U slučaju viška snage, proizvodni moduli moraju biti sposobni da smanje izlaznu aktivnu snagu iz prethodne radne tačke na bilo koju novu radnu tačku unutar pogonskog dijagrama. U tom pogledu, proizvodni modul sposoban je da smanji izlaznu aktivnu snagu u meri u kojoj je to tehnički izvodljivo, ali na najmanje 55% svoje maksimalne snage,

(3) metodu za detekciju prebacivanja sa pogona u sistemu u interkonekciji na ostrvski rad dogovaraju proizvođač i nadležni operator sistema u koordinaciji s nadležnim OPS. Dogovorena metoda detekcije ne sme da se oslanja samo na signale o pozicijama razvodnog postrojenja operatora sistema,

(4) proizvodni moduli moraju biti sposobni za rad u FOORR-N i FOORR-P tokom ostrvskog rada, u skladu sa stavom 2. tačka 3) ovog člana i članom 13. stav 2. ove uredbe;

3) s obzirom na sposobnost brze resinhronizacije:

(1) u slučaju ispada sa mreže, proizvodni modul mora biti sposoban za brzu resinhronizaciju u skladu sa zaštitnom strategijom koju su dogovorili nadležni operator sistema, u koordinaciji s nadležnim OPS i proizvođač,

(2) proizvodni modul s minimalnim vremenom resinhronizacije koje je duže od 15 minuta nakon odvajanja od svih spoljnih izvora električne energije mora biti projektovan za prelazak na rad na sopstvenoj potrošnji iz bilo koje radne tačke svog pogonskog dijagrama. U ovom slučaju utvrđivanje pogona sopstvene potrošnje ne sme da se oslanja samo na signale o pozicijama rasklopnog postrojenja operatora sistema,

(3) proizvodni moduli moraju biti sposobni za kontinuirani rad nakon prelaza na sopstvenu potrošnju, nezavisno od svih priključaka sopstvene potrošnje na spoljnu mrežu. Minimalno vreme pogona određuje nadležni operator sistema u koordinaciji s nadležnim OPS uzimajući u obzir posebne karakteristike tehnologije turbine.

Proizvodni moduli tipa C moraju da ispunjavaju sledeće opšte zahteve u pogledu upravljanja sistemom:

1) s obzirom na gubitak ugaone stabilnosti ili gubitak mogućnosti regulacije, proizvodni modul mora biti sposoban za automatsko isključenje sa mreže radi lakšeg očuvanja sigurnosti sistema ili zaštite samog modula. Proizvođač i nadležni operator sistema dogovaraju, u koordinaciji s nadležnim OPS, kriterijume za otkrivanje gubitka ugaone stabilnosti ili gubitka mogućnosti regulacije;

2) s obzirom na merne uređaje:

(1) elektrane moraju da poseduju opremu za beleženje kvarova i praćenje dinamičkog ponašanja sistema, a ta oprema beleži parametre: napon, aktivnu snagu, reaktivnu snagu i frekvenciju. Nadležni operator sistema ima pravo da odredi parametre za kvalitet snabdevanja koje treba poštovati uz uslov da o tome izda obaveštenje što pre,

(2) podešenja opreme za beleženje kvarova, uključujući kriterijume reagovanja i brzine uzorkovanja, dogovaraju proizvođač i nadležni operator sistema u koordinaciji s nadležnim OPS,

(3) praćenje dinamičkog ponašanja sistema obuhvata oscilacijski okidač za otkrivanje loše prigušenih oscilacija snage koji odredi nadležni operator sistema u koordinaciji s nadležnim OPS,

(4) mogućnosti praćenja kvaliteta snabdevanja i dinamičkog ponašanja sistema obuhvataju načine da proizvođač, nadležni operator sistema i nadležni OPS pristupaju informacijama. Komunikacijske protokole za zabeležene podatke dogovaraju proizvođač, nadležni operator sistema i nadležni OPS;

3) s obzirom na simulacione modele:

(1) na zahtev nadležnog operatora sistema ili nadležnog OPS, proizvođač dostavlja simulacione modele u kojima se pravilno odražava ponašanje proizvodnog modula u simulacijama stacionarnog i dinamičnog stanja (komponenta 50 Hz) ili u elektromagnetskim prelaznim simulacijama. Proizvođač treba da osigura da su dostavljeni modeli provereni u odnosu na rezultate provere usaglašenosti od čl. 38. do 43. ove uredbe i o rezultatima provere obaveštava nadležnog operatora sistema ili nadležni OPS. Agencija može zahtevati da takvu proveru sprovede ovlašćeno sertifikaciono telo,

(2) modeli koje dostavlja proizvođač moraju da sadrže sledeće podmodele, u zavisnosti od postojanja pojedinačnih komponenti:

- generator i turbina,

- regulacija brzine i snage,

- regulacija napona, uključujući, ako je primenljivo i funkciju stabilizatora elektroenergetskog sistema i sistem za regulaciju pobude,

- zaštitne modele proizvodnog modula, kako su dogovorili nadležni operator sistema i proizvođač i

- modele pretvarača za module energetskog parka,

(3) zahtev nadležnog operatora sistema iz podtačke (1) ove tačke usaglašava se s nadležnim OPS. Zahtev mora da sadrži:

- format u kom treba dostaviti modele,

- popis dokumentacije o strukturi modela i blok-šemama,

- procenu minimalne i maksimalne dopuštene snage kratkog spoja na mestu priključenja, izraženu u MVA, kao ekvivalenta mreže,

(4) ako dobije zahtev, proizvođač dostavlja zabeležene podatke o učinku proizvodnog modula nadležnom operatoru sistema ili nadležnom OPS. Nadležni operator sistema ili nadležni OPS može podneti takav zahtev kako bi uporedio odzive modela s tim podacima;

4) s obzirom na ugradnju uređaja za pogon sistema i uređaja za sigurnost sistema, ako nadležni operator sistema ili nadležni OPS smatra da je potrebno ugraditi dodatne uređaje u elektranu radi održavanja ili obnove pogona ili sigurnosti sistema, nadležni operator sistema ili nadležni OPS i proizvođač moraju da istraže to pitanje i dogovore se o primerenom rešenju;

5) nadležni operator sistema određuje, u koordinaciji s nadležnim OPS, najmanje i najveće brzine promene izlazne aktivne snage (granice gradijenta) u oba smera promene izlazne aktivne snage za proizvodni modul, uzimajući u obzir posebne karakteristike tehnologije turbine;

6) način uzemljenja zvezdišta na strani mreže blok-transformatora mora biti u skladu sa specifikacijama nadležnog operatora sistema.

Opšti zahtevi za proizvodne module tipa D

Član 16

Uz ispunjavanje zahteva navedenih u čl. 13, 14. i 15. ove uredbe, osim u članu 13. stav 2. tačka 2), članu 13. st. 6. i 7, članu 14. stav 2. i članu 15. stav 3. ove uredbe, proizvodni moduli tipa D moraju da ispune zahteve utvrđene u ovom članu.

Proizvodni moduli tipa D moraju da ispune sledeće zahteve u pogledu naponske stabilnosti:

1) s obzirom na opsege napona:

(1) ne dovodeći u pitanje član 14. stav 3. tačka 1) ove uredbe i stav 3. tačku 1) ovog člana, proizvodni modul mora biti sposoban da ostane priključen na mrežu i radi unutar opsega mrežnog napona u mestu priključenja koji se izražava naponom u mestu priključenja u odnosu na referentni napon od 1 r.j. i tokom vremena navedenih u Tabeli 6.1. i Tabeli 6.2 ove uredbe,

(2) nadležni OPS može da odredi kraće vreme tokom kojih su proizvodni moduli sposobni da ostanu priključeni na mrežu u slučaju istovremene pojave prenapona i podfrekvencije ili istovremene pojave podnapona i nadfrekvencije,

(3) za naponski nivo od 400 kV (koji se obično naziva i nivoom od 380 kV) referentna vrednost od 1 r.j. iznosi 400 kV, za druge naponske nivoe referentna vrednost napona od 1 r.j. može da se razlikuje za svakog operatora sistema u istoj sinhronoj oblasti;

Tabela 6.1.

Sinhrona zona	Naponski opseg	Period pogona
Kontinentalna Evropa	0,85 r.j.-0,90 r.j.	60 minuta
	0,90 r.j.-1,118 r.j.	Neograničeno
	1,118 r.j.-1,15 r.j.	Određuje svaki nadležni OPS, ali ne kraće od 20 minuta i ne duže od 60 minuta.

(U tabeli su prikazani najkraći periodi tokom kojih proizvodni modul mora biti sposoban da radi za vrednosti napona koji odstupaju od referentne vrednosti (1 r.j.) na mestu priključenja, bez ispada sa mreže kada je bazni napon za relativne vrednosti od 110 kV do 300 kV).

Tabela 6.2.

Sinhrona zona	Naponski opseg	Period pogona
Kontinentalna Evropa	0,85 r.j.-0,90 r.j.	60 minuta
	0,90 r.j.-1,05 r.j.	Neograničeno
	1,05 r.j.-1,10 r.j.	Određuje svaki nadležni OPS, ali ne kraće od 20 minuta i ne duže od 60 minuta.

(U tabeli su prikazani najkraći periodi tokom kojih proizvodni modul mora biti sposoban da radi za napone koji odstupaju od referentne vrednosti (1 r.j.) na mestu priključenja bez isključenja sa mreže kad je bazni napon za relativne vrednosti od 300 kV do 500 kV).

2) nadležni operator sistema i proizvođač mogu, u koordinaciji s nadležnim OPS, dogovoriti šire naponske opsege ili duže najkraće periode za pogon. Ako su širi naponski opsezi ili duža minimalna vremena za pogon tehnički i izvodivi sa tehničkog i ekonomskog aspekta, proizvođač ne sme neopravdano da uskrati pristanak;

3) ne dovodeći u pitanje tačku 1) ovog stava, nadležni operator sistema u koordinaciji s nadležnim OPS ima pravo da odredi napone u mestu priključenja na kojima je proizvodni modul sposoban za automatsko isključenje sa mreže. O uslovima i podešenjima za automatsko isključenje sa mreže dogovaraju se nadležni operator sistema i proizvođač.

Proizvodni moduli tipa D moraju da ispune sledeće zahteve u pogledu stabilnosti:

1) s obzirom na sposobnost prolaska kroz kvar:

(1) proizvodni modul mora biti sposoban da ostane priključen na mrežu i nastavi da stabilno radi nakon poremećaja elektroenergetskog sistema zbog odstranjenih kvarova. Ta je sposobnost u skladu sa vremenskom karakteristikom napona u mestu priključenja za uslove kvara koje odredi nadležni OPS. Vremenskom karakteristikom napona izražava se donja granica stvarnog toka linijskih napona na naponskom nivou mesta priključenja tokom simetričnog kvara u funkciji vremena pre, tokom i nakon kvara. Tu donju granicu određuje nadležni OPS pomoću parametara utvrđenih Slikom 3. i unutar opsega utvrđenih u Tabeli 7.1. i Tabeli 7.2. ove uredbe za proizvodne module tipa D priključene na nivou od 110 kV ili iznad. Pomoću parametara utvrđenih Slikom 3. i unutar raspona utvrđenih Tabeli 3.1. i Tabeli 3.2 ove uredbe, nadležni OPS donju granicu određuje i za proizvodne module tipa D priključene ispod nivoa od 110 kV,

(2) svaki OPS određuje uslove pre i posle kvara za sposobnost prolaska kroz kvar iz člana 14. stav 3. tačka 1) podtačka (4) ove uredbe. Neophodno je da su ti uslovi pre i posle kvara za sposobnost prolaska kroz kvar javno dostupni.

Tabela 7.1

Parametri za Sliku 3 za sposobnost prolaska kroz kvar sinhronih proizvodnih modula

Naponski parametri [r.j.]		Vremenski parametri [u sekundama]
Uret:	0	tclear:	0,14-0,15 (ili 0,14-0,25 ako se to zahteva zbog zaštite sistema i sigurnog pogona)
Uclear:	0,25	trec1:	tclear - 0,45
Urec1:	0,5-0,7	trec2:	trec1 - 0,7
Urec2:	0,85-0,9	trec3:	trec2 - 1,5

Tabela 7.2

Parametri za Sliku 3 za sposobnost prolaska kroz kvar proizvodnih modula energetskog parka

Naponski parametri [r.j.]		Vremenski parametri [u sekundama]
Uret:	0	tclear:	0,14-0,15 (ili 0,14-0,25 ako se to zahteva zbog zaštite sistema i sigurnog pogona)
Uclear:	Uret:	trec1:	Tclear
Urec1:	Uclear	trec2:	trec1:
Urec2:	0,85	trec3:	1,5-3,0

2) na zahtev proizvođača nadležni operator sistema daje uslove pre i posle kvara koji se uzimaju u obzir za sposobnost prolaska kroz kvar kao rezultat izračunavanja u mestu priključenja iz člana 14. stav 3. tačka 1) podtačka (4) ove uredbe u pogledu:

(1) minimalne dopuštene snage kratkog spoja pre kvara u svakom mestu priključenja izražene u MVA,

(2) radne tačke proizvodnog modula pre kvara izražene kao izlazna aktivna snaga i izlazna reaktivna snaga i napon u mestu priključenja i

(3) minimalne dopuštene snage kratkog spoja posle kvara u svakom mestu priključenja izražene u MVA;

3) sposobnost prolaska kroz kvar u slučaju nesimetričnih kvarova određuje svaki OPS.

Proizvodni moduli tipa D moraju da ispune sledeće opšte zahteve u pogledu upravljanja sistemom:

1) s obzirom na sinhronizaciju, pri pokretanju proizvodnog modula sinhronizaciju obavlja proizvođač tek nakon odobrenja nadležnog operatora sistema;

2) proizvodni modul oprema se potrebnim uređajima za sinhronizaciju;

3) sinhronizacija proizvodnih modula moguća je na frekvencijama unutar opsega utvrđenih u Tabeli 2 ove uredbe;

4) nadležni operator sistema i proizvođač dogovaraju podešenja sinhronizacijskih uređaja pre pogona proizvodnog modula. Tim se dogovorom obuhvataju:

(1) napon;

(2) frekvencija;

(3) opseg faznog ugla;

(4) redosled faza;

(5) odstupanje napona i frekvencije.

Zahtevi za sinhrone proizvodne module tipa B

Član 17

Proizvodni moduli tipa B moraju da ispune zahteve iz člana 13. ove uredbe, osim iz člana 13. stav 2. tačka 2) i člana 14. ove uredbe.

Sinhroni proizvodni moduli tipa B u pogledu naponske stabilnosti moraju da ispune sledeće dodatne zahteve:

1) s obzirom na sposobnost proizvodnje reaktivne snage, nadležni operator sistema ima pravo da odredi sposobnost sinhronog proizvodnog modula za obezbeđivanje reaktivne snage;

2) s obzirom na sistem za regulaciju napona, sinhroni proizvodni modul oprema se trajnim sistemom za automatsku regulaciju pobude koji može osigurati stalan napon na izvodima generatora na ciljnoj vrednosti koja se izabere, bez nestabilnosti u celokupnom radnom opsegu sinhronog proizvodnog modula.

S obzirom na stabilnost, sinhroni proizvodni moduli tipa B moraju biti sposobni za uspostavljanje aktivne snage posle kvara. Nadležni OPS određuje veličinu i vreme za ponovno uspostavljanje aktivne snage.

Zahtevi za sinhrone proizvodne module tipa C

Član 18

Sinhroni proizvodni moduli tipa C moraju da ispunjavaju zahteve utvrđene u čl. 13, 14, 15. i 17. ove uredbe izuzev zahteva iz člana 13. stav 2. tačka 2) ove uredbe, člana 13. stav 6. ove uredbe, člana 14. stav 2. ove uredbe i člana 17. stav 2. tačka 1) ove uredbe.

Sinhroni proizvodni moduli tipa C u pogledu naponske stabilnosti moraju da ispunjavaju sledeće dodatne zahteve:

1) s obzirom na sposobnost proizvodnje reaktivne snage, nadležni operator sistema može da odredi dodatnu reaktivnu snagu koja se obezbeđuje za podizanje napona na nivo napona mesta priključenja, ako mesto priključenja sinhronog proizvodnog modula nije na mestu visokonaponskih izvoda transformatora, ni na izvodima generatora i ako ne postoji blok-transformator. Tom dodatnom reaktivnom snagom kompenzuje se potrošnja reaktivne snage visokonaponskog voda ili kablovskog voda između visokonaponskih izvoda blok-transformatora sinhronog proizvodnog modula ili, ako ne postoji blok-transformator, na izvodima generatora i mesta priključenja, a osigurava je odgovorni vlasnik tog voda ili kabla;

2) s obzirom na sposobnost proizvodnje reaktivne snage pri maksimalnoj snazi:

(1) nadležni operator sistema u koordinaciji sa nadležnim OPS određuje zahteve u pogledu sposobnosti obezbeđivanja reaktivne snage u uslovima promenjivog napona. U tu svrhu nadležni operator sistema određuje karakteristiku U-Q/Pmax, unutar čijih granica sinhroni proizvodni modul mora biti sposoban da generiše reaktivnu snagu pri svojoj maksimalnoj snazi. Ta karakteristika U-Q/Pmax može imati bilo koji oblik, uzimajući u obzir moguće troškove obezbeđivanja sposobnosti proizvodnje reaktivne snage pri visokim naponima i potrošnje reaktivne snage pri niskim naponima,

(2) nadležni operator sistema određuje karakteristiku U-Q/Pmax u koordinaciji s nadležnim OPS u skladu sa sledećim načelima:

- karakteristika U-Q/Pmax ne sme prelaziti obvojnicu karakteristike U-Q/Pmax, prikazanu unutrašnjom obvojnicom na Slici 7,

- dimenzije obvojnice karakteristike U-Q/Pmax (raspon Q/Pmax i naponski raspon) moraju biti unutar opsega određenih za svaku sinhronu zonu u Tabeli 8 ove uredbe i

- položaj obvojnice karakteristike U-Q/Pmax mora biti u granicama fiksne spoljne obvojnice na Slici 7,

Slika 7

Karakteristika U-Q/Pmax sinhronog proizvodnog modula

(Na dijagramu su prikazane granice karakteristike U-Q/Pmax u zavisnosti od napona na mestu priključenja, izraženog odnosom njegove stvarne vrednosti i bazne vrednosti, i odnosa reaktivne snage (Q) i maksimalne snage (Pmax). Položaj, veličina i oblik unutrašnje obvojnice su okvirni.)

Tabela 8

Parametri za unutrašnju obvojnicu na Slici 7

Sinhrona zona	Najveći opseg Q/Pmax	Najveći opseg naponskog nivoa u stacionarnom stanju u r.j.
Kontinentalna Evropa	0,95	0,225

(3) zahtev za sposobnost obezbeđivanja reaktivne snage primenjuje se na mestu priključenja. Za karakteristike koje nisu pravougaone naponski opseg predstavlja najviše i najniže vrednosti i ne očekuje se da čitav opseg reaktivne snage bude raspoloživ u čitavom naponskom opsegu u stacionarnom stanju,

(4) sinhroni proizvodni modul mora biti sposoban da pređe na bilo koju radnu tačku unutar svoje karakteristike U-Q/Pmax u odgovarajućim vremenskim rasponima kako bi postigla vrednosti koje zahteva nadležni operator sistema,

3) s obzirom na sposobnost proizvodnje reaktivne snage pri pogonu u kojem je izlazna aktivna snaga manja od maksimalne snage (P < Pmax), sinhroni proizvodni modul mora biti sposoban za rad u svakoj mogućoj radnoj tački na pogonskom dijagramu tog sinhronog proizvodnog modula, barem do minimalnog nivoa stabilnosti. Čak i pri smanjenoj izlaznoj aktivnoj snazi, isporuka reaktivne snage na mestu priključenja mora u svemu da odgovara pogonskom dijagramu tog sinhronog proizvodnog modula, uzimajući u obzir, po potrebi, snagu napajanja sopstvene potrošnje i gubitke aktivne i reaktivne snage blok-transformatora.

Zahtevi za sinhrone proizvodne module tipa D

Član 19

Sinhroni proizvodni moduli tipa D moraju da ispunjavaju zahteve utvrđene u članu 13, članu 13. st. 6. i 7. i čl. 14, 15, 16. i 17. ove uredbe, izuzev u članu 13. stav 2. tačka 2), članu 14. stav 2, članu 15. stav 3, članu 17. stav 2. i članu 18. ove uredbe.

Sinhroni proizvodni moduli tipa D moraju da ispunjavaju sledeće dodatne zahteve u pogledu naponske stabilnosti:

1) proizvođač i nadležni operator sistema dogovaraju se, u koordinaciji sa nadležnim OPS o parametrima i podešenjima delova sistema za regulaciju napona;

2) dogovor iz tačke 1) ovog stava treba da obuhvati specifikacije i učinak automatskog regulatora napona za napon u stacionarnom stanju i regulaciju prelaznog napona te specifikacije i radni učinak sistema za regulaciju pobude. Specifikacijama i radnim učinkom obuhvata se:

(1) ograničenje širine pojasa izlaznog signala kako bi se osiguralo da najveća frekvencija odziva ne može da pobudi torzione oscilacije drugih proizvodnih modula priključenih na mrežu,

(2) ograničivač podpobude radi sprečavanja da automatski regulator napona smanji pobudu generatora na nivo koji bi mogao da ugrozi sinhronu stabilnost,

(3) ograničivač nadpobude kako bi se osiguralo da pobuda alternatora nije ograničena na vrednost koja je manja od najveće vrednosti koja se može postići, a da se istovremeno osigura da sinhroni proizvodni modul radi u predviđenim granicama;

(4) ograničivač struje statora i

(5) funkcija stabilizatora elektroenergetskog sistema za prigušenje oscilacija snage ako je proizvodni modul dimenzionisan iznad vrednosti maksimalne snage koju odredi nadležni OPS.

Nadležni OPS i proizvođač sporazumevaju se o tehničkim sposobnostima proizvodnog modula da potpomogne ugaonu stabilnost u uslovima kvara.

Zahtevi za module energetskog parka tipa B

Član 20

Proizvodni moduli tipa B moraju da ispunjavaju zahteve utvrđene u članu 13. ove uredbe, osim u članu 13. stav 2. tačka 2) i članu 14. ove uredbe.

Moduli energetskog parka tipa B moraju da ispunjavaju sledeće dodatne zahteve u pogledu naponske stabilnosti:

1) s obzirom na sposobnost proizvodnje reaktivne snage, nadležni operator sistema ima pravo da odredi sposobnost modula energetskog parka za generisanje reaktivne snage;

2) nadležni operator sistema u koordinaciji s nadležnim OPS ima pravo da odredi da modul energetskog parka mora biti sposoban da osigura brzu struju kvara na mestu priključenja u slučaju simetričnih (tropolnih) kvarova pod sledećim uslovima:

(1) Modul energetskog parka mora biti sposoban da aktivira dovođenje brze struje kvara:

- obezbeđivanjem dovođenja brze struje kvara na mestu priključenja ili

- merenjem odstupanja napona na izvodima pojedinačnih elemenata modula energetskog parka i obezbeđivanjem brze struje kvara na izvodima tih elemenata,

(2) nadležni operator sistema u koordinaciji s nadležnim OPS određuje:

- kako se i kad utvrđuje odstupanje napona kao i kraja odstupanja napona,

- karakteristike brze struje kvara, uključujući vremenski domen za merenje odstupanja napona i brze struje kvara, za koju se struja i napon mogu meriti različito od metode iz člana 2. ove uredbe,

- vreme i tačnost brze struje kvara, koja može imati nekoliko stepena tokom kvara i nakon njegovog uklanjanja;

3) s obzirom na dovođenje brze struje kvara u slučaju nesimetričnih (jednopolnih ili dvopolnih) kvarova, nadležni operator sistema ima pravo da odredi, u koordinaciji s nadležnim OPS, zahtev za injektiranje nesimetrične struje.

Moduli energetskog parka tipa B, u pogledu stabilnosti, moraju biti u skladu sa sledećim dodatnim zahtevima:

1) nadležni OPS određuje uspostavljanje aktivne snage posle kvara koju modul energetskog parka može da generiše i treba da odredi:

(1) kada počinje uspostavljanje aktivne snage posle kvara, na osnovu naponskog kriterijuma,

(2) maksimalno dozvoljeno vreme za uspostavljanje aktivne snage i

(3) veličinu i tačnost za uspostavljanje aktivne snage;

2) specifikacije moraju biti u skladu sa sledećim načelima:

(1) međuzavisnost između zahteva u pogledu brze struje kvara u skladu sa stavom 2. tač. 2) i 3) ovog člana i uspostavljanja aktivne snage,

(2) zavisnost između vremena uspostavljanja aktivne snage i trajanja odstupanja napona,

(3) specificirano ograničenje dopuštenog vremena za uspostavljanje aktivne snage,

(4) adekvatnost nivoa uspostavljanja napona i minimalne veličine za uspostavljanje aktivne snage i

(5) odgovarajuće prigušenje oscilacija aktivne snage.

Zahtevi za module energetskog parka tipa C

Član 21

Moduli energetskog parka tipa C moraju da ispunjavaju zahteve iz čl. 13, 14, 15. i 20. ove uredbe, osim zahteva iz člana 13. stav 2. tačka 2), člana 13. stav 6, člana 14. stav 2. i člana 20. stav 2. tačka 1) ove uredbe, osim ako je drugačije određeno u stavu 3. tačka 4) podtačka (5) ovog člana.

Moduli energetskog parka tipa C, u pogledu stabilnosti frekvencije, moraju da ispunjavaju sledeće dodatne zahteve:

1) nadležni OPS ima pravo da odredi da moduli energetskog parka moraju biti sposobni da pružaju sintetičku inerciju tokom vrlo brzih odstupanja frekvencije;

2) radna načela regulacionih sistema koji su ugrađeni radi pružanja sintetičke inercije i povezane parametre učinka određuje nadležni OPS.

Moduli energetskog parka tipa C moraju da ispunjavaju sledeće dodatne zahteve u pogledu naponske stabilnosti:

1) s obzirom na sposobnost proizvodnje reaktivne snage, nadležni operator sistema može da odredi dodatnu reaktivnu snagu koju treba obezbediti za podizanje napona na naponski nivo mesta priključenja, ako mesto priključenja modul energetskog parka nije na mestu visokonaponskih izvoda transformatora, ni na izvodima pretvarača ako ne postoji blok-transformator. Tom dodatnom reaktivnom snagom kompenzuje se potrošnja reaktivne snage visokonaponskog voda ili kabla između visokonaponskih izvoda blok-transformatora modula energetskog parka ili ako ne postoji blok-transformator, izvoda pretvarača modula i mesta priključenja, a obezbeđuje je odgovorni vlasnik tog voda ili kabla;

2) s obzirom na sposobnost proizvodnje reaktivne snage pri maksimalnoj snazi:

(1) nadležni operator sistema u koordinaciji s nadležnim OPS određuje zahteve u pogledu sposobnosti obezbeđivanja reaktivne snage u uslovima promenljivog napona. U tu svrhu određuje karakteristiku U-Q/Pmax koja može imati bilo koji oblik unutar granica u kojima je modul energetskog parka sposoban da obezbedi reaktivnu snagu pri svojoj maksimalnoj snazi;

(2) svaki nadležni operator sistema određuje karakteristiku U-Q/Pmax u koordinaciji s nadležnim OPS u skladu sa sledećim načelima:

- karakteristika U-Q/Pmax ne sme prelaziti obvojnicu karakteristike U-Q/Pmax, prikazanu unutrašnjom obvojnicom na Slici 8 ove uredbe,

- dimenzije obvojnice karakteristike U-Q/Pmax (raspon Q/Pmax i naponski raspon) moraju biti unutar vrednosti određenih za svaku sinhronu zonu u Tabeli 9 ove uredbe,

- položaj obvojnice karakteristike U-Q/Pmax mora biti u granicama fiksne spoljne obvojnice koje su utvrđene na Slici 8 ove uredbe i

- karakteristika U-Q/Pmax može imati bilo koji oblik, uzimajući u obzir moguće troškove obezbeđivanja sposobnosti proizvodnje reaktivne snage pri visokim naponima i potrošnje reaktivne snage pri niskim naponima,

Slika 8

Karakteristika U-Q/Pmax proizvodnog modula energetskog parka

(Na dijagramu su prikazane granice karakteristike U-Q/Pmax u zavisnosti od napona na mestu priključenja, izraženog odnosom njegove stvarne vrednosti i bazne vrednosti, i odnosa reaktivne snage (Q) i maksimalne snage (Pmax). Položaj, veličina i oblik unutrašnje obvojnice su okvirni).

Tabela 9

Parametri za unutrašnju obvojnicu na Slici 8

Sinhrona zona	Najveći opseg Q/Pmax	Najveći opseg naponskog nivoa u stacionarnom stanju u pu
Kontinentalna Evropa	0,75	0,225

(3) zahtev za sposobnost obezbeđivanja reaktivne snage primenjuje se na mestu priključenja. Za karakteristike koje nisu pravougaone, granice naponskih opsega predstavljaju najviše i najniže vrednosti. Prema tome, ne očekuje se da čitav opseg reaktivne snage bude raspoloživ po čitavom opsegu napona u stacionarnom stanju;

3) s obzirom na sposobnost proizvodnje reaktivne snage kada modul radi u režimu ispod maksimalne snage:

(1) nadležni operator sistema u koordinaciji s nadležnim OPS-om određuje zahteve u pogledu sposobnosti pružanja reaktivne snage i karakteristiku R-Q/Pmax, koja može da poprimi bilo koji oblik unutar granica u kojima je modul energetskog parka sposoban da obezbedi reaktivnu snagu pri svojoj maksimalnoj snazi;

(2) svaki nadležni operator sistema određuje karakteristiku R-Q/Pmax u koordinaciji s nadležnim OPS u skladu sa sledećim načelima:

- karakteristika R-Q/Pmax ne sme prelaziti obvojnicu karakteristike R-Q/Pmax, prikazanu unutrašnjom obvojnicom na Slici 9 ove uredbe,

- raspon Q/Pmax obvojnice karakteristike R-Q/Pmax određuje se za svaku sinhronu zonu u tabeli 9,

- raspon aktivne snage obvojnice karakteristike R-Q/Pmax pri reaktivnoj snazi jednakoj nuli mora biti 1 r.j,

- karakteristika R-Q/Pmax može imati bilo koji oblik i obuhvata uslove za sposobnost proizvodnje reaktivne snage pri aktivnoj snazi jednakoj nuli i

- položaj obvojnice karakteristike R-Q/Pmax mora biti u granicama fiksne spoljne obvojnice utvrđenim na Slici 9,

(3) pri pogonu na izlaznoj aktivnoj snazi manjoj od maksimalne snage (R < Pmax), modul energetskog parka mora biti sposoban da obezbedi reaktivnu snagu u bilo kojoj radnoj tački unutar svoje karakteristike R-Q/Pmax ako su svi elementi tog modula koji proizvode snagu tehnički raspoloživi, tj. nisu van pogona zbog održavanja ili otkaza. U suprotnom, sposobnost proizvodnje reaktivne snage može biti manja, uzimajući u obzir tehničku raspoloživost,

Slika 9

Karakteristika R-Q/Pmax proizvodnih modula energetskog parka

(Na dijagramu su prikazane granice karakteristike R-Q/Pmax na mestu priključenja u zavisnosti od aktivne snage, izražene odnosom njene stvarne vrednosti i relativne maksimalne snage u r. j. i odnosa reaktivne snage (Q) i maksimalne snage (Pmax). Položaj, veličina i oblik unutrašnje obvojnice su okvirni).

(4) modul energetskog parka mora biti sposoban da pređe na bilo koju radnu tačku unutar svoje karakteristike R-Q/Pmax u odgovarajućim vremenskim rasponima kako bi postigao željene vrednosti koje zahteva nadležni operator sistema;

4) s obzirom na režime regulacije reaktivne snage:

(1) modul energetskog parka mora biti sposoban da automatski osigura reaktivnu snagu režimom regulacije napona, režimom regulacije reaktivne snage ili režimom regulacije faktora snage,

(2) za potrebe režima regulacije napona modul energetskog parka mora biti sposoban da doprinese regulaciji napona na mestu priključenja obezbeđivanjem razmene reaktivne snage s mrežom uz zadatu vrednost napona kojom se obuhvata od 0,95 r.j. do 1,05 r.j. u koracima od najviše 0,01 r.j, s nagibom raspona najmanje od 2 do 7% u koracima od najviše 0,5 %. Izlazna reaktivna snaga mora biti jednaka nuli kad je vrednost mrežnog napona na mestu priključenja jednaka zadatoj vrednosti napona,

(3) zadata vrednost može se upotrebljavati sa ili bez mrtve zone, koja može biti u rasponu od 0 do ± 5% referentnog mrežnog napona od 1 r.j. u koracima od najviše 0,5%,

(4) nakon skokovite promene napona modul energetskog parka mora biti sposoban da postigne 90% promene izlazne reaktivne snage u vremenu t1, koje treba da odredi nadležni operator sistema u rasponu od 1 do 5 sekundi i stabilizuje se na vrednost određenu nagibom unutar vremena t2, koje treba da odredi nadležni operator sistema u rasponu od 5 do 60 sekundi, uz dopušteno odstupanje reaktivne snage u stacionarnom stanju od najviše 5% maksimalne reaktivne snage. Nadležni operator sistema mora da odredi vremenske specifikacije,

(5) za potrebe režima regulacije reaktivne snage modul energetskog parka mora biti sposoban da podesi zadatu vrednost reaktivne snage u bilo koju tačku raspona reaktivne snage u skladu sa članom 20. stav 2. tačka 1) ove uredbe i stavom 3. tač. 1) i 2) ovog člana, u koracima koji nisu veći od 5 MVAr ili 5% pune reaktivne snage (u zavisnosti od toga šta je manje) i tako reguliše reaktivnu snagu na mestu priključenja do tačnosti od ± 5 MVAr ili ± 5% pune reaktivne snage (u zavisnosti od toga šta je manje),

(6) za potrebe režima regulacije faktora snage, modul energetskog parka može regulisati faktor snage na mestu priključenja unutar zahtevanog raspona reaktivne snage, koji određuje nadležni operator sistema u skladu sa članom 20. stav 2. tačka 1) ove uredbe ili je u skladu sa članom 21. stav 3. tač. 1) i 2) ove uredbe, pri čemu se željeni faktor snage namešta u koracima od najviše 0,01. Nadležni operator sistema određuje željenu vrednost faktora snage i dopušteno odstupanje od te vrednosti kao i vreme za postizanje željenog faktora snage nakon nagle promene izlazne aktivne snage. Dopušteno odstupanje željenog faktora snage izražava se dopuštenim odstupanjem njegove odgovarajuće reaktivne snage. Dopušteno odstupanje reaktivne snage izražava se apsolutnom vrednošću ili postotkom maksimalne reaktivne snage modula energetskog parka,

(7) nadležni operator sistema, u koordinaciji s nadležnim OPS i vlasnikom modul energetskog parka, određuje koji će se od tri navedena moguća režima regulacije reaktivne snage i s njima povezane zadate vrednosti primenjivati, i koja je dodatna oprema potrebna da se nameštanje odgovarajuće zadate vrednosti može obavljati daljinski;

5) s obzirom na određivanje prednosti doprinosa aktivne ili reaktivne snage, nadležni OPS određuje da li tokom kvarova za koje je potrebna sposobnost prolaska kroz stanja kvara u mreži prednost ima doprinos aktivne snage ili doprinos reaktivne snage. Ako se prednost daje doprinosu aktivne snage, obezbeđivanje aktivne snage mora se uspostaviti najkasnije 150 ms od početka kvara;

6) s obzirom na regulaciju prigušenja oscilacija snage, ako to odredi nadležni OPS, modul energetskog parka mora biti sposoban da doprinese prigušenju oscilacija snage. Karakteristike modula energetskog parka koje se odnose na regulaciju napona i reaktivne snage ne smeju štetno uticati na prigušenje oscilacija snage.

Zahtevi za module energetskog parka tipa D

Član 22

Proizvodni moduli energetskog parka tipa D moraju ispunjavati zahteve navedene u čl. 13, 14, 15, 16, 20. i 21. ove uredbe, osim zahteva iz člana 13. stav 2. tačka 2), člana 13. st. 6. i 7, člana 14. stav 2, člana 15. stav 3. i člana 20. stav 2. tačka 1) ove uredbe.

III DOBIJANJE SAGLASNOSTI ZA PRIKLJUČENJE

Osnove za dobijanje saglasnosti za priključenje

Član 23

Proizvođač dokazuje nadležnom operatoru sistema da ispunjava zahteve utvrđene ovom uredbom za dobijanje saglasnosti za priključenje svakog proizvodnog modula iz čl. od 24. do 31. ove uredbe.

Nadležni operator sistema objašnjava i objavljuje pojedinosti u vezi sa dobijanjem saglasnosti za priključenje.

Dobijanje saglasnosti za priključenje proizvodnih modula tipa A

Član 24

Za dobijanje saglasnosti za priključenje svakog novog proizvodnog modula tipa A sastoji se od podnošenja dokumentacije o objektu. Proizvođač vodi računa da se u dokumentaciji o objektu dobijenoj od nadležnog operatora sistema upišu tražene informacije i dostave operatoru sistema. Za svaki proizvodni modul u elektrani dostavlja se zasebna dokumentacija o objektu. Nadležni operator sistema osigurava da potrebne informacije mogu podneti treća lica u proizvođačevo ime.

Nadležni operator sistema određuje sadržaj dokumentacije o objektu, koji mora da sadrži naročito sledeće informacije:

1) mesto priključenja;

2) datum priključenja;

3) maksimalnu snagu postrojenja u kW;

4) vrstu izvora primarne energije;

5) klasifikaciju proizvodnog modula kao nove tehnologije u skladu sa čl. od 58. do 63. ove uredbe;

6) upućivanje na sertifikate opreme koje izdaje ovlašćeno sertifikaciono telo za opremu na lokaciji objekta;

7) kad je reč o opremi za koju nije primljen sertifikat opreme, informacije se daju prema uputstvima nadležnog operatora sistema i

8) kontakt podatke o proizvođaču i izvođaču radova na ugradnji opreme i njihove potpise.

Proizvođač se stara o tome da su nadležni operator sistema i ministarstvo nadležno za poslove energetike obavešteni o trajnom gašenju proizvodnog modula u skladu sa propisima. Nadležni operator sistema obezbeđuje da obaveštenje mogu dati treća lica, uključujući i agregatore.

Dobijanje saglasnosti za priključenje proizvodnih modula tipa B, C i D

Član 25

Dobijanje saglasnosti za priključenje svakog novog proizvodnog modula tipa B, C i D omogućava upotrebu sertifikata opreme koje je izdalo ovlašćeno sertifikaciono telo.

Dobijanje saglasnosti za proizvodne module tipa B i C

Član 26

Za potrebe dobijanja saglasnosti za priključenje svakog novog proizvodnog modula tipa B i C proizvođač dostavlja nadležnom operatoru sistema dokumentaciju o proizvodnom modulu koji obuhvata izjavu o usaglašenosti. Za svaki proizvodni modul unutar elektrane dostavlja se posebna dokumentacija o proizvodnom modulu.

Sadržaj dokumentacije o proizvodnom modulu i podatke koji se u njemu navode određuje nadležni operator sistema. Nadležni operator sistema ima pravo da zahteva da proizvođač u dokumentaciji o proizvodnom modulu uključi sledeće:

1) dokaz o dogovoru nadležnog operatora sistema i proizvođača o zaštitnim i regulacionim podešenjima koji su važni za mesto priključenja;

2) detaljno sačinjenu izjavu o usaglašenosti;

3) detaljne tehničke podatke o proizvodnom modulu koji su važni za priključenje na mrežu koje je odredio nadležni operator sistema;

4) sertifikate opreme koje je izdalo ovlašćeno sertifikaciono telo a odnose se na proizvodne module, ako se na navedene oslanja u okviru dokaza o usaglašenosti;

5) za proizvodne module tipa C: simulacione modele u skladu sa članom 15. stav 6. tačka 3) ove uredbe;

6) izveštaje o proveri usaglašenosti kojima se dokazuje radni učinak u stacionarnom stanju i dinamički radni učinak u skladu sa čl. od 38. do 43. ove uredbe, uključujući primenu stvarno izmerenih vrednosti tokom provere, do nivoa detaljnosti koju zahteva nadležni operator sistema i

7) studije kojima se dokazuje radni učinak u stacionarnom stanju i dinamički radni učinak, u skladu sa čl. od 44. do 49. ove uredbe do nivoa detaljnosti koju zahteva nadležni operator sistema.

Nadležni operator sistema proizvođaču izdaje saglasnost za trajno priključenje nakon prihvatanja potpune i odgovarajuće dokumentacije o proizvodnom modulu.

Proizvođač obaveštava nadležnog operatora sistema i ministarstvo nadležno za poslove energetike o trajnom stavljanju van pogona (gašenju) proizvodnog modula u skladu sa propisima.

Nadležni operator sistema može propisati da se obaveštenje o pogonu i stavljanju van pogona proizvodnih modula može slati elektronskim putem.

Dobijanje saglasnosti za proizvodne module tipa D

Član 27

Postupak za dobijanje saglasnosti za priključenje svakog novog proizvodnog modula tipa D sastoji se od:

1) saglasnosti za stavljanje pod napon;

2) saglasnosti za privremeno priključenje i

3) saglasnosti za trajno priključenje.

Saglasnost za stavljanje pod napon za proizvodne module tipa D

Član 28

Saglasnošću za stavljanje pod napon ovlašćuje se proizvođač da svoju unutrašnju mrežu i sopstvenu potrošnju proizvodnih modula stavi pod napon pomoću priključka na mrežu određenog za mesto priključenja.

Saglasnost za stavljanje pod napon izdaje nadležni operator sistema, u zavisnosti od završetka priprema, uključujući dogovor nadležnog operatora sistema i proizvođača o zaštitnim i regulacionim podešenjima važnim za mesto priključenja.

Saglasnost za privremeno priključenje proizvodnih modula tipa D

Član 29

Saglasnošću za privremeno priključenje ovlašćuje se proizvođač da na ograničen period upravlja proizvodnim modulom i proizvodi električnu energiju služeći se priključkom na mrežu.

Saglasnost za privremeno priključenje izdaje nadležni operator sistema, u zavisnosti od završetka pregleda podataka i studije.

S obzirom na pregled podataka i studije, nadležni operator sistema ima pravo da zahteva da proizvođač dostavi sledeće:

1) detaljno sačinjenu izjavu o usaglašenosti;

2) detaljne tehničke podatke o proizvodnom modulu koji su važni za priključenje na mrežu, kako je odredio nadležni operator sistema;

3) sertifikate opreme koje je izdalo ovlašćeno sertifikaciono telo s obzirom na proizvodne module ako se na sertifikate opreme oslanja u okviru dokaza o usaglašenosti;

4) simulacione modele iz člana 15. stav 6. tačka 3) ove uredbe i kako zahteva nadležni operator sistema;

5) studije koje dokazuju očekivani radni učinak u stacionarnom stanju i dinamički radni učinak u skladu sa čl. od 44. do 49. ove uredbe i

6) pojedinosti o planiranim proverama usaglašenosti u skladu sa čl. od 38. do 43. ove uredbe.

Najduži period u kojem proizvođač sme da ostane u statusu stečenom saglasnošću za privremeno priključenje je 24 meseca. Nadležni operator sistema ima pravo da odredi kraći period važenja saglasnosti za privremeno priključenje. Produženje saglasnosti za privremeno priključenje odobrava se samo ako je proizvođač znatno napredovao prema potpunoj usaglašenosti. Otvorena pitanja moraju biti jasno naznačena u trenutku traženja produženja.

Produženje perioda tokom kojeg proizvođač može zadržati status za saglasnost za privremeno priključenje, u odnosu na period utvrđen u stavu 4. ovog člana može se odobriti ako je zahtev za izuzeće podnet nadležnom operatoru sistema pre isteka tog perioda u skladu sa izuzećem iz člana 52. ove uredbe.

Saglasnost za trajno priključenje proizvodnih modula tipa D

Član 30

Saglasnošću za trajno priključenje ovlašćuje se proizvođač da upravlja proizvodnim modulom služeći se priključkom na mrežu.

Saglasnost za trajno priključenje izdaje nadležni operator sistema nakon što se prethodno uklone sve neusaglašenosti utvrđene radi izdavanja saglasnosti za privremeno priključenje i završi pregled podataka i studije u skladu sa ovim članom.

Za potrebe pregleda podataka i studije proizvođač mora nadležnom operatoru sistema dostaviti sledeće:

1) detaljno sačinjenu izjavu o usaglašenosti i

2) ažurirane primenljive tehničke podatke, simulacione modele i studije iz člana 29. stav 3. tač. 2), 4) i 5) ove uredbe, uključujući upotrebu stvarno izmerenih vrednosti tokom provere.

Ako se utvrdi neusaglašenost u vezi sa izdavanjem saglasnosti za trajno priključenje, može se odobriti izuzeće nakon zahteva upućenog nadležnom operatoru sistema, u skladu sa izuzećem. Nadležni operator sistema izdaje saglasnost za trajno priključenje ako je proizvodni modul u skladu sa odredbama iz izuzeća. Ako je zahtev za izuzeće odbijen, nadležni operator sistema ima pravo da ne dopusti pogon proizvodnog modula dok proizvođač i nadležni operator sistema ne reše neusaglašenosti i nadležni operator sistema zauzme stav da je proizvodni modul u skladu sa odredbama ove uredbe. Ako nadležni operator sistema i proizvođač ne reše neusaglašenost u razumnom roku, ali u svakom slučaju ne kasnije od šest meseci od obaveštenja o odbijanju zahteva za izuzeće, svaka strana može sporno pitanje uputiti na odlučivanje Agenciji.

Saglasnost za ograničen pogon za proizvodne module tipa D

Član 31

Proizvođači kojima je izdata saglasnost za trajno priključenje odmah obaveštavaju nadležnog operatora sistema ako je:

1) objekat privremeno izložen znatnoj promeni ili gubitku sposobnosti što utiče na njegov radni učinak; ili

2) otkazivanje rada opreme prouzrokovalo neusaglašenost sa određenim važnim zahtevima.

Proizvođač se prijavljuje nadležnom operatoru sistema za saglasnost za ograničen pogon ako opravdano očekuje da će okolnosti iz stava 1. ovog člana trajati duže od tri meseca.

Nadležni operator sistema izdaje saglasnost za ograničen pogon koja sadrži sledeće informacije:

1) nerešena pitanja koji opravdavaju izdavanje saglasnosti za ograničen pogon;

2) odgovornosti i rokove za očekivano rešenje i

3) najduži period važenja, ali ne duže od 12 meseci. Prvobitni odobreni rok može biti kraći uz mogućnost produženja ako se nadležnom operatoru sistema dostave dokazi o ostvarenju napretka ka postizanju potpune usaglašenosti.

Važenje saglasnosti za trajno priključenje obustavlja se tokom perioda važenja saglasnosti za ograničen pogon.

Dalje produženje perioda važenja saglasnosti za ograničen pogon može se izdati na zahtev za izuzeće upućen nadležnom operatoru sistema pre isteka tog perioda, u skladu sa članom 52. ove uredbe.

Nadležni operator sistema ima pravo da ne dopusti pogon proizvodnog modula nakon što saglasnost za ograničen pogon prestane da važi, a saglasnost za trajno priključenje automatski postaje nevažeća.

Ako nadležni operator sistema ne odobri produženje perioda važnosti saglasnosti za ograničen pogon u skladu sa stavom 5. ovog člana ili ne dopusti pogon proizvodnog modula nakon isteka važnosti saglasnosti za ograničen pogon u skladu sa stavom 6. ovog člana, proizvođač se može obratiti Agenciji u roku od šest meseci od prijema obaveštenja o odluci nadležnog operatora sistema.

Utvrđivanje troškova i koristi primene zahteva na postojeće proizvodne module

Član 32

Pre primene bilo kojeg zahteva utvrđenog ovom uredbom na postojeće proizvodne module u skladu sa članom 4. stav 5. ove uredbe nadležni OPS sprovodi kvalitativno poređenje troškova i koristi povezanih s razmatranim zahtevom. Poređenjem se uzimaju u obzir raspoložive mrežno ili tržišno zasnovane alternative. Samo ako se kvalitativnim poređenjem pokaže da su moguće koristi veće od mogućih troškova, relevantni OPS može preći na sprovođenje kvantitativne analize troškova i koristi u skladu sa st. od 2. do 5. ovog člana. Ako se, međutim, trošak smatra velikim ili se korist smatra malom, nadležni OPS ne sme nastaviti postupak.

Nakon pripremne faze sprovedene u skladu sa stavom 1. ovog člana, nadležni OPS sprovodi kvantitativnu analizu troškova i koristi za svaki zahtev za koji se razmatra primena na postojeće proizvodne module za koje su se, kao rezultat pripremne faze u skladu sa stavom 1. ovog člana, dokazale moguće koristi.

U roku od tri meseca nakon zaključenja analize troškova i koristi nadležni OPS daje rezime izveštaja koji mora da:

1) sadrži analizu troškova i koristi i preporuku o daljim aktivnostima;

2) sadrži predlog za prelazni period za primenu zahteva na postojeće proizvodne module. Prelazni period ne sme biti duži od dve godine od datuma odluke Agencije o primenljivosti zahteva;

3) bude predmet javnog savetovanja u skladu sa članom 10. ove uredbe.

Najkasnije šest meseci nakon završetka javnog savetovanja nadležni OPS priprema izveštaj u kojem objašnjava rezultat savetovanja i daje predlog o primenljivosti razmatranog zahteva na postojeće proizvodne module. O sadržaju izveštaja i predloga obaveštava se Agencija i proizvođač ili ako je primenljivo, treće lice.

Predlog nadležnog OPS koji daje Agenciji u skladu sa stavom 4. ovog člana sadrži sledeće:

1) aktivnosti u vezi sa dobijanjem saglasnosti za priključenje kojim postojeći proizvođač dokazuje sprovođenje zahteva;

2) prelazni period za sprovođenje zahteva u kojem se u obzir uzima kategorija proizvodnog modula, kako je navedeno u članu 5. stav 2. ove uredbe i sve temeljne prepreke efikasnom sprovođenju izmene ili naknadne ugradnje opreme.

Načela analize troškova i koristi

Član 33

Proizvođači, ODS i operatori zatvorenog distributivnog sistema (u daljem tekstu: OZDS) pomažu i doprinose u analizi troškova i koristi sprovedenoj u skladu sa članom 32. i članom 55. stav 2. tačka 6) ove uredbe i dostavljaju neophodne podatke koje zatraži nadležni operator sistema ili nadležni OPS u roku od tri meseca od prijema zahteva, osim ako je dogovoreno drugačije s nadležnim OPS. Za pripremu analize troškova i koristi koju sprovodi proizvođač ili mogući proizvođač radi procene mogućeg izuzeća u skladu sa članom 54. ove uredbe nadležni OPS i ODS, uključujući OZDS, pomažu i doprinose u analizi troškova i koristi, a dostavljaju i neophodne podatke koje zatraži proizvođač ili mogući proizvođač u roku od tri meseca od primanja zahteva, osim ako je dogovoreno drugačije s proizvođačem ili mogućim proizvođačem.

Analiza troškova i koristi vrši se u skladu sa sledećim načelima:

1) nadležni OPS, nadležni operator sistema, proizvođač ili mogući proizvođač zasniva svoju analizu troškova i koristi na najmanje jednom od sledećih načela izračunavanja:

(1) neto sadašnjoj vrednosti,

(2) povraćaju investicije,

(3) stopi povraćaja i

(4) vremenu potrebnom da se ostvari tačka pokrića (nulta tačka poslovanja);

2) nadležni OPS, nadležni operator sistema, proizvođač ili mogući proizvođač uz to kvantifikuje društveno-ekonomske koristi u smislu poboljšanja sigurnosti snabdevanja i uzima u obzir naročito:

(1) povezano smanjenje verovatnoće gubitka napajanja tokom trajanja izmene;

(2) verovatni obim i trajanje takvog gubitka napajanja;

(3) društveni trošak po satu takvog gubitka napajanja;

3) nadležni OPS, nadležni operator sistema, proizvođač ili mogući proizvođač kvantifikuje koristi za unutrašnje tržište električne energije, prekograničnu trgovinu i integraciju obnovljivih izvora energije i obuhvata naročito:

(1) frekventni odziv aktivne snage,

(2) rezerve za balansiranje,

(3) obezbeđivanje reaktivne snage,

(4) upravljanje zagušenjima,

(5) mere odbrane;

4) nadležni OPS kvantifikuje troškove primene potrebnih pravila na postojeće proizvodne module uzimajući u obzir:

(1) direktne troškove nastale tokom sprovođenja zahteva,

(2) oportunitentne troškove,

(3) troškove povezane s izazvanim promenama u održavanju i pogonu.

IV USAGLAŠENOST

Odgovornost proizvođača

Član 34

Proizvođač mora da obezbedi da svaki proizvodni modul bude u skladu sa zahtevima utvrđenim ovom uredbom tokom celog veka trajanja postrojenja. Kad je reč o proizvodnim modulima tipa A, proizvođač se može osloniti na sertifikate opreme.

Pre svake planirane izmene tehničkih sposobnosti proizvodnog modula koja može uticati na njegovu usaglašenost sa zahtevima koji se primenjuju na osnovu ove uredbe, proizvođač o njoj obaveštava nadležnog operatora sistema.

Proizvođač obaveštava nadležnog operatora sistema bez nepotrebnog odlaganja o svakom neplaniranom pogonskom događaju ili otkazivanju proizvodnog modula koji utiče na njegovu usaglašenost sa zahtevima iz ove uredbe nakon što se dogodio.

Proizvođač, o planiranim rasporedima ispitivanja i provere usaglašenosti proizvodnog modula sa zahtevima iz ove uredbe treba da obavesti nadležnog operatora sistema pravovremeno i pre njihovog objavljivanja. Nadležni operator sistema odobrava unapred planirane rasporede ispitivanja i provere. Odobrenje nadležnog operatora sistema daje se pravovremeno i ne sme se neosnovano uskratiti.

Nadležni operator sistema može da učestvuje u proverama i beleži radni učinak proizvodnih modula.

Zadaci nadležnog operatora sistema

Član 35

Nadležni operator sistema ocenjuje usaglašenost proizvodnog modula sa zahtevima utvrđenim ovom uredbom tokom životnog veka proizvodnog modula. O rezultatu tog ocenjivanja potrebno je obavestiti proizvođača. Za proizvodne module tipa A nadležni operator sistema može da se osloni na sertifikate opreme koje je za to ocenjivanje izdalo ovlašćeno sertifikaciono telo.

Nadležni operator sistema ima pravo da zahteva da proizvođač sprovodi proveru i simulacije usaglašenosti prema redovnom planu ili opštem modelu ili nakon svakog otkaza, izmene ili zamene bilo koje opreme što može da utiče na usaglašenost proizvodnog modula sa zahtevima iz ove uredbe. O rezultatu provera i simulacija usaglašenosti obavestiti će se proizvođač.

Nadležni operator sistema objavljuje popis informacija i dokumenata koje proizvođač treba da dostavi, kao i zahteve koje mora da ispuni u okviru postupka provere usaglašenosti. Popis obuhvata barem sledeće podatke, dokumente i zahteve:

1) sve dokumente i sertifikate koje proizvođač treba da dostavi;

2) detaljne tehničke podatke o proizvodnom modulu koji su važni za priključenje na mrežu;

3) zahteve za modele za studije sistema u stacionarnom i dinamičkom stanju;

4) rokove za obezbeđivanja podataka o sistemu koji su potrebni za sprovođenje studija;

5) studije kojima proizvođač dokazuje očekivani radni učinak u stacionarnom stanju i dinamički radni učinak u skladu sa zahtevima utvrđenim u čl. od 44. do 49. ove uredbe;

6) uslove i postupke, uključujući područje primene, za registraciju sertifikata opreme i

7) uslove i postupke u skladu sa kojima proizvođač upotrebljava odgovarajuće sertifikate opreme koje je izdalo ovlašćeno sertifikaciono telo.

Nadležni operator sistema objavljuje raspodelu odgovornosti između proizvođača i operatora sistema za proveru, simulaciju provere i praćenje usaglašenosti proizvodnog modula.

Nadležni operator sistema može potpuno ili delimično da prenese realizaciju praćenja usaglašenosti na treća lica. U takvim slučajevima nadležni operator sistema i dalje obezbeđuje usaglašenost sa odredbama člana 12. ove uredbe, uključujući zaključivanje sporazuma o poverljivosti s opunomoćenikom.

Ako se provere ili simulacije usaglašenosti ne mogu sprovesti kako su se dogovorili nadležni operator sistema i proizvođač iz razloga koji se mogu pripisati nadležnom operatoru sistema, tada nadležni operator sistema ne sme bezrazložno da uskrati dobijanje saglasnosti za priključenje sa odredbama ove uredbe.

Zajedničke odredbe o proveri usaglašenosti

Član 36

Proverom rada pojedinačnih proizvodnih modula u elektrani dokazuje se da li su ispunjeni zahtevi iz ove uredbe.

Bez obzira na minimalne zahteve za proveru usaglašenosti utvrđenim u ovoj uredbi, nadležni operator sistema ima pravo da:

1) dopusti proizvođaču da sprovode alternativni skup provera, uz uslov da su te provere efikasne i dovoljne za dokazivanje da je proizvodni modul u skladu sa zahtevima iz ove uredbe;

2) zahteva od proizvođača da sprovede dodatne ili alternativne skupove provera u slučajevima kada informacije povezane sa proverom usaglašenosti iz čl. od 38. do 43. ove uredbe dostavljene nadležnom operatoru sistema nisu dovoljne za dokazivanje usaglašenosti sa zahtevima iz ove uredbe i

3) zahteva od proizvođača da sprovede odgovarajuće provere radi dokazivanja radnog učinka proizvodnog modula pri radu na alternativna goriva ili kombinovanu potrošnju goriva. Nadležni operator sistema i proizvođač saglasno određuju koje vrste goriva treba ispitati.

Proizvođač je odgovoran za sprovođenje provere u skladu sa uslovima iz čl. od 38. do 43. ove uredbe. Nadležni operator sistema mora da sarađuje i ne sme neopravdano da odlaže sprovođenje provere.

Nadležni operator sistema može da učestvuje u proveri usaglašenosti na licu mesta ili daljinski iz centra upravljanja operatora sistema. U tu svrhu proizvođač obezbeđuje opremu za praćenje koja je potrebna za beleženje svih važnih ispitnih signala i merenja, kao i da osigura da su na lokaciji provere, tokom celokupnog procesa provere dostupni predstavnici proizvođača. Ako operator sistema želi da za izabrane provere beleži radni učinak svojom opremom, obezbeđuju se signali koje odredi nadležni operator sistema. Nadležni operator sistema o svom učestvovanju odlučuje prema sopstvenom izboru.

Zajedničke odredbe o simulaciji usaglašenosti

Član 37

Simulacijom učinka pojedinačnih proizvodnih modula u elektrani dokazuje se da li su ispunjeni zahtevi iz ove uredbe.

Bez obzira na minimalne zahteve utvrđene u ovoj uredbi, za simulaciju usaglašenosti nadležni operator sistema može:

1) da dopusti proizvođaču da sprovede alternativni skup simulacija, uz uslov da su te simulacije efikasne i dovoljne za dokazivanje da je proizvodni modul u skladu sa zahtevima iz ove uredbe ili s nacionalnim zakonodavstvom i

2) da zahteva od proizvođača da sprovede dodatne ili alternativne skupove simulacija u slučajevima kad informacije povezane sa simulacijom usaglašenosti iz čl. od 44. do 49. ove uredbe dostavljene nadležnom operatoru sistema nisu dovoljne za dokazivanje usaglašenosti sa zahtevima iz ove uredbe.

Za dokazivanje usaglašenosti sa zahtevima iz ove uredbe proizvođač dostavlja izveštaj sa rezultatima simulacije za svaki pojedinačni proizvodni modul u elektrani. Proizvođač priprema i obezbeđuje kvalitetan simulacioni model za pojedine proizvodne module. Područje primene simulacionih modela utvrđeno je u članu 15. stav 6. tačka 3) ove uredbe.

Nadležni operator sistema ima pravo da proveri da li je proizvodni modul usaglašen sa zahtevima iz ove uredbe sprovođenjem svojih simulacija usaglašenosti na osnovu dostavljenih izveštaja o simulaciji, simulacionih modela i merenja u okviru provere usaglašenosti.

Nadležni operator sistema dostavlja proizvođaču tehničke podatke i simulacioni model mreže u meri potrebnoj za sprovođenje traženih simulacija u skladu sa čl. od 44. do 49. ove uredbe.

Provera usaglašenosti za sinhrone proizvodne module tipa B

Član 38

Proizvođači sprovode proveru usaglašenosti odziva u FOORR-N režimu za sinhrone proizvodne module tipa B. Umesto sprovođenja odgovarajućih provera za dokazivanje usaglašenosti s odgovarajućim zahtevima, proizvođači se mogu pouzdati u sertifikate opreme koje je izdalo ovlašćeno sertifikaciono telo. U tom slučaju sertifikati opreme se dostavljaju nadležnom operatoru sistema.

Na proveru odziva u FOORR-N režimu primenjuju se sledeći zahtevi:

1) mora se dokazati tehnička sposobnost proizvodnog modula da kontinuirano menja aktivnu snagu kako bi doprinosila regulaciji frekvencije u slučaju bilo kojeg velikog povećanja frekvencije. Proveravaju se regulacioni parametri stacionarnog stanja, poput statizma i mrtve zone i dinamički parametri, uključujući odziv na skokovitu promenu frekvencije;

2) provera se sprovodi simulacijom skokova frekvencije i kontinuiranih promena dovoljno velikih da podstaknu promenu aktivne snage od barem 10% maksimalne snage, uzimajući u obzir podešenja statizma i mrtve zone. Ako je potrebno, signali simuliranog odstupanja frekvencije šalju se istovremeno u regulator brzine obrtanja i regulator opterećenja regulacionih sistema, uzimajući u obzir šeme tih regulacionih sistema;

3) provera se smatra uspešnom ako su ispunjeni sledeći uslovi:

(1) rezultati provere, za dinamičke i statičke parametre, u skladu su sa zahtevima utvrđenim u članu 13. stav 2. ove uredbe i

(2) nakon odziva na skokovitu promenu ne nastaju neprigušene oscilacije.

Provera usaglašenosti za sinhrone proizvodne module tipa C

Član 39

Uz provere usaglašenosti sinhronih proizvodnih modula tipa B iz člana 38. ove uredbe proizvođači za proizvodne module tipa C sprovode i provere usaglašenosti utvrđene u st. 2, 3, 4. i 6. ovog člana. Ako proizvodni modul ima sposobnost pokretanja pogona iz beznaponskog stanja, proizvođači sprovode i provere iz stava 5. ovog člana. Umesto odgovarajućih provera, proizvođač za dokazivanje usaglašenosti sa odgovarajućim zahtevima može da upotrebi sertifikate opreme koje je izdalo ovlašćeno sertifikaciono telo. U tom slučaju se sertifikati opreme dostavljaju nadležnom operatoru sistema.

Na proveru odziva u FOORR-P režimu primenjuju se sledeći zahtevi:

1) mora se dokazati tehnička sposobnost proizvodnog modula da kontinuirano menja aktivnu snagu u radnim tačkama ispod maksimalne snage kako bi doprinosio regulaciji frekvencije u slučaju velikog pada frekvencije u sistemu;

2) provera se sprovodi simuliranjem odgovarajućih vrednosti opterećenja aktivne snage, s niskofrekvencijskim skokovima i kontinuiranim promenama dovoljno velikim da podstaknu promenu aktivne snage od barem 10% maksimalne snage, uzimajući u obzir podešenja statizma i mrtve zone. Ako je potrebno, signali simuliranog odstupanja frekvencije utiskuju se istovremeno u referentne vrednosti regulatora brzine obrtanja i regulatora opterećenja;

3) provera se smatra uspešnom ako su ispunjeni sledeći uslovi:

(1) rezultati provere, za dinamičke i statičke parametre, u skladu su sa članom 15. stav 2. tačka 3) ove uredbe i

(2) nakon odziva na skokovitu promenu ne nastaju neprigušene oscilacije.

Na proveru odziva u frekventno osetljivom režimu rada, primenjuju se sledeći zahtevi:

1) mora se dokazati tehnička sposobnost proizvodnog modula da kontinuirano modulira aktivnu snagu u celom radnom opsegu između maksimalne snage i minimalnog regulacionog nivoa kako bi doprinosila regulaciji frekvencije. Proveravaju se regulacioni parametri stacionarnog stanja, poput statizma, mrtve zone i dinamički parametri, uključujući stabilnost tokom odziva na skokovitu promenu frekvencije i velikih, brzih odstupanja frekvencije;

2) provera se sprovodi simuliranjem skokova frekvencije i kontinuiranih promena dovoljno velikih da podstaknu celi raspon frekventnog odziva aktivne snage, uzimajući u obzir podešenja statizma i mrtve zone, kao i sposobnost stvarnog povećanja ili smanjenja izlazne aktivne snage iz date radne tačke. Ako je potrebno, signali simuliranog odstupanja frekvencije utiskuju se istovremeno u referentne vrednosti regulatora brzine obrtanja i regulatora opterećenja regulacionog sistema postrojenja ili elementa;

3) provera se smatra uspešnom ako su ispunjeni sledeći uslovi:

(1) vreme aktiviranja celog raspona frekventnog odziva aktivne snage kao rezultata skokovite promene frekvencije nije duže od onoga što se zahteva članom 15. stav 2. tačka 4) ove uredbe,

(2) nakon odziva na skokovitu promenu ne nastaju neprigušene oscilacije,

(3) početno kašnjenje u skladu je s članom 15. stav 2. tačka 4) ove uredbe,

(4) podešenja statizma raspoloživa su u rasponu određenom u članu 15. stav 2. tačka 4) ove uredbe a mrtva zona nije viša od vrednosti navedene u tom članu i

(5) neosetljivost frekventnog odziva aktivne snage u bilo kojoj odgovarajućoj radnoj tački ne prelazi zahteve utvrđene u članu 15. stav 2. tačka 4) ove uredbe.

Na proveru regulacije ponovnog uspostavljanja frekvencije sistema primenjuju se sledeći zahtevi:

1) dokazuje se tehnička sposobnost proizvodnog modula da učestvuje u regulaciji ponovnog uspostavljanja frekvencije sistema i proverava se saradnja frekventno osetljivog načina rada i regulacije ponovnog uspostavljanja frekvencije sistema;

2) provera se smatra uspešnom, za dinamičke i statičke parametre, ako su rezultati u skladu sa zahtevima iz člana 15. stav 2. tačka 5) ove uredbe.

Na proveru sposobnosti pokretanja rada iz beznaponskog stanja primenjuju se sledeći zahtevi:

1) za proizvodne module koji imaju sposobnost pokretanja rada iz beznaponskog stanja dokazuje se ta tehnička sposobnost pokretanja bez bilo kakvog spoljnog napajanja električnom energijom;

2) provera se smatra uspešnom ako je vreme pokretanja unutar vremenskih granica utvrđenih u članu 15. stav 5) tačka 1) podtačka (3) ove uredbe.

Na proveru ispada na sopstvenu potrošnju primenjuju se sledeći zahtevi:

1) dokazuje se tehnička sposobnost proizvodnih modula da pređu na sopstvenu potrošnju i stabilan pogon u tom režimu;

2) provera se sprovodi pri maksimalnoj snazi i nazivnoj reaktivnoj snazi proizvodnog modula pre rasterećenja;

3) nadležni operator sistema ima pravo da utvrdi dodatne uslove, uzimajući u obzir član 15. stav 5. tačka 3) ove uredbe.

4) provera se smatra uspešnom ako je prebacivanje na rad na sopstvenoj potrošnji bilo uspešno, stabilan rad na sopstvenu potrošnju u vremenskom periodu utvrđenom u članu 15. stav 5. tačka 3) ove uredbe dokazan i resinhronizacija na mrežu uspešna.

Na proveru sposobnosti proizvodnje reaktivne snage primenjuju se sledeći zahtevi:

1) dokazuje se tehnička sposobnost proizvodnog modula da osigura kapacitivnu i induktivnu reaktivnu snagu u skladu sa članom 18. stav 2. tač. 2) i 3) ove uredbe;

2) provera se smatra uspešnom ako su ispunjeni sledeći uslovi:

(1) proizvodni modul mora da radi maksimalnom reaktivnom snagom, kapacitivno i induktivno, najmanje jedan sat, na:

1. minimalnom nivou stabilnosti,

2. maksimalnoj snazi i

3. radnoj tački aktivne snage između tih minimalnih i maksimalnih nivoa;

(2) mora biti dokazana sposobnost proizvodnog modula za promenu na bilo koju željenu vrednost unutar dogovorenog ili zadatog raspona reaktivne snage.

Provera usaglašenosti za sinhrone proizvodne module tipa D

Član 40

Sinhroni proizvodni moduli tipa D podležu proverama usaglašenosti za sinhrone proizvodne module tipa B i C iz čl. 38. i 39. ove uredbe.

Umesto odgovarajućih provera, proizvođač za dokazivanje usaglašenosti s odgovarajućim zahtevima može upotrebiti sertifikate opreme koje je izdalo ovlašćeno sertifikaciono telo. U tom slučaju se sertifikati opreme dostavljaju nadležnom operatoru sistema.

Provera usaglašenosti za module energetskog parka tipa B

Član 41

Proizvođači sprovode provere usaglašenosti odziva u FOORR-N režimu za module energetskog parka tipa B. Umesto odgovarajućih provera, proizvođač za dokazivanje usaglašenosti s odgovarajućim zahtevima može upotrebiti sertifikate opreme koje je izdalo ovlašćeno sertifikaciono telo. U tom slučaju se sertifikati opreme dostavljaju nadležnom operatoru sistema.

Na module energetskog parka tipa B, u proverama odziva u FOORR-N režimu utiče regulacioni plan koji je izabrao nadležni operator sistema.

Na proveru odziva u FOORR-N režimu, primenjuju se sledeći zahtevi:

1) mora se dokazati tehnička sposobnost modula energetskog parka da kontinuirano menja aktivnu snagu kako bi doprinosila regulaciji frekvencije u slučaju povećanja frekvencije u sistemu. Proveravaju se regulacioni parametri stacionarnog stanja, poput statike i mrtve zone i dinamičkih parametara;

2) provera se sprovodi simuliranjem frekvencijskih skokova i kontinuiranih promena dovoljno velikih da podstaknu promenu aktivne snage od barem 10% maksimalne snage, uzimajući u obzir podešenja statizma i mrtve zone. Za izvođenje te provere signali simuliranog odstupanja frekvencije utiskuju se u referentne vrednosti tih regulatora koji pripadaju regulacionom sistemu modula ili postrojenja;

3) provera se smatra uspešnom, za dinamičke i statičke parametre, ako su ispitni rezultati u skladu sa zahtevima utvrđenim članom 13. stav 2. ove uredbe.

Provera usaglašenosti za proizvodne module energetskog parka tipa C

Član 42

Uz provere usaglašenosti modula energetskog parka tipa B iz člana 41. ove uredbe proizvođači modula energetskog parka tipa C sprovode i provere usaglašenosti utvrđene u st. od 2. do 9. ovog člana. Umesto odgovarajućih provera, proizvođač za dokazivanje usaglašenosti s odgovarajućim zahtevima može upotrebiti sertifikate opreme koje je izdalo ovlašćeno sertifikaciono telo. U tom slučaju sertifikat opreme se dostavlja nadležnom operatoru sistema.

Na proveru mogućnosti regulacije aktivne snage i regulacioni raspon, primenjuju se sledeći zahtevi:

1) mora se dokazati tehnička sposobnost modula energetskog parka da radi na nivou opterećenja ispod zadate vrednosti koju je odredio nadležni operator sistema ili nadležni OPS;

2) provera se smatra uspešnom ako su ispunjeni sledeći uslovi:

(1) nivo opterećenja modula energetskog parka ne prelazi zadatu vrednost;

(2) zadata vrednost ostvarena je u skladu sa zahtevima utvrđenima u članu 15. stav 2. tačka 1) ove uredbe i

(3) tačnost regulacije u skladu je sa vrednošću iz člana 15. stav 2. tačka 1) ove uredbe.

Na proveru odziva u FOORR-P režimu primenjuju se sledeći zahtevi:

1) mora se dokazati tehnička sposobnost modula energetskog parka da kontinuirano menja aktivnu snagu kako bi doprinosila regulaciji frekvencije u slučaju velikog pada frekvencije u sistemu;

2) provera se sprovodi simuliranjem skokova frekvencije i kontinuiranih promena dovoljno velikih da podstaknu promenu aktivne snage od barem 10% maksimalne snage pri čemu početna tačka nije veća od 80% maksimalne snage, uzimajući u obzir podešenja statizma i mrtve zone;

3) provera se smatra uspešnom ako su ispunjeni sledeći uslovi:

(1) rezultati provera, za dinamičke i statičke parametre, u skladu su sa zahtevima utvrđenim u članu 15. stav 2. tačka 3) ove uredbe i

(2) nakon odziva na skokovitu promenu ne nastaju neprigušene oscilacije.

Na proveru odziva u frekventnom režimu rada primenjuju se sledeći zahtevi:

1) mora se dokazati tehnička sposobnost modula energetskog parka da kontinuirano menja aktivnu snagu u celom radnom području između maksimalne snage i minimalnog regulacionog nivoa kako bi doprinosila regulaciji frekvencije. Proveravaju se regulacioni parametri stacionarnog stanja, poput neosetljivosti, statizma, mrtve zone i regulacionog područja, kao i dinamički parametri, uključujući odziv na skokovitu promenu frekvencije;

2) provera se sprovodi simuliranjem skokova frekvencije i kontinuiranih promena dovoljno velikih da podstaknu celi raspon frekventnog odziva aktivne snage, uzimajući u obzir podešenja statizma i mrtve zone. Za sprovođenje provera utiskuju se signali simuliranog odstupanja frekvencije.

3) provera se smatra uspešnom ako su ispunjeni sledeći uslovi:

(1) vreme aktiviranja celog raspona frekventnog odziva aktivne snage kao rezultat skokovite promene frekvencije nije duže od zahteva iz člana 15. stav 2. tačka 4) ove uredbe,

(2) nakon odziva na skokovitu promenu ne nastaju neprigušene oscilacije,

(3) početno kašnjenje u skladu je s članom 15. stav 2. tačka 4) ove uredbe,

(4) podešenja statizma raspoloživa su u rasponima utvrđenima u članu 15. stav 2. tačka 4) ove uredbe, a mrtva zona (prag) nije viša od vrednosti koju je izabrao nadležni OPS i

(5) neosetljivost frekventnog odziva aktivne snage ne prelazi zahtev utvrđen u članu 15. stav 2. tačka 4) ove uredbe.

Na proveru regulacije ponovnog uspostavljanja frekvencije sistema, primenjuju se sledeći zahtevi:

1) mora se dokazati tehnička sposobnost modula energetskog parka da učestvuje u regulaciji ponovnog uspostavljanja frekvencije sistema. Proverava se saradnja frekventno osetljivog načina rada i regulacije ponovnog uspostavljanja frekvencije sistema;

2) provera se smatra uspešnom, za dinamičke i statičke parametre, ako su rezultati u skladu sa zahtevima iz člana 15. stav 2. tačka 5) ove uredbe.

Na proveru sposobnosti proizvodnje reaktivne snage primenjuju se sledeći zahtevi:

1) mora se dokazati tehnička sposobnost proizvodnog modula da osigura kapacitivnu i induktivnu reaktivnu snagu u skladu sa članom 21. stav 3. tač. 2) i 3) ove uredbe;

2) sprovodi se pri maksimalnoj reaktivnoj snazi, induktivnoj i kapacitivnoj, i njime se proveravaju sledeći parametri:

(1) 30-minutni pogon pri više od 60% maksimalne snage,

(2) 30-minutni pogon u rasponu od 30 do 50% maksimalne snage i

(3) 60-minutni pogon u rasponu od 10 do 20% maksimalne snage;

3) provera se smatra uspešnom ako su ispunjeni sledeći kriterijumi:

(1) modul energetskog parka radi barem zahtevano vreme pri maksimalnoj reaktivnoj snazi, induktivnoj i kapacitivnoj, u svakom parametru navedenom u stavu 6. tačka 2) ovog člana;

(2) dokazana je sposobnost modula energetskog parka za promenu na bilo koju željenu vrednost unutar dogovorenog ili zadatog raspona reaktivne snage i

(3) unutar pogonskih granica određenih dijagramom sposobnosti proizvodnje reaktivne snage nije sprovedena ni jedna zaštitna mera.

Na proveru režima regulacije napona, primenjuju se sledeći zahtevi:

1) mora se dokazati sposobnost modula energetskog parka da radi u režimu rada za regulaciju napona iz uslova utvrđenih u članu 21. stav 3. tačka 4) podtač. od (2) do (4);

2) proverom režima regulacije napona proveravaju se sledeći parametri:

(1) uvedeni nagib i mrtva zona u skladu s članom 21. stav 3. tačka 4) podtačka (3) ove uredbe,

(2) tačnost regulacije,

(3) neosetljivost regulacije i

(4) vreme aktivacije reaktivne snage;

3) provera se smatra uspešnom ako su ispunjeni sledeći uslovi:

(1) regulaciono područje i prilagodljivi statizam i mrtva zona u skladu su sa dogovorenim ili odlučenim parametrima utvrđenima u članu 21. stav 3. tačka 4) ove uredbe,

(2) neosetljivost regulacije napona nije veća od 0,01 r.j, u skladu sa članom 21. stav 3. tačka 4) ove uredbe i

(3) nakon skokovite promene napona, 90% promene izlazne reaktivne snage ostvareno je unutar vremena i dopuštenih odstupanja navedenih u članu 21. stav 3. tačka 4) ove uredbe.

Na proveru režima regulacije reaktivne snage primenjuju se sledeći zahtevi:

1) mora se dokazati sposobnost modula energetskog parka da radi u režimu regulacije reaktivne snage u skladu sa članom članom 21. stav 3. tačka 4) podtačka (5) ove uredbe;

2) proverom režima regulacije reaktivne snage dopunjuje se provera sposobnosti proizvodnje reaktivne snage;

3) proverom režima regulacije reaktivne snage proveravaju se sledeći parametri:

(1) raspon i korak promene zadate vrednosti reaktivne snage,

(2) tačnost regulacije i

(3) vreme aktivacije reaktivne snage;

4) provera se smatra uspešnom ako su ispunjeni sledeći uslovi:

(1) raspon i korak promene zadate vrednosti reaktivne snage osiguravaju se u skladu sa članom članom 21. stav 3. tačka 4) ove uredbe i

(2) tačnost regulacije u skladu je s uslovima utvrđenima u članu 21. stav 3. tačka 4) ove uredbe.

Na proveru režima regulacije faktora snage primenjuju se sledeći zahtevi:

1) mora se dokazati sposobnost modula energetskog parka da radi u režimu regulacije faktora snage u skladu sa članom 21. stav 3. tačka 4) podtačka (6) ove uredbe;

2) proverom režima regulacije faktora snage proveravaju se sledeći parametri:

(1) zadata vrednost raspona faktora snage;

(2) tačnost regulacije i

(3) odziv reaktivne snage na skokovitu promenu aktivne snage;

3) provera se smatra uspešnom ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

(1) raspon i korak promene zadate vrednosti faktora snage osiguravaju se u skladu sa članom 21. stav 3. tačka 4) ove uredbe,

(2) vreme aktivacije reaktivne snage kao rezultat skokovite promene aktivne snage ne prelazi zahtev utvrđen u članu 21. stav 3. tačka 4) ove uredbe i

(3) tačnost regulacije u skladu je s vrednošću iz člana 21. stav 3. tačka 4) ove uredbe.

Na provere iz st. 7, 8. i 9. ovog člana nadležni operator sistema za proveru usaglašenosti može odabrati samo jednu od tri mogućnosti regulacije.

Provera usaglašenosti za proizvodne module energetskog parka tipa D

Član 43

Moduli energetskog parka tipa D podležu proverama usaglašenosti za module energetskog parka tipa B i C u skladu sa uslovima koji su utvrđeni u čl. 41. i 42. ove uredbe.

Umesto odgovarajućih provera, proizvođač za dokazivanje usaglašenosti sa odgovarajućim zahtevima može upotrebiti sertifikate opreme koje je izdalo ovlašćeno sertifikaciono telo. U tom slučaju, sertifikati opreme se dostavljaju nadležnom operatoru sistema.

Simulacije usaglašenosti za sinhrone proizvodne module tipa B

Član 44

Proizvođači sprovode simulacije usaglašenosti odziva u FOORR-N režimu za sinhrone proizvodne module tipa B. Umesto odgovarajućih simulacija, proizvođač može upotrebiti sertifikate opreme koje je izdalo ovlašćeno sertifikaciono telo kako bi dokazao usaglašenost sa odgovarajućim zahtevom. U tom slučaju sertifikati opreme se dostavljaju nadležnom operatoru sistema.

Na simulaciju odziva u FOORR-N režimu primenjuju se sledeći zahtevi:

1) simulacijom se mora dokazati sposobnost proizvodnog modula da izvršava promenu aktivne snage pri visokoj frekvenciji u skladu sa članom 13. stav 2) ove uredbe;

2) simulacija se izvodi pomoću visokofrekvencijskih skokova i kontinuiranih promena kojima se, uzimajući u obzir podešenja statizma i mrtvu zonu, postiže minimalni regulacioni nivo;

3) simulacija se smatra uspešnom ako se:

(1) potvrdi valjanost simulacionog modela proizvodnog modula u odnosu na proveru usaglašenosti za odziv u FOORR-N režimu iz člana 38. stav 2. ove uredbe i

(2) dokaže usaglašenost sa zahtevom utvrđenim u članu 13. stav 2) ove uredbe.

Na simulaciju sposobnosti prolaska kroz kvar sinhronih proizvodnih modula tipa B primenjuju se sledeći zahtevi:

1) sposobnost proizvodnog modula za prolazak kroz kvar u skladu sa uslovima utvrđenima u članu 14. stav 3. tačka 1) ove uredbe dokazuje se simulacijom;

2) simulacija se smatra uspešnom ako se dokaže usaglašenost sa zahtevom utvrđenim u članu 14. stav 3. tačka 1) ove uredbe.

Na simulaciju uspostavljanja aktivne snage posle kvara primenjuju se sledeći zahtevi:

1) mora se dokazati sposobnost proizvodnog modula da osigura uspostavljanje aktivne snage posle kvara iz uslova utvrđenih u članu 17. stav 3. ove uredbe;

2) simulacija se smatra uspešnom ako se dokaže usaglašenost sa zahtevom utvrđenim u članu 17. stav 3. ove uredbe.

Simulacije usaglašenosti za sinhrone proizvodne module tipa C

Član 45

Uz simulacije usaglašenosti za sinhrone proizvodne module tipa B utvrđene u članu 44. ove uredbe sinhroni proizvodni moduli tipa C podležu simulacijama usaglašenosti iz st. od 2. do 5. ovog člana. Umesto celokupnih simulacija ili njihovih delova, proizvođač može upotrebiti sertifikate opreme koje je izdalo ovlašćeno sertifikaciono telo i moraju se dostaviti nadležnom operatoru sistema.

Na simulaciju odziva u FOORR-P režimu primenjuju se sledeći zahtevi:

1) mora se dokazati sposobnost proizvodnog modula da menja aktivnu snagu pri niskim frekvencijama u skladu sa članom 15. stav 2. tačka 3) ove uredbe;

2) simulacija se izvodi pomoću niskofrekvencijskih skokova i gradijenata kojima se, uzimajući u obzir podešenja statizma i mrtvu zonu, postiže maksimalna snaga;

3) simulacija se smatra uspešnom ako se:

(1) potvrdi valjanost simulacionog modela proizvodnog modula u odnosu na proveru usaglašenosti za odziv u FOORR-P režimu u skladu sa članom 39. stav 2. ove uredbe i

(2) dokaže usaglašenost sa zahtevom iz člana 15. stav 2. tačka 3) ove uredbe.

Na simulaciju odziva u frekventno osetljivom režimu rada primenjuju se sledeći zahtevi:

1) mora se dokazati sposobnost proizvodnog modula da menja aktivnu snagu u celom opsegu frekvencije u skladu sa članom 15. stav 2. tačka 4) ove uredbe;

2) simulacija se sprovodi simuliranjem skokova frekvencije i kontinuiranih promena dovoljno velikih da podstaknu čitav raspon frekventnog odziva aktivne snage, uzimajući u obzir podešenja statizma i mrtve zone;

3) simulacija se smatra uspešnom ako se:

(1) potvrdi valjanost simulacionog modela proizvodnog modula u odnosu na proveru usaglašenosti za odziv u frekventno osetljivom režimu rada opisano u članu 39. stav 3. ove uredbe i

(2) dokaže usaglašenost sa zahtevom iz člana 15. stav 2. tačka 4) ove uredbe.

Na simulaciju ostrvskog rada primenjuju se sledeći zahtevi:

1) mora se dokazati radni učinak proizvodnog modula tokom ostrvskog rada iz uslova utvrđenih u članu 15. stav 5. tačka 2) ove uredbe;

2) simulacija se smatra uspešnom ako proizvodni modul smanjuje ili povećava izlaznu aktivnu snagu sa svoje prethodne radne tačke na bilo koju novu radnu tačku unutar pogonskog dijagrama u granicama iz člana 15. stav 5. tačka 2) ove uredbe, a da pritom ne dođe do njegovog ispada iz ostrva zbog nadfrekvencije ili podfrekvencije.

Na simulaciju sposobnosti proizvodnje reaktivne snage primenjuju se sledeći zahtevi:

1) dokazuje se sposobnost proizvodnog modula da osigura sposobnost proizvodnje kapacitivne i induktivne reaktivne snage u skladu sa članom 18. stav 2. tač. 2) i 3) ove uredbe;

2) simulacija se smatra uspešnom ako su ispunjeni sledeći uslovi:

(1) potvrdi se valjanost simulacionog modela proizvodnog modula u odnosu na proveru usaglašenosti za sposobnost proizvodnje reaktivne snage u skladu sa članom 39. stav 7. ove uredbe i

(2) dokazala se usaglašenost sa zahtevima iz člana 18. stav 2. tač. 2) i 3) ove uredbe.

Simulacije usaglašenosti za sinhrone proizvodne module tipa D

Član 46

Uz simulacije usaglašenosti za sinhrone proizvodne module tipa B i C utvrđene u čl. 44. i 45. ove uredbe osim simulacije sposobnosti prolaska kroz kvar sinhronih proizvodnih modula tipa B iz člana 44. stav 3. ove uredbe, sinhroni proizvodni moduli tipa D podležu simulacijama usaglašenosti utvrđenim u st. 2. i 3. ovog člana. Umesto celokupnih simulacija ili njihovih delova, proizvođač može upotrebiti sertifikate opreme koje je izdalo ovlašćeno sertifikaciono telo i koji se moraju dostaviti nadležnom operatoru sistema.

Na simulaciju regulacije prigušivanja oscilacija snage primenjuju se sledeći zahtevi:

1) mora se dokazati radni učinak proizvodnog modula u smislu sposobnosti njenog regulacionog sistema (funkcija stabilizatora elektroenergetskog sistema) da prigušuje oscilacije aktivne snage u skladu sa uslovima utvrđenim u članu 19. stav 2. ove uredbe;

2) podešavanje mora da rezultira boljim prigušivanjem odgovarajućeg odziva aktivne snage automatskog regulatora napona u kombinaciji s funkcijom stabilizatora elektroenergetskog sistema, u odnosu na odziv aktivne snage samog automatskog regulatora napona;

3) provera se smatra uspešnom ako su ispunjeni sledeći uslovi:

(1) funkcija stabilizatora elektroenergetskog sistema prigušuje postojeće oscilacije aktivne snage proizvodnog modula unutar opsega frekvencije koje je odredio nadležni OPS. Taj opseg frekvencije obuhvata frekvencije u oblasti u kojoj radi proizvodni modul i očekivane mrežne oscilacije i

(2) iznenadno smanjenje tereta proizvodnog modula sa 1 r.j. na 0,6 r.j. maksimalne snage ne izaziva neprigušene oscilacije aktivne ili reaktivne snage proizvodnog modula.

Na simulaciju sposobnosti prolaska kroz kvar sinhronih proizvodnih modula tipa D, primenjuju se sledeći zahtevi:

1) mora se dokazati sposobnost proizvodnog modula da osigura sposobnost prolaska kroz kvar u skladu sa uslovima utvrđenim u članu 16. stav 3. tačka 1) ove uredbe;

2) simulacija se smatra uspešnom ako se dokaže usaglašenost sa zahtevom utvrđenim u članu 16. stav 3. tačka 1) ove uredbe.

Simulacije usaglašenosti za module energetskog parka tipa B

Član 47

Moduli energetskog parka tipa B podležu simulacijama usaglašenosti iz st. od 2. do 5. ovog člana. Umesto celokupnih simulacija ili njihovih delova, proizvođač može upotrebiti sertifikate opreme koje je izdalo ovlašćeno sertifikaciono telo, i koji se moraju dostaviti nadležnom operatoru sistema.

Na simulaciju odziva u FOORR-N režimu primenjuju se sledeći zahtevi:

1) mora se dokazati sposobnost modula energetskog parka da modulira promenu aktivne snage pri visokoj frekvenciji u skladu sa članom 13. stav 2. ove uredbe;

2) simulacija se izvodi pomoću visokofrekvencijskih skokova i kontinuiranih promena kojima se, uzimajući u obzir podešenja statizma i mrtvu zonu, postiže minimalni regulacioni nivo;

3) simulacija se smatra uspešnom ako se:

(1) potvrdi valjanost simulacionog modela modula energetskog parka u odnosu na proveru usaglašenosti za odziv u FOORR-N režimu određena u članu 41. stav 3. ove uredbe i

(2) dokaže usaglašenost sa zahtevom utvrđenim u članu 13. stav 2. ove uredbe.

Na simulaciju injektiranja brze struje kvara primenjuju se sledeći zahtevi:

1) mora se dokazati sposobnost modula energetskog parka da osigura injektiranje brze struje kvara u skladu sa članom 20. stav 2. tačka 2) ove uredbe;

2) simulacija se smatra uspešnom ako se dokaže usaglašenost sa zahtevom utvrđenim u članu 20. stav 2. tačka 2) ove uredbe.

Na simulaciju sposobnosti prolaska kroz kvar modula energetskog parka tipa B primenjuju se sledeći zahtevi:

1) sposobnost modula energetskog parka za prolazak kroz kvar u skladu sa uslovima utvrđenima u članu 14. stav 3. tačka 1) ove uredbe dokazuje se simulacijom;

2) simulacija se smatra uspešnom ako se dokaže usaglašenost sa zahtevom utvrđenim u članu 14. stav 3. tačka 1) ove uredbe.

Na simulaciju uspostavljanja aktivne snage posle kvara primenjuju se sledeći zahtevi:

1) mora se dokazati sposobnost modula energetskog parka da osigura uspostavljanje aktivne snage posle kvara u skladu sa uslovima utvrđenima u članu 20. stav 3. ove uredbe;

2) simulacija se smatra uspešnom ako se dokaže usaglašenost sa zahtevom utvrđenim u članu 20. stav 3. ove uredbe.

Simulacije usaglašenosti za module energetskog parka tipa C

Član 48

Uz simulacije usaglašenosti za module energetskog parka tipa B utvrđene u članu 47. ove uredbe, moduli energetskog parka tipa C podležu simulacijama usaglašenosti utvrđenim u st. od 2. do 7. ovog člana. Umesto celokupnih simulacija ili njihovih delova, proizvođač može upotrebiti sertifikate opreme koje je izdalo ovlašćeno sertifikaciono telo i koji se moraju dostaviti nadležnom operatoru sistema.

Na simulaciju odziva u FOORR-P režimu, primenjuju se sledeći zahtevi:

1) mora se dokazati sposobnost modula energetskog parka da menja aktivnu snagu pri niskim frekvencijama u skladu sa članom 15. stav 2. tačka 3) ove uredbe;

2) simulacija se izvodi simuliranjem niskofrekvencijskih skokova i kontinuiranih promena kojima se, uzimajući u obzir podešenja statizma i mrtvu zonu, postiže maksimalna snaga;

3) simulacija se smatra uspešnom ako se:

(1) potvrdi valjanost simulacionog modela modula energetskog parka u odnosu na proveru usaglašenosti za odziv u FOORR-P režimu određena u članu 42. stav 3. ove uredbe i

(2) dokaže usaglašenost sa zahtevom utvrđenim u članu 15. stav 2. tačka 3) ove uredbe.

Na simulaciju odziva u frekventno osetljivom režimu rada primenjuju se sledeći zahtevi:

1) mora se dokazati sposobnost modula energetskog parka da menja aktivnu snagu u celom frekventnom području u skladu sa članom 15. stav 2. tačka 4) ove uredbe;

2) simulacija se sprovodi simuliranjem skokova frekvencije i kontinuiranih promena dovoljno velikih da podstaknu čitav raspon frekventnog odziva aktivne snage, uzimajući u obzir podešenja statizma i mrtve zone;

3) simulacija se smatra uspešnom ako se:

(1) potvrdi valjanost simulacionog modela modula energetskog parka u odnosu na proveru usaglašenosti za odziv u frekventno osetljivom režimu rada određena u članu 42. stav 4. ove uredbe i

(2) dokaže usaglašenost sa zahtevom utvrđenim u članu 15. stav 2. tačka 4) ove uredbe.

Na simulaciju ostrvskog rada primenjuju se sledeći zahtevi:

1) mora se dokazati radni učinak modula energetskog parka tokom ostrvskog rada u skladu sa uslovima utvrđenima u članu 15. stav 2. tačka 2) ove uredbe;

2) simulacija se smatra uspešnom ako modul energetskog parka smanjuje ili povećava izlaznu aktivnu snagu sa svoje prethodne radne tačke na bilo koju novu radnu tačku unutar pogonskog dijagrama i u granicama utvrđenim u članu 15. stav 2. tačka 2) ove uredbe, a da pritom ne dođe do njegovog ispada iz ostrva zbog nadfrekvencije ili podfrekvencije.

Na simulaciju sposobnosti obezbeđivanje sintetičke inercije primenjuju se sledeći zahtevi:

1) mora se dokazati sposobnost modela modula energetskog parka da simulira sposobnost obezbeđivanja sintetičke inercije u slučaju niske frekvencije kako je utvrđeno članom 21. stav 2. tačka 1) ove uredbe;

2) simulacija se smatra uspešnom ako se dokaže usaglašenost modela s uslovima utvrđenima u članu 21. stav 2. ove uredbe.

Na simulaciju sposobnosti proizvodnje reaktivne snage primenjuju se sledeći zahtevi:

1) mora se dokazati sposobnost modula energetskog parka da osigura mogućnost proizvodnje induktivne i kapacitivne reaktivne snage kako je utvrđeno članom 21. stav 3. tač. 2) i 3) ove uredbe;

2) provera se smatra uspešnom ako su ukupno ispunjeni sledeći uslovi:

(1) potvrdila se valjanost simulacionog modela modula energetskog parka u odnosu na proveru usaglašenosti za sposobnost proizvodnje reaktivne snage utvrđene u članu 42. stav 6. ove uredbe i

(2) dokazala se usaglašenost sa zahtevima utvrđenim u članu 21. stav 3. tač. 2) i 3) ove uredbe.

Na simulaciju načina rada za regulaciju prigušivanja oscilacija snage, primenjuju se sledeći zahtevi:

1) mora se dokazati da se modelom jedinice energetskog parka može osigurati sposobnost prigušivanja oscilacija aktivne snage u skladu sa članom 21. stav 3. tačka 6) ove uredbe;

2) simulacija se smatra uspešnom ako se dokaže usaglašenost modela s uslovima opisanima u članu 21. stav 3. tačka 6) ove uredbe.

Simulacije usaglašenosti za module energetskog parka tipa D

Član 49

Uz simulacije usaglašenosti za module energetskog parka tipa B i C utvrđene u čl. 47. i 48. ove uredbe, osim za sposobnost prolaska kroz kvar modula energetskog parka tipa B iz člana 47. stav 4. ove uredbe, moduli energetskog parka tipa D podležu simulaciji usaglašenosti sposobnosti prolaska kroz kvar za module energetskog parka.

Umesto svih ili dela tih simulacija iz stava 1. ovog člana, proizvođač može upotrebiti sertifikate opreme koje je izdalo ovlašćeno sertifikaciono telo i koji se moraju dostaviti nadležnom operatoru sistema.

Mora se dokazati da je modul energetskog parka podoban za simuliranje sposobnosti prolaska kroz kvar u skladu sa članom 16. stav 3. tačka 1) ove uredbe.

Simulacija se smatra uspešnom ako se dokaže usaglašenost modela s uslovima utvrđenim u članu 16. stav 3. tačka 1) ove uredbe.

Neobavezujuće smernice za sprovođenje

Član 50

Neobavezujućim smernicama, objavljenim od strane ENTSO-E, se objašnjavaju tehnička pitanja, uslovi i međuzavisnosti koje treba razmotriti pri usaglašavanju sa zahtevima iz ove uredbe.

Praćenje

Član 51

Nadležni OPS mora dostaviti ENTSO-E informacije potrebne za praćenje primene ove uredbe.

Na osnovu zahteva Agencije, ODS dostavljaju OPS informacije potrebne za praćenje, osim ako su Agencija ili ENTSO-E već nabavili informacije u vezi sa svojim dužnostima praćenja sprovođenja kako se informacije ne bi dostavljale dva puta.

V IZUZEĆA

Ovlašćenje za odobravanje izuzeća

Član 52

Agencija može, na zahtev proizvođača ili mogućeg proizvođača, nadležnog operatora sistema ili nadležnog OPS, odobriti izuzeća za nove i postojeće proizvodne module u skladu sa čl. od 53. do 55. ove uredbe.

Kriterijumi za odobravanje izuzeća

Član 53

Agencija, nakon savetovanja sa nadležnim operatorima sistema, proizvođačima i drugim zainteresovanim stranama, određuje kriterijume za odobravanje izuzeća u skladu sa čl. 54. i 55. ove uredbe. Agencija kriterijume objavljuje na svojoj internet stranici i o njima obaveštava nadležno telo, u skladu sa članom 76. stav 2. Ugovora o osnivanju Energetske zajednice između Evropske Zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ("Službeni glasnik RS", broj 62/06 - u daljem tekstu: Ugovor o osnivanju Energetske zajednice) može zahtevati da Agencija izmeni kriterijume ako smatra da nisu u skladu sa ovom uredbom. Preispitivanja i izmene kriterijuma za odobravanje izuzeća ne mogu uticati na već odobrena izuzeća, čija se primena nastavlja do predviđenog roka kako je navedeno u odluci o odobrenju izuzeća.

Agencija, ukoliko je to potrebno zbog promene okolnosti u vezi sa promenom zahteva sistema, može najviše jednom u godini da preispita i izmeni kriterijume za odobrenje izuzeća u skladu sa stavom 1. ovog člana. Promena kriterijuma ne primenjuje se na izuzeća za koja je zahtev već podnet.

Agencija može da odluči da proizvodni moduli za koje je podnet zahtev za izuzeće u skladu sa čl. 54. ili 55. ove uredbe mogu da odstupe od zahteva iz ove uredbe od kojih se traži izuzeće od dana podnošenja zahteva do dana donošenja odluke Agencije.

Zahtev za izuzeće koji podnosi proizvođač

Član 54

Proizvođači ili mogući proizvođači mogu zatražiti izuzeće od jednog ili više zahteva iz ove uredbe za proizvodne module u svojim postrojenjima.

Zahtev za izuzeće podnosi se nadležnom operatoru sistema i sadrži:

1) identifikacione podatke o proizvođaču ili mogućem proizvođaču i kontakt osobu;

2) opis proizvodnog ili proizvodnih modula za koje se traži izuzeće;

3) pozivanje na zahteve iz ove uredbe od kojih se traži izuzeće i detaljan opis traženog izuzeća;

4) detaljno obrazloženje s odgovarajućim pratećim dokumentima i analizom troškova i koristi u skladu sa zahtevima iz člana 33. ove uredbe;

5) dokaz da zatraženo izuzeće ne bi imalo štetan uticaj na prekograničnu trgovinu.

Nadležni operator sistema mora u roku od dve nedelje od prijema zahteva za izuzeće da potvrdi proizvođaču ili mogućem proizvođaču da li je zahtev potpun. Ako nadležni operator sistema smatra da je zahtev nepotpun, proizvođač ili mogući proizvođač mora da dostavi dodatne potrebne informacije u roku od jednog meseca od prijema zahteva za dodatne informacije. Ako proizvođač ili mogući proizvođač ne dostavi tražene informacije unutar tog roka, smatraće se da je zahtev za izuzeće povučen.

Nadležni operator sistema, u koordinaciji s nadležnim OPS i svim susednim ODS na koje utiče zahtev, ocenjuje zahtev za izuzeće i dostavljenu analizu troškova i koristi uzimajući u obzir kriterijume koje je utvrdila Agencija u skladu sa članom 53. ove uredbe.

Ako se zahtev za izuzeće odnosi na proizvodni modul tipa C ili D priključen na distributivni sistem, uključujući zatvoreni distributivni sistem, uz ocenu nadležnog operatora sistema mora se priložiti i ocena zahteva za izuzeće nadležnog OPS. Nadležni OPS dostavlja svoju ocenu najkasnije dva meseca nakon što to od njega zatraži nadležni operator sistema.

Najkasnije šest meseci od prijema zahteva za izuzeće nadležni operator sistema prosleđuje zahtev Agenciji i predaje ocenu pripremljenu u skladu sa st. 4. i 5. ovog člana. Taj period može biti produžen za jedan mesec ako nadležni operator sistema traži dodatne informacije od proizvođača ili mogućeg proizvođača, odnosno za dva meseca ako nadležni operator sistema zahteva od nadležnog OPS da dostavi procenu zahteva za izuzeće.

Agencija donosi odluku o svakom zahtevu za izuzeće u roku od šest meseci od dana nakon što primi zahtev. Taj rok se može pre isteka produžiti za tri meseca ako Agencija zahteva dodatne informacije od proizvođača ili mogućeg proizvođača ili drugih zainteresovanih strana. Dodatni period počinje od prijema potpunih informacija.

Proizvođač ili mogući proizvođač mora da dostavi sve dodatne informacije koje zatraži Agencija u roku od dva meseca od dana podnošenja takvog zahteva. Ako proizvođač ili mogući proizvođač ne dostavi tražene informacije u roku, zahtev za izuzeće smatraće se povučenim osim ako pre isteka roka:

1) Agencija odluči da produži rok ili

2) proizvođač ili mogući proizvođač obavesti Agenciju obrazloženim podneskom da je zahtev za izuzeće potpun.

Agencija izdaje obrazloženu odluku o zahtevu za izuzeće. Ako Agencija odobri izuzeće, Agencija određuje trajanje izuzeća.

Agencija o odluci obaveštava tog proizvođača ili mogućeg proizvođača, nadležnog operatora sistema i nadležnog OPS.

Agencija može opozvati odluku o odobrenju izuzeća ako okolnosti i osnovni razlozi više nisu primenljivi ili na osnovu obrazložene preporuke nadležnog tela saglasno obavezama koje proizlaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora.

Zahtev za izuzeće na osnovu ovog člana za proizvodne module tipa A može podneti treća strana u ime proizvođača ili mogućeg proizvođača, za jedan proizvodni modul ili više jednakih proizvodnih modula. U drugom slučaju, pod uslovom da je navedena kumulativna maksimalna snaga, treća strana svojim pojedinostima može zameniti pojedinosti koje su utvrđene u stavu 2. tačka 1) ovog člana.

Zahtev za izuzeće koji podnosi nadležni operator sistema ili nadležni OPS

Član 55

Nadležni operatori sistema ili nadležni OPS mogu da zahtevaju izuzeća za tipove proizvodnih modula koji su priključeni ili će biti priključeni na njihovu mrežu.

Nadležni operatori sistema ili nadležni OPS zahteve za izuzeća podnose Agenciji. Svaki zahtev za izuzeće sadrži:

1) identifikacione podatke nadležnog operatora sistema ili nadležnog OPS i osobu za kontakt;

2) opis proizvodnih modula za koje se traži izuzeće i ukupna instalisana snaga i broj proizvodnih modula;

3) zahteve iz ove uredbe za koje se traži izuzeće i detaljan opis traženog izuzeća;

4) detaljno obrazloženje sa svim odgovarajućim pratećim dokumentima;

5) dokaz da zatraženo izuzeće ne bi imalo štetan uticaj na prekograničnu trgovinu;

6) analizu troškova i koristi u skladu sa zahtevima iz člana 33. ove uredbe. Analiza troškova i koristi sprovodi se u koordinaciji sa nadležnim OPS i nadležnim ODS.

Ako zahtev za izuzeće podnese nadležni ODS ili OZDS, Agencija u roku od dve nedelje od dana prijema tog zahteva traži od nadležnog OPS da oceni zahtev za izuzeće u skladu sa kriterijumima iz člana 53. ove uredbe.

U roku od dve nedelje od dana prijema takvog zahteva za ocenu nadležni OPS mora da potvrdi nadležnom ODS ili OZDS da li je zahtev za izuzeće potpun. Ako nadležni OPS smatra da je zahtev nepotpun, nadležni ODS ili OZDS mora da dostavi dodatne potrebne informacije u roku od jednog meseca od prijema zahteva za dodatne informacije.

Najkasnije u roku od šest meseci od prijema zahteva za izuzeće nadležni OPS mora da preda svoju ocenu Agenciji, uključujući svu odgovarajuću dokumentaciju. Rok od šest meseci se može produžiti za jedan mesec ako nadležni OPS traži dodatne informacije od nadležnog ODS ili nadležnog OZDS.

Agencija donosi odluku o zahtevu za izuzeće u roku od šest meseci od dana prijema zahteva. Ako zahtev za izuzeće podnese nadležni ODS ili OZDS, rok od šest meseci počinje da teče od dana prijema ocene nadležnog OPS u skladu sa stavom 5. ovog člana.

Rok iz stava 6. ovog člana može se produžiti pre njegovog isteka za još tri meseca ako Agencija traži dodatne informacije od nadležnog operatora sistema koji zahteva izuzeće ili od drugih zainteresovanih strana. Dodatni rok teče od dana nakon dana prijema potpunih informacija. Nadležni operator sistema dostavlja sve dodatne informacije koje zatraži Agencija u roku od dva meseca od dana podnošenja takvog zahteva. Ako nadležni operator sistema ne dostavi tražene informacije u roku, zahtev za izuzeće smatraće se povučenim osim ako pre isteka roka:

1) Agencija odluči da odobri produženje roka ili

2) nadležni operator sistema obavesti Agenciju obrazloženim podneskom da je zahtev za izuzeće potpun.

Agencija izdaje obrazloženu odluku o zahtevu za izuzeće. Ako Agencija odobri izuzeće, određuje i njegovo trajanje.

Agencija o svojoj odluci obaveštava nadležnog operatora sistema koji je tražio izuzeće, nadležnog OPS i nadležno telo.

Agencija može da utvrdi dodatne zahteve u vezi sa sastavljanjem zahteva za izuzeće koje podnose nadležni operatori sistema. Agencija uzima u obzir razgraničenje između prenosnog sistema i distributivnog sistema i savetuje se sa operatorima sistema, proizvođačima i zainteresovanim stranama, uključujući proizvođače opreme.

Agencija može opozvati odluku o odobrenju izuzeća ako okolnosti i osnovni razlozi više nisu primenljivi ili na osnovu obrazložene preporuke nadležnog tela saglasno obavezama koje proizilaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora.

Evidentiranje izuzeća

Član 56

Agencija evidentira sva izuzeća koja je odobrila ili odbila i najmanje jednom na svakih šest meseci dostavlja nadležnom telu, u skladu sa članom 76. stav 2. Ugovora o Energetskoj zajednici, ažurirane i konsolidovane podatke, pri čemu ENTSO-E dostavlja jedan primerak.

Podaci iz stava 1. ovog člana naročito se odnose na zahteve za koje je izuzeće odobreno ili odbijeno, sadržaj izuzeća, razloge za odobrenje ili odbijanje izuzeća i posledice odobrenja izuzeća.

Praćenje izuzeća

Član 57

Agencija dostavlja nadležnom telu u skladu sa članom 76. stav 2. Ugovora o Energetskoj zajednici sve informacije koje su potrebne u svrhu praćenja postupka odobravanja izuzeća.

VI TEHNOLOGIJE U NASTAJANJU

Zahtevi za tehnologije u nastajanju

Član 58

Zahtevi iz ove uredbe se ne primenjuju na proizvodne module klasifikovane u tehnologiju u nastajanju izuzev zahteva iz člana 24. ove uredbe.

Proizvodni modul može se klasifikovati u tehnologiju u nastajanju u skladu sa članom 61. ove uredbe uz uslov da je:

1) reč o modulima tipa A;

2) reč o tržišno dostupnoj tehnologiji proizvodnog modula i

3) da ukupna prodaja od tehnologije proizvodnog modula unutar sinhronog područja u trenutku podnošenja zahteva za klasifikaciju u tehnologiju u nastajanju ne prelazi 25% najvećeg nivoa ukupne maksimalne snage utvrđene u skladu sa članom 59. stav 1. ove uredbe.

Utvrđivanje praga za klasifikaciju u tehnologije u nastajanju

Član 59

Najveći nivo kumulativne maksimalne snage proizvodnih modula klasifikovanih u tehnologije u nastajanju u sinhronoj oblasti iznosi 0,1% godišnjeg najvećeg opterećenja u 2014. godini u toj sinhronoj zoni.

Agencija vodi računa da se njihov najveći nivo ukupne maksimalne snage proizvodnih modula klasifikovanih u tehnologije u nastajanju izračunava množenjem najvećeg nivoa ukupne maksimalne snage proizvodnih modula klasifikovanih u tehnologije u nastajanju u sinhronoj zoni sa odnosom električne energije proizvedene u 2014. godini u Republici Srbiji i ukupne električne energije na sinhronom području kojem pripada Republika Srbija.

Prijava za klasifikaciju u tehnologiju u nastajanju

Član 60

Proizvođač proizvodnih modula, u skladu sa zahtevom iz člana 63. stav 3. ove uredbe, obaveštava Agenciju o ukupnoj prodaji tehnologije proizvodnog modula u sinhronim zonama u trenutku podnošenja zahteva za klasifikaciju u tehnologiju u nastajanju.

Proizvođač proizvodnih modula dostavlja dokaz da zahtev podnesen na osnovu stava 1. ovog člana ispunjava kriterijume prihvatljivosti utvrđene u čl. 58. i 59. ove uredbe.

Ocenjivanje i odobravanje zahteva za klasifikaciju u tehnologiju u nastajanju

Član 61

Spisak proizvodnih modula koji su odobreni kao tehnologija u nastajanju objavljuje Agencija.

Povlačenje klasifikacije u tehnologiju u nastajanju

Član 62

Od datuma odluke Agencije u skladu sa članom 63. stav 2. ove uredbe proizvođač proizvodnog modula koji je klasifikovan u tehnologiju u nastajanju mora da svaka dva meseca Agenciji dostavlja ažurirane podatke o prodaji modula u Republici Srbiji za prethodna dva meseca. Agencija objavljuje ukupnu maksimalnu snagu proizvodnih modula koji su klasifikovani u tehnologiju u nastajanju.

Ako ukupna maksimalna snaga proizvodnih modula koji su klasifikovani u tehnologije u nastajanju prelazi prag utvrđen u članu 59. ove uredbe Agencija mora povući klasifikaciju kao tehnologiju u nastajanju. Odluka o povlačenju se objavljuje.

Agencija učestvuje sa ostalim regulatornim telima sinhrone zone u koordinisanom odlučivanju o povlačenju klasifikacije u tehnologiju u nastajanju. U tom postupku Agencija može zatražiti prethodno mišljenje od nadležnog tela saglasno članu 76. stav 2. Ugovora o Energetskoj zajednici, koje se izdaje u roku od tri meseca od podnošenja zahteva. Agencija uzima u obzir mišljenje prilikom donošenja koordinisane odluke. Agencija objavljuje odluku o povlačenju. Proizvodni moduli koji su klasifikovani u tehnologije u nastajanju i priključeni na mrežu pre datuma povlačenja klasifikacije u tehnologiju u nastajanju, smatraju se postojećim proizvodnim modulima i stoga podležu samo zahtevima ove uredbe u skladu sa odredbama člana 4. stav 2. i čl. 32. i 33. ove uredbe.

VII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 63

Proizvodni modul iz člana 4. ove uredbe smatra se postojećim ako proizvođač zaključi konačni i obavezujući ugovor o kupovini glavne proizvodne opreme u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ove uredbe.

Proizvođač mora da obavesti nadležnog operatora sistema i nadležnog OPS o zaključenju ugovora iz stava 1. ovog člana u roku od 30 meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe.

Proizvođači proizvodnih modula tipa A mogu podneti Agenciji zahtev za klasifikaciju svoje tehnologije proizvodnog modula u tehnologiju u nastajanju najkasnije šest meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe.

Najkasnije 12 meseci od stupanja na snagu ove uredbe Agencija, u koordinaciji sa svim ostalim regulatornim telima sinhrone zone, odlučuje koje proizvodne module bi trebalo klasifikovati u tehnologiju u nastajanju. Agencija može od nadležnog tela u skladu sa članom 76. stav. 2. Ugovora o osnivanju Energetske zajednice zatražiti prethodno mišljenje koje se izdaje u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva. Prilikom donošenja odluke Agencija uzima u obzir mišljenje nadležnog tela.

U roku od dve godine od dana stupanja na snagu ove uredbe nadležni operator sistema ili OPS mora Agenciji podneti na odobrenje predlog opštih uslova primene ili predlog metodologije za izračunavanje ili definisanje tih zahteva.

Izmene ugovora i opštih uslova

Član 64

Agencija će u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe, uskladiti svoje propise sa zahtevima iz ove uredbe.

Agencija će u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe odrediti kriterijume za odobravanje izuzeća i o tome obavestiti nadležno telo.

Operatori sistema će u roku od od 12 meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe uskladiti svoje akte koji se odnose na priključenje na mrežu proizvodnih modula i pribaviti saglasnost Agencije.

Ugovori koji se odnose na priključenje na mrežu postojećih proizvodnih modula koji podležu pojedinim ili svim zahtevima iz ove uredbe uskladiće se sa odredbama ove uredbe u roku od tri godine nakon što Agencija donese odluku u skladu sa članom 4. stav 1. tačka 1) podtačka (3) i tačkom 2) ove uredbe.

VIII USKLAĐENOST SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

Član 65

Ova uredba je usklađena sa svim načelima i bitnim zahtevima iz Uredbe Evropske komisije broj 2016/631 od 14. aprila 2016. godine o uspostavljanju mrežnih pravila za priključenje na mrežu proizvodnih jedinica, u skladu sa Odlukom 2018/03/PHLG-EnC Stalne grupe na visokom nivou Energetske zajednice od 12. januara 2018. godine.

Stupanje na snagu

Član 66

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".