POSLOVNIKO RADU SKUPŠTINE GRADA ČAČKA ("Sl. list grada Čačka", br. 19/2019 - prečišćen tekst i 14/2022) |
Poslovnikom o radu Skupštine grada Čačka (u daljem tekstu: Poslovnik) uređuje se konstituisanje, način pripreme, vođenje, organizacija i rad Skupštine grada Čačka (u daljem tekstu: Skupština), njenih radnih tela, kao i način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika i druga pitanja vezana za rad Skupštine.
Skupština ima pečat.
Pečat Skupštine je okruglog oblika prečnika 32mm sa malim grbom Republike Srbije u sredini i sa natpisom ćiriličnim pismom oko njega "Republika Srbija, grad Čačak - Skupština grada". U dnu pečata se ispisuje sedište - "Čačak".
Rad Skupštine i njenih radnih tela je javan.
Javnost rada se isključuje u slučajevima propisanim zakonom, Statutom grada i ovim poslovnikom.
1. Sazivanje prve (konstitutivne) sednice Skupštine
Konstitutivnu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva u roku od deset dana od dana objavljivanja rešenja o dodeli mandata na veb-prezentaciji, tako da se ta sednica održi najkasnije 30 dana od dana objavljivanja rešenja o dodeli mandata na veb-prezentaciji.
Ako predsednik Skupštine iz prethodnog saziva ne sazove konstitutivnu sednicu u roku iz stava 1. ovog poslovnika, najstariji kandidat za odbornika novog saziva je ovlašćen da sazove konstitutivnu sednicu.
2. Predsedavanje prvom sednicom
Konstitutivnom sednicom Skupštine, do izbora predsednika Skupštine predsedava najstariji odbornik (u daljem tekstu: predsedavajući).
Ako najstariji kandidat za odbornika kojem je dodeljen mandat ne može ili neće da predsedava, konstitutivnoj sednici Skupštine predsedava najstariji prisutni kandidat za odbornika kojem je dodeljen mandat.
Predsedavajućem u radu pomaže sekretar Skupštine iz prethodnog saziva i najmlađi odbornik prisutan na sednici.
3. Dnevni red konstitutivne sednice
Konstitutivna sednica ima sledeći dnevni red:
- izveštaj Gradske izborne komisije o sprovedenim izborima;
- izbor verifikacionog odbora;
- potvrđivanje mandata odbornika;
- polaganje zakletve;
- izbor predsednika Skupštine grada;
- postavljenje sekretara Skupštine grada.
Uz poziv za sednicu odbornicima se obavezno dostavlja Statut grada Čačka i Poslovnik o radu Skupštine grada Čačka.
Skupština se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara.
4. Potvrđivanje mandata odbornika na konstitutivnoj sednici
Mandat odbornika počinje da teče danom potvrđivanja mandata.
O potvrđivanju mandata odbornika odlučuje Skupština javnim glasanjem, na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora.
U glasanju mogu učestvovati kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa Zakonom i imaju uverenje Izborne komisije grada da su izabrani
Skupština, na predlog predsedavajućeg, javnim glasanjem, većinom glasova prisutnih odbornika, bira Verifikacioni odbor koji se sastoji od predstavnika svih lista koje su ušle u Skupštinu grada Čačka.
Verifikacionim odborom predsedava i rukovodi najstariji član.
4.2. Potvrđivanje mandata odbornika posle konstituisanja Skupštine
Verifikacioni odbor na osnovu izveštaja Gradske izborne komisije o sprovedenim izborima za odbornike Skupštine i uverenja o izboru svakog odbornika, utvrđuje da su podaci iz uverenja o izboru svakog odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Gradske izborne komisije i o tome podnosi izveštaj u pisanom obliku Skupštini koji sadrži:
- predlog za potvrđivanje mandata;
- predlog da se ne potvrdi mandat pojedinog odbornika ako uverenje o izboru za odbornika nije u saglasnosti sa izveštajem Gradske izborne komisije i zatraži od Gradske izborne komisije da otkloni utvrđene nepravilnosti.
Skupština se može konstituisati ako se izvrši potvrđivanje mandata većine od ukupnog broja odbornika.
Verifikacioni odbor završava sa radom kada Skupština donese odluku o potvrđivanju mandata pre konstituisanja.
Kada Skupština posle konstituisanja odlučuje o potvrđivanju mandata novih odbornika, u glasanju, pored odbornika, mogu da učestvuju i kandidati kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom i koji imaju uverenje Gradske izborne komisije da su izabrani.
Poslove Verifikacionog odbora iz člana 8. ovog Poslovnika, posle konstituisanja Skupštine, vrši Komisija za kadrove i mandatno imunitetska pitanja.
Kada odborniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, mandat se dodeljuje prvom sledećem kandidatu sa iste izborne liste kome nije bio dodeljen mandat odbornika.
Kada odborniku koji je izabran sa koalicione izborne liste prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, mandat se dodeljuje prvom sledećem kandidatu na izbornoj listi kome nije bio dodeljen mandat - pripadniku iste političke stranke
Kad odborniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, a na izbornoj listi sa koje je odbornik bio izabran nema kandidata za koje podnosilac izborne liste nije dobio mandat, mandat pripada podnosiocu izborne liste koji ima sledeći najveći količnik, a za njega nije dobio mandat.
Mandat novog odbornika traje do isteka mandata odbornika kome je prestao mandat.
Od kandidata se pre potvrđivanja mandata pribavlja pismena saglasnost da prihvata mandat.
Posle donošenja odluke o verifikaciji mandata, predsedavajući poziva odbornike, odnosno odbornika čiji je mandat verifikovan da polože zakletvu:
"Zaklinjem se da ću se u radu Skupštine grada Čačka pridržavati Ustava Republike Srbije, zakona i Statuta grada Čačka, i da ću časno i nepristrasno vršiti dužnost odbornika u interesu građana grada Čačka"
Nakon polaganja zakletve prisutni odbornici, odnosno odbornik potpisuju tekst zakletve.
Odbornici koji nisu prisustvovali prvoj sednici polažu zakletvu na prvoj narednoj sednici kojoj prisustvuju.
III PREDSEDNIK, ZAMENIK PREDSEDNIKA I SEKRETAR SKUPŠTINE
Skupština grada ima predsednika.
Predsednik Skupštine grada organizuje rad Skupštine, saziva i predsedava njenim sednicama, koordinira rad radnih tela Skupštine grada i stara se da ona izvršavaju poslove radi kojih su obrazovana, ostvaruje saradnju sa Gradonačelnikom i Gradskim većem, stara se o ostvarivanju javnosti rada Skupštine, potpisuje akta koja Skupština donosi i obavlja druge poslove utvrđene Statutom i Poslovnikom Skupštine grada.
1. Izbor predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine se bira iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
O radnopravnom statusu predsednika Skupštine, po pravilu Skupština odlučuje na istoj sednici na kojoj je izabran.
1.1 Predlaganje kandidata za predsednika Skupštine grada
Kandidata za predsednika Skupštine grada predlaže najmanje 1/3 odbornika.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine grada podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku sa ličnim imenima i potpisima odbornika.
Predlog sadrži: ime i prezime kandidata, kratku biografiju, stranačku pripadnost, ime i prezime izvestioca i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Predsedavajući će odrediti pauzu do 30 minuta radi predlaganja kandidata za predsednika Skupštine grada.
Predsedavajući obaveštava odbornike o svim primljenim predlozima za kandidate za predsednika Skupštine.
U ime predlagača izvestilac obrazlaže predlog.
O predlogu kandidata za predsednika Skupštine otvara se pretres.
Nakon pretresa predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine i to po azbučnom redu prezimena.
Predsedavajući određuje pauzu u radu sednice Skupštine da bi se obavilo glasanje za izbor predsednika Skupštine.
Glasanje za izbor predsednika Skupštine sprovodi Komisija za izbor predsednika Skupštine grada.
Komisija iz prethodnog stava ovog člana sastoji se od predsedavajućeg Skupštine i 4 člana biranih sa izbornih lista koje su dobile najveći broj glasova.
Članove komisije bira Skupština javnim glasanjem većinom glasova prisutnih odbornika na predlog predsedavajućeg.
Predsedavajući određuje vreme glasanja i rukovodi tajnim glasanjem, kome u radu pomaže sekretar Skupštine iz prethodnog saziva.
Kandidati za predsednika Skupštine ne mogu da budu članovi Komisije za izbor predsednika Skupštine grada.
Po završenom glasanju, predsedavajući zaključuje glasanje.
Glasanje se vrši glasačkim listićima.
Glasačke listiće štampa i overava pečatom stručna služba Skupštine.
O primopredaji glasačkih listića sačinjava se i overava zapisnik.
Zapisnik potpisuju sekretar Skupštine, predsedavajući i svi članovi Komisije.
Glasački listići su iste veličine, oblika i boje.
Broj štampanih glasačkih listića jednak je broju odbornika.
Za svako ponovljeno glasanje, glasački listići se štampaju u drugoj boji.
Glasački listić sadrži: oznaku da se glasa za izbor predsednika Skupštine grada, redni broj koji se stavlja ispred imena kandidata prema redosledu utvrđenom po azbučnom redu prezimena kandidata, ime i prezime kandidata za predsednika, napomenu da se glasa za jednog kandidata, zaokruživanjem rednog broja ispred imena i prezimena kandidata.
Ako je predložen samo jedan kandidat glasanje se vrši zaokruživanjem jedne od ponuđenih mogućnosti koje se na glasačkom listiću nalaze ispod imena kandidata "Za" ili "Protiv".
Za glasanje se obezbeđuje glasačka kutija koja je propisana za glasanje za izbor odbornika i uslovi za tajnost glasanja - paravan.
U vreme glasanja jednog odbornika nije dozvoljeno prisustvo iza paravana drugog odbornika, kao i snimanje ili fotografisanje čina glasanja odbornika.
Glasanje se obavlja u sali Skupštine grada.
Predsedavajući se stara o redu u toku glasanja.
Odbornik se proziva, predsedavajući mu uručuje glasački listić, a sekretar u spisku odbornika zaokruživanjem rednog broja ispred imena i prezima odbornika, označava da je odborniku uručen glasački listić. Odbornik potpisuje spisak odbornika kao dokaz da je glasao.
Odbornik glasa, presavija glasački listić tako da se ne vidi za koga je glasao i ubacuje glasački listić u glasačku kutiju.
Pošto je glasanje završeno Komisija utvrđuje rezultate glasanje.
Pre otvaranja glasačke kutije, prebrojaće se neuručeni glasački listići i staviti u poseban koverat, koji će biti zapečaćen.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata podatke o broju:
- primljenih glasačkih listića;
- neupotrebljenih glasačkih listića;
- upotrebljenih glasačkih listića;
- nevažećih glasačkih listića (nepopunjeni, tako popunjeni da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je odbornik glasao, listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira);
- važećih glasačkih listića i
- glasova koji je dobio svaki kandidat.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata i konstataciju, koji je kandidat izabran, odnosno da nijedan kandidat nije izabran.
O utvrđivanju rezultata glasanja Komisija sastavlja zapisnik koji potpisuju svi članovi Komisije.
U zapisnik se unosi dan i sat glasanja.
Predsedavajući objavljuje koji je kandidat izabran, odnosno da nijedan kandidat nije izabran propisanom većinom na osnovu zapisnika iz stava 1. ovog poslovnika.
Ako je predloženo više kandidata od kojih nijedan nije dobio potrebnu većinu, izbor će se ponoviti između dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova, odnosno između više kandidata sa jednakim i istovremeno najvećim brojem glasova.
Ako je predložen jedan odnosno dva kandidata od kojih nijedan nije dobio potrebnu većinu ponavlja se postupak predlaganja kandidata i glasanja na istom zasedanju Skupštine.
Predsednik stupa na dužnost po objavljivanju rezultata glasanja i preuzima vođenje sednice.
Predsedniku Skupštine prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran, ukoliko podnese ostavku ili bude razrešen na lični zahtev ili na predlog najmanje 1/3 odbornika.
Predsednik Skupštine podnosi ostavku u pisanoj formi, i o istoj se ne raspravlja i ne odlučuje, već se samo konstatuje.
Mandat predsedniku Skupštine prestaje danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine ako je ostavku podneo između dve sednice.
Do izbora novog predsednika, Skupštinom predsedava zamenik predsednika Skupštine.
Predlog za razrešenje predsednika Skupštine, pre isteka mandata, može podneti najmanje 1/3 odbornika u Skupštini.
Predlog se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
Predsednik Skupštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučajevima njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost, sa svim pravima i obavezama koje ima predsednik Skupštine.
Zamenik predsednika Skupštine bira se i razrešava na isti način kao i predsednik Skupštine.
Ako zameniku predsednika Skupštine miruju prava iz radnog odnosa usled izbora na tu funkciju, zamenik predsednika Skupštine može biti na stalnom radu u gradu.
Skupština grada ima sekretara.
Sekretar Skupštine se postavlja na predlog predsednika Skupštine, na četiri godine javnim glasanjem i može biti ponovo postavljen.
Predlog iz stava 2. ovog člana sadrži: ime i prezime kandidata, kratku biografiju i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Za sekretara Skupštine grada može biti postavljeno lice koje ima stečeno obrazovanje u skladu sa uslovima propisanim Statutom grada.
Skupština grada može, na predlog predsednika Skupštine, razrešiti sekretara i pre isteka mandata.
Sekretar može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti.
Zamenik sekretara Skupštine grada postavlja se i razrešava na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar.
Za sekretara Skupštine grada postavljen je kandidat za koga glasa većina od prisutnog broja odbornika.
Ako predloženi kandidat ne dobije potrebnu većinu glasova predsednik Skupštine grada će predložiti drugog kandidata za sekretara Skupštine grada.
Do postavljenja sekretara Skupštine poslove iz njegove nadležnosti obavlja sekretar iz prethodnog saziva Skupštine.
Sekretar Skupštine se stara o obavljanju stručnih i drugih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela vrši i druge poslove utvrđene ovim poslovnikom i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za rad Skupštine i njenih radnih tela.
4. Razrešenje i ostavka predsednika, zamenika predsednika i sekretara Skupštine grada
Predsednik, zamenik predsednika i sekretar Skupštine razrešavaju se na isti način i po istom postupku po kome su birani, odnosno, postavljeni.
Predsednik Skupštine, zamenik predsednika Skupštine i sekretar mogu podneti ostavku.
Ostavku konstatuje Skupština ako je podneta na sednici Skupštine, a ako je podneta između dve sednice na prvoj narednoj sednici.
Ostavka se podnosi u pisanom obliku, a kada se podnosi na sednici Skupštine može i usmeno.
IV GRADONAČELNIK I GRADSKO VEĆE
Izvršni organi Grada su gradonačelnik i Gradsko veće.
Skupština bira izvršne organe u roku od mesec dana od dana konstituisanja ili od dana njihovog razrešenja, odnosno podnošenja ostavke.
1. Izbor gradonačelnika i zamenika gradonačelnika
Gradonačelnika bira Skupština, iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine, u skladu sa zakonom.
Predsednik Skupštine predlaže kandidata za gradonačelnika.
Predlog se dostavlja odbornicima u pisanom obliku i sadrži ime i prezime kandidata, kratku biografiju i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
(Brisan)
Gradonačelnik ima zamenika, koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Kandidat za gradonačelnika predlaže kandidata za zamenika gradonačelnika iz reda odbornika, koga bira Skupština na isti način kao gradonačelnika.
Predlog se dostavlja predsedavajućem u pisanom obliku i sadrži ime i prezime kandidata, kratku biografiju i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
(Brisan)
Gradonačelnik i zamenik gradonačelnika su na stalnom radu u gradu.
Gradonačelniku i zameniku gradonačelnika izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u Skupštini grada.
Članove Gradskog veća bira Skupština, na period od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Gradsko veće čine gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i 11 članova Gradskog veća.
Gradonačelnik je predsednik Gradskog veća.
Zamenik gradonačelnika je član Gradskog veća po funkciji.
Članove Gradskog veća bira Skupština, na predlog kandidata za gradonačelnika, na period od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Kandidate za članove Gradskog veća predlaže kandidat za gradonačelnika.
Predlog kandidata za članove Gradskog veća kandidat za gradonačelnika dostavlja predsedavajućem Skupštine u pisanom obliku. Predlog sadrži imena i prezimena kandidata, kratke biografije i saglasnosti kandidata u pisanom obliku.
O predloženim kandidatima vodi se jedinstvena rasprava.
Kad odlučuje o izboru gradonačelnika, Skupština grada istovremeno i objedinjeno odlučuje o izboru zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća. Glasanje se vrši na jednom glasačkom listiću zaokruživanjem za ili protiv predloženih kandidata.
Ukoliko predloženi kandidati za gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća ne dobiju potrebnu većinu glasova, postupak predlaganja i izbora se ponavlja.
Odredbe ovog poslovnika o sprovođenju glasanja za izbor predsednika Skupštine shodno se primenjuju na postupak izbora gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća.
4. Razrešenje i ostavka gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća
Gradonačelnik može biti razrešen pre isteka vremena na koji je biran, na obrazloženi predlog najmanje 1/3 odbornika, na isti način na koji je izabran.
O predlogu za razrešenje gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine.
Ako Skupština ne razreši gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje gradonačelnika pre isteka roka od 6 meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Razrešenjem gradonačelnika prestaje mandat zameniku gradonačelnika i članovima Gradskog veća.
Zamenik gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća, mogu biti razrešeni pre isteka vremena na koje su birani, na predlog gradonačelnika ili najmanje 1/3 odbornika, koji mora biti obrazložen, na isti način na koji su izabrani.
Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, gradonačelnik je dužan da Skupštini podnese predlog za izbor novog zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, a Skupština istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru.
Gradonačelnik može podneti ostavku.
U slučaju podnošenja ostavke gradonačelnika, prestaje funkcija zameniku gradonačelnika i članovima Gradskog veća, danom održavanja sednice na kojoj je gradonačelnik podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine, ako je ostavku podneo u vremenu između dve sednice.
O podnetoj ostavci ne otvara se pretres, niti se glasa, već se prestanak funkcije samo konstatuje, a organizaciona jedinica Uprave nadležna za poslove Skupštine izrađuje akt o prestanku funkcije.
Zamenik gradonačelnika i član Gradskog veća mogu podneti ostavku.
U slučaju podnošenja ostavke, zameniku gradonačelnika ili članu Gradskog veća prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine, ako je ostavku podneo u vremenu između dve sednice.
O podnetoj ostavci ne otvara se pretres, niti se glasa, već se prestanak funkcije samo konstatuje, a organizaciona jedinica Uprave nadležna za poslove Skupštine izrađuje akt o prestanku funkcije.
Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika ili član Gradskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove do izbora novog gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
V ODBORNICI I ODBORNIČKE GRUPE
Odbornik u Skupštini ima prava i dužnosti utvrđena zakonom, Statutom i ovim poslovnikom.
Odbornik ne može biti zaposleni u Gradskoj upravi i lice koje imenuje odnosno postavlja Skupština grada.
Ako zaposleni u Gradskoj upravi bude izabran za odbornika, prava i obaveze po osnovu rada miruju mu dok traje njegov odbornički mandat.
Danom potvrđivanja odborničkog mandata licima koje je imenovala odnosno postavila Skupština grada prestaje funkcija na koju su imenovana, odnosno postavljena.
Odbornik je dužan da prisustvuje sednicama Skupštine grada, sednicama radnih tela čiji je predsednik ili član i da učestvuje u radu drugih organa i organizacija u koje ga je birala Skupština.
O sprečenosti da prisustvuje sednici Skupštine grada odbornik obaveštava predsednika Skupštine.
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen za izraženo mišljenje ili davanje glasa na sednici Skupštine i radnih tela.
Odbornik ima pravo da bude obaveštavan o svim pitanjima koja su od značaja za vršenje odborničke dužnosti.
Odbornik ima slobodan pristup aktima koja su od značaja za vršenje odborničke dužnosti.
Odbornik u pisanoj formi traži podatke od svih izabranih, imenovanih i postavljenih lica u organima Grada koja su mu potrebna za rad i stručnu pomoć u pripremanju predloga za Skupštinu.
Odbornik ima pravo na naknadu za vršenje odborničke dužnosti i naknadu troškova nastalih u vezi sa obavljanjem odborničke dužnosti pod uslovima, na način i u visini utvrđenoj posebnom odlukom Skupštine.
Služba Skupštine obezbeđuje, u okviru svojih zadataka, uslove za vršenje funkcije odbornika, i na njihov zahtev:
- pruža stručnu pomoć u ostvarivanju prava i dužnosti odbornika,
- stara se o obezbeđivanju tehničkih uslova za njihov rad i vrši kancelarijske i druge poslove za njihove potrebe.
Odborniku se posle potvrđivanja mandata izdaje odbornička legitimacija.
Sadržinu, oblik, način izdavanja legitimacije propisuje Komisija za kadrove i mandatno imunitetska pitanja.
Odborničku legitimaciju potpisuje predsednik Skupštine.
2. Prestanak mandata odbornika
Pre isteka vremena na koji je izabran odborniku prestaje mandat:
1) kada Skupština na konstitutivnoj sednici potvrdi mandate odbornika iz narednog saziva;
2) ako umre;
3) ako je pravosnažnom sudskom odlukom potpuno lišen poslovne sposobnosti, odnosno ako je pravosnažnom sudskom odlukom kojom je delimično lišen poslovne sposobnosti utvrđeno da je nesposoban da vrši izborno pravo;
4) ako je izgubio državljanstvo Republike Srbije;
5) ako mu prestane prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave;
6) ako je pravosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;
7) donošenjem odluke o raspuštanju Skupštine;
8) ako je preuzeo funkciju koja je po Ustavu i zakonu nespojiva sa funkcijom odbornika;
9) ako podnese ostavku.
Odborniku mandat prestaje kada nastupi slučaj koji predstavlja razlog za prestanak mandata.
Skupština donosi odluku kojom konstatuje da je odborniku prestao mandat odmah nakon što primi obaveštenje o razlozima za prestanak njegovog mandata, na sednici koja je u toku, odnosno na prvoj narednoj sednici.
Odluka kojom se konstatuje da je odborniku prestao mandat objavljuje se na veb-prezentaciji.
Ostavka odbornika podnosi se u pisanoj formi, a potpis podnosioca mora biti overen u skladu sa zakonom kojim se uređuje overavanje potpisa.
Ostavka se lično podnosi Skupštini u roku od tri dana od dana overe potpisa podnosioca.
Ostavka je punovažna samo ako je potpis odbornika overen nakon što mu je potvrđen mandat.
Odbornik može podneti ostavku i usmeno na sednici Skupštine.
Ostavka se ne može opozvati.
Odborniku mandat prestaje onog dana kada podnese ostavku.
Stručne i druge poslove za potrebe Skupštine i njenih radnih tela, odbornika i odborničkih grupa vrši Služba Skupštine.
Organizacija i rad Službe Skupštine uređuju se odlukom Skupštine.
Odbornici u Skupštini imaju pravo da obrazuju odborničke grupe.
Odborničku grupu čine odbornici jedne političke stranke, koalicije i druge političke organizacije ili grupe građana koja ima najmanje 4 odbornika.
Odborničku grupu od najmanje 4 člana mogu udruživanjem da obrazuju odbornici političkih stranaka, koalicija i drugih političkih organizacija ili grupa građana koji imaju manje od 4 odbornika.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
Odborničke grupe se obrazuju tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak članova koji je potpisao svaki član odborničke grupe. Na spisku se posebno naznačava naziv odborničke grupe, predsednik odborničke grupe i njegov zamenik.
Odbornička grupa ima predsednika i zamenika predsednika odborničke grupe.
Predsednik odborničke grupe predstavlja odborničku grupu.
Zamenik predsednika odborničke grupe zamenjuje predsednika odborničke grupe u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti.
Predsednik odborničke grupe u pisanom obliku obaveštava predsednika Skupštine o pristupanju odbornika odborničkoj grupi.
Predsednik odborničke grupe dostavlja predsedniku Skupštine grada potpisanu izjavu odbornika o pristupanju odborničkoj grupi.
Pre održavanja sednica Skupštine, predsednik Skupštine saziva sastanak predsednika odborničkih grupa radi upoznavanja i dogovora o predloženom dnevnom redu i radu na sednici Skupštine.
U toku sednice Skupštine, predsednik Skupštine može odrediti prekid sednice i sazvati i održati sastanak sa predsednicima odborničkih grupa radi usaglašavanja stavova o određenim tačkama dnevnog reda ili određenim pitanjima iz dnevnog reda, obezbeđivanja normalnog rada i odlučivanja u Skupštini.
O rezultatima usaglašavanja predsednik Skupštine izveštava odbornike u nastavku sednice.
Skupština grada osniva stalna ili povremena radna tela radi davanja mišljenja na predloge propisa i odluka koje donosi Skupština, razmatranja pitanja iz njene nadležnosti i obavljanja drugih poslova u skladu sa Statutom.
Stalna radna tela obrazuje Skupština za mandatni period za koji je izabrana.
Povremena radna tela obrazuje Skupština za izvršenje posebnih zadataka i oni prestaju sa radom po izvršenju zadatka za koji su obrazovani.
Predsednika i članove radnog tela bira i razrešava Skupština grada na predlog odborničke grupe.
Odborničke grupe predlažu članove radnog tela, srazmerno broju odbornika.
Odbornik može biti član najviše dva radna tela.
Ukoliko više odborničkih grupa podnese predlog za izbor predsednika i članova radnog tela, Skupština grada odlučuje prema redosledu podnetih predloga.
O predloženoj listi za izbor članova radnog tela Skupština odlučuje bez pretresa, u celini, javnim glasanjem većinom glasova prisutnih odbornika.
Ako radno telo ne bude izabrano postupak predlaganja se ponavlja na sledećoj sednici Skupštine grada.
U toku trajanja mandata mogu biti razrešeni predsednik ili član radnog tela, na predlog predsednika Skupštine, predsednika radnog tela ili odborničke grupe koja je predložila njihovo imenovanje.
Skupština odlučuje o razrešenju i izboru predsednika ili člana radnog tela posle dostavljanja predloga.
Skupština grada obrazuje stalna radna tela:
1. Savet za budžet i finansije;
2. Savet za urbanizam, komunalne delatnosti i zaštitu životne sredine;
3. Savet za zdravlje;
4. Savet za socijalnu zaštitu i ostale društvene delatnosti;
5. Komisija za kadrove i mandatno - imunitetska pitanja;
6. Savet za Statut, druge propise i organizaciju;
7. Komisija za pritužbe i predloge;
8. Savet za poljoprivredu;
9. Savet za javni red i mir;
10. Savet za lokalni ekonomski razvoj;
11. Korisnički savet javnih službi;
12. Komisija za određivanje naziva ulica;
13. Komisija za obeležavanje praznika i dodelu priznanja;
14. Savet za mlade;
15. Komisija za ravnopravnost polova i podršku porodici.
4.1. Savet za budžet i finansije
4.1.1. Sastav Saveta
Savet ima predsednika i 4 člana.
Predsednika i članove Saveta bira Skupština grada iz reda odbornika.
Savet razmatra predlog i daje mišljenje na Predlog odluke o budžetu i završnom računu budžeta Grada i Predloge odluka o prihodima i rashodima budžeta koje donosi Skupština grada.
4.2. Savet za urbanizam, komunalne delatnosti i zaštitu životne sredine
4.2.1. Sastav Saveta
Savet ima predsednika i 4 člana.
Predsednika i 2 člana Saveta bira Skupština grada iz reda odbornika, a 2 člana iz reda građana.
Savet razmatra predloge i daje mišljenje na predloge odluka i drugih akata koje donosi Skupština grada iz oblasti: urbanizma i prostornog planiranja, stambeno komunalnih - delatnosti, uređivanja i korišćenja građevinskog zemljišta, poslovnog prostora i zaštite životne sredine.
4.3.1. Sastav Saveta
Savet ima predsednika i 12 članova.
Predsednika i 2 člana Saveta Skupština grada bira iz reda odbornika na predlog odborničkih grupa u Skupštini grada;
- 4 člana predstavnika udruženja građana iz reda pacijenata na predlog udruženja;
- 1 člana predstavnika zdravstvene ustanove "Dom zdravlja Čačak";
- 1 člana predstavnika zdravstvene ustanove "Opšta bolnica Čačak";
- 1 člana predstavnika zdravstvene ustanove "Apoteka Čačak";
- 1 člana predstavnika zdravstvene ustanove "Zavod za javno zdravlje Čačak";
- 1 člana predstavnika drugih oblika zdravstvene službe (privatne prakse), na predlog udruženja privatne prakse;
- 1 člana predstavnika Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Filijala za Moravički okrug.
Savet za zdravlje razmatra predloge i daje mišljenja na predloge odluka i drugih akata koje donosi Skupština grada u oblasti primarne zdravstvene zaštite, preduzima određene aktivnosti u cilju unapređenja sistema zdravstvene zaštite i zdravlja stanovništva i obavlja određene zadatke iz oblasti zaštite prava pacijenata propisane Zakonom o pravima pacijenata i to:
1) razmatra prigovore o povredi pojedinačnih prava pacijenata na osnovu dostavljenih i prikupljenih dokaza i utvrđenih činjenica;
2) o utvrđenim činjenicama obaveštava podnosioca prigovora i direktora zdravstvene ustanove, odnosno osnivača privatne prakse na koju se prigovor odnosi i daje odgovarajuće preporuke;
3) razmatra izveštaje savetnika za zaštitu prava pacijenata, prati ostvarivanje prava pacijenata na teritoriji jedinice lokalne samouprave i predlaže mere za zaštitu i promociju prava pacijenata;
4) podnosi godišnji izveštaj o svom radu i preduzetim merama za zaštitu prava pacijenata Skupštini grada, kao i ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja.
4.4. Savet za socijalnu zaštitu i ostale društvene delatnosti
4.4.1. Sastav Saveta
Savet ima predsednika i 6 članova.
Predsednika i 3 člana Saveta bira Skupština grada iz reda odbornika i 3 člana iz reda građana.
Savet razmatra predloge i daje mišljenje na predloge odluka i drugih akata koje donosi Skupština grada u oblasti: primarne zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, dečije zaštite, predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, kulture, fizičke kulture i drugih društvenih delatnosti.
4.5. Komisija za kadrove i mandatno - imunitetska pitanja
4.5.1. Sastav Komisije
Komisija ima predsednika i 6 članova koji se biraju iz reda odbornika.
Komisija priprema predloge za izbore i imenovanja članova organa Grada i predstavnika Skupštine grada u organe određene propisom Grada, a za koje zakonom ili ovim Statutom nije predviđeno da ih neko drugi predlaže, donosi pojedinačne akte o statusnim pitanjima funkcionera koje bira ili imenuje Skupština grada, donosi rešenja o prestanku funkcije izabranim licima po sili zakona, ako nadležni organ u roku to ne konstatuje, odlučuje o platama izabranih i imenovanih lica u organima Grada, o godišnjim odmorima i drugim pravima izabranih i imenovanih lica u organima Grada.
Komisija priprema predloge u vezi sa mandatno imunitetskim pravima odbornika.
4.6. Savet za Statut, druge propise i organizaciju
4.6.1. Sastav Saveta
Savet ima predsednika i 4 člana.
Predsednika i 2 člana Saveta bira Skupština grada iz reda odbornika i 2 člana iz reda građana.
Najmanje dva člana Saveta moraju imati završen pravni fakultet.
Savet razmatra i daje mišljenje na predlog Statuta grada, predlog Poslovnika o radu Skupštine grada i drugog opšteg akta koji je upućen Skupštini grada, predlog za donošenje autentičnog tumačenja Statuta i opšteg akta, koji je donela Skupština grada, podnosi predlog za donošenje ili promenu Statuta grada i Poslovnika Skupštine grada i utvrđuje prečišćen tekst odluka koje donosi Skupština grada.
4.7. Komisija za pritužbe i predloge
4.7.1. Sastav Komisije
Komisija ima predsednika i 4 člana, koji se bira iz reda odbornika.
Komisija razmatra pritužbe na rad organa i službi Grada i na nepravilan odnos zaposlenih i predloge upućene Skupštini grada i predlaže Skupštini i nadležnim organima mere za rešavanje pitanja sadržanih u predlozima.
Na podnete pritužbe organi i službe Grada dužni su da odgovore u roku od 30 dana, ako podnosilac pritužbe zahteva.
O svojim zapažanjima povodom predstavki i predloga Komisija podnosi izveštaj Skupštini najmanje jednom godišnje.
4.8.1. Sastav Saveta
Savet za poljoprivredu ima predsednika i 6 članova.
Predsednik i 3 člana Saveta biraju se iz reda odbornika i 3 člana iz reda građana.
Savet za poljoprivredu razmatra predlog odluke ili drugog opšteg akta i druga pitanja iz oblasti poljoprivrede, poljoprivrednog zadrugarstva i razvoja sela.
4.9.1. Sastav Saveta
Savet ima predsednika i 6 članova.
Predsednik i članovi saveta biraju se iz reda odbornika i građana koji se profesionalno bave decom i omladinom, maloletničkom delikvencijom, suzbijanjem upotrebe narkotika i drugim zanimanjima, koji znanjem i sposobnostima mogu da daju doprinos javnom redu i miru i bezbednosti.
Savet podnosi inicijative i donosi zaključke sa predlogom mera i aktivnosti u cilju poboljšanja stanja javnog reda i mira i bezbednosti na teritoriji Grada i predlaže Skupštini grada donošenje akata i preduzimanje drugih mera iz nadležnosti Grada kojima se poboljšava javni red i mir.
4.10. Savet za lokalni ekonomski razvoj
4.10.1. Sastav Saveta
Savet za lokalni ekonomski razvoj ima predsednika i 6 članova.
Gradonačelnik je predsednik Saveta za lokalni ekonomski razvoj po položaju.
Najmanje 1/3 članova Saveta za lokalni ekonomski razvoj bira se iz reda privrednika i preduzetnika, odnosno iz reda njihovih udruženja.
Savet za lokalni ekonomski razvoj podnosi inicijative i donosi zaključke sa predlogom mera i aktivnosti kojima se podstiče ekonomski razvoj Grada, razmatra strategije i planove ekonomskog razvoja i prati sprovođenje planova i programa lokalnog ekonomskog razvoja.
4.11. Korisnički savet javnih službi
4.11.1. Sastav Saveta
Korisnički savet javnih službi ima predsednika i 6 članova.
Članovi Saveta biraju se iz reda građana.
Članovi Korisničkog saveta ne mogu biti iz reda odbornika, funkcionera u organima Grada i zaposlenih u javnim službama.
Predsednik Saveta bira se iz reda odbornika.
Korisnički savet javnih službi razmatra planove, programe i izveštaje javnih službi i o svom stavu obaveštava Skupštinu grada.
Korisnički savet javnih službi razmatra ostvareni nivo kvaliteta i obima usluga javnih službi, kao i cene komunalnih proizvoda i usluga, odnosno visinu naknade za usluge javnih službi.
4.12. Komisija za određivanje naziva ulica
4.12.1. Sastav Komisije
Komisija za određivanje naziva ulica ima predsednika i 6 članova.
Članovi Komisije biraju se iz reda građana i odbornika.
Predsednik Komisije bira se iz reda odbornika.
Komisija predlaže Skupštini nazive ulica, trgova i gradskih četvrti.
4.13. Komisija za obeležavanje praznika i dodelu priznanja
4.13.1. Sastav Komisije
Komisija ima predsednika i 8 članova.
Skupština grada bira predsednika i 4 člana iz reda odbornika, a 4 člana iz reda građana.
Komisija utvrđuje protokol obeležavanja dana Grada i gradske slave, utvrđuje predlog odluke za dodelu Decembarske nagrade Grada i drugih priznanja u skladu sa odlukom kojom su uređeni praznici Grada, nagrade i priznanja.
4.14.1. Sastav Saveta
Savet za mlade ima predsednika i 8 članova.
Skupština grada bira predsednika i 4 člana iz reda odbornika, a 4 člana iz reda građana.
Savet za mlade podnosi inicijative i donosi zaključke sa predlogom mera i aktivnosti u oblasti politike mladih, inicira projekte i programe za unapređenje položaja mladih, podstiče saradnju Grada i omladinskih organizacija i daje mišljenje o predlozima propisa i odluka koje donosi Skupština grada u oblasti od značaja za mlade.
4.15. Komisija za ravnopravnost polova i podršku porodici
4.15.1. Sastav Komisije
Komisija ima predsednika i 6 članova.
Skupština grada bira predsednika i 3 člana iz reda odbornika, a 3 člana iz reda građana.
Skupština grada bira 4 člana iz reda pripadnika manje zastupljenog pola.
U radu ove komisije mogu učestvovati i druga lica po pozivu, bez prava odlučivanja.
Komisija za ravnopravnost polova i podršku porodici, prati ostvarivanje, zaštitu i unapređenje položaja porodice, ravnopravnost žena i muškaraca, daje mišljenje o predlozima propisa i odluka koje donosi Skupština grada, predlaže aktivnosti i preduzimanje mera kojima se ostvaruje politika jednakih mogućnosti na nivou Grada.
Skupština grada posebnim aktom može obrazovati i povremena radna tela radi razmatranja određenih pitanja ili obavljanja određenih zadataka koje im Skupština poveri iz njene nadležnosti.
Aktom o obrazovanju povremenog radnog tela utvrđuje se njegov naziv i oblast za koju se osniva, zadaci radnog tela, broj članova radnog tela, rok za izvršenje zadatka, prava i dužnosti predsednika i članova radnog tela i druga pitanja od značaja za rad radnog tela.
Povremena radna tela obrazuju se na vreme koje je potrebno za izvršenje zadatka.
Povremeno radno telo prestaje sa radom po izvršenju zadatka za koje je obrazovano, danom odlučivanja o njegovom izveštaju na sednici Skupštine grada.
Skupština grada može obrazovati Anketni odbor radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima.
Predlog za obrazovanje Anketnog odbora predsedniku Skupštine grada podnosi najmanje 1/3 odbornika.
Skupština donosi odluku o obrazovanju Anketnog odbora, utvrđuje sastav i zadatak Anketnog odbora.
Odbor ima pravo da traži od organa Grada i javnih službi čiji je osnivač Grad obaveštenja, kao i da uzima izjave od pojedinaca koje su mu potrebne.
Anketni odbor izveštaj podnosi Skupštini grada.
Anketni odbor prestaje sa radom danom odlučivanja o njegovom izveštaju na sednici Skupštine grada.
Skupština grada imenuje Izbornu komisiju za sprovođenje izbora za odbornike Skupštine u skladu sa Zakonom.
Izborna komisija je samostalna i nezavisna u radu i radi na osnovu Zakona i propisa donetih na osnovu Zakona.
Za svoj rad Izborna komisija odgovara organu koji je imenovao.
Članovi Izborne komisije i njihovi zamenici mogu biti samo građani koji imaju izborno pravo i prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave i koji nisu odbornici niti su kandidati za odbornike.
Članovima Izborne komisije i njihovim zamenicima prestaje funkcija u Izbornoj komisiji kada prihvate kandidaturu za odbornika.
Izborna komisija radi u stalnom i proširenom sastavu.
Izborna komisija radi u proširenom sastavu dok ukupan izveštaj o rezultatima lokalnih izbora ne postane konačan.
Izbornu komisiju u stalnom sastavu čine predsednik, osam članova, zamenik predsednika i osam zamenika članova koje imenuje Skupština grada na predlog odborničkih grupa srazmerno njihovoj zastupljenosti u ukupnom broju odbornika koji pripadaju odborničkim grupama.
Nijedna odbornička grupa ne može da predloži više od polovine članova i zamenika članova Izborne komisije u stalnom sastavu.
Odbornička grupa koja ima više od polovine od ukupnog broja odbornika predlaže predsednika, zamenika predsednika, članove čiji broj zajedno sa predsednikom nije veći od polovine broja članova Izborne komisije i zamenike članova čiji broj zajedno sa zamenikom predsednika nije veći od polovine broja zamenika članova Izborne komisije, dok ostale članove i zamenike članova u Izbornoj komisiji predlažu ostale odborničke grupe srazmerno njihovoj zastupljenosti u ukupnom broju odbornika koji pripadaju odborničkim grupama.
Odborničkom grupom u smislu predlaganja članova i zamenika članova Izborne komisije u stalnom sastavu smatra se i odbornik pojedinac ili grupa odbornika koja broji manje kod onog broja odbornika koji je potreban za obrazovanje odborničke grupe:
1) ako su svi ti odbornici izabrani sa iste izborne liste;
2) ako izborna lista na kojoj su izabrani nije osvojila onoliko mandata koliko je potrebno za obrazovanje odborničke grupe;
3) ako niko od njih nije pristupio nekoj odborničkoj grupi;
4) ako su svi ti odbornici potpisali predlog za imenovanje člana odnosno za zamenika člana Izborne komisije u stalnom sastavu.
Ako u Skupštini postoji samo jedna odbornička grupa, ona predlaže: predsednika, zamenika predsednika, članove čiji broj zajedno sa predsednikom nije veći od polovine broja članova Izborne komisije i zamenike članova čiji broj zajedno sa zamenikom predsednika nije veći od polovine broja zamenika članova Izborne komisije, dok preostale članove i zamenike članova u Izbornoj komisiji predlaže načelnik Gradske uprave iz reda zaposlenih u Gradskoj upravi koji imaju iskustva u sprovođenju izbora.
Ako u Skupštini postoje dve odborničke grupe, veća odbornička grupa predlaže predsednika, zamenika predsednika, članove čiji broj zajedno sa predsednikom nije veći od polovine broja članova Izborne komisije i zamenike članova čiji broj zajedno sa zamenikom predsednika nije veći od polovine zamenika članova Izborne komisije, načelnik Gradske uprave predlaže jednog člana i zamenika člana iz reda zaposlenih u Gradskoj upravi koji imaju iskustva u sprovođenju izbora, dok preostale članove i zamenike članova u Izbornoj komisiji predlaže manja odbornička grupa.
Za predsednika i zamenika predsednika Izborne komisije može da bude imenovano samo ono lice koje ima visoko obrazovanje u oblasti pravnih nauka.
U radu Izborne komisije učestvuju, bez prava odlučivanja, sekretar Izborne komisije i zamenik sekretara Izborne komisije.
Sekretara i zamenika sekretara Izborne komisije imenuje Skupština na predlog predsednika Skupštine.
Za sekretara i zamenika sekretara Izborne komisije mogu da budu imenovani sekretar Skupštine, načelnik Gradske uprave, ili lice iz reda zaposlenih u Gradskoj upravi koje ima visoko obrazovanje u oblasti pravnih nauka.
Članu i zameniku člana Izborne komisije funkcija prestaje po sili zakona, a Skupština grada po službenoj dužnosti utvrđuje prestanak njegove funkcije:
1) ako umre;
2) ako izgubi izborno pravo;
3) ako mu prestane prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave;
4) kada se proglasi izborna lista na kojoj je kandidat za odbornika;
5) ako podnosilac izborne liste koji ga je predložio povuče izbornu listu;
6) ako se poništi rešenje o proglašenju izborne liste čiji podnosilac ga je predložio;
7) ako je pravosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;
8) ako izgubi radnu sposobnost;
9) u drugim slučajevima predviđenim zakonom.
Člana, odnosno zamenika člana Izborne komisije razrešava Skupština grada:
1) ako podnese ostavku u pismenoj formi;
2) ako se naknadno utvrdi da ne ispunjava poseban uslov za imenovanje;
3) u drugim slučajevima predviđenim zakonom.
Kada Odluka o raspisivanju izbora stupi na snagu, tada je Izborna komisija nadležna da razreši člana i zamenika člana Izborne komisije u stalnom sastavu, da utvrdi da mu je funkcija prestala po sili zakona kao i da na predlog ovlašćenog predlagača imenuje novog člana umesto onog koji je razrešen, odnosno kojem je funkcija prestala po sili zakona.
Izborna komisija:
1) stara se o zakonitom sprovođenju lokalnih izbora;
2) organizuje tehničku pripremu za lokalne izbore;
3) objavljuje rokove za vršenje izborne radnje;
4) propisuje obrasce za sprovođenje izbornih radnji;
5) imenuje, razrešava i konstatuje prestanak funkcije člana i zamenika člana organa za sprovođenje izbora;
6) donosi rešenje kojim proglašava, odbacuje ili odbija da proglasi izbornu listu, kao i zaključak koji nalaže podnosiocu izborne liste da otkloni nedostatke izborne liste;
7) donosi rešenje kojim konstatuje da je povučena proglašena izborna lista;
8) donosi rešenje kojim konstatuje da mesto kandidata za odbornika na izbornoj listi ostaje prazno;
9) određuje biračko mesto;
10) obezbeđuje izborni materijal za sprovođenje lokalnih izbora;
11) utvrđuje oblik, izgled i boju glasačkih listića i kontrolnog lista za proveru ispravnosti glasačke kutije;
12) utvrđuje broj glasačkih listića koji se štampa, kao i broj rezervnih glasačkih listića;
13) odobrava štampanje glasačkih listića i vrši nadzor nad njihovim štampanjem;
14) uređuje način primopredaje izbornog materijala pre i posle glasanja;
15) daje informacije biračima o tome da li je u izvodu iz biračkog spiska evidentirano da su glasali na izborima;
16) dostavlja podatke o organima nadležnim za prikupljanje i obradu statističkih podataka;
17) odlučuje o prigovorima, u skladu sa Zakonom;
18) utvrđuje na sednici preliminarne rezultate lokalnih izbora za sva biračka mesta koja su obrađena u roku od 24 časa od zatvaranja biračkih mesta;
19) utvrđuje rezultate izbora, donosi i objavljuje ukupan izveštaj o rezultatima izbora;
20) podnosi Skupštini izveštaj o sprovedenim izborima;
21) obavlja i druge poslove predviđene Zakonom.
Radno telo radi u sednici kojoj prisustvuje većina članova radnog tela.
Sednicu radnog tela saziva predsednik radnog tela, u slučaju njegove odsutnosti sednicu saziva zamenik u dogovoru sa stručnom službom Skupštine.
Predsednik radnog tela saziva sednicu radnog tela i po sopstvenoj inicijativi.
Predsednik stalnog radnog tela je dužan da sazove sednicu radnog tela, kada razmatra pitanja iz dnevnog reda sednice Skupštine, na predlog predsednika Skupštine ili na predlog najmanje 1/3 članova radnog tela.
Ako predsednik radnog tela ne sazove sednicu u slučaju iz stava 4. prethodnog člana, sednicu radnog tela saziva predsednik Skupštine grada.
Poziv za sednicu radnog tela upućuje se po pravilu 3 dana pre dana održavanja sednice.
Predsednik radnog tela ili predsednik Skupštine mogu sazvati sednicu radnog tela i u kraćem roku, kada postoje opravdani razlozi koji se moraju na sednici obrazložiti.
Obaveštenje o datumu i dnevnom redu radnog tela dostavlja se predsednicima odborničkih grupa i Gradskom veću.
Sednici radnog tela, može prisustvovati i odbornik koji nije član radnog tela.
Kad se na sednici radnog tela, razmatraju predlozi odluka i amandmani, na sednicu se poziva predlagač ili lice koje predlagač ovlasti i podnosioci amandmana, odnosno njihovi ovlašćeni predstavnici.
O predlogu opšteg akta na sednici radnog tela najpre se vodi načelni pretres, a zatim pretres u pojedinostima.
Pretres u pojedinostima obavlja se po članovima predloga opšteg akta na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima se predlaže uvođenje novih odredaba, a u pretresu mogu da učestvuju, predsednik i članovi radnog tela, predlagač, odnosno predstavnik predlagača, predstavnik Gradskog veća ako ono nije predlagač i podnosilac amandmana.
U izvršavanju poslova iz svog delokruga, radno telo može tražiti od drugih organa podatke i informacije od značaja za rad radnog tela.
U radu radnog tela mogu, po pozivu, učestvovati i stručni i naučni radnici.
Predsednik radnog tela organizuje rad radnog tela, saziva i predsedava njegovim sednicama, predstavlja radno telo, potpisuje odluke koje donosi radno telo i vrši druge poslove koje utvrdi radno telo i Skupština.
Radna tela donose rešenja, zaključke, preporuke i utvrđuju predloge akata u skladu sa Statutom i ovim poslovnikom.
Radno telo odlučuje ako sednici prisustvuje većina od ukupnog broja članova radnog tela.
Radno telo odlučuje većinom glasova prisutnih članova.
Član radnog tela može izdvojiti svoje mišljenje.
Radno telo podnosi Skupštini mišljenje na predloge akata koje donosi Skupština i druge predloge iz svoje nadležnosti.
Radno telo odlučuje i u pisanom obliku obaveštava Skupštinu o tome ko je izvestilac po pojedinim tačkama dnevnog reda.
Na zahtev člana radnog tela koji je izdvojio mišljenje na sednici radnog tela, njegovo izdvojeno mišljenje izneće se u izveštaju radnog tela.
O sednici radnog tela, sastavlja se zapisnik.
Zapisnik se vodi u skraćenom obliku.
U zapisnik se obavezno unosi datum održavanja sednice, lično ime prisutnih članova i odsutnih članova, dnevni red sednice, usmeni i pisani predlozi, stavovi radnog tela, rezultati svakog glasanja, izdvojeno mišljenje, lično ime izvestioca na sednici Skupštine, koga je odredilo radno telo.
Zapisnici, odluke i druga akta koja nastaju u radu radnog tela čuvaju se u skladu sa Uredbom o kategorijama registraturskog materijala sa rokovima čuvanja.
1. Pripremanje i sazivanje sednice
Sednice Skupštine saziva predsednik Skupštine po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Predsednik Skupštine je dužan da sazove sednicu na zahtev gradonačelnika, Gradskog veća ili 1/3 odbornika u roku od 7 dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Kada se sednica Skupštine zakazuje u skladu sa stavom 2. ovog člana predlog dnevnog reda se utvrđuje u skladu sa dnevnim redom utvrđenim u zahtevu za sazivanje sednice.
U situacijama koje opravdavaju hitnost u sazivanju sednice Skupštine, predsednik Skupštine može zakazati sednicu u roku koji nije kraći od 24 časa od prijema zahteva.
Zahtev za sazivanje sednice iz stava 4. ovog člana mora da sadrži razloge koji opravdavaju hitnost sazivanja, kao i obrazloženje posledica koje bi nastupile njenim nesazivanjem.
Minimalan rok za sazivanje sednice Skupštine, iz stava 4. ovog člana, ne odnosi se na sazivanje sednice Skupštine u uslovima proglašene vanredne situacije.
Predsednik Skupštine grada može odložiti sednicu koju je sazvao samo u slučaju kada ne postoji kvorum potreban za rad, a u drugim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje Skupština grada.
Ako predsednik Skupštine na zahtev gradonačelnika, Gradskog veća ili 1/3 odbornika, ne zakaže sednicu Skupštine u roku od 7 dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva sednicu saziva gradonačelnik, Gradsko veće ili najmanje 1/3 odbornika, a sazivač utvrđuje predlog dnevnog reda, određuje dan i čas održavanja sednice, a na sednici predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
Predsednik Skupštine određuje dan i čas održavanja sednice Skupštine.
Sednice Skupštine grada održavaju se po pravilu radnim danom.
Sednica Skupštine po pravilu započinje u 10 časova a završava se u 18 časova sa pauzom koju odredi predsednik Skupštine.
Predsednik može produžiti rad Skupštine i posle 18 časova.
O produženju sednice posle 18 časova predsednik je dužan da obavesti Skupštinu.
Predsednik Skupštine saziva sednicu Skupštine pisanim ili elektronskim putem.
Materijal za sednicu dostavlja se u štampanom ili elektronskom obliku, o čemu odlučuje predsednik Skupštine.
Poziv za sednicu sadrži mesto, dan i čas održavanja sednice, predlog dnevnog reda, potpis predsednika Skupštine odnosno sazivača i pečat Skupštine grada.
Poziv za sednicu mora biti upućen odbornicima najkasnije 7 dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Rok iz prethodnog stava ovog člana, može biti i kraći, pri čemu je predsednik Skupštine dužan da na početku sednice obrazloži takav postupak.
Izuzetno, materijal za sednicu se odbornicima može uručiti neposredno pred održavanje sednice i na samoj sednici pri čemu je predsednik Skupštine dužan da obrazloži takav postupak.
Na sednice Skupštine, pored odbornika, obavezno se pozivaju: gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, članovi Gradskog veća, pomoćnici gradonačelnika, načelnici gradskih uprava, ovlašćeni predlagači i izvestioci.
Sednicama Skupštine mogu da prisustvuju narodni poslanici, načelnik Upravnog okruga i druga lica koje predsednik Skupštine pozove.
Sekretar Skupštine se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela i vrši na sednici druge poslove utvrđene ovim poslovnikom.
Predlog dnevnog reda utvrđuje predsednik Skupštine.
U predlog dnevnog reda mogu se uvrstiti predlozi i pitanja koja do dana sazivanja sednice dostave gradonačelnik ili Gradsko veće.
Uz predloge da se određena pitanja i predlozi uvrste u dnevni red dostavljaju se predlozi akata (opšti i pojedinačni) sa obrazloženjem u obliku u kome ga Skupština donosi.
Predlozi koji nemaju karakter opšteg odnosno pojedinačnog akta kao što su preporuke, izveštaji, planovi, programi i slično podnose se u obliku u kome ih Skupština razmatra, sa predlogom akta u kome ga Skupština donosi, usvaja ili daje saglasnost.
Obrazložene predloge za izmenu, dopunu i skidanje tačaka predloženog dnevnog reda odbornici, odborničke grupe i skupštinska radna tela mogu podneti u pisanom obliku najkasnije 3 dana pre održavanja sednice Skupštine.
Ako rok za podnošenje predloga ističe u vreme kada Gradska uprava ne radi, obezbediće se dežurstvo radi prijema predloga.
Primljeni predlozi se bez odlaganja dostavljaju nadležnim organima i radnim telima radi razmatranja i davanja mišljenja za sednicu Skupštine.
O predlozima odbornika, odborničkih grupa i skupštinskih radnih tela za izmene i dopune predloženog dnevnog reda ne vodi se rasprava, već se odbornici samo upoznaju sa mišljenjem nadležnog organa ili radnog tela Skupštine, datim povodom predloga.
Ovlašćeni podnosioci mogu sve do utvrđivanja dnevnog reda da povuku svoje predloge za izmene i dopune predloženog dnevnog reda.
Skupština se pojedinačno izjašnjava o svakom predlogu za izmenu ili dopunu predloženog dnevnog reda za koji je nadležno radno telo dalo mišljenje da se može naći na dnevnom redu.
Predlozi za izmene i dopune dnevnog reda koji ne budu uvršćeni u dnevni red sednice Skupštine mogu se ponovo predložiti od strane ovlašćenog predlagača istekom roka od 3 meseca od odbijanja prethodnog predloga.
3. Otvaranje sednice i učesnici na sednici
Sednicom rukovodi predsednik Skupštine, koga u slučaju odsutnosti i sprečenosti zamenjuje zamenik predsednika.
Ako predsednik Skupštine želi da učestvuje u pretresu po tački dnevnog reda prepušta predsedavanje zameniku predsednika Skupštine i govori sa mesta elektronske prijave ili izlazi za govornicu.
Po završenom učešću u pretresu predsednik Skupštine nastavlja predsedavanje sednicom.
Na način iz stava 2. ovog člana predsednik Skupštine ostvaruje pravo na repliku.
Odbornik je dužan da koristi elektronski način prijave i odjave prisustva na sednici Skupštine.
Odborniku koji zloupotrebi elektronski način prijave, prijavljujući drugog odbornika ili izvrši zloupotrebu elektronskog sistema na drugi način, predsednik Skupštine može da izrekne meru opomene, a odmah će se pristupiti ponovnoj prijavi odbornika na elektronski sistem.
Ukoliko se odbornik pri izlasku iz sale Skupštine ne odjavi na način propisan članom 116a stav 1. ovog Poslovnika, predsednik Skupštine ga može, na osnovu monitorskog izvoda, opomenuti da to uradi.
Odbornik je dužan da se za vreme trajanja sednice Skupštine stara o svom elektronskom identitetu i učini ga nedostupnim drugim osobama.
Ukoliko predsednik Skupštine izrazi sumnju da se odbornik nije odjavio u skladu sa stavom 1. ovog člana prijave o prisustvu odbornika će biti poništene i pristupiće se ponovnoj prijavi odbornika na elektronski sistem.
Odbornik je dužan da odmah prijavi sekretaru Skupštine ukoliko ima problema sa prijavom ili odjavom na elektronski sistem u svojoj odborničkoj jedinici.
Nadležna služba će, zbog nastupanja razloga iz stava 1. ovog člana, odborniku omogućiti nesmetan rad na određenoj odborničkoj jedinici elektronskog sistema.
Predsednik Skupštine otvara sednicu Skupštine i pre utvrđivanja dnevnog reda, na osnovu elektronske evidencije ili izveštaja sekretara Skupštine, konstatuje broj odbornika koji prisustvuju sednici.
Kvorum za rad na početku sednice Skupštine, prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja odbornika.
Ako predsednik Skupštine konstatuje da je na početku svakog narednog dana zasedanja u sali za sednice, prisutno manje od 1/3 odbornika, početak rada odlaže se za jedan sat.
Ako ni posle odlaganja ne postoje uslovi za početak rada na sednici Skupštine, sednica se odlaže.
Predsednik Skupštine obavestiće odbornike o nastavku sednice.
Ako predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe izrazi sumnju u postojanje kvoruma prema službenoj evidenciji na početku svakog dana Skupštinskog zasedanja, postojanje kvoruma će se utvrditi prebrojavanjem.
Ako predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe izrazi sumnju u postojanje kvoruma prebrojavanjem odbornika, može da zatraži da se kvorum utvrdi prozivanjem odbornika, o čemu Skupština odlučuje bez pretresa.
Rasprava o pojedinim tačkama iz utvrđenog dnevnog reda Skupštine vodi se bez obzira na broj prisutnih odbornika.
Na sednicama Skupštine, pored odbornika mogu učestvovati gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, pomoćnici gradonačelnika i članovi Gradskog veća, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača akata, predsednici radnih tela i načelnici gradskih uprava.
U radu sednice Skupštine mogu da učestvuju: narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, predstavnici javnih službi čiji je osnivač Grad, kao i druga lica koja predsednik Skupštine pozove.
Izuzetno, u radu sednice mogu da učestvuju i građani.
Odluku o učešću građana donosi Skupština na obrazložen zahtev građana pod uslovom:
- da postoje tehničke mogućnosti;
- da građani svojim prisustvom ne ometaju održavanje sednice;
- da građani imaju neposredan interes da učestvuju u radu Skupštine za određenu tačku dnevnog reda;
- da građani pismeno ovlaste jedno lice koje će uzeti učešće u radu u ime ostalih građana.
Zahtev za učešće građana u radu sednice Skupštine može podneti najmanje 30 birača sa prebivalištem na teritoriji grada.
Zahtev se podnosi predsedniku Skupštine u pisanom obliku najkasnije 3 dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži obrazloženje interesa građana da učestvuju u radu sednice Skupštine za određenu tačku dnevnog reda, ime i prezime, adresu, JMBG i potpise podnosioca zahteva i pismeno ovlašćenje za predstavnika koji će uzeti učešće u radu u ime ostalih građana.
Na početku rada Skupštine predsednik Skupštine obaveštava Skupštinu koji su ga odbornici obavestili da su sprečeni da prisustvuju sednici Skupštine, kao i o tome ko prisustvuje sednici.
Pre utvrđivanja dnevnog reda usvaja se izvod iz zapisnika sa prethodne sednice Skupštine.
O primedbama na zapisnik Skupština odlučuje bez pretresa.
Dnevni red utvrđuje Skupština na početku svake sednice.
Gradonačelnik, Gradsko veće i predsednik Skupštine najkasnije do utvrđivanja dnevnog reda mogu predlagati izmene i dopune ukoliko se odnose:
- na hitan postupak;
- na povlačenje pojedine tačke iz dnevnog reda;
- na proširenje dnevnog reda;
- na spajanje rasprave;
- na promenu redosleda;
- kao i na predloge koji se odnose na izbor, imenovanje, razrešenje i prestanak funkcije.
Predlog za povlačenje pojedine tačke dnevnog reda, može podneti samo njen predlagač.
Predlog za povlačenje iz stava 1. ovog člana može se podneti pisanim putem predsedniku Skupštine, ili usmeno na sednici Skupštine sve do zaključenja rasprave po toj tački dnevnog reda.
O predlogu za povlačenje pojedine tačke dnevnog reda, Skupština se ne izjašnjava.
Predsednik Skupštine obaveštava odbornike o povlačenju tačke dnevnog reda i to konstatuje.
Skupština odlučuje posebno o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, na osnovu mišljenja nadležnog radnog tela.
Nove tačke koje su unete u dnevni red na osnovu predloga za dopunu dnevnog reda, predlozi za spajanje rasprave uvršćuju se u dnevni red po redosledu predlaganja, osim ako je predlagač predložio drugi redosled razmatranja, o čemu se Skupština izjašnjava bez pretresa.
O dnevnom redu u celini Skupština odlučuje bez pretresa većinom glasova prisutnih odbornika pod uslovom da sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika.
Posle usvajanja dnevnog reda prelazi se na rad po tačkama dnevnog reda.
Skupština može da odluči na predlog predsednika Skupštine da se vodi objedinjen pretres po više tačaka dnevnog reda.
Po svakoj tački dnevnog reda sednice Skupštine, pravo da govore, po sledećem redosledu i vremenskom trajanju, imaju:
- predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača, izvestilac u ime predlagača akta, koji dobija reč kad je zatraži i na njega se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja,
- ovlašćeni izvestilac nadležnog radnog tela ima pravo da govori jednom u trajanju do 5 minuta na početku pretresa,
- predsednik, odnosno zamenik predsednika odborničke grupe ili ovlašćeni predstavnik odborničke grupe ima pravo da govori do 10 minuta.
- odbornik ima pravo da govori jednom u trajanju do 5 minuta.
Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, pomoćnici gradonačelnika, članovi Gradskog veća i izvestioci dobijaju reč kada je zatraže i na njih se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja.
Predsednik, zamenik predsednika Skupštine i sekretar da bi pružili neophodna proceduralna objašnjenja dobijaju reč kada je zatraže i na njih se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja.
Prijavu za reč, za pojedinu tačku dnevnog reda, odbornik podnosi elektronskim putem, pritiskanjem određenih tastera, do otvaranja rasprave. Ukoliko nisu obezbeđeni tehnički uslovi za elektronski način prijavljivanja, prijave za reč podnosi predsednik odborničke grupe, kao i odbornik koji nije član odborničke grupe, u pisanom obliku do otvaranja rasprave po tački dnevnog reda, na obrascu koji dobije od Stručne službe Skupštine grada.
Odbornik se poziva da uzme reč prozivanjem njegovog punog imena i prezimena, uz poziv da se pripremi sledeći govornik.
Na sednici Skupštine može se govoriti tek po dobijanju reči od predsednika Skupštine.
Učesnik u raspravi može govoriti samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Odbornici su dužni da govore sa mesta prijave na elektronski sistem, osim ukoliko ne postoje tehnički uslovi ili u drugim slučajevima kada odredi predsednik Skupštine.
Predsednik Skupštine prekida rad Skupštine kada utvrdi nedostatak kvoruma, dok se kvorum ne obezbedi.
Predsednik Skupštine prekida rad Skupštine i u drugim slučajevima, ako proceni da ne postoje uslovi za nesmetan rad.
Predsednik Skupštine može odrediti pauzu u radu sednice da bi se izvršile neophodne konsultacije ili pribavilo mišljenje.
Predsednik Skupštine obavestiće odbornike o nastavku sednice.
Skupština odlučuje glasanjem odbornika u skladu sa zakonom, Statutom i ovim poslovnikom.
Skupština odlučuje u Danu za glasanje koji određuje predsednik Skupštine.
Predsednik Skupštine može da odredi da Dan za glasanje bude odmah po završetku pretresa svih tačaka dnevnog reda.
Izuzetno predsednik Skupštine može da odredi da glasanje o tački dnevnog reda bude odmah po završetku pretresa po toj tački dnevnog reda.
Kada se vrši potvrđivanje mandata izabranih odbornika u Skupštini, odnosno utvrđuje prestanak mandata odbornika u Skupštini, izbor, odnosno razrešenje predsednika Skupštine i zamenika predsednika Skupštine, postavljenje, odnosno razrešenje sekretara Skupštine i izbor odnosno razrešenje gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća, Skupština odlučuje glasanjem po završetku rasprave o toj tački dnevnog reda, a pre prelaska na raspravu o sledećoj tački dnevnog reda.
Ako se utvrdi da ne postoji kvorum za odlučivanje, predsednik Skupštine određuje prekid sednice dok se kvorum ne obezbedi, a najduže 1 sat.
Ako se kvorum ne obezbedi ni posle prekida, predsednik Skupštine će odložiti sednicu za određeni dan i sat.
Skupština odlučuje ako sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika.
Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih odbornika.
Većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupština grada:
1) donosi Statut Grada;
2) donosi budžet Grada;
3) donosi program razvoja Grada i pojedinih delatnosti;
4) donosi urbanističke i prostorne planove;
5) utvrđuje predlog odluke o samodoprinosu;
6) odlučuje o javnom zaduživanju Grada;
7) odlučuje o nazivima ulica i trgova;
8) i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i Statutom.
U slučajevima propisanim Poslovnikom glasa se bez pretresa.
Glasanje može biti javno ili tajno u skladu sa zakonom, Statutom i ovim poslovnikom.
Odbornici glasaju "za" predlog, "protiv" predloga, ili se uzdržavaju od glasanja.
Kada se završi pretres po svim tačaka dnevnog reda i odlučivanje po njima predsednik Skupštine zaključuje sednicu Skupštine.
Skupština odlučuje javnim glasanjem dizanjem ruke, prozivkom ili pomoću elektronskog sistema za glasanje, a o načinu glasanja predsednik Skupštine obaveštava odbornike pre početka glasanja.
Odbornici se izjašnjavaju - ko je za predlog, ko je protiv predloga, i ko se uzdržava od glasanja.
Kada se glasa dizanjem ruke, prebrojavanje glasova u toku glasanja vrši najmanje dvoje zaposlenih koji vrše administrativno stručne poslove za Skupštinu i koje odredi sekretar.
Podatke o brojanju zaposleni iz prethodnog stava saopštavaju predsedniku Skupštine.
Predsednik Skupštine objavljuje rezultate glasanja tako što konstatuje koliko je odbornika glasalo "za", koliko "protiv" i koliko je bilo "uzdržano" i konstatuje da je predlog usvojen ili nije.
Javno glasanje se, ukoliko su obezbeđeni tehnički uslovi, sprovodi upotrebom elektronskog sistema za glasanje, pritiskom određenih tastera uz prethodnu evidenciju odbornika.
Predsednik Skupštine i predsednik odborničke grupe, odnosno zamenik predsednika odborničke grupe, mogu izraziti sumnju u tačnost rezultata glasanja, odmah po objavljivanju rezultata glasanja.
U slučaju iz stava 1. ovog člana glasanje se ponavlja.
Ako predsednik Skupštine i predsednik odborničke grupe i u ponovljenom glasanju iskažu sumnju u tačnost rezultata glasanja glasa se prozivkom.
Skupština može odlučiti, na predlog predsednika Skupštine ili predsednika odborničke grupe da se o određenom pitanju glasa prozivkom.
Ako Skupština odluči da se glasa prozivkom sekretar Skupštine proziva odbornike a svaki odbornik izgovara reč "za", "protiv" ili "uzdržan".
Sekretar Skupštine ponavlja ime i prezime odbornika koji je glasao i njegovu izjavu, odnosno utvrđuje da je odsutan ili da ne želi da glasa.
U slučajevima propisanim zakonom, Statutom ili ako Skupština odluči, glasa se tajno.
Tajno se glasa glasačkim listićima.
Glasački listić sadrži predlog o kome se odlučuje i opredeljenje "za" i "protiv". Na dnu glasačkog listića, reč "za" je na levoj strani, a reč "protiv" na desnoj strani.
Odbornik glasa tako što zaokružuje reč "za" ili "protiv".
Prilikom izbora, imenovanja i postavljenja, na glasačkim listićima kandidati se navode redosledom utvrđenim na listi kandidata. Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za kog odbornik glasa.
Glasati se može za najviše onoliko kandidata koliko se bira, i to između imena kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
U pogledu načina i postupka tajnog glasanja shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika kojim je uređeno tajno glasanje za izbor predsednika Skupštine.
Odborniku koji želi da govori o povredi ovog poslovnika, predsednik Skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika.
Odbornik je dužan da navede koja je odredba Poslovnika po njegovom mišljenju povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda, s tim što može govoriti najduže tri minuta, pri čemu se ne računa vreme potrebno za citat.
Ako odbornik, pre početka obrazloženja ne navede član ovog poslovnika koji je po njegovom mišljenju povređen predsednik Skupštine je dužan da ga upozori.
Ako odbornik ne navede odredbu Poslovnika koja je po njegovom mišljenju povređena ili njegov govor ne sadrži obrazloženje već se odnosi na druga pitanja nakon upozorenja predsednik Skupštine će mu izreći meru opomene.
Predsednik Skupštine je dužan da se izjasni povodom izrečene primedbe o povredi Poslovnika.
Ako i posle objašnjenja predsednika Skupštine odbornik smatra da je povreda učinjena, može zahtevati, bez prava na obrazlaganje, da se Skupština, bez pretresa, o tome izjasni u Danu za glasanje.
Ako se odbornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o drugom odborniku ili licu koje prisustvuje sednici, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, odbornik ili lice na koga se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku.
Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu, odnosno političku stranku čiji odbornici pripadaju toj političkoj stranci, u ime odborničke grupe pravo na repliku ima predsednik odborničke grupe, odnosno zamenik predsednika odborničke grupe.
Odluku u slučajevima iz stava 1. i 2. ovog člana, donosi predsednik Skupštine.
Replika traje najduže dva minuta.
Odgovor na repliku daje se pod istim uslovima i u istom trajanju kao replika.
Posle datog odgovora na repliku, replika se više ne može odobriti.
Ne može se prići govornici bez odobrenja predsednika Skupštine.
Niko ne može da govori na sednici Skupštine, pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Skupštine.
Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Kad oceni da se govornik ne pridržava dnevnog reda, predsednik Skupštine će ga upozoriti na to.
Posle ponovljenog upozorenja odborniku, ukoliko se on i dalje ne pridržava dnevnog reda, predsednik Skupštine izriče meru utvrđenu ovim poslovnikom.
Niko ne može prekidati govornika niti ga opominjati osim predsednika Skupštine u slučajevima predviđenim ovim poslovnikom.
Za vreme govora odbornika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.
Odbornici su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine.
Odbornici su dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Zbog povrede reda na sednici Skupštine predsednik može da izrekne meru opomene, oduzimanje reči ili udaljenje sa sednice.
O izrečenim merama stručna služba Skupštine vodi evidenciju.
Odborniku kome je izrečena mera udaljenja sa sednice Skupštine ne pripada naknada za vršenje odborničke dužnosti za sednicu sa koje je udaljen.
Opomena se izriče odborniku:
- koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Skupštine;
- koji govori pre nego što je dobio reč;
- koji i pored upozorenja predsednika Skupštine, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu;
- ako prekida govornika ili dobacuje, odnosno ometa govornika, ili na drugi način ugrožava slobodu govora;
- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica;
- ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze;
- ako drugim postupcima ugrožava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku kome su prethodno izrečene dve mere opomene, a koji i posle toga čini povredu Poslovnika za koju se izriče mera opomene.
Odborniku kome je izrečena mera oduzimanja reči, predsednik Skupštine isključuje ozvučenje. Ukoliko se obraća sa govornice, dužan je da se bez odlaganja udalji, u suprotnom predsednik Skupštine isključuje ozvučenje, a po potrebi određuje pauzu.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji posle izrečene mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsednika Skupštine o izricanju mere oduzimanja reči, ili nastavlja da čini povrede reda utvrđene Poslovnikom.
Mera udaljenja sa sednice može se izreći odborniku i bez prethodno izrečenih mera, u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice u zgradi Skupštine grada.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se sednica održava.
Ukoliko odbornik odbije da se udalji sa sednice Skupštine, predsednik Skupštine će naložiti službi ovlašćenoj za održavanje reda u zgradi Skupštine da tog odbornika udalji sa sednice.
Mere opomene, oduzimanja reči i udaljenja primenjuju se za sednicu na kojoj su izrečene.
Ako predsednik Skupštine izrečenim merama ne može da održi red na sednici odrediće pauzu u trajanju potrebnom da se uspostavi red.
U salu gde se održavaju sednice Skupštine zabranjeno je unošenje oružja i korišćenje elektronskih uređaja na način kojim se ometa rad na sednici.
Odredbe ovog poslovnika o redu na sednici Skupštine, primenjuju se pored odbornika i na sve druge učesnike na sednici, a shodno se primenjuju i na sednicama radnih tela Skupštine.
Predsednik Skupštine može odlučiti da se prekine sednica Skupštine kada usled obimnosti dnevnog reda ili iz drugih razloga, ne može da se završi rasprava po svim tačkama dnevnog reda u zakazani dan, u slučajevima koji onemogućavaju rad Skupštine, i iz drugih opravdanih razloga.
Predsednik zakazuje nastavak sednice u određeni dan i sat neposredno.
Predsednik Skupštine određuje prekid sednice u slučaju povrede reda na sednici, zbog čega Skupština ne može da radi.
O danu i času nastavka prekinute sednice predsednik može obavestiti odbornike istovremeno sa određivanjem prekida sednice ili naknadno pisanim ili elektronskim putem.
Sednice Skupštine grada imaju pauzu u vreme koje odredi predsednik Skupštine.
Skupština može na predlog predsednika Skupštine ili na predlog predsednika odborničke grupe da radi bez pauze, o čemu se odlučuje odmah po davanju predloga.
VII ZAPISNIK I IZVOD IZ ZAPISNIKA
Tok sednice Skupštine snima se korišćenjem kompjuterske tehnike, putem beleženja tonskog zapisa na hard-disku.
Tonski zapis mora da sadrži sve podatke o radu na sednici, učesnicima u raspravi i njihovim izlaganjima, kao i rezultate glasanja po svim pitanjima o kojima se Skupština izjašnjavala glasanjem.
Tonski zapis čuva se trajno na odgovarajućem prenosnom uređaju ili na drugi odgovarajući način. Originalnim zapisnikom smatra se tonski zapis presnimljen sa hard-diska na prenosni uređaj koji ispunjava potrebne tehničke standarde, kao i integralni tekst donetih odluka u vidu priloga tonskom zapisu.
Izvod iz zapisnika sadrži najosnovnije podatke o radu na sednici: vreme i mesto održavanja sednice, imena predsedavajućeg i sekretara, kratak tok sednice sa tačkama dnevnog reda o kojima se raspravljalo i odlučivalo, imenima učesnika u raspravi, o zaključcima koji su doneti na sednici, o rezultatima glasanja i izrečenim merama.
Usvojeni izvod iz zapisnika potpisuje predsednik Skupštine i sekretar Skupštine.
O izvodu iz zapisnika se stara sekretar Skupštine.
Izvod iz zapisnika se čuva trajno.
Skupština donosi Statut grada, Poslovnik o radu Skupštine grada, odluke, pravilnike, naredbe, uputstva, rešenja, zaključke i preporuke i daje autentično tumačenje akata koje donosi.
Radna tela donose rešenja, zaključke i preporuke.
Na samoj sednici Skupštine mogu se predlagati i usvajati samo radni zaključci i pravno-tehničke korekcije teksta predloženih akata, koje moraju biti jasno i precizno formulisane i obrazložene od strane predlagača akta.
Akta Skupštine izrađuju se odmah posle sednice, u skladu sa originalom zapisnika o radu na sednici na kojoj su doneta.
Akta Skupštine potpisuje predsednik Skupštine, a akta radnog tela predsednik radnog tela.
Odluke i druga opšta akta Skupštine, kao i druga akta koja donosi Skupština, objavljuju se u "Službenom listu grada Čačka".
O čuvanju i objavljivanju akata stara se sekretar Skupštine.
Pravo predlaganja opštih akata koje donosi Skupština grada imaju:
Gradsko veće, svaki odbornik, najmanje 5% birača putem građanske inicijative i Savet za Statut, druge propise i organizaciju.
Ovlašćeni predlagač opšteg akta podnosi predlog opšteg akta u obliku u kome se donosi, sa obrazloženjem.
Obrazloženje mora da sadrži: pravni osnov, razloge za donošenje, objašnjenje pojedinačnih rešenja, pregled odredbi koje se menjaju, odnosno dopunjuju, ako se predlaže odluka o izmenama, odnosno dopunama.
Ako je predlagač grupa odbornika, uz predlog mora biti naznačen jedan predstavnik predlagača. Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača prvi potpisani odbornik.
Predlog opšteg akta koji je upućen Skupštini predsednik dostavlja nadležnom radnom telu i Gradskom veću ako ono nije predlagač.
Ako predlog opšteg akta nije pripremljen u skladu sa ovim poslovnikom, predsednik Skupštine će zatražiti od predlagača da predlog opšteg akta uskladi sa odredbama ovog poslovnika pri čemu će precizno navesti u čemu se sastoji neusklađenost.
Predlagač može u roku od 15 dana da podnese usklađen predlog opšteg akta.
Ako predlagač ne postupi u skladu sa odredbama prethodnog stava, predlog opšteg akta se smatra povučenim.
Predlog opšteg akta pre razmatranja u Skupštini razmatraju nadležna radna tela i Gradsko veće ako nije predlagač.
Nadležna radna tela i Gradsko veće ako nije predlagač, u svojim izveštajima, odnosno mišljenju, mogu predložiti Skupštini da prihvati ili ne prihvati predlog opšteg akta u načelu.
Ako nadležno radno telo i Gradsko veće, kada nisu predlagači opšteg akta, predlože prihvatanje opšteg akta u načelu, dužni su da navedu da li opšti akt prihvataju u celini ili sa izmenama koje predlažu u formi amandmana.
Radna tela i Gradsko veće dostavljaju izveštaje, odnosno mišljenje, po pravilu najkasnije pre početka sednice, na kojoj se predlog opšteg akta razmatra.
Ako nadležna radna tela ne dostave izveštaje, odnosno Gradsko veće mišljenje o predlogu opšteg akta, predlog opšteg akta će se razmatrati bez izveštaja odnosno mišljenja.
O predlogu opšteg akta najpre se vodi načelni pretres.
Skupština može odlučiti da obavi zajednički načelni pretres o više predloga opštih akata, koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni, ili su rešenja u njima međusobno povezana, s tim što se odlučivanje o svakom predlogu obavlja posebno.
Pretresom predloga opšteg akta u načelu raspravljaju se pitanja zakonitosti donošenja tog akta i celishodnosti.
Skupština razmatra predlog opšteg akta u načelu i pojedinostima.
Pretres u pojedinostima obavlja se po članovima na koje su podneti amandmani i o podnetim amandmanima.
Kada se završi pretres predloga opšteg akta u pojedinostima, pravo na završnu reč ima predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača.
Posle završenog pretresa o predlogu opšteg akta, Skupština može predlog akta da usvoji, odbije i vrati predlagaču na doradu.
Skupština odlučuje o predlogu opšteg akta u načelu, o podnetim amandmanima i u celini u danu za glasanje ili odmah po završetku pretresa po toj tački dnevnog reda, na predlog predsednika Skupštine.
Predlog za izmenu i dopunu predloga opšteg akta - amandman mogu podneti predlagač opšteg akta, Gradsko veće, radno telo, odbornička grupa i odbornik.
Predlog za izmenu i dopunu predloga opšteg akta - amandman podnosi se u pisanom obliku predsedniku Skupštine preko pisarnice gradske uprave, počev od dana dostavljanja predloga akta, a najkasnije 3 dana pre dana određenog za održavanje sednice Skupštine.
Amandman sadrži:
- odgovarajući član Poslovnika kao pravni osnov za podnošenje amandmana;
- naziv člana predloga akta na koji se amandman podnosi;
- rešenje koje se predlaže;
- obrazloženje koje sadrži objašnjenje predloženog rešenja i cilj koji se želi postići usvajanjem amandmana.
U toku glasanja u pojedinostima, amandmane u pisanom obliku mogu da podnose predlagač opšteg akta, nadležno radno telo, odnosno Gradsko veće, samo ako je potreba za amandmanom nastala usled prethodnog prihvatanja nekog drugog amandmana.
Izuzetno, ako je predlog akta dostavljen:
- u roku kraćem od 7 dana, amandman se podnosi najkasnije 2 dana pre dana određenog za održavanje sednice Skupštine;
- u roku kraćem od 3 dana amandman se podnosi najkasnije pre utvrđivanja dnevnog reda sednice Skupštine na kojoj se razmatra predlog akta na koji se podnosi amandman.
Podnosilac amandmana ne može sam, ili zajedno sa drugim odbornicima, da podnese više amandmana na isti član predloga akta.
Amandmane koji su blagovremeno podneti predsednik Skupštine upućuje predlagaču akta, Gradskom veću i nadležnom radnom telu.
Predlagač akta, Gradsko veće i nadležno radno telo, dužni su da razmotre amandmane koji su podneti na predlog opšteg akta i da Skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Skupština prihvati, a za koje da ih odbije.
Savet za Statut, druge propise i organizaciju će neblagovremene, nepotpune, tehnički neispravne ili pravno nemoguće amandmane odbaciti o čemu će podneti izveštaj Skupštini.
Neblagovremeni, nepotpuni, tehnički neispravni ili pravno nemogući amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.
O podnetom amandmanu otvara se pretres.
O podnetom amandmanu podnosilac amandmana, predlagač akta i ostali učesnici u pretresu mogu govoriti najduže 3 minuta.
Amandmani koje je podneo predlagač opšteg akta, a koje su prihvatili nadležno radno telo i Gradsko veće, kao i amandmani koje su prihvatili predlagač opšteg akta, nadležno radno telo i Gradsko veće, postaju sastavni deo predloga opšteg akta i o njima se Skupština posebno ne izjašnjava.
Skupština posebno odlučuje o svakom amandmanu koji predlagač opšteg akta, nadležno radno telo i Gradsko veće nisu prihvatili.
Skupština u Danu za glasanje ili odmah po završetku pretresa po toj tački dnevnog reda odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu članova predloga opšteg akta.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga odluke, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje tog člana, a zatim se odlučuje o amandmanima po redosledu kojim su podneti.
O amandmanima odbornici glasaju "za", "protiv" ili se uzdržavaju od glasanja.
O amandmanima na akt se odlučuje istom većinom glasova koja je potrebna za donošenje akta.
Prihvaćeni amandmani postaju sastavni deo predloga opšteg akta.
Nakon odlučivanja o amandmanima, Skupština odlučuje o predlogu opšteg akta u celini.
4. Donošenje opštih akata po hitnom postupku
Skupština može, izuzetno, da donese opšti akt po hitnom postupku.
Ovlašćeni predlagač može predložiti donošenje opšteg akta po hitnom postupku i dužan je da to obrazloži.
Predlog opšteg akta za čije se donošenje predlaže hitan postupak može se staviti na dnevni red Skupštine ako je podnet najkasnije do odlučivanja Skupštine o utvrđivanju dnevnog reda.
O predlogu za stavljanje na dnevni red opšteg akta po hitnom postupku Skupština odlučuje bez pretresa.
Ako za donošenje pojedinih akata postoji neodložna potreba ili ako bi nedonošenje takvog akta u određenom roku imalo ili moglo imati štetne posledice po interese građana, preduzeća ili drugih organa i organizacija, predlog akta može se izneti Skupštini na razmatranje i odlučivanje, bez prethodnog razmatranja u odgovarajućim organima i radnim telima Skupštine.
Predlagač hitnog postupka mora obrazložiti razloge zbog kojih traži hitan postupak.
Svaki ovlašćeni predlagač može podneti obrazloženi predlog da se o određenom pitanju odluči po hitnom postupku.
O predlogu za donošenje akta po hitnom postupku odlučuje se bez rasprave.
Ako Skupština usvoji predlog da se akt donese po hitnom postupku, predlog akta će se uvrstiti u dnevni red iste sednice, sa naznakom da se radi o hitnom postupku.
Predlog akta koji se donosi po hitnom postupku mora se dostaviti odbornicima najkasnije do početka sednice, a izuzetno na samoj sednici.
X IZVORNICI AKATA I OBJAVLJIVANJE AKATA
Izvornikom opšteg akta ili autentičnog tumačenja smatra se tekst opšteg akta ili autentičnog tumačenja usvojen na sednici Skupštine.
Izvornik opšteg akta potpisuje predsednik Skupštine.
Na izvornik akta i na izvornik autentičnog tumačenja stavlja se pečat Skupštine i broj i datum sednice Skupštine na kojoj je opšti akt donet u skladu sa propisima o kancelarijskom poslovanju.
Izvornik opšteg akta se čuva trajno u materijalu odnosne sednice Skupštine.
O izradi izvornika, stavljanju pečata, čuvanju i evidenciji izvornika stara se sekretar Skupštine.
Statut, opšti akti i autentična tumačenja koja donosi Skupština objavljuju se u "Službenom listu grada Čačka", a po potrebi i u "Službenom glasniku Republike Srbije" ili na drugi odgovarajući način.
O objavljivanju Statuta, opštih akata i autentičnih tumačenja stara se sekretar Skupštine.
Sekretar Skupštine na osnovu izvornog teksta Statuta, opšteg akta ili autentičnog tumačenja, daje ispravke grešaka u objavljenom tekstu Statuta, opšteg akta i autentičnog tumačenja.
XI JAVNOST RADA SKUPŠTINE I RADNIH TELA
Sednice Skupštine grada su javne.
Skupština grada može odlučiti da se sednice Skupštine prenose putem televizijskog prenosa, radio prenosa ili na neki drugi način.
Skupština grada donosi odluku o poveravanju televizijskog ili radio prenosa na osnovu javnog konkursa.
Tekst konkursa utvrđuje i ugovor o poveravanju prenosa zaključuje predsednik Skupštine, na određeno vreme.
Za javnost rada Skupštine grada i njenih radnih tela odgovoran je predsednik Skupštine.
O realizaciji poslova u vezi javnosti rada Skupštine i njenih radnih tela stara se sekretar Skupštine.
Predstavnici sredstava javnog informisanja mogu prisustvovati sednici Skupštine na osnovu akreditacije koju izdaje predsednik Skupštine.
Pravilnik o postupku izdavanja akreditacije donosi predsednik Skupštine.
Rad Skupštine i njenih radnih tela dostupan je javnosti objavljivanjem na internet prezentaciji:
- podataka o sastavu Skupštine, njenih radnih tela i izvršnih organa
- Statuta, budžeta, programa razvoja grada i pojedinih delatnosti
- predloga akata koji su upućeni Skupštini
- službenih listova grada Čačka
- informatora o radu Skupštine i drugih organa grada i drugih akata od neposrednog interesa za građane.
Za ažurnost podataka na sajtu koji se odnose na rad Skupštine i njenih radnih tela odgovoran je sekretar Skupštine.
Sednice Skupštine grada mogu biti zatvorene za javnost iz razloga bezbednosti i u drugim slučajevima određenim zakonom i ako to predloži Gradsko veće, gradonačelnik ili najmanje trećina odbornika. Predlog mora biti obrazložen. O predlogu se glasa u Skupštini bez pretresa.
Skupština može odlučiti da objavi kratak izveštaj o radu na nejavnoj sednici ili odluke koje je donela.
Odbornik ima pravo da postavlja pitanja vezana za rad Skupštine i njenih organa, za rad preduzeća i ustanova čiji je osnivač Skupština, i to: predsedniku, odnosno zameniku predsednika Skupštine, gradonačelniku, Gradskom veću, načelniku gradske uprave, Gradskom javnom pravobraniocu i drugim licima koja je izabrala, imenovala i postavila Skupština, iz njihove nadležnosti.
Odborničko pitanje mora biti jasno formulisano.
Odborničko pitanje postavlja se u pisanom obliku.
Odbornik može obrazložiti postavljeno pitanje u trajanju do tri minuta.
Predsednik Skupštine upozoriće odbornika koji postavlja odborničko pitanje ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama ovog poslovnika, odnosno ako nije upućeno nadležnom organu.
Odborničko pitanje može se postaviti na samoj sednici Skupštine ili između dve sednice Skupštine, dostavljanjem u pisanom obliku predsedniku Skupštine.
Odbornička pitanja postavljaju se nakon što Skupština okonča rad po svim tačkama dnevnog reda.
Na postavljeno pitanje odborniku se u pisanom obliku dostavlja odgovor po pravilu do prve naredne sednice.
Na postavljeno pitanje odbornik može dobiti usmeni odgovor i na sednici na kojoj je pitanje postavio.
XIII SVEČANA SEDNICA SKUPŠTINE GRADA
Svečanu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine grada povodom 18. decembra - Dana grada.
Svečana sednica saziva se posebno dizajniranim pozivom koji sadrži dan, čas i mesto održavanja sednice i program proslave Dana grada.
Svečana sednica Skupštine ima posebno utvrđen protokol i svečani karakter.
Svečana sednica Skupštine održava se u sali Skupštine ili u drugom odgovarajućem prostoru.
Na svečanoj sednici Skupština grada dodeljuje Decembarsku nagradu grada, zvanje počasnog građanina, druge nagrade i javna priznanja.
O protokolu na svečanoj sednici staraju se predsednik i sekretar Skupštine.
Na svečanu sednicu povodom Dana grada pozivaju se odbornici i druga lica koja se pozivaju na redovne sednice Skupštine grada, dobitnici nagrada i priznanja.
Na svečanu sednicu pozivaju se narodni poslanici u Narodnoj Skupštini Republike Srbije sa prebivalištem na teritoriji grada, predstavnici verskih zajednica, predstavnici organa susednih jedinica lokalne samouprave, predstavnici udruženja privrednika, poljoprivrednika, istaknuti naučni kulturni i sportski radnici, predstavnici političkih stranaka, predstavnici naučnih i kulturnih ustanova, predstavnici javnih službi čiji je osnivač lokalna samouprava i javnih službi čiji je osnivač Republika, predstavnici pravosudnih organa, tužilaštva, Ministarstva unutrašnjih poslova, Vojske Srbije i druga lica koja odredi predsednik Skupštine.
Na svečanoj sednici Skupštine, pored predsednika Skupštine i gradonačelnika mogu govoriti laureati, odnosno dobitnici priznanja i nagrada za godinu u kojoj im se priznanje i nagrada dodeljuje, odbornici i gosti po utvrđenom protokolu.
Skupština grada može se raspustiti pod uslovima i u slučajevima propisanim zakonom:
- ako Skupština ne zaseda duže od tri meseca;
- ako ne izabere gradonačelnika i Gradsko veće u roku od mesec dana od dana konstituisanja Skupštine grada ili od dana njihovog razrešenja odnosno podnošenje ostavke;
- ne donese Statut ili budžet u roku utvrđenom zakonom.
XV DONOŠENJE I PROMENA POSLOVNIKA
Predlog za donošenje ili promenu Poslovnika može podneti svaki odbornik, odbornička grupa, Gradsko veće i Savet za Statut, druge propise i organizaciju.
Predlog se podnosi Skupštini u pisanom obliku.
Kada Skupština odluči da se pristupi promeni Poslovnika, zaključkom o pristupanju promeni Poslovnika zadužuje Službu Skupštine da izradi Nacrt odluke o promeni Poslovnika, određuje smernice za izradu Odluke o promeni Poslovnika i rok za izradu Odluke o promeni Poslovnika.
Skupština grada donosi Poslovnik Skupštine grada većinom od ukupnog broja odbornika.
Autentično tumačenje Poslovnika donosi Skupština na predlog Saveta za Statut, druge propise i organizaciju.
Određeno pitanje koje se postavi u toku rada sednice Skupštine, koje nije uređeno ovim poslovnikom, Skupština može urediti posebnom odlukom.
Kada se na sednici Skupštine pojavi pitanje pravilne primene Poslovnika, stručno tumačenje primene ovog poslovnika odbornicima daje sekretar Skupštine.
XVI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Danom stupanja na snagu ovog Poslovnika prestaje da važi Poslovnik Skupštine grada Čačka ("Službeni list grada Čačka", br. 8/2008).
Radna tela i odborničke grupe koje nisu obrazovane do dana stupanja na snagu ovog poslovnika obrazovaće se u skladu sa ovim poslovnikom.
Prečišćen tekst ovog poslovnika objaviti u "Službenom listu grada Čačka".
Samostalni član Odluke o izmenama i dopunama
Poslovnika o radu Skupštine grada Čačka
("Sl. list grada Čačka", br. 14/2022)
Član 21
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Čačka".
Prečišćen tekst Poslovnika o radu Skupštine grada Čačka obuhvata:
1. Poslovnik o radu Skupštine grada Čačka ("Službeni list grada Čačka" broj
11/2017) koji je stupio na snagu 15. jula 2017. godine. Iz ovog Poslovnika u prečišćen
tekst nije unet član 208. kojim je utvrđeno kada Poslovnik stupa na snagu.
2. Odluku o izmenama i dopunama poslovnika o radu Skupštine grada Čačka ("Službeni
list grada Čačka" broj 17/2019) koja je stupila na snagu 6. decembra 2019. godine.
Iz ove odluke u prečišćen tekst nije unet član 27. kojim je utvrđeno kada Odluka stupa na
snagu.