PRAVILNIK

O NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU SREDNJEG STRUČNOG OBRAZOVANJA U PODRUČJU RADA TRGOVINA, UGOSTITELJSTVO I TURIZAM

("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 10/2012, 1/2013 - ispr.,17/2013 - ispr., 1/2015, 10/2020 - dr. pravilnik i 10/2022 - dr. pravilnik)

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program srednjeg stručnog obrazovanja u području rada trgovina, ugostiteljstvo i turizam za obrazovne profile: kuvar, konobar i poslastičar.

Nastavni plan srednjeg stručnog obrazovanja u području rada trgovina, ugostiteljstvo i turizam za obrazovne profile kuvar, konobar i poslastičar i nastavni programi za prvi, drugi i treći razred za te obrazovne profile odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Član 2

Program jezika nacionalne manjine ostvaruje se na osnovu Pravilnika o planu i programu obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim i umetničkim školama ("Službeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 6/90 i "Prosvetni glasnik", br. 4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06, 12/06, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10 i 8/10).

Član 3

Program verske nastave ostvaruje se na osnovu Pravilnika o nastavnom planu i programu predmeta Verska nastava za srednje škole ("Prosvetni glasnik", br. 6/03, 23/04 i 9/05).

Član 4

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da važe:

1) Pravilnik o nastavnom planu i programu za sticanje obrazovanja u trogodišnjem i četvorogodišnjem trajanju u stručnoj školi za područje rada trgovina, ugostiteljstvo i turizam ("Prosvetni glasnik", br. 15/93, 20/93, 6/95, 7/96, 11/02, 11/04, 11/06 i 8/09) u delu koji se odnosi na nastavni plan i program za obrazovni profil poslastičar;

2) Pravilnik o nastavnom planu i programu za sticanje obrazovanja u trogodišnjem trajanju u stručnoj školi za područje rada trgovina, ugostiteljstvo i turizam - grupa ugostiteljstvo i turizam ("Prosvetni glasnik", br. 17/93, 7/96, 11/02 i 11/06) u delu koji se odnosi na nastavni plan i program za obrazovne profile kuvar i konobar;

3) Pravilnik o nastavnom planu i programu ogleda za obrazovni profil kuvar ("Prosvetni glasnik", br. 11/07 i 3/10);

4) Pravilnik o nastavnom planu i programu ogleda za obrazovni profil konobar ("Prosvetni glasnik", br. 11/07 i 3/10);

5) Pravilnik o nastavnom planu i programu ogleda za obrazovni profil poslastičar ("Prosvetni glasnik", br. 11/07 i 3/10).

Član 5

Učenici upisani u srednju školu zaključno sa školskom 2011/2012. godinom u području rada trgovina, ugostiteljstvo i turizam za obrazovne profile kuvar, konobar i poslastičar i kuvar - ogled, konobar - ogled i poslastičar - ogled stiču obrazovanje po nastavnom planu i programima koji su bili na snazi do stupanja na snagu ovog pravilnika - do kraja školske 2015/2016. godine.

Član 6

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

 

NASTAVNI PLANOVI I PROGRAMI

 

II. NASTAVNI PLAN I PROGRAM ZA OBRAZOVNI PROFIL KUVAR

 

1. STANDARD KVALIFIKACIJE, CILJEVI I ISHODI STRUČNOG OBRAZOVANJA

 

1. Naziv kvalifikacije: Kuvar

 

2. Područje rada: Trgovina, ugostiteljstvo i turizam

 

3. Nivo kvalifikacije: III

 

4. Trajanje obrazovanja: tri godine

5. Svrha kvalifikacije: Priprema, servira i dekoriše obroke.

6. Stručne kompetencije:

- Organizovanje sopstvenog rada i radnog mesta

- Prijem, obrada i skladištenje namirnica

- Priprema jela za izdavanje

- Izdavanje porudžbine

- Vođenje evidencija

7. Opis rada

Stručna kompetencija

Jedinice kompetencije

Organizovanje sopstvenog rada i radnog mesta

- Održava higijenu i zdravstveno bezbednosne uslove
- Priprema opremu, uređaje i inventar
- Komunicira sa saradnicima
- Učestvuje u izradi dnevnog jelovnika
- Obavlja procedure zatvaranja (procedure "predaje smene")
- Prati inovacije u oblasti kuvarstva

Prijem, obrada, pakovanje i skladištenje namirnica

- Određuje vrstu, klasu i kategoriju namirnica potrebnu za pripremu planiranog jelovnika
- Kontroliše ispravnost namirnica
- Obrađuje meso, ribu, rakove, školjke
- Obrađuje povrće i voće
- Skladišti neobrađene i obrađene namirnice
- Uklanja neispravne namirnice

 

Stručna kompetencija

Jedinice kompetencije

Priprema jela za izdavanje

- priprema supe i čorbe
- priprema gotova jela
- priprema pečenja
- priprema variva
- priprema hladna predjela
- priprema topla predjela
- priprema ribu, rakove i školjke
- priprema jela po porudžbini
- priprema jela sa roštilja
- priprema fondova i soseva
- priprema salate
- priprema jednostavne poslastice
- priprema peciva

Prijem i izdavanje porudžbine

- Komunicira sa konobarima u vezi sa porudžbinama
- Servira pripremljena jela za usluživanje
- Dekoriše porudžbinu
- Sarađuje sa ostalim odeljenjima ugostiteljskog objekta

Vođenje evidencija

- Trebuje potrebnu količinu namirnica
- Popisuje namirnice
- Vodi evidenciju porudžbina i izdatih jela
- Vodi evidenciju o rashodovanim - neispravnim namirnicama
- Primenjuje normative

8. Ciljevi stručnog obrazovanja

Cilj stručnog obrazovanja za obrazovni profil kuvar je osposobljavanje učenika za pripremu, serviranje i dekorisanje obroka.

Neophodnost stalnog prilagođavanja promenljivim zahtevima tržišta rada, potreba kontinuiranog obrazovanja, stručnog usavršavanja, razvoja karijere, unapređenje mogućnosti zaposlenja, usmerava učenike da se osposobljavaju za:

- primenu teorijskih znanja u praktičnom kontekstu;

- efikasan rad u timu;

- preuzimanje odgovornosti za vlastito kontinuirano učenje i napredovanje u poslu i karijeri;

- blagovremeno reagovanje na promene u radnoj sredini;

- prepoznavanje poslovnih mogućnosti u radnoj sredini i širem socijalnom okruženju;

- primenu sigurnosnih i zdravstvenih mera u procesu rada;

- primenu mera zaštite životne sredine u skladu sa konceptom održivog razvoja;

- upotrebu informatičke tehnologije u prikupljanju, organizovanju i korišćenju informacija u radu i svakodnevnom životu.

9. Ishodi stručnog obrazovanja

Stručne kompetencije

Znanja

Veštine

Stavovi

Po završenom programu obrazovanja za ovaj profil, učenik će biti osposobljen da:

organizuje sopstveni rad i radno mesto

- objasni značaj i navede principe: sanitarne zaštite, higijenske zaštite, zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, ekološke zaštite, HACCP standarda pri rukovanju namirnicama
- objasni namenu i karakteristike opreme i inventara za pripremanje jela
- objasni načine i pravila održavanja alata uređaja i inventara
- navede načine i sisteme organizacije rada u kuhinji i ugostiteljskom preduzeću
- objasni principe sastavljanja i pisanja menija i jelovnika
- primenjuje stručnu terminologiju u kuvarstvu

- održava ličnu higijenu i radnu uniformu prema standardu
- održava higijenu radnog mesta, sredine opreme i inventara
- sortira alat i odlaže ga na odgovarajuće mesto
- utvrđuje stanje opreme, uređaja i inventara
- osigurava radne procese i higijenu pri rukovanju hranom i pićem
- obezbeđuje tehničke uslove u smislu bezbednosti i zaštite zdravlja (osvetljenje, provetravanje, zaštitna sredstva i sl.)
- ukaže prvu pomoć u slučaju mehaničkih, hemijskih, termičkih povreda i strujnih udara
- radi u timu
- priprema menije i jelovnik u saradnji sa šefom kuhinje

- savesno, odgovorno, uredno i blagovremeno obavlja poverene poslove
- ispolji pozitivan odnos prema primeni sanitarnih i zdravstvenih mera u procesu rada
- ispolji pozitivan odnos prema značaju funkcionalne i tehničke ispravnosti opreme i sredstava za rad
- efikasno organizuje vreme
- vodi računa o režijskim troškovima
- primenjuje inovacije u radu
- ispolji ljubaznost, komunikativnost, preduzimljivost, nenametljivost i fleksibilnost u odnosu prema saradnicima
- ispolji pozitivan odnos prema profesionalno-etičkim normama i vrednostima

vrši prijem, obradu, pakovanje i skladištenje namirnica

- razlikuje vrste i kategorije povrća i voća
- razlikuje vrste mesa, riba, rakova i školjki
- navede kategorizacije mesa
- opiše sastav i organoleptička svojstva namirnica
- razlikuje načine obrade namirnica
- navede i objasni uzroke kvarenja pojedinačnih grupa namirnica
- objasni principe skladištenja i čuvanja namirnica

- naručuje i prima namirnice u saradnji sa šefom kuhinje
- prepoznaje kvalitet namirnica i izvrši klasiranje
- čisti namirnice
- obrađuje namirnice - mehanički i termički
- sortira i uklanja otpatke pri obradi namirnica
- pakuje namirnice i poluproizvode u ambalažu i odlaže ih na odgovarajući način

priprema jela za izdavanje

- objasni osnovne principe nutricionizma
- navede recepture i normative za pripremu različitih vrsta: supa i čorbi, gotovih jela, pečenja, variva, hladni i toplih predjela, riba, rakova, školjki, jela po porudžbini, jela sa roštilja, fondova i soseva, salata, jednostavnih poslastica i peciva
- objasni karakteristike dijetalne i vegetarijanske ishrane
- kratko opiše normativ za odgovarajuću vrstu jela

- dozira namirnice prema normativu
- vrši mehaničku i termičku obradu namirnica
- podesi ukus, miris i druga svojstva jela dodavanjem začina
- uspostavi željenu konzistenciju, strukturu, homogenost i druge karakteristike jela
- podesi rad, kontroliše i isključuje aparate i uređaje
- sortira jela u "tople kupke"

prima i izdaje porudžbine

- navede normative formiranja porcije jela
- objasni način izdavanja jela po porudžbine ili meniju
- objasni principe i načine dekorisanja jela

- prima porudžbine od konobara
- formira porcije po normativima
- izrađuje dekorativne elemente
- oblikuje povrće i voće
- oblikuje mlečne proizvode
- servira i dekoriše jela
- izdaje pripremljena jela konobaru na osnovu porudžbine

 

vodi evidencije

- navede vrste evidencija
- opiše proceduru evidentiranja izdatih obroka
- objasni elemente kalkulacije za jela i menije

- formira trebovanje namirnica
- popiše namirnice
- vodi evidenciju utrošenih namirnica
- evidentira broj izdatih obroka
- evidentira rashodovane namirnice
- pripremi tražene podatke za kalkulacije i formiranje cenovnika

 

 

2. NASTAVNI PLAN****

Mesečni i godišnji fond časova za obrazovni profil: KUVAR

 

I RAZRED

II RAZRED

III RAZRED

UKUPNO

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

godišnje

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

B

Σ

A1: OBAVEZNI OPŠTEOBRAZOVNI PREDMETI

11

2

 

374

68

 

 

9

 

 

288

 

 

 

8

 

 

240

p

 

 

902

68

 

  

970

1.

Srpski jezik i književnost

3

   

102

     

2

   

64

     

2

   

60

     

226

     

226

1.1

____________ jezik književnost*

3

   

102

     

2

   

64

     

2

   

60

     

226

     

226

2.

Srpski kao nematernji jezik*

2

   

68

     

2

   

64

     

2

   

60

     

192

     

192

3.

Strani jezik

2

   

68

     

2

   

64

                   

132

     

132

4.

Fizičko vaspitanje

2

   

68

     

2

   

64

     

2

   

60

     

192

     

192

5.

Matematika

2

   

68

     

2

   

64

     

1

   

30

     

162

     

162

6.

Računarstvo i informatika

 

2

   

68

                                 

68

   

68

7.

Istorija

                           

2

   

60

     

60

     

60

8.

Hemija

1

   

34

                                 

34

     

34

9.

Ekologija i zaštita životne sredine

             

1

   

32

                   

32

     

32

10.

Geografija

1

   

34

                                 

34

     

34

11.

Sociologija sa pravima građana

                           

1

   

30

     

30

     

30

A2: OBAVEZNI STRUČNI PREDMETI

6

12

204

408

90

2

12

6

64

384

192

150

1

14

6

30

420

180

120

298

1212

372

360

2242

12.

Zdravstvena kultura

2

 

 

68

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

68

 

 

 

68

13.

Osnove turizma i ugostiteljstva

2

 

 

68

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

68

 

 

 

68

14.

Kuvarstvo

 

12

 

 

408

 

60

 

12

6

 

384

192

90

 

10

6

 

300

180

120

 

1092

372

270

1734

15.

Nacionalne kuhinje

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2

 

 

60

 

 

 

60

 

 

60

16.

Osnove usluživanja

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1

 

 

30

 

 

 

30

 

 

 

30

17.

Ekonomika turističkih i ugostiteljskih preduzeća

 

 

 

 

 

 

 

1

 

 

32

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

32

 

 

 

32

18.

Turistička geografija

 

 

 

 

 

 

 

1

 

 

32

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

32

 

 

 

32

19.

Preduzetništvo

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2

 

 

60

 

 

 

60

 

 

60

20.

Ishrana

2

 

 

68

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

68

 

 

 

68

21.

Profesionalna praksa

 

 

 

 

 

 

30

 

 

 

 

 

 

60

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

90

90

B: IZBORNI PREDMETI

1

   

34

     

3

   

96

     

3

   

90

     

220

     

220

1.

Građansko vaspitanje / Verska nastava

1

 

 

34

 

 

 

1

 

 

32

 

 

 

1

 

 

30

 

 

 

96

 

 

 

96

2.

Izborni predmeti prema programu obrazovnog profila

 

 

 

 

 

 

 

2

 

 

64

 

 

 

2

 

 

60

 

 

 

124

 

 

 

124

Ukupno A1+A2+B

18

14

 

612

476

 

90

14

12

6

448

384

192

150

12

14

6

360

420

180

120

1420

1280

372

360

3432

Ukupno

32

1178

32

1174

32

1080

3432

Napomena: * Za učenike koji nastavu slušaju na maternjem jeziku nacionalne manjine

B: Lista izbornih predmeta prema programu obrazovnog profila

Rb

Lista izbornih predmeta

RAZRED

I

II

III

Stručni predmeti

1.

Poslovni strani jezik

 

2

2

2.

Putevi hrane

 

2

 

3.

Poznavanje životnih namirnica

 

2

 

4.

Poslovna informatika u turizmu i ugostiteljstvu

 

2

 

5.

Psihologija u turizmu i ugostiteljstvu

 

 

2

6.

Marketing u turizmu i ugostiteljstvu

 

 

2

7.

Opšta turistička geografija

 

 

2

Opšteobrazovni predmeti

1.

Strani jezik I

 

 

1

2.

Izabrani sport

 

1

1

3.

Istorija (odabrane teme)

   

1

4.

Likovna kultura

 

1

 

5.

Muzička kultura

 

1

 

Ostali obavezni oblici obrazovno-vaspitnog rada tokom školske godine

 

I RAZRED
časova

II RAZRED
časova

III RAZRED
časova

UKUPNO
časova

Čas odeljenskog starešine

68

64

60

192

Dodatni rad *

do 30

do 30

do 30

do 120

Dopunski rad *

do 30

do 30

do 30

do 120

Pripremni rad *

do 30

do 30

do 30

do 120

* Ako se ukaže potreba za ovim oblicima rada

Fakultativni oblici obrazovno-vaspitnog rada tokom školske godine po razredima

 

I RAZRED

II RAZRED

III RAZRED

Ekskurzija

do 3 dana

do 5 dana

do 5 nastavnih dana

Jezik drugog naroda ili nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture

2 časa nedeljno

Treći strani jezik

2 časa nedeljno

Drugi predmeti *

1-2 časa nedeljno

Stvaralačke i slobodne aktivnosti učenika (hor, sekcije i drugo)

30-60 časova godišnje

Društvene aktivnosti - učenički parlament, učeničke zadruge

15-30 časova godišnje

Kulturna i javna delatnost škole

2 radna dana

* Pored navedenih predmeta škola može da organizuje, u skladu sa opredeljenjima učenika, fakultativnu nastavu iz predmeta koji su utvrđeni nastavnim planom drugih obrazovnih profila istog ili drugog područja rada, kao i u nastavnim planovima gimnazije, ili po programima koji su prethodno doneti.

Ostvarivanje školskog programa po nedeljama

I RAZRED

II RAZRED

III RAZRED

Razredno-časovna nastava

34

32

30

Mentorski rad (nastava u bloku, praksa)

3

5

4

Obavezne vannastavne aktivnosti

2

2

2

Završni ispit

   

3

Ukupno radnih nedelja

39

39

39

Podela odeljenja u grupe

razred

predmet / modul

godišnji fond časova

broj učenika u grupi - do

vežbe

praktična nastava

nastava u bloku

I

Računarstvo i informatika

68

   

12

Uvod u kuvarstvo

168

 

18

12

Termičke - toplotne obrade namirnica

36

 

12

12

Fondovi i sosovi

84

 

12

12

Salate

24

 

6

12

Prilozi i variva

96

 

18

12

Profesionalna praksa

 

 

30

12

II

Bistre i guste supe, čorbe

84

42

12

12

Topla predjela

108

54

24

12

Gotova jela

168

84

36

12

Nacionalna jela

24

12

6

12

Pečenja

168

84

36

12

Profesionalna praksa

 

 

60

12

III

Kuvarstvo

300

180

120

12

Nacionalne kuhinje

60

 

 

12

Preduzetništvo

60

   

12

* Profesionalna praksa se obavlja u periodu od 01.09. do 15.08. tekuće školske godine u prvom i drugom razredu. Zaključna ocena utvrđuje se na sednici odeljenskog veća posle 15.08. tekuće školske godine. Na istoj sednici utvrđuje se i opšti uspeh učenika o završenom razredu

 

3. NASTAVNI PROGRAM****

 

A1: OBAVEZNI OPŠTEOBRAZOVNI PREDMETI

 

SRPSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

 

Prvi razred

 

Naziv predmeta:

Srpski jezik i književnost

Godišnji fond časova:

102

Razred:

prvi

 

Ciljevi predmeta:

- Proširivanje i produbljivanje znanja o srpskom književnom jeziku;
- Razvijanje i negovanje jezičke kulture, poštovanje pravila književnog (standardnog) jezika u usmenom i pisanom izražavanju;
- Podsticanje učenika na usavršavanje govorenja, pisanja i čitanja, kao i negovanje kulture dijaloga;
- Osposobljavanje za efikasno komuniciranje;
- Upoznavanje književne umetnosti;
- Unapređivanje znanja o sopstvenoj kulturi i kulturama drugih naroda;
- Razvijanje humanističkog i književnog obrazovanja na najboljim delima srpske i svetske kulturne baštine;
- Upućivanje učenika na istraživački i kritički odnos prema književnosti;
- Obezbeđivanje funkcionalnih znanja iz teorije i istorije književnosti;
- Razvijanje trajnog interesovanja za nova saznanja.

 

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod u proučavanje književnog dela

• Uvođenje učenika u svet književnog dela i književnost kao nauku i umetnost

• razlikuje vrste umetnosti i njihova izražajna sredstva
• objasni pojam i funkciju književnosti kao umetnosti i odnos književnosti i drugih umetnosti
• navede naučne discipline koje se bave proučavanjem književnosti
• uviđa razliku između usmene i pisane književnosti
• razlikuje književne rodove i vrste
• odredi temu, motiv, siže, fabulu, lik i ideju u književnom delu
• iznosi svoje utiske i zapažanja o književnom delu, tumači njegove bitne činioce i vrednuje ga

• Vrste umetnosti, podela umetnosti
• Književnost kao umetnost, književnost i druge umetnosti
• Istorija književnosti, teorija književnosti, književna kritika
• Lirika kao književni rod: narodna lirska pesma i umetnička lirska pesma po izboru
• Epika kao književni rod: epska narodna pesma (predlog "Kneževa večera"), pripovetka po izboru i roman (predlog Dragoslav Mihailović "Kad su cvetale tikve")
• Drama kao književni rod: drama po izboru
• Procena ostvarenosti ishoda - test

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
teorijska nastava (102 časa)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Prilikom obrade dramskog dela mogućnost posete pozorišnoj predstavi i gledanje snimka pozorišne predstave, a nakon toga razgovor o dramskom tekstu i njegovoj pozorišnoj realizaciji. Takođe je ovu nastavnu temu moguće obrađivati tokom cele školske godine, pa na primer strukturu i odlike dramskog dela obraditi na primeru "Romea i Julije", a strukturu i odlike lirske i epske narodne pesme obraditi tokom realizacije teme Narodna književnost
• Narodna književnost se može obraditi po motivima (rad u grupama)

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama
• Uvod u proučavanje dela (13 časova)
• Književnost starog veka (12 časova)
• Srednjovekovna književnost (12 časova)
• Narodna književnost (12 časova)
• Humanizam i renesansa (10 časova)
• Opšti pojmovi o jeziku (5 časova)
• Fonetika (10 časova)
• Pravopis (10 časova)
• Kultura izražavanja (18 časova)

 

Književnost starog veka

• Upoznavanje učenika sa mitologijom, reprezentativnim delima starog veka i njihovim značajem za razvoj evropske kulture

• objasni značaj mitologije za antičku književnost i razvoj evropske kulture
• navede imena autora, nazive obrađenih dela i klasifikuje ih po kulturama kojima pripadaju, književnim rodovima i vrstama
• objasni univerzalne poruke književnosti starog veka

• Sumersko-vavilonska književnost: Ep o Gilgamešu (analiza odlomka)
• Mitovi: o Tantalu, Sizifu, Narcisu; mitovi o Troji: Parisov sud, Odisej i Penelopa, Ahil, Edip…
• Helenska književnost: Homer: Ilijada (odlomak)
• Sofokle: Antigona (odlomak)
• Stari i Novi zavet (tekstovi po izboru)
• Procena ostvarenosti ishoda

Srednjovekovna književnost

• Upoznavanje sa spomenicima južnoslovenske kulture, razvojem pisma i jezika, delima srednjovekovne književnosti

• navede najznačajnije spomenike južnoslovenske kulture, jezik, pismo i vek u kom su nastali
• imenuje autore i dela
• razume poetiku žanrova srednjovekovne književnosti
• locira obrađene tekstove u istorijski kontekst
• objasni značaj srednjovekovne književnosti za srpsku kulturu

• Počeci slovenske pismenosti: Crnorizac Hrabar: "Slovo o pismenima"
• Rad Ćirila i Metodija
• Slovenska pisma i razvoj književnog jezika
• Najstariji spomenici južnoslovenske kulture
• Sveti Sava: "Žitije svetog Simeona" (odlomak)
• Jefimija: "Pohvala knezu Lazaru"
• Despot Stefan Lazarević; "Slovo ljubve"
• Procena ostvarenosti ishoda - test

Narodna književnost

• Ukazivanje na narodnu književnost kao izraz kolektivnog mišljenja i osećanja, riznicu narodnih običaja, čuvara moralnog i nacionalnog kodeksa

• razlikuje lirske, epske i lirsko-epske pesme
• uoči odlike usmene umetnosti reči (kolektivnost, varijantnost, formulativnost)
• procenjuje etičke vrednosti iznete u delima narodne književnosti
• tumači likove, bitne motive, fabulu, siže, kompoziciju i poruke u odabranim delima
• uporedi umetničku interpretaciju stvarnosti i istorijske činjenice

• Vrste narodne književnosti
• Lirska narodna pesma "Ovčar i devojka", "Zao gospodar" (predlog)
• Epska narodna pesma
• "Banović Strahinja", Marko pije uz Ramazan vino", "Boj na Mišaru"
• Lirsko-epske pesme (po izboru)
• Narodne proza (bajka po izboru)
• Kratke narodne prozne vrste (izbor)
• Procena ostvarenosti ishoda

Humanizam i renesansa

• Upoznavanje sa poetikom humanizma i renesanse, njenim najznačajnijim predstavnicima i književnim delima

• navede najznačajnije predstavnike i njihova dela
• objasni značenje pojmova humanizam i renesansa
• navodi i na obrađenim delima obrazlaže odlike epohe
• uporedi vrednosti srednjeg veka sa vrednostima humanizma i renesanse

• Poetika humanizma i renesanse, najznačajniji predstavnici
• Frančesko Petrarka: "Kanconijer" (izbor soneta)
• Đovani Bokačo: "Dekameron" (pripovetka po izboru) ili Dante Aligijeri "Pakao" (prikaz dela, odlomak)
• Vilijam Šekspir: "Romeo i Julija"
• Servantes: "Don Kihot" (odlomak)
• Procena ostvarenosti ishoda

Opšti pojmovi o jeziku

• Ukazivanje na proučavanje jezika kao sistema, upoznavanje sa njegovom funkcijom, društvenom uslovljenošću i istorijskim razvojem

• objasni funkciju jezika i pojam jezičkog znaka
• razume prirodu modernog književnog (standardnog) jezika
• navede faze razvoja književnog jezika do 19. veka
• navede discipline koje se bave proučavanjem jezičkog sistema

• Mesto jezika u ljudskom društvu, bitna svojstva jezika, jezik i komunikacija
• Književni jezik, jezička norma i standardizacija
• Jezički sistem i nauke koje se njime bave
• Književni jezici kod Srba do 19. veka
• Procena ostvarenosti ishoda

Fonetika

• Sticanje znanja iz oblasti fonetike (fonologije) književnog jezika i sposobnosti da se ta znanja primene u govoru i pisanju

• pravilno izgovara glasove i akcente književnog jezika
• razlikuje glasovne alternacije

• Fonetika i fonologija
• Glasovi književnog jezika i njihov izgovor
• Glasovne alternacije suglasnika (zvučnih i bezvučnih; s:š, z:ž, n:m; k, g, h:č, ž, š i k, g, h:c, z, s; alternacije nenepčanih sa prednjonepčanim suglasnicima), samoglasnika (promena o u e i umekšanost suglasnika, nepostojano a, promena sonanta l u vokal o) i uprošćavanje suglasničkih grupa sa pravopisnim rešenjima
• Akcenti književnog jezika
• Procena ostvarenosti ishoda - test

Pravopis

• Osposobljavanje učenika da pišu u skladu sa pravopisnom normom

• ume da se služi pravopisom
• primeni znanja o glasovnim alternacijama u skladu sa jezičkom normom
• primeni upotrebu velikog i malog slova u skladu sa jezičkom normom
• podeli reči na kraju reda u skladu sa jezičkom normom

• Glavne norme pisanja velikog i malog slova (na početku rečenice, naslovi i natpisi, vlastita imena, imena naroda, geografski pojmovi, nebeska tela, praznici, ustanove i organizacije, prisvojni pridevi na -ov i -in, kurtoazna upotreba velikog slova, višečlana imena zemalja i ostala višečlana imena, pomoćne reči u imenima, nazivi serijskih i apstraktnih pojmova, zvanja, titule…)
• Podela reči na kraju reda

Kultura izražavanja

• Osposobljavanje učenika da koriste različite oblike kazivanja i funkcionalne stilove

• opiše stanja, osećanja, raspoloženja, izrazi stavove, donese zaključke u usmenom i pisanom izražavanju
• razlikuje funkcionalne stilove
• prepozna i primeni odlike razgovornog i književnoumetničkog funkcionalnog stila
• popunjava formulare, uplatnice, zahteve i slično u skladu sa jezičkom normom

• Jezičke vežbe
• Stilske vežbe
• Vrste funkcionalnih stilova - osnovne odlike
• Razgovorni funkcionalni stil
• Književnoumetnički funkcionalni stil
• Popunjavanje formulara, zahteva, uplatnica i sl.
• Školski pismeni zadaci 4x2+2
• Domaći zadaci

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA

- Istorija;
- Građansko vaspitanje/Verska nastava.

Drugi razred

 

Naziv predmeta:

Srpski jezik i književnost

Godišnji fond časova:

64

Razred:

drugi

 

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Barok, klasicizam, prosvetiteljstvo

• Upoznavanje sa evropskim kulturnim, duhovnim i misaonim tendencijama 17. i 18. veka i njihovim uticajima na srpsku književnost

• navede osobenosti baroka, klasicizma i prosvetiteljstva i njihove predstavnike u književnosti
• prepozna na obrađenim delima odlike prosvetiteljstva
• objasni značaj Dositejevog rada za srpsku kulturu i književnost
• napravi paralelu u obradi istih motiva u evropskoj i srpskoj književnosti

• Barok i klasicizam; poetika, glavni predstavnici u našoj i evropskoj književnosti
• Molijer: "Tvrdica"
• Prosvetiteljstvo u Evropi i kod nas
• Književno - prosvetiteljski rad Dositeja Obradovića
• Dositej Obradović: "Život i priključenija" (odlomci)
• Jovan Sterija Popović: "Tvrdica" (odlomci)
• Procena ostvarenosti ishoda

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
teorijska nastava (64 časa)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Mogućnost gledanja ekranizacije nekih od dela realističke književnosti

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Barok, klasicizam, prosvetiteljstvo (10 časova)
• Romantizam (14 časova)
• Realizam (14 časova)
• Morfologija sa tvorbom reči (10 časova)
• Pravopis (6 časova)
• Kultura izražavanja (10 časova)

 

Romantizam

• Upoznavanje sa poetikom romantizma, predstavnicima i delima evropske i srpske književnosti

• navede predstavnike romantizma i njihova dela
• uočava i obrazlaže odlike romantizma
• iznese svoj sud o književnim delima koristeći stečena znanja i sopstvena zapažanja
• prepozna i usvoji vrednosti nacionalne kulture i razume/poštuje kulturne vrednosti drugih naroda

• Romantizam u Evropi i kod nas (pojam, osobenosti, značaj, predstavnici)
• Puškin: "Cigani" (odlomak)
• Hajne: "Lorelaj" ili Š. Petefi: "Sloboda sveta"
• Vuk Karadžić - rad na reformi jezika i pravopisa, rad na sakupljanju narodnih umotvorina, leksikografski rad
• Značaj 1847. godine
• Petar Petrović Njegoš: Humanističko-filozofske misli "Gorskog vijenca" (tumačenje gnomskih izraza po izboru)
• Branko Radičević: "Kad mlidija` umreti"
• Đura Jakšić: "Na Liparu"
• Jovan Jovanović Zmaj: "Đulići" i "Đulići uveoci" (izbor)
• Laza Kostić: "Santa Maria della Salute"
• Procena ostvarenosti ishoda

Realizam

• Upoznavanje sa poetikom realizma, predstavnicima i delima evropske i srpske književnosti

• navede predstavnike pravca i njihova dela
• definiše odlike realizma i prepozna ih na obrađenim književnim delima
• tumači umetnički svet i stvaralačke postupke u strukturi obrađenih dela

• Realizam u Evropi i kod nas (pojam, osobenosti, značaj, predstavnici)
• Balzak: "Čiča Gorio" (odlomci po izboru)
• Gogolj: "Revizor" (odlomak)
• Milovan Glišić: "Glava šećera"
• Laza Lazarević: "Vetar"
• Radoje Domanović: "Danga"
• Simo Matavulj: "Povareta"
• Branislav Nušić: "Gospođa ministarka"
• Vojislav Ilić: "Sivo, sumorno nebo"
• Procena ostvarenosti ishoda

Morfologija sa tvorbom reči

• Sistematizovanje znanja o vrstama reči, njihovim oblicima i osnovnim pravilima građenja reči

• odredi vrstu reči i gramatičke kategorije
• upotrebi u usmenom i pisanom izražavanju oblike reči u skladu sa jezičkom normom
• prepozna proste, izvedene i složene reči
• prepozna osnovne principe tvorbe reči

• Morfologija u užem smislu
• Vrste reči
• Imenske reči i njihove gramatičke kategorije
• Glagoli. Gramatičke kategorije glagola
• Prilozi, predlozi, veznici, rečce, uzvici
• Osnovni pojmovi o izvođenju reči
• Osnovni pojmovi o tvorbi složenica i polusloženica.
• Procena ostvarenosti ishoda

Pravopis

• Osposobljavanje učenika da pišu u skladu sa pravopisnom normom

• primeni pravila odvojenog i sastavljenog pisanja reči u skladu sa jezičkom normom

• Spojeno i odvojeno pisanje reči
• (pisanje brojeva i izvedenica od njih, pisanje zamenica i zameničkih priloga, spojevi predloga i drugih rečci, glagoli i rečce, pisanje negacije)
• Osnovna pravila spojenog, polusloženičkog i odvojenog pisanja

Kultura izražavanja

• Osposobljavanje učenika da teorijska znanja iz gramatike i pravopisa primenjuje u usmenom i pisanom izražavanju u skladu sa jezičkom normom,
• Osposobljavanje učenika da koriste različite oblike kazivanja i funkcionalne stilove

• izražava razmišljanja i kritički stav prema problemima i pojavama koje nameću književni tekstovi ali su i deo svakodnevnog života
• primeni odlike novinarskog stila

• Leksičke vežbe
• Stilske vežbe
• Domaći zadaci
• Školski pismeni zadaci 2x2+2
• Pisanje vesti, izveštaja, intervjua i drugih oblika novinarskog izražavanja
• Milutin Milanković: "Kroz vasionu i vekove"

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA

- Građansko vaspitanje/Verska nastava

Treći razred

 

Naziv predmeta:

Srpski jezik i književnost

Godišnji fond časova:

60

Razred:

treći

 

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Moderna

• Upoznavanje sa osnovnim odlikama moderne, predstavnicima i njihovim delima

• navede odlike pravca, predstavnike i njihova dela
• analizira odabrana dela, iznosi zapažanja i stavove

• Odlike simbolizma i impresionizma
• Šarl Bodler: "Albatros"
• Bogdan Popović: "Predgovor Antologiji novije srpske lirike"
• Aleksa Šantić: "Pretprazničko veče"
• Jovan Dučić: "Blago cara Radovana" (izbor) ili pesma po izboru
• Milan Rakić: "Dolap" ili "Jasika"
• V. P. Dis: "Možda spava" ili S. Pandurović: "Svetkovina"
• B. Stanković: delo po izboru
• Procena ostvarenosti ishoda

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
teorijska nastava (60 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Moderna (12 časova)
• Međuratna književnost (12 časova)
• Savremena književnost (7 časova)
• Leksikologija (6 časova)
• Sintaksa (5 časova)
• Pravopis (6 časova)
• Kultura izražavanja (12 časova)

Međuratna književnost

• Upoznavanje učenika sa odlikama međuratne književnosti, predstavnicima i delima

• navede odlike pravca, predstavnike i njihova dela
• analizira odabrana dela, iznosi zapažanja i stavove

• Odlike međuratne književnosti i predstavnici u svetskoj i srpskoj književnosti
• Tagore: "Gradinar" (izbor)"
• Dušan Vasiljev: "Čovek peva posle rata"
• Milutin Bojić: "Plava grobnica"
• Miloš Crnjanski: "Seobe I" (odlomak)
• Ivo Andrić: " Most na Žepi" ili pripovetka po izboru
• Rastko Petrović: "Ljudi govore" ili I. Andrić: "Ex Ponto"
• Procena ostvarenosti ishoda

Savremena književnost

• Upoznavanje učenika sa odabranim delima savremene književnosti

• iznese svoje utiske o pročitanim delima savremene srpske književnosti
• uoči odlike savremene književnosti na pročitanim delima
• uoči razliku između književnog dela i njegove interpretacije u filmskoj i pozorišnoj umetnosti

• Savremena srpska književnost u drugoj polovini 20. veka
• Savremena poezija - (po izboru obraditi pesmu Vaska Pope, Miodraga Pavlovića ili Desanke Maksimović)
• Savremena proza - Ivo Andrić: "Prokleta avlija"
• Savremena drama - Dušan Kovačević: drama po izboru
• Procena ostvarenosti ishoda

Leksikologija

• Upoznavanje učenika sa osnovama leksikologije

• prepozna i odredi vrednost lekseme
• navede primere sinonima, antonima, homonima, žargona…

• Sinonimija
• Homonimija
• Antonimija
• Polisemija
• Sastav leksike srpskog književnoj jezika
• Dijalektizmi
• Arhaizmi i istorizmi
• Vulgarizmi
• Neologizmi
• Žargonizmi
• Termini
• Frazeologizmi
• Evaluavija- test

Sintaksa

• Sistematizovanje znanja o sintaksi

• odredi sintaksičke jedinice u rečenici
• prepozna tipove zavisnih, nezavisnih rečenica i naporednih konstrukcija

• Sintaksičke jedinice
• Osnovne rečenične i sintagmatske konstrukcije
• Sistem zavisnih rečenica
• Sistem nezavisnih rečenica
• Naporedne konstrukcije

Pravopis

• Osposobljavanje učenika za primenjivanje znanja iz jezika i pravopisa u skladu sa jezičkom normom

• primeni pravopisne znake u skladu sa jezičkom normom
• upotrebi interpunkciju u skladu sa jezičkom normom
• primenjuje pravopisna pravila u pisanju skraćenica

• Pravopisni znaci
• Opšta pravila interpunkcije u rečenici
• Skraćenice
• Procena ostvarenosti ishoda

Kultura izražavanja

• Osposobljavanje učenika da teorijska znanja iz gramatike i pravopisa primenjuju u usmenom i pisanom izražavanju
• Osposobljavanje učenika da popunjavaju administrativne obrasce u skladu sa jezičkom normom i koriste funkcionalni administrativni stil

• iznosi stav, koristi argumente i procenjuje opšte i sopstvene vrednosti u usmenom i pisanom izražavanju
• primeni odlike administrativnog stila
• primeni veštinu komunikacije u situacijama vezanim za struku

• Leksičke vežbe
• Stilske vežbe
• Domaći zadaci
• Govorne vežbe
• Školski pismeni zadaci 2x2+2
• Pisanje molbe, žalbe, biografije…

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA

- Građansko vaspitanje/Verska nastava
- Sociologija sa pravima građana

SRPSKI KAO NEMATERNJI JEZIK

Cilj i zadaci

Cilj nastave srpskog kao nematernjeg jezika jeste obrazovanje i vaspitanje učenika kao slobodne, kreativne i kulturne ličnosti; da učenici ovladaju ovim jezikom u okviru predviđenih jezičkih sadržaja i leksike; steknu veštine, umenja i sposobnosti njegovog korišćenja u opštenju sa drugima, u pismenom i usmenom izražavanju, prilikom učenja, obrazovanja; da upoznaju elemente kulture naroda koji govore srpskim jezikom i da se tako osposobe za zajedničko učešće u raznim vidovima društvenog i kulturnog života.

Zadaci nastave srpskog kao nematernjeg jezika su da učenici:

- ovladaju standardnim jezikom u okviru 1000/1200/ novih reči i izraza uključujući i najfrekventniju stručnu terminologiju;

- dalje razvijaju sposobnosti za razumevanje usmenog izlaganja

- razviju sposobnost za samostalno usmeno izražavanje u skladu sa gramatičkim pravilima standardnog srpskog jezika;

- razviju sposobnost za razumevanje tekstova različitog žanra pisanih jezikom i stilom na višem nivou u odnosu na prethodni stepen;

- dalje usavršavaju sposobnost za korektno (pravilno) pismeno izražavanje;

- upoznaju dela pisana na srpskom jeziku iz savremene književnosti, kao i jezički pristupačna dela iz ranijih epoha;

- razvijaju interesovanja za dalje učenje ovog jezika;

- usaglašeno sa ishodima učenja, kao i usklađeno sa uzrastom i sposobnostima učenika, razvijaju znanja i funkcionalne veštine koje će moći da koriste u daljem obrazovanju, u profesionalnom radu i u svakodnevnom životu;

- razvijaju sposobnosti verbalnog komuniciranja na srpskom jeziku, kao i neverbalnog komuniciranja, sa ciljem da se osposobe za timski rad;

- steknu sposobnost za upotrebu savremenih komunikacionih tehnologija na srpskom jeziku;

- steknu sposobnost za praćenje i razumevanje medija (radio, televizija, film) na srpskom jeziku.

I razred

(2 časa nedeljno, 68 časova godišnje)

TEMATIKA

Škola: iz života i rada učenika; novi nastavni predmeti; osnovna terminologija iz društvenih nauka.

Iz života mladih: zabavni i sportski život.

Kulturni život: iz kulture (sadašnjost, prošlost); karakteristični običaji u prošlosti u bližoj i široj okolini; o životu i radu najistaknutijih naučnika i umetnika sa područja Srbije; radio i TV-emisije iz kulture; značajnije kulturne manifestacije.

Društveni i privredni život: aktuelna zbivanja u zemlji; savremena otkrića.

Komunikativne funkcije: iskazivanje (ne)raspoloženja, iznenađenja, zabrinutosti, (ne)zadovoljstva, razočaranja, čuđenja, prekora, fizičkih tegoba, (ne)poželjnosti i prisustva neke osobe na nekom mestu; ubeđivanje, opraštanje.

JEZIK

Fonetika

Vokalski i konsonantski sistem standardnog jezika.

Akcenat: kvantitet i kvalitet akcentovanih slogova; distribucija akcenta; akcentogene reči, enklitike i proklitike.

Morfologija

Vrste reči: kriterijumi za podelu reči na vrste: reči sa deklinacijom; reči sa konjugacijom.

Obeležavanje roda u standardnom jeziku kod imenica i ostalih vrsta koje imaju obeležje roda.

Deklinacioni oblici: promena imenica; singularija i pluralija tantum; promena ličnih zamenica; zameničko-pridevska promena.

Glagoli: obeležavanje lica, broja i roda; glagolski vid, glagolski rod; glagoli s morfemom SE.

Tvorba reči

Izvedene i složene reči (uloga prefiksa i sufiksa u tvorbi reči).

Pravopis

Utvrđivanje pravopisnih pravila u promeni i tvorbi reči.

RAD NA TEKSTU

(11 tekstova u toku školske godine)

V. St. Karadžić: O narodnim pevačima

Stevan Raičković: Prva zarada drvene Marije

Branislav Nušić: Sumnjivo lice (odlomak)

Laza Lazarević: Na bunaru

Jovan Jovanović Zmaj: O, pogledaj zvezde jasne (iz Đulića)

Vojislav Ilić: Zimsko jutro

Miroslav Antić: Rasejani dečaci

Đura Jakšić: Na Liparu

Borislav Mihajlović Mihiz: Faul

Mihajlo Pupin: Od pašnjaka do naučnika

Po Dejanu Medakoviću: Paja Jovanović

Izbor iz narodne proze (poslovice, zagonetke, pitalice)

Ero i kadija

Nemušti jezik

Koristiti i tekstove drugih žanrova u skladu sa tematikom.

Izbor iz savremene proze, naučno-popularne literature, omladinske štampe.

GOVORNO I PISMENO IZRAŽAVANJE

Vežbe razumevanja saslušanog ili pročitanog teksta, dijaloga.

Davanje kompleksnijih odgovora na postavljeno pitanje i postavljanje pitanja.

Reprodukovanje u osnovnim crtama saslušanog ili napisanog teksta, dijaloga.

Rad na literarnom tekstu; reprodukovanje sadržine; analiza teme, mesta i vremena događaja, likova, opisa, ideje i dr.

Pričanje o samostalno odabranoj temi na osnovu sačinjenog plana.

Obaveštavanje i izveštavanje o aktuelnim događajima i zbivanjima uz davanje najosnovnijih podataka.

Razgovor o pročitanim tekstovima, TV-emisijama i drugim temama u okviru predviđene tematike.

Opisivanje slike, fotografije i sl.

Posle usmenog savladavanja predviđenih oblika izražavanja uvežbavati odgovarajuće oblike u pisanoj formi.

Jedan pismeni zadatak u toku školske godine.

II razred

(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)

TEMATIKA

Škola: različita zanimanja ljudi, osnovne informacije o određenim zanimanjima; osnovna terminologija iz prirodnih nauka; vannastavne aktivnosti učenika.

Iz života mladih: mladi kod nas i u svetu; dostignuća mladih (mladi talenti i dr.); naučnopopularne teme; slobodno vreme mladih.

Kulturni život: iz kulture (sadašnjost i prošlost), narodno i umetničko stvaralaštvo; karakteristični običaji uže i šire sredine; značajni kulturni spomenici; naučne institucije; štampa (vrste, rubrike).

Društveni i privredni život: aktuelna zbivanja kod nas i u svetu; najznačajniji događaji iz istorije Srbije.

Komunikativne funkcije: iskazivanje simpatije, komplimenta, zahvalnosti, saveta, (ne)dopadanja, oduševljenja, pretpostavke, nade, saosećanja i dr.; izražavanje i usaglašavanje stavova; upozorenje, podsticanje, dokazivanje.

JEZIK

Sintaksa

Padežni sistem. Nezavisni i zavisni padeži. Nezavisni padeži, padežne konstrukcije s predlozima, padeži obavezno praćeni determinatorima.

Subjekat - jedna reč, subjekatski skup. Predikat - jedna reč, predikatski skup. Objekat - jedna reč, objekatski skup, objekatska rečenica. Atribut - jedna reč, skup reči, atributska rečenica. Iskazivanje mesta, vremena, načina, uzroka, namere/uslova/.

Osnovna značenja glagolskih oblika: prezent, perfekat/aorist, imperfekat, pluskvamperfekat, futur I, futur II, imperativ, potencijal, infinitiv, glagolski pridevi, glagolski prilozi.

Pravopis

Pisanje zareza.

RAD NA TEKSTU

(10 tekstova u toku školske godine)

Ivo Andrić: Na Drini ćuprija (odlomci)

Stevan Sremac: Pop Ćira i pop Spira (odlomak)

Branislav Nušić: Gospođa ministarka (odlomak)

Milutin Bojić: Plava grobnica

Milovan Glišić: Prva brazda

Desanka Maksimović: Tražim pomilovanje (pesma po izboru)

Branko Radičević: Đački rastanak (odlomak)

Simo Matavulj: Pilipenda

Borisav Stanković: U noći

Narodna balada: Smrt Omera i Merime

Narodne pripovetke: Devojka i knez Jovo, Devojka cara nadmudrila

Aleksandar Popović: Razvojni put Bore Šnajdera

Izbor iz savremene poezije, naučno-popularne literature, štampe za mlade.

Koristiti i tekstove drugih žanrova u skladu sa tematikom.

GOVORNO I PISMENO IZRAŽAVANJE

Vežbe razumevanja saslušanog/pročitanog teksta ili dijaloga. Postavljanje pitanja (nastavnik-učenik; učenik-učenik) radi provere razumevanja pročitanog ili saslušanog teksta, dijaloga. Reprodukovanje saslušanog/pročitanog teksta ili dijaloga. Rad na literarnom tekstu: reprodukovanje sadržine; analiza teme, mesta i vremena događaja, likova, opisa, ideje i dr; jezičko-stilska analiza.

Obaveštavanje i izveštavanje o aktuelnim događajima i zbivanjima.

Razgovor i diskusija o pročitanim tekstovima, zajednički pogledanim TV emisijama, filmskim i pozorišnim predstavama i drugim temama u okviru tematike predviđene u programu.

Komentarisanje članaka iz omladinske, dnevne i nedeljne štampe.

Komentarisanje i analiza kvaliteta izražavanja učenika.

Reportaža u vezi sa predviđenim temama.

Vođenje sastanka na osnovu pripreme.

Posle usmenog ovladavanja predviđenim oblicima izražavanja uvežbavati odgovarajuće oblike u pisanoj formi, kao i pisanje rezimea pročitanog/odslušanog teksta, pisanje molbe, zapisnika.

Jedan pismeni zadatak u toku školske godine.

III razred

(2 časa nedeljno, 60 časova godišnje)

TEMATIKA

Škola: obrazovni sistem i mogućnosti daljeg školovanja; stručni predmeti, praksa u školi, u privredi i dr.; osnovna stručna terminologija.

Iz života mladih: slobodno vreme (hobi, sport) i svakodnevni život mladih.

Kulturni život: iz kulture (sadašnjost i prošlost), najznačajnije kulturne institucije uže i šire sredine (pozorišta, muzeji, biblioteke, galerije); novinsko-izdavačke kuće (redakcija, priprema novina); pozorišne i bioskopske predstave, koncerti, izložbe; aktuelna zbivanja iz oblasti kulture.

Društveni i privredni život: aktuelna zbivanja u zemlji i svetu; savremeni problemi sveta (ishrana, očuvanje životne okoline, obrazovanje); savremena sredstva komuniciranja i način komuniciranja.

JEZIK

Fonetika

Melodija rečenice. Uloga intonacije u izražavanju. Emocionalna obojenost iskaza.

Tvorba reči

Osnovni tvorbeni modeli. Derivacija: sufiksalna, prefiksalna, sufiksalno-prefiksalna tvorba reči, tvorba složenica. Kompozicija.

Deminutivi, hipokristici, pejorativi, augmentativi.

Sintaksa

Iskazivanje poređenja (komparativ +... superlativ i druge konstrukcije).

Iskazivanje količine (prilozi, brojevi, prilog + prilog, imenica + imenica; neutralizacija preciznosti: dva-tri, desetak; predlog + broj i dr).

Sinonimičnost glagolskih vremena. Sinonimičnost glagolskih načina.

Kongruencija u rodu i broju (gramatička). Logička kongruencija u rodu i broju.

Struktura sintaksičkih jedinica (sintagma i rečenica; prosta rečenica; složena rečenica). Nepotpune rečenice.

Leksikologija

Osnovne karakteristike leksike standardnog jezika. Sinonimi, homonimi, antonimi.

Jezici u kontaktu.

Jezički kontakti i međujezički uticaji srpskog i jezika nacionalnih manjina u oblasti leksike, kalkiranje.

RAD NA TEKSTU

(10 tekstova u toku školske godine)

Radoje Domanović: Mrtvo more (odlomak)

Ivo Andrić: Priča o kmetu Simanu (odlomak)

Milorad Pavić: Predeo slikan čajem (odlomak)

Danilo Kiš: Bašta, pepeo (odlomak)

Petar Kočić: Kroz mećavu (odlomak)

Aleksandar Tišma: Vere i zavere (odlomak)

Rastko Petrović: Ljudi govore (po izboru)

Narodna pesma: Smrt vojvode Prijezde

Desanka Maksimović: Slovo o ljubavi (po izboru)

Aleksa Šantić: Moja otadžbina

Milan Rakić: Dolap

Narodna pesma: Ropstvo Janković Stojana

Koristiti i tekstove drugih žanrova u skladu sa tematikom.

Izbor iz savremene poezije i proze, naučno-popularne literature, omladinske štampe.

GOVORNO I PISMENO IZRAŽAVANJE

Razgovor o pročitanim tekstovima, o aktuelnim događajima u okviru predviđene tematike uz uključivanje više učenika u dijalog.

Rad na literarnom tekstu: reprodukovanje sadržine: analiza teme, mesta i vremena događaja, likova, opisa, ideje i dr., jezičko-stilska analiza.

Kraći prikaz samostalno pogledane bioskopske i pozorišne predstave.

Reportaža u vezi sa predviđenim temama.

Analiza kvaliteta izlaganja učenika.

Vođenje sastanka, diskusije.

Posle usmenog ovladavanja predviđenim oblicima izražavanja uvežbavati odgovarajuće oblike u pisanoj formi, kao i pisanje autobiografije, teza za diskusiju, rezimea saslušanog monologa.

Jedan pismeni zadatak u toku školske godine.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Aktivno vladanje srpskim jezikom izuzetno je značajno za ostvarivanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja, odnosno za postizanje njegovih opštih ishoda. U tom smislu, u celokupnom procesu obrazovanja i vaspitanja učenika čiji maternji jezik nije srpski, posebnu ulogu ima nastava srpskog kao nematernjeg jezika. Od uspešnosti ove nastave u velikoj meri zavisi sposobnost učenika da se uključe u širu društvenu zajednicu, njihova efikasna komunikacija s govornim predstavnicima većinskog jezika, motivacija za učenje i mogućnost daljeg školovanja, stručnog usavršavanja, zapošljavanja, kao i formiranje stava prema većinskom narodu i drugim narodima i njihovim kulturnim osobenostima. U nastavi srpskog kao nematernjeg jezika teži se postizanju aditivne dvojezičnosti, koja neposredno doprinosi razvoju i poštovanju jezičke i kulturne ravnopravnosti, tolerancije i uvažavanju različitosti.

Nastavni program srpskog kao nematernjeg jezika za srednju školu predstavlja produžetak programa osnovne škole i obezbeđuje kontinuitet nastave ovog predmeta. Stoga je neophodno da se nastavnik upozna sa sadržajem programa predmeta srpski kao nematernji jezik za osnovnu školu.

Koncepcija programa srpskog kao nematernjeg jezika zasniva se na sintezi relevantnih naučnih saznanja iz lingvistike, psiholingvistike, sociolingvistike, teorije komunikacije i drugih naučnih disciplina koje su u vezi sa učenjem jezika. Za uspešnu primenu ovog programa neophodno je da nastavnik bude upoznat sa savremenim pristupima i dostignućima i metodike nastave stranog jezika i metodike nastave maternjeg jezika.

S obzirom na to da je osnovni cilj nastave ovoga predmeta produktivno ovladavanje srpskim jezikom i osposobljavanje učenika za komunikaciju u svakodnevnim situacijama, organizacija ove nastave treba da se, prvenstveno, bazira na principima komunikativnog pristupa u usvajanju i učenju jezika. S tim u skladu, prioritet ima praktična upotreba jezika i ovladavanje funkcionalnim znanjima. Osim opšteg registra elemenata srpskog jezika (leksičkog, gramatičkog i komunikativnog), potrebno je u nastavu uključiti i specifičnosti jezika struke (stručnu terminologiju, elemente funkcionalnog stila struke i specifične komunikativne jedinice) da bi se učenici osposobili za komunikaciju o temama u okvirima odabranog stručnog profila.

Program za srpski kao nematernji jezik raspoređen je u četiri osnovne oblasti: tematika, rad na tekstu, govorno i pismeno izražavanje i jezik. One se međusobno dopunjuju i prožimaju. Predviđene tematske oblasti, date u odeljku tematika, realizuju se i prilikom obrade tekstova iz lektire, na časovima govornog i pismenog izražavanja, a mogu biti uključene i na časovima jezika. Optimalno je da se ukupan fond časova ravnomerno rasporedi na časove rada na tekstu (18 - 22), govornog i pismenog izražavanja (18 - 22), jezika (18 - 22), ponavljanja, sistematizacije i provere znanja (5 - 10 časova).

U nastavi je potrebno adekvatnu pažnju posvetiti razvijanju sva četiri osnovna vida jezičke delatnosti: razumevanju govora, govorenju, čitanju i pisanju. Usmene delatnosti (razumevanje govora i govorenje), kao primarne i prisutne u svakom aktu jezičke delatnosti, treba da prethode pismenim delatnostima (čitanju i pisanju) i treba im posvetiti više vremena. Među kompleksnim jezičkim delatnostima najveći akcenat stavlja se na osposobljavanje za dijalog, odnosno interakciju u kojoj se smenjuju iniciranje i reakcija u okviru komunikativnog čina.

Nastavu jezika (gramatike) treba organizovati kao sredstvo učenja upotrebe jezika, bez nefunkcionalnog učenja gramatičkih pravila i paradigmi. Gramatičke elemente treba prezentovati i uvežbavati u kontekstu, u realnim govornim situacijama. Da bi se postigla očekivana jezička kompetencija, neophodno je organizovati različite tipove jezičkih vežbi usmerenih na stvaranje navika pravilne upotrebe gramatičkih kategorija. Kategorijama koje učenici nemaju u svom maternjem jeziku, ili koje predstavljaju razliku u odnosu na situaciju u njihovom jeziku, treba posvetiti više vežbi i više vremena. Učenike treba podsticati i na uočavanje sličnosti i razlika srpskog i maternjeg jezika, ali i širih, kulturoloških karakteristika, koje se odražavaju i u jeziku.

Štivo u nastavi srpskog kao nematernjeg jezika ima višestruku funkciju. Ono daje osnovu za razgovor o raznovrsnim temama kroz koji se uvežbava novo jezičko gradivo i nova leksika, čime se kultura izražavanja učenika podiže na viši nivo. Tekstovi su osnov i za upoznavanje kulture naroda koji govore ovim jezikom. Nastavnik ima mogućnost da pravi izbor u skladu sa potrebama, mogućnostima i interesovanjima učenika. Odabrani tekstovi treba da obuhvate celokupnu tematiku predviđenu programom. Pored autentičnih književnih tekstova, u nastavi treba da budu zastupljeni i tekstovi drugih funkcionalnih stilova (razgovorni, naučnopopularni, novinarski, administrativni...) da bi učenici stekli sposobnost razlikovanja i adekvatne primene odgovarajućih formi izražavanja. U skladu sa stručnim profilom, nastavnik treba da obezbedi i adekvatne tekstove s tematikom iz struke. Za potrebe obrade sadržaja iz gramatike treba predvideti i tekstove čija je osnovna svrha ilustrovanje pojedinačnih delova jezičkog sistema. Ti tekstovi mogu biti konstruisani ili autentični i moraju biti zasićeni jezičkom pojavom koja se uvežbava ili izučava.

U svakom segmentu nastave treba težiti tome da učenici budu aktivni i motivisani za rad. Ovome doprinosi pravilan odabir metoda i metodskih postupaka, usklađenih s nastavnim sadržajem, temom, uzrastom, interesovanjima i predznanjem učenika. Učenike treba stavljati u situaciju da pitaju, zaključuju, otkrivaju, analiziraju, sistematizuju, odnosno treba ih podsticati na samostalnost u sticanju znanja i veština. Uloga nastavnika u nastavnom procesu i dalje je veoma bitna, ali je ona u većoj meri usmerena na pripremu, organizaciju nastavnog procesa i koordiniranje rada učenika. Pripremajući se za čas nastavnik osmišljava pristup gradivu, odabira i konstruiše vežbe u skladu sa ciljem i zadacima časa, opredeljuje se za primenu odgovarajućih nastavnih sredstava, priprema didaktički materijal. Raspoloživo vreme raspoređuje ekonomično i racionalno, vodeći računa o tome da teorijsku stranu obrade gradiva svede na meru koja obezbeđuje njegovu praktičnu primenu. Veći deo vremena treba odvojiti za uvežbavanje predviđenih sadržaja putem raznovrsnih gramatičkih, leksičkih i komunikativnih vežbi, a potrebno je, periodično, organizovati i posebne časove obnavljanja i sistematizacije gradiva.

Nivo znanja učenika iz osnovne škole, u pogledu ovladanosti srpskim jezikom, veoma je različit. Zato nastava srpskog kao nematernjeg jezika ne može biti jednoobrazna i u njoj se moraju uvažavati različite mogućnosti i potrebe učenika različitih sredina i različitih maternjih jezika. Ona mora obezbediti individualno napredovanje učenika u savladavanju jezičkih i komunikativnih veština, što podrazumeva dostizanje različitih nivoa ishoda zavisno od konkretnih mogućnosti. Ovo se postiže diferencijacijom i inidividualizacijom nastave putem različitih oblika rada, kao što su individualni, grupni, i rad u parovima. Ovakav pristup podrazumeva da se različitim učenicima mogu zadavati različita zaduženja i zadaci.

Domaći zadaci u nastavi ovog predmeta imaju značajnu ulogu jer omogućavaju učenicima više kontakta sa srpskim jezikom, što je naročito važno u homogenim sredinama gde srpski jezik nije prisutan u svakodnevnom životu. Cilj domaćih zadataka najčešće je uvežbavanje i utvrđivanje gradiva obrađenog na času, pogodni su za pismeno vežbanje usmeno obrađenog sadržaja, ali povremeno treba zadati i zadatak koji će biti priprema za obradu novog gradiva. Moguće je, i preporučljivo, da se individualizacija i diferencijacija ostvaruje i zadavanjem različitih domaćih zadataka različitim učenicima.

Nastavu nematernjeg jezika treba povezati sa nastavom jezika učenika, ali i sa svim drugim predmetima. Poseban značaj ima povezivanje sa stručnim predmetima. Uspostavljanje korelacije među predmetima i korišćenje iskustava i znanja koja su učenici stekli na maternjem jeziku doprinose ekonomičnosti i efikasnosti ove nastave. Učenike treba sistematski navikavati i na samostalno dolaženje do informacija, korišćenje gramatičkih priručnika, rečnika i drugih izvora.

Redovno praćenje i vrednovanje napredovanja učenika omogućava uvid u stepen usvojenosti gradiva i skreće pažnju na eventualne probleme i praznine u znanju. Na osnovu tih saznanja nastavnik usmerava dalji rad i planira nastavu. Oblici proveravanja i ocenjivanja učeničkih postignuća zavise od prirode gradiva na koje je usmereno. S obzirom na komunikativnu usmerenost nastave ovog predmeta, proveravanje i ocenjivanje znanja, umenja i navika ne sme da se svede na testove i pismene zadatke. Akcenat mora biti stavljen na govornu delatnost pri čemu se ne smeju zanemariti ni receptivne delatnosti (razumevanje govora i razumevanje pročitanog teksta). Učenike treba osposobljavati i za objektivno vrednovanje sopstvenog rada i rada drugih učenika. Ocena treba da bude odraz stečenih znanja, sposobnosti i formiranih navika, ali i aktivnosti i zalaganja učenika. Objektivno i realno ocenjivanje ima značajnu vaspitnu i podsticajnu ulogu i doprinosi ostvarivanju kako ciljeva nastave ovog predmeta, tako i opštih ciljeva obrazovanja i vaspitanja.

STRANI JEZIK

 

Prvi razred

 

Naziv predmeta:

STRANI JEZIK

Godišnji fond časova:

68

Razred:

prvi

 

Ciljevi predmeta:

- Razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti i sticanje pozitivnog odnosa prema drugim kulturama uz uvažavanje različitosti i usvajanje znanja i umenja potrebnih u komunikaciji na stranom jeziku u usmenom i pisanom obliku, kako u svakodnevnom životu tako i u poslovnom okruženju.

 

CILJ

ISHODI NA KRAJU PRVOG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENE TEME
OPŠTE I STRUČNE I
GRAMATIČKI SADRŽAJI
(80% + 20%)

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

SLUŠANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

 

• razume rečenice, pitanja i uputstva iz svakodnevnog govora (kratka uputstva izgovorena sporo i razgovetno)
• razume opšti sadržaj kraćih, prilagođenih tekstova (računajući i stručne) posle nekoliko slušanja ili uz pomoć vizuelnih efekata (na uputstvima, formularima, oznakama, etiketama)
• razume brojeve (cene, račune, tačno vreme)

• Svakodnevni život (organizacija vremena, poslova, slobodno vreme)
• Hrana i zdravlje (navike u ishrani, karakteristična jela i pića u zemljama sveta)
• Poznati gradovi i njihove znamenitosti
• Sportovi i poznata sportska takmičenja
• Život i dela slavnih ljudi XX veka (iz sveta nauke i kulture)
• Mediji (štampa, televizija)
• Interesantne životne priče i događaji
• Svet kompjutera (rasprostranjenost i primena)

STRUČNE TEME

• Zanimanja, opisi poslova i zaduženja u domenu ugostiteljstva
• Vrste ugostiteljskih objekata i opisi usluga u ugostiteljstvu
• Pribor i oprema za rad u ugostiteljskom objektu
• Vrste namirnica, jela i poslastica
• Hrana po regijama, odlike nacionalnih kuhinja i običaja u ishrani.
• Način serviranja hrane i poslastica
• Mere održavanja higijene i kvaliteta
• Čitanje, praćenje i vođenje propisane dokumentacija u domenu struke
• Poslovna komunikacija u pismenom i usmenom obliku na stranom jeziku (telefoniranje, ugovaranje sastanaka, potvrđivanje ili odbijanje rezervacije ili porudžbine, reklamacije i dr.)

ENGLESKI JEZIK

I. REČENICA
Obnoviti rečenične model obuhvaćene programom za osnovnu školu.
- Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi.
- Tag questions
- Indirektni govor
a) izjave - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)
b) molbe, zahtevi, naredbe
v) pitanja sa promenom reda reči - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)
- Yes/No pitanja
- "WH" pitanja

 - Direktna i indirektna pitanja

II. IMENIČKA GRUPA
1. Član
- Obnoviti upotrebu određenog i neodređenog člana
- Nulti član uz gradivne i apstraktne imenice
2. Imenice
- Množina imenica - obnoviti
- Izražavanje pripadanja i svojine - saksonski genitiv
- Brojive i nebrojive imenice
3. Zamenički oblici
a) Zamenice
- Lične zamenice u funkciji subjekta i objekta
- Pokazne zamenice
- Odnosne zamenice
b) determinatori
- Pokazni determinaotri
- Neodređeni determinatori
- Prisvojni determinatori
4. Pridevi
- Obnoviti komparaciju prideva
- too/not…enough/not as…(as)/…than
5. Brojevi
- Obnoviti proste i redne brojeve

6. Kvanitifikatori

III GLAGOLSKA GRUPA
1. Glagoli
- Obnoviti glagolske oblike predviđene programom za osnovnu školu  
- Modalni glagoli: may, can, must
- Pasivne konstrukcije - sadašnje vreme/prošlo - the Simple present/past (prošlo vreme receptivno)
- going to i trajni prezent za planove i namere, going to i will (za buduća predviđanja)
- used to
2. Prilozi, izvođenje priloga i upotreba, prilozi verovatnoće sa may, might i will
3. Predlozi, najčešći predlozi za orijentaciju u vremenu i prostoru.
4. Kondicional prvi

ITALIJANSKI JEZIK

Morfosintaksički i fonetski sadržaji

Član
Određeni i neodređeni član. Osnovna upotreba.
Član spojen s predlozima: di, a, da, in, su i con.
Određeni član uz osnovne i redne brojeve.

Imenica
Rod imenica. Pravilna množina imenica.
Množina imenica na: -co, -go, -ca, -ga.
Najčešći primeri nepravilne množine:
imenice koje se završavaju na konsonant (il bar, i bar), imenice koje se završavaju na naglašeni vokal (la città, le città), skraćene imenice (la foto, le foto), jednosložne imenice (il re, i re), imenice koje se završavaju na i (la tesi, le tesi).

Zamenice
Lične zamenice u službi subjekta (io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro).
Naglašene lične zamenice u službi objekta (me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro)
Prisvojne zamenice (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro).
Pokazne zamenice (questo, quello).
Upitne zamenice (chi? i che?/ che cosa?)
Neodređene zamenice (ognuno i qualcuno).

Pridevi
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju. Opisni pridevi buono i bello; neodređeni pridev tutto.
Pridevi na - co (bianco, simpatico), -go (largo, analogo)
Prisvojni pridevi: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Upotreba člana uz prisvojne prideve.
Morfološke odlike prideva questo, quello, bello i buono.
Neodređeni pridevi ogni i qualche.
Naziv boja, morfološke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione.
Brojevi: osnovni brojevi, redni brojevi. Upotreba osnovnih i rednih brojeva pri označavanju datuma.

Glagol
Sadašnje vreme (Indicativo Presente) glagola sve tri konjugacije. Sadašnje vreme nepravilnih glagola: essere, avere, andare, dare, fare, bere, venire, stare, uscire, dire, tenere.
Sadašnje vreme modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere.
Upotreba glagola piacere.

Particip prošli i prošlo svršeno vreme Passato prossimo: prelaznih i neprelaznih glagola; nepravilnih glagola.
Buduće vreme (Futuro semplice) glagola s pravilnim i nepravilnim osnovama.
Predbuduće vreme (Futuro anteriore).

Prilozi
Vrste priloga: za način, mesto i vreme
Priloške rečce ci i vu.

Predlozi
Prosti predlozi du, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba. Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti, dietro.

Sintaksa
Prosta rečenica: potvrdna, upitna, odrična. Tu sei utaluano. No, uo non sono utaluano. (Tu) seu utaluano?
Složena rečenica:
Adesso non lavoro puù, ma ho puù tempo per leggere e scrivere e giocare con i mueu nipotu.
Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi. Nel libretto cu sono nomu deu professoru e altre unformazuonu utulu.

Leksikografija
Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.
Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na kontakt sapisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.

NEMAČKI JEZIK

Imenice
Usvajanje roda, broja i padeža imenica uz pomoć determinativa i nastavaka. Nominativ, genitiv, dativ i akuzativ jednine i množine sa odgovarajućim predlozima i bez njih. Saksonski genitiv.

Determinativi
Usvajanje determinativa kao odrednice roda, broja i padeža imenica (određeni neodređeni, pokazni, prisvojni, kvalifikativni, neodređeni)

Zamenice
Lične zamenice u nominativu, dativu i akuzativu jednine i množine. Prisvojne i pokazne zamenice kao determinativi uz imenicu. Deklinacija neodređene zamenice jemand, niemand, etwas, nichts

Pridevi
Pridevi u sastavu imenskog predikata i u atributivnoj funkciji (više receptivno nego produktivno). Poređenje prideva, opisna komparacija sa ebenso....wie, nicht so.....wie

Brojevi
Osnovni i redni brojevi

Predlozi
Predlozi sa genitivom, dativom, akuzativom, dativom i akuzativnom

Glagoli
Prezent i futur jakih, slabih, pomoćnih, refleksivnih, složenih i modalnih glagola. Perfekt i preterit najfrekventnijih glagola

Rečenice
Nezavisno složene rečenice (und, aber, oder, denn, darum, deswegen, trotzdem)
Zavisno složene - uzročne (weil), vremenske (wenn, als, während, bis), koncesivne (obwohl), relativne.

RUSKI JEZIK

Rečenica
Odnos rečenica u složenoj rečenici: nezavisno složene i zavisno složene rečenice. Upravni i neupravni govor.

Imenice
Varijante padežnih nastavaka: lokativ jednine na -у; о береге/на берегу, о лесе/ в лесу, о крае/на краю; nominativ
množine na -а, -я, -ья, -е: города, учителя, деревья, граждане.
Imenice kojima se označavaju profesije ljudi, njihova nacionalna i teritorijalna pripadnost. Promena imenica na: -ия, -ие, -мя.
Imenice pluralia tantum (receptivno).
Obnavljanje i sistematizacija osnovnih imeničkih promena.

Zamenice
Obnavljanje i sistematizacija zamenica obrađenih u osnovnoj školi: lične, upitne (кто, что, какой, какое, какие).
Odrične zamenice: никто, ничто, никакой, ничей, i neodređene zamenice: кто-то, кто-нибудь, некорый, несколко obrađivati kao leksiku.

Pridevi
Promena prideva
Poređenje prideva tipa: страший, младаший; прост облик суперлатива: ближайший, простейший, худишй.
Rekcija prideva: uočavanje razlika između ruskog i maternjeg jezika (больной чем, готовый к чему, способный к чему i sl).

Brojevi
Principi promena osnovnih brojeva: 1, 2, 3, 4, 5 - 20 i 30, 40, 90, 100 (ostale brojeve obraditi kao leksiku), njihova upotreba u najčešćim strukturama za iskazivanje vremena s predlozima: с - до, с - по, от - до, к idr. Iskazivanje vremena po satu u razgovornom i službenom stilu.

Glagoli
Najčešće alternacije osnove u prezentu i prostom i budućem vremenu. Tvorbs vida pomoću prefiksa, sufiksa i osnove.

Glagoli kretanja: kretanje u određenom pravcu, neodređeno kretanje i kretanje jednom u oba pravca: aktiviranje do sada ne obrađenih glagola kretanja (идти - ходить, ехать - ездить, бегать - бежать, плыть - плавать, лететь - летать, нести - носить, вести - водить, везти - возить).

Rekcija glagola: uočavanje razlika između ruskog i maternjeg jezika (благодарить кого за что, пожертвовать кем - чем, напоминать о ком isl).

Prilozi

Prilozi i priloške odredbe za mesto, vreme, način i količinu. Poređenje priloga.

Predlozi
Najfrekventniji predlozi čija se upotreba razlikuje u odnosu na maternji jezik (для s genitivom, из-за s genitivom u odredbi odvajanja od mesta i uzroka, из-под s genitivom u odredbi odvajanja od mesta, к s dativom u vremenskoj odredbi, по s dativom u atributskoj, prostornoj i uzročnoj odredbi isl).

Veznici
Najfrekventniji prosti veznici u nezavisno složenim i zavisno složenim rečenicama (а, да, и, но, или, если, пока, потому, так как, перед тем как isl).

Rečenični modeli

Subjekatsko - predikatski odnosi
Rečenice sa imenskim predikatom
1) kopule: быть, стать, являться
Его отец был врачом, а он станет инженером.
Это утверждение является спорным.

2) odsustvo kopule
Его брат токарь по металлу.
Она сегодня весёлая.
Он сильнее всех.

Objekatski odnosi
1) direktnim objektom
Мы купили новый учбеник.
Я не получил ответа.

2) indirektnim objektom
Он их побдагодарил за помощь.
Эта фотография напоминает о прошлом.

3) Zavisnom rečenicom
Брат в писмьме сообщает, что он летом приедет к нам.

Vremenski odnosi
Rečenice s odredbom
1) izražene prilogom
Я пришёл раншьше тебя.
2) izražene zavisnim padežom
Они вернулись к вечеру (к трём часам).
Я сегдона работал с пяти до семи часов.

Načinski odnosi
Rečenice sa odredbom izraženom prilogom
Он хорошо говорит по-русски.
Он пишет более красиво, чем ты.
Она поёт красивее всех.

Uzročni odnosi
Rečenice sa odredbom izraženom zavisnim padežom.
Он не приехал в срок по болезни.

Atributivni odnosi
Rečenice s atributom
1) u superlativu
А. С. Пушкин является величайшим русским поэтом.
2) u zavisnom padežu
Я забыл тетрадь по русскому языку.

FRANCUSKI JEZIK

Pasivne konstrukcije
est + particip perfekta
Finalne rečenice sa upotrebom pour + inf.
Pitanja:
Qui est-ce qui/que
Qu'est-ce qui/que
Que;

Indirektna pitanja
Negacija
pas du tout, non plus, personne
Kazivanje pretpostavke
si + imperfekt/kondicional
Kazivanje vremena
avant de, quand
Kazivanje želje, volje, namere
a) subjunktivom b) infinitivom
Odredbe za vreme
- dani u nedelji, prochain/dernier; il y a/dans; pendant/depuis;
Poređenje prideva
Odredbe za način
Izrazi za meru i količinu
une douzaine, une centaine, un tas de, pas mal de, environ... i sl.
Slaganje vremena - samo sa indikativom, i to: présent - présent (istovremena radnja); présent - passé composé (pre); présent - futur (posle)
Imenička grupa
Slaganje determinanata i imenica u rodu i broju; razlike u izgovoru (gde postoje) i razlikovanje nastavaka u tekstu.
les déterminants interrogatifs - exclamatifs - relatifs; les déterminants indéfinis Nastavci imenica i prideva
teur/trice; al/aux, ail/aux
i neki izuzeci na -s), ou -s/x
Glagolska grupa
Subjunktiv prezenta - objasniti princip tvorbe, a primenjivati samo u datim rečeničnim modelima.
Slaganje participa perfekta sa subjektom

Španski jezik

Slaganje determinativa i imenice u rodu i broju, apokopiranje prideva uz imenicu, neodređeni determinativi (alguno, ninguno, todo, cualquiera) u različitim značenjima.

Tráeme algún libro de García Márquez.
Todas las mañanas, todo el mundo…
Un muchacho cualquiera

Morfeme tipične za muški i ženski rod imenica i prideva muchacho/muchacha
actor/actriz
trabajador/trabajadora
generoso/generosa
kao i imenice i pridevi koji nemaju morfološku oznaku roda, violinista, cantante, interesante, verde…

Glagolska grupa
Oblici indikativa: sva glagoska vremena savladana u osnovnoj školi primenjivati i prepoznavati u tekstu/govoru.

Pitanja sa upitnim rečima:
Quién, qué, cuándo, cómo, dónde, etc.

Indirektna pitanja
¿ Sabes si ha llegado?
Pregúntale si ha cogido la tarjeta.
Yo te pregundo que has comprado.

Negacija
Nada, nadie, ningun (o/a), nunca, tampoco.
¿ Ha venido alguien? - No, no ha venido nadie./ Nadie ha venido.
No me gusta esta película. - A mí tampoco.

Hipotetičke rečenice (prvi tip)
Si me visitas el verano que viene, te llevare a la playa.

Promena značenja prideva u zavisnosti od pozicije uz imenicu
Un hombre grande / Un gran hombre.

Kazivanje vremena i odredbe za vreme
Dani u nedelji, mañana, ayer, pasado/próximo, que viene, durante, después de, antes de, cuando, hace…, dentro de…

Antes de haberse ido, me dejó su dirección nueva.
¿ Cuándo lo viste? Lo vi cuando regresé de viaje. El lunes que viene, El domingo pasado, Salió hacetreinta minutos… regresa dentro de una hora…

Poređenje
Más que, menos que, el/la más, tan…como,
Este libro es el más interesante que he leído. Su última película no es tan interesante como la del año pasado.

Odredbe za način
Prilozi na -mente i priloške konstrukcije
Miguel maneja el coche cuidadosamente/con mucho cuidado.

Izrazi za meru i količinu
Mucho, un poco de, una docena de, aproximadamente, más o menos…
¿ Cuántos estudiantes han visto este programa? - Más o menos, treinta.

Složene rečenice sa infinitivom (sa modalnim glagolima i finalne rečenice)
Quiero viajar.
Lo hago para satisfacerte
.

Ortografija
Interpunkcija - osnovna pravila (sa akcentom na oblike koji ne postoje u srpskom jeziku).
Pisanje velikog slova.

Predstavljanje sebe i drugih
• Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
• Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
• Davanje jednostavnih uputstava i komandi
• Izražavanje molbi i zahvalnosti
• Izražavanje izvinjenja
• Izražavanje potvrde i negiranje
• Izražavanje dopadanja i nedopadanja
• Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
• Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
• Davanje i traženje informacija i obaveštenja
• Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
• Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
• Izražavanje pripadanja i posedovanja
• Skretanje pažnje
• Traženje mišljenja i izražavanje
• Slaganja i neslaganja
• Traženje i davanje dozvole
• Iskazivanje čestitki
• Iskazivanje preporuke
• Izražavanje hitnosti i obaveznosti
• Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

 

 

 

 

 

 

 

 

Komunikativna nastava stranih jezika podrazumeva poimanje jezika kao sredstva komunikacije; insistira na upotrebi ciljnog jezika u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike; pretpostavlja primenu tzv. Teacher talk, odn. prilagođavanje govorne delatnosti nastavnika interesovanjima i znanjima učenika; insistira na komunikativnom aspektu upotrebe jezika, odn. na značenju jezičke poruke, a ne toliko na gramatičnoj preciznosti iskaza; pretpostavlja da se znanja učenika mere precizno definisanim relativnim, a ne toliko apsolutnim kriterijumima tačnosti.
Jedan od ključnih elemenata komunikativne nastave je i socijalna interakcija kroz rad u učionici. Ona se bazira na grupnom ili individualnom rešavanju problema, potrazi za informacijama i manje ili više kompleksnim zadacima. U tim zadacima uvek su jasno određeni kontekst, procedura i cilj, čime se unapređuje kvantitet jezičkog materijala koji je neophodan uslov za bilo koje učenje jezika. Takozvana komunikativno-interaktivna paradigma u nastavi stranih jezika, između ostalog, uključuje i sledeće komponente:
• usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu
• poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i ažurirane liste zadataka i aktivnosti
• nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja
• učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu
• udžbenici su samo jedan od resursa; osim njih preporučuje se i primena drugih izvora informacija i didaktičkih materijala, pogotovu kad je reč o stručnim temama
• učionica postaje prostor koji je moguće restrukturirati iz dana u dan

 

Važan cilj u učenju stranog jezika u srednjim stručnim školama je ovladavanje jezikom struke, i to u onolikoj meri koja je neophodna da se jezik koristi radi informisanosti i osposobljenosti za jednostavnu komunikaciju u usmenom i pisanom obliku na stranom jeziku. Taj segment nastave stranog jezika koji se progresivno uvećava od 20 do 50% tokom četvorogodišnjeg obrazovanja mora da bude jasno definisan i u skladu sa ishodima vezanim za kvalifikacije struke.
Neophodno je da stručna tematika koja se obrađuje na stranom jeziku prati ishode pojedinih stručnih predmeta i bude u korelaciji sa njima. Realizacija nastave jezika struke se mnogo više ogleda u razvijanju receptivnih veština nego produktivnih jer je svrha učenja stranog jezika, u prvoj liniji, usmerena na to da se učenici osposobe da prate određenu stručnu literaturu u cilju informisanja, praćenja inovacija i dostignuća u oblasti struke, usavršavanja i napredovanja.
Stoga je spektar tekstova koji se preporučuju veliki: šematski prikazi, uputstva o primeni aparata, instrumenata ili pak materijala, hemikalija, recepti, deklaracije, kraći stručni tekstovi čiji je sadržaj relevantan za tematske sadržaje stručnih predmeta, izveštaji, katalozi, programi sajamskih aktivnosti i sl. Veoma je bitno u radu sa takvim tekstovima odrediti dobru didaktičku podršku. Dobro osmišljeni nalozi upućuju na to da određene tekstove, u zavisnosti od težine i važnosti informacija koje oni nose, treba razumeti globalno, selektivno ili pak detaljno. Produktivne veštine treba ograničiti na strogo funkcionalnu primenu realnu za zahteve struke. To podrazumeva pisanje kratkih poruka, mejlova u okviru poslovne komunikacije, popunjavanje formulara, računa i dr. administrativnih papira (porudžbenice, reklamacije, zahtevi, molbe) i vođenje usmene komunikacije koja omogućava sporazumevanje na osnovnom nivou bilo u direktnom kontaktu sa sagovornikom ili u telefonskom razgovoru.

Predviđen je po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu.

 

 

 

 

ČITANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje pročitanih tekstova

• u nepoznatom tekstu prepoznaje poznate reči, izraze i rečenice (npr. u oglasima, na plakatima)
• razume opšti sadržaj i smisao kraćih tekstova (saopštenja, formulara sa podacima o nekoj osobi, osnovne komande na mašinama/kompjuteru, deklaracije o proizvodima, uputstva za upotrebu i primenu)

GOVOR

Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje na stranom jeziku

• upotrebljava jednostavne izraze i rečenice da bi predstavio svakodnevne, sebi bliske ličnosti, aktivnosti, situacije i događaje

PISANJE

Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

• sastavlja kratak tekst (mejl, pismo) o odgovarajućoj temi
• piše kratke poruke relevantne za posao (mesto i termini sastanka)
• piše kraći tekst o sebi i svom okruženju
• popunjava formular gde se traže opširniji lični i poslovni podaci

INTERAKCIJA

Osposobljavanje učenika za učešće u dijalogu na stranom jeziku i razmenu kraćih pisanih poruka

• na jednostavan način se sporazumeva sa sagovornikom koji govori sporo i razgovetno
• postavlja jednostavna pitanja u vezi sa poznatim temama iz života i struke kao i da usmeno ili pismeno odgovara na ista (brojevi, podaci o količinama, vreme, datum)
• napiše kratko lično pismo, poruku, razglednicu, čestitku

MEDIJACIJA

Osposobljavanje učenika da prevodi, sažima i prepričava sadržaj kraćih usmenih i pisanih tekstova

• na jednostavan način sažme i prepriča sadržaj kraćih tekstova

MEDIJSKA PISMENOST

Osposobljavanje učenika da koriste medije kao izvore informacija i razvijaju kritičko mišljenje u vezi sa njima

• koristi sadržaje medijske produkcije namenjene učenju
stranih jezika (štampani mediji, audio/video zapisi, kompakt disk, internet itd.)

ZNANJE O JEZIKU

 

• prepoznaje i pravilno koristi osnovne fonološke (intonacija, prozodija, ritam) i morfosintaksičke kategorije(imenički i glagolski nastavci, osnovni red reči)

 

 

Drugi razred

 

Naziv predmeta:

STRANI JEZIK

Godišnji fond časova:  

64

Razred:

drugi

 

CILJ

ISHODI NA KRAJU
DRUGOG RAZREDA

Učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENE TEME
OPŠTE I STRUČNE I
GRAMATIČKI SADRŽAJI
(80% + 20%)

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

SLUŠANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume kraće iskaze koji sadrže frekventne reči i strukture (informacije o ličnostima, poslu, porodici, kupovini, školi, bližem okruženju)
• razume najbitnije informacije u kratkim i jednostavnim obaveštenjima (preko razglasa, na ulici, na šalteru) i pravilno ih koristi

• Svakodnevni život (komunikacija među mladima, generacijski konflikti i načini prevazilaženja, međuvršnjačka podrška)
• Obrazovanje
• (obrazovanje u zemljama čiji se jezik uči, školovanje koje priprema za studije ili svet rada, obrazovanje za sve)
• Poznati regioni u zemljama čiji se jezik uči, njihova obeležja
• Kulturni život (manifestacije koje mladi rado posećuju u zemlji i zemljama čiji se jezik uči, međunarodni projekti i učešće na njima)
• Zaštita čovekove okoline (akcije na nivou grada, škole, volonterski rad)
• Mediji (štampa, televizija, elektronski mediji)
• Interesantne životne priče i događaji
• Svet kompjutera
(mladi i društvene mreže)

STRUČNE TEME

• Zanimanja, opisi poslova i zaduženja u domenu ugostiteljstva
• Vrste ugostiteljskih objekata i opisi usluga u ugostiteljstvu
• Pribor i oprema za rad u ugostiteljskom objektu
• Vrste namirnica, jela i poslastica
• Hrana po regijama, odlike nacionalnih kuhinja i običaja u ishrani.
• Način serviranja hrane i poslastica
• Mere održavanja higijene i kvaliteta
• Čitanje, praćenje i vođenje propisane dokumentacija u domenu struke
• Poslovna komunikacija u pismenom i usmenom obliku na stranom jeziku (telefoniranje, ugovaranje sastanaka, potvrđivanje ili odbijanje rezervacije ili porudžbine, reklamacije i dr.)

ENGLESKI JEZIK

I. REČENICA
Obnoviti rečenične model obuhvaćene programom za osnovnu školu.
- Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi.
- Tag questions
- Indirektni govor
a) izjave - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)
b) molbe, zahtevi, naredbe
v) pitanja sa promenom reda reči - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)  

II. IMENIČKA GRUPA

1. Član

- Obnoviti upotrebu određenog i neodređenog člana
- Nulti član uz gradivne i apstraktne imenice

2. Imenice

- Množina imenica - obnoviti
- Izražavanje pripadanja i svojine - saksonski genitiv
- Brojive i nebrojive imenice

3. Zamenički oblici
a) Zamenice

- Lične zamenice u funkciji subjekta i objekta
- Pokazne zamenice
- Odnosne zamenice
b) determinatori
- Pokazni determinaotri
- Neodređeni determinatori
- Prisvojni determinatori
4. Pridevi
- Obnoviti komparaciju prideva
- too/not…enough/not as…(as)/…than
5. Brojevi
- Obnoviti proste i redne brojeve
6. Kvanitifikatori

III. GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli
- Obnoviti glagolske oblike predviđene programom za osnovnu školu
- Modalni glagoli: may, can, must
- Pasivne konstrukcije - sadašnje vreme/prošlo - the Simple present/past (prošlo vreme receptivno)
- going to i trajni prezent za planove i namere, going to i will (za buduća predviđanja)
- used to

2. Prilozi, izvođenje priloga i upotreba, prilozi verovatnoće sa may, might i will
3. Predlozi, najčešći predlozi za orijentaciju u vremenu i prostoru.
4. Kondicional prvi

ITALIJANSKI JEZIK

Morfosintaksički i fonetski sadržaji

Član
Određeni i neodređeni član. Osnovna upotreba.
Član spojen s predlozima: di, a, da, in, su i con.
Određeni član uz osnovne i redne brojeve.

Imenica
Rod imenica. Pravilna množina imenica.
Množina imenica na: -co, -go, -ca, -ga.
Najčešći primeri nepravilne množine: imenice koje se završavaju na konsonant (il bar, i bar), imenice koje se završavajuna naglašeni vokal (la città, le città), 

skraćene imenice (la foto, le foto), jednosložne imenice (il re, i re), imenice koje se završavaju na i (la tesi, le tesi).

Zamenice
Lične zamenice u službi subjekta (io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro).
Naglašene lične zamenice u službi objekta (me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro)
Prisvojne zamenice (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro).
Pokazne zamenice (questo, quello).
Upitne zamenice (chi? i che?/ che cosa?)
Neodređene zamenice (ognuno i qualcuno).

Pridevi
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju. Opisni pridevi buono i bello; neodređeni pridev tutto.
Pridevi na - co (bianco, simpatico), -go (largo, analogo)
Prisvojni pridevi: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Upotreba člana uz prisvojne prideve.
Morfološke odlike prideva questo, quello, bello i buono.
Neodređeni pridevi ogni i qualche.
Naziv boja, morfološke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione.
Brojevi: osnovni brojevi, redni brojevi. Upotreba osnovnih i rednih brojeva pri označavanju datuma.

Glagol
Sadašnje vreme (Indicativo Presente) glagola sve tri konjugacije. Sadašnje vreme nepravilnih glagola: essere, avere, andare, dare, fare, bere, venire, stare, uscire, dire, tenere.
Sadašnje vreme modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere.
Upotreba glagola piacere.
Particip prošli i prošlo svršeno vreme Passato prossimo: prelaznih i neprelaznih glagola; nepravilnih glagola.
Buduće vreme (Futuro semplice) glagola s pravilnim i nepravilnim osnovama.
Predbuduće vreme (Futuro anteriore).

Prilozi
Vrste priloga: za način, mesto i vreme
Priloške rečce ci i vu.

Predlozi
Prosti predlozi du, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba. Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti, dietro.

Sintaksa
Prosta rečenica: potvrdna, upitna, odrična. Tu sei italiano. No, io non sono italiano. (Tu) seu italiano?
Složena rečenica:
Adesso non lavoro puù, ma ho puù tempo per leggere e scrivere e giocare con i mueu nipotu.
Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi. Nel libretto cu sono nomu deu professoru e altre unformazuonu utulu.

Leksikografija
Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.
Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na kontakt sapisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.

NEMAČKI JEZIK

Imenice
Usvajanje roda, broja i padeža imenica uz pomoć determinativa i nastavaka. Nominativ, genitiv, dativ i akuzativ jednine i množine sa odgovarajućim predlozima i bez njih. Saksonski genitiv.

Determinativi
Usvajanje determinativa kao odrednice roda, broja i padeža imenica (određeni neodređeni, pokazni, prisvojni, kvalifikativni, neodređeni)

Zamenice
Lične zamenice u nominativu, dativu i akuzativu jednine i množine. Prisvojne i pokazne zamenice kao determinativi uz imenicu. Deklinacija neodređene zamenice jemand, niemand, etwas, nichts

Pridevi
Pridevi u sastavu imenskog predikata i u atributivnoj funkciji (više receptivno nego produktivno). Poređenje prideva, opisna komparacija ca ebenso....wie, nicht so.....wie

Brojevi
Osnovni i redni brojevi

Predlozi
Predlozi sa genitivom, dativom, akuzativom, dativom i akuzativnom

Glagoli
Prezent i futur jakih, slabih, pomoćnih, refleksivnih, složenih i modalnih glagola. Perfekt i preterit najfrekventnijih glagola

Rečenice
Nezavisno složene rečenice (und, aber, oder, denn, darum, deswegen, trotzdem)
Zavisno složene - uzročne (weil), vremenske (wenn, als, während, bis), koncesivne (obwohl), relativne

RUSKI JEZIK

Rečenica
Odnos rečenica u složenoj rečenici: nezavisno složene i zavisno složene rečenice. Upravni i neupravni govor.
Imenice
Varijante padežnih nastavaka: lokativ jednine na -у; о береге/на берегу, о лесе/ в лесу, о крае/на краю; nominativ množine na -а, -я, -ья, -е: города, учителя, деревья, граждане.
Imenice kojima se označavaju profesije ljudi, njihova nacionalna i teritorijalna pripadnost. Promena imenica na: -ия, -ие, -мя.
Imenice pluralia tantum (receptivno).
Obnavljanje i sistematizacija osnovnih imeničkih promena.

Zamenice
Obnavljanje i sistematizacija zamenica obrađenih u osnovnoj školi: lične, upitne (кто, что, какой, какое, какие).
Odrične zamenice: никто, ничто, никакой, ничей, i neodređene zamenice: кто-то, кто-нибудь, некорый, несколко
obrađivati kao leksiku.

Pridevi
Promena prideva
Poređenje prideva tipa: страший, младаший; prost oblik superlativa: ближайший, простейший, худишй.
Rekcija prideva: uočavanje razlika između ruskog i maternjeg jezika (больной чем, готовый к чему, способный к чему i sl).

Brojevi
Principi promena osnovnih brojeva: 1, 2, 3, 4, 5 - 20 i 30, 40, 90, 100 (ostale brojeve obraditi kao leksiku), njihova upotreba u najčešćim strukturama za iskazivanje vremena s predlozima: с - до, с - по, от - до, к idr. Iskazivanje vremena po satu u razgovornom i službenom stilu.

Glagoli
Najčešće alternacije osnove u prezentu i prostom i budućem vremenu. Tvorbs vida pomoću prefiksa, sufiksa i osnove.

Glagoli kretanja: kretanje u određenom pravcu, neodređeno kretanje i kretanje jednom u oba pravca: aktiviranje do sada ne obrađenih glagola kretanja (идти - ходить, ехать - ездить, бегать - бежать, плыть - плавать, лететь - летать, нести - носить, вести - водить, везти - возить).

Rekcija glagola: uočavanje razlika između ruskog i maternjeg jezika (благодарить кого за что, пожертвовать кем - чем, напоминать о ком isl).

Prilozi
Prilozi i priloške odredbe za mesto, vreme, način i količinu. Poređenje priloga.

Predlozi
Najfrekventniji predlozi čija se upotreba razlikuje u odnosu na maternji jezik (для s genitivom, из-за s genitivom uodredbi odvajanja od mesta i uzroka, из-под s genitivom u odredbi odvajanja od mesta, к s dativom u vremenskoj odredbi, по s dativom u atributskoj, prostornoj i uzročnoj odredbi i sl).

Veznici
Najfrekventniji prosti veznici u nezaviso složenim i zavisno složenim rečenicama (а, да, и, но, или, если, пока, потому, так как, перед тем как isl).

Rečenični modeli
Subjekatsko-predikatski odnosi
Rečenice sa imenskim predikatom
1) kopule: быть, стать, являться
Его отец был врачом, а он станет инженером.
Это утверждение является спорным.

2) odsustvo kopule
Его брат токарь по металлу.
Она сегодня весёлая.
Он сильнее всех.

Objekatski odnosi
1) direktnim objektom
Мы купили новый учбеник.
Я не получил ответа.

2) indirektnim objektom
Он их побдагодарил за помощь.
Эта фотография напоминает о прошлом.

3) Zavisnom rečenicom
Брат в писмьме сообщает, что он летом приедет к нам.

Vremenski odnosi
Rečenice s odredbom
1) izražene prilogom
Я пришёл раншьше тебя.
2) izražene zavisnim padežom
Они вернулись к вечеру (к трём часам).
Я сегдона работал с пяти до семи часов.

Načinski odnosi
Rečenice sa odredbom izraženom prilogom
Он хорошо говорит по-русски.
Он пишет более красиво, чем ты.
Она поёт красивее всех.

Uzročni odnosi
Rečenice sa odredbom izraženom zavisnim padežom.
Он не приехал в срок по болезни.
Atributivni odnosi
Rečenice s atributom
1) u superlativu
А. С. Пушкин является величайшим русским поэтом.
2) u zavisnom padežu
Я забыл тетрадь по русскому языку.

FRANCUSKI JEZIK

Pasivne konstrukcije
est + particip perfekta
Finalne rečenice sa upotrebom pour + inf.
Pitanja:
Qui est-ce qui/que
Qu'est-ce qui/que
Que;

Indirektna pitanja
Negacija
pas du tout, non plus, personne
Kazivanje pretpostavke
si + imperfekt/kondicional
Kazivanje vremena
avant de, quand
Kazivanje želje, volje, namere
a) subjunktivom b) infinitivom
Odredbe za vreme
- dani u nedelji, prochain/dernier; il y a/dans; pendant/depuis;
Poređenje prideva
Odredbe za način
Izrazi za meru i količinu
une douzaine, une centaine, un tas de, pas mal de, environ... i sl.
Slaganje vremena - samo sa indikativom, i to:
présent - présent (istovremena radnja); présent - passé composé (pre); présent - futur (posle)
Imenička grupa
Slaganje determinanata i imenica u rodu i broju; razlike u izgovoru (gde postoje) i razlikovanje nastavaka u tekstu.
les déterminants interrogatifs - exclamatifs - relatifs; les déterminants indéfinis Nastavci imenica i prideva
teur/trice; al/aux, ail/aux i neki izuzeci na -s), ou -s/x
Glagolska grupa
Subjunktiv prezenta - objasniti princip tvorbe, a primenjivati samo u datim rečeničnim modelima.
Slaganje participa perfekta sa subjektom

ŠPANSKI JEZIK

Imenička grupa
Slaganje determinativa i imenice u rodu i broju, apokopiranje prideva uz imenicu, neodređeni determinativi (alguno, ninguno, todo, cualquiera) u različitim značenjima.

Tráeme algún libro de García Márquez.
Todas las mañanas, todo el mundo…
Un muchacho cualquiera

Morfeme tipične za mučki i ženski rod imenica i prideva
muchacho/muchacha
actor/actriz
trabajador/trabajadora
generoso/generosa
kao i imenice i pridevi koji nemaju morfološku oznaku roda,
violinista, cantante, interesante, verde…

Glagolska grupa
Oblici indikativa: sva glagoska vremena savladana u osnovnoj školi primenjivati i prepoznavati u tekstu/govoru.

Pitanja sa upitnim rečima:
Quién, qué, cuándo, cómo, dónde, etc.

Indirektna pitanja
¿ Sabes si ha llegado?
Pregúntale si ha cogido la tarjeta.
Yo te pregundo que has comprado.

Negacija
Nada, nadie, ningun (o/a), nunca, tampoco.
¿ Ha venido alguien? - No, no ha venido nadie./ Nadie ha venido.
No me gusta esta película. - A mí tampoco.

Hipotetičke rečenice (prvi tip)
Si me visitas el verano que viene, te llevare a la playa.

Promena značenja prideva u zavisnosti od pozicije uz imenicu
Un hombre grande / Un gran hombre.

Kazivanje vremena i odredbe za vreme
Dani u nedelji, mañana, ayer, pasado/próximo, que viene, durante, después de, antes de, cuando, hace…, dentro de…

Antes de haberse ido, me dejó su dirección nueva.
¿ Cuándo lo viste? Lo vi cuando regresé de viaje. El lunes que viene, El domingo pasado, Salió hacetreinta minutos… regresa dentro de una hora…

Poređenje
Más que, menos que, el/la más, tan…como,
Este libro es el más interesante que he leído. Su última película no es tan interesante como la del año pasado.

Odredbe za način
Prilozi na -mente i priloške konstrukcije

Miguel maneja el coche cuidadosamente/con mucho cuidado.

Izrazi za meru i količinu
Mucho, un poco de, una docena de, aproximadamente, más o menos…
¿ Cuántos estudiantes han visto este programa? - Más o menos, treinta.

Složene rečenice sa infinitivom (sa modalnim glagolima i finalne rečenice)
Quiero viajar.
Lo hago para satisfacerte.

rtografija
Interpunkcija - osnovna pravila (sa akcentom na oblike koji ne postoje u srpskom jeziku).
Pisanje velikog slova.

1. Predstavljanje sebe i drugih
2. Pozdravljanje (sastajanje, rastanak;
formalno, neformalno, specifično
po regionima)
3. Identifikacija i imenovanje osoba,
objekata, boja, brojeva itd.)
4. Davanje jednostavnih uputstava i komandi
5. Izražavanje molbi i zahvalnosti
6. Izražavanje izvinjenja
7. Izražavanje potvrde i negiranje
8. Izražavanje dopadanja i nedopadanja
9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
10. Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
11. Davanje i traženje informacija i obaveštenja
12. Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
13. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
14. Izražavanje pripadanja i posedovanja
15. Skretanje pažnje
16. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
17. Traženje i davanje dozvole
18. Iskazivanje čestitki
19. Iskazivanje preporuke
20. Izražavanje hitnosti i obaveznosti
21. Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

 

 

 

 

 

 

 

Komunikativna nastava stranih jezika podrazumeva poimanje jezika kao sredstva komunikacije; insistira na upotrebi ciljnog jezika u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike; pretpostavlja primenu tzv. Teacher talk, odn. prilagođavanje govorne delatnosti nastavnika interesovanjima i znanjima učenika; insistira na komunikativnom aspektu upotrebe jezika, odn. na značenju jezičke poruke, a ne toliko na gramatičnoj preciznosti iskaza; pretpostavlja da se znanja učenika mere precizno definisanim relativnim, a ne toliko apsolutnim kriterijumima tačnosti.

Jedan od ključnih elemenata komunikativne nastave je i socijalna interakcija kroz rad u učionici. Ona se bazira na grupnom ili individualnom rešavanju problema, potrazi za informacijama i manje ili više kompleksnim zadacima. U tim zadacima uvek su jasno određeni kontekst, procedura i cilj, čime se unapređuje kvantitet jezičkog materijala koji je neophodan uslov za bilo koje učenje jezika.
Takozvana komunikativno interaktivna paradigma u nastavi stranih jezika, između ostalog, uključuje i sledeće komponente:
• usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu
• poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i ažurirane liste zadataka i aktivnosti
• nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja
• učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu
• udžbenici su samo jedan od resursa; osim njih preporučuje se i primena drugih izvora informacija i didaktičkih materijala, pogotovu kad je reč o stručnim temama
• učionica postaje prostor koji je moguće restrukturirati iz dana u dan

 

Važan cilj u učenju stranog jezika u srednjim stručnim školama je ovladavanje jezikom struke, i to u onolikoj meri koja je neophodna da se jezik koristi radi informisanosti i osposobljenosti za jednostavnu komunikaciju u usmenom i pisanom obliku na stranom jeziku. Taj segment nastave stranog jezika koji se progresivno uvećava od 20 do 50% tokom četvorogodišnjeg obrazovanja mora da bude jasno definisan i u skladu sa ishodima vezanim za kvalifikacije struke.
Neophodno je da stručna tematika koja se obrađuje na stranom jeziku prati ishode pojedinih stručnih predmeta i bude u korelaciji sa njima. Realizacija nastave jezika struke se mnogo više ogleda u razvijanju receptivnih veština nego produktivnih jer je svrha učenja stranog jezika, u prvoj liniji, usmerena na to da se učenici osposobe da prate određenu stručnu literaturu u cilju informisanja, praćenja inovacija i dostignuća u oblasti struke, usavršavanja i napredovanja.
Stoga je spektar tekstova koji se preporučuju veliki: šematski prikazi, uputstva o primeni aparata, instrumenata ili pak materijala, hemikalija, recepti, deklaracije, kraći stručni tekstovi čiji je sadržaj relevantan za tematske sadržaje stručnih predmeta, izveštaji, katalozi, programi sajamskih aktivnosti i sl. Veoma je bitno u radu sa takvim tekstovima odrediti dobru didaktičku podršku. Dobro osmišljeni nalozi upućuju na to da određene tekstove, u zavisnosti od težine i važnosti informacija koje oni nose, treba razumeti globalno, selektivno ili pak detaljno. Produktivne veštine treba ograničiti na strogo funkcionalnu primenu realnu za zahteve struke. To podrazumeva pisanje kratkih poruka, mejlova u okviru poslovne komunikacije (porudžbenice, reklamacije, zahtevi, molbe) i vođenje usmene komunikacije koja omogućava sporazumevanje na osnovnom nivou bilo u direktnom kontaktu sa sagovornikom ili u telefonskom razgovoru.

Predviđen je po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu.

 

ČITANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje pročitanih tekstova

 

• čita i razume različite vrste kratkih i prilagođenih tekstova (jednostavnija lična / poslovna pisma, pozivnice, termini, prospekti, uputstva, oglasi) prepoznajući osnovna značenja i relevantne detalje
• otkriva značenje nepoznatih reči na osnovu konteksta i /ili pomoću rečnika
• uoči predvidljive informacije (kad, gde, ko, koliko, zašto) u svakodnevnim tekstovima (reklame, oglasi, jelovnici, prospekti) kao i jednostavnijim stručnim tekstovima (formulari, šeme, izveštaji)

GOVOR

Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

• opisuje situacije, priča o doga đajima i argumentuje stavove koristeći jednostavne izraze i rečenice
• vodi jednostavne razgovore (telefonira), daje informacije i uputstva, ugovara termine
• reaguje učtivo na pitanja, zahteve, pozive, izvinjenja sagovornika

PISANJE

• sastavlja kraći tekst (mejl, pismo) u određene lične i poslovne svrhe (obaveštenje, ugovaranje, pomeranje termina)

• piše kraći tekst o firmi, poslovanju i personalu
• piše izveštaj na osnovu beleški

INTERAKCIJA

Osposobljavanje učenika za učešće u dijalogu na stranom jeziku i razmenu kraćih pisanih poruka

• komunicira u svakodnevnim situacijama i razmenjuje informacije, bliske njegovim interesovanjima (pismeno i usmeno)

MEDIJACIJA

Osposobljavanje učenika da prevodi, sažima i prepričava sadržaj kraćih usmenih i pisanih tekstova

• prevodi usmeno ili pismeno kratke poruke u skladu sa potrebama komunikacije

MEDIJSKA PISMENOST

Osposobljavanje učenika da koriste medije kao izvore informacija i razvijaju kritičko mišljenje u vezi sa njima

 

• argumentuje svoj stav o medijskom tekstu smisleno i svrsishodno koristi izvore informacija koje su relevantne za struku i obavljanja posla

 

 

FIZIČKO VASPITANJE

 

CILJ PREDMETA

Opšti cilj predmeta:

Cilj fizičkog vaspitanja je da se raznovrsnim i sistematskim motoričkim aktivnostima, u povezanosti sa ostalim vaspitno - obrazovnim područjima, doprinese integralnom razvoju ličnosti učenika (kognitivnom, afektivnom, motoričkom), razvoju motoričkih sposobnosti, sticanju, usavršavanju i primeni motoričkih umenja, navika i neophodnih teorijskih znanja u svakodnevnim i specifičnim uslovima života i rada.

Posebni ciljevi predmeta:

1. Podsticanje rasta i razvoja i uticanje na pravilno držanje tela (prevencija posturalnih poremećaja);
2. Razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti i teorijskih znanja neophodnih samostalni rad na njima;
3. Sticanje motoričkih umenja (veština) i teorijskih znanja neophodnih za njihovo usvajanje;
4. Proširenje i produbljavanje interesovanja koje su učenici stekli u osnovnoj školi i potpunije sagledavanje sportske grane, za koju pokazuju poseban interes;
5. Usvajanje znanja radi razumevanja značaja i suštine fizičkog vaspitanja definisanih opštim ciljem ovog predmeta (vaspitno-obrazovnog područja);
6. Motivacija učenika za bavljenje fizičkim aktivnostima i formiranje pozitivnih psiho-socijalnih obrazaca ponašanja;
7. Osposobljavanje učenika da stečena umenja, znanja i navike koriste u svakodnevnim uslovima života i rada.

Prvi razred

 

Naziv predmeta:

Fizičko vaspitanje

Godišnji fond časova:

68

Razred:

prvi

 

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

• Zdravstvena kultura i fizička aktivnost, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;

• Unapređivanje i očuvanje zdravlja;
• Uticaj na pravilno držanje tela (prevencija posturalnih poremećaja);

• Prepozna veze između fizičke aktivnosti i zdravlja;
• Objasni karakteristike položaja tela, pokreta i kretanja u profesiji za koju se školuje i uoči one, koje mogu imati negativan uticaj na njegov rast, razvoj;
• Odabere i izvede vežbe oblikovanja i vežbe iz korektivne gimnastike, koje će preventivno uticati na moguće negativne uticaje usled rada u odabranoj profesiji;

• Vežbe oblikovanja (jačanja, labavljenje i rastezanje);
• Vežbe iz korektivne gimnastike;
• Provera stanja motoričkih i funkcionalnih sposobnosti;

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja;
• Tokom realizacije časova fizičkog vaspitanja davati informacije o tome koje vežbe pozitivno utiču na status njihovog organizma, s obzirom na karakteristike njihove profesije, a koje negativno utiču na zdravlje;
• Učenici koji pohađaju trogodišnje stručne škole daleko su više opterećeni u redovnom obrazovanju praktičnom i teorijskom nastavom od ostalih učenika;
• Zbog toga je fizičko vaspitanje, u ovim školama, značajno za aktivan oporavak učenika, kompenzaciju i relaksaciju s obzirom na njihova česta statička i jednostrana opterećenja. Teorijska znanja iz oblasti fizičkih aktivnosti su od velikog značaja za ukupnim bavljenjem fizičkim vežbama.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
teorijska nastava (4 časa)
merenje i testiranje (8 časova)
praktična nastava (56 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli prilikom realizacije;
Nastava se izvodi frontalno i po grupama, u zavisnosti od karaktera metodske jedinice koja se realizuje. Ukoliko je potrebno, naročito za vežbe iz korektivne gimnastike, pristup je individualan.

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili u sali, istovremeno sa praktičnom nastavom;
• Praktična nastava realizuje se na sportskom vežbalištu (sala, sportski otvoreni tereni, bazen, klizalište, skijalište).

Preporuke za realizaciju nastave
• Nastava se realizuje u ciklusima koji traju približno 10-12 časova (uzastopnih). Nastavniku fizičkog vaspitanja je ostavljeno da, zavisno od potreba, precizira trajanje svakog ciklusa, kao i redosled njihovog sadržaja.
Sadržaj ciklusa je:
- za proveru nivoa znanja na kraju školske godine - jedan;
- za atletiku - jedan;
- za gimnastiku: vežbe na spravama i tlu - jedan
- za sport po izboru učenika - dva;
- za povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom - jedan.
Način ostvarivanja programa
• Sadržaji programa usmereni su na:razvijanje fizičkih sposobnosti; sportsko-tehničko obrazovanje; povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom;
• Godišnji plan, program i raspored kroseva, takmičenja, zimovanja i drugih oblika rada utvrđuje se na početku školske godine na nastavničkom veću, na predlog stručnog veća nastavnika fizičkog vaspitanja;
• Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja, samostalno, određuje redosled obrade pojedinih sadržaja programa i ciklusa;
• Časovi u toku nedelje treba da budu raspoređeni u jednakim intervalima, ne mogu se održavati kao blok časovi. Nastava se ne može održavati istovremeno sa dva odeljenja ni na sportskom terenu ni u fiskulturnoj sali;
• U svim razredima nastava fizičkog vaspitanja se realizuje odvojeno za učenike i odvojeno za učenice, a samo u školama koje imaju po dva paralelna objekta za fizičko vaspitanje dozvoljena je istovremena realizacija časa;

Praćenje, vrednovanje i ocenjivanje
Praćenje napretka učenika u fizičkom vaspitanju se obavlja sukcesivno u toku čitave školske godine, na osnovu metodologije praćenja, merenja i vrednovanja efekata u fizičkom vaspitanju - standardi za ocenjivanje fizičkih sposobnosti učenika i postignuća u sportskim igrama
Minimalni obrazovni zahtevi
Atletika: trčanje na 100 m za učenike i učenice, trčanje na 800 m za učenike i 500 m za učenice, skok udalj, uvis, bacanje kugle - na rezultat.
Vežbe na spravama i tlu:
Za učenike:
nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice
: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.
Okvirni broj časova po temama
• Testiranje i provera savladanosti standarda iz osnovne škole (6 časova);
• Teorijskih časova (2 u prvom i 2 u drugom polugodištu);
• Atletika (11 časova)
• Gimnastika: vežbe na spravama i tlu (11 časova);
• Sportska igra: po izboru škole (12 časova);
• Fizička aktivnost, odnosno sportska aktivnost: u skladu sa mogućnostima škole a po izboru učenika (10 časova).
• Plivanje (10 časova);
• Provera znanja i veština (4 časa).

POSEBNE AKTIVNOSTI
- Iz fonda radnih dana i za izvođenje redovne nastave škola u toku školske godine organizuje:
- Dva celodnevna izleta sa pešačenje

- I razred do 12km (ukupno u oba pravca);
- II razred do 14 km (ukupno u oba pravca);
- III razred do 16 km(ukupno u oba pravca);
- Dva krosa: jesenji i prolećni
- Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja utvrđuje program i sadržaj izleta, i dužinu staze za kroseve, prema uzrastu učenika.
- Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja, kao jedinstveni deo procesa nastave fizičkog vaspitanja.
sportska takmičenja organizuju se u okviru radne subote i u drugo vreme koje odredi škola. Međuškolska sportska takmičenja organizuju se u okviru kalendara koje odredi Savez za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije koje je ujedno i organizator ovih takmičenja.

• Razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti čoveka, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;

• Razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti i teorijskih znanja neophodnih za samostalni rad na njima;

• Imenuje motoričke sposobnosti koje treba razvijati, kao i osnovna sredstva i metode za njihov razvoj;
• Primeni adekvatna sredstva (izvodi vežbe) za razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti iz: vežbi oblikovanja, atletike, gimnastike, plivanja i sportskih igara za razvoj: snage, brzine, izdržljivosti, gipkosti, spretnosti i okretnosti;

• Vežbe snage bez i sa malim tegovima (do 4 kg.);
• Trčanje na 60 m i 100 m;
• Trčanje na 800 m učenice i 1000 m učenici;
• Vežbe rastezanja (broj ponavljanja i izdržaj u krajnjem položaju),
• Poligoni spretnosti i okretnosti i sportske igre;
• Aerobik;

• Usvajanje znanja, umenja i veština iz sportskih grana i disciplina kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;

• Atletika;

• Sportska gimnastika:
(Vežbe na spravama i tlu);

• Sportska igra (po izboru);

• Fizička, odnosno sportska aktivnost: u skladu sa mogućnostima škole.

• Sticanje motoričkih umenja (veština) i teorijskih znanja neophodnih za za njihovo usvajanje;
• Motivacija učenika za bavljenjem fizičkim aktivnostima;
• Formiranje pozitivnog psihosocijalnih obrazaca ponašanja;
• Primena stečenih umenja, znanja i navika u svakodnevnim uslovima života i rada;
• Estetsko izražavanje pokretom i doživljavanje estetskih vrednosti pokreta i kretanja;
• Usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika;
• Povezivanje motoričkih zadataka u celine;
• Uvođenje učenika u organizovani sistem priprema za školska takmičenja, igre, susrete i manifestacije;
• Razvijanje elemenata ritma u prepoznavanju celina: rad-odmor; naprezanje-relaksacija; ubrzanje-usporavanje;
• Izbor sportskih grana, sportsko-rekreativnih ili drugih kretnih aktivnosti kao trajnog opredeljenja za njihovo svakodnevno upražnjavanje;

• Kratko opiše osnovne karakteristike i pravila atletike, gimnastike i sportske grane - disciplina koje se uče;
• Demonstrira tehniku disciplina iz atletike i gimnastike (vežbi na spravama i tlu) koje - poseduje veštinu, tehniku i taktiku sportske igre kao i vežbe iz ostalih programom predviđenih sadržaja
• Detaljnije opiše pravila sportske grane za koju pokazuje poseban interes - za koju škola ima uslove;
• Objasni zbog kojih je karakteristika fizičkog vaspitanja važno, da aktivno učestvuje u procesu nastave i da samostalno sprovodi određen program fizičke i sportske aktivnosti;
• Želi da se bavi fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima, pošto sagledava (detektuje) pozitivne karakteristike fizičke i sportske aktivnosti - njihove pozitivne uticaje na zdravlje, druženje i dobro raspoloženje;
• Sagleda negativne uticaje savremenog načina života (pušenje, droga, nasilje, delikventno ponašanje) i bude svestan da je fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima moguće preduprediti negativne uticaje;
• Komunicira putem fizičkih odnosno sportskih aktivnosti sa svojim drugovima i uživa u druženju i kontaktima;
• Dovodi u vezu svakodnevni život i sposobnost za učenje i praktičan rad sa fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima i pravilnom ishranom;
• samostalno bira fizičku, odnosno sportsku aktivnost i izvodi je u okruženju u kome živi;
• Objasni da pokret i kretanje, bez obzira na to kojoj vrsti fizičke, odnosno sportske aktivnosti pripada, ima svoju estetsku komponentu (lepota izvođenja, lepota doživljaja);
• Uživa u izvođenju pokreta i kretanja;
• Navodi osnovne olimpijske principe i primenjuje ih na školskim sportskim takmičenjima i u slobodnom vremenu;
• Prepozna netolerantno ponašanje svojih drugova i reaguje na njega, širi duh prijateljstva, bude istrajan je u svojim aktivnostima.
• Se pravilno odnosi prema okruženju u kome vežba, rekreira se i bavi se sportom, što prenosi u svakodnevni život;
• Učestvuje na školskom takmičenju i u sistemu školskih sportskih takmičenja.

ATLETIKA
U svim atletskim disciplinama treba raditi na razvijanju osnovnih motoričkih osobina za datu disciplinu;

Trčanja:
Usavršavanje tehnike trčanja na kratke i srednje staze:
- 100 m učenici i učenice;
- 800 m učenici i učenice;
- štafeta 4 x 100 m učenici i učenice

Vežbanje tehnike trčanja na srednjim stazama umerenim intezitetom i različitim tempom u trajanju od 5 do 10 min.
Kros: jesenji i prolećni
- 800 m učenice,
- 1000 m učenici.
Skokovi:
Skok udalj tehnikom uvinuća
Skok uvis leđnom
Bacanja:
Bacanje kugle, jedna od racionalnih tehnika (učenice 4 kg, učenici 5 kg).
Sprovesti takmičenja u odeljenju, na rezultat, u svim realizovanim atletskim disciplinama.

SPORTSKA GIMNASTIKA: VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU
Napomene:
- Nastavnik formira grupe na osnovu umenja (veština) učenika stečenih posle osnovne škole: osnovni, srednji i napredni nivo
- Nastavnik olakšava, odnosno otežava program na osnovu motoričkih sposobnosti i prethodno stečenih umenja učenika.

1. Vežbe na tlu
Za učenike i učenice:
- vaga pretklonom i zanoženjem i spojeno, odrazom jedne noge kolut napred;
- stav na šakama, izdržaj, kolut napred;
- dva povezana premeta strance udesno i ulevo;
- za napredni nivo premet strance sa okretom za 180o i doskokom na obe noge ("rondat")
2. Preskok
Za učenike konj u širinu visine 120 cm; za učenice 110 cm:
- zgrčka;
- raznoška
- za napredni nivo: sklonka
3. Krugovi
Za učenike /dohvatni krugovi/:
- iz mirnog visa vučenjem vis uzneto, spust u vis stražnji, izdržaj, vučenjem vis uzneto, spust u vis prednji.
Za učenice /dohvatni krugovi/:
- uz pomoć sunožnim odskokom naskok u zgib, njih u zgibu /uz pomoć/; spust u vis stojeći
4. Razboj
Za učenike /
paralelni razboj/:
-
iz njiha u uporu, prednjihom saskok sa okretom za 180° (okret prema pritci);
-
njih u uporu, u zanjihu sklek, prednjihom upor, zanjih u uporu, u prednjihu sklek
Za učenice /dvovisinski razboj ili jedna pritka vratila/:
naskok u upor na n/p, premah jednom nogom do upora jašućeg, prehvat u pothvat upornom rukom (do prednožne) i spojeno odnoženjem zanožne premah i saskok sa okretom za 90° (odnoška), završiti bokom prema pritci.
5. Vratilo
Za učenik
e /dohvatno vratilo/:
- sunožnim odrivom uzmak; kovrtljaj nazad u uporu prednjem; saskok zamahom u zanoženje (zanjihom).
6. Greda
Za učenice
/visoka greda/:
- zaletom i sunožnim odskokom naskok u upor, premah odnožno desnom; okret za 90°, uporom rukama ispred tela prednos raznožno; osloncem nogu iza tela (napredniji nivo: zamahom u zanoženje) do upora čučećeg; usprav, usprav, hodanje u usponu sa dokoracima, vaga pretklonom, usklon, saskok pruženim telom (čeono ili bočno u odnosu na spravu)
7. Konj sa hvataljkama
Za učenike:
- premah odnožno desnom napred zamah ulevo, zamah udesno, zamah ulevo i spojeno premah levom napred; premah desnom nazad, zamah ulevo, zamah udesno i spojeno odnoženjem desne, saskok sa okretom za 90o ulevo do stava na tlu, levi bok prema konju.

Školsko takmičenje (odeljenje, škola): aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja bira sprave na kojima će se učenici takmičiti.
Za naprednije učenike: sastavi iz sistema školskih sportskih takmičenja i učešće na višim nivoima školskih takmičenja.
Minimalni obrazovni zahtevi:
Za učenike: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

SPORTSKA IGRA (po izboru)

• Ponavljanje i učvršćivanje ranije obučavanih elemenata igre;
• Dalje proširivanje i produbljavanje tehničko-taktičke pripremljenosti učenika u skladu sa izbornim programom za datu igru. Na osnovu prethodnih umenja u tehnici i taktici nastavnik planira konkretne sadržaje iz sportske igre;
• Aktiv nastavnika, prema programu koji sam donosi (iz programa trećeg razreda (program po izboru učenika) u skladu sa mogućnostima škole, organizuje nastavu za koju učenici pokažu posebno interesovanje;
• Preporuka: ukoliko je moguće, organizovati nastavu plivanja (posebno obuku za neplivače).

 

Drugi razred

 

Naziv predmeta:

Fizičko vaspitanje

Godišnji fond časova:

64

Razred:

drugi

 

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

• Zdravstvena kultura i fizička aktivnost, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;

• Unapređivanje i očuvanje zdravlja;
• Uticaj na pravilno držanje tela (prevencija posturalnih poremećaja);

• Prepozna veze između fizičke aktivnosti i zdravlja;
• Objasni karakteristike položaja tela, pokreta i kretanja u profesiji za koju se školuje i uoči one, koje mogu imati negativan uticaj na njegov rast, razvoj;
• Odabere i izvede vežbe oblikovanja i vežbe iz korektivne gimnastike, koje će preventivno uticati na moguće negativne uticaje usled rada u odabranoj profesiji;

• Vežbe oblikovanja (jačanja, labavljenje i rastezanje);
• Vežbe iz korektivne gimnastike;
• Provera stanja motoričkih i funkcionalnih sposobnosti;

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja;
• Tokom realizacije časova fizičkog vaspitanja davati informacije o tome koje vežbe pozitivno utiču na status njihovog organizma, s obzirom na karakteristike njihove profesije, a koje negativno utiču na zdravlje;
• Učenici koji pohađaju trogodišnje stručne škole daleko su više opterećeni u redovnom obrazovanju praktičnom i teorijskom nastavom od ostalih učenika
• Zbog toga je fizičko vaspitanje, u ovim školama, značajno za aktivan oporavak učenika, kompenzaciju i relaksaciju s obzirom na njihova česta statička i jednostrana opterećenja. Teorijska znanja iz oblasti fizičkih aktivnosti su od velikog značaja za ukupnim bavljenjem fizičkim vežbama.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
teorijska nastava (4 časa)
merenje i testiranje (6 časova)
praktična nastava (56 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli prilikom realizacije;
Nastava se izvodi frontalno i po grupama, u zavisnosti od karaktera metodske jedinice koja se realizuje. Ukoliko je potrebno, naročito za vežbe iz korektivne gimnastike, pristup je individualan.

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili u sali, istovremeno sa praktičnom nastavom;
• Praktična nastava realizuje se na sportskom vežbalištu (sala, sportski otvoreni tereni, bazen, klizalište, skijalište).

Preporuke za realizaciju nastave
• Nastava se realizuje u ciklusima koji traju približno 10-12 časova (uzastopnih). Nastavniku fizičkog vaspitanja je ostavljeno da, zavisno od potreba, precizira trajanje svakog ciklusa, kao i redosled njihovog sadržaja.

Sadržaj ciklusa je:
- za proveru nivoa znanja na kraju školske godine - jedan;
- za atletiku - jedan;
- za gimnastiku: vežbe na spravama i tlu - jedan
- za sport po izboru učenika - dva;
- za povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom - jedan.

Način ostvarivanja programa
Sadržaji programa usmereni su na:razvijanje fizičkih sposobnosti; sportsko-tehničko obrazovanje; povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom.
Godišnji plan, program i raspored kroseva, takmičenja, zimovanja i drugih oblika rada utvrđuje se na početku školske godine na nastavničkom veću, na predlog stručnog veća nastavnika fizičkog vaspitanja.
Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja, samostalno, određuje redosled obrade pojedinih sadržaja programa i ciklusa.
Časovi u toku nedelje treba da budu raspoređeni u jednakim intervalima, ne mogu se održavati kao blok časovi. Nastava se ne može održavati istovremeno sa dva odeljenja ni na sportskom terenu ni u fiskulturnoj sali.
U svim razredima nastava fizičkog vaspitanja se realizuje odvojeno za učenike i odvojeno za učenice, a samo u školama koje imaju po dva paralelna objekta za fizičko vaspitanje dozvoljena je istovremena realizacija časa

Praćenje, vrednovanje i ocenjivanje
Praćenje napretka učenika u fizičkom vaspitanju se obavlja sukcesivno u toku čitave školske godine, na osnovu metodologije praćenja, merenja i vrednovanja efekata u fizičkom vaspitanju - standardi za ocenjivanje fizičkih sposobnosti učenika i postignuća u sportskim igrama

Minimalni obrazovni zahtevi
Atletika: trčanje na 100 m za učenike i učenice, trčanje na 800 m za učenike i 500 m za učenice, skok udalj, uvis, bacanje kugle - na rezultat.
Vežbe na spravama i tlu:
Za učenike:
nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

Okvirni broj časova po temama
• Testiranje i provera savladanosti standarda iz osnovne škole (5 časova)
• Teorijskih časova (2 u prvom i 2 u drugom polugodištu).
• Atletika (11 časova)
• Gimnastika: vežbe na spravama i tlu (11 časova)
• Sportska igra: po izboru škole (11 časova).
• Fizička aktivnost, odnosno sportska aktivnost: u skladu sa mogućnostima škole a po izboru učenika (9 časova).
• Plivanje (9 časova).
• Provera znanja i veština (4 časa).

POSEBNE AKTIVNOSTI
- Iz fonda radnih dana i za izvođenje redovne nastave škola u toku školske godine organizuje:
- Dva celodnevna izleta sa pešačenjem

- I razred do 12km (ukupno u oba pravca);
- II razred do 14 km (ukupno u oba pravca);
- III razred do 16 km(ukupno u oba pravca);

- Dva krosa: jesenji i prolećni
- Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja utvrđuje program i sadržaj izleta, i dužinu staze za kroseve, prema uzrastu učenika.

Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja, kao jedinstveni deo procesa nastave fizičkog vaspitanja.
sportska takmičenja organizuju se u okviru radne subote i u drugo vreme koje odredi škola. Međuškolska sportska takmičenja organizuju se u okviru kalendara koje odredi Savez za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije koje je ujedno i organizator ovih takmičenja.

• Razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti čoveka, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;

• Razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti i teorijskih znanja neophodnih za samostalni rad na njima;

• Imenuje motoričke sposobnosti koje treba razvijati, kao i osnovna sredstva i metode za njihov razvoj;
• Primeni adekvatna sredstva (izvodi vežbe) za razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti iz: vežbi oblikovanja, atletike, gimnastike, plivanja i sportskih igara za razvoj: snage, brzine, izdržljivosti, gipkosti, spretnosti i okretnosti;

• Vežbe snage bez i sa malim tegovima (do 4 kg.);
• Trčanje na 60 m i 100 m;
• Trčanje na 800 m učenice i 1000 m učenici;
• Vežbe rastezanja (broj ponavljanja i izdržaj u krajnjem položaju),
• Poligoni spretnosti i okretnosti i sportske igre;
• Aerobik;

• Usvajanje znanja, umenja i veština iz sportskih grana i disciplina kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;

• Atletika;

• Sportska gimnastika: (Vežbe na spravama i tlu);

• Sportska igra (po izboru);

• Fizička, odnosno sportska aktivnost: u skladu sa mogućnostima škole.

• Sticanje motoričkih umenja (veština) i teorijskih znanja neophodnih za za njihovo usvajanje;
• Motivacija učenika za bavljenjem fizičkim aktivnostima;
• Formiranje pozitivnog psihosocijalnih obrazaca ponašanja;
• Primena stečenih umenja, znanja i navika u svakodnevnim uslovima života i rada;
• Estetsko izražavanje pokretom i doživljavanje estetskih vrednosti pokreta i kretanja;
• Usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika;
• Povezivanje motoričkih zadataka u celine;
• Uvođenje učenika u organizovani sistem priprema za školska takmičenja, igre, susrete i manifestacije;
• Razvijanje elemenata ritma u prepoznavanju celina: rad-odmor; naprezanje-relaksacija; ubrzanje-usporavanje;
• Izbor sportskih grana, sportsko-rekreativnih ili drugih kretnih aktivnosti kao trajnog opredeljenja za njihovo svakodnevno upražnjavanje.

• Kratko opisati osnovne karakteristike i pravila sportske grane atletike, gimnastike i sportske grane - disciplina koje se uče;
• Demonstrirati - vežbe i tehnike atletskih disciplina i vežbi na spravama i tlu koje se uče (posedovati veštinu)
• Detaljnije opisati pravila sportske grane za koju pokazuje poseban interes, za koju škola ima uslove;
• Objasniti zbog kojih je karakteristika fizičkog vaspitanja važno da aktivno učestvuje u procesu nastave i da samostalno sprovodi određen program fizičke i sportske aktivnosti;
• Učenici će želeti da se bavi fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima pošto će sagledati (detektovati) pozitivne karakteristike fizičke i sportske aktivnosti i njihove pozitivne uticaje na zdravlje, druženje i dobro raspoloženje;
• Sagledati negativne uticaje savremenog načina života (pušenje, droga, nasilje, delikventno ponašanje) i svestan je da fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima moguće je preduprediti negativne uticaje
• Putem fizičkih odnosno sportskih aktivnosti komunicirati sa svojim drugovima i uživati u druženju i kontaktima;
• Dovesti u vezu svakodnevni život i sposobnost za učenje i praktičan rad sa fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima i pravilnom ishranom;
• Objasniti da pokret i kretanje, bez obzira na to kojoj vrsti fizičke, odnosno sportske aktivnosti pripadaju, imaju svoju estetsku komponentu(lepota izvođenja, lepota doživljaja);
• Učenik uživa u izvođenju pokreta i kretanja;
• Učenik navodi osnovne olimpijske principe i primenjuje ih na školskim sportskim takmičenjima i u slobodnom vremenu;
• Prepoznaje netolerantno ponašanje svojih drugova i reaguje na njega, širi duh prijateljstva, istrajan je u svojim aktivnostima.
• Ima pravilan odnos prema okruženju u kojem vežba, rekreira se i bavi se sportom.

ATLETIKA
U svim atletskim disciplinama treba raditi na razvijanju osnovnih motoričkih osobina za datu disciplinu;

Trčanja:
Usavršavanje tehnike trčanja na kratke i srednje staze:
- 100 m učenici i učenice;
- 800 m učenici i učenice
- štafeta 4 x 100 m učenici i učenice

Vežbanje tehnike trčanja na srednjim stazama umerenim intezitetom i različitim tempom u trajanju od 5 do 10 min.
Kros: jesenji i prolećni
- 800 m učenice,
- 1000 m učenici.
Skokovi:
Skok udalj koračnom tehnikom.
Skok uvis leđnom tehnika.
Bacanja:
Bacanje kugle, jedna od racionalnih tehnika (učenice 4 kg, učenici 5 kg).
Sprovesti takmičenja u odeljenju, na rezultat, u svim realizovanim atletskim disciplinama.

SPORTSKA GIMNASTIKA:
VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU
Napomena:
-
Nastavnik olakšava, odnosno otežava program na osnovu motoričkih sposobnosti i prethodno stečenih umenja učenika.
1. Vežbe na tlu
Za učenike i učenice:
- iz upora za rukama, zibom, provlak zgrčeno napred do upora pred rukama (opruženo);
- kolut napred i spojeno uspravom do vage pretklonom i zanoženjem, izdržaj
- premet strance uporom u "bolju" stranu i spojeno, premet strance u "slabiju" stranu
- za napredni nivo premet napred uporom
2. Preskok
Za učenike konj u širinu visine 120 cm; za učenice 110 cm:
- zgrčka;
- raznoška
- za napredni nivo: sklonka i preskoci sa zanoženjem
3. Krugovi
Za učenike /doskočni krugovi/:
- njih, zanjihom saskok, uz pomoć.
4. Razboj
Za učenike /paralelni razboj/:
- iz upora sedećeg raznožno pred rukama, prehvatom napred i dizanjem sklonjeno stav na ramenima, spust nazad u upor sedeći raznožno, prehvat rukama iza butina, snožiti i zanjihom saskok.
Za učenice /dvovisinski razboj, jedna pritka, vratilo/:
- vis na v/p licem prema n/p: klim, premah zgrčeno jednom nogom do visa ležećeg na n/p, prehvat (može raznoručno) na n/p do upora jašućeg; premah odnožno prednožnom (unazad) do upora prednjeg; zamahom unazad (zanjihom) saskok pruženim telom;
- jedna pritka: naskok u upr prednji, premah odnožno jednom nogom do upora jašućeg; premah odnožno zanožnom do upora stražnjeg; saskok sasedom (zamahom nogama unapred).
5. Vratilo
Za učenik
e /doskočno vratilo/
- iz mirnog visa uzmak do upora, zamahom nogama unazad (zanjihom) saskok uvito
6. Greda
Za učenice
/visoka greda/:
- zaletom i sunožnim odskokom naskok u upor čučeći; okret za 90° usprav u uspon, okret za 180°, lagano trčanje na prstima, skok sa promenom nogu, koraci u usponu do kraja grede; saskok zgrčeno (bočno u odnosu na gredu).
7. Konj sa hvataljkama
Za učenike:
- iz upora pred rukama, kolo zanožno levom, kolo zanožno desnom.
Školsko takmičenje (odeljenje, škola):
aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja bira sprave na kojima će se učenici takmičiti.
Za naprednije učenike: sastavi iz sistema školskih sportskih takmičenja i učešće na višim nivoima školskih takmičenja.

Minimalni obrazovni zahtevi:
Za učenike:
nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

SPORTSKA IGRA (po izboru)
Da li treba reći da se igra razlikuje od one u prvom razredu?
-
Ponavljanje i učvršćivanje ranije obučavanih elemenata igre.
-
Dalje proširivanje i produbljavanje tehničko-taktičke pripremljenosti učenika u skladu sa izbornim programom za datu igru. Na osnovu prethodnih umenja u tehnici i taktici nastavnik planira konkretne sadržaje iz sportske igre.

Aktiv nastavnika, prema programu koji sam donosi (iz programa trećeg razreda (program po izboru učenika) u skladu sa mogućnostima škole, organizuje nastavu za koju učenici pokažu posebno interesovanje

 

Treći razred

 

Naziv predmeta:

Fizičko vaspitanje

Godišnji fond časova:

60

Razred:

treći

 

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

• Zdravstvena kultura i fizička aktivnost, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;

• Unapređivanje i očuvanje zdravlja;
• Uticaj na pravilno držanje tela (prevencija posturalnih poremećaja);

• Prepozna veze između fizičke aktivnosti i zdravlja;
• Objasni karakteristike položaja tela, pokreta i kretanja u profesiji za koju se školuje i uoči one, koje mogu imati negativan uticaj na njegov rast, razvoj;
• Odabere i izvede vežbe oblikovanja i vežbe iz korektivne gimnastike, koje će preventivno uticati na moguće negativne uticaje usled rada u odabranoj profesiji;

• Vežbe oblikovanja (jačanja, labavljenje i rastezanje);
• Vežbe iz korektivne gimnastike;
• Provera stanja motoričkih i funkcionalnih sposobnosti;

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja;
• Tokom realizacije časova fizičkog vaspitanja davati informacije o tome koje vežbe pozitivno utiču na status njihovog organizma, s obzirom na karakteristike njihove profesije, a koje negativno utiču na zdravlje;
• Učenici koji pohađaju trogodišnje stručne škole daleko su više opterećeni u redovnom obrazovanju praktičnom i teorijskom nastavom od ostalih učenika;
• Zbog toga je fizičko vaspitanje, u ovim školama, značajno za aktivan oporavak učenika, kompenzaciju i relaksaciju s obzirom na njihova česta statička i jednostrana opterećenja. Teorijska znanja iz oblasti fizičkih aktivnosti su od velikog značaja za ukupnim bavljenjem fizičkim vežbama.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
teorijska nastava (4 časa)
merenje i testiranje (4 časa)
praktična nastava (52 časa)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli prilikom realizacije;
Nastava se izvodi frontalno i po grupama, u zavisnosti od karaktera metodske jedinice koja se realizuje. Ukoliko je potrebno, naročito za vežbe iz korektivne gimnastike, pristup je individualan.

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili u sali, istovremeno sa praktičnom nastavom;
• Praktična nastava realizuje se na sportskom vežbalištu (sala, sportski otvoreni tereni, bazen, klizalište, skijalište).

Preporuke za realizaciju nastave
• Nastava se realizuje u ciklusima koji traju približno 10-12 časova (uzastopnih). Nastavniku fizičkog vaspitanja je ostavljeno da, zavisno od potreba, precizira trajanje svakog ciklusa, kao i redosled njihovog sadržaja.
Sadržaj ciklusa je:
- za proveru nivoa znanja na kraju školske godine - jedan;
- za atletiku - jedan;
- za gimnastiku: vežbe na spravama i tlu - jedan
- za sport po izboru učenika - dva;
- za povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom - jedan.

Način ostvarivanja programa
Sadržaji programa usmereni su na:razvijanje fizičkih sposobnosti; sportsko-tehničko obrazovanje; povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom.
Godišnji plan, program i raspored kroseva, takmičenja, zimovanja i drugih oblika rada utvrđuje se na početku školske godine na nastavničkom veću, na predlog stručnog veća nastavnika fizičkog vaspitanja.
Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja, samostalno, određuje redosled obrade pojedinih sadržaja programa i ciklusa.
Časovi u toku nedelje treba da budu raspoređeni u jednakim intervalima, ne mogu se održavati kao blok časovi. Nastava se ne može održavati istovremeno sa dva odeljenja ni na sportskom terenu ni u fiskulturnoj sali.
U svim razredima nastava fizičkog vaspitanja se realizuje odvojeno za učenike i odvojeno za učenice, a samo u školama koje imaju po dva paralelna objekta za fizičko vaspitanje dozvoljena je istovremena realizacija časa

Praćenje, vrednovanje i ocenjivanje
Praćenje napretka učenika u fizičkom vaspitanju se obavlja sukcesivno u toku čitave školske godine, na osnovu metodologije praćenja, merenja i vrednovanja efekata u fizičkom vaspitanju - standardi za ocenjivanje fizičkih sposobnosti učenika i postignuća u sportskim igrama

Okvirni broj časova po temama
• Testiranje i provera savladanosti standarda iz osnovne škole (5 časova)
• Teorijskih časova (2 u prvom i 2 u drugom polugodištu).
• Atletika (10 časova)
• Gimnastika: vežbe na spravama i tlu (10 časova).
• Sportska igra: po izboru škole (10 časova)
• Fizička aktivnost, odnosno sportska aktivnost: u skladu sa mogućnostima škole a po izboru učenika (8 časova).
• Plivanje (9 časova).
• Provera znanja i veština (4 časova).

Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja, kao jedinstveni deo procesa nastave fizičkog vaspitanja.
sportska takmičenja organizuju se u okviru radne subote i u drugo vreme koje odredi škola. Međuškolska sportska takmičenja organizuju se u okviru kalendara koje odredi Savez za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije koje je ujedno i organizator ovih takmičenja.

• Razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti čoveka, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;

• Razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti i teorijskih znanja neophodnih za samostalni rad na njima;

• Imenuje motoričke sposobnosti koje treba razvijati, kao i osnovna sredstva i metode za njihov razvoj;
• Primeni adekvatna sredstva (izvodi vežbe) za razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti iz: vežbi oblikovanja, atletike, gimnastike, plivanja i sportskih igara za razvoj: snage, brzine, izdržljivosti, gipkosti, spretnosti i okretnosti;

• Vežbe snage bez i sa malim tegovima (do 4 kg.);
• Trčanje na 60 m i 100 m;
• Trčanje na 800 m učenice i 1000 m učenici;
• Vežbe rastezanja (broj ponavljanja i izdržaj u krajnjem položaju),
• Poligoni spretnosti i okretnosti i sportske igre;
• Aerobik;

• Usvajanje znanja, umenja i veština iz sportskih grana i disciplina kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;

• Program po izboru učenika:

• Ritmička gimnastika i narodni plesovi;

• Sportska igra (po izboru);

• Rukomet;

• Fudbal;

• Košarka;

• Odbojka;

• Plivanje;

• Borilačke veštine;

• Klizanje, smučanje;

• Sticanje motoričkih umenja (veština) i teorijskih znanja neophodnih za za njihovo usvajanje;
• Motivacija učenika za bavljenjem fizičkim aktivnostima;
• Formiranje pozitivnog psihosocijalnih obrazaca ponašanja;
• Primena stečenih umenja, znanja i navika u svakodnevnim uslovima života i rada;
• Estetsko izražavanje pokretom i doživljavanje estetskih vrednosti pokreta i kretanja;
• Usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika;
• Povezivanje motoričkih zadataka u celine; ali bez stvaranja krutih motoričkih automatizama
• Uvođenje učenika u organizovani sistem priprema za školska takmičenja, igre, susrete i manifestacije;
• Razvijanje elemenata ritma sjedinjavanjem kinetičkih i energetskih elemenata u cjeline: u prepoznavanju celina: rad-odmor; naprezanje-relaksacija; ubrzanje-usporavanje;
• Izbor sportskih grana, sportsko-rekreativnih ili drugih kretnih aktivnosti kao trajnog opredeljenja za njihovo svakodnevno upražnjavanje;

• Kratko opiše osnovne karakteristike i pravila atletike, gimnastike i sportske grane - disciplina koje se uče;
• Demonstrira tehniku disciplina iz atletike i gimnastike (vežbi na spravama i tlu) koje - poseduje veštinu, tehniku i taktiku sportske igre kao i vežbe iz ostalih programom predviđenih sadržaja
• Detaljnije opiše pravila sportske grane za koju pokazuje poseban interes - za koju škola ima uslove;
• Objasni zbog kojih je karakteristika fizičkog vaspitanja važno, da aktivno učestvuje u procesu nastave i da samostalno sprovodi određen program fizičke i sportske aktivnosti;
• Želi da se bavi fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima, pošto sagledava (detektuje) pozitivne karakteristike fizičke i sportske aktivnosti - njihove pozitivne uticaje na zdravlje, druženje i dobro raspoloženje;
• Sagleda negativne uticaje savremenog načina života (pušenje, droga, nasilje, delikventno ponašanje) i bude svestan da je fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima moguće preduprediti negativne uticaje;
• Komunicira putem fizičkih odnosno sportskih aktivnosti sa svojim drugovima i uživa u druženju i kontaktima;
• Dovodi u vezu svakodnevni život i sposobnost za učenje i praktičan rad sa fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima i pravilnom ishranom;
• samostalno bira fizičku, odnosno sportsku aktivnost i izvodi je u okruženju u kome živi (da li si ovo namerno izbacio?).
• Objasni da pokret i kretanje, bez obzira na to kojoj vrsti fizičke, odnosno sportske aktivnosti pripada, ima svoju estetsku komponentu (lepota izvođenja, lepota doživljaja);
• Uživa u izvođenju pokreta i kretanja;
• Navodi osnovne olimpijske principe i primenjuje ih na školskim sportskim takmičenjima i u slobodnom vremenu;
• Prepozna netolerantno ponašanje svojih drugova i reaguje na njega, širi duh prijateljstva, bude istrajan je u svojim aktivnostima.
• Se pravilno odnosi prema okruženju u kome vežba, rekreira se i bavi se sportom, što prenosi u svakodnevni život
• Učestvuje na školskom takmičenju i u sistemu školskih sportskih takmičenja

PROGRAM PO IZBORU UČENIKA

RITMIČKA GIMNASTIKA I NARODNI PLESOVI
- Savladavanje osnovnih vežbi: dokorak,", menjajući korak galopom u svim pravcima, polkin korak, daleko visoki skok, "makazice;
- Sistematska obrada estetskog pokreta tela u mestu i u kretanju bez rekvizita i sa rekvizitima, koristeći pri tome različitu dinamiku, ritam i tempo,
- Primena savladane tehnike estetskog pokreta i kretanja u kratkim sastavima.
- Treba savladati najmanje pet narodnih plesova.
- Priprema za takmičenje i priredbe i učešće na njima.

SPORTSKA IGRA (po izboru)

- Ponavljanje i učvršćivanje ranije obučavanih elemenata igre.
- Dalje proširivanje i produbljavanje tehničko-taktičke pripremljenosti učenika u skladu sa izbornim programom za datu igru.

RUKOMET
- Uvežbavati osnovne tehničke elemente koji su predviđeni programskim sadržajima za osnovnu školu.
- Pokrivanje i otkrivanje igrača, oduzimanje lopte, ometanje protivnika. Opšti principi postavljanja igrača u odbrani i napadu. Napad sa jednim i dva igrača i napad protiv zonske odbrane. Zonska odbrana i napad "čovek na čoveka". Uigravanje kroz trenažni proces.
- Pravila igre.
- Učestvovanje na razrednim, školskim i međuškolskim takmičenjima.

FUDBAL
- Uvežbavati osnovne tehničke elemente koji su predviđeni programskim sadržajima za osnovnu školu.
- Pokrivanje i otkrivanje igrača, oduzimanje lopte i ometanje protivnika. Opšti principi postavljanja igrača u napadu i odbrani. Razne varijante napada i odbrane. Uigravanje kroz trenažni proces.
- Pravila malog fudbala.
- Učestvovanje na raznim školskim i međuškolskim takmičenjima.

KOŠARKA
- Uvežbavati osnovne tehničke elemente koji su predviđeni programskim sadržajima za osnovnu školu
- Tehnika košarke. Šutiranje na koš iz mesta i kretanja, šut sa jednom ili obema rukama, sa raznih odstojanja od koša. Postavljanje i kretanje igrača u napadu i odbrani. Odbrana "zonom" i "čovek na čoveka". Napad protiv ovih vrsta odbrana. Kontranapad u raznim varijantama i princip bloka.
- Pravila igre i suđenje.
- Učestvovanje na razrednim i školskim takmičenjima.

ODBOJKA
- Uvežbavati osnovne tehničke elemente koji su predviđeni programskim sadržajima za osnovnu školu
- Tehnika odbojke. Igra sa povučenim i isturenim centrom. Smečiranje i njegova blokada. Uigravanje kroz trenažni proces.
- Pravila igre i suđenja.
- Učestvovanje na odeljenskim, razrednim i međuškolskim takmičenjima.

PLIVANJE
- Upoznavanje i primena osnovnih sigurnosnih mera u plivanju;
- Usvajanje dve tehnike plivanja (po sklonostima i izboru učenika). Vežbanje radi postizanja boljih rezultata. Skok na startu i okreti.
- Učestvovanje na odeljenskim, razrednim i međuškolskim takmičenjima.

BORILAČKE VEŠTINE
- Izbor borilačke veštine koja se izučava na matičnim fakultetima sporta i fizičkog vaspitanja, i koja je u programu Školskih sportskih takmičenja. Nastavnik u skladu sa mogućnostima škole i interesovanjima učenika predlaže nastavni program.

KLIZANJE I SKIJANJE
- Programski zadaci iz klizanja i skijanja obuhvataju savladavanje osnovne tehnike i upoznavanje sa pravilima takmičenja. Nastavnik predlaže nastavni program, koji se zasniva na programu klizanja i predmeta skijanje na matičnim fakultetima

Svaki od obrazovnih profila ima karakteristike vezane za obavljanje konkretnih stručnih poslova, koji zahtevaju određene položaje tela, pokrete i kretanja, koji mogu negativno uticati na pravilno držanje (status kičmenog stuba i status stopala). Kako bi se izbegli ovi negativni uticaji, nastavnici stručnih predmeta i profesori fizičkog vaspitanja definišu moguće profesionalne poremećaje, na osnovu čega se programiraju se posebni sadržaji, kojima se obezbeđuje prevencija.

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA

- Ekologija i zaštita životne sredine;
- Hemija;
- Likovna kultura;
- Muzička kultura;
- Ishrana.

MATEMATIKA

 

Ciljevi predmeta:

1. Razvijanje logičkog i apstraktnog mišljenja;
2. Razvijanje sposobnosti jasnog i preciznog izražavanja i korišćenja osnovnog matematičko-logičkog jezika;
3. Razvijanje sposobnosti određivanja i procene kvantitativnih veličina i njihovog odnosa;
4. Razvijanje osećaja za prostor, razlikovanje geometrijskih objekata i njihovi uzajamni odnosi i transformacije;
5. Razumevanje funkcionalnih zavisnosti, njihovo predstavljanje i primena;
6. Razvijanje sistematičnosti, urednosti, preciznosti, temeljnosti, istrajnosti, kritičnosti u radu.

 

Prvi razred

 

Godišnji fond časova:

68 časova

Razred:

prvi

 

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

REALNI BROJEVI

• Proširivanje znanja o skupu realnih brojeva
• Upoznavanje sa pojmovima apsolutna i relativna greška

• razlikuje različite zapise brojeva iz skupova N, Z, Q, i te brojeve prikazuje na brojnoj pravoj i poredi ih.
• razlikuje osnovne podskupove skupa realnih brojeva (N, Z, Q, I) i uočava relacije N⊂Z⊂Q⊂R, I⊂R
• izračuna vrednost jednostavnog racionalnog brojevnog izraza poštujući prioritet računskih operacija i upotrebu zagrada
• odredi apsolutnu vrednost realnog broja i grafički interpretira na brojevnoj osi
• zaokrugli broj na određeni broj decimala
• odredi apsolutnu i relativnu grešku

• Pregled brojeva, operacije sa realnim brojevima
• Apsolutna vrednost realnog broja
• Približna vrednost realnih brojeva, pravila zaokrugljivanja
• Apsolutna i relativna greška

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (68 časova).

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za matematiku.

Preporuke za realizaciju nastave
• obrazložiti cilj predmeta, način i kriterijum ocenjivanja;
• neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika;
• podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje;
• primenjivati raznovrsne oblike i metode rada, kako bi se podstakla aktivnost učenika;
• insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu;
• upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora i primenu savremenih tehnologija.

 

PROPORCIONALNOST

• Proširivanje znanja o proporcijama i procentnom računu
• Osposobljavanje za primenu proporcija i procenata na rešavanje realnih probleme

• izračuna određen deo neke veličine
• odredi nepoznate članove proste proporcije
• proširi ili skrati razmeru i primeni je u rešavanju problema podele
• prepozna direktnu ili obrnutu proporcionalnost dve veličine, primeni je pri rešavanju jednostavnih problema i prikaže grafički
• odredi nepoznatu glavnicu, procenat ili procentni iznos

• Razmera i proporcija
• Direktna i obrnuta proporcionalnost
• Prost srazmerni račun
• Račun podele
• Procentni i promilni račun

RACIONALNI ALGEBARSKI IZRAZI

• Proširivanje znanja o polinomima
• Razumevanje postupka rastavljanja polinoma na činioce i određivanja NZS i NZD polinoma

• sabira, oduzima i množi polinome
• primeni distributivni zakon množenja prema sabiranju i formule za kvadrat binoma i razliku kvadrata, zbir i razliku kubova pri transformaciji polinoma
• rastavi polinom na činioce
• odredi NZD i NZS polinoma
• transformiše jednostavniji racionalni algebarski izraz

• Polinomi
• Rastavljanje polinoma na činioce
• NZD i NZS polinoma
• Transformacije racionalnih algebarskih izraza

Realni brojevi: sadržaje o greškama povezati sa stručnim predmetima, izračunavati apsolutnu i relativnu grešku konkretnih merenja.

Proporcionalnost: koristiti što više konkretnih primera iz života i struke (recepture za određene prehrambene proizvode, energetska vrednost obroka i sl).

Racionalni algebarski izrazi: težište treba da bude na raznovrsnosti ideja, svrsi i suštini transformacija polinoma i algebarskih razlomaka, a ne na radu sa komplikovanimizrazima.

Geometrija: insistirati na preciznosti, urednosti i pravilnoj terminologiji.

Linearne jednačine i nejednačine: istaći povezanost između analitičkog i grafičkog prikaza funkcije. Sadržaje povezati sa odgovarajućim sadržajima hemije i primerima iz svakodnevnog života.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. usmenu proveru znanja;
2. pismenu provera znanja;
3. testove znanja;
4. aktivnost na času.

GEOMETRIJA

• Obnavljanje osnovnih pojmova u geometriji
• Proširivanje znanja o trouglovima i četvorouglovima

• razlikuje osnovne i izvedene geometrijske pojmove
• razlikuje međusobni odnos uglova (susedni, uporedni, unakrsni, komplementni, suplementni)
• navede i primeni veze između uglova sa paralelnim (ili normalnim kracima)
• navede i primeni relacije vezane za unutrašnje i spoljašnje uglove trougla
• definiše pojmove simetrala duži, simetrala ugla, težišna duž i srednja linija trougla
• konstruiše simetralu duži, simetralu ugla i visinu trougla
• konstruiše značajne tačke trougla
• navede svojstvo težišta
• navede osnovne relacije u jednakokrakom, odnosno jednakostraničnom trouglu
• razlikuje vrste četvorouglova i njihove osobine
• navede stavove o paralelogramu i ume da ih primeni
• navede osobine specijalnih paralelograma
• formuliše Talesovu teoremu i primeni je na podelu duži na n jednakih delova

• Geometrijski pojmovi i veze između njih
• Trougao
• Značajne tačke trougla
• Četvorougao
• Talesova teorema

LINEARNE JEDNAČINE I NEJEDNAČINE

• Proširivanje znanja o linearnoj jednačini, nejednačini i funkciji
• Osposobljavanje za analizu grafika funkcije i njegovu primenu
• Primena znanja o linearnim jednačinama, sistemima i nejednačinama na realne probleme

• definiše pojam linearne jednačine
• reši linearnu jednačinu
• primeni linearnu jednačinu na rešavanje problema
• reši jednačinu koje se svodi na linearnu jednačinu
• definiše pojam linearne funkcije
• prikaže analitički, tabelarno i grafički linearnu funkciju
• reši linearnu nejednačinu i grafički prikaže skup rešenja
• reši sistem linearnih jednačina sa dve nepoznate

• Linearna jednačina i njene primene
• Linearna funkcija i njen grafik
• Linearna nejednačina
• Sistem linearnih jednačina

Okvirni broj časova po temama
• Realni brojevi 8 časova;
• Proporcionalnost 11 časova;
• Racionalni algebarski izrazi 13 časova;
• Geometrija 14 časova;
• Linearne jednačine i nejednačine 14 časova.
Za realizaciju 4 pismena zadatka sa ispravkama planirano je 8 časova.

 

Drugi razred

 

MATEMATIKA

Godišnji fond časova:

64 časa

Razred:

Drugi

 

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

TRIGONOMETRIJA PRAVOUGLOG TROUGLA

• Razumevanje osnovnih trigonometrijskih funkcija i identičnosti
• Osposobljavanje za primenu trigonometrijskih funkcija u praktičnim problemima

• definiše osnovne trigonometrijske funkcije oštrog ugla
• izračuna osnovne trigonometrijske funkcije oštrog ugla pravouglog trougla kada su date dve stranice
• konstruiše oštar ugao ako je poznata jedna njegova trigonometrijska funkcija
• navede trigonometrijske identičnosti i primenjuje ih u određivanju vrednosti trigonometrijskih funkcija ako je poznata vrednost jedne od njih
• navede vrednosti trigonometrijskih funkcija karakterističnih uglova (od 30°, 45°, 60°) i sa kalkulatora pročita vrednosti za ostale oštre uglove i obrnuto (određuje oštar ugao ako je poznata vrednost trigonometrijske funkcije)
• primeni elemente trigonometrije pravouglog trougla na rešavanje praktičnih problema

• Definicije trigonometrijskih funkcija u pravouglom trouglu
• Vrednosti trigonometrijskih funkcija za uglove od 0° , 30°, 45°, 60°, 90°
• Osnovne trigonometrijske identičnosti
• Rešavanje pravouglog trougla

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
teorijska nastava (64 časa).

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za matematiku.

Preporuke za realizaciju nastave
• obrazložiti cilj predmeta, način i kriterijum ocenjivanja;
• neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika;
• podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje;
• primenjivati raznovrsne oblike i metode rada, kako bi se podstakla aktivnost učenika;
• insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu;
• upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora i primenu savremenih tehnologija.

Trigonometrija pravouglog trougla: sadržaje povezivati sa odgovarajućim primerima iz života. Ponoviti pravila zaokrugljivanja brojeva na određeni broj decimala. Osposobiti učenike za upotrebu kalkulatora kao pomoćnog sredstva pri rešavanju problema primenom trigonometrije.

Stepenovanje i korenovanje: pri proširivanju skupa iz koga je izložilac, naglasiti permanentnost osobina stepenovanja. Osposobiti učenike da pomoću kalkulatora odrede vrednosti korena i stepena datog broja.

Funkcija i grafik funkcije: prilikom obrade koristiti što više konkretnih primera iz života i struke.

Kvadratna jednačina i kvadratna funkcija: pokazati odnose između rešenja i koeficijenata, kao i rastavljanje kvadratnog trinoma na činioce. Nacrtati svih šest oblika kvadratne funkcije. Istaći povezanost između analitičkog i grafičkog prikaza kvadratne funkcije.

Tela: koristiti simulacije preseka na računaru. Sadržaje povezati sa stručnim predmetima i problemima iz svakodnevnog života.

Nizovi: nizove zadavati formulom, navođenjem članova i rekurentno. Primere nizova uzimati iz raznih oblasti matematike, (npr. iz geometrije) kao i iz svakodnevnog života (npr. problem složenog interesnog računa).

STEPENOVANJE I KORENOVANJE

• Proširivanje znanja o stepenovanju i korenovanju
• Uočavanje veza između stepenovanja i korenovanja
• Ovladavanje postupkom racionalisanja imenioca

• navede osobine operacija stepenovanja sa celim eksponentom i primeni ih u transformacijama jednostavnijih izraza
• navede osobine operacija korenovanja i primeni ih u transformacijama jednostavnih izraza
• navede osobine operacija stepenovanja sa racionalnim izložiocem i primeni ih u transformacijama jednostavnijih izraza
• racionališe imenilac razlomka u jednostavnim slučajevima

• Pojam stepena. Operacije sa stepenima
• Stepen sa celim izložiocem
• Pojam korena. Operacije sa korenima
• Stepen sa racionalnim izložiocem
• Racionalisanje imenioca razlomka

FUNKCIJA I GRAFIK FUNKCIJE

• Upoznavanje osnovnih svojstava funkcija
• Osposobljavanje za predstavljanje podataka različitim grafičkim oblicima i analizu datih podataka

• navede primere funkcija
• odredi znak, intervale monotonosti, maksimum i minimum na datom grafiku
• pročita i razume podatak sa grafikona, dijagrama ili iz tabele i odredi minimum ili maksimum i srednju vrednost zavisne veličine
• podatke predstavljene u jednom grafičkom obliku predstavi u drugom

• Pojam funkcije.
• Funkcije sa konačnim domenom
• Grafičko predstavljanje funkcije
• Čitanje grafika funkcije (određivanje znaka, intervala monotonosti, maksimuma, minimuma) - bez formalne definicije tih pojmova
• Različiti grafički oblici predstavljanja funkcija sa konačnim domenom (tabela, grafik, dijagram, krug)
• Određivanje maksimuma, minimuma i srednje vrednosti zavisne veličine

KVADRATNA JEDNAČINA I KVADRATNA FUNKCIJA

• Sticanje osnovnih znanja potrebnih za rešavanje kvadratnih jednačina
• Osposobljavanje za skiciranje i analizu grafika kvadratne funkcije

• reši nepotpunu kvadratnu jednačinu u skupu R
• navede primer kvadratne jednačine koja nema rešenja u skupu R
• primeni obrazac za rešavanje kvadratne jednačine
• odredi prirodu rešenja kvadratne jednačine
• rastavi kvadratni trinom
• skicira i analizira grafik kvadratne funkcije (da pročita nule funkcije, maksimum ili minimum, gde raste, a gde opada)

• Kvadratna jednačina
• Obrazac za rešavanje kvadratne jednačine
• Priroda rešenja kvadratne jednačine
• Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce
• Kvadratna funkcija i njen grafik

TELA

• Proširivanje znanja o telima
• Uočavanje odnosa u prostoru
• Razumevanje površine i zapremine tela i primena na konkretne primere

• izračuna obim i površinu figura u ravni
• razlikuje pravilne poliedre
• izračuna površinu i zapreminu kocke i kvadra
• izračuna površinu i zapreminu pravilne šestougaona prizme i valjka
• izračuna površinu i zapreminu lopte
• odredi površinu jednostavnih ravnih preseka tela

• Obim i površina figura u ravni
• Prizme i vrste prizmi. Površina i zapremina prizme
• Površina i zapremina kocke i kvadra
• Površina i zapremina pravilne šestougaona prizme
• Valjak. Površina i zapremina valjka
• Lopta. Površina i zapremina lopte
• Jednostavni ravni preseci tela

NIZOVI

• Upoznavanje sa pojmom niza
• Razumevanje pojmova aritmetički i geometrijski niz i primena na konkretne probleme

• prepozna niz i da ga nastavi (jednostavniji primeri)
• prepozna aritmetički niz, objasni šta su n i d i izračuna traženi član niza
• izračuna zbir prvih n članova aritmetičkog niza
• prepozna geometrijski niz, objasni šta su n i q i izračuna traženi član niza
• izračuna zbir prvih n članova geometrijskog niza

• Pojam niza
• Aritmetički niz
• Zbir prvih n članova aritmetičkog niza
• Geometrijski niz
• Zbir prvih n članova geometrijskog niza

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. usmenu proveru znanja;
2. pismenu provera znanja;
3. testove znanja;
4. aktivnost na času.

Okvirni broj časova po temama

• Trigonometrija pravouglog trougla 7 časova;
• Stepenovanje i korenovanje 12 časova;
• Funkcija i grafik funkcije 6 časova;
• Kvadratna jednačina i kvadratna funkcija 15 časova;
• Tela 10 časova;
• Nizovi 6 časova.
• Za realizaciju 4 pismena zadatka sa ispravkama planirano je 8 časova.

 

Treći razred

 

MATEMATIKA

Godišnji fond časova:

30 časova

Razred:

treći

 

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

ANALITIČKA GEOMETRIJA U RAVNI

• Upoznavanje sa koordinatnom metodom
• Razumevanje zavisnosti položaja prave i međusobnog položaja dve prave od koeficijenata k i n
• Razumevanje zavisnosti položaja kružnice i međusobnog položaja prave i kružnice od koeficijenata u njihovim jednačinama

• primeni Gausov algoritam na rešavanje sistema linearnih jednačina(3*3)
• izračuna rastojanje između dve tačke i obim trougla ako su date koordinate njegovih temena
• razlikuje opšti oblik jednačine prave od eksplicitnog oblika i prevede jedan zapis u drugi
• objasni položaj prave u koordinatnom sistemu u zavisnosti od koeficijenata k i n
• odredi jednačinu prave određenu datom tačkom i datim koeficijentom pravca
• odredi jednačinu prave određenu datim dvema tačkama
• primeni uslov paralelnosti dve prave
• izračuna rastojanje tačke od prave
• prevede opšti oblik jednačine kružnice u eksplicitni
• odredi položaj kružnice u Dekartovom koordinatnom sistemu i poluprečnik kružnice

• Sistemi linearnih jednačina. Gausov algoritam
• Dekartov koordinatni sistem u ravni. Koordinate tačke i rastojanje između dve tačke
• Jednačina prave u Dekartovom pravouglom koordinatnom sistemu. Opšti i eksplicitni oblik jednačine prave
• Jednačina prave određena tačkom i koeficijentom pravca
• Jednačina prave određena dvema tačkama
• Uzajamni položaj dve prave
• Normalni oblik jednačine prave i rastojanje tačke od prave
• Jednačina kružnice
• Uzajamni položaj prave i kružnice

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (30 časova)

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za matematiku

Preporuke za realizaciju nastave
• obrazložiti cilj predmeta, način i kriterijum ocenjivanja
• neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika
• podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje
• primenjivati raznovrsne oblike i metode rada, kako bi se podstakla aktivnost učenika
• insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu
• upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora i primenu savremenih tehnologija

ELEMENTI FINANSIJSKE MATEMATIKE

• Upoznavanje sa osnovnim elementima finansijske matematike
• Uočavanje razlike između prostog i složenog kamatnog računa
• Osposobljavanje za primenu stečenih znanja u svakodnevnom životu

• primeni kamatni račun od sto (vreme dato u godinama, mesecima ili danima)
• primeni kamatni račun više sto i niže sto
• objasni pojam menice i na koji način se upotrebljava
• primeni prost kamatni račun na obračunavanje kamate kod štednih uloga i potrošačkih kredita
• pokaže razliku između prostog i složenog kamatnog računa na datom primeru

• Prost kamatni račun (kamatni račun od sto, više sto i niže sto)
• Primena prostog kamatnog računa (rad sa menicama i sa računom štednog uloga, potrošački krediti)
• Pojam složenog kamatnog računa

Analitička geometrija u ravni: istaći da je analitička geometrija na određeni način spoj algebre i geometrije i povezati primenu analitičkog aparata sa rešavanjem određenih zadataka iz geometrije. Ukazati na veze između različitih oblika jednačine prave. Jednačinu kružnice obraditi u opštem i kanonskom obliku.

Elementi finansijske matematike: koristiti što više konkretnih primera iz života.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. usmenu proveru znanja;
2. pismenu provera znanja;
3. testove znanja;
4. aktivnost na času.

Okvirni broj časova po temama
• Analitička geometrija u ravni: 17 časova;
• Elementi finansijske matematike: 9 časova;

Za realizaciju 2 pismena zadatka sa ispravkama planirana su 4 časa.

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA

- Hemija;
- Ekonomika turističkih i ugostiteljskih preduzeća;
- Preduzetništvo;
- Računarstvo i informatika.

RAČUNARSTVO I INFORMATIKA****

(Prestalo da važi)

Sledeći

Napomene

*** Pravilnik o nastavnom planu i programu srednjeg stručnog obrazovanja u području rada Trgovina, ugostiteljstvo i turizam ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 10/2012, 1/2013 - ispr.,17/2013 - ispr. i 1/2015) u delu koji se odnosi na nastavni plan i nastavni program stručnih predmeta za obrazovne profile kuvar, konobar i poslastičar, prestao je da važi 1. septembra 2020. godine, danom početka primene Pravilnika o planu i programu nastave i učenja stručnih predmeta srednjeg stručnog obrazovanja u području rada Trgovina, ugostiteljstvo i turizam ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 10/2020).
**** Stupanjem na snagu Pravilnika o izmeni Pravilnika o planu i programu obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim i umetničkim školama ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 10/2022), odnosno 31. avgusta 2022. godine, prestaje da važi nastavni program predmeta Računarstvo i informatika za obrazovne profile u trogodišnjem i četvorogodišnjem trajanju koji se izučava samo u prvom razredu 2 časa nedeljno, saglasno planu i programu nastave i učenja, odnosno prema nastavnom planu i programu, i to prema Pravilniku o nastavnom planu i programu srednjeg stručnog obrazovanja u području rada trgovina, ugostiteljstvo i turizam ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 10/2012, 1/2013 - ispr.,17/2013 - ispr., 1/2015 i 10/2020 - dr. pravilnik).