ODLUKAO ORGANIZACIJI I FUNKCIONISANJU CIVILNE ZAŠTITE("Sl. list grada Kragujevca", br. 17/2022 i 28/2022) |
Odlukom o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite (u daljem tekstu: Odluka), definiše se organizacija i funkcionisanje civilne zaštite (u daljem tekstu: Grad), posebno u delu koji se odnosi na načela po kojima se postupa u sistemu smanjenja rizika od katastrofa, subjekte i snage sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, dužnosti gradskih organa u zaštiti i spasavanju, obavezu izrade procene rizika od katastrofa, plana zaštite i spasavanja, plana smanjenja rizika od katastrofa, eksternog plana zaštite od velikog udesa, obrazovanje Gradskog štaba za vanredne situacije (u daljem tekstu: Štab), određivanje poverenika i zamenika poverenika civilne zaštite u naseljenim mestima, formiranje jedinica civilne zaštite opšte namene i specijalizovane jedinice civilne zaštite za uzbunjivanje, određivanje subjekata od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje, finansiranje i druga pitanja.
1.1. Osnovna načela organizacije i funkcionisanja civilne zaštite
Ovom odlukom obezbeđuje se dosledna primena zaštite i spasavanja utvrđena Zakonom, kroz načela organizacije i funkcionisanja civilne zaštite a posebno:
- načelo prioriteta,
- načelo primarne uloge lokalne zajednice,
- načelo ravnopravnosti i zaštite ljudskih prava,
- načelo participativnosti i solidarnosti i
- načelo informisanja javnosti.
Smanjenje rizika od katastrofa i zaštita i spasavanje ljudi i materijalnih i kulturnih dobara na teritoriji Grada predstavlja najvažniji prioritet u odnosu na sve druge oblike društvenog i javnog života. U tom smislu, svaki građanin ima pravo na zaštitu bez obzira na pol, nacionalnu i bilo koju drugu pripadnost.
1.1.2. Načelo primarne uloge lokalnih zajednica
Organi Grada i svi subjekti i snage smanjenja rizika od katastrofa na prostoru Grada imaju primarnu ulogu u upravljanju vanrednom situacijom i odgovorni su za pravovremen i efikasan prvi organizovani odgovor u slučaju najave ili nastanka neke opasnosti koja ugrožava živote i zdravlje ljudi i materijalnih dobara na prostoru Grada.
1.1.3. Načelo postupnosti pri upotrebi snaga i sredstava
U zaštiti i spasavanju prvo se koriste snage i sredstva sa teritorije jedinice lokalne samouprave, a kada te snage i sredstva nisu dovoljne, nadležni organ obezbeđuje upotrebu drugih snaga i sredstava sa teritorije Republike Srbije.
1.1.4. Načelo ravnopravnosti i zaštite ljudskih prava
Organi Grada, Štab i subjekti od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje staraju se o obezbeđivanju principa ravnopravnosti polova, odnosno vode računa da nijedna naredba, odluka, radnja ili mera ne sme biti na štetu ženskog pola, a takođe se obezbeđuje princip da i žene ravnopravno učestvuju u aktivnostima preventivne zaštite i operativnim aktivnostima zaštite i spasavanja ljudi i materijalnih dobara u vanrednim situacijama. Takođe, dužni su da vode računa o zaštiti ljudskih prava, a posebno o zaštiti siromašnih, starih, bolesnih, dece, trudnica i drugih ranjivih grupa na prostoru Grada.
1.1.5. Načelo participativnosti i solidarnosti
Svi građani na prostoru Grada koji budu ugroženi nekom katastrofom imaju obavezu međusobne solidarnosti i uzajamne pomoći, kao i pravo na pomoć ne samo u spasavanju života i zdravlja ljudi, već i u obezbeđivanju osnovnih uslova za život i imaju prioritet u uslugama koje pružaju humanitarne organizacije koje deluju na prostoru Grada.
1.1.6. Načelo informisanja javnosti
Gradonačelnik Grada (u daljem tekstu: Gradonačelnik) i Štab imaju obavezu da pravovremeno i istinito obaveštavaju javnost o upozorenjima da se očekuje neka opasnost i postupcima koje treba da preduzmu, odnosno, o posledicama opasnosti koja je zadesila prostor Grada. Informisanje se vrši na redovnim i vanrednim saopštenjima i na konferencijama za medije.
II SISTEM SMANJENJA RIZIKA OD KATASTROFA I UPRAVLJANJA VANREDNIM SITUACIJAMA
2.1. Sistem smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama
Sistem smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama je deo sistema nacionalne bezbednosti i predstavlja integrisani oblik upravljanja i organizovanja subjekata ovog sistema na sprovođenju preventivnih i operativnih mera i izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja ljudi i dobara od posledica katastrofa, uključujući i mere oporavka od tih posledica.
2.2. Subjekti i snage sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama
Subjekti sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama u Gradu su:
1) Skupština Grada;
2) Gradonačelnik;
3) Gradsko veće;
4) Gradska uprava nadležna za poslove zaštite i spasavanja;
5) Gradske uprave i drugi organi Grada;
6) Javne ustanove i javna preduzeća čiji je osnivač Grad;
7) Privredna društva, preduzetnici i druga pravna lica;
8) Humanitarne organizacije i udruženja;
9) Obrazovne institucije i druge javne ustanove;
10) Udruženja građana i dr.
Snage sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama na teritoriji Grada su:
1) Gradski štab za vanredne situacije;
2) Situacioni - Kol centar;
3) Poverenici i zamenici poverenika civilne zaštite;
4) Jedinica civilne zaštite opšte namene;
5) Specijalizovana jedinica civilne zaštite za uzbunjivanje;
6) Subjekti od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje;
7) Privredna društva, preduzetnici i druga pravna lica;
8) Humanitarne organizacije i udruženja;
9) Obrazovne institucije i druge javne ustanove;
10) Građani i udruženja građana.
Skupština Grada (u daljem tekstu: Skupština) u ostvarivanju svoje uloge u sistemu smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama na teritoriji Grada, u skladu sa odredbama Zakona i Statuta, vrši sledeće poslove:
1) donosi odluku o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite na teritoriji Grada, na predlog Štaba i obezbeđuje njeno sprovođenje;
2) obrazuje Gradski štab za vanredne situacije;
3) razmatra izveštaje Gradonačelnika o bitnim pitanjima iz oblasti smanjenja rizika od katastrofa, upravljanja vanrednim situacijama i otklanjanja posledica vanrednih situacija;
4) donosi Operativni plan za vode 2. reda na teritoriji Grada;
5) donosi plan i program razvoja sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama na teritoriji Grada;
6) donosi Odluku o obrazovanju jedinica civilne zaštite opšte namene i specijalizovane jedinice civilne zaštite za uzbunjivanje;
7) planira i utvrđuje izvore finansiranja namenjene za smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama;
8) usvaja godišnji plan rada i godišnji izveštaj o radu Štaba;
9) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Gradonačelnik u sistemu smanjenja rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama na teritoriji Grada, u skladu sa zakonom obavlja sledeće:
1) stara se o sprovođenju zakona i drugih propisa iz oblasti smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama;
2) vrši funkciju komandanta Štaba i rukovodi njegovim radom;
3) u saradnji sa zamenikom komandanta i načelnikom Štaba predlaže postavljanje ostalih članova Štaba;
4) donosi Odluku o proglašenju i ukidanju vanredne situacije na teritoriji Grada, na predlog Štaba;
5) donosi Naredbu o mobilizaciji jedinica civilne zaštite na svojoj teritoriji;
6) rukovodi zaštitom i spasavanjem i naređuje mere utvrđene utvrđene Zakonom i drugim propisima;
7) usmerava i usklađuje rad gradskih organa, posebnih organizacija i službi Grada, javnih ustanova i komunalnih preduzeća čiji je grad osnivač u sprovođenju mera zaštite i spasavanja;
8) ostvaruje saradnju sa načelnikom Upravnog okruga i Okružnim štabom za vanredne situacije kao i sa štabovima za vanredne situacije susednih jedinica lokalnih samouprava u cilju jedinstvenog i usklađenog delovanja u vanrednim situacijama;
9) stara se o organizaciji i sprovođenju mobilizacije građana, subjekata od posebnog značaja i materijalnih dobara, u cilju uključenja istih u aktivnosti zaštite i spasavanja na predlog Štaba;
10) odlučuje o uvođenju dežurstava u organima Gradske uprave, posebnim organizacijama i službama Grada u vanrednim situacijama;
11) na zahtev ili po sopstvenoj proceni izveštava Skupštinu grada o vrsti, uzroku i razmerama elementarne i druge nepogode, stanju na teritoriji i o preduzetim aktivnostima u vanrednoj situaciji;
12) razmatra i odlučuje o drugim pitanjima iz oblasti zaštite i spasavanja iz svoje nadležnosti.
Gradsko veće u ostvarivanju svoje uloge u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama na teritoriji Grada, primenom odredaba Zakona, Statuta i drugih propisa, vrši sledeće poslove:
1) donosi Procenu rizika od katastrofa na teritoriji grada;
2) donosi Plan zaštite i spasavanja grada Kragujevca;
3) donosi Plan smanjenja rizika od katastrofa za teritoriju grada Kragujevca;
4) donosi Eksterni plan zaštite od velikog udesa za teritoriju grada Kragujevca;
5) donosi Plan zaštite od udesa za teritoriju grada Kragujevca;
6) donosi akt o određivanju subjekata od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje na teritoriji grada;
7) razmatra visinu nastalih šteta od elementarnih i drugih nepogoda i dostavlja zahtev za pomoć Vladi Republike Srbije;
8) obrazuje Komisiju za procenu štete nastalu od elementarnih i drugih nepogoda;
9) razmatra i predlaže akta koja donosi Skupština Grada;
10) preduzima hitne i preventivne mere u cilju smanjenja rizika od katastrofa i prati njihovu realizaciju;
11) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom.
2.2.4. Gradska uprava nadležna za poslove zaštite i spasavanja
Gradska uprava, nadležna za poslove zaštite i spasavanja - organizaciona jedinica u čijoj nadležnosti su poslovi vezani za vanredne situacije i planiranje odbrane, u sistemu smanjenja rizika od katastrofa obavlja sledeće poslove i zadatke:
1) obezbeđuje funkcionisanje Situacionog pozivnog centra - KOL centra;
2) nosilac je aktivnosti na izradi Procene rizika od katastrofa za Grad;
3) nosilac je aktivnosti na izradi Plana smanjenja rizika od katastrofa;
4) nosilac je aktivnosti na izradi Plana zaštite i spasavanja;
5) učestvuje u izradi studije pokrivenosti sistema za javno uzbunjivanje za teritoriju Grada (Akustična studija);
6) nabavlja, postavlja i održava sredstva za uzbunjivanje (sirene) u okviru sistema javnog uzbunjivanja u Republici Srbiji;
7) obezbeđuje telekomunikacionu i informacionu podršku za potrebe zaštite i spasavanja;
8) učestvuje u organizaciji, formiranju, opremanju i obučavanju jedinica civilne zaštite opšte namene i specijalizovane jedinice civilne zaštite za uzbunjivanje;
9) organizuje izvršenje mobilizacije jedinica civilne zaštite opšte namene i specijalizovane jedinice civilne zaštite za uzbunjivanje;
10) ostvaruje saradnju sa organizacionim jedinicama Sektora za vanredne situacije - Upravom za vanredne situacije Kragujevac;
11) obavlja i druge poslove zaštite i spasavanja u skladu sa zakonom i drugim propisima.
2.2.5. Gradske uprave i drugi organi Grada
Gradske uprave i njihove organizacione jedinice, kao i drugi organi grada i njihove stručne službe, u okviru svojih nadležnosti u sistemu smanjenja rizika od katastrofa, obavljaju sledeće poslove i zadatke:
1) učestvuju u pripremama, organizaciji i izvođenju delimične ili potpune evakuacije ugroženog stanovništva;
2) učestvuju u pripremi i sprovođenju zbrinjavanja nastradalog stanovništva;
3) staraju se o planiranju i implementaciji urbanističkih mera zaštite i spasavanja u delu koji se odnosi na izradu i usvajanje prostornih planova Grada;
4) organizuju, razvijaju i sprovode ličnu, uzajamnu i kolektivnu zaštitu u svim organima Grada;
5) obavljaju i druge poslove zaštite i spasavanja u skladu sa zakonom i drugim propisima.
2.2.6. Gradski štab za vanredne situacije
A Sastav Gradskog štaba za vanredne situacije
Za rukovođenje i koordinaciju rada subjekata i snaga sistema za smanjenje rizika od katastrofa na teritoriji Grada, Skupština formira Gradski štab za vanredne situacije na teritoriji grada Kragujevca (u daljem tekstu: Štab) u čiji sastav ulaze komandant, zamenik komandanta, načelnik i članovi Štaba.
Komandant Štaba je gradonačelnik.
Zamenik komandanta Štaba je zamenik gradonačelnika, pomoćnik gradonačelnika ili član gradskog veća.
Načelnik Štaba je predstavnik Sektora za vanredne situacije - Uprave za vanredne situacije Kragujevac;
Članovi Štaba su:
1) predstavnici organa Grada u čijem delokrugu su poslovi iz oblasti: odbrane, informisanja, inspekcije, komunalnih delatnosti, stambeni poslovi, zdravstva, poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, rada, socijalne politike, zaštite životne sredine, obrazovanja, urbanizma, građevinarstva, saobraćaja, energetike i drugi u skladu sa predlogom gradske uprave i nadležnih službi;
2) rukovodioci javnih preduzeća, privrednih društava, predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, predstavnik Vojske Srbije, Crvenog krsta, udruženja građana, drugih pravnih lica i ustanova i drugi u skladu sa predlogom gradske uprave i nadležne službe.
B Nadležnosti Štaba
Štab obavlja sledeće poslove:
1) rukovodi i koordinira rad subjekata sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama na sprovođenju utvrđenih zadataka;
2) rukovodi i koordinira sprovođenje mera i zadataka civilne zaštite;
3) razmatra procene rizika, planove zaštite i spasavanja i druga planska dokumenta i daje preporuke za njihovo unapređenje;
4) prati stanje i organizaciju sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama i predlaže mere za njihovo poboljšanje;
5) naređuje upotrebu snaga sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, sredstava pomoći i drugih sredstava koja se koriste u vanrednim situacijama;
6) stara se o redovnom informisanju i obaveštavanju stanovništva o rizicima i opasnostima i preduzetim merama;.
7) procenjuje ugroženost od nastanka vanredne situacije i dostavlja predlog za proglašenje i ukidanje vanredne situacije;
8) naređuje pripravnost subjekata i snaga sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama;
9) sarađuje sa drugim štabovima za vanredne situacije;
10) učestvuje u organizaciji i sprovođenju mera i zadataka obnove, rekonstrukcije i rehabilitacije, uzimajući u obzir smanjenje rizika od budućih vanrednih situacija;
11) izrađuje predlog godišnjeg plana rada i predlog godišnjeg izveštaja o radu i dostavlja nadležnom organu na usvajanje;
12) obrazuje stručno-operativne timove za izvršavanje specifičnih zadataka iz oblasti zaštite i spasavanja;
13) imenuje poverenike i zamenike poverenika civilne zaštite;
14) predlaže subjekte od posebnog značaja za Grad;
15) stavlja u pripravnost i angažuje subjekte od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje u jedinicama lokalne samouprave;
16) i drugo po proceni Štaba za vanredne situacije.
Član Štaba je dužan da se odazove i učestvuje u obuci.
V Stručno - operativni timovi Štaba
Štab formira stručno-operativne timove kao svoja pomoćna stručna savetodavna i operativna tela, za sledeće opasnosti i mere civilne zaštite:
1) Stručno - operativan tim za zaštitu i spasavanje od poplava, klizišta i erozija;
2) Stručno - operativan tim za zaštitu i spasavanje od zemljotresa;
3) Stručno - operativan tim za zaštitu i spasavanje od požara i tehničko-tehnoloških nesreća;
4) Stručno-operativan tim za zaštitu i spasavanje od epidemija i pandemija;
5) Stručno-operativan tim za životinjske i biljne bolesti;
6) Stručno-operativan tim za evakuaciju;
7) Stručno-operativan tim za sklanjanje i zbrinjavanje;
8) Stručno-operativan tim za prvu i medicinsku pomoć;
9) Stručno-operativan tim za asanaciju terena;
10) druge stručno-operativne timove u zavisnosti od identifikovanih opasnosti.
U sastav stručno-operativnih timova ulaze stručna lica iz sastava: organa ili institucija nadležnih i kompetentnih za određenu opasnost; nadležne službe MUP-a; organa Grada; predstavnici zdravstvenih, obrazovnih i naučnih ustanova; posebnih organizacija, privrednih društava i drugih pravnih lica u čijem delokrugu su, pored ostalih, i poslovi od značaja za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama.
Radom stručno-operativnog tima rukovodi rukovodilac kojeg imenuje Štab.
Stručno-operativan tim odgovara načelniku Štaba.
2.2.7. Situacioni - KOL centar
Situacioni - KOL centar se obrazuje u okviru gradske uprave nadležne za poslove zaštite i spasavanja i uspostavlja neprekidan rad sa ciljem pravovremenog informisanja građana o situaciji na terenu i o postupcima koje građani treba da preduzimaju u određenoj opasnosti.
Pored navedenog, Situacioni - KOL centar obavlja i sledeće poslove: prijem naredbi, zaključaka i preporuka od Štaba i njihovo prenošenje nadležnim organima i službama Grada, mesnim zajednicama i snagama zaštite i spasavanja; prikuplja podatke i informacije o ugroženom stanovništvu i dostavlja ih Štabu, kao i podatke o intervencijama snaga zaštite i spasavanja na terenu.
2.2.8. Poverenici civilne zaštite
Za organizaciju i sprovođenje mera i zadataka civilne zaštite u organima Grada, naseljima i delovima naselja na teritoriji Grada postavljaju se poverenici i zamenici poverenika civilne zaštite.
Poverenike i zamenike poverenika civilne zaštite imenuje i razrešava Štab.
Poverenici i zamenici poverenika obezbeđuju pripremu i organizovano učešće građana u sprovođenju mera i zadataka civilne zaštite i lične, uzajamne i kolektivne zaštite na ugroženim i nastradalim područjima.
Najvažniji zadaci koje preduzimaju poverenici i zamenici poverenika civilne zaštite su:
1) Komunikacija i koordinacija sa Štabom o izvorima, obimu i intenzitetu opasnosti, mogućim posledicama po život i zdravlje ljudi, životinja, materijalna, prirodna i kulturna dobra, kritičnu infrastrukturu itd.;
2) Aktiviranje i angažovanje stanovnika, koordinacija njihovih aktivnosti na spasavanju života ugroženih i imovine na ugroženom području;
3) Upoznavanje građana sa znacima za uzbunjivanje i o postupcima građana na znak opasnosti;
4) Organizovanje lične i uzajamne zaštite u zoni svoje odgovornosti;
5) Učešće u aktivnostima organizacije i vršenja evakuacije ugroženog stanovništva sa ugroženog područja;
6) Učešće u aktivnostima organizacije i sprovođenja zbrinjavanja ugroženog stanovništva;
7) Informisanje Štaba o broju porušenih objekata, povređenih i ugroženih građana kojima je potrebna pomoć, o broju zakrčenih saobraćajnica, kvarova na elektro, vodovodnoj i gasnoj mreži, poplavljenim područjima i drugim podacima koji se odnose na zaštitu i spasavanje građana i njihove imovine;
8) i drugi zadaci određeni zakonom i drugim propisima.
Subjekti od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje grada Kragujevca, privredna društva i druga pravna lica, kao i stambene zajednice, na prostoru Grada određuju svoje poverenike i zamenike poverenika civilne zaštite u skladu sa Zakonom.
2.2.9. Jedinice civilne zaštite
Za potrebe operativnog delovanja u akcijama zaštite i spasavanja ljudi i materijalnih dobara na prostoru Grada formiraju se jedinice civilne zaštite opšte namene i specijalizovana jedinica civilne zaštite za uzbunjivanje.
Način formiranja jedinica civilne zaštite opšte namene i specijalizovane jedinice civilne zaštite za uzbunjivanje, popuna, angažovanje, zadaci, obaveze, opremanje, obučavanje i način finansiranja, biće uređeno posebnom odlukom Gradskog veća.
2.2.10. Subjekti od posebnog značaja
Subjekte od posebnog značaja, odnosno privredna društva i druga pravna lica koja egzistiraju na teritoriji Grada, a koja u svom sastavu raspolažu ljudskim i materijalnim resursima koji se mogu iskoristiti u zaštiti i spasavanju ljudi, materijalnih i kulturnih dobara, odrediće Veće svojim aktom koji će obuhvatiti:
1) javna komunalna preduzeća koja se finansiraju iz budžeta Grada;
2) zdravstvene ustanove;
3) veterinarske ustanove;
4) elektrodistributivnu mrežu;
5) saobraćajna preduzeća;
6) građevinska preduzeća;
7) humanitarne organizacije i dr.
Veće će istim aktom odrediti i oblasti u okviru koje će se obavljati konkretni zadaci u zaštiti i spasavanju za svako od navedenih pravnih lica. Konkretne zadatke u vanrednoj situaciji određuje Štab.
Troškovi stavljanja u pripravnost i angažovanje subjekata od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje padaju na teret budžeta grada Kragujevca.
Gradska uprava grada Kragujevca priprema ugovore kojima se uređuju prava i obaveze koje proizilaze iz statusa i angažovanja subjekata od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje, a potpisuje ih gradonačelnik Grada.
Subjekti od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje imaju obavezu planiranja i pripremanja efikasnog i pravovremenog angažovanja i izvršenja zadataka postavljenih od strane Štaba.
2.2.11. Privredna društva, preduzetnici i druga pravna
Sva privredna društva, preduzetnici i druga pravna lica na prostoru Grada su u obavezi da učestvuju u zaštiti i spasavanju na osnovu naredbi, zaključaka i preporuka Štaba, a u skladu sa svojom delatnošću, ljudskim i materijalnim resursima.
Troškovi nastali učešćem privrednih društava, preduzetnika i drugih pravnih lica pri sprovođenju mera zaštite i spasavanja, nadoknađuju se iz budžeta Grada.
2.2.12. Humanitarne organizacije i udruženja građana
Organizacija Crvenog krsta i druge humanitarne organizacije i udruženja, koja svoju delatnost obavljaju na teritoriji Grada učestvuju u planiranju, pripremi i sprovođenju zadataka zaštite i spasavanja i pružanja pomoći stanovništvu pogođenom posledicama katastrofa.
Angažovanje humanitarnih organizacija i udruženja građana vrši Štab.
Pod obrazovnim institucijama podrazumevaju se visokoškolske ustanove i naučno - istraživačke organizacije (univerziteti, instituti, zavodi i dr.).
Obrazovne institucije se angažuju u sprovođenju zadataka zaštite i spasavanja i smanjenja rizika od katastrofa kroz učešće u štabu i stručno - operativnim timovima.
U izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja dužni su da učestvuju svi sposobni građani od 18 do 60 godina starosti na prostoru Grada uključujući i strane državljane, izuzev:
- trudnica i majki sa decom do 10 godina starosti;
- samohranih roditelja, odnosno staratelji sa decom do 15 godina starosti,
- osoba sa invaliditetom, kao i lica koja brinu o osobama sa invaliditetom;
- lica koja se staraju i žive u istom domaćinstvu sa starijim osobama koja nisu sposobna da brinu o sebi.
Za potrebe zaštite i spasavanja, građani su dužni da poštuju sve naredbe i druge mere koje donosi Štab, zatim da omoguće izvođenje neophodnih radova za zaštitu i spasavanje na svojim nepokretnostima, kao i da daju na korišćenje nepokretne stvari, vozila, mašine, opremu, materijalno - tehnička i druga materijalna sredstva (voda, hrana, odeća, obuća, građevinski i dr. proizvodi).
Za stvari i materijalna sredstva data na korišćenje, kao i za štetu nastalu izvođenjem radova na nepokretnostima za potrebe zaštite i spasavanja, građani imaju pravo na naknadu koja se isplaćuje po tržišnim cenama iz budžetskih sredstava Grada.
Lična i uzajamna zaštita je oblik organizovanja građana za sprovođenje lične zaštite i samopomoći i pružanja pomoći drugim osobama kojima je ta pomoć neophodna.
Lična i uzajamna zaštita kao najmasovniji oblik pripremanja i organizovanja učešća građana u zaštiti i spasavanju obuhvata mere i postupke njihove neposredne zaštite i spasavanja u poslovnim i stambenim zgradama i drugim objektima gde žive i rade.
Za potrebe zaštite i spasavanja stanovništva na prostoru Grada, svi subjekti smanjenja rizika od katastrofa, a posebno Gradsko veće, Štab, gradske uprave Grada i subjekti od posebnog značaja, planiraju, organizuju i preduzimaju mere civilne zaštite, poštujući specifičnost njihovog sadržaja i njihovu primenu kroz mere i aktivnosti po pojedinim opasnostima, planskim dokumentima razrađuju mere zajedničke za sve opasnosti koje ugrožavaju teritoriju i to:
1) uzbunjivanje;
2) evakuacija;
3) sklanjanje;
4) zbrinjavanje ugroženih i nastradalih;
5) radiološka, hemijska i biološka zaštita;
6) zaštita o tehničko-tehnoloških nesreća;
7) zaštita i spasavanje iz ruševina;
8) zaštita i spasavanje od poplava i nesreća na vodi i pod vodom;
9) zaštita i spasavanje na nepristupačnim terenima;
10) zaštita i spasavanje od požara i eksplozija;
11) zaštita od eksplozivnih ostataka rata;
12) prva i medicinska pomoć;
13) asanacija terena.
Grad će uspostaviti saradnju sa susednim jedinicama lokalne samouprave u pripremama, planiranju, organizaciji i sprovođenju sistema smanjenja rizika od katastrofa. U tom smislu biće potrebno uskladiti "Procenu rizika od katastrofa" i pojedina planska rešenja u Planu zaštite i spasavanja. Posebnu saradnju će ostvariti sa susednim jedinicama lokalne samouprave po pitanjima izrade Plana smanjenja rizika od katastrofa za sve zajedničke rizike.
V FINANSIRANJE MERA ZAŠTITE I SPASAVANJA STANOVNIŠTVA
Za potrebe zaštite i spasavanja stanovništva i materijalnih dobara od elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća i opasnosti, iz budžeta Grada, finansiraju se sledeće aktivnosti:
1) organizovanje, opremanje i obučavanje Gradskog štaba za vanredne situacije;
2) organizovanje, opremanje i obučavanje jedinica civilne zaštite opšte namene i specijalizovane jedinice za uzbunjivanje;
3) opremanje i obučavanje poverenika i zamenika poverenika civilne zaštite;
4) izgradnja sistema javnog uzbunjivanje na teritoriji grada Kragujevca;
5) održavanje, smeštaj i čuvanje posebne opreme za jedinicu civilne zaštite opšte namene;
6) organizacija i sprovođenje mera i zadataka civilne zaštite;
7) saniranje štete nastale prirodnom i drugom nezgodom;
8) i drugi poslove u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Aktivnosti iz stava 1. ovog člana se, pored sredstava iz budžeta Grada, mogu realizovati i putem donacija, poklona i drugih vidova pomoći, u skladu sa zakonom, kao i namenski prenetim sredstvima iz budžeta Republike Srbije.
Planska i druga dokumenta iz oblasti smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama na teritoriji Grada, doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ove odluke.
Stupanjem na snagu ove odluke prestaje da važi Odluka o organizaciji i funkcionisanju sistema zaštite i spasavanja i civilne zaštite na teritoriji grada Kragujevca ("Službeni list grada Kragujevca" broj 15/15).
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Kragujevca".
Samostalni članovi Odluke o izmeni i dopuni
Odluke o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite
("Sl. list grada Kragujevca", br. 28/2022)
Član 3
Ovlašćuje se Odbor za normativna akta da izvrši pravno - tehničku redakciju, utvrdi i objavi prečišćen tekst Odluke o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite.
Član 4
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Kragujevca".