SAOBRAĆAJNI PRAVILNIK("Sl. glasnik RS", br. 34/2022 i 107/2022) |
Ovim pravilnikom propisuje se tehnička opremljenost železničke pruge od značaja za regulisanje saobraćaja, vrste službenih mesta i njihova uloga u regulisanju saobraćaja, elementi poslovnog reda železničke stanice, organizacija saobraćaja vozova, vrste vozova, sastav vozova, oprema i propratne isprave vozova, manevrisanje, obaveštavanje voznog osoblja, posedanje vozova u zavisnosti od tehničke opremljenosti železničke pruge i vučnog vozila, brzina vozova, način regulisanja saobraćaja u zavisnosti od tehničke opremljenosti železničke pruge, prijem, otprema i kretanje vozova i pružnih vozila, postupci u slučajevima smetnji i kvarova signalno-sigurnosnih i telekomunikacionih uređaja u otežanim situacijama i drugi uslovi za bezbedno odvijanje saobraćaja.
Ovaj pravilnik primenjuje se na sve pruge javne železničke infrastrukture, industrijske železnice i industrijske koloseke.
Odredbe ovog pravilnika kojima se uređuje rad stanica primenjuju se i na ostala službena mesta, ukoliko ovim pravilnikom nije drugačije propisano.
Odredbe ovog pravilnika kojima se uređuje rad otpravnika vozova primenjuju se i na TK dispečera i ovlašćenog staničnog radnika, ukoliko za pojedine slučajeve ovim pravilnikom nije drugačije propisano.
Odredbe ovog pravilnika kojima se uređuje rad mašinovođe važe i za vozača motornog pružnog vozila, ukoliko ovim pravilnikom nije drugačije propisano.
Odredbe ovog pravilnika kojima se uređuje kretanje vozova važe i za motorna pružna vozila kada saobraćaju kao voz, ukoliko ovim pravilnikom nije drugačije propisano.
II TEHNIČKA OPREMLJENOST ŽELEZNIČKIH PRUGA
1. Železničke pruge i koloseci
Železničke pruge
Železničke pruge (u daljem tekstu: pruge) su:
1) jednokolosečne - pruge sa jednim kolosekom, po kojem vozovi saobraćaju u oba smera;
2) dvokolosečne - pruge sa dva koloseka na kojoj vozovi istog smera saobraćaju po onom koloseku koji je određen za taj smer;
3) dvokolosečne pruge sa obostranim saobraćajem - pruge sa dva koloseka na kojima vozovi saobraćaju u oba smera po jednom ili drugom koloseku korišćenjem odgovarajućih kolosečnih veza za prelaz vozova sa jednog na drugi kolosek bez prekidanja vožnje;
4) višekolosečne - pruge sa više od dva koloseka na kojoj vozovi saobraćaju saobraćaju po onom koloseku koji je određen za taj smer;
5) paralelne - pruge koje su bar na jednom delu jedna pored druge i od kojih svaka ima svoj saobraćaj nezavistan od saobraćaja na drugoj pruzi.
Početak i kraj pruge je mesto od kojeg počinje i gde se završava pruga. Mesto gde počinje odnosno gde se završava pruga je službeno mesto ili je to određena stacionaža na pruzi.
Desna i leva strana pruge određuju se uvek u odnosu na smer pruge, tj. smer od početne ka krajnjoj stanici na pruzi.
Duž pruge postavljaju se kilometarski i hektometarski stubovi koji označavaju udaljenost od početka pruge u kilometrima i hektometrima.
Veličine i dužine nagiba pruge označavaju se padokazima i iskazuju u promilima i metrima.
Kod dvokolosečne pruge "desnim kolosekom" naziva se onaj kolosek koji se po smeru od početne prema krajnjoj tački pruge nalazi sa desne strane pruge, a "levim kolosekom" onaj koji se nalazi sa leve strane pruge.
Na dvokolosečnoj pruzi vozovi istog smera po pravilu saobraćaju desnim kolosekom u smeru vožnje, koji se za taj smer naziva "pravilni kolosek".
Kada na dvokolosečnoj pruzi vozovi ne saobraćaju po koloseku određenom za njihov smer, već po koloseku određenom za vozove iz suprotnog smera, taj kolosek je za njih "nepravilni kolosek".
Kod dvokolosečne pruge sa obostranim saobraćajem "redovnim kolosekom" naziva se desni kolosek, posmatrano u smeru vožnje voza, koji je redovno određen za vozove tog smera, a "susednim kolosekom" naziva se levi kolosek, posmatrano u smeru vožnje voza, koji je redovno određen za vozove iz suprotnog smera.
Pruga se, u smislu regulisanja saobraćaja, deli na otvorenu prugu i stanično područje.
Otvorena pruga je pruga između ulaznih signala dveju susednih stanica.
Stanično područje je deo pruge između ulaznog signala s jedne strane do ulaznog signala sa druge strane.
Pružni kolosek je kolosek između prvih ulaznih skretnica dveju susednih stanica.
Stanični deo pružnog koloseka je deo pružnog koloseka na području stanice između prve ulazne skretnice i ulaznog signala.
Zaustavni put
Zaustavni put predstavlja dužinu puta koju vozilo, voz ili manevarski sastav pređe od trenutka zavođenja brzog kočenja pa do potpunog zaustavljanja.
Zaustavni put na prugama Republike Srbije iznosi 700 m, 1000 m i 1500 m, u zavisnosti od najveće dozvoljene brzine na pruzi.
Zaustavni put za pružna vozila i manevarske sastave iznosi 400 metara.
Za svaku prugu dužina zaustavnog puta se navodi u knjižici reda vožnje.
Stanični koloseci
Stanični koloseci su:
1) glavni koloseci - koloseci namenjeni za prijem i otpremu vozova; glavni koloseci koji čine direktno produženje otvorene pruge nazivaju se glavni prolazni koloseci; glavni prolazni koloseci na koje vozovi zbog njihove konstrukcije ulaze u pravac a izlaze u skretanje, ili obratno, nazivaju se nepravilni glavni prolazni koloseci i
2) sporedni koloseci - koloseci namenjeni za utovar i istovar kola, za sastavljanje i rastavljanje vozova, za smeštaj kola za dezinfekciju itd.
Više koloseka iste vrste sačinjavaju grupu koloseka (npr. grupa prijemno-otpremnih koloseka, grupa ranžirnih koloseka, grupa utovarno-istovarnih koloseka i sl.).
Slepi (krnji) koloseci su koloseci vezani samo sa jedne strane sa susednim kolosekom. Kraj slepog koloseka završava se grudobranom.
Obeležavanje koloseka
Koloseci u stanicama obeležavaju se arapskim brojevima tako da se prvi kolosek pred staničnom zgradom obeležava brojem 1, a ostali koloseci redom brojevima 2, 3, 4 itd.
Pored obeležavanja na način propisan stavom 1. ovog člana, kolosecima se može dodati i naziv prema njihovoj nameni ili navici osoblja.
Koloseci koji su podeljeni na odseke puta vožnje (podeljeni graničnim kolosečnim signalom, skretničkom vezom, manevarskim signalom za zaštitu kolosečnog puta vožnje i sl.) obeležavaju se prema sledećem:
1) osnovni kolosečni odsek (najduži deo koloseka) obeležava se na način propisan stavom 1. ovog člana;
2) ostali kolosečni odseci obeležavaju se tako što se iza broja koloseka dodaju slovne oznake malim slovima abecede od a, b, s... nadalje, u smeru rasta stacionaže (npr.: la, 2a, 2b....).
Pojam, položaj i konstrukcija
Skretnice su postrojenja kojima su dva koloseka međusobno vezana i koja omogućavaju prelaz železničkih vozila sa jednog na drugi kolosek bez zaustavljanja.
Skretnice se postavljaju iz centralnog mesta pomoću uređaja, ili na licu mesta.
Kod skretnica se razlikuje:
1) redovan položaj, u kome se skretnica nalazi redovno tj. kada se preko nje ne obavlja vožnja, a propisan je poslovnim redom stanice. Kod relejnog i elektronskog osiguranja to je položaj u kome je skretnica ostala od prethodne vožnje;
2) pravilan položaj, kada je skretnica postavljena za nameravanu vožnju (u pravac ili skretanje);
3) ispravan položaj, kada je skretnica zabravila i kada jezičci potpuno i ravnomerno priljubljuju uz glavnu šinu.
Prema konstrukciji skretnice su jednostruke i ukrsne dvopostavne. Jednostruke skretnice omogućavaju vožnju u pravac i vožnju u skretanje, a u uksrne dvopostavne vožnju u glavni i sporedni pravac.
Iskliznice su postrojenja koja se postavljaju na šinu u cilju sprečavanja nedozvoljenih vožnji šinskih vozila.
Ugrađuju se na manipulativnim i industrijskim kolosecima i na svim mestima gde se pri nedozvoljenom pokretanju vozila može ugroziti formirani put vožnje.
Sprečavanje nedozvoljene vožnje vrši se i po cenu izbacivanja vozila iz koloseka. Iskliznice se tako konstruišu da vozilo isklizne prema spoljnoj strani koloseka.
Obeležavanje skretnica
U svakom službenom mestu skretnice se obeležavaju arapskim brojevima počevši sa brojem 1 od početka prema kraju pruge, projekcijom na glavni prolazni kolosek.
Kod ukrsnih dvopostavnih skretnica kraci se označavaju latiničnim slovima "a", "b", "c" i "d" od početka prema kraju pruge tako da se slovima "a" i "c" označava glavni pravac a slovima "b" i "d" označava sporedni pravac.
U većim stanicama sa više kolosečnih grupa skretnice se u svakoj grupi obeležavaju počev od broja 1 i znakom grupe ispred broja skretnice. Znak grupe je slovni ili brojčani.
Naknadno ugrađene skretnice između već postojećih mogu se, izuzetno, označiti i brojevima i slovima.
Osiguranje skretnica
U pogledu osiguranja skretnice se dele na:
1) osigurane i
2) neosigurane.
Osigurane skretnice su one skretnice koje se postavljaju i zabravljuju iz centralnog mesta ili se postavljaju na licu mesta a zabravljuju centralno, odnosno postavljaju se i zaključavaju na licu mesta. Sve ostale skretnice smatraju se neosiguranim.
Osigurane skretnice se dele na:
1) pouzdano pritvrđene, koje se postavljaju i zabravljuju centralno ili se postavljaju na licu mesta i zabravljuju centralno, a u takvoj su zavisnosti sa glavnim signalima da se oni postavljaju tako da pokazuju signalni znak za dozvoljenu vožnju samo ako su skretnice postavljene za određeni put vožnje u pravilan i ispravan položaj; pouzdano pritvrđene skretnice su opremljene i mehaničkim ili električnim kontrolnim elementom kojim se kontroliše pravilno priljubljivanje jezička uz glavnu šinu i održavanje jezička u tom položaju za sve vreme dok signal pokazuje signalni znak za dozvoljenu vožnju; sve skretnice uključene u relejne i elektronske signalno-sigurnosne uređaje smatraju se pouzdano pritvrđenim bez obzira da li se postavljaju grupno ili pojedinačno pa i kada se postavljaju na licu mesta okretanjem ručice, ako svetlosni pokazivači na postavnici pokazuju da su skretnice u pravilnom i ispravnom položaju i ako se posle toga glavni signali postavljaju da pokazuju signalni znak za dozvoljenu vožnju;
2) pouzdano zaključane, koje se na licu mesta postavljaju i zaključavaju bravom, a u ključevnoj su zavisnosti sa glavnim signalima tako da glavni signali pokazuju signalni znak za dozvoljenu vožnju samo ako su skretnice postavljene u pravilan i ispravan položaj i u tom položaju zaključane;
3) pritvrđene, sve osigurane skretnice iz tačke 1) ovog stava ako nemaju mehanički ili električni kontrolni element, odnosno ako se kod relejnog osiguranja posle postavljanja skretnica grupno, pojedinačnim tasterima ili na licu mesta glavni signali ne postavljaju da pokazuju signalni znak za dozvoljenu vožnju, ili skretnice iz tačke 2) ovog stava ako nemaju ključevnu zavisnost sa glavnim signalima; pritvrđenim se smatraju i pouzdano pritvrđene i pouzdano zaključane skretnice u službenim mestima sa ograničenim radnim vremenom u vreme prekida službe.
Skretnice su osigurane samo za vožnje po jednom pravcu.
Neosiguranim skretnicama smatraju se one skretnice koje imaju samo uređaj za njihovo postavljanje, a nemaju element za kontrolu ispravnog položaja i onemogućavanje nekontrolisanog prekretanja. Skretnica se smatra neosiguranom i za vreme isključenja iz signalno-sigurnosnih uređaja zbog izvođenja radova na ovim uređajima ili samoj skretnici, ukoliko se skretnica ne osigura na drugi način.
Skretničke brave se tako konstruišu i postavljaju da se brava može zaključati i iz nje ključ izvući samo onda ako je skretnica u pravilnom i ispravnom položaju.
Sve skretnice na glavnim kolosecima u stanicama kao i odvojne skretnice kojima je ostvarena veza ovih koloseka sa sporednim kolosecima osiguravaju se za vožnje vozova po glavnim kolosecima.
3. Signalno-sigurnosni uređaji u službenim mestima i na pruzi
Vrste signalno-sigurnosnih uređaja
U zavisnosti od tehničke opremljenosti pruge i brzina na njoj, za regulisanje saobraćaja primenjuju se:
1) stanični signalno-sigurnosni uređaji;
2) pružni signalno-sigurnosni uređaji;
3) uređaji za osiguranje putnih prelaza u nivou;
4) uređaji za daljinsko upravljanje saobraćajem - uređaji telekomande;
5) pružni delovi autostop uređaja.
Signalno-sigurnosni uređaji su različitog tipa i različitih tehničko-tehnoloških karakteristika. Za svaki signalno-sigurnosni uređaj obezbeđuje se uputstvo za rukovanje.
a) Stanični signalno-sigurnosni uređaji
Vrste staničnih signalno-sigurnosnih uređaja
Stanični signalno-sigurnosni uređaji su:
1) mehanički signalno-sigurnosni uređaji - uređaji koji podrazumevaju postavljanje skretnica i iskliznica na licu mesta i mehaničko rukovanje signalima pri čemu su ostvarene mehaničke zavisnosti signala sa položajem skretnica i iskliznica; kod ovih uređaja ne postoji kontrola slobodnosti staničnih koloseka;
2) uređaji međusignalne zavisnosti - uređaji koji podrazumevaju postavljanje skretnica i iskliznica na licu mesta i električno rukovanje signalima pri čemu je onemogućeno jednovremeno postavljanje ulaznih signala iz različitih smerova da pokazuju signalni znak za dozvoljenu vožnju; kod ovih uređaja ne postoji zavisnost ulaznih signala i skretnica i kontrola slobodnosti staničnih koloseka;
3) elektromehanički signalno-sigurnosni uređaji - uređaji koji podrazumevaju rukovanje sa centralnog mesta, postavljanje skretnica centralno ili na licu mesta i mehaničko rukovanje signalima pri čemu su ostvarene električne i mehaničke zavisnosti signala i zavisnosti signala sa položajem skretnica a ostvaruju se zavisnosti i sa uređajima putnih prelaza; kod ovih uređaja ne vrši se kontrola slobodnosti staničnih koloseka;
4) uprošćeni relejni signalno-sigurnosni uređaji - uređaji koji podrazumevaju rukovanje sa centralnog mesta putem stanične postavnice i na licu mesta, pri čemu su ostvarene električne zavisnosti između signala a ostvaruju se i zavisnosti sa skretnicama, iskliznicama ili uređajima putnih prelaza; kod ovih uređaja može se vršiti kontrola slobodnosti staničnih koloseka i skretnica;
5) relejni signalno-sigurnosni uređaji - uređaji koji podrazumevaju rukovanje sa centralnog mesta putem stanične postavnice čime je omogućeno centralno rukovanje skretnicama i iskliznicama i kontrola njihovog položaja, rukovanje glavnim i ostalim signalima koji su obuhvaćeni uređajem staničnog osiguranja i kontrola njihovog pokazivanja, provera slobodnosti staničnih koloseka odnosno staničnog područja i provera stanja puta pretrčavanja i bočne zaštite, rukovanje i kontrola stanja uređaja putnih prelaza ukoliko su obuhvaćeni uređajem i kontrola slobodnosti otvorene pruge prema susednim službenim mestima zavisno od opremljenosti pruge, kao i sve potrebne međuzavisnosti;
6) elektronski stanični signalno-sigurnosni uređaji - uređaji koji obezbeđuju rukovanje, kontrolu i zavisnost kao relejni uređaji, pri čemu rade na principu korišćenja elektronskih komponenti.
U službenim mestima, osim stanične postavnice, mogu se ugraditi i lokalne postavnice kojima rukuju samo radnici za to osposobljeni a na osnovu usmenog naređenja otpravnika vozova i omogućavanja rukovanja datog putem stanične postavnice (lokalno rukovanje).
Skretnicama, iskliznicama i uređajima putnih prelaza, ako su obuhvaćeni uređajem, može se rukovati i na licu mesta ručno.
Ulazni i zaštitni signal
Ulazni signal redovno pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju.
Ulazni signal službenog mesta postavlja se da pokazuje signalni znak dozvoljene vožnje sa formiranjem puta vožnje. Ulazni signal postavlja se da pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju automatski nakon nailaska prve osovine na ulazni odsek staničnog koloseka (šinsko strujno kolo ili brojački odsek), odnosno uređaj za automatsko razrešenje puta vožnje (koji je izveden punktualno, kao šinsko strujno kolo ili kao brojački odsek) ili mehaničkim postavljanjem da pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju.
Odredbe st. 1 i 2. ovog člana važe i za zaštitni signal.
Obeležavanje ulaznih i zaštitnih signala
Kod relejnih i elektronskih signalno-sigurnosnih uređaja ulazni signali označavaju se velikim latiničnim slovom kojim je obeležen međustanični odsek kome se dodaje malo latinično slovo "u" i broj:
1) na jednokolosečnim prugama, na pravilnom koloseku dvokolosečne pruge i redovnom koloseku dvokolosečne pruge sa obostranim saobraćajem broj "91" za smer od kraja ka početku pruge i broj "92" za smer od početka ka kraju pruge;
2) na nepravilnom koloseku dvokolosečne pruge i susednom koloseku dvokolosečne pruge sa obostranim saobraćajem dodaje se broj "93" za smer od kraja prema početku pruge i broj "94" za smer od početka prema kraju pruge.
Kod mehaničkih i elektro-mehaničkih signalno-sigurnosnih uređaja ulazni signali označavaju se velikim latiničnim slovima i to slovom "A" za smer od početka ka kraju pruge, odnosno slovom "V" za smer od kraja ka početku pruge. Ulazni signali sa priključnih pruga označavaju se narednim slovima abecede.
Kod uređaja međusignalne zavisnosti i uprošćenih relejnih uređaja ulazni signali označavaju se latiničnim slovima "Au" za smer od početka ka kraju pruge odnosno "Bu" za smer od kraja ka početku pruge. Ulazni signali sa priključnih pruga označavaju se narednim slovima abecede kojima se dodaje malo latinično slovo "u".
Za obeležavanje zaštitnih signala shodno se primenjuju odredbe st. 1-3. ovog člana.
Izlazni signal
Izlazni signal redovno pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju.
Izlazni signal službenog mesta postavlja se da pokazuje signalni znak dozvoljene vožnje sa formiranjem puta vožnje. Izlazni signal postavlja se da pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju automatski nakon nailaska prve osovine na odgovarajući odsek (skretnički odsek ili ulazni odsek za ulazni signal iz suprotnog smera koji su izvedeni kao šinsko strujno kolo ili brojački odsek), odnosno uređaj za automatsko razrešenje puta vožnje (koji je izveden punktualno, kao šinsko strujno kolo ili kao brojački odsek) ili mehaničkim postavljanjem da pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju.
Na prugama sa automatskim pružnim blokom i međustaničnom zavisnošću izlazni signal se ne postavlja da pokazuje signalni znak za dozvoljenu vožnju u smeru suprotnom od smera privole.
Kod relejnih i elektronskih signalno-sigurnosnih uređaja izlazni signali označavaju se velikim latiničnim slovom kojim je obeležen međustanični odsek u smeru od početka prema kraju pruge, s tim da se slovnoj oznaci dodaje malo latinično slovo "o" i broj staničnog koloseka na koji se izlazni signal odnosi.
Obeležavanje ostalih staničnih signala
Granični kolosečni signali obeležavaju se velikim latiničnim slovima "GK" i arapskim brojem, počevši od broja 1 u smeru od početka prema kraju pruge projekcijom na glavni prolazni kolosek (npr. GK1, GK2 itd.).
Manevarski signali za zaštitu kolosečnog puta obeležavaju se velikim latiničnim slovom "M" i brojem, počevši od broja 1 u smeru od početka prema kraju pruge projekcijom na glavni prolazni kolosek (npr. M1, M2 itd.).
b) Pružni signalno-sigurnosni uređaji
Vrste pružnih signalno-sigurnosnih uređaja
Pružni signalno-sigurnosni uređaji su:
1) automatski pružni blok (u daljem tekstu: APB);
2) uređaji međustanične zavisnosti (u daljem tekstu: MZ).
Uređaji APB
Na pruzi koja je opremljena uređajem APB međustanično rastojanje podeljeno je na prostorne blok odseke koji se kontrolišu šinskim strujnim kolima ili brojačima osovina. Granice prostornih blok odseka čine prostorni signali, poslednji prostorni i ulazni signali ili poslednji prostorni i zaštitni signali. Dužina prostornih blok odseka iznosi 1 000 do 3 000 m.
Uređaj APB povezan je i u zavisnosti sa relejnim ili elektronskim staničnim signalno-sigurnosnim uređajem. Kada stanični signalno-sigurnosni uređaj koji je povezan sa uređajem APB nije uključen u režim automatskog prolaznog saobraćaja, delovi koloseka od ulaznog signala do odgovarajućeg izlaznog signala u uslovima formiranog puta vožnje predstavljaju ulazni blok odsek, a delovi koloseka od izlaznog ili zaštitnog signala do narednog glavnog signala (prostorni, zaštitni ili ulazni) predstavljaju izlazni blok odsek.
Kada je stanični signalno-sigurnosni uređaj koji je povezan u APB, uključen u režim automatskog prolaznog saobraćaja, onda se i delovi pruge između ulaznog i izlaznog signala, izlaznog i prostornog signala ili izlaznog i zaštitnog ili ulaznog signala smatraju prostornim blok odsecima.
U smeru privole prostorni signali redovno pokazuju signalni znak za slobodnu vožnju, osim prvog prostornog signala ispred ulaznog ili zaštitnog signala, koji pokazuje signalni znak za opreznu vožnju. U smeru suprotnom od privole prostorni signali pokazuju signalni znak za zabranjenu vožnju ili su neosvetljeni.
Prostorni signali postavljaju se da pokazuju signalni znak za zabranjenu vožnju nakon nailaska prve osovine voza na šinsko strujno kolo odnosno brojač osovina prostornog odseka koji prostorni signal štiti.
Prostorni signal pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju sve dok poslednja osovina voza ne napusti šinsko strujno kolo odnosno ne razreši brojač osovina prostornog odseka koji prostorni signal štiti. Tada prostorni signal počinje da pokazuje signalni znak za opreznu vožnju a drugi pozadnji prostorni signal počinje da pokazuje signalni znak za dozvoljenu vožnju.
Označavanje prostornih signala
Prostorni signali na jednokolosečnim prugama označavaju se odvojeno za svaki međustanični odsek i to velikim latiničnim slovom kojim je obeležen međustanični odsek na kome se nalaze i rednim brojem, računajući od početne ka krajnjoj tački pruge, kome se dodaje cifra "2" za smer od početne ka krajnjoj tački pruge, odnosno cifra "1" za smer od krajnje ka početnoj tački pruge.
Prostorni signali na dvokolosečnim prugama označavaju se na način propisan stavom 1. ovog člana, s tim što se prostorni signali ugrađuju uz pravilni kolosek.
Prostorni signali na dvokolosečnim prugama sa obostranim saobraćajem označavaju se:
1) prostorni signali ugrađeni uz redovan kolosek - na način propisan stavom 1. ovog člana;
2) prostorni signali ugrađeni uz susedni kolosek - velikim latiničnim slovom kojim je obeležen međustanični odsek i rednim brojem računajući od početne ka krajnjoj tački pruge (kao i signali ugrađeni uz redovni kolosek) kome se dodaje cifra "1" za smer od početne ka krajnjoj tački pruge, odnosno cifra "2" za smer od krajnje ka početnoj tački pruge.
Uređaji MZ
Na pruzi opremljenoj uređajem MZ celo međustanično rastojanje čini jedan prostorni odsek.
Na prugama iz stava 1. ovog člana kontrola zauzetosti međustaničnog odseka obavlja se brojačima osovina a u izuzetnim slučajevima šinskim strujnim kolima.
Međustanični prostorni odsek zauzima se nailaskom prve osovine voza na brojač osovina odnosno zauzimanjem šinskog strujnog kola prvom osovinom voza i isti je zauzet sve dok se na međustaničnom rastojanju nalazi voz, odnosno dok poslednje vozilo voza svojom zadnjom osovinom ne pređe brojač osovina, odnosno ne oslobodi šinsko strujno kolo.
Kada stanični signalno-sigurnosni uređaj koji je povezan u MZ, nije uključen u režim automatskog prolaznog saobraćaja tada delovi koloseka od ulaznog do odgovarajućeg izlaznog signala u uslovima formiranog puta vožnje predstavljaju ulazni blok odsek.
Kada je stanični signalno-sigurnosni uređaj koji je povezan u MZ, uključen u režim automatskog prolaznog saobraćaja onda se delovi koloseka između ulaznog i izlaznog signala smatraju prostornim blok odsecima.
Delovi koloseka od izlaznog signala pripadaju međustaničnom prostornom blok odseku.
v) Uređaji za osiguranje putnih prelaza
Vrste uređaja za osiguranje putnih prelaza
Uređajima za osiguranje putnih prelaza obezbeđuje se saobraćaj na putnim prelazima. Uređaji iz stava 1. ovog člana su:
1) mehanički uređaji, kod kojih se ručno postavljaju branici na licu mesta ili sa određene udaljenosti;
2) električni uređaji, kod kojih se vrši električno rukovanje uređajem na licu mesta ili sa određene udaljenosti putem komandnih elemenata; električni uređaji su izvedeni tako da imaju samo svetlosnu i zvučnu drumsku signalizaciju a po potrebi imaju i branike ili polubranike;
3) relejni uređaji, kod kojih se automatski obezbeđuje saobraćaj na putnom prelazu nailaskom voza; relejnim uređajima moguće je i rukovati sa postavnice upotrebom komandnih elemenata a moguće je i rukovanje na licu mesta upotrebom komandnih elemenata na samom uređaju ili ručno; relejni uređaji su izvedeni tako da imaju samo svetlosnu i zvučnu drumsku signalizaciju a po potrebi i polubranike; na prugama sa APB ili MZ relejni uređaji su u zavisnosti sa staničnim signalno-sigurnosnim uređajima odnosno uređajima APB ili MZ, tj. u zavisnosti sa odgovarajućim glavnim signalima ili kontrolnim signalima;
4) elektronski uređaji, koji obezbeđuju rukovanje, kontrolu i zavisnost kao relejni uređaji, pri čemu rade na principu korišćenja elektronskih komponenti.
g) Uređaji telekomande
Pruga sa telekomandom i uređajem telekomande
Pruga sa telekomandom (u daljem tekstu: TK) je pruga na kojoj se saobraćaj reguliše iz centralnog mesta - TK-centra i podeljena je na TK-deonice. Na svakoj deonici TK-pruge saobraćaj reguliše jedan TK-dispečer. TK-deonica je deonica TK-pruge između dve granične TK-stanice.
Uređaji telekomande (u daljem tekstu: TK-uređaji) omogućavaju rukovanje relejnim odnosno elektronskim uređajima u službenim mestima i na pruzi sa jednog mesta - TK-centra. Obezbeđenje puteva vožnji, postavljanje signala da pokazuju određene signalne znake, rukovanje staničnim uređajima putnih prelaza, rukovanje skretnicama i iskliznicama, kontrola zauzetosti koloseka odnosno delova koloseka, kontrola stanja pojedinih elemenata i uređaja obavlja se iz TK-centra preko centralne postavnice.
Centralnom postavnicom rukuje samo dežurni TK-dispečer.
Rukovanje iz stava 3. ovog člana naziva se centralno rukovanje.
Signalno-sigurnosnim uređajima na TK-pruzi može se u posebnim slučajevima rukovati i sa stanične postavnice od strane ovlašćenog staničnog radnika po naređenju i omogućavanju rukovanja datog putem centralne postavnice od strane TK-dispečera.
Rukovanje iz stava 5. ovog člana naziva se mesno rukovanje.
Po preuzimanju mesnog rukovanja, ovlašćeni stanični radnik odobrava i omogućava putem stanične postavnice lokalno rukovanje i rukovanje na licu mesta.
Ovlašćeni stanični radnik i bez naređenja odnosno omogućavanja rukovanja datog putem centralne postavnice od strane TK-dispečera, preuzima rukovanje staničnom postavnicom u slučaju da je potrebno otkloniti iznenada nastalu opasnost u vezi sa bezbednošću saobraćaja.
U slučaju iz stava 8. ovog člana ovlašćeni stanični radnik obaveštava TK-dispečera o razlogu preuzimanja rukovanja.
d) Pružni delovi autostop uređaja
Pojam pružnog dela autostop uređaja
Pružni deo autostop uređaja je uređaj kojim se deluje sa pruge na vučno vozilo, tako što uređaj inicira automatsko zaustavljanje voza zavisno od pokazivanja signala, brzine voza i postupaka mašinovođe.
Vrste telekomunikacionih uređaja
Pri regulisanju i vršenju železničkog saobraćaja sporazumevanje se vrši telekomunikacionim uređajima:
1) telefonskih veza;
2) radio-dispečerskih veza (u daljem tekstu: RDV);
3) radio veza;
4) telefaks.
Za svaki od telekomunikacionih uređaja obezbeđuje se uputstvo za rukovanje.
Sporazumevanje sredstvima koja omogućavaju pouzdano i stalno registrovanje saopštenja smatra se dokaznim sporazumevanjem.
Telefon i radio veza bez uređaja za registrovanje ne smatraju se dokaznim sredstvima za sporazumevanje.
Saopštenja koja se odnose na regulisanje kretanja vozova predaju se sredstvima za dokazno sporazumevanje.
Kada su uređaji za registrovanje u kvaru ili smetnji ili kada sredstva za sporazumevanje nisu opremljena uređajima za registrovanje, davanje dopuštenja, odjave, utvrđivanja ukrštavanja i zahtev za pismeno obaveštavanje voznog osoblja vrše se samo u prisustvu svedoka.
Svedok je radnik trećeg službenog mesta ili trećeg radnog mesta koji prisustvuje prenošenju saopštenja.
Svedoka poziva stanica koja prima fonogram.
Kao svedok poziva se pozadnja stanica iza stanice koja prima fonogram.
Ako pozadnje stanice nema, onda se kao svedok poziva neko službeno mesto na otvorenoj pruzi između obe stanice (odjavnica, stražarnica i sl.), ukoliko postoji.
Ako službenih mesta na otvorenoj pruzi nema, onda se kao svedok poziva neka od prethodnih stanica, ukoliko je to moguće. U protivnom, kao svedok poziva se jedan od radnika stanice koja prima fonogram.
Kada se sporazumevanje vrši u prisustvu svedoka, postupa se tako što radnik koji prima fonogram iz stava 6. ovog člana primljeni fonogram ponavlja u potpunosti. Davanju odnosno ponavljanju fonograma prisustvuje svedok koji, kada je fonogram tačno ponovljen, isto potvrđuje rečju "Tačno", nazivom svog službenog mesta, brojem pod kojim je naređenje upisano i svojim prezimenom. Ukoliko fonogram nije tačno ponovljen svedok upozorava primaoca fonograma da fonogram nije uredno primljen.
III VRSTE SLUŽBENIH MESTA NA PRUZI I NJIHOVA ULOGA U REGULISANJU SAOBRAĆAJA
Službena mesta su mesta na železničkoj infrastrukturi namenjena za regulisanje i vršenje železničkog saobraćaja.
Službena mesta za regulisanje i vršenje železničkog saobraćaja su:
1) stanice, koje regulišu saobraćaj vozova i njihovo sastajanje i u kojima se obavljaju poslovi u vezi sa prevozom putnika i stvari, a prema saobraćajnim poslovima i u odnosu na kretanje voza su:
(1) rasporedne stanice, koje uvode i otkazuju vozove, rastavljaju i sastavljaju vozove i staraju se o otpremi putnika i stvari na svom rasporednom odseku;
(2) ranžirne stanice, u kojima se u većem obimu rastavljaju i sastavljaju teretni vozovi za određene pravce i koje su opremljene posebnim grupama koloseka i postrojenjima za manevrisanje; one su istovremeno i rasporedne stanice;
(3) međustanice, koje se nalaze između dve rasporedne stanice;
(4) odvojne stanice, u kojima se odvaja ili priključuje druga pruga;
(5) stanice prelaza, u kojima dvokolosečna pruga prelazi u jednokolosečnu ili obratno;
(6) polazne stanice, u kojima se vrši priprema voza za saobraćaj i njegova otprema;
(7) krajnje stanice, u kojima vozovi završavaju vožnju;
(8) usputne stanice, stanice kroz koje voz prolazi od svoje polazne do krajnje stanice;
(9) pogranične stanice, u kojima se predaju odnosno primaju vozovi od upravljača infrastrukture susedne države.
2) ukrsnice, koje regulišu saobraćaj vozova i njihovo sastajanje i u kojima se mogu obavljati poslovi u vezi sa prevozom putnika i stvari;
3) odjavnice, službena mesta na otvorenoj pruzi koje regulišu sleđenje vozova u odjavnom razmaku;
4) rasputnice, službeno mesto na otvorenoj pruzi gde se odvaja druga pruga;
5) mesto prelaza, službeno mesto na otvorenoj pruzi gde dvokolosečna pruga prelazi u jednokolosečnu ili obrnuto;
6) otpremništva, koja su otvorena za poslove u vezi sa prevozom putnika i stvari, ali u kojima se u pogledu saobraćajne službe obavlja samo manevrisanje sabirno-manipulativnim vozovima ili posebnim vučnim vozilima radi uzimanja ili ostavljanja kola;
7) stajališta, službena mesta na otvorenoj pruzi koja služe isključivo za ulazak i izlazak putnika.
Službena mesta navedena u stavu 2. tač. 4) i 5) ovog člana jednovremeno obavljaju i poslove odjavnice, a mogu regulisati i saobraćaj suprotnih vozova ako su posednuta otpravnikom vozova i opremljena glavnim signalima.
Službena mesta na TK-prugama koja učestvuju u regulisanju i vršenju saobraćaja nazivaju se TK-stanice. TK-stanice su:
1) granična TK-stanica - prva i poslednja stanica na deonici TK-pruge koja nije uključena u telekomandu, otprema vozove na deonicu TK-pruge i prima vozove sa deonice TK-pruge, u kojoj saobraćaj reguliše i puteve vožnje obezbeđuje otpravnik vozova; granične TK-stanice su i odvojne stanice na deonici TK-pruge;
2) neprekidno posednuta TK-stanica - međustanica na deonici TK-pruge u kojoj TK-dispečer iz TK-centra reguliše saobraćaj i obezbeđuje puteve vožnje, a stanica je neprekidno posednuta ovlašćenim staničnim radnikom;
3) povremeno posednuta TK-stanica - međustanica na deonici TK-pruge u kojoj TK-dispečer iz TK-centra reguliše saobraćaj i obezbeđuje puteve vožnje, a stanica je u određeno vreme posednuta ovlašćenim staničnim radnikom;
4) neposednuta TK-stanica - međustanica na deonici TK-pruge u kojoj TK-dispečer iz TK-centra reguliše saobraćaj i obezbeđuje puteve vožnje, a stanica je stalno neposednuta;
5) TK-stanica sa mesnim radom - međustanica na deonici TK-pruge kojom se iz TK-centra ne upravlja i koja se zbog specifičnosti poseda otpravnikom vozova koji reguliše saobraćaj i obezbeđuje puteve vožnje;
6) TK-stanica sa privremenim mesnim radom - neprekidno posednuta, povremeno posednuta ili neposednuta TK-stanica (ako joj je promenjen status u neprekidno posednutu TK-stanicu ili u povremeno posednutu TK-stanicu) kojoj je dato mesno rukovanje i u kojoj saobraćaj reguliše i puteve vožnje obezbeđuje otpravnik vozova.
Promenu statusa TK-stanice zbog izvođenja radova na pruzi, povećanog obima manevarskog rada ili utovara i istovara i smetnji na signalno-sigurnosnim i TK-uređajima i sl., naređuje TK-dispečer, o tome obaveštava susedne posednute TK-stanice i preduzima mere za obaveštavanje osoblja vučnih vozila o promeni statusa TK-stanice.
U saobraćajni dnevnik TK-stanice, iz stava 2. ovog člana, upisuju se podaci o promeni statusa TK-stanice.
O prestanku promene statusa TK-stanice TK-dispečer obaveštava TK-stanice iz stava 2. ovog člana, čime prestaje i potreba za obaveštavanjem osoblja vučnih vozila.
Granične TK-stanice ne menjaju svoj status.
Oprema službenih mesta i radnih prostorija
Službena mesta označavaju se svojim zvaničnim imenom jasno i vidljivo, koje se noću osvetljava.
Službena mesta opremaju se jasno vidljivim časovnikom.
Stanični prostor osvetljava se noću za vreme ulaska, bavljenja, izlaska i prolaska svakog voza. Kod vozova sa prevozom putnika osvetljavaju se još i pristupni putevi, peroni, pothodnici, čekaonice i sve one prostorije koje služe putnicima.
Dispečerski centri, prostorije otpravnika vozova, prostorije gde se obavljaju telekomunikacioni poslovi i prostorije skretničara, čuvara pruge i čuvara putnog prelaza opremaju se časovnikom po kome se radnici upravljaju pri obavljanju svojih poslova.
IV POSLOVNI RED ŽELEZNIČKE STANICE
Opšte odredbe o poslovnom redu železničke stanice
Poslovnim redom železničke stanice (u daljem tekstu: poslovni red stanice) se detaljno opisuje tehnička opremljenost, uređaji i postrojenja na području službenog mesta i propisuju odredbe o načinu vršenja službe, poslovi upravljača železničke infrastrukture i železničkih prevoznika kao i njihova međusobna saradnja u vezi sa regulisanjem i vršenjem saobraćaja i obavljanje drugih poslova u cilju očuvanja bezbednosti i redovitosti železničkog saobraćaja.
Poslovni red stanice obuhvata i sva podređena službena mesta, ukoliko se za podređena službena mesta ne izrađuje poseban poslovni red stanice.
Poslovni red stanice obuhvata više službenih mesta na određenoj pruzi ili unutar jednog čvora.
Za potrebe prevoznika izrađuju se izvodi iz poslovnog reda stanice koji sadrže odredbe koje su od značaja za prevoznike ili se prevoznicima ustupa poslovni red stanice.
Radnici upravljača železničke infrastrukture i železničkih prevoznika koji službu obavljaju u stanici, svojim potpisom potvrđuju da su upoznati sa odredbama poslovnog reda stanice.
Poslovni red stanice sadrži odredbe stalnog značaja i odredbe promenljivog značaja.
Odredbe stalnog značaja čine I deo poslovnog reda stanice i obuhvataju:
1) pregled svih staničnih kolosečnih infrastrukturnih kapaciteta, signalno-sigurnosnih, telekomunikacionih i ostalih tehničkih postrojenja stanice, sa iscrpnim opisom njihove upotrebe i namene;
2) organizaciju i način vršenja saobraćajne službe na pojedinim radnim mestima;
3) organizaciju i način vršenja poslova ostalih službi;
4) posebne odredbe za stanice na elektrificiranim prugama;
5) postupak u slučaju nesreća i nezgoda.
Poslovnom redu stanice I deo prilažu se:
1) situacioni plan sopstvene stanice, susednih stanica i svih podređenih službenih mesta;
2) uputstva za vršenje službe na rasputnicama, raskrsnicama i na mestu prelaza sa dvokolosečne pruge na jednokolosečnu prugu;
3) uputstva za posluživanje otpremništva, industrijskih koloseka i sl.;
4) akt prevoznika za datu stanicu o organizaciji i načinu vršenja transportno-manipulativne službe;
5) uputstva za rukovanje signalno-sigurnosnim, telekomunikacionim i drugim uređajima kojima je stanica osigurana.
Za industrijski kolosek koji se odvaja iz stanice nije obavezna izrada posebnog uputstava za posluživanje, već se način posluživanja može regulisati poslovnim redom stanice propisivanjem posebnih mera u obimu koji zavisi od konkretne situacije.
Elementi poslovnog reda stanice I deo, osnove za izradu uputstva o vršenju saobraćajne službe na rasputnicama i osnove za izradu uputstva za posluživanje transportnih otpremništva, tovarišta i industrijskih koloseka dati su u Prilogu 1 - Elementi poslovnog reda stanice I deo, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Odredbe promenljivog značaja čine II deo poslovnog reda stanice i obuhvataju izvršenje poslova vezanih za važeći red vožnje i tehnološki proces rada stanice.
Tehnološki proces rada izrađuje se za ranžirne i rasporedne stanice, a izrađuje se i za veće međustanice, stanice sa većim obimom rada ili složenijim infrastrukturnim kapacitetima i sl.
U stanicama za koje se ne izrađuje tehnološki proces rada potrebni podaci u vezi sa načinom, redosledom i normiranjem izvršenja pojedinih poslova propisuju se u delu II poslovnog reda stanice.
Poslovni red stanice II deo i tehnološki proces rada izrađuju se za svaki period važenja reda vožnje nakon usaglašavanja i usklađivanja svih poslova između upravljača železničke infrastrukture i železničkih prevoznika.
Elementi poslovnog reda stanice II deo i elementi tehnološkog procesa rada dati su u Prilogu 2 - Elementi poslovnog reda stanice II deo, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Izrada poslovnog reda stanice i tehnološkog procesa rada
Poslovni red stanice I i II deo i tehnološki proces rada izrađuju se u četiri primerka.
Po jedan primerak ostaje upravljaču železničke infrastrukture i organizacionoj jedinici na čijoj se teritoriji stanica nalazi, a dva primerka dostavljaju se stanici. Jedan primerak nalazi se kod šefa stanice, a drugi se daje otpravnicima vozova na upotrebu.
Za potrebe drugih radnih mesta u stanici poslovni red stanice, odnosno tehnološki proces rada, umnožava se u potrebnom broju primeraka.
Izvod iz poslovnog reda stanice odnosno tehnološkog procesa rada umnožava se u potrebnom broju primeraka za potrebe železničkih prevoznika.
Podela vozova prema vrsti prevoza
Prema vrsti prevoza vozovi su:
1) vozovi za prevoz putnika;
2) vozovi za prevoz robe - teretni vozovi;
3) službeni vozovi.
Vozovi za prevoz putnika su:
1) EuroCity vozovi, za prevoz putnika u dnevnom saobraćaju između evropskih centara;
2) EuroNight vozovi, za prevoz putnika u noćnom saobraćaju između evropskih centara;
3) InterCity vozovi, za prevoz putnika između velikih gradova u unutrašnjem ili međunarodnom saobraćaju;
4) ekspresni vozovi, za prevoz putnika u međunarodnom saobraćaju;
5) brzi vozovi za prevoz putnika u međunarodnom saobraćaju;
6) Inter Regio vozovi, za prevoz putnika u unutrašnjem saobraćaju između regiona;
7) Regio Express vozovi, za brzi prevoz putnika u unutrašnjem saobraćaju unutar regiona sa zadržavanjem u većim službenim mestima;
8) Regio vozovi, za prevoz putnika u unutrašnjem saobraćaju unutar regiona sa zadržavanjem u većem broju usputnih službenih mesta;
9) gradsko-prigradski vozovi, za prevoz putnika na području gradskih i prigradskih opština.
Pojedini vozovi za prevoz putnika su:
1) agencijski vozovi, za potrebe određene agencije čija se organizacija posebno ugovara;
2) auto vozovi, koji u svom sastavu imaju i kola za prevoz praćenih automobila;
3) muzejski vozovi, sastavljeni od starih prilagođenih kola namenjeni za turistička putovanja.
Vozovi za prevoz robe - teretni vozovi
Vozovi za prevoz robe - teretni vozovi su:
1) u međunarodnom saobraćaju:
(1) vozovi kombinovanog saobraćaja;
(2) vozovi sa pojedinačnim kolima;
(3) vozovi sa jedinstvenim tovarom;
2) u unutrašnjem saobraćaju:
(1) ekspresni i brzi teretni vozovi, za brzi prevoz stvari, naročito živih i brzopokvarljivih pošiljki;
(2) direktni teretni vozovi, za prevoz direktnog bruta iz jedne rasporedne (ranžirne) ili utovarne (istovarne) stanice preko najmanje jedne rasporedne (ranžirne) stanice na istoj ili i odvojnoj pruzi;
(3) deonički teretni vozovi, za prevoz teretnog bruta iz jedne rasporedne (ranžirne) ili utovarne (istovarne) stanice do susedne rasporedne (ranžirne) stanice na istoj ili i odvojnoj pruzi, ili do neke utovarne (istovarne) stanice ispred njih;
(4) brzi manipulativni vozovi, za prevoz denčanih pošiljaka;
(5) sabirni vozovi, za prevoz međustaničnog bruta na jednom rasporednom odseku;
(6) sabirno-manipulativni vozovi, za prevoz međustaničnog bruta i denčanih pošiljki na jednom rasporednom odseku;
(7) kružni teretni vozovi, za prevoz bruta između stanica unutar železničkog čvora;
(8) industrijski vozovi, za prevoz bruta za potrebe industrije na određenim relacijama, kao i za posluživanje industrijskih koloseka koji se odvajaju sa otvorene pruge.
Službeni vozovi železničkog prevoznika su:
1) lokomotivski;
2) vozovi za prevlačenje praznih garnitura;
Z) probni vozovi;
4) pomoćni vozovi ili lokomotive.
Službeni vozovi upravljača infrastrukture su:
1) pomoćni vozovi ili lokomotive;
2) ostali pomoćni vozovi;
Z) lokomotivski vozovi;
4) radni vozovi;
5) probni vozovi;
6) vozila za posebne namene sa vlastitim pogonom koja saobraćaju kao voz.
Namena vozova za službene potrebe železničkog prevoznika i upravljača infrastrukture
Namena vozova za službene potrebe železničkog prevoznika i upravljača infrastrukture je:
1) lokomotivski vozovi, namenjeni za otpremu radnih lokomotiva van službe;
2) vozovi za prevlačenje praznih garnitura, namenjeni za prevlačenje praznih putničkih garnitura;
3) probni vozovi, za utvrđivanje sposobnosti i ispravnosti novih vozila ili vozila koja su izašla sa opravke, odnosno za ispitivanje stanja pruga, postrojenja, uređaja i objekata na pruzi;
4) radni vozovi, za prevoz materijala za održavanje i izgradnju postrojenja, uređaja ili objekata;
5) pomoćni vozovi ili lokomotive, koji se sa svojom opremom upućuju na mesta nesreća i nezgoda radi ukazivanja pomoći i otklanjanja nastalih smetnji;
6) ostali pomoćni vozovi (izvidnički lokomotivski vozovi, za izviđanje stanja pruge u vanrednim prilikama; lokomotive krstarice, koje se uvode u saobraćaj u cilju raščišćavanja pruge od snega i leda; snežna grtala, koja se koriste kao vozila za čišćenje snega na pruzi, sa sopstvenim poganom ili dodata lokomotivi);
7) vozila za posebne namene sa vlastitim pogonom koja saobraćaju kao voz u svrhu ispitivanja, održavanja ili kontrole železničkih pruga.
Podela vozova prema redovitosti saobraćanja
U zavisnosti od redovitosti saobraćanja vozovi su redovni i vanredni.
Redovni voz je voz koji saobraća svakog dana ili u određene dane, bilo da saobraća za sve vreme ili samo u toku izvesnog perioda važenja opšteg reda vožnje, odnosno voz za koji je opštim redom vožnje utvrđeno kalendarsko vreme njegove vožnje (kalendar saobraćaja).
Vozovi koji ne saobraćaju na način propisan stavom 2. ovog člana su vanredni vozovi.
Podela vozova prema načinu objavljivanja i korišćenja reda vožnje
Prema načinu objavljivanja i korišćenja reda vožnje vozovi su:
1) osnovni, čiji je red vožnje unapred utvrđen i objavljen u opštem redu vožnje;
2) fakultativni, čiji je red vožnje unapred utvrđen i objavljen u opštem redu vožnje, a u saobraćaj se uvode prema posebnoj najavi (potrebi);
3) vozovi po ad hoc zahtevu, koji se uvode u saobraćaj po posebnom zahtevu kojim se traži jednokratna dodela kapaciteta železničke infrastrukture (ad-hoc zahtev); za njih se izrađuje red vožnje odvojeno od opšteg reda vožnje ili se za njih koriste redovi vožnje pogodnih vozova na odgovarajućoj relaciji;
4) podeljeni, koji se u saobraćaj uvode od slučaja do slučaja po redu vožnje nekog voza čiji je red vožnje unapred utvrđen i objavljen u opštem redu vožnje;
5) pomoćni, koji se u saobraćaj uvode zbog nepredviđenih i hitnih slučajeva a ne može se koristiti red vožnje nekog drugog voza niti se izrađuje poseban red vožnje već se opštim nalogom propisuju elementi reda vožnje;
6) posebni vozovi, koji saobraćaju od slučaja do slučaja po posebnom redu vožnje, a red vožnje im se izrađuje odvojeno od opšteg reda vožnje.
Vozovi po ad-hoc zahtevu, fakultativni, podeljeni, posebni i pomoćni vozovi su vanredni vozovi.
Prema prioritetu u toku izrade reda vožnje, izvršenja saobraćaja i regulisanja kretanja vozova, vozovi imaju sledeći redosled u rangiranju i davanju prvenstva:
1) EuroCity vozovi;
2) EuroNight vozovi;
3) InterCity vozovi u međunarodnom saobraćaju;
4) ekspresni vozovi u međunarodnom saobraćaju;
5) brzi vozovi u međunarodnom saobraćaju;
6) InterCity vozovi u unutrašnjem saobraćaju;
7) Inter Regio vozovi;
8) Regio Express vozovi;
9) Regio vozovi;
10) gradsko-prigradski vozovi;
11) međunarodni teretni vozovi;
12) ekspresni i brzi teretni vozovi;
13) direktni teretni vozovi;
14) deonički teretni vozovi;
15) brzi manipulativni vozovi;
16) sabirni i sabirno-manipulativni vozovi;
17) kružni vozovi;
18) industrijski vozovi;
19) službeni vozovi za potrebe železničkog prevoznika i upravljača infrastrukture.
Vozovi iz međunarodnog saobraćaja imaju prednost ispred vozova iz unutrašnjeg saobraćaja.
Pojedinim vozovima za prevoz putnika i pojedinim teretnim vozovima, zavisno od njihove namene daje se i veći rang.
Službeni vozovi iz člana 35. tač. 5) i 6) imaju prvenstvo ispred svih vozova kada su uvedeni u saobraćaj radi ukazivanja pomoći ili otklanjanja smetnji na pruzi.
VI ORGANIZACIJA SAOBRAĆAJA VOZOVA
Za svaki voz izrađuje se i objavljuje red vožnje.
Red vožnje izrađuje se kao opšti red vožnje i kao poseban red vožnje.
Opšti red vožnje predviđa i obuhvata potreban broj redovnih vozova i fakultativnih vozova za period važenja.
Poseban red vožnje se izrađuje za posebne vozove i važi samo za slučaj kada takav voz saobraća.
Vozovi obuhvaćeni opštim redom vožnje uvode se u saobraćaj jednom za ceo period važenja reda vožnje i to prilikom njegovog stupanja na snagu ili kod njegove izmene i dopune.
Vozovi koji nisu obuhvaćeni opštim redom vožnje uvode se u saobraćaj objavljivanjem posebnog reda vožnje.
Uvođenje podeljenih vozova vrši se izuzetno kada ne postoje druge mogućnosti za uvođenje vanrednog voza u saobraćaj. Prilikom uvođenja podeljenog voza određuje se vreme polaska. Za podeljene vozove koristi se red vožnje osnovnog voza. Odstupanja od reda vožnje se određuju za svaki podeljeni voz posebno.
Ne uvode se u saobraćaj oni vanredni vozovi kod kojih vreme od objavljivanja njihovog saobraćaja stanicama do njihovog polaska iz polazne stanice iznosi manje od dva časa, izuzev pomoćnih vozova.
Objavljivanje saobraćaja vozova
Saobraćaj vozova objavljuje se redom vožnje i objavljivanjem promena u saobraćaju vozova.
O saobraćaju vozova obaveštavaju se sva službena mesta, radna mesta i radnici na prugama na kojima saobraćaju vozovi, kao i zainteresovane organizacione jedinice upravljača železničke infrastrukture i železničkih prevoznika, putem materijala reda vožnje.
Promene u saobraćaju vozova su uvođenje vanrednih vozova, otkazivanje redovnih ili već uvedenih vanrednih vozova i menjanje vrste voza.
Objavljivanje promena u saobraćaju vozova vrše rasporedne stanice izveštajem o promenama u saobraćaju vozova jednom ili više puta na dan, svaka na svom rasporednom odseku.
Objavljivanje promena u saobraćaju vozova van određenog vremena moguće je samo u izuzetnim slučajevima (uvođenje pomoćnog voza, uvođenje radnog voza, otkazivanje vozova, zakašnjenja vozova i sl.).
Rasporedna stanica čiji rasporedni odsek obuhvata i TK-prugu i polazne stanice vozova koje se nalaze na TK-pruzi o promenama u saobraćaju prethodno se dogovaraju sa TK-dispečerom.
Izveštaj o promenama u saobraćaju vozova
Izveštaj o promenama u saobraćaju predaje se fonogramom ili pismeno putem raspoloživih tehničkih sredstava (elektronskom poštom, teleprinterom, telefaksom) službenim i radnim mestima koja neposredno učestvuju u regulisanju i vršenju železničkog saobraćaja.
Ako neko službeno ili radno mesto trenutno nije bilo prisutno prilikom davanja izveštaja o promenama u saobraćaju, poziva se naknadno i blagovremeno radi saopštavanja promena.
Ako se mesto iz stava 2. ovog člana ni naknadno nije uspelo obavestiti o promenama u saobraćaju, stanice obaveštavaju osoblje vučnog vozila opštim nalogom o tome koja mesta na pruzi nisu obaveštena o saobraćaju njihovog voza, kao i o merama koje se zbog toga preduzimaju (ograničenje brzine preko putnih prelaza i dr.).
Na način propisan stavom 3. ovog člana postupa se i u slučaju kada je smetnja na sredstvima za sporazumevanje.
Ako se voz uvodi ili otkazuje samo do ili od neke međustanice, o tome se obaveštava i susedna rasporedna stanica, polazna stanica, zainteresovane međustanice i krajnja stanica voza.
Ako se uvodi u saobraćaj voz koji u svom sastavu ima naročitu pošiljku, to se navodi u izveštaju o promenama u saobraćaju vozova sa navođenjem broja odobrenja za prevoz naročite pošiljke kojim su propisani uslovi prevoza.
Objavljivanje posebnih vozova vrši se posebnim telegramom.
Red vožnje posebnog voza dobija i vozno osoblje posebnog voza.
Posebni voz ne saobraća ako se zbog kvara na sredstvima za sporazumevanje posebni voz ne objavljuje na način propisan stavom 1. ovog člana.
Saobraćaj službenih i pomoćnih vozova objavljuje se kao i saobraćaj ostalih vozova. U izveštaju o saobraćaju službenih i pomoćnih vozova naznačava se razlog putovanja voza, vreme polaska voza iz polazne stanice, njegova maksimalna brzina, rang voza i stanice u kojima se voz zaustavlja.
Obaveštavanje staničnog i pružnog osoblja o promenama u saobraćaju vozova
Otpravnik vozova obaveštava zainteresovano stanično osoblje o svim promenama u saobraćaju vozova, o saobraćaju pružnih vozila, o zakašnjenjima i o saobraćaju vozova pre vremena.
Stanica o promenama u saobraćaju obaveštava:
1) službena mesta (rasputnice, mesta prelaza i odjavnice) na otvorenoj pruzi do susedne stanice računajući od početne prema krajnjoj tački pruge i to za vozove iz oba smera ukoliko ova službena mesta ne primaju izveštaj o promenama u saobraćaju neposredno od rasporedne stanice;
2) pružno osoblje (čuvar putnog prelaza, čuvar objekta, čuvar pruge i dr.) i mesta radova na pruzi do susedne stanice računajući od početne prema krajnjoj tački pruge i to za vozove iz oba smera;
3) radnike drugih službi koji direktno učestvuju u izvršenju saobraćaja, a čija su radna mesta izvan područja stanice, odnosno nalaze se na udaljenom području stanice (centar daljinskog upravljanja, elektrovučne podstanice, jedinice vuče, tehničko-kolska služba).
Obaveštavanje se vrši telefonom ili radio vezom odmah po prijemu izveštaja o promenama u saobraćaju.
Ako otpravnik vozova nije mogao obavestiti službeno mesto na otvorenoj pruzi ili mesto rada na pruzi o saobraćaju vanrednog voza, onda o tome obaveštava osoblje vučnog vozila opštim nalogom u kome upisuje i kilometarski položaj mesta rada.
Obaveštavanje osoblja vučnog vozila o promenama u saobraćaju vozova
Osoblje vučnog vozila obaveštava se o promenama u saobraćaju vozova samo na prugama gde se vrši utvrđivanje ukrštavanja i obaveštavanje voznog osoblja o promenama ukrštavanja.
Rasporedne, polazne i odvojne stanice obaveštavaju osoblje vučnog vozila opštim nalogom:
1) o onim uvedenim vanrednim vozovima s kojima će se njihov voz po redu vožnje sastati;
2) o onim redovnim ili uvedenim vanrednim vozovima s kojima će se zbog njihovog ili svog zakašnjenja ili saobraćaja pre vremena sastati;
3) o izostajanju onih redovnih, odnosno već uvedenih vanrednih vozova sa kojima bi po redu vožnje imao sastajanje, kao i onih vozova o kojima je vozno osoblje obavešteno po odredbama tačke 2) ovog stava;
4) o onim vozovima koji su do odlaska odnosnog voza trebali da prispeju u stanicu a nisu prispeli, kao i o onim vozovima koji su izvršili vožnju a sa kojima je odnosni voz imao utvrđeno ili redom vožnje predviđeno ukrštavanje.
Stanice iz stava 2. ovog člana obaveštavaju opštim nalogom osoblje vučnog vozila samo o promenama u saobraćaju koje nastaju na njihovom rasporednom odseku.
Ako je potrebno obavestiti osoblje vučnog vozila o saobraćaju više vanrednih vozova ili o izostajanju više redovnih ili već objavljenih vanrednih vozova, to se čini jednim opštim nalogom.
Osoblje vučnog vozila nije potrebno obaveštavati o vozovima suprotnog smera koji saobraćaju samo do neke međustanice, a s kojima se voz po redu vožnje ne sastaje, međutim, u slučaju zakašnjenja takvog voza, međustanica koja je ujedno i krajnja stanica tog voza, preduzima mere za obaveštavanje.
Ako voz po redu vožnje ne staje u međustanici iz stava 5. ovog člana, međustanica poziva stanicu u kojoj voz po redu vožnje poslednji put staje i traži da ona opštim nalogom obavesti osoblje vučnog vozila o saobraćaju tog voza suprotnog smera. Ako to nije učinjeno, onda se u svrhu obaveštavanja osoblje vučnog vozila voz zaustavlja u krajnjoj stanici voza suprotnog smera.
Ako rasporedna, polazna ili odvojna stanica voza nije obavestila osoblje vučnog vozila o saobraćaju nekog vanrednog voza ili o izostajanju redovnog, odnosno već uvedenog vanrednog voza, čim je dat izveštaj o saobraćaju, naređuje onoj prvoj međustanici u koju voz prispeva i staje po datom izveštaju da izvrši obaveštavanje osoblja vučnog vozila. Ako nastane potreba da se osoblje vučnog vozila obavesti pre prve stanice u kojoj će stati, rasporedna stanica naređuje da se takav voz zaustavi radi obaveštavanja.
Opšte odredbe o sastavljanju vozova
Voz se sastavlja samo od vozila koja su ispravna i sposobna za saobraćaj (tehnički ispravna, pravilno tovarena, sposobna za odgovarajuću brzinu, vrstu kočenja i sl.).
Vozila (sa tovarom ili bez njega) ne prekoračuju dopuštenu masu po osovini, masu po dužnom metru i tovarni profil merodavan za odnosnu prugu.
Vozila koja ne ispunjavaju uslove propisane stavom 2. ovog člana smatraju se naročitim pošiljkama i mogu saobraćati pod posebnim uslovima ako za to dobiju odobrenje upravljača železničke infrastrukture.
Teža i tovarena vozila uvrštavaju se ispred lakih i praznih vozila.
Teška i laka vozila
Lokomotive i druga prazna ili tovarena vozila (specijalna kola, zasebni tenderi, kolske dizalice, sredstva pružne mehanizacije itd.) čije su mase po osovini ili po dužnom metru veće od najvećih dopuštenih za odnosnu prugu, smatraju se teškim vozilima za tu prugu.
Teška vozila uvrštavaju se ispred lakih vozila, osim kod guranih vozova i vozova koji se potiskuju.
Teška vozila koja prekoračuju samo najveće dopuštene mase po dužnom metru uvode se u saobraćaj, odnosno otpremaju se samo pojedinačno ili u manjoj grupi, pod uslovom da ukupna masa vozila, odnosno grupe vozila nije veća od dvadesetostrukog iznosa najveće dopuštene mase po dužnom metru propisane za odnosnu prugu.
Ukoliko u vozu ima više teških vozila odnosno više grupa teških vozila iz stava 3. ovog člana, pojedinačna teška vozila odnosno grupe teških vozila odvajaju se međusobno kao i od lokomotiva sa najmanje šest međukola, tovarenih ili praznih, čija masa po dužnom metru za svaka kola nije veća od 3,5 t/m.
Teška vozila koja prekoračuju najveću dopuštenu masu po osovini, odnosno čija je ukupna masa veća od dvadesetostruke najveće dopuštene mase po dužnom metru za odnosnu prugu, prevoze se na način propisan članom 46. stav 3. ovog pravilnika
Laka vozila su vozila ukupne mase do deset tona.
Završna kola
Završna kola u vozu su poslednja kola u vozu sa dejstvujućom kočnicom.
Završna kola u vozovima za prevoz putnika imaju ispravnu automatsku, ručnu i kočnicu za slučaj opasnosti. Ako su završna kola u vozu za prevoz putnika kola za prevoz praćenih automobila ili su teretna kola, onda ona imaju ispravnu automatsku i ručnu ili pritvrdnu kočnicu.
Završna kola u teretnim vozovima imaju ispravnu automatsku kočnicu.
2. Uvrštavanje kola u vozove za prevoz putnika
Opšte odredbe o sastavu voza za prevoz putnika
Za uvrštavanje kola u voz za prevoz putnika s obzirom na brzinu voza, merodavna je redom vožnje propisana maksimalna brzina voza.
Prtljažna kola imaju ručnu i automatsku kočnicu i kočnicu za slučaj opasnosti.
Garnituru voza za prevoz putnika sačinjavaju kola istog tipa - samo kola sa obrtnim postoljima ili samo dvoosovinska kola. Ako to nije moguće, onda svaki tip kola sačinjava posebnu grupu u garnituri voza.
Ukoliko garnitura u svom sastavu ima putnička kola s obrtnim postoljima i putnička dvoosovinska kola, kola s obrtnim postoljima uvrštavaju se, kao teža, ispred dvoosovinskih kola.
Kod voza za prevoz putnika brzine do 80 km/h jedna putnička kola s obrtnim postoljima uvrštavaju se iza dvoosovinskih kola.
Ukoliko potrebe ne zahtevaju drugačiji sastav voza, kola se uvrštavaju po sledećem redosledu: poštanska, jedna zbirna ili tovarena teretna kola, prtljažna, kola u kojima se prevoze putnici i ostala teretna kola.
U nedostatku prtljažnih i teretnih tovarenih ili zbirnih kola s obrtnim postoljima jedna dvoosovinska kola se uvrštavaju ispred kola s obrtnim postoljima.
Kola za prevoz praćenih automobila uvrštavaju se:
1) četvoroosovna kola, bez ograničenja u pogledu broja na čelu ili kraju voza;
2) troosovna kola, bez ograničenja u pogledu broja na kraju voza, a na čelu voza najviše troje kola pod uslovom da su tovarena.
Kola za prevoz praćenih automobila su uvrštena na čelu voza samo ako su opremljena energetskim vodovima, vodovima za grejanje, vodovima za razglas i sl.
Prtljažna kola, kombinacija prtljažnih kola i kola za grejanje voza i energetska kola uvrštavaju se u voz za prevoz putnika po pravilu odmah do lokomotive, ukoliko njihovo mesto nije drugačije određeno sastavom garniture voza.
Merna kola se uvrštavaju u voz za prevoz putnika prema konkretnom zahtevu odgovarajuće službe s obzirom na karakteristike kola i njihovu ulogu u toku saobraćaja voza, ako se time ne remeti red vožnje odnosnog voza.
Dodavanje teretnih kola vozu za prevoz putnika
Vozu za prevoz putnika dodaju se teretna kola ako se ne prekoračuje planirana vučena masa lokomotive.
Ukoliko je putnička garnitura sastavljena od dvoosovinskih kola dodaju se samo dvoosovinska teretna kola.
Vozu za prevoz putnika ne dodaju se kola tovarena opasnim teretom, kola sa sudovima, kola tovarena naročitim pošiljkama, teška vozila i kola u kojima se prevoze žive životinje.
3. Uvrštavanje kola i drugih vozila u teretne vozove
Opšte odredbe o sastavu teretnih vozova
Teška vozila, pojedinačna ili u grupi, sa svojim međukolima uvrštavaju se uvek u prednji deo voza ispred ostalih kola.
Laka vozila uvrštavaju se na kraju voza.
Kod vozova koji se redovno potiskuju važe i odredbe čl. 241. i 242. ovog pravilnika.
Kod sabirnih, sabirno-manipulativnih i kružnih teretnih vozova kola se uvrštavaju po redosledu usputnih stanica.
Ako se vozovima iz stava 4. ovog člana otpremaju i teška vozila, onda se ona sama ili u grupi sa ostalim kolima za odnosnu stanicu uvrštavaju u prednji deo voza ispred ostalih kola.
Ako se vozovima iz stava 4. ovog člana otpremaju i laka vozila, onda se ona sama ili u grupi sa ostalim kolima za odnosnu stanicu uvrštavaju na kraju voza.
Dvoja ili više kola s obrtnjima spojena krutim kvačilom uvrštavaju se u voz najviše do tri para i to na kraju voza. Iza njih mogu se dodati kola sa završnom kočnicom.
Kola s obrtnjima imaju produžni vazdušni vod. Brzina vozova u čijem sastavu su kola s obrtnjima nije veća od 50 km/h.
Više kola tovarenih savitljivim dugačkim tovarom dužine 36 m i više uvrštavaju se na kraju voza.
Mesto i način uvrštavanja kola za opravku u vozove, ukoliko je za to potreban poseban postupak, određuje se pismenim zahtevom tehničke kolske službe (raspored manevre, propratnica, kolska nalepnica i sl.).
Uvrštavanje kolskih dizalica, snežnih grtala i vozila za mehanizovano održavanje pruge i pružnih postrojenja vrše se prema uslovima uputstva za upotrebu ovakvih vozila.
Kola tovarena opasnim teretom
Kola tovarena opasnim teretom uvrštavaju se u voz u skladu sa propisima kojima se uređuje transport opasnog tereta.
4. Upotreba i uvrštavanje lokomotiva u vozove
Upotreba lokomotiva
U pogledu upotrebe lokomotive su:
1) radne - lokomotive kod kojih je pogon uključen i to:
(1) u službi - lokomotive uvrštene u voz koje učestvuju u vuči voza;
(2) van službe - lokomotive uvrštene u voz koje ne učestvuju u vuči voza;
2) neradne - lokomotive kod kojih je pogon isključen i koje se prevlače kao i sva druga vozila uvrštena u voz.
Uvrštavanje lokomotiva
Radne lokomotive u službi uvrštavaju se u voz kao vozne, zaprežne, međulokomotive u sastavu voza i potiskivalice.
Lokomotiva namenjena za vuču po pravilu se nalazi na čelu voza.
Za vuču voza može se upotrebiti najviše šest radnih lokomotiva od kojih je najviše tri električnih lokomotiva.
S obzirom na naprezanje vučnog uređaja, u voz se jedna do druge uvrštavaju najviše po dve radne lokomotive.
Lokomotive koje se upotrebljavaju kod jednog voza su, po mogućnosti, iste serije i istih brzina.
Između dve lokomotive koje vuku, potiskuju ili guraju voz ne uvrštavaju se kola.
Na čelu voza se upotrebljavaju najviše dve električne lokomotive. Za potiskivanje voza upotrebljava se samo jedna električna lokomotiva.
Ako se za vuču voza upotrebe lokomotive različite vrste vuče, postupa se na sledeći način:
1) dizel lokomotiva uvrštava se ispred električne lokomotive;
2) električna lokomotiva uvrštava se ispred parne lokomotive, osim u slučajevima kada se parna lokomotiva upotrebljava za pružanje pomoći i prevlačenje voza do prvog službenog mesta;
3) dizel lokomotiva uvrštava se ispred parne lokomotive.
Parna lokomotiva u službi kod voza uvrštava se, po pravilu, sa dimnjakom napred u smeru vožnje.
Radne lokomotive van službe i neradne lokomotive uvrštavaju se u vozove odmah iza vozne lokomotive.
Ako bi u slučaju iz stava 10. ovog člana došlo do prekoračenja dozvoljenog opterećenja po dužnom metru za određenu prugu, lokomotive se razdvajaju međukolima.
Dužina voza
Dužina voza izražava se u metrima i broju osovina i čine je stvarne dužine odnosno broj osovina svih vozila u vozu izuzev dužine odnosno broja osovina radnih lokomotiva u službi.
Najveća dužina voza zavisi od vrste, sastava i maksimalne brzine voza, vrste kočenja i korisnih dužina glavnih staničnih koloseka.
Prekoračenje dužine voza s obzirom na korisnu dužinu staničnih glavnih koloseka dopušteno je samo ako se vozovi sa prekoračenom dužinom u takvim stanicama međusobno ne sastaju, odnosno voz sa prekoračenom dužinom pri sastajanju sa drugim vozovima ulazi ili prolazi stanicu samo kao drugi voz.
Vozovi sa prekoračenom dužinom saobraćaju na TK-prugama samo izuzetno, ako to TK-dispečer za svaki pojedini slučaj odobri, i to na jednokolosečnim prugama samo u jednom smeru a na dvokolosečnim prugama u oba smera.
O prekoračenoj dužini voza osoblje vučnog vozila se obaveštava opštim nalogom o stanicama za koje voz ima prekoračenu dužinu. Pri traženju dopuštenja od takvih stanica za vozove sa prekoračenom dužinom naznačava se i dužina voza u metrima.
Masa voza
Planirana masa voza je ona masa koja se utvrđuje prilikom izrade reda vožnje za svaki voz, na osnovu koje se obavlja izbor serije i određuje broj vučnih vozila, izračunavaju vremena vožnje i objavljuje se u knjižici reda vožnje.
Stvarna vučena masa voza je masa svih vučenih vozila uvrštenih u voz, a utvrđuje se pri popisu voza.
Ukupna masa voza je bruto masa svih vučenih vozila uvrštenih u voz i masa svih radnih lokomotiva u vozu (osim kod parne vuče) i ista služi za proračun kočenosti voza.
Redovna vučena masa lokomotive je ona najveća masa voza koju lokomotiva određene serije može vući na nekoj pruzi održavajući redovno vreme vožnje voza.
Granična vučena masa lokomotive je najveća vučena masa koju lokomotiva može vući s obzirom na dopušteno trajno naprezanje teglećih uređaja.
Stvarna vučena masa voza povećava se do planirane mase voza pri čemu se ne produžavaju vremena vožnje odnosno do redovne vučene mase lokomotive pri čemu se produžavaju vremena vožnje.
Izuzetno, stvarna masa voza je i veća od planirane mase voza ali ne veća od redovne vučene mase lokomotive odnosno od granične vučene mase lokomotive, pri čemu dolazi do produžavanja vremena vožnje. Za produžena vremena vožnje uzimaju se redovna vremena vožnje nekog drugog voza veće planirane mase i iste serije vučnog vozila.
Prekoračenje planirane mase voza, na zahtev železničkog prevoznika, odobrava nadležna operativna služba upravljača infrastrukture, a osoblje vučnog vozila se o tome obaveštava opštim nalogom.
U polaznoj stanici i u stanicama u kojima se menja masa voza, osoblje vučnog vozila obaveštava se o masi voza putem izveštaja o sastavu i kočenju voza.
6. Priprema voza u polaznoj stanici
Opšte odredbe o pripremi voza u polaznoj stanici
Voz se u polaznoj stanici blagovremeno sastavlja da bi osoblje železničkog prevoznika imalo dovoljno vremena da ga pregleda, propisno primi i opremi do njegovog polaska.
Ako voz nije blagovremeno sastavljen, osoblje železničkog prevoznika pregleda voz za vreme njegovog sastavljanja.
U pogledu pravilnog sastava voz se tako sastavlja da se pred polazak ne vrši nikakvo dodavanje ili izdvajanje vozila.
Kvačenje vozila u vozu vrše manevristi ili drugi obučeni radnici.
Spajanje električnih vodova pri kvačenju vrše radnici stručno osposobljeni za te poslove.
Voz za prevoz putnika se zimi blagovremeno sastavlja da bi se putnička kola pre ulaska putnika mogla dovoljno zagrejati.
Kod voza sa klimatizovanim kolima, kolima sa uređajima za ozvučenje, kolima koja se posebno snabdevaju električnom energijom i kolima kod kojih se obezbeđuje centralno zatvaranje i blokiranje vrata, u polaznoj stanici su pripremljena i međusobno povezana odgovarajuća napojna i energetska odnosno pneumatska postrojenja.
Odredbe st. 1-7. ovog člana shodno se primenjuju i u stanicama u kojima se menja sastav voza.
Osvetljavanje vozova
Kola u kojima se prevoze putnici se noću osvetljavaju, a u tunelima i danju ako vožnja kroz tunel traje duže od jednog minuta. Danju se osvetljavaju kola i u tunelima kroz koje vožnja traje ispod jednog minuta ako na nekom delu pruge ima uzastopno više ovakvih tunela između kojih je kratko vreme vožnje. Ako je osvetljavanje garniture omogućeno iz upravljačnice mašinovođe tada se osvetljavanje vrši u svim tunelima.
Kola u kojima se prevoze putnici osvetljavaju se i danju u uslovima smanjene vidljivosti.
Ako je potrebno da se voz za prevoz putnika osvetli već u polaznoj stanici, to se čini pre nego što putnici uđu u voz.
U stanicama u kojima osvetljenje voza uključuje stanično ili tehničko osoblje prevoznika, vozopratno osoblje se uverava da li je osvetljavanje potpuno izvršeno. Ako osvetljavanje vrši vozopratno osoblje, ono to vrši blagovremeno.
Proba kočnica
U polaznoj stanici voza vrši se propisana proba kočnica.
VIII OPREMA I PROPRATNE ISPRAVE VOZA
Voz se oprema priborom za prvu pomoć i aparatima za gašenje požara.
Vučno vozilo voza oprema se još i sa:
1) propisanim brojem završnih signala;
2) ključem za korišćenje pružnih telefona;
3) četiri ručne papuče;
4) rezervnom vazdušnom poluspojkom sa pripadajućim ključem;
5) spojnicom za parno grejanje službenih kola, koju namešta i skida osoblje vučnog vozila kod teretnih vozova u zimskom periodu kod dizel lokomotiva sa ugrađenim generatorom pare;
6) rezervnim kablom za spajanje električnog voda lokomotive i kola;
7) pomoćnim kvačilom kod motornih vozova sa automatskim zakvačivanjem.
Vozovi za prevoz putnika obeležavaju se sa strane putokaznim tablama. Kod motornih vozova putokazne table se mogu postaviti i na čelu voza.
Kursna kola, direktna kola i kola sa obaveznom ili mogućom rezervacijom sedišta obeležavaju se i numeratorima kola.
Završni signal preuzima sa vučnog vozila i postavlja odnosno skida i vraća vučnom vozilu:
1) kod vozova sa vozopratnim osobljem - vozopratno osoblje;
2) kod vozova bez vozopratnog osoblja - osoblje prevoznika predviđeno poslovnim redom stanice;
3) kod lokomotivskih vozova - osoblje vučnog vozila.
Ukoliko u toku vožnje voza nestane završni signal, u stanici u kojoj je utvrđen nedostatak završnog signala postavlja se rezervni završni signal sa vučnog vozila, a u putni list upisuje se nestanak završnog signala i upotreba rezervnog.
U slučaju promene vučnog vozila u toku vožnje voza, već postavljeni završni signal ostaje na vozu, a završni signal sa vučnog vozila koji preuzima vuču voza se predaje osoblju vučnog vozila koji se menja.
Odredbe st. 1-3. ovog člana shodno se primenjuju i kod vozova za službene potrebe upravljača železničke infrastrukture.
Propratne isprave voza su:
1) putni list - osnovni obrazac;
2) teretnica, izveštaj o sastavu i kočenju voza - pomoćni obrasci;
3) pisani nalozi i ručni beležnik vozovođe-mašinovođe na TK-APB-MZ pruzi -prilozi putnog lista.
Analiza voza je izveštaj kojim rasporedna, odnosno polazna stanica voza obaveštava narednu rasporednu, odnosno krajnju stanicu, a po potrebi i međustanicu o odlasku voza i o drugim važnim podacima koji se odnose na bezbedno kretanje voza.
Analiza voza daje se međustanicama samo u slučajevima:
1) prekoračenja dužine voza, sa navedenim stanicama za koje voz ima prekoračenu dužinu;
2) prevoza opasne robe, sa navođenjem OM broja pod kojim se vodi ta roba;
3) prevoza naročitih pošiljaka, sa navođenjem broja pod kojim se vodi ta pošiljka;
4) u slučaju menjanja sastava voza u nekoj međustanici;
5) smanjenja stvarne kočne mase voza ili smanjenja brzine voza zbog vrste kola uvrštenih u voz;
6) i u drugim slučajevima, koji se odnose na sve ili na pojedine međustanice, ali samo podaci koji su za te stanice neophodni.
Analizu voza sastavlja otpravnik vozova rasporedne, odnosno polazne stanice voza i stanice u kojoj se menja sastav voza na osnovu teretnice dostavljene od strane železničkog prevoznika.
Analiza voza sadrži sledeće podatke:
1) broj voza i naziv železničkog prevoznika;
2) vreme polaska i naziv polazne, odnosno rasporedne stanice, tj. stanice promene sastava voza;
3) stvarnu masu voza izraženu u tonama i dužinu voza izraženu u osovinama i metrima;
4) sastav voza i stanice u kojima se vrši promena sastava voza (uzimanje ili ostavljanje vozila);
5) kola u kojima se prevozi opasna roba odnosno naročita pošiljka;
6) stanice za koje voz ima prekoračenu dužinu.
Kola u kojima se prevozi opasna roba i naročite pošiljke prikazuju se pojedinačno uz navođenje UN broja opasne robe i broja odobrenja za prevoz naročite pošiljke.
Obaveštenje da voz saobraća sa prekoračenom dužinom daje se u analizi voza odmah posle broja voza.
U cilju ubrzanja rada oko sastavljanja, davanja i prijema analize voza, pojedini nazivi se označavaju skraćenicama:
1) redovan polazak voza |
R; |
2) vozna lokomotiva |
vozna; |
3) zaprežna lokomotiva |
zapr.; |
4) potiskivalica |
pot.; |
5) stvarna masa i dužina voza (u razlomku) |
sastav; |
6) eksploziv |
ekspl.; |
7) vojno |
trsp. br.; |
8) zapaljivo |
zap.; |
9) redovna putnička garnitura |
Rg; |
10) ranžirni reon broj |
R-... |
Osnovne odredbe o manevrisanju
Manevrisanje je svako pokretanje vozila koje ne predstavlja vožnju voza a koje se vrši u cilju njihovog premeštanja s jednog mesta na drugo na istom koloseku ili s jednog koloseka na drugi kolosek uz obezbeđenje manevarskog puta vožnje, uključujući i rad oko zakvačivanja, otkvačivanja, usporavanja i zaustavljanja tog kretanja, obezbeđenje vozila od samopokretanja i odbegnuća, svako pokretanje voza posle zaustavljanja u stanici koje ne predstavlja nastavak vožnje voza (pokretanje u cilju oslobađanja međika, utovara ili istovara, uzimanja goriva ili vode i sl.) kao i izdavanje naređenja, rukovođenje i nadzor nad ovim poslovima.
Vrste manevarskih kretanja su:
1) manevarska vožnja je kretanje koje se izvodi vučom ili guranjem vozila lokomotivom ili drugim vučnim vozilom, kao i kretanje same lokomotive ili drugog vučnog vozila u pratnji odgovarajućeg broja manevarskih radnika;
2) odbacivanje je ubrzavanje guranih, za manevarski sastav nezakvačenih vozila, do neke određene brzine i naglo ali mirno zaustavljanje manevarske vožnje, tako da vozila sama odu do određenog mesta;
3) spuštanje je manevarsko kretanje kod kojeg se vozila na koloseku koji leži u padu sama ili putem posebnog postrojenja za spuštanje ubrzavaju i spuštaju;
4) lokomotivska vožnja je kretanje samog vučnog vozila ili zajedno sa vučenim vozilima do 12 osovina, bez pratnje manevarskih radnika;
5) kretanje sa manevarskim užetom jeste pokretanje užetom pomoću lokomotive, pružnog traktora ili čekrka sa strane koloseka;
6) kretanje ljudskom snagom jeste ručno manevrisanje pomoćnim napravama ili običnim guranjem;
7) kretanje pomoću ručnog motornog šinskog potiskivača jeste guranje vozila ručnim motornim šinskim potiskivačem, pri čemu se pogonski točak, kada se motor aktivira, kreće po šini;
8) kretanje pomoću drumskog motornog vozila jeste povlačenje užetom sa strane koloseka;
9) kretanje (premeštanje) prenosnicom ili okretnicom jeste premeštanje vozila putem postrojenja;
10) kretanje za unutrašnje železničke potrebe (depo, radionica) jeste pokretanje vozila ljudskom snagom koje izvode radnici železničkih delatnosti bez rukovođenja manevarskih radnika.
Sva manevarska kretanja na području javne železničke infrastrukture, bez obzira na to kako se obavljaju, su odobrena od otpravnika vozova, ovlašćenog staničnog radnika ili TK-dispečera ili radnika koga odredi upravljač železničke infrastrukture.
Na industrijskim kolosecima manevarska kretanja odobrava vozovođa ili rukovaoc manevre.
Na kolosecima koji isključivo služe za manevrisanje (ranžirni, magacinski i dr.) otpravnik vozova ne izdaje posebno odobrenje ukoliko sam ne osigurava manevarske puteve vožnje.
Manevarsko osoblje čini:
1) osoblje manevarskog vučnog vozila koje čine mašinovođa na manevri i, u zavisnosti od tehničkih karakteristika vučnog vozila, pomoćnik mašinovođe;
2) osoblje manevarskog odreda, koji čini rukovalac manevre i određeni broj manevrista, zavisno od obima i vrste manevarskih poslova, mesnih i vremenskih prilika i drugih tehnoloških uslova, ali ne manje od dva radnika (rukovalac manevre i manevrista).
Izuzetno od stava 1. ovog člana, manevarske poslove koji se obavljaju ispod visokih peći, kranova i drugih opasnih postrojenja i u specifičnim uslovima i sa posebnim uređajima i opremom a koje karakteriše mala brzina kretanja, kratke dužine manevarskih sastava, kretanje na kratkim relacijama, osvetljeni i pregledni putevi vožnje, železnička vozila sa poluautomatskim i automatskim kvačilima i komunikacija radio vezom, obavlja manevarsko osoblje u sastavu mašinovođa i rukovalac manevre.
Kada vozna lokomotiva obavlja manevarske poslove, lokomotiva i njeno osoblje se smatraju manevarskom lokomotivom, odnosno osobljem manevarske lokomotive, a vozopratno osoblje - manevarskim odredom.
Stanica može imati više manevarskih odreda, zavisno od obima manevarskog rada.
Otpravnik vozova odobrava manevarska kretanja i vrši stalni nadzor nad manevrisanjem.
U stanicama sa manevarskim osobljem manevrisanjem neposredno rukovodi rukovalac manevre, a u stanicama bez manevarskog osoblja manevrisanjem rukovodi otpravnik vozova, ovlašćeni stanični radnik na TK pruzi ili radnik koga oni odrede.
Manevrisanje ljudskom snagom, potiskivačem ili drumskim motornim vozilom izvršava ili rukovodi takvim kretanjem i magacioner ili kondukter.
Radnici koji pokreću kola ljudskom snagom pri manevarskim kretanjima za unutrašnje železničke potrebe su poučeni i dokazno upoznati sa načinom manevrisanja ljudskom snagom bez ili sa pomoćnim uređajima, o zaustavljanju vozila i čuvanju lične bezbednosti.
Pri izvršavanju manevarskih poslova manevristi zauzimaju stalna manevarska radna mesta koja se određuju rasporedom manevarskog rada ili ta radna mesta određuje rukovalac manevre u svakoj smeni jednom za duži period vremena, ili posebno od slučaja do slučaja u toku rada.
Stalna manevarska radna mesta su:
1) prvi manevrista - manevrista koji se nalazi na lokomotivi ili u blizini lokomotive u cilju prenošenja naređenja i signalnih znakova za manevarska kretanja;
2) srednji manevrista - manevrista koji se nalazi oko sredine manevarskog sastava ili u blizini mesta kvačenja u cilju prenošenja manevarskih signalnih znakova i osmatranja radnji pri kvačenju kao i posedanja ručne kočnice grupe kola koja se odbacuje;
3) krajnji manevrista - manevrista koji obavlja poslove kvačenja, koji poseda poslednja kola pri vuči manevarskog sastava, odnosno koji kod guranih manevarskih sastava poseda čeona kola;
4) spajač - manevrista koji na kolosecima za pripremu vozova po završenom manevrisanju vrši zakvačivanje kola;
5) izvođač - manevrista koji prati vozne lokomotive od graničnika depoa do čela pripremljenog voza i obrnuto;
6) papučar - manevrista koji pri manevrisanju zaustavlja vozila ručnim papučama ili rukuje izbacivačem papuča na grbini;
7) rastavljač - manevrista koji popušta kvačilo, razdvaja vazdušne i druge spojnice, ispušta vazduh iz kočionih cilindara i otkvačuje vozila.
Svaki manevarski radnik, izuzev osoblja manevarskog vučnog vozila, ima usnu zviždaljku, danju signalnu zastavicu, noću svetiljku sa belom svetlošću i ključ za putnička kola gde je to potrebno.
Određeni manevarski radnici su opremljeni kukom za spajanje mehova, kukom za skidanje ručne papuče sa šine (koja može biti na ručici signalne zastavice), ključem utičnice za električno grejanje i dr.
Brzina vožnje pri manevrisanju
Brzina vožnje pri manevrisanju podešava se tako da se manevarski sastav sigurno zaustavlja na željenom mestu i zavisi od nagiba koloseka, kočne mase manevarskog sastava i optimalnog izbora vrste kočenja (samo direktna kočnica, direktna i ručne kočnice, vazdušno produžno kočenje).
Brzina vožnje se određuje za svaku stanicu i unosi u poslovni red stanice.
Dozvoljena brzina vožnje preko skretnica je do 35 km/h.
Ukoliko vrsta osiguranja i tehničke osobine skretnica zahtevaju nižu brzinu od propisane stavom 3. ovog člana, takve skretnice i brzine preko njih se posebno označavaju u knjižici reda vožnje, poslovnom redu stanice i uputstvu za rukovanje sigurnosnim uređajem.
Vozno osoblje, kada ono obavlja manevrisanje, obaveštava se pisanim nalogom ili radio vezom o ograničenoj brzini pri manevrisanju preko skretnica ako podaci o ograničenim brzinama nisu uneti u knjižicu reda vožnje.
Pri vožnji na dužem i preglednom koloseku brzina se povećava kada je lokomotiva na čelu ili kada se vrši odbacivanje.
Ako se pri vožnji manevristi nalaze na čeonoj bočnoj stepenici lokomotive u smeru vožnje, brzina nije veća od 20 km/h.
Ako mašinovođa izgubi iz vidnog polja manevriste za vreme manevarskih kretanja ili ne čuje zvučne signalne znake, zaustavlja odmah dalje kretanje ako se manevarska kretanja ne mogu osigurati na drugi način (graničnim kolosečnim signalima, manevarskim signalima za zaštitu kolosečnog puta, radio vezom i dr.).
Pri manevarskim kretanjima na peronskim kolosecima na kojima može doći do povrede putnika, kao i pri kretanjima kod tovarnih i magacinskih rampi gde može doći do povrede železničkih radnika, brzina se podešava tako da se manevarski sastav brzo zaustavlja, ukoliko upozorenje lokomotivskim ili manevarskim signalnim znacima nije uspelo.
Na mestima navedenim u stavu 9. ovog člana od manevarskih kretanja dozvoljena su samo manevarska i lokomotivska vožnja.
Ako lokomotiva gura vozila na kolosek čija preglednost nije moguća zbog krivina, neosvetljenosti prostora, profila guranih vozila (tovara) itd., onda na dovoljnoj udaljenosti ispred vozila ide radnik koji blagovremeno daje potrebne signalne znake a brzina vožnje pri guranju nije veća od brzine čovečijeg hoda (5 km/h).
Pri zakvačivanju vozila manevrista ulazi u kolosek pre nailaska kola koja se približavaju brzinom od najviše 5 km/h, tako da blagovremeno ulazi uspravno između kola koja se nalaze na odstojanju ne manjem od deset metara. Po ulasku u kolosek osmatra prostor za kretanje u koloseku i priprema se za prihvatanje kvačila nailazećih kola. Na nekoliko koraka pre nailaska kola, pažljivo prihvata kopču kvačila, podiže kvačilo tako blagovremeno da pri udaru kola nabaci kopču kvačila na kuku tegljenika pre nego što se kola pokrenu. Pri pokretanju kola korača i manevrista u istom smeru i u pogodnom trenutku izlazi iz koloseka. Tom prilikom manevrista se hvata za rukohvat ispod odbojnika, rukom koja je s unutrašnje strane, pazi na prepreke koje se nalaze ispod nogu i u povijenom stavu iskoračuje napolje.
Manevrista koji prati manevarski sastav proverava dužinu kvačila na čelu manevarskog sastava i, ako je potrebno, odvija vreteno kvačila, odnosno skida kvačilo sa kuke tegljenika ili sa držača na grudnoj gredi kola.
Kvačenje lokomotive s plugom, kola s aerodinamičkom linijom, kola kod kojih tovar ili kolski delovi prelaze čeone strane kola, odnosno odbojnike i sl. vrši se samo u mirnom stanju.
Naređenje za manevarsko pokretanje posle zakvačivanja daje se tek kada je manevrista izašao iz koloseka.
Manevrista, ukoliko je moguće, ulazi i izlazi sa strane, odnosno na strani na kojoj se nalazi rukovalac manevre. Kada rukovalac manevre nije u neposrednoj blizini, manevrista uzvikuje "Gotovo" čim je izašao iz koloseka i spremnost (gotovost) potvrđuje davanjem odgovarajućeg signalnog znaka za dalje kretanje. Ako su kvačenje vršila dva radnika, signalni znak daje manevrista koji poslednji izlazi iz koloseka.
Nekorišćeno kvačilo na zavrtanj kači se na za to određenu kuku sopstvenog vozila. Na čelu i na kraju voza kvačilo se stavlja na kuku tegljenika ili, ako to nije moguće, na za to predviđenu kuku na grudnoj gredi vozila. Pri kvačenju vučnog vozila za voz uvek se upotrebljava kvačilo vučnog vozila.
Za pokretanje posednutih putničkih kola, kola olistanih listicom "Pažljivo manevrisati", kola tovarenih opasnim materijama, pri vožnji na otvorenoj pruzi ili na usponu, kod navedenih vozila ne upotrebljava se manevarsko kvačilo bez odbojnih uređaja.
Teško pokretljivu kopču kvačila potrebno je pri zakvačivanju dobro utisnuti u kuku da ne bi u toku vožnje ispala.
Kopča kvačila ne stavlja se na kuku na koju je već nabačena kopča sopstvenog kvačila.
Ako se naiđe na teško pokretljiv (suv) zavrtanj, potrebno je zahtevati da pregledna služba izvrši podmazivanje.
Ručica vretena kvačila ne stavlja se na zavrtanj vodoravno. Ona visi ili se po mogućstvu stavlja u svoj sigurnosni držač.
Za sprečavanje oštećenja na kolosečnim magnetima automatskog pružnog osiguranja, na kolosečnim radarskim i ostalim uređajima spuštalice, kao i prodiranje prašine i stranih tela u vazdušne vodove, nekorišćeni spojni delovi (kočione i grejne spojnice, kao i sigurnosni lanci) stavljaju se na njihove držače, kuku ili slepake. Pri tom se čeone slavine postavljaju u zatvoreni položaj.
Pri kvačenju kola sa motornim pružnim vozilom, ako je opremljeno specijalnim manevarskim kvačilom ili prilagođenim odbojnim uređajima, manevrista stupa između pružnog vozila i kola samo posle dodirivanja odbojnih uređaja i kada su vozila u stanju mirovanja.
Vozila se tako čvrsto kvače, odnosno kvačila pritežu da se opruge odbojnika na koloseku u pravcu olako nategnu, što se postiže okretanjem zavrtnja kvačila dva puta po dodirivanju odbojnika. Ovaj postupak je obavezan:
1) kod putničkih vozova s vazdušnim kočenjem brzog dejstva;
2) kod međusobno zakvačenih dizel i elektrolokomotiva i prvih kola do lokomotive, osim potiskivalice.
Pritezanje kvačila na zavrtanj toliko da se odbojnici samo dodirnu vrši se:
1) kod teretnih vozova s vazdušnim kočenjem bez obzira na vrstu kočenja,
2) kod međusobno zakvačenih lokomotiva parne vuče i prvih kola do takve lokomotive;
3) kod zakvačivanja potiskivalice svih vidova vuče i kola ispred potiskivalice.
Kod sastavljanja voza visina ose odbojnika od gornje ivice šine je u odgovarajućim granicama, odnosno visinska razlika između osa naspramnih odbojnika je od 50 do 125 mm, što zavisi od vrste i mase vozila kao i od vrste voza, i to:
1) 50 mm kod teških vozila, kako međusobno tako i sa susednim vozilima;
2) 85 mm kod vozova sa prevozom putnika, kod svih vrsta vozova koji se potiskuju ili guraju i kod teretnih vozova kod kojih su kola uvršćena bez obzira na masu;
3) 105 mm kod vozova za prevoz putnika u koje su uvršćena kola za prevoz automobila;
4) 125 mm kod teretnih vozova kod kojih su uvršćena teža kola ispred lakših, odnosno kod kojih su laka kola na kraju voza.
Manevrista vizuelno proverava vrednosti iz stava 16. ovog člana kod međusobno zakvačenih kola u stanju mirovanja.
Postavljanje prelaznica i spajanje mehova
Prelaznice sa mehovima ili cevastim gumama i prelaznice sa ogradama omogućavaju bezbedan prelaz iz jednih u druga putnička kola kroz čeona vrata.
Kada se prelaznice ne upotrebljavaju za prelaz iz kola u kola, ogradu se podiže iz ležišta i sklapa. Mehovi se sklapaju i pričvršćuju kukama sa obe strane uz čeonu stranu kola, a zatim prelaznice podižu i pričvršćuju. Čeona vrata kola se zaključavaju. Pri otkvačivanju kola ograda i mehovi se ne ostavljaju da vise ili da budu nedovoljno i nesigurno pričvršćeni.
Pre nego što se mehovi odnosno ograde sastave, kola se međusobno propisno zakvače, zatim se pričvršćeni mehovi oslobađaju kuka i rastežu se, a ograde spuste. Kada su mehovi dovoljno rastegnuti i čvrsto vise na obema vešalicama, pljosnati okviri mehova se priljubljuju i kukama desno i levo, gore i dole pričvršćuju.
Gumeni valjkasti mehovi kod kola u kompletnim garniturama svojim dodirivanjem omogućavaju bezbedan prelazak iz kola u kola. Spuštene ograde se zatežu i spajaju sa obe strane kukama.
Pri sastavljanju mehova prvo se spuštaju prelaznice pa onda izvršava spajanje. Pri razdvajanju mehove treba razdvojiti i propisno učvrstiti odgovarajućim uređajima.
Pri upotrebi ključa - poluge za spajanje mehova pazi se da se mehovi ne oštete. Pri sastavljanju i rastavljanju mehova ne gazi se po njihovom donjem delu.
Prelaznice se ne spuštaju kada su mehovi i ograda neispravni, odnosno ne sastavljaju se prelaznice koje ugrožavaju bezbednost putnika i vozopratnog osoblja. Za ovakva kola traži se pomoć tehničko-kolskog radnika.
Sastavljanje i rastavljanje prelaznica sa mehovima ili ogradama obavljaju manevarski radnici. Pregledači kola ili posebno određeni tehnički radnici ukazuju potrebnu pomoć pri pojavi mehaničkih nedostataka. U stanicama bez manevarskih radnika i pregledača kola, pri manevrisanju putničkim kolima, sastavljanje i rastavljanje prelaznica i mehova obavlja vozopratno osoblje, a tehničku pomoć pruža osoblje vučnog vozila.
Manevrista ulazi između kola da bi obavio otkvačivanje kada su ona u mirnom stanju. Ako je potrebno da se kola malo pomere (potisnu), onda se manevrista tako postavlja da može pratiti kretanje. Manevrista prethodno osmatra stanje koloseka, a zatim pazi na prepreke koje leže u koloseku (skretnice, ukrštaji, razni šinski delovi, pragovi, tucanik, neravnine i sl.).
Pre otkvačivanja kvačila na zavrtanj i drugih spojnih elemenata, sklapaju se mehovi ili pokretne ograde i učvršćuju se, a zatim podižu prelaznice u njihov osnovni položaj i učvršćuju se odgovarajućim kukama. Ovi se poslovi rade obrnutim redom od spajanja mehova i spuštanja prelaznica pri zakvačivanju kola.
Otkvačivanje za vreme vožnje kada se kola vuku dozvoljeno je samo kod vozila sa platformom kada se kvačilo može skinuti sa kuke podesnom napravom (kukom, viljuškom).
Prilikom otkačivanja ne stoji se na odbojnicima, tegljenikovoj kuki i sl.
Otkvačivanje kola za vreme kretanja kada lokomotiva gura kola dozvoljeno je samo pri spuštanju kola kada se obavezno koriste motke i viljuške za otkvačivanje kojima se rukuje sa zemlje izvan koloseka. Za vreme ovakvog kretanja kola se ne otkačuju sa stepeništa.
Postupak pri zakvačivanju/otkvačivanju vozila
Spajanje kočionih spojnica vrši se na sledeći način:
1) posle zakvačivanja i pritezanja kvačila na zavrtanj potrebno je spojiti kočione spojnice i otvoriti čeone slavine. Kad god je moguće potrebno je spojiti spojnice koje se nalaze sa iste strane. Njima se brižljivo rukuje i ne previjaju se (ne lome se). Slobodne spojnice je potrebno zakačiti i učvrstiti na njihove držače;
2) pri povezivanju kočionih spojnica između vozila, čiji je glavni vod pod pritiskom, da bi se izbeglo kočenje, pošto se kočione spojnice zakvače, potrebno je čeone slavine oba dela voza polako otvoriti;
3) da bi se izbegla oštećenja kočnica i ostalih uređaja, potrebno je paziti da se kočioni vodovi ne povezuju sa spojkama drugih vazdušnih vodova ili vodova slične konstrukcije. Konstruktivna rešenja spojnih glava ovo uglavnom onemogućavaju, te stoga ne treba vršiti nasilna spajanja. Potrebno je paziti i na različite boje i obeležja spojki za razne namene.
Povezivanje grejnih vodova i kablova vrše radnici koji su obučeni i osposobljeni za ovaj rad.
Pri otkvačivanju vozila redosled je sledeći:
1) grejni kabl izvući;
2) kabl daljinske komande i ozvučenja putničkih kola izvući i okačiti;
3) mehove otkvačiti i razdvojiti;
4) prelaznice otvoriti, podići i pričvrstiti;
5) parne vodove razdvojiti;
6) čeone slavine vazdušnog voda zatvoriti, i to, po mogućstvu jednovremeno;
7) pomoćne vazdušne spojnice razdvojiti;
8) kočione spojnice razdvojiti;
9) kvačilo skinuti sa kuke tegljenika susednih kola.
Posle svih radnji otkvačivanja, kada sledi manevarsko kretanje odbacivanja ili spuštanja, vrši se otkočivanje vazdušnih kočnica kod svih kola preko otkočnih uređaja. Kod otkočnog uređaja koji nije automatski, držati povlačnu otkočnu žicu 8-10 sekundi. Otkočna žica se ne savija u izvučenom stanju radi utvrđivanja otkočnog ventila.
Zakvačivanje i otkvačivanje lokomotiva i kola u sastavu voza
Lokomotive kod vozova zakvačuje i otkvačuje osoblje prevoznika (pratilac lokomotive, manevrista i sl.).
Ukoliko osoblja iz stava 1. ovog člana nema ili je zauzeto drugim važnijim poslovima, lokomotive zakvačuje i otkvačuje:
1) kod vozova sa najmanje dva vozna manevrista zakvačivanje i otkvačivanje obavlja vozni manevrista;
2) kod vozova sa vozovođom i jednim voznim manevristom zakvačivanje i otkvačivanje vozne lokomotive obavlja vozni manevrista; ako voz ima i potiskivalicu, nju zakvačuje i otkvačuje vozni manevrista, a vozne lokomotive pomoćnik mašinovođe ove lokomotive; ukoliko kod vozne lokomotive nema pomoćnika mašinovođe, zakvačivanje i otkvačivanje obavlja vozovođa;
3) kod vozova samo sa vozovođom vozne lokomotive i potiskivalice zakvačuje i otkvačuje pomoćnik mašinovođe; ukoliko su lokomotive bez pomoćnika mašinovođe, zakvačivanje i otkvačivanje obavlja vozovođa;
4) kod vozova bez vozopratnog osoblja vozne lokomotive i potiskivalice zakvačuje i otkvačuje pomoćnik mašinovođe;
5) kod vozova za prevoz putnika vozne lokomotive i potiskivalice zakvačuje i otkvačuje pomoćnik mašinovođe; ukoliko su lokomotive bez pomoćnika mašinovođe, zakvačivanje i otkvačivanje vozne lokomotive obavlja prvi kondukter, a potiskivalice završni kondukter;
6) lokomotive kod vozova samo sa mašinovođom i bez vozopratnog osoblja (u daljem tekstu: posed MV-bez) zakvačuje i otkvačuje mašinovođa;
7) zakvačivanje i otkvačivanje druge radne lokomotive na čelu, odnosno na kraju voza obavlja pomoćnik mašinovođe vozne lokomotive, odnosno potiskivalice, a ako njega nema, onda pomoćnik mašinovođe druge radne lokomotive; ukoliko nema pomoćnika mašinovođe ni na jednoj lokomotivi na čelu, odnosno na kraju voza, zakvačivanje i otkvačivanje obavlja osoblje navedeno u tač. 1)-3) i 5) ovog stava, a u slučaju iz tačke 6) ovog stava zakvačivanje i otkvačivanje obavlja mašinovođa vozne lokomotive, odnosno potiskivalice.
Kola u sastavu voza, kad za tim nastupi potreba (izdvajanje kola iz tehničkih razloga i sl.), zakvačuje i otkvačuje manevarsko osoblje ukoliko ga ima, a ukoliko ga nema, radnici voza navedeni u tač. 1)-5) stava 2. ovog člana.
Kod ukazivanja pomoći vozu na otvorenoj pruzi čija je lokomotiva ostala u kvaru a voz saobraća sa posedom MV-bez, pomoćnu lokomotivu zakvačuje manevarsko osoblje.
Izuzetno od odredbi stava 4. ovog člana, ako manevarskog osoblja nema, pomoćnu lokomotivu, ako dolazi s čela voza zakvačuje mašinovođa defektne lokomotive, a ako dolazi na kraj voza, mašinovođa pomoćne lokomotive.
Manevarski put vožnje je put koji pređe manevarski sastav, sama lokomotiva ili pojedina kola od pokretanja do zaustavljanja.
Manevarski put vožnje obuhvata jedan ili više koloseka ili delova (odseka) koloseka sa svim skretnicama preko kojih se vrši manevarsko kretanje, kao i signalne znake i oznake koje važe za ovo kretanje.
Pre svakog pokretanja vozila pri manevrisanju obezbeđuje se manevarski put vožnje.
Kad manevristi primete da skretnički signal za vožnju postavljene skretnice pokazuje sumnjiv položaj, manevarsko kretanje se izvršava tek po odobrenju skretničara, odnosno radnika koji je rukovao skretnicom.
Ako manevristi ili drugi radnici poslužuju skretnice, postavljaju posle manevarskog kretanja skretnice u redovan položaj.
Rukovalac manevre zahteva od skretničara postavljanje manevarskog puta vožnje dovikivanjem ili postojećim javljačkim uređajima (najavljivač koloseka, zvonjenje, radio - veza, interfon itd.). Ako ovo nije moguće, onda se postavljanje puta vožnje traži telefonski. Ukoliko rukovalac manevre utvrdi da vožnja manevarskog sastava ometa sporazumevanje, zahteva da se pažljivo vozi u blizini mesta pozivanja, odnosno uređaja za sporazumevanje.
Ako skretničar ne može da postavi zahtevani put vožnje, obaveštava rukovaoca manevre o zabrani manevrisanja.
Daljinsko postavljanje skretnica se zahteva tek kad su skretnice i njihovi odgovarajući međici, granice odseka, iskliznice i izolacije slobodni.
Ako manevarsko kretanje vodi preko skretnica, onda se one postavljaju po redosledu suprotno od smera kretanja (prvo najudaljenija) osim pri spuštanju kola.
Zahtev skretničara da se neki kolosek oslobodi, rukovalac manevre odmah i neizostavno izvršava.
Nijedna manevarska vožnja ne otpočinje bez dozvole radnika koji postavlja manevarski put vožnje. Dozvola se daje rukovaocu manevre usmeno, telefonom, radio-vezom, signalnim znakom, razglasom i sl. posle uveravanja da su skretnice u pravilnom i ispravnom položaju i da su putoprelazni branici zatvoreni. Dozvola se daje i za više manevarskih kretanja jednovremeno, ako ta kretanja ne ugrožavaju jedno drugo. Ako se dozvola skretničara ne može dobiti, rukovalac manevre, ako može da utvrdi da je put vožnje slobodan, pažljivo vozi do mesta za sporazumevanje sa skretničarom, ali najviše do međika sledeće skretnice koja predstavlja opasnost. Mašinovođa prelazi sa koloseka na skretničko područje (preko međika) samo pod uslovom da mu je otpravnik vozova dao odobrenje lično ili putem skretničara.
Za manevarske vožnje koje se regulišu manevarskim signalima, skretnice u putu vožnje iz stava 11. ovog člana se ne proveravaju.
Manevrisanje u službenim mestima na TK-pruzi obavlja se samo po odobrenju TK-dispečera, a kad je stanici dato mesno rukovanje staničnom postavnicom, po odobrenju ovlašćenog staničnog radnika. TK-dispečer određuje vreme u kome se obavlja manevra. Ako se manevra ne izvrši u određenom roku, obustavlja se, a zatim ponovo traži odobrenje za njeno produžavanje.
Kod manevarskog kretanja preko više blok odseka ili skretničkih područja skretničar, od koga se zahteva put vožnje, dokazano se (fonogramom) sporazumeva sa ostalim skretničarima o putu vožnje koji predstoji.
Skretničar daje rukovaocu manevre dopuštenje za dalju vožnju preko svog područja tek kad dobije dozvolu od skretničara susednog područja.
O nedostatku saglasnosti daljih područja obaveštava se rukovalac manevre, koji se zaustavlja pred prvim područjem od kojeg nema saglasnosti i traži dozvolu za dalju vožnju.
Pri odbacivanju ili spuštanju traži se saglasnost svih odgovarajućih skretničkih područja.
Proveravanje i osmatranje manevarskog puta vožnje
Proveru manevarskog puta vožnje obavljaju skretničar i rukovalac manevre, dokle god se pogledom obuhvata postavljeni put vožnje. Ako skretničaru nije moguća kontrola zbog nepovoljnog vremena, mraka ili ma kojih drugih razloga, a proveru ne može da poveri nijednom drugom radniku, o tome obaveštava rukovaoca manevre.
Osmatranje manevarskog puta vožnje obavljaju rukovalac manevre, mašinovođa i prvi (zadnji) manevrista. Rukovalac manevre bira svoje mesto stajanja za vreme kretanja tako da ima dobar pregled nad kretanjem i da se može usmeno ili putem signalnih znakova sporazumeti sa mašinovođom i ostalim učesnicima. Ako mu ovo iz bilo kojih razloga nije moguće, onda se na jednim od prednjih, a po mogućstvu na prvim kolima, nalazi manevrista koji osmatra put vožnje i daje potrebne signalne znake.
Manevristi koji prate manevarski sastav raspoređuju se približno ravnomerno po kolima tako da što dalje vide put vožnje, da zapažaju signalne znake rukovaoca manevre, mašinovođe i skretničara, kao i da u slučaju opasnosti odmah stave u dejstvo kočnice.
Ako lokomotiva gura vozila na kolosek čija preglednost nije moguća zbog krivina, neosvetljenosti prostora, profila guranih vozila (tovara) itd., onda na dovoljnoj udaljenosti ispred vozila ide radnik koji blagovremeno daje potrebne signalne znake, pri čemu brzina vožnje pri guranju nije veća od brzine čovečijeg hoda.
Prilikom guranja praznih putničkih garnitura i drugih manevarskih sastava kada postoje smetnje navedene u stavu 4. ovog člana, brzina je veća od brzine čovečijeg hoda, bez radnika ispred manevarskog sastava, ako se na platformi ili manevarskoj stepenici čeonih kola nalazi manevrista sa posebno prilagođenom poluspojkom i ručnom završnom slavinom za usporavanje brzine, odnosno zaustavljanje manevarskog sastava kada je to potrebno.
Ako se manevarsko kretanje obavlja lokomotivom na čelu manevarskog sastava, osmatranje puta vožnje obavlja mašinovođa. Radnici koji se voze na lokomotivi takođe osmatraju put vožnje ako ga vide sa svog mesta.
Rukovalac manevre, manevristi i osoblje vučnog manevarskog vozila se uveravaju pre manevarskog kretanja:
1) da su kolosek sa kojeg polazi manevarski sastav, od poslednjih kola u vozu i kolosek na koji se vozi slobodni, kao i odgovarajući međici tih koloseka;
2) da stalni signali, skretnice, iskliznice, okretnice, prenosnice, mostovi kolskih vaga, kranovi itd., pravilno stoje, odnosno da dozvoljavaju slobodno manevrisanje;
3) da su ručne papuče i druga šinska kočna sredstva uklonjena;
4) da su branici putnih prelaza zatvoreni, odnosno da je saobraćaj na putnom prelazu na bilo koji način obezbeđen;
5) da železnička i poštanska ručna kolica, tegljači i prikolice kao i drumska vozila nisu ugroženi;
6) da su motke za uzemljenje uklonjene, napon u vozni vod uključen i da su preduzete ostale mere bezbednosti za rad na elektrificiranim prugama;
7) da su na utovarnim kolosecima i rampama uklonjena utovarna sredstva (daske, mosnice i dr.) i da niko nije u zoni opasnosti;
8) da na vozilima nisu postavljeni signali za poslove popravke, posedanja osobama i sl.;
9) da su po predgrevanju uklonjene signalne oznake, kablovi ili parni vodovi kao i kočioni vodovi ako je proba kočnica vršena stabilnim postrojenjem;
10) da su bočna vrata kola zatvorena, a ukoliko su pre polaska na rampu otvorena, da su u tom položaju osigurana;
12) da su kola u manevarskom sastavu međusobno zakvačena a kola koja ostaju na koloseku osigurana od samopokretanja i odbegnuća;
13) da su preduzete i druge mere bezbednosti.
Ako manevristi primete da bi kretanje moglo prouzrokovati neku opasnost, odmah o tome obaveštavaju rukovaoca manevre. Mašinovođa samoinicijativno preduzima sve mere bezbednosti pri ma kakvoj uočenoj opasnosti.
Ako manevarskom kretanju zapreti opasnost ma sa koje strane, manevrista koji prvi zapazi tu opasnost preduzima odgovarajuće mere da je spreči (zaustavljanje pritezanjem ručne kočnice, dejstvom pomoćne vazdušne kočnice, davanjem signalnog znaka "Stoj" i dr.). Ostali radnici odmah preduzimaju odgovarajuće mere u delokrugu svoga rada i raspoloživih tehničkih uređaja i opreme radi sprečavanja nesreće.
Manevrisanje preko putnih prelaza
Preko putnih prelaza se manevriše pošto se prethodno obezbedi saobraćaj preko njih.
Obezbeđenje saobraćaja preko putnih prelaza čiji su uređaji u kvaru vrši se ručnim signalnim znacima. Obezbeđenje ručnim signalnim znacima danju se obavlja podignutom i ispruženom rukom sa dlanom usmerenim prema dolazećim vozilima, a noću mahanjem ručnom signalnom svetiljkom sa crvenom svetlošću upravno na uzdužnu osu puta.
Radnik koga odredi rukovalac manevre na način propisan stavom 2. ovog člana obezbeđuje saobraćaj preko putnog prelaza za sve vreme dok vučno vozilo odnosno prva kola u smeru guranja ne naiđu na putni prelaz.
Obezbeđenje saobraćaja ručnim signalnim znacima vrši se sa obe strane putnog prelaza na taj način što se drumska vozila zaustave prvo iz jednog, a zatim i iz drugog smera. Pored toga, vučno vozilo pre nailaska na putni prelaz daje signalni znak "Pazi".
Ako će se manevrisanje preko putnog prelaza obavljati duže, tada je, u periodima propisanim poslovnim redom stanice, manevrisanje potrebno obustaviti radi propuštanja drumskih vozila.
Davanje naređenja za manevarska kretanja
Naređenje za manevrisanje izdaje otpravnik vozova a na TK-prugama ovlašćeni stanični radnik ili TK-dispečer, rukovaocu manevre, usmeno ili pismeno, rasporedom manevre. Za ona manevrisanja koja se redovno vrše, kao što su: sastavljanje putničkih garnitura, sastavljanje vozova po ranžirnim zadacima reda vožnje, dodavanje i ostavljanje direktnih kola, izmena lokomotiva ili parnog kotla, postavljanje putničkih garnitura na peron i sl., kao i drugih poslova propisanih poslovnim redom stanice, kao i za pokretanje ili premeštanje pojedinih kola ili grupe kola, raspored manevre se ne izdaje, odnosno naređenje se daje samo usmeno.
Sporazumevanje pri manevrisanju vrši se usmeno, razglasnim uređajima, interfonom, radio-vezom, telefonom, ručnim i stalnim manevarskim signalima.
Kada manevrisanje obavlja vozno osoblje, otpravnik vozova (ovlašćeni stanični radnik, odnosno TK-dispečer) ga pre početka manevrisanja upoznaje sa načinom sporazumevanja.
Rukovalac manevre izveštava otpravnika vozova o početku i završetku, odnosno izvršenju pojedinih manevarskih zadataka, usmeno, telefonom, interfonom ili radio-vezom, odnosno vraćanjem izvršenog rasporeda manevre.
Naređenje za manevarsko kretanje ne daje se u vreme kada pregledač kola i drugo osoblje obavljaju svoj posao kod voza.
Ovlašćeni stanični radnik odnosno mašinovođa u neposednutim TK-stanicama o završenoj manevri odmah obaveštava TK-dispečera.
Manevrisanje u stanicama i na industrijskim kolosecima, kada nema posebnog manevarskog osoblja ili je ono zauzeto važnijim manevarskim radom, vrši vozno osoblje. Otpravnik vozova odmah po dolasku voza daje naređenje vozovođi rasporedom manevre ili pisanim nalogom, a u stanicama sa manjim obimom rada (pojedina manevarska kretanja, prelaz sa koloseka na kolosek, pomeranje voza ili dela voza i sl.) usmeno. Prijemom naređenja vozovođa postaje rukovalac manevre. Otpravnik vozova daje usmeno i detaljna uputstva za rad kao i vreme početka i završetka manevrisanja s obzirom na saobraćaj vozova.
Otpravnik vozova unapred obaveštava skretničare o manevrisanju kojim rukovodi vozovođa usmeno, telefonom, radio-uređajem ili razglasnim uređajem, kao i o vremenu početka i prekida manevrisanja.
Rukovalac manevre, pre davanja naređenja za manevarsko kretanje, upozorava radnike koji su zaposleni na ili u blizini koloseka na kojem se manevriše o predstojećem manevarskom kretanju.
Manevarska vožnja je kretanje koje se izvodi vučom ili guranjem manevarskog sastava.
Jednovremena vuča i guranje vučnim vozilom koje se nalazi između vozila dozvoljena je pri manevarskoj vožnji.
Pri manevrisanju sa vozom kada su na čelu ili na kraju voza dve lokomotive, manevrisanje se vrši samo jednom lokomotivom.
Izuzetno od odredbe stava 3. ovog člana, upotreba dve lokomotive pri manevrisanju sa vozom dopuštena je u sledećim slučajevima:
1) razdvajanje voza pri ukrštavanju ili preticanju;
2) povlačenje ili guranje natrag jednog dela voza;
3) premeštanje ili izbacivanje kola kada to voznom lokomotivom nije moguće;
4) kada treba izbeći veće zakašnjenje voza.
Rukovalac manevre ili najbliži manevrista, kada je to potrebno (magla, nedovoljna osvetljenost, krivina, duži manevarski sastav, profil vozila ili tovara, posednuta putnička kola i sl.), saopštava mašinovođi usmeno ili radio-uređajem, udaljenost između kola koja stoje i kola koja nailaze, dajući mu dužinu u broju kola i metrima: "dužina za jedna kola, za pola kola, još četiri, dva, jedan metar i sl.".
Kada su kola blizu dodirivanja daje se signalni znak za zaustavljanje kretanja. Daljine se saopštavaju zavisno od brzine vožnje, mase manevarskog sastava i nagiba koloseka. Pored davanja podataka o odstojanjima daju se i odgovarajući signalni znaci.
Na način propisan st. 5 i 6. ovog člana postupa se i u slučaju kada se samo vučno vozilo približava vozilima.
Sa posednutim putničkim kolima ili na posednuta putnička kola vozi se sa najvećom pažnjom.
Mašinovođa i pomoćnik jedan drugom saopštavaju udaljenost i signalne znake, na osnovu čega se podešava brzina.
Ako brzina nije prilagođena po prvom saopštenju udaljenosti, tako da se može očekivati udar, rukovalac manevre ili onaj ko primeti opasnost neodložno daje zaustavni signalni znak. Kod neposredne opasnosti preduzimaju se i sve raspoložive mere da bi se izbegla opasnost, odnosno da bi se što pre izvršilo zaustavljanje pritezanjem ručnih kočnica, aktiviranjem vazdušnih kočnica i sl. Ako je podatak o odstojanju sumnjiv ili nejasan, mašinovođa odmah zaustavlja manevarsko kretanje.
Potrebno je vozila na koja se nailazi prethodno zakočiti. Mesto stajanja ovih vozila, ukoliko potrebna daljina ne može da se utvrdi (mrak, nedovoljna osvetljenost), treba označiti tako što se prvo sa tog mesta daje odgovarajući signalni znak da bi manevrista na čelu manevarskog sastava procenio dužinu kretanja. Pri nailasku (pritisku) na vozila koja stoje pazi se da nijedna kola ne pređu preko međika, odnosno da ne zadiru u profil drugih kretanja i da se ne oštete kola i ostala postrojenja i uređaji (grudobrani, iskliznice i dr.).
Mašinovođa ili pomoćnik mašinovođe napušta vučno vozilo samo u vreme kada se ne manevriše i to po odobrenju otpravnika vozova. Mašinovođa i pomoćnik mašinovođe ne napuštaju u isto vreme vučno vozilo.
Mašinovođa vučnog vozila koje nije posednuto i pomoćnikom mašinovođe, može napustiti vučno vozilo kada se ne manevriše, uz prethodno preduzimanje mera propisanih članom 232. stav 3. ovog pravilnika.
Motornim kolima se ne manevriše u smislu premeštanja drugih vozila, već samo kada je potrebno vršiti pokretanje ili premeštanje svojih prikolica, drugih motornih kola ili motornih garnitura.
Kod manevrisanja motornim kolima i motornim garniturama, mašinovođa se nalazi u upravljačnici na čelu u smeru kretanja.
Kada se manevriše kolima u kojima ima putnika, sva vrata na kolima su zatvorena, čeona vrata prvih i poslednjih kola manevarskog sastava zaključana, prelaznice podignute, pokretne ograde zatvorene odnosno mehovi pričvršćeni.
Čeona vrata se zaključavaju, prelaznice podižu i pokretne ograde zatvaraju i na kolima sa putnicima gde je vršeno otkvačivanje a koja ostaju na koloseku.
Ako se manevriše poštanskim kolima ili kolima za ručavanje i spavanje u kojima se nalaze radnici, odnosno putnici, onda se oni o tome prethodno obaveštavaju.
Lokomotivskim vožnjama smatraju se kretanja lokomotive, same ili sa najviše 12 osovina prikvačenih vazdušno kočenih kola, pri čemu su na kraju najviše dvoja kola bez kočnice. Lokomotivske vožnje sa prikvačenim kolima bez pratioca dozvoljene su samo na području stanice. Kada lokomotiva gura zakvačena kola to je manevarska, a ne lokomotivska vožnja i stoga se prati.
Kod lokomotivskih vožnji otpravnik vozova posle postavljanja i provere manevarskog puta vožnje daje naređenje mašinovođi za vožnju razglasnim uređajem, dovikivanjem, radio-uređajem ili manevarskim signalnim znakom.
Mašinovođa najavljuje svoju lokomotivsku vožnju davanjem signalnog znaka "Pazi".
Ukoliko poslovnim redom stanice nije drugačije određeno, položaj skretnice ne važi za mašinovođu kao naređenje za lokomotivsku vožnju sa prikvačenim kolima, osim za lokomotivu sa parnim kotlom.
Naređenje skretničara za lokomotivsku vožnju važi samo za njegovo skretničko ili blok-područje. Ako lokomotivska vožnja dodiruje više područja, naređenje se daje od jednog do drugog posednutog skretničkog radnog mesta. Otpravnik vozova davanjem odobrenja određuje i područje kretanja lokomotive.
Po mraku i nepovoljnom vremenu ili gde to mesne prilike zahtevaju, skretničar obaveštava susedna skretnička i druga radna mesta o odlasku lokomotive na sledeće područje.
Ako naređenje za vožnju nije dato, mašinovođa čeka ili staje ispred prve naredne skretnice, odnosno kod sledećeg međika. Ako se iz ponašanja skretničara zaključuje da lokomotivska vožnja nije zapažena, treba dati signalni znak "Pazi" i ponoviti ga u podesnim razmacima.
Kada dve ili više lokomotiva saobraćaju jedna za drugom, naređenje za vožnju se daje svakoj lokomotivi posebno. Lokomotive se kreću na takvom odstojanju da se izbegne nalet pri naglom zaustavljanju. Isto važi i za lokomotive koje neposredno prate druga kretanja ili vozove. Mašinovođa postupa prema datim signalnim znacima skretničara. Naređenje za vožnju ne oslobađa mašinovođu od provere i osmatranja puta vožnje i osmatranja stalnih signala.
Na kolosecima depoa i radionica od označenog mesta, graničnika i sl. poslove rukovaoca manevre obavlja njihov radnik.
Kada zaprežna lokomotiva jednovremeno sa svojom voznom lokomotivom izlazi iz depoa ili se vraća u njega obe lokomotive su zakvačene.
Mesto i vreme predaje lokomotive pri izlazu ili povratku u depo pri prelasku, odnosno napuštanju odgovarajućeg skretničkog područja propisuju se poslovnim redom stanice i depoa. Kada je to potrebno, ovakve odredbe se propisuju i za radionice.
Kod vučnih vozila dolazećih vozova, koja kao lokomotive idu u depo, na drugo smeštajno mesto ili na drugi voz, posle otkvačivanja lokomotive i izveštaja manevriste da je otkvačivanje gotovo, mašinovođa daje signalni znak "Pazi" i ukoliko signalni znak stalnog signala ne zabranjuje vožnju, ili takvog signala nema, vozi do prve skretnice, odnosno do sledećeg međika gde čeka naređenje za dalju vožnju, ukoliko nije propisano da se lokomotive kreću na osnovu stalnih manevarskih signala.
U čeonim stanicama gde se vrši izvlačenje garnitura prispelih vozova, mašinovođa otkvačene lokomotive sme, ukoliko stalni signal ne zabranjuje vožnju, posle davanja signalnog znaka "Pazi" da vozi do prve skretnice ili međika, gde čeka naređenje za dalju vožnju. Za ovakve vožnje važe i posebni lokalni signali.
Kod lokomotiva sa odvojenim (čeonim) upravljačnicama poseda se prednja upravljačnica u smeru vožnje, gde nije drugačije određeno. Pri izmeni smera vožnje mašinovođa prelazi u drugu upravljačnicu ako vožnju ne prati pratilac lokomotive ili manevrista.
U stanicama u kojima nisu dozvoljene lokomotivske vožnje, lokomotive imaju manevristu - pratioca lokomotive (izvođača) koji, u pogledu proveravanja i osmatranja puta vožnje kao i ostalih manevarskih poslova, obavlja dužnost rukovaoca manevre.
Manevrisanje za železničke potrebe
Radnici magacina, službi za održavanje pruge i pružnih postrojenja, radionica, depoa i dr. pokreću vozila samo sa dozvolom skretničara odnosno otpravnika vozova, ako se radi o kolosecima namenjenim saobraćaju ili o kolosecima koji su u šinskoj vezi sa kolosecima na kojima se obavlja kretnje vozova, manevrisanje i sl.
Odredbe stava 1. ovog člana važe i za postavljanje pružnih vozila na kolosek, odnosno izlazak sa smeštajnih i garažnih koloseka pružnih vozila i mehanizacije na kolosek saobraćaja.
Manevrisanje na glavnim kolosecima
Glavni koloseci se upotrebljavaju za manevrisanje ili ostavljanje kola samo po prethodnom odobrenju otpravnika vozova odnosno TK-dispečera ili ovlašćenog staničnog radnika na TK-prugama.
Na dvokolosečnim prugama manevrisanje se vrši na izlaznoj strani pravilnog koloseka.
Manevrisanje na ulaznim kolosecima jednokolosečne i dvokolosečne pruge, kao i na izlaznom pravilnom koloseku kada na dvokolosečnoj pruzi vozovi iz suprotnog smera saobraćaju po tom koloseku kao po nepravilnom koloseku, dopušteno je do signala "Granica manevrisanja"
Manevrisanje na otvorenoj pruzi
Manevrisanje preko signala "Granica manevrisanja", odnosno na izlaznom koloseku dvokolosečne pruge preko mesta u visini ovog signala na ulaznom koloseku, kada na dvokolosečnoj pruzi dolazeći vozovi saobraćaju po nepravilnom koloseku, dopušteno je po prethodnom odobrenju otpravnika vozova odnosno TK dispečera. Odobrenje se daje samo pod uslovom da iz suprotnog smera ne dolazi voz ili se ne vrše druga kretanja po istom koloseku.
Manevrisanje do signala "Granica manevrisanja" obavlja se iza otpremljenog voza kada ovaj napusti stanično područje, a preko signala "Granica manevrisanja" i ulaznog signala kada voz napusti prvi prostorni odsek.
Pre početka i po završenom manevrisanju preko signala "Granica manevrisanja" kod ulaznog signala, odnosno preko ulaznog signala, otpravnik vozova izveštava fonogramom susednu stanicu:
"Zbog manevrisanja preko signala "Granica manevrisanja" pruga (kolosek levi - desni) od stanice ……. do stanice …… biće zauzet od ……. do …….. (čas i minut) (prezime otpravnika vozova)", odnosno
"Manevrisanje preko signala "Granica manevrisanja" završeno. Pruga (kolosek levi - desni) od stanice …… do stanice …….. slobodna u …… (čas i minut) (prezime otpravnika vozova)".
Susedna stanica potvrđuje prijem i jednog i drugog fonograma.
Otpravnik vozova susedne stanice izveštava izlaznog skretničara fonogramom da je pruga zauzeta odnosno slobodna. Na telefonu otpravnika vozova i izlaznog skretničara, kao i na uređaju za postavljanje izlaznog signala u ovoj stanici, postavlja se tablica sa natpisom "Pruga zauzeta", a izlazni signal postavlja se da pokazuje signalni znak "Stoj". Manevrisanje preko signala "Granica manevrisanja" kod staničnog zaštitnog signala vrši se bez saglasnosti susedne stanice.
Odobrenje za manevrisanje preko signala "Granica manevrisanja" otpravnik vozova daje rukovaocu manevre i mašinovođi opštim nalogom u kojem navodi da li je dopušteno manevrisanje samo do ili preko ulaznog signala kao i do kada se završava (čas i minut), a o predstojećem manevrisanju obaveštava skretničara usmeno ili telefonom.
Za manevrisanje preko signala "Granica manevrisanja" na TK-pruzi ovlašćeni stanični radnik dobija odobrenje od TK-dispečera. Odobrenje se traži neposredno pre početka manevrisanja. Pri davanju odobrenja TK-dispečer određuje tačno vreme za koje se manevrisanje izvan signala "Granica manevrisanja" obavlja. Dato odobrenje TK-dispečer upisuje u dnevnik dispečerskih naređenja, a ovlašćeni stanični radnik u telegrafsko-telefonski dnevnik.
Odobrenje za manevrisanje preko signala "Granica manevrisanja" ovlašćeni stanični radnik daje rukovaocu manevre i mašinovođi pismeno, opštim nalogom. U neposednutim TK-stanicama odobrenje za manevrisanje preko signala "Granica manevrisanja" TK-dispečer daje mašinovođi. Dato odobrenje TK-dispečer upisuje u dnevnik dispečerskih naređenja, a mašinovođa u ručni beležnik vozovođe-mašinovođe na TK-pruzi.
O završenom manevrisanju preko signala "Granica manevrisanja" rukovalac manevre obaveštava skretničara, a u stanicama bez skretničara otpravnika vozova, usmeno i vraćanjem jednog dela opšteg naloga, a drugi deo se prilaže putnom listu.
Skretničar obaveštava otpravnika vozova o završenom manevrisanju usmeno ili telefonom, a na kraju dana vraća opšte naloge otpravniku vozova.
O završenom manevrisanju preko signala "Granica manevrisanja" u TK-stanicama obaveštava se ovlašćeni stanični radnik usmeno i vraćanjem oba, odnosno jednog dela opšteg naloga. Ovlašćeni stanični radnik o završenom manevrisanju obaveštava TK-dispečera.
U službenim mestima bez ulaznih signala, za manevrisanje preko ulazne skretnice važe odredbe propisane za manevrisanje preko signala "Granica manevrisanja".
Na putu vožnje voza pre njegovog dolaska obustavlja se manevrisanje tako blagovremeno da voz ispred ulaznog signala ne bi usporavao vožnju odnosno čekao pred njim na prekid manevrisanja i obezbeđenje puta vožnje.
Naređenje za obezbeđenje puta vožnje vozu je istovremeno i naređenje za obustavu manevrisanja. Ulazni signal za voz koji dolazi se postavlja da pokazuje signalni znak za dozvoljenu vožnju tek onda kada je manevrisanje obustavljeno i kada je vozu obezbeđen put vožnje.
Naređenje za obustavu manevrisanja istovremeno znači i zabranu ostavljanja i držanja vozila van međika ulazne i izlazne skretnice, zabranu svakog kretanja vozova i vozila kojim se dodiruje put vožnje voza ma na kojoj strani stanice i kao naređenje za osiguranje vozila od samopokretanja i odbegnuća.
Ako se manevrisanje iz saobraćajnih razloga bezuslovno izvršava jer se za dolazeći voz oslobađa kolosek koji je pre toga bio zauzet ili se izvršava manevrisanje kod voza veće važnosti, za svaku stanicu se propisuje u poslovnom redu stanice jedan od sledećih postupaka:
1) u službenim mestima opremljenim ulaznim signalom sa predsignalom, ako pad od predsignala do ulazne skretnice nije veći od 10‰ a vidik u daljinu nije sprečen, manevrisanje se vrši bez prekida i to samo do signala "Granica manevrisanja" čiji ulazni signal pokazuje signalni znak "Stoj";
2) u službenim mestima opremljenim ulaznim signalom sa predsignalom sa padom od predsignala do ulazne skretnice većim od 10‰ kao i na sporednim prugama u službenim mestima sa ulaznim signalom bez predsignala, kada vidik u daljinu nije sprečen, manevrisanje se obustavlja najmanje na pet minuta pre verovatnog dolaska voza do ulaznog signala;
3) na sporednim prugama u službenim mestima bez ulaznih signala manevrisanje se obustavlja najmanje na deset minuta pre verovatnog dolaska voza do postavljenog signalnog znaka "Stoj".
Po prekidanju manevrisanja skretnice vode na kolosek koji ima najviše slobodnog prostora, a ako ovakvog koloseka nema onda na kolosek koji je najudaljeniji od ulaznog signala, odnosno postavljenog signalnog znaka "Stoj", pri čemu je prostor do ovog mesta slobodan. Manevrisanje se nastavlja tek kada se voz zaustavi kod odgovarajućeg signala.
Ako je vidik u daljinu sprečen zbog magle, vejavice, jake kiše, oluje i sl., onda se manevrisanje u slučaju iz st. 1 i 4. ovog člana obustavlja najmanje na deset minuta pre verovatnog dolaska voza do ulaznog signala. Ako je službeno mesto zaštićeno signalnim znakom "Stoj", ispred njega se postavljaju i praskalice.
Uslove vidljivosti ocenjuje otpravnik vozova za najveću dopuštenu brzinu na tom delu pruge osmatranjem podesnog objekta na području stanice.
Obustavljanje manevrisanja najmanje na pet odnosno deset minuta pre verovatnog dolaska voza naređuje otpravnik vozova lično rukovaocu manevre ili fonogramom putem skretničara.
Poslovnim redom stanice propisuje se bliži postupak zaustavljanja voza pred ulaznim signalom odnosno signalnim znakom "Stoj" u slučaju jednovremenog dolaska vozova ili dolaska voza kada se obustavlja manevrisanje.
Manevarsko osoblje odmah izvršava zahtev skretničara da se oslobodi neki kolosek ili da se ne koristi za manevrisanje.
Pri manevrisanju u blizini ulaznih odnosno izlaznih signala, ne daju se vidni ili čujni signalni znaci koji dovode u zabunu vozno osoblje voza koji dolazi odnosno izlazi, već se sporazumevanje vrši usmeno.
Ako je za ulazak, izlazak ili prolazak voza već dato naređenje, na susednim kolosecima se manevriše ako se time ne ugrožava bezbednost kretanja voza odnosno ako je obezbeđena bočna zaštita puta vožnje voza.
Opreznost pri manevrisanju pojedinim kolima
Sa posebnom opreznošću manevriše se kolima:
1) olistanih RID oznakama opasnosti;
2) olistanim listicom lomljive robe;
3) tovarenim cisternama;
4) sa sudovima;
5) tovarenim živim životinjama;
6) tovarenim drumskim vozilima;
7) sa pratiocima.
Kola navedena u tački 1) ovog člana, osim pojedinih kola koja imaju pratioca, olistavaju su i listicama "Pažljivo manevrisati".
Pažljivo se manevriše i sa svim drugim kolima olistanim listicom "Pažljivo manevrisati" kao i sa kolima koja se ne odbacuju ili se pod određenim uslovima odbacuju ili spuštaju.
Rukovaoc manevre i manevristi pre svakog pokretanja kola proveravaju da li su kola olistana listicom "Pažljivo manevrisati" i međusobno se obaveštavaju o uočavanju kola iz st. 1-3. ovog člana.
X OBAVEŠTAVANJE OSOBLJA VUČNOG VOZILA
Opšte odredbe o obaveštavanju osoblja vučnog vozila
Sva naređenja i obaveštavanja koja se blagovremeno predviđaju saopštavaju se osoblju vučnog vozila na podesan način blagovremeno, a najkasnije pre prijema službe.
Sva naređenja ili obaveštenja stalnog značaja, pored saopštavanja na način propisan stavom 1. ovog člana, daju se osoblju vučnog vozila i opštim nalogom u periodu koji odredi upravljač železničke infrastrukture, ali ne manje od 10 dana (promena stalnih signala, nevaženje stalnih signala, promena ograničene brzine preko skretnica, ukidanje branika i sl.).
O naređenjima i obaveštenjima koja nisu u skladu sa materijalom reda vožnje, osoblje vučnog vozila obaveštava se stalno sve do izmene i dopune materijala reda vožnje, odnosno dok takvo stanje traje.
Osoblje vučnog vozila obaveštava se pisanim nalozima o svim merama u vezi sa bezbednošću i promenama u saobraćaju.
Pisani nalozi su:
1) opšti nalog - nalog kojim se osoblju vučnog vozila naređuju pojedini postupci i daju potrebna obaveštenja u vezi sa saobraćajem voza zbog nastalih promena na pruzi, a o kojima osoblje vučnog vozila nije ranije upoznato i
2) nalog za ukrštavanje - nalog kojim se osoblje vučnog vozila vozova koji se ukrštavaju obaveštava o premeštenom ili određenom ukrštavanju
Opšti nalog u upotrebi je na svim prugama, a nalog za ukrštavanje u upotrebi je samo na prugama na kojima se utvrđuje ukrštavanje vozova i obaveštavanje voznog osoblja o promenama u saobraćaju vozova i o promenama ukrštavanja.
Opštim nalogom se redovno obaveštava i naređuje:
1) o promenama u saobraćaju vozova, na prugama na kojima se vrši obaveštavanje osoblja vučnog vozila o promenama u saobraćaju i promenama ukrštavanja;
2) o nevaženju stalnih signala, izuzetnom nevaženju glavnih signala, kvaru glavnih signala ili predsignala i nerukovanju glavnim signalima, a pritom se navode vrsta i oznaka signala, a za prostorne signale još i kilometarski položaj signala, kao i to kako se postupa kod signala; ovo se ne daje kada je smetnja ili kvar na predsignalu koji pokazuje signalni znak za opreznu vožnju kao i kod smetnji ili kvarova signala koji pokazuju signalni znak: "Oprezan ulazak u stanicu sa 10 km/h";
3) izuzetan ulazak, izlazak, ulazak i izlazak u skretanje, izuzetno zaustavljanje ili prolazak u određenom službenom mestu;
4) indirektno otpravljanje vozova;
5) vožnja nepravilnim kolosekom i brzina voza po njemu;
6) oprezna vožnja pri ulasku ili izlasku iz stanice;
7) maksimalna brzina za pomoćne vozove kao i smanjenje redovne brzine vozova (korišćenje voznih vremena drugog pogodnog voza);
8) lagana vožnja preko pojedinih mesta na pruzi, ako je ona manja od redovne odnosno maksimalne brzine odnosnog voza;
9) o kvaru električnog signalnog zvona ili njegovom nepravilnom davanju signalnih znakova;
10) o uvrštavanju kola koja nemaju ispravnu automatsku kočnicu na kraju voza;
11) o prekoračenoj dužini voza uz navođenje službenih mesta za koja voz ima prekoračenu dužinu;
12) o prekoračenoj planiranoj masi voza i određenim voznim vremenima;
13) o načinu potiskivanja voza kada se potiskivanje na nekoj pruzi vrši i sa zakvačenom i sa nezakvačenom potiskivalicom kao i odseku pruge na kome se vrši potiskivanje;
14) da je u službenim mestima sa ograničenim radnim vremenom nastao prekid službe ili da je služba otpočela u slučaju zakašnjenja voza, odnosno da služba još traje u slučaju otpreme voza pre vremena, ako to nije za određeni voz već u redu vožnje predviđeno;
15) vremenski razmak sleđenja vozova pri vožnji snežnog grtala;
16) način kočenja voza u slučaju kvara vazdušne kočnice;
17) postavljanje ili uzimanje kola na otvorenoj pruzi;
18) manevrisanje preko signala granica manevrisanja, posluživanje manevarskim vožnjama industrijskih koloseka, transportnih otpremništava i tovarišta na otvorenoj pruzi;
19) da radni voz saobraća izuzetno kao pomoćni voz;
20) da je uređaj na putnom prelazu u kvaru a putni prelaz je neobezbeđen (ovo obaveštavanje se ne vrši za putne prelaze opremljene kontrolnim svetlosnim signalima);
21) da je uređaj na putnom prelazu u kvaru a putni prelaz je posednut i saobraćaj na njemu obezbeđen;
22) o uvršćivanju naročite pošiljke u voz sa propisivanjem potrebnih mera bezbednosti;
23) preuzimanje kočenja od strane vozne lokomotive u slučaju kvara komandnog uređaja za vazdušno kočenje na zaprežnoj lokomotivi;
24) osoblje vučnog vozila podeljenog voza o odstupanjima u pogledu stajanja u pojedinim službenim mestima u odnosu na osnovni voz;
25) o postavljanju signalnog znaka: "Stoj za vozila sa podignutim pantografom" ispred izolovanog preklopa stanice, o kvaru i isključenju napona u voznom vodu, o privremeno postavljenim prenosnim signalima za električnu vuču;
26) zaustavljanje voza pred prilaznim signalom zbog čekanja na naređenje za ulazak u stanicu;
27) obaveštavanje pomoćnog voza o mestu gde se nalazi voz kome se pruža pomoć;
28) o smetnjama na pružnim autostop uređajima i po potrebi odrediti brzinu voza;
29) o kilometarskom položaju postavljene signalne oznake: "Mesto rada na pruzi" u slučaju propisanim pravilnikom kojim se uređuju vrsta signala, signalnih oznaka, njihovo značenje i mesto ugradnje odnosno postavljanja;
30) o brzini vožnje po susednom koloseku ako je ona manja od propisane za redovni kolosek;
31) o saobraćaju po susednom koloseku dvokolosečne pruge sa obostranim saobraćajem u slučajevima kada se izlazna vožnja iz službenog mesta ne signališe signalnim znacima izlaznog signala;
32) o saobraćaju voza sa potiskivalicom pri čemu se navodi relacija na kojoj se vrši potiskivanje voza, da li je potiskivalica zakvačena ili nezakvačena i o načinu sporazumevanja;
33) o smetnjama na sredstvima za sporazumevanje i načinu regulisanja saobraćaja u tim slučajevima;
34) o opreznom ulasku u stanicu pri čemu se propisuje i maksimalna brzina voza;
35) o eventualno nastalim izmenama u vremenu posedanja službenih mesta u odnosu na materijal reda vožnje;
36) o promeni statusa službenih mesta na TK-pruzi i promeni vremena posedanja TK-stanica;
37) o eventualno nastalim izmenama u posedanju službenih mesta u odnosu na materijal reda vožnje;
38) o maksimalnoj brzini voza na dvokolosečnoj pruzi sa obostranim saobraćajem kada je brzina na susednom koloseku različita od one koje je propisana redom vožnje;
39) o merama za povratak u pozadnju stanicu ako nezakvačena potiskivalica ide do određenog mesta na otvorenoj pruzi i vraća se u pozadnju stanicu i dr.
Nalogom za ukrštavanje se naređuje i obaveštava:
1) o premeštenom ili određenom ukrštavanju vozova;
2) o izuzetnom ulasku, odnosno ulasku ili izlasku u skretanje, kao i o izuzetnom zaustavljanju voza u stanici utvrđenog ukrštavanja ako nije potrebno da se iz nekih drugih razloga osoblje vučnog vozila obaveštava opštim nalogom.
Pisani nalozi se ispostavljaju kopiranjem u tri primerka i to:
1) matica naloga koja ostaje u stanici;
2) primerak uz putni list koji se prilaže uz putni list;
3) primerak za mašinovođu koji predaje svojoj jedinici vuče.
Pisani nalozi, po pravilu, ispostavljaju se sa naređenjima i obaveštenjima koja se odnose na rasporedni odsek.
Pisani nalog sadrži podatke o broju voza kojem se ispostavlja, datum, tekst kojim se daje naređenje ili obaveštenje, žig stanice koja ispostavlja nalog i potpis otpravnika vozova.
U slučajevima da se uz pisani nalog daje prilog, na prilogu se naznačava broj naloga uz koji važi, broj voza, datum, žig stanice i potpis otpravnika vozova. U nalogu se naznačava koliko priloga sadrži.
Tekst pisanog naloga je jasno ispisan ili odštampan.
Pisani nalog po pravilu treba blagovremeno pripremiti kako voz ne bi čekao na ispostavljanje pisanog naloga.
Pisani nalozi se uručuju još u rasporednoj odnosno polaznoj stanici voza, a ako je to nemoguće, onda u stanici u kojoj voz poslednji put pre toga staje, da se vozovi ne bi zaustavljali u stanicama u kojima po redu vožnje ne staju radi uručivanja pisanih naloga.
Pisani nalozi se u slučaju potrebe mogu uručiti i u stanicama u kojima vozovi po redu vožnje ne staju.
Ukoliko polazna stanica voza nije rasporedna, odnosno nije polazna stanica predviđena redom vožnje, pozadnja rasporedna stanica u odnosu na smer kretanja voza dokazno obaveštava polaznu stanicu o potrebi uručivanja naloga.
Stanica koja vrši bilo kakvo obaveštavanje osoblja vučnog vozila po zahtevu druge stanice dužna je, odmah po uručivanju naloga osoblju vučnog vozila, dati potvrdu stanici koja je obaveštavanje tražila. Ukoliko se potvrda o izvršenom obaveštavanju ne dobije, postupiće se kao da osoblje vučnog vozila nije obavešteno.
Ukoliko stanica u kojoj se dodaje potiskivalica nije rasporedna ili polazna stanica voza, onda se i ona obaveštava o svim merama bezbednosti o kojima se obaveštavaju rasporedne i polazne stanice vozova.
Na TK-prugama u TK-stanicama koje su posednute ovlašćenim staničnim radnikom pisane naloge ispostavlja ovlašćeni stanični radnik po naređenju TK-dispečera. Ovlašćeni stanični radnik odmah po uručivanju pisanih naloga o tome izveštava TK-dispečara. Ukoliko TK-dispečer potvrdu o izvršenom obaveštavanju ne dobije, postupiće kao da osoblje vučnog vozila nije obavešteno.
Ako nastane potreba obaveštavanja voznog osoblja u neposednutim TK-stanicama, TK-dispečer daje potrebna obaveštenja odnosno naređenja putem RDV, a ako to nije moguće voz se zaustavlja u prethodnoj posednutoj TK-stanici gde pisane naloge ispostavlja ovlašćeni stanični radnik po naređenju TK-dispečera.
Ispostavljanje pisanih naloga vozu koji saobraća sa više lokomotiva
Za vozove koji saobraćaju sa više lokomotiva postupa se tako da se:
1) vozu koji saobraća sa zaprežnom lokomotivom i/ili međulokomotivama ispostavlja se jedan opšti nalog;
2) vozu koji saobraća sa zakvačenom potiskivalicom ispostavlja se jedan opšti nalog;
3) vozu koji saobraća sa zaprežnom lokomotivom i sa zakvačenom potiskivalicom ispostavlja se jedan opšti nalog;
4) vozu koji saobraća sa nezakvačenom potiskivalicom ispostavljaju se dva opšta naloga;
5) vozu koji saobraća zaprežnom lokomotivom i sa nezakvačenom potiskivalicom ispostavljaju se dva opšta naloga.
Kod vozova koji saobraćaju sa više lokomotiva ispostavlja se jedan nalog za ukrštavanje.
Pisane naloge uručuje osoblju vučnog vozila lično otpravnik vozova ili drugi stanični radnik ako je to propisano odredbama poslovnog reda stanice.
Pisane naloge u TK-stanicama koje su posednute ovlašćenim staničnim radnikom uručuje ovlašćeni stanični radnik kada to naredi TK-dispečer.
Uručivanje pisanih naloga vrši se kod vučnog vozila.
Prilikom uručivanja pisanog naloga otpravnik vozova, odnosno drugi radnik koji uručuje pisani nalog, mašinovođi i usmeno saopštava sadržaj naloga.
Mašinovođa pri preuzimanju drugog i trećeg primerka pisanog naloga čita sadržinu naloga. Sadržinu pisanog naloga mašinovođa saopštava pomoćniku mašinovođe, kao i sprovodniku ako je dodeljen vučnom vozilu.
Mašinovođa sa preuzetim primercima svih pisanih naloga postupa tako da primerak uz putni list potpisuje, zavodi i prilaže uz putni list, a primerak za mašinovođu zavodi i predaje svojoj jedinici vuče.
Ako voz saobraća sa zaprežnom lokomotivom, pisani nalozi se predaju mašinovođi zaprežne lokomotive. Sadržaj naloga se prethodno saopštava i mašinovođi vozne lokomotive što ovaj potvrđuje svojim potpisom na primerku za mašinovođu. U stanici u kojoj ostaje zaprežna lokomotiva, mašinovođa zaprežne lokomotive predaje mašinovođi vozne lokomotive sve naloge primljene do te stanice.
Ako voz saobraća sa zakvačenom potiskivalicom, pisani nalozi se predaju mašinovođi vozne lokomotive. Sadržaj naloga se prethodno saopštava i mašinovođi potiskivalice što ovaj potvrđuje svojim potpisom na primerku za mašinovođu.
Ako voz saobraća sa nezakvačenom potiskivalicom, mašinovođi potiskivalice uručuje se poseban pisani nalog koji je istog sadržaja kao i pisani nalog koji se uručuje mašinovođi vozne odnosno zaprežne lokomotive.
Pisani nalozi kojima se dozvoljava dalja vožnja pored signala koji zabranjuje dalju vožnju, kojima se dozvoljava dalja vožnja po dolasku voza iz suprotnog smera, kojim se dozvoljava uzastopna vožnja vozova i slično, uručuju se voznom osoblju tek kada su ispunjeni svi potrebni uslovi za bezbedan nastavak vožnje voza.
Postupak osoblja vučnog vozila
Ako osoblje vučnog vozila dobije od otpravnika vozova ili ovlašćenog staničnog radnika usmeno naređenje ili obaveštenje koje se daje pisanim nalogom, traži pisani nalog i ne postupa po naređenju odnosno obaveštenju dok ne primi pisani nalog.
Postupak sa pisanim nalozima pri promeni putnog lista
U stanicama u kojima se menja putni list svi pisani nalozi koji važe za dalju vožnju voza prilažu se novom putnom listu.
Postupak sa pisanim nalozima pri promeni osoblja vučnog vozila
U stanicama u kojima se osoblje vučnog vozila menja, mašinovođa pisane naloge koji još važe za dalje putovanje predaje mašinovođi koji ga je smenio, a ovaj prijem potvrđuje svojim potpisom u putnom listu ispod potpisa mašinovođe koji je pisana obaveštenja predao. Mašinovođa koji prima voz preuzima i putni list sa svim njegovim prilozima o čijem se potpunom broju uvidom uverava.
U slučaju da je potrebno da se u ispostavljenom i osoblju vučnog vozila već predatom pisanom nalogu nešto izmeni ili dopuni, predati nalog se oduzima i zamenjuje novim. U novom pisanom nalogu, u sva tri primerka, pri vrhu se upisuje:
"Prethodno izdat nalog br..... (red. br. lista) zamenjen (potpis otpravnika vozova)".
Na način propisan stavom 1. ovog člana postupa se i u slučaju izmena ili dopuna priloga opšteg naloga.
Opšte odredbe o posedanju voza
Svakom vozu dodeljuje se osoblje vučnog vozila a određenim vozovima i vozopratno osoblje. Broj osoblja je takav da omogućava obavljanje svih poslova i dužnosti kod voza i vučnih vozila u toku vožnje i za vreme zadržavanja voza na pruzi i u službenim mestima.
Osoblje vučnog vozila čini mašinovođa i pomoćnik mašinovođe ili samo mašinovođa.
Vozopratno osoblje čini najmanje jedan vozopratilac i to kondukter, vozovođa ili vozni manevrista.
Voz bez vozopratnog osoblja je voz za koji nije određen nijedan vozopratilac.
U zavisnosti od posedanja voza, vozovi su:
1) sa mašinovođom, pomoćnikom mašinovođe i vozopratnim osobljem;
2) sa mašinovođom, pomoćnikom mašinovođe i bez vozopratnog osoblja (Bez);
3) sa mašinovođom i vozopratnim osobljem (MV);
4) sa mašinovođom i bez vozopratnog osoblja (MV-bez).
Kola na čelu guranih vozova poseda vozopratilac.
Obaveštavanje o posedanju vozova
Posedanje vozova se objavljuje u knjižicama reda vožnje unošenjem odgovarajućih skraćenica.
Vučna vozila u službi kod voza posedaju se:
1) mašinovođom odnosno mašinovođom za manevru i pomoćnikom mašinovođe (dvoposed) ili
2) samo mašinovođom odnosno mašinovođom za manevru (jednoposed).
Kod lokomotiva, motornih kola i motornih vozova svih vrsta vuče, mašinovođa i pomoćnik mašinovođe se za vreme vožnje nalaze u prednjoj upravljačnici u smeru vožnje.
Uslovi za jednoposed vučnih vozila
Za posedanje i upravljanje vučnim vozilima samo mašinovođom odnosno mašinovođom za manevru potrebno je da budu ispunjeni posebni uslovi u pogledu:
1) karakteristika vučnih vozila;
2) karakteristika pruge;
3) mašinovođe;
Vučna vozila za upravljanje u jednoposedu imaju sledeće konstrukcione karakteristike:
1) upravljačnica je tako konstruisana da jedan mašinovođa može sa svog komandnog mesta bez teškoća da osmatra napred, sa obe strane koloseka, prugu, signalne znake i oznake, stanične zgrade i ostala službena mesta na pruzi;
2) da mašinovođa može upravljati sa svog komandnog mesta u upravljačnici bez potrebe napuštanja svog radnog mesta radi neke intervencije na pojedinim uređajima vučnog vozila dok je ono u pokretu;
3) vučno vozilo je opremljeno uređajima za kontrolu budnosti mašinovođe koji se ne može nekontrolisano isključiti iz pogona;
4) vučno vozilo je opremljeno lokomotivskim delom auto-stop uređaja ako saobraća na prugama opremljenim pružnim delom auto-stop uređaja;
5) vučno vozilo je opremljeno RDV za saobraćaj na prugama opremljenim pružnim RDV uređajima.
Uslov koje ispunjavaju pruge da bi se na njima odvijao saobraćaj vozova sa jednoposedom vučnih vozila je da merodavni nagib pruge ne prelazi 25‰.
Da bi upravljao vučnim vozilom u jednoposedu neophodno je da mašinovođa, u poslednjih godinu dana, nije kažnjavan za povredu radne dužnosti zbog ugrožavanja bezbednosti saobraćaja usled:
1) prolaska bez odobrenja pored signala koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju;
2) prolaska službenog mesta gde je redom vožnje ili po naređenju predviđeno stajanje;
3) izazvane nesreće ili izbegnute nesreće;
4) neopravdanog isključenja uređaja za kontrolu budnosti mašinovođe;
5) uživanja alkohola ili opojnih droga;
6) prekoračenja maksimalne brzine.
Posedanje vozova za prevoz putnika
Vozovima za prevoz putnika dodeljuje se potreban broj konduktera.
Kondukter koji poslužuje poslednja kola u vozu naziva se završni kondukter, a kondukter koji poslužuje kola najbliža vučnom vozilu naziva se prvi kondukter.
Vozove za prevoz putnika kojima se redovno dodaju teretna kola, osim konduktera može da prati i vozovođa.
Agencijske vozove umesto konduktera može da prati vozni manevrista.
Sabirnim i sabirno-manipulativnim vozovima dodeljuje se uvek vozovođa i najmanje jedan vozni manevrista. Veći broj voznih manevrista određuje se zavisno od obima rada kod voza.
Ako nije obezbeđen potreban broj voznih manevrista, kod vozova iz stava 1. ovog člana, manevra se obavlja samo u stanicama u kojima postoji manevarsko osoblje.
Uslovi za saobraćaj vozova samo sa mašinovođom na vučnom vozilu bez vozopratnog osoblja (posed MV-bez)
Saobraćaj vozova samo sa mašinovođom na vučnom vozilu bez vozopratnog osoblja, dopušten je ako su ispunjeni uslovi predviđeni čl. 100-102. ovog pravilnika kao i dodatni uslovi u pogledu vrste voza i opremljenosti pruge.
Dodatni uslovi u pogledu vrste voza
Vozovi koji saobraćaju samo sa mašinovođom na vučnom vozilu bez vozopratnog osoblja su:
1) vozovi koji prevlače prazne putničke garniture;
2) teretni vozovi, izuzev sabirnih i sabirno-manipulativnih, čija maksimalna brzina ne prelazi 100 km/h a najveća dopuštena dužina ne prelazi 700 m.
Kod vozova iz stava 1. tačka 2) ovog člana ne vrši se utovar i istovar na otvorenoj pruzi i ne dodaju se kola za i iz međustanica u kojima ne postoji manevarsko osoblje.
Ukoliko dođe do kvara uređaja za rukovanje vučnim vozilom u čeonoj upravljačnici, mašinovođa ne nastavlja dalju vožnju korišćenjem zadnje upravljačnice, već se traži pomoćna lokomotiva.
Dodatni uslovi u pogledu opremljenosti pruge
Pruga ispunjava i jedan od sledećih uslova:
1) da je opremljena RDV;
2) da je opremljena auto-stop uređajima;
3) da je opremljena pružnim telefonima ili
4) da je opremljena uređajima APB, MZ ili TK.
Pružni telefoni su telefoni ugrađeni duž pruge u posebne ormariće. Kao pružni telefoni koriste se i telefoni koji se nalaze na radnim mestima skretničara, čuvara putnog prelaza, odjavničara, čuvara mosta, čuvara tunela i sl.
Saobraćaj vozova sa posedom MV-bez je dozvoljen i:
1) na prugama koje na jednom međustaničnom rastojanju na rasporednom odseku ne ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana, ako su ispunjeni sledeći uslovi:
(1) da je to međustanično rastojanje opremljeno pružnim telefonima koji omogućavaju dokazno sporazumevanje sa obe susedne stanice;
(2) da su susedne stanice stalno posednute otpravnicima vozova;
2) na prugama u čvorovima, koje ne ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana, ako je moguće dokazno sporazumevanje otpravnika vozova između čvornih stanica i telefonskih pružnih mesta sa obe susedne stanice.
U neizbežnoj vožnji na nepoznatoj pruzi mašinovođi vozne odnosno zaprežne lokomotive i vozaču pružnog vozila dodeljuje se, kao sprovodnik, radnik koji dobro poznaje odnosnu prugu, u cilju blagovremenog ukazivanja na signale i signalne oznake i karakteristična mesta i radnje na otvorenoj pruzi i u službenim mestima.
Sprovodnika za mašinovođu obezbeđuje železnički prevoznik a sprovodnika za vozača pružnog vozila obezbeđuje upravljač železničke infrastrukture.
Vozove koji prevoze naročite pošiljke koje zahtevaju praćenje, kao i pojedine druge vozove čiju pratnju zahteva upravljač infrastrukture ili železnički prevoznik, prati merodavna stručna osoba upravljača infrastrukture i/ili pratilac kog odredi železnički prevoznik, koji ima položen stručni ispit najmanje za otpravnika vozova.
Pratilac voza preduzima mere za uredan i bezbedan saobraćaj voza koji prati. U tom smislu dogovara se sa otpravnikom vozova, ovlašćenim staničnim radnikom, TK-dispečerom odnosno operativnom službom i drugim nadležnim radnicima u cilju preduzimanja mera za uredan i bezbedan saobraćaj voza koji prati, kao i ostalih vozova.
Pratilac voza nalazi se u upravljačnici vučnog vozila sa osobljem vučnog vozila.
Vožnja u upravljačnici vučnog vozila
U upravljačnicama lokomotiva i motornih vozova, osim osoblja vučnog vozila, mogu se voziti samo lica koja imaju dozvolu za vožnju na vučnom vozilu i lica koja se na osnovu naređenja železničkog prevoznika, zbog potreba službe, prevoze vučnim vozilom.
U slučajevima izostanka iz saobraćaja službenih kola kod teretnih vozova, vozopratno osoblje koje je u službi kod tog voza prevozi se u upravljačnici lokomotive.
Lica iz st. 1 i 2. ovog člana prevoze se u upravljačnici u kojoj se nalazi osoblje vučnog vozila.
Neophodno je da se maksimalan broj lica, koja se mogu prevoziti u upravljačnici, ispisan u unutrašnjosti upravljačnice, ne prekorači.
Imena lica iz stava 1. ovog člana upisuju se u putni list.
Teretnim vozovima se ne prevoze druga lica ako nisu u službi kod voza.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana teretnim vozovima se prevoze:
1) vozno osoblje kada putuje u službu ili iz službe - na osnovu putnog lista;
2) železnički radnici pri službenom putovanju - na osnovu naloga za službeno putovanje ili naloga za rad;
3) komisije za isleđenje nesreća i nezgoda - na osnovu naređenja operativne službe;
4) pratioci pošiljaka čije je praćenje odobreno od strane železničkog prevoznika - na osnovu upisa u tovarni list;
5) lica organa unutrašnjih poslova u službi - na osnovu naloga za službeno putovanje;
6) carinski organi pri praćenju voza - na osnovu naređenja nadležnog rukovodioca carinarnice;
7) ljudstvo vojnih jedinica čije je prevoženje teretnim vozovima instradirano, pratioci vojnih pošiljaka koji su upisani u tovarni list odnosne pošiljke, kao i pojedina vojna lica ili manje grupe istih - na osnovu instradacije.
Lica navedena u stavu 2. ovog člana javljaju se otpravniku vozova, ovlašćenom staničnom radniku ili TK-dispečeru, koji o tome izveštava popisnog vozovođu odnosno mašinovođu radi upisivanja u putni list sledećih podataka: ime i prezime, način smeštaja, relacija putovanja i u kojim kolima su smešteni.
Licima navedenim u tač. 4-7) stava 2. ovog člana uručuje se Podsetnik o merama bezbednosti za vreme vožnje i bavljenja u stanici.
Teretni vozovi se zaustavljaju u službenim mestima gde po redu vožnje ne staju radi ulaska i izlaska navedenih lica samo po naređenju operativne službe.
Smeštanje lica koja se prevoze teretnim vozom
Lica koja se prevoze teretnim vozom smeštaju se:
1) ljudstvo vojnih jedinica i pratioci vojnih pošiljki u putnička, službena ili zatvorena teretna kola kako je određeno u naređenju o instradaciji;
2) pratioci pošiljaka u kola s pošiljkama; ako se u istim ne mogu smestiti onda u službena kola ili u zatvorena prazna kola;
3) železnički radnici, organi unutrašnjih poslova i carinski organi, u službena ili zatvorena prazna kola.
Najveća dopuštena brzina na pruzi je ona najveća brzina koju s obzirom na tehničke uslove dozvoljava pruga sa svojim postrojenjima, nagibi u vezi sa sigurnošću kočenja, vrsta kočenja, krivine, sposobnost vozila, mesto i položaj vučnog vozila i sastav voza.
Maksimalna brzina voza je određena odnosno propisana najveća brzina kojom se voz kreće na pojedinim deonicama pruge kojom saobraća. Maksimalna brzina zavisi od najvećih dopuštenih brzina s obzirom na sposobnost pruge, sposobnost vozila, kočenje voza, mesto i položaj lokomotive u vozu i sastav voza i nije veća od najmanje od ovih brzina. Maksimalna brzina voza objavljuje se u knjižici reda vožnje.
Ograničena brzina je trajno propisana niža brzina od najveće dopuštene brzine na pruzi kojom se vozi preko dela pruge zbog njenog tehničkog stanja (mali poluprečnik krivine, neodgovarajuće stanje gornjeg stroja, mostova, tunela i sl.), ili brzina kojom se vozi preko skretničkog područja. Ograničena brzina objavljuje se u knjižici reda vožnje.
Lagana vožnja je privremeno propisana brzina niža od maksimalne odnosno ograničene brzine, koja se uvodi zbog izvođenja radova ili kvara na nekom delu pruge, koloseku, objektu, postrojenju i sl. Lagane vožnje se ne objavljuju u knjižici reda vožnje već se osoblje vučnog vozila o njima obaveštava opštim nalogom.
Vozovima kojima treba odrediti maksimalnu brzinu (posebni i pomoćni vozovi) ili redom vožnje već određenu maksimalnu odnosno ograničenu brzinu iz ma kog razloga smanjiti, brzina se propisuje opštim nalogom.
Neophodno je da se maksimalna brzina voza ne prekorači.
Najveća dopuštena brzina i ograničena brzina se ne prekoračuju izuzev kod probnih vožnji i to po odobrenju upravljača železničke infrastrukture.
Ako je vozu redom vožnje, ili na koji drugi način, propisana veća brzina od one kojom voz saobraća s obzirom na posebna ograničenja po ovom pravilniku, onda se vozu smanjuje brzina.
Redovno se smanjuje brzina voza u sledećim slučajevima:
1) kada ispred voza saobraća snežno grtalo - na 30 km/h;
2) kada se radni voz prilikom rada kreće na otvorenoj pruzi ili se povlači u stanicu, kao i kada se iz stanice ponovo vraća na prugu, brzina nije veća od 30 km/h;
3) kada se u voz uvršćuju kola za koja su posebno propisane najveće dopuštene brzine, brzina nije veća od njihove najveće dopuštene brzine;
4) kada je u stanici ili na pruzi određena lagana vožnja, brzina nije veća od propisane za to mesto;
5) kada vozovi izuzetno saobraćaju kao vanredni u vremenu kada na pruzi nije predviđen saobraćaj vozova za vreme prekida rada, brzina nije veća od 30 km/h;
6) kada se s obzirom na sigurnost voza i vidljivost signala na pruzi smanjuje brzina usled magle i vejavice - na brzinu pri kojoj se mogu zapaziti signali;
7) kada voz izuzetno prolazi stanicu bez zaustavljanja, brzina voza nije veća od 30 km/h u slučaju kada je vidik sprečen, osim ako se vrši predsignalisanje izlaznog signala;
8) kada vozovi redovno ulaze na glavne slepe koloseke ili na glavne koloseke podeljene na ograničene odseke puta vožnje u slučaju prijema voza na prvi odsek podeljenog koloseka u smeru kretanja voza kada je obezbeđen put pretrčavanja od najmanje 50 m, kao i u slučaju kada teretni vozovi ulaze na glavne koloseke kada im na izlaznoj strani nije stalno obezbeđen put pretrčavanja, brzina voza nije veća od 30 km/h;
9) kada vozovi ulaze na koloseke zauzete drugim vozom ili vozilima, kao i na glavne koloseke podeljene na ograničene odseke puta vožnje u slučaju prijema voza na prvi odsek podeljenog koloseka u smeru kretanja voza kada nije obezbeđen put pretrčavanja od najmanje 50 m, brzina nije veća od 10 km/h;
10) kada voz izuzetno ulazi u stanicu sa naročitom opreznošću, brzina nije veća od 10 km/h;
11) kada se voz gura - na 25 km/h;
12) u slučaju kvara čeonih signala noću - na 15 km/h, do prve naredne stanice, a dalja vožnja je zabranjena;
13) kada voz prolazi službeno mesto za vreme prekida službe - na 30 km/h;
14) kada je kod vučnog vozila neispravan uređaj za davanje zvučnih signala (sirena) - na 30 km/h, do prve naredne stanice, a dalja vožnja je zabranjena;
15) kada je kod vučnog vozila neispravan budnik - na 60 km/h, do prve naredne stanice, a dalja vožnja je zabranjena;
16) kada je kod vučnog vozila ili na pruzi neispravan autostop-uređaj - na 100 km/h;
17) kada voz saobraća nepravilnim kolosekom na otvorenoj pruzi brzina nije veća od 100 km/h;
18) kod prolaska službenog mesta pri saobraćaju po nepravilnom koloseku bez zadržavanja - prema odredbama člana 115. stav 2. ovog pravilnika;
19) pri upotrebi zaprežne lokomotive prema najvećoj dopuštenoj brzini zaprežne lokomotive;
20) kada voz saobraća sa zakvačenom potiskivalicom i uključenom u vazdušni vod, a postoji radio veza između vozne lokomotive i potiskivalice - na 80 km/h;
21) kada voz saobraća sa zakvačenom potiskivalicom i uključenom u vazdušni vod, a ne postoji radio veza između vozne lokomotive i potiskivalice - na 60 km/h;
22) kada voz saobraća sa nezakvačenom potiskivalicom - na 50 km/h;
23) kada je na kraju voza uvrštena neradna lokomotiva - na 60 km/h;
24) kada je na kraju voza uvrštena radna lokomotiva - na 80 km/h;
25) kada voz saobraća sa parnom lokomotivom sa tenderom okrenutim napred, a tender je sa obrtnim postoljima - na 60 km/h;
26) kada voz saobraća sa parnom lokomotivom sa tenderom okrenutim napred, a tender je bez obrtnih postolja - na 50 km/h.
Brzina vožnje preko skretnica zavisi od tehničkih svojstava i stanja skretnica, vrste osiguranja, da li su u zavisnosti sa glavnim signalima za vožnju u pravac i u skretanje pri vožnji uz jezičak i da li je vožnja u pravac ili u skretanje.
Brzina vožnje preko pritvrđenih i neosiguranih skretnica za vožnju u pravac jednaka je dopuštenoj brzini za vožnju u skretanje i nije veća od 50 km/h.
Brzina vožnje u pravac preko pouzdano zaključanih i pouzdano pritvrđenih skretnica jednaka je najvećoj dopuštenoj brzini na pruzi, ukoliko nije ograničena konstruktivnim osobinama skretnice (poluprečnik skretničke krivine, ukrsne skretnice, skretnice s jezičcima na zglob i ostali tehnički razlozi).
U službenim mestima koja nisu opremljena izlaznim signalima brzina vožnje preko skretnica nije veća od 100 km/h.
Brzine preko skretnica vožnjom u skretanje kod pouzdano zaključanih i pouzdano pritvrđenih skretnica smatraju se ograničenim brzinama i redovno su manje od propisanih brzina pri vožnji u pravac, zavisno od poluprečnika krivine i konstruktivnih osobina skretnice.
Brzine preko skretnica objavljuju se u knjižici reda vožnje.
Vožnja ograničenom brzinom važi za celo stanično područje, odnosno do ili od prvog narednog dvoznačnog signala u stanici koji signališe odgovarajuću brzinu preko pripadajućeg skretničkog područja.
Pri određivanju brzine preko skretničkog odnosno staničnog područja merodavna je ona skretnica preko koje se vozi najmanjom brzinom.
Kada signal koji štiti područje skretnice pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju ili je označen signalnom oznakom: "Signal ne važi", a postoji kontrola da su skretnice u pravilnom i ispravnom položaju, skretnice se smatraju pritvrđenim i brzina preko njih određena je stavom 2. ovog člana.
Ako nema kontrole da su skretnice u pravilnom i ispravnom položaju, a vožnja preko skretnica je dozvoljena, brzina preko skretnica u putu vožnje nije veća od 10 km/h.
Obaveštavanje voznog osoblja o promeni brzine preko skretnica
Ako se preko skretnica izuzetno vozi brzinom manjom od brzine objavljene u knjižici reda vožnje (naročita opreznost, presečenje osigurane skretnice, isključenje iz signalno-sigurnosnih uređaja, vožnja nepravilnim kolosekom, kvar signala koji štiti područje skretnica i sl.), o dozvoljenoj brzini preko skretnica osoblje vučnog vozila se obaveštava opštim nalogom u stanici u kojoj voz po redu vožnje pre toga poslednji put staje.
Ako osoblje vučnog vozila nije obavešteno opštim nalogom, voz se zaustavlja pred ulaznim signalom, odnosno na daljini zaustavnog puta ako nema ulaznog signala, a zatim se osoblje vučnog osoblja obaveštava o vožnji smanjenom brzinom.
Obaveštenje iz stava 2. ovog člana daje se telefonom, radio vezom ili putem izaslanog staničnog radnika.
O ulasku u skretanje, odnosno o vožnji ograničenom brzinom osoblje vučnog vozila se obaveštava opštim nalogom samo kod pouzdano zaključanih i pouzdano pritvrđenih skretnica kod kojih signalni znaci glavnih signala za vožnju ograničenom brzinom nisu predsignalisani signalnim znacima predsignala.
Kada na pruzi ili koloseku nastupi potreba da se uvede lagana vožnja, istu uvodi:
1) ovlašćeni radnik za održavanje pruge, ako se lagana vožnja uvodi zbog stanja pruga odnosno koloseka;
2) ovlašćeni radnik za održavanje kontaktne mreže, ako se lagana vožnja uvodi zbog stanja kontaktne mreže;
3) ovlašćeni radnik za održavanje signalno-sigurnosnih postrojenja, ako se lagana vožnja uvodi zbog stanja signalno-sigurnosnih postrojenja.
Pri uvođenju lagane vožnje utvrđuju se kilometarski položaji i službena mesta između kojih se uvodi lagana vožnja odnosno kolosek ili deo staničnog područja gde se smanjuje brzina, privremena brzina i vreme početka važenja lagane vožnje.
O uvođenju lagane vožnje odgovorni radnik koji uvodi laganu vožnju obaveštava susedna službena mesta a na TK-prugama i TK-dispečera.
Lagana vožnja se uvodi i samo u određenom periodu dana ili da važi samo za određene vozove i slično, zbog izvođenja radova, održavanja postrojenja ili drugih razloga.
Laganu vožnju iz stava 4. ovog člana ozvaničava upravljač železničke infrastrukture pre planiranih radova i pritom se, prema potrebama, propisuju i drugi uslovi za bezbedno izvršenje saobraćaja.
Lagane vožnje iz stava 4. ovog člana signališu se u vreme njihove važnosti.
Ako se na istom delu pruge po zahtevima raznih službi uvode lagane vožnje sa različitim brzinama, uvodi se i ozvaničava ona koja je sa najmanjom brzinom.
Obaveštavanje o uvedenoj laganoj vožnji
O uvođenju lagane vožnje obaveštava se služba upravljača železničke infrastrukture nadležna za ozvaničavanje lagane vožnje, koja odmah po saznanju za nju obaveštava:
1) ranžirne i rasporedne stanice i sva službena mesta na rasporednom odseku na kom je uvedena lagana vožnja;
2) nadležne operativne službe;
3) zainteresovane železničke prevoznike;
4) svoje zainteresovane jedinice.
Obaveštavanje voznog osoblja o uvedenoj laganoj vožnji vrše:
1) u vreme od uvođenja do ozvaničavanja lagane vožnje, susedne stanice odnosno polazne stanice na istom rasporednom odseku, rasporedne ili stanice u kojima voz poslednji put staje a po zahtevu stanice koja je obaveštena o uvođenju lagane vožnje;
2) u vreme posle ozvaničavanja lagane vožnje, polazne stanice na rasporednom odseku na kojem je i lagana vožnja odnosno rasporedne stanice ili stanice koje upravljač železničke infrastrukture odredi pri ozvaničavanju lagane vožnje.
Signalisanje laganih vožnji u nadležnosti je službe za održavanje pruge.
Kada se signalisanje lagane vožnje vrši zbog potreba službe kontaktne mreže ili signalno-sigurnosnih postrojenja, te službe zahtevaju signalisanje laganih vožnji od službe za održavanje pruge.
Laganu vožnju ukida odgovorni radnik službe koja je laganu vožnju uvela, o tome obaveštava sve zainteresovane iz člana 118. stav 1. ovog pravilnika i traži ozvaničenje ukidanja lagane vožnje od strane nadležne službe upravljača železničke infrastrukture.
Odmah po ukidanju lagane vožnje prestaje njeno signalisanje i prestaje obaveštavanje voznog osoblja na osnovu zahteva stanice koja je obaveštena o ukidanju lagane vožnje odnosno ozvaničenja o ukidanju lagane vožnje.
XIII REGULISANJE SAOBRAĆAJA VOZOVA
1. Opšte odredbe o regulisanju saobraćaja vozova
Način regulisanja saobraćaja vozova
Saobraćaj vozova reguliše se traženjem i davanjem dopuštenja odnosno privole, aviziranjem vozova, odnosno predaviziranjem i prijavljivanjem vozova i davanjem odjave.
Dopuštenja, avize, predavize, prijave i odjave daje i prima lično otpravnik vozova a prijave i odjave daje i prima odjavničar.
Uzastopni vozovi saobraćaju jedan za drugim samo u prostornom razmaku.
U određenim slučajevima (npr. snežna grtala) vozovi saobraćaju i u vremenskom razmaku.
Prostorni razmak
Za regulisanje sleđenja vozova u prostornom razmaku, pruge su podeljene na:
1) stanične prostorne odseke, u kojima dve susedne stanice regulišu sleđenje vozova u staničnom razmaku;
2) odjavne prostorne odseke, u kojima dve susedne odjavnice, ili stanica i susedna odjavnica regulišu sleđenje vozova u odjavnom razmaku;
3) blokovne prostorne odseke, kod kojih se saobraćaj uzastopnih vozova reguliše automatskim postavljanjem prostornih signala da pokazuju signalni znak za zabranjenu odnosno dozvoljenu vožnju od strane voza.
Pored prostornog razmaka, kod sleđenja vozova u odjavnom i blokovnom razmaku treba obezbediti još i razmak u vremenu sleđenja vozova da se izbegne njihovo zaustavljanje ispred prostornih signala zbog nejednakog vremena putovanja vozova kroz prostorne odseke (intervali sleđenja).
U jednom prostornom odseku, na istom koloseku i u isto vreme, nalazi se samo jedan voz.
Dopuštenje, privola, aviza, odjava i predaviza
Traženje i davanje dopuštenja ili privole obavezno je na jednokolosečnim prugama i na dvokolosečnim prugama pri jednokolosečnom i obostranom saobraćaju.
Na pojedinim prugama može se, pored traženja i davanja privole, tražiti i davati dopuštenje.
Aviziranje i davanje odjave obavezno je na svim prugama, a i prijavljivanje vozova ukoliko saobraćaju u odjavnom razmaku i pored traženja i davanja privole.
Predaviziranje se vrši u slučajevima propisanim ovim pravilnikom.
Sastajanje vozova
Sastajanje vozova je zajednički naziv za ukrštavanja, preticanja, mimoilaženja i sustizanja.
Ukrštavanje vozova je sastajanje dva voza iz suprotnih smerova u stanicama pri jednokolosečnom saobraćaju.
Voz ima ukrštavanje u svojoj polaznoj stanici ako voz suprotnog smera dolazi istim kolosekom u vremenu od 15 minuta i manje pre njegovog polaska, odnosno u svojoj krajnjoj stanici kada voz suprotnog smera odlazi istim kolosekom u vremenu od 15 minuta i manje po njegovom dolasku.
Voz u svojoj krajnjoj stanici nema ukrštavanje sa vozom suprotnog smera koji polazi u vremenu od 15 minuta ili manjem, ukoliko je voz suprotnog smera sastavljen od iste garniture i istog vučnog vozila.
Preticanje vozova je sastajanje dva ili više vozova istog smera u stanici jednokolosečne ili dvokolosečne pruge iz koje se uzastopni voz otprema ispred ranije prispelog prethodnog voza.
Mimoilaženje vozova je sastajanje dva voza suprotnih smerova na dvokolosečnim, odnosno paralelnim prugama, u stanici ili na otvorenoj pruzi, kada jedan i drugi voz saobraćaju svojim određenim kolosekom pre i posle ovakvog sastajanja.
Sustizanje vozova je sastajanje dva ili više vozova istog smera u stanici jednokolosečne ili dvokolosečne pruge u slučaju kada se voz koji je ranije prispeo otprema pre voza koji je prispeo kasnije, odnosno na paralelnim prugama sastajanje dva voza istog smera na otvorenoj pruzi ili u stanici kada i jedan i drugi voz saobraća svojom određenom prugom.
Utvrđivanje ukrštavanja i obaveštavanje voznog osoblja o promenama ukrštavanja
Na prugama opremljenim APB, MZ odnosno TK-uređajima, saobraćaj vozova se reguliše bez utvrđivanja ukrštavanja i bez obaveštavanja osoblja vučnog vozila o promenama ukrštavanja.
Na prugama koje nisu opremljene APB, MZ odnosno TK-uređajima, saobraćaj vozova se reguliše bez utvrđivanja ukrštavanja i bez obaveštavanja osoblja vučnog vozila o promenama ukrštavanja pod sledećim uslovima:
1) na jednokolosečnoj pruzi ne postoje otpremništva;
2) u stanicama bez izlaznog signala izlazni skretničar daje signalni znak: "Napred" vozovima koji stanicu prolaze ili izuzetno prolaze bez zadržavanja;
3) ako se u pojedinim službenim mestima prekida služba, vozno osoblje se obaveštava o svim promenama koje se odnose na službena mesta u kojima će se voz naći za vreme prekida službe.
Na prugama koje ne ispunjavaju uslove iz stava 2. ovog člana, vrši se utvrđivanje ukrštavanja i obaveštavanje voznog osoblja o promenama ukrštavanja.
2. Regulisanje saobraćaja vozova na prugama opremljenim automatskim pružnim blokom, uređajem međustanične zavisnosti i telekomandom
Opšte odredbe o regulisanju saobraćaja vozova
Regulisanje saobraćaja vozova vrši otpravnik vozova sa stanične postavnice, a na TK-pruzi TK-dispečer sa centralne postavnice.
Na TK-prugama TK-stanice su posednute ovlašćenim staničnim radnikom koji učestvuje u regulisanju saobraćaja po naređenju TK-dispečera.
Privola, dopuštenje, aviza i odjava
Pre otpreme voza iz stanice na jednokolosečnoj pruzi i na dvokolosečnoj pruzi sa obostranim saobraćajem traži se privola od susedne stanice.
Privola je određivanje smera kretanja vozova između susednih stanica pomoću signalno-sigurnosnih uređaja. Privola se traži i daje upotrebom odgovarajućih tastera na staničnoj, odnosno centralnoj postavnici. Davanjem privole svi prostorni signali za odnosni smer postavljaju se da pokazuju signalni znak za dozvoljenu vožnju. Istovremeno se onemogućuje da izlazni signali stanice koja je dala privolu, kao i svi prostorni signali u smeru stanice koja je tražila privolu, pokazuju signalni znak za dozvoljenu vožnju.
Privola se traži samo za prvi voz zbog čije otpreme se menja postojeći smer vožnje za koji je postojala privola. Privola data za određeni smer važi do promene smera.
Stanica koja traži privolu, na zahtev stanice od koje se traži privola, istu obaveštava za koji voz traži privolu.
Na dvokolosečnoj pruzi pri vožnji po pravilnom koloseku privola se ne traži niti se daje.
Za pomoćne vozove, vozove kojima se prevozi naročita pošiljka, vozove sa prekoračenom dužinom i vozove koji saobraćaju pre vremena obavezno je traženje i davanje dopuštenja na način propisan čl. 133, 135, 136 i 139. ovog pravilnika.
Avize i predavize daju se na način propisan članom 140. ovog pravilnika.
Oslobađanje prvog prostornog odseka od voza koji se otpremi iz stanice, što se na određeni način pokazuje na postavnici, predstavlja odjavu za odnosni voz.
Uzastopni voz se otprema iz stanice čim se ispune uslovi iz stava 8. ovog člana imajući u vidu i propisane intervale sleđenja.
Pri vršenju saobraćajne službe na TK-prugama koriste se i fonogrami dati u Prilogu 3 - Fonogrami koji se daju pri vršenju saobraćajne službe na TK-prugama, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Prijem i otprema vozova
Vozovi se po pravilu primaju i otpremaju sa koloseka koji su opremljeni izlaznim signalima.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, vozovi se primaju na kolosek koji nije opremljen izlaznim signalom pod uslovom da se obezbedi ulazni put vožnje, ograniči brzina preko skretničkog područja i da je osoblje vučnog vozila o tome obavešteno.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, vozovi se otpremaju sa koloseka koji nisu opremljeni izlaznim signalom pod uslovom da se obezbedi izlazni put vožnje, ograniči brzina preko skretničkog područja, a na prugama sa uređajem APB i ograniči brzina do prvog prostornog signala prema preglednosti pruge no najviše do 30 km/h, obezbedi saobraćaj na putnim prelazima, obezbedi interval sleđenja vozova i izvrši direktna otprema voza.
Postupak prijema i otpreme vozova na i sa koloseka koji nisu opremljeni izlaznim signalima propisuje se, u zavisnosti od mesnih prilika, poslovnim redom stanice.
Traženje dopuštenja na TK-prugama
Na TK-prugama, osim privole smera vožnje, otpravnik vozova traži i dopuštenje od TK-dispečera u slučaju:
1) granične TK-stanice za sve vozove koji se otpremaju na TK-deonicu i koji se primaju sa TK-deonice;
2) TK-stanica sa mesnim radom za vozove kojima je to polazna stanica;
3) TK-stanica sa mesnim radom ako se na nekom delu TK-deonice na dva ili više međustaničnih rastojanja privremeno ne reguliše saobraćaj putem telekomande za sve vozove dok traje takvo stanje i to za vozove koji saobraćaju na deo TK-deonice na kome saobraćaj reguliše TK-dispečer.
Na TK-prugama, osim privole smera vožnje, TK-dispečer traži i dopuštenje od otpravnika vozova u slučaju:
1) granične TK-stanice za sve vozove koji se otpremaju sa TK-deonice;
2) TK-stanica sa mesnim radom za vozove kojima je to krajnja stanica;
3) TK-stanica sa mesnim radom ako se na nekom delu TK-deonice na dva ili više međustaničnih rastojanja privremeno ne reguliše saobraćaj putem telekomande za sve vozove dok traje takvo stanje i to za vozove koji saobraćaju na deo TK-deonice na kome se ne reguliše saobraćaj putem telekomande.
Između susednih TK-stanica sa mesnim radom dopuštenja se ne traže niti daju kada nema smetnji ili kvarova na signalno-sigurnosnim uređajima.
Odredbe st. 1 i 2. ovog člana koje se odnose na graničnu TK-stanicu važe i za TK-stanicu od koje se odvaja pruga bez telekomande, kada otprema i prima vozove na i sa TK-pruge.
Nemogućnost prijema voza
Otpravnik vozova naredne stanice, na osnovu praćenja hoda svih vozova, procenjuje da li može primiti sve uzastopne vozove. Za uzastopni voz za koji se ne traži privola, a koji se iz opravdanih razloga ne prima u stanicu, otpravnik vozova blagovremeno, na osnovu praćenja hoda vozova, obaveštava pozadnju susednu stanicu rečima:
"Neka čeka voz br. ..... (prezime otpravnika vozova)".
Čim se stvori mogućnost za prijem odnosnog voza, otpravnik vozova daje, bez traženja, dopuštenje:
"Voz br...... primam (prezime otpravnika vozova)".
Aviziranje i predaviziranje vozova na TK-prugama
Otpravnik vozova granične TK-stanice, TK-stanice sa mesnim radom ili TK-stanice sa privremenim mesnim radom, aviziranje vrši TK-dispečeru.
TK-dispečer aviziranje vrši otpravniku vozova granične TK-stanice, TK-stanice sa mesnim radom ili TK-stanice sa privremenim mesnim radom za sve vozove koji se otpremaju prema tim stanicama, a ovlašćenom staničnom radniku prvog narednog posednutog službenog mesta samo u slučajevima ako je u neposednutoj TK-stanici izvršeno preticanje.
Odredbe st. 1 i 2. ovog člane važe i za predaviziranje vozova.
Odredbe st. 1 i 2. ovog člana koje se odnose na graničnu TK-stanicu važe i za TK-stanicu od koje se odvaja pruga bez telekomande kada otprema i prima vozove na i sa TK-pruge.
Automatski režim rada
Na prugama sa automatskim pružnim blokom, na prugama sa međustaničnom zavisnošću kao i na prugama sa telekomandom bez obzira da li se saobraćaj reguliše u blokovnim prostornim odsecima ili staničnim prostornim odsecima u sistemu međustanične zavisnosti, moguće je u pojedinim službenim mestima ostvariti automatsko obezbeđenje puteva vožnje od strane voza.
Putevi vožnji koji se automatski obezbeđuju od strane voza, način uključivanja i isključivanja ovakvog režima rada i ostali uslovi detaljnije se propisuju odredbama uputstva iz člana 10. stav 2. ovog pravilnika i poslovnim redom stanice.
U službenim mestima u vreme kada se predviđa ukrštavanje vozova nijedan od režima automatskog obezbeđenja puteva vožnji nije uključen sve dok se planirano ukrštavanje vozova ne izvrši.
3. Regulisanje saobraćaja vozova na prugama koje nisu opremljene uređajima automatskog pružnog bloka, međustanične zavisnosti i telekomande
Dopuštenje
Na jednokolosečnim prugama, na dvokolosečnim prugama pri jednokolosečnom saobraćaju, kao i na dvokolosečnim prugama pri dvokolosečnom saobraćaju kada je to određeno, otpravnik vozova pre otpreme voza traži dopuštenje od naredne stanice.
Za pomoćne vozove dopuštenje se traži i daje na svim prugama. Traženje dopuštenja na dvokolosečnim i paralelnim prugama za vozove sa naročitim pošiljkama sa prekoračenjem tovarnog profila je obavezno.
Dopuštenje se traži pre davanja signalnog znaka za objavljivanje vožnje voza električnim signalnim zvonom, ali najviše na 10 minuta pre polaska voza.
Davanje dopuštenja je potvrda naredne stanice da nije otpremila i da neće otpremiti suprotni voz, manevarski sastav ili pružno vozilo u smeru stanice koja traži dopuštenje i da ponuđeni voz može primiti u stanicu.
Dopuštenje se traži fonogramom:
"Primate li voz broj. .... (prezime otpravnika vozova)".
Dopuštenje se daje fonogramom:
"Voz broj. .... primam (prezime otpravnika vozova)".
Ako upitana stanica iz nekog razloga ne daje dopuštenje za ponuđeni voz, ona na ponudu odgovara fonogramom:
"Neka čeka voz broj.... (prezime otpravnika vozova)".
Kada prestane razlog zbog kojeg je odbijen prijem voza, upitana stanica sama daje dopuštenje za prethodno ponuđen voz sa dopunjenim odgovarajućim obaveštenjem.
U službenim mestima koja su osigurana samo prilaznim signalima, dopuštenje za voz se daje samo uz prethodno obezbeđeni put vožnje za taj voz u slučaju da se opštim nalogom ne naređuje zaustavljanje voza kod prilaznog signala.
Ako se predviđa da voz po dobijanju dopuštenja ne polazi u roku od 10 minuta, onda se o tome obaveštava stanica koja je dala dopuštenje fonogramom:
"Poništava se dopuštenje za voz broj. .... (prezime otpravnika vozova)".
Dopuštenje u slučaju nezakvačene potiskivalice
Kada nezakvačena potiskivalica produžuje vožnju za vozom do susedne stanice dopuštenje se traži fonogramom:
"Primate li voz broj..... sa nezakvačenom potiskivalicom (prezime otpravnika vozova)".
Upitana stanica daje dopuštenje fonogramom:
"Voz broj..... sa nezakvačenom potiskivalicom primam (prezime otpravnika vozova)".
Kada nezakvačena potiskivalica potiskuje voz samo do određenog mesta na otvorenoj pruzi odakle se vraća natrag u stanicu dopuštenje se traži fonogramom:
"Primate li voz broj..... sa nezakvačenom potiskivalicom koja se vraća (prezime otpravnika vozova)".
Upitana stanica daje dopuštenje fonogramom:
"Voz broj..... sa nezakvačenom potiskivalicom koja se vraća primam (prezime otpravnika vozova)".
Dopuštenje u slučaju naročite pošiljke
Kod traženja i davanja dopuštenja za voz kojim se prevozi naročita pošiljka, u fonogramima iz člana 133. ovog pravilnika iza broja voza navodi se "sa naročitom pošiljkom po telegramu br.... od dana..... ".
Pre otpreme voza sa naročitom pošiljkom sa prekoračenjem tovarnog profila za koji nije dozvoljeno mimoilaženje sa svim vozovima na otvorenoj pruzi, stanica koja otprema voz na dvokolosečnim i paralelnim prugama daje susednoj stanici upozorenje:
"Voz broj..... sa naročitom pošiljkom poći će iz stanice......... u... č..... min. Do prispeća u stanicu........ drugi kolosek (paralelna pruga) od... č.... min. do... č.... min. neprohodan za sve vozove i pružna vozila (prezime otpravnika vozova)".
Stanica kojoj se daje upozorenje iz stava 2. ovog člana potvrđuje prijem istog rečju "razumeo".
Ako pruge idu paralelno samo jednim delom otvorene pruge, stanica zajednička za obe pruge daje upozorenje iz stava 2. ovog člana susednoj stanici jedne i druge pruge kada ona otprema voz sa naročitom pošiljkom.
Kada stanica iz stava 4. ovog člana primi upozorenje iz stava 2. ovog člana od susedne stanice jedne pruge, upozorenje daje odmah susednoj stanici druge pruge.
Odmah po datom dopuštenju, odnosno po prijemu upozorenja za voz sa naročitom pošiljkom sa prekoračenjem tovarnog profila, otpravnik vozova stavlja na telefon ili blokovni uređaj tablicu sa natpisom: "VOZ SA NAROČITOM POŠILJKOM", koju skida tek kada voz prispe u narednu stanicu.
Dopuštenje u slučaju voza sa prekoračenom dužinom, zakvačenom potiskivalicom ili otpreme po nepravilnom koloseku
Kada voz saobraća sa prekoračenom dužinom ili sa zakvačenom potiskivalicom kao i kada se voz otprema nepravilnim kolosekom, pri traženju i davanju dopuštenja fonogrami iz člana 133. ovog pravilnika dopunjuju se odgovarajućim obaveštenjem.
Dopuštenje u slučaju ukrštavanja vozova
Kod ukrštavanja vozova odjava se daje i dopuštenje traži jednovremeno fonogramom:
"Voz broj..... ovde, primate li voz broj..... (prezime otpravnika vozova)".
Kada se voz otprema neposredno po dolasku voza iz suprotnog smera, dopuštenje se traži i pre odjave i to uslovno:
"Kada prispe voz broj..... primate li voz broj..... (prezime otpravnika vozova)".
Pristanak uslovnog dopuštenja glasi:
"Kada voz broj..... prispe tamo, primam voz broj..... (prezime otpravnika vozova)".
Ne traži se i ne daje uslovno dopuštanje pre dolaska potiskivalice koja se sa otvorene pruge vraća u stanicu.
Dopuštenje u slučaju otpreme uzastopnih vozova
Pri otpravljanju uzastopnih vozova u staničnom razmaku dopuštenje se traži tek posle primljene odjave od naredne stanice za prethodni voz.
Pri otpravljanju uzastopnih vozova u odjavnom razmaku dopuštenje se traži tek posle primljene odjave za prethodni voz od prve naredne odjavnice.
Dopuštenje za uzastopni voz se traži posle aviziranja voza narednoj stanici jednovremeno fonogramom:
"Voz broj..... ode u..... (čas i minut) i kada prispe tamo primate li uzastopni voz broj..... (prezime otpravnika vozova)".
U slučaju iz stava 3. ovog člana dopuštenje za uzastopni voz daje se zajedno sa odjavom za prethodni voz fonogramom:
"Voz broj..... ovde, primam voz broj..... (prezime otpravnika vozova)".
Ako upitana stanica ne daje dopuštenje, daje se fonogram iz člana 133. stav 7. ovog pravilnika ili se odbijanje prijema voza daje zajedno sa odjavom fonogramom:
"Voz broj.... ovde, neka čeka voz broj....(prezime otpravnika vozova)".
Dopuštenje za uzastopni voz koji saobraća iza voza sa nezakvačenom potiskivalicom traži se i daje po povratku potiskivalice sa otvorene pruge u stanicu koja traži dopuštenje. Svaki povratak potiskivalice sa otvorene pruge u stanicu po izvršenom potiskivanju javlja se susednoj stanici.
Dopuštenje u slučaju otpreme voza pre vremena
Dopuštenje za otpremu voza pre vremena traži se od susedne stanice fonogramom:
"Primate li voz broj..... pre vremena (prezime otpravnika vozova)".
Ako susedna stanica prima voz pre vremena daje pristanak:
"Voz broj..... primam pre vremena (prezime otpravnika vozova)".
Aviza i predaviza
Službena mesta koja direktno učestvuju u regulisanju kretanja vozova prijavljuju odlazak voza narednim službenim mestima i putnim prelazima. Prijavljivanje odlaska voza naziva se aviza. Aviza se daje odmah po odlasku odnosno prolasku voza.
Aviza se daje fonogramom:
"Voz broj..... ode (prođe) R, ili u..... (čas i minut), ili pre vremena u..... (čas i minut)".
Obaveštavanje čuvara prelaza o odlasku voza iz stanice vrši se signalnim znacima električnog signalnog zvona.
Ako je vreme vožnje između dva službena mesta, odnosno službenog mesta koje otprema voz i putnog prelaza manje od pet minuta, onda službeno mesto daje izveštaj o odlasku voza najkasnije pet minuta pre njegovog verovatnog odlaska.
Izveštaj iz stava 4. ovog člana naziva se predaviza.
Na prugama koje nisu opremljene zvonovnim vodovima i uređajima za davanje signalnih znakova za objavljivanje vožnje vozova, kao i u slučaju kada su ti uređaji u kvaru, predaviziranje putnim prelazima vrši se uvek bez obzira na vreme vožnje voza do putnog prelaza.
Predaviza se daje fonogramom:
"Voz broj..... polazi iz............. (naziv službenog mesta) u....... (čas i minut) - (prezime radnika)".
Avize i predavize koje se daju odjavnicama ili primaju od njih ne upisuju se u susednim stanicama, sem predavize u slučaju kada odjavničar obezbeđuje saobraćaj na putnom prelazu.
Predaviziranje putnim prelazima vrši se tako blagovremeno da se potvrda od putnih prelaza dobije pre postavljanja glavnih signala za prolaz odnosno izlaz voza, bilo da se ovi signali postavljaju da pokazuju signalni znak za dozvoljenu vožnju odvojeno ili istovremeno sa postavljanjem puta vožnje.
Obezbeđenje puta vožnje i signalni znaci glavnih signala stanice koja daje predavizu ne zavise od predaviziranja službenim mestima koja su zaštićena glavnim signalima.
Potvrdu predaviziranja daju samo putni prelazi po izvršenom obezbeđenju saobraćaja na putnom prelazu ako je vreme vožnje manje od pet minuta i službena mesta koja nisu zaštićena glavnim signalima. Potvrda se daje pod brojem, sa nazivom putnog prelaza odnosno službenog mesta i prezimenom radnika. Ako je telefonski vod uključen u registrofon broj se ne daje a predaviza i potvrda se ne upisuju.
Ako je sporazumevanje sa putnim prelazom nemoguće, stanica postupa kao da je obaveštena da saobraćaj na putnom prelazu nije obezbeđen. Ako se čuvar prelaza ne javlja za prijem predavize, a sredstva za sporazumevanje su ispravna, postupa se kao kada je sporazumevanje nemoguće.
Odjava
Stanice i odjavnice odjavom potvrđuju svom pozadnjem službenom mestu da je pozadnji prostorni odsek slobodan.
Odjava se uvek daje samo od jednog do drugog posednutog službenog mesta posebno za svaki voz, odmah po njegovom prispeću odnosno prolasku.
Kada je voz ceo ušao u stanicu i kada je za njim ulazni signal postavljen da pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju, otpravnik vozova obaveštava pozadnju stanicu odnosno odjavnicu fonogramom:
"Voz broj..... ovde (prezime otpravnika vozova)".
Voz je ceo ušao u stanicu kada je i poslednje vozilo sa završnim signalom prešlo odgovarajuće međike odnosno granice izolovanih odseka.
Ako za vozom ide i potiskivalica, onda se ulazni signal postavlja da pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju i odjavljuje tek kada je prispela i potiskivalica.
Ukoliko se voz potiskuje sa nezakvačenom potiskivalicom odjava glasi:
"Voz broj..... i potiskivalica ovde (prezime otpravnika vozova)".
Ako pruge idu paralelno samo jednim delom otvorene pruge između dve stanice, stanica koja je otpremila voz u koji je uvrštena naročita pošiljka sa prekoračenjem tovarnog profila, po dobijenoj odjavi od naredne stanice obaveštava o tome narednu stanicu druge paralelne pruge fonogramom:
"Voz broj..... sa naročitom pošiljkom prispeo u stanicu.......... (prezime otpravnika vozova)".
Ako odjava nije dobijena na vreme onda se ista požuruje sa tri kratka zvonjenja: "... " (požurivanje odjave).
Stanica koja primi znak iz stava 8. ovog člana daje prema stanju stvari odjavu ili pet kratkih zvonjenja: "..... " i telefonski izveštaj:
"Ne, pruga zauzeta (prezime otpravnika vozova)".
Ako je prema prijavi odlaska voza (avizi) pozadnje stanice prošlo pet minuta od vremena verovatnog dolaska (prolaska) voza u stanicu a voz nije prispeo, službeno mesto koje očekuje dolazak (prolazak) voza odmah izveštava pozadnju stanicu da voz još nije prispeo i to ne čekajući požurivanje odjave od strane pozadnjeg službenog mesta. Isti je postupak i kada stanica predviđa da pred ulaznim signalom zadrži voz duže od pet minuta.
Ako je voz prispeo u stanicu ili prošao stanicu bez jednog ili oba odbojnika na poslednjem vozilu, a nije dato posebno obaveštenje o tome, otpravnik vozova daje odjavu pozadnjoj stanici uz obaveštenje o nedostatku odbojnika.
4. Regulisanje saobraćaja vozova sa utvrđivanjem ukrštavanja vozova i obaveštavanjem voznog osoblja o promenama ukrštavanja
Opšte odredbe o ukrštavanju vozova
Ukrštavanje vozova je:
1) redovno ukrštavanje - ukrštavanje vozova koje je predviđeno redom vožnje;
2) određeno ukrštavanje - ukrštavanje vozova koje nije previđeno redom vožnje već se određuje zbog toga što voz nije završio vožnju, zbog prelaska voza na jednokolosečnu prugu ili dolaskom sa druge pruge, uvođenje voza u saobraćaj, zakašnjenja ili privremene otpreme i slično;
3) premešteno ukrštavanje - redovno ili određeno ukrštavanje vozova koje se zbog zakašnjenja ili prevremene otpreme vozova premešta u drugo službeno mesto;
4) utvrđeno ukrštavanje - zajednički naziv za premešteno i određeno ukrštavanje;
5) otpalo ukrštavanje - redovno ili utvrđeno ukrštavanje koje se neće ostvariti jer je jedan od vozova završio vožnju ili je prešao na drugu prugu ili na dvokolosečnu prugu.
Ukrsni voz je voz koji, u slučaju utvrđivanja ukrštavanja na neku drugu stanicu, polazi ili prolazi stanicu redovnog ili već utvrđenog ukrštavanja ne čekajući na dolazak voza iz suprotnog smera koji se naziva suprotni voz.
Redovno ukrštavanje ili utvrđeno ukrštavanje važi sve dotle dok se ne izvrši, ne premesti u drugo službeno mesto ili dok ne otpadne, što znači da se iz ovih službenih mesta ukrsni voz otprema samo onda kada je suprotni voz prispeo ili je ukrštavanje premešteno ili ono otpada.
Ako se redovno ili već utvrđeno ukrštavanje ne izvršava usled zakašnjenja ili pre vremena otpremljenih vozova, ukrštavanje se premešta.
Ako nastupi slučaj da se vozovi zbog zakašnjenja ili otpreme pre vremena ukrštaju, a ukrštavanje nije predviđeno redom vožnje, onda se takvo ukrštavanje određuje.
Stanica ne otprema voz pre prispeća onog suprotnog voza sa kojim nije po redu vožnje predviđeno ukrštavanje sve dok voz iz suprotnog smera ne prispe ili dok se ukrštavanje ne odredi.
Ukoliko zbog zakašnjenja ili otpreme pre vremena ne dođe do ukrštavanja vozova zato što je jedan od vozova završio vožnju u svojoj krajnjoj stanici ili je prešao na drugu prugu, odnosno na dvokolosečnu prugu, ukrštavanje predviđeno redom vožnje ili već utvrđeno, otpada.
Otpravnik vozova ne otprema voz iz stanice redovnog ili utvrđenog ukrštavanja bez naloga za ukrštavanje, a voz iz suprotnog smera nije prispeo. Ako bi otpravnik vozova to i hteo, onda će mašinovođa upozoriti na to otpravnika vozova i tražiti nalog za ukrštavanje.
Ukrštavanja pojedinih vrsta vozova
Ukrštavanja i preticanja koja su predviđena redom vožnje posebnog voza punovažna su do njihovog izvršenja.
Ako se ukrštavanja iz stava 1. ovog člana ne mogu izvršiti, premeštaju se kao redom vožnje predviđena ili ranije utvrđena.
Kod podeljenih vozova redom vožnje predviđeno ukrštavanje smatra se ono koje je upisano u red vožnje njegovog osnovnog voza.
Prilikom utvrđivanja ukrštavanja za osnovni voz odnosno sa osnovnim vozom istovremeno se utvrđuje ukrštavanje i za podeljeni voz odnosno sa podeljenim vozom.
Posebno utvrđivanje ukrštavanja samo sa podeljenim vozom vrši se u slučaju ako podeljeni voz kasni, a sa osnovnim vozom je ukrštavanje izvršeno ili je osnovni voz već izvršio vožnju.
Kada podeljeni voz saobraća ispred osnovnog voza utvrđivanje ukrštavanja se vrši po odredbama stava 4. ovog člana, odnosno istovremeno se utvrđuje ukrštavanje i za osnovni voz i za naredne podeljene vozove.
Ako osnovni voz izostaje, ukrštavanje se utvrđuje za podeljeni voz, odnosno samo sa podeljenim vozom.
Utvrđivanje ukrštavanja
Utvrđivanje ukrštavanja se vrši sredstvima za dokazno sporazumevanje. Telefon bez registrofona koristi se samo izuzetno kada je registrofon u kvaru, kao i u slučaju kada pruga nije opremljena registrofonom i to samo privremeno do njene opreme.
Fonogram pristanka pri utvrđivanju ukrštavanja na sopstvenu stanicu pre davanja, odnosno na drugu stanicu posle prijema, otpravnik vozova čitko i bez skraćenica upisuje u telegrafsko-telefonski dnevnik.
Primljeni pristanak o ukrštavanju otpravnik vozova stanice koja je nudila ukrštavanje upisuje u telegrafsko-telefonski dnevnik a zatim ga pročita stanici koja je dala pristanak radi sravnjenja, navodeći pri tom na kraju fonograma "primio..... (naziv stanice i prezime otpravnika vozova te stanice)".
Ako je stanica opremljena samo telefonom bez registrofona ili je kod telefona sa registrofonom registrofon u kvaru ili isključen, onda se utvrđivanje ukrštavanja vrši u prisustvu svedoka.
Ako se ukrštavanje utvrđuje na susednu stanicu onda se kao svedok poziva pozadnja stanica iza susedne stanice. Ukoliko je susedna stanica krajnja stanica, onda se kao svedok poziva neko službeno mesto na otvorenoj pruzi između obe stanice (odjavnica, stražarnica i sl.). Ako i ovakvih službenih mesta nema, onda će stanica kao svedoka pozvati jednu od prethodnih stanica. Ukoliko i ovakve stanice nema, onda se poziva jedan od radnika stanice koja prima ukrštavanje.
Svedoke poziva stanica koja prima ponuđeno ukrštavanje.
Premeštanje i određivanje ukrštavanja
Premeštanje ukrštavanja vrši stanica redovnog ili utvrđenog ukrštavanja.
Određivanje ukrštavanja vrši:
1) polazna stanica, za voz koji otprema pre dolaska voza iz suprotnog smera sa kojim nije predviđeno redovno ukrštavanje;
2) međustanica, kada otprema voz pre nego što je prispeo voz iz suprotnog smera kome je ona krajnja a ovo ukrštavanje nije redovno;
3) stanica prelaza sa dvokolosečne na jednokolosečnu prugu, u slučajevima iz tač. 1) i 2) ovog stava i onda kada se vozovi koji prelaze sa dvokolosečne na jednokolosečnu prugu usled zakašnjenja ili otpreme pre vremena ukrštaju na jednokolosečnoj pruzi a to ukrštavanje nije redovno;
4) odvojna stanica, u slučajevima iz tač. 1) do 3) ovog stava i onda kada se vozovi koji prelaze sa dve ili više pruga na zajedničku jednokolosečnu prugu usled zakašnjenja ili otpreme pre vremena ukrštaju na istoj (zajedničkoj) pruzi;
5) stanica koja otprema pomoćni voz;
6) stanica koja otprema voz po naknadnom uvođenju suprotnog podeljenog voza čiji je osnovni voz prošao tu stanicu.
Ponuda za ukrštavanje
Stanici u koju se namerava premestiti ili odrediti ukrštavanje daje se ponuda:
"Voz broj..... ukrstiće se sa vozom broj..... u............ (ceo naziv stanice i prezime otpravnika vozova)".
Ako pozvana stanica prima ponuđeno ukrštavanje daće pristanak:
"Voz broj..... ukrstiće se sa vozom broj..... u............ (ceo naziv stanice), sporazuman (prezime otpravnika vozova)".
Stanica koja prima ponuđeno ukrštavanje poziva svoju pozadnju stanicu, kao i sve međustanice do stanice koja utvrđuje ukrštavanje kada se ukrštavanje utvrđuje na udaljeniju stanicu, da prisustvuju, odnosno da prime na znanje utvrđeno ukrštavanje.
Kada suprotni voz ne staje u prvoj pozadnjoj stanici, kao i kada ukrsni voz ne staje u stanici koja nudi ukrštavanje, stanica koja prima ukrštavanje poziva i one stanice u kojima ukrsni i suprotni voz poslednji put staju, da prisustvuju utvrđivanju ukrštavanja.
Pošto su pozvane stanice primile na znanje utvrđeno ukrštavanje, stanica utvrđenog ukrštavanja daje potvrdu nazivom stanice, rečju "Razumeo" i prezimenom otpravnika vozova.
Ako stanica ponuđeno ukrštavanje ne može da primi, daje sledeći fonogram:
"Ukrštavanje u stanici........ (naziv svoje stanice) nemoguće (prezime otpravnika vozova)".
Ponuđeno utvrđivanje se odbija samo u slučaju ako to stvarno nije moguće s obzirom na saobraćajne i mesne prilike stanice.
Pozvana prva pozadnja stanica, odnosno one stanice u kojima suprotni i ukrsni voz po redu vožnje poslednji put staju, voznom osoblju uručuju nalog za ukrštavanje.
Ako neka međustanica ma iz kog razloga nije prisutna utvrđivanju ukrštavanja, ukrštavanje se utvrđuje i bez njenog prisustva, ali se stanica koja prima ukrštavanje naknadno poziva i obaveštava.
Ako utvrđivanju ukrštavanja ma iz kog razloga ne prisustvuju pozadnje stanice, ukrštavanje se utvrđuje i bez njih, ali stanice koje utvrđuju ukrštavanje, u cilju obaveštavanja osoblja vučnog vozila o utvrđenom ukrštavanju nalogom za ukrštavanje, postupaju po odredbama člana 151. ovog pravilnika.
Utvrđivanje ukrštavanja vrši se na susednu ili na ma koju udaljeniju stanicu, ali samo u granicama rasporednog odseka.
Važenje ukrštavanja
Ukrštavanje je punovažno od trenutka kada stanica koja je ponudila ukrštavanje primi pristanak od stanice kojoj je ukrštavanje ponuđeno.
Ako se već utvrđeno ukrštavanje ne izvršava, onda će ga stanica utvrđenog ukrštavanja premestiti na neku drugu stanicu.
Stanice koje vrše premeštanje i određivanje ukrštavanja blagovremeno utvrđuju ukrštavanje kako vozovi ne bi kasnili zbog toga.
Otpravnik vozova polazne, rasporedne, odnosno stanice u kojoj voz po redu vožnje poslednji put staje, u slučaju zakašnjenja ili saobraćaja pre vremena koja povlače promenu ukrštavanja, upozorava stanicu redovnog ili već utvrđenog ukrštavanja da blagovremeno utvrdi ukrštavanje, kako bi se vozno osoblje još u njegovoj stanici obavestilo nalogom za ukrštavanje.
Otpadanje ukrštavanja
Redovno ili utvrđeno ukrštavanje otpada:
1) u stanici prelaza sa jednokolosečne na dvokolosečnu prugu, kada se ono ne izvršava zbog toga što je voz sa jednokolosečne pruge prešao na dvokolosečnu pre nego što je stigao voz sa dvokolosečne pruge;
2) u odvojnoj stanici, kada se ono ne izvršava zbog toga što je voz sa zajedničkog dela pruge prešao na svoju odvojnu prugu pre nego što je stigao voz iz suprotnog smera sa neke druge pruge;
3) u krajnjoj stanici jednog voza koji je završio vožnju pa se zbog nastalog zakašnjenja ili otpreme pre vremena vremenski razmak između njegovog dolaska i polaska voza iz suprotnog smera, kome je ova stanica polazna ili međustanica, povećao na više od 15 minuta.
Ako su ukrštavanja predviđena ili utvrđena u stanicama pre stanice prelaza, odvojne stanice ili krajnje stanice, pa se zbog zakašnjenja ili otpreme pre vremena ne izvršava u ovim stanicama, premeštaju se do stanice prelaza, odvojne stanice odnosno u krajnju stanicu.
Obaveštavanje o otpadanju ukrštavanja
Stanice prelaza sa dvokolosečne na jednokolosečnu prugu i odvojne stanice obaveštavaju o otpadanju ukrštavanja opštim nalogom osoblje vučnog vozila samo onih vozova koji prelaze na jednokolosečnu prugu odnosno na zajedničku prugu.
U opštem nalogu kojim se obaveštava osoblje vučnog vozila o otpadanju ukrštavanja upisuje se:
"Ukrštavanje sa vozom broj..... otpada pošto je prešao na dvokolosečnu prugu, odnosno na prugu..... (naziv pruge), odnosno pošto je završio vožnju".
Krajnje stanice o otpadanju ukrštavanja obaveštavaju osoblje vučnog vozila opštim nalogom.
Stanica prelaza odnosno odvojna stanica ne otprema one vozove koji se obaveštavaju o otpadanju ukrštavanja dok osoblju vučnog vozila tih vozova ne uruči opšti nalog o otpadanju ukrštavanja.
Kada voz, čije se osoblje vučnog vozila obaveštava opštim nalogom o otpadanju ukrštavanja, prolazi stanicu prelaza sa dvokolosečne na jednokolosečnu prugu ili odvojnu stanicu bez zadržavanja, onda se osoblje vučnog vozila obaveštava putem pozadnje stanice u kojoj voz po redu vožnje poslednji put staje.
Na način propisan stavom 5. ovog člana postupa se i u slučaju kada ukrštavanje otpada u krajnjoj stanici koja je međustanica za suprotni voz koji u njoj ne staje.
Izveštaj kojim se obaveštava pozadnja stanica glasi:
"Ukrštavanje voza broj..... sa vozom broj..... otpada jer je prešao na..... (svoju prugu ili na dvokolosečnu prugu), odnosno jer je završio vožnju (prezime otpravnika vozova)".
Nalog za ukrštavanje
Nalogom za ukrštavanje obaveštava se osoblje vučnog vozila ukrsnog i suprotnog voza o premeštenom ili određenom ukrštavanju.
Ako nije potrebno da se iz nekih drugih razloga osoblje vučnog vozila obaveštava opštim nalogom, ono se nalogom za ukrštavanje obaveštava o ulasku, odnosno ulasku ili izlasku u skretanje, kao i o izuzetnom zaustavljanju voza u stanici utvrđenog ukrštavanja.
Nalog za ukrštavanje služi još i za upozorenje osoblju vučnog vozila posebnog voza i suprotnih vozova na redom vožnje predviđena ukrštavanja.
Uručivanje naloga za ukrštavanje
Nalogom za ukrštavanje osoblju vučnog vozila ukrsnog voza uručuje stanica koja premešta odnosno određuje ukrštavanje.
Ako ukrsni voz prolazi bez zadržavanja kroz stanicu koja je premestila ili odredila ukrštavanje, nalog za ukrštavanje uručuje ona pozadnja stanica u kojoj ukrsni voz poslednji put staje i koja je pozvana da prisustvuje utvrđivanju ukrštavanja.
Ukoliko pozadnja stanica iz stava 2. ovog člana, iz bilo kog razloga, nije uručila nalog za ukrštavanje ili nije prisustvovala utvrđivanju ukrštavanja, onda stanica koja je utvrđivala ukrštavanje zaustavlja ukrsni voz i osoblju vučnog vozila uručuje nalog za ukrštavanje.
Otpravnik vozova pozadnje stanice koji je prisustvovao utvrđivanju ukrštavanja obaveštava stanicu koja je utvrđivala ukrštavanje da li je ukrsnom vozu uručen nalog za ukrštavanje ili ne.
Osoblje vučnog vozila suprotnog voza obaveštava se o utvrđenom ukrštavanju nalogom za ukrštavanje pre nego što njegov voz stigne u stanicu utvrđenog ukrštavanja.
Otpravnik vozova pozadnje susedne stanice, odnosno one pozadnje stanice u kojoj suprotni voz poslednji put po redu vožnje staje, a koji je bio pozvan da prisustvuje utvrđivanju ukrštavanja, uručuje nalog za ukrštavanje osoblju vučnog vozila voza iz stava 5. ovog člana.
O izvršenom obaveštavanju nalogom za ukrštavanje pozadnja stanica dokazno obaveštava stanicu utvrđenog ukrštavanja.
Ukoliko se suprotni voz nije obavestio nalogom za ukrštavanje, postupa se na sledeći način:
1) ako suprotni voz po redu vožnje staje u stanici utvrđenog ukrštavanja, onda otpravnik vozova te stanice odmah po dolasku voza obaveštava osoblje vučnog vozila nalogom za ukrštavanje;
2) ako suprotni voz po redu vožnje ne staje u stanici utvrđenog ukrštavanja, onda stanica utvrđenog ukrštavanja naređuje da se voz zaustavi u pozadnjoj susednoj stanici radi uručenja naloga za ukrštavanje; u slučaju da u toj stanici više nije moguće uručiti nalog osoblju vučnog vozila, otpravnik stanice utvrđenog ukrštavanja u svojoj stanici zaustavlja voz i postupa na način propisan tačkom 1) ovog stava;
3) ako je ukrsni voz prispeo u stanicu novoutvrđenog ukrštavanja pre suprotnog voza, onda se suprotni voz, ukoliko ne staje po redu vožnje u ovoj stanici, ne zaustavlja radi davanja naloga za ukrštavanje, pod uslovom da voz po redu vožnje ima zadržavanje u jednoj od narednih stanica, ali najdalje u stanici redovnog ukrštavanja; u tom slučaju otpravnik vozova stanice izvršenog ukrštavanja zahteva od prve naredne stanice u kojoj suprotni voz posle izvršenog ukrštavanja staje odnosno od stanice redovnog ili ranije utvrđenog ukrštavanja da obavesti osoblje vučnog vozila o izvršenom ukrštavanju; obaveštavanje se vrši opštim nalogom u koji se upisuje:
"Ukrštavanje sa vozom broj..... izvršeno u stanici.......".
Otpravnik vozova, prilikom uručivanja naloga za ukrštavanje, obaveštava i usmeno osoblje vučnog vozila o utvrđenom ukrštavanju.
Nijedan voz ne polazi iz stanice redovnog odnosno utvrđenog ukrštavanja dok ne prispe voz iz suprotnog smera ili dok nije nalogom za ukrštavanje obavešten da je ukrštavanje premešteno odnosno da je otpalo.
Ako osoblje vučnog vozila prema mesnim prilikama ili iz bilo kog drugog razloga pouzdano ne utvrdi da je prispeo voz iz suprotnog smera, tražiće potrebna obaveštenja od otpravnika vozova. Ukoliko voz iz suprotnog smera nije prispeo, a ukrštavanje se neće izvršiti u toj stanici, traži nalog za ukrštavanje, a ako ukrštavanje otpada, onda opšti nalog odnosno upisivanje u putni list broja voza sa kojim su se sastali.
Voz koji bez zadržavanja prolazi stanicu redovnog ili već utvrđenog ukrštavanja, staje u toj stanici ako nije prispeo voz iz suprotnog smera, a osoblje vučnog vozila nije obavešteno da je ukrštavanje premešteno ili da je otpalo.
Da bi se u stanicama redovnog ili utvrđenog ukrštavanja izbeglo zaustavljanje vozova koji kroz iste prolaze po redu vožnje bez zadržavanja, potrebno je svaku promenu ukrštavanja utvrditi tako blagovremeno da se vozno osoblje odnosnih vozova obaveštava nalogom za ukrštavanje već u stanici u kojoj pre toga poslednji put staju.
Obaveštavanje skretničkog osoblja
O utvrđenim ukrštavanjima ili o otpadanju ukrštavanja odmah se obaveštava skretničko osoblje.
Skretničko osoblje zaustavlja svaki voz koji krene iz stanice pre nego što prispe voz iz suprotnog smera ako nije obavešteno o premeštenim ili određenim ukrštavanjima na drugu stanicu.
Skretničko osoblje se obaveštava i o onim ukrštavanjima koja su utvrđena na sopstvenu stanicu.
Regulisanje saobraćaja vozova na prugama na kojima se vrši utvrđivanje ukrštavanja i obaveštavanje voznog osoblja o promenama ukrštavanja
Za regulisanje saobraćaja na prugama na kojima se vrši utvrđivanje ukrštavanja i obaveštavanje voznog osoblja o promenama ukrštavanja u svemu ostalom važe odredbe čl. 133-141. ovog pravilnika.
5. Regulisanje saobraćaja vozova na prugama sa odjavnicama
Dopuštenje
Odjavnice regulišu saobraćaj uzastopnih vozova u odjavnom razmaku pri čemu odjavničar postavlja prostorni signal da pokazuje signalni znak za dozvoljenu vožnju ako je naredni prostorni odsek slobodan, pošto je prisustvovao traženju i davanju dopuštenja.
Na dvokolosečnim prugama na kojima se saobraćaj vozova reguliše u odjavnom razmaku neophodno je traženje i davanje dopuštenja.
Prijava
Ulazak voza u prostorni odsek prijavljuje se narednoj odjavnici, odnosno stanici, jednim podužim zvonjenjem što znači "Voz dolazi": "__________".
Na prugama gde nema odjavnog telefona prijava se daje običnim telefonom fonogramom: "Voz dolazi".
Prijava se daje samo ako je prostorni odsek u koji voz treba da uđe slobodan, odnosno kada je primljena odjava za prethodni voz. Ako je odjava dobijena ali se prijava za uzastopni voz ne daje, uzastopni voz se pušta u naredni odsek i bez prijave.
Prijavu daju stanice neposredno pre davanja signalnog znaka za objavljivanje vožnje voza, a ako električno signalno zvono ne radi, ili ga nema, onda neposredno pre polaska voza, a odjavnice ga daju onda kada im se voz približava.
Čim se dobije prijava, a naredni prostorni odsek je za ovaj voz slobodan, prostorni signal se odmah postavlja da pokazuje signalni znak za dozvoljenu vožnju.
Ako je znak "Voz dolazi" pogrešno dat, opoziva se nepravilno podeljenim dužim i kraćim zvonjenjem, npr.: " _. _..." ili se telefonom otkazuje.
Odjava
Odjavničar dočekuje vozove ispred svoje službene prostorije tako da čuje eventualne telefonske pozive i da ga vozno osoblje može spaziti, a i da sam može posmatrati voz pri prolasku.
Kada je voz prošao kraj prostornog signala najmanje 50 m, odnosno skretnicu rasputnice koja je ujedno i odjavnica, pošto je proverio da je završni signal na vozu, odjavničar postavlja prostorni signal da pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju, poziva pozadnju stanicu (odjavnicu) sa dva duga zvonjenja: "_____" i kada se ona javi rečima:
"Ovde stanica (odjavnica)...... ", daje joj odjavu: "Voz broj..... ovde (prezime odjavničara)".
Ako za vozom ide i potiskivalica, onda se prostorni signal postavlja da pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju i odjava daje tek kada je prošla i potiskivalica. Ukoliko se voz potiskuje sa nezakvačenom potiskivalicom onda odjava glasi:
"Voz broj..... i potiskivalica ovde (prezime odjavničara)".
Ako na vozu nema završnog signala, odjavničar ne daje odjavu dok ne utvrdi da voz nije raskinut.
U slučaju iz stava 4. ovog člana odjavničar obaveštava sva službena mesta na pruzi između susednih stanica i obe susedne stanice.
Ako odjava nije dobijena na vreme onda se ista požuruje sa tri kratka zvonjenja: "... " (požurivanje odjave).
Odjavnica koja primi znak za požurivanje odjave daje prema stanju stvari odjavu, ili pet kratkih zvonjenja: "..... " i telefonski izveštaj:
"Ne, pruga zauzeta (prezime odjavničara)".
Ako je prema prijavi odlaska voza (avizi) pozadnje stanice prošlo pet minuta od vremena verovatnog prolaska voza pored odjavnice, a voz nije prispeo, odjavnica koja očekuje prolazak voza odmah izveštava pozadnju stanicu, pozadnju odjavnicu kao i prvu narednu stanicu da voz još nije prispeo i to ne čekajući požurivanje odjave od strane pozadnjeg službenog mesta.
Kada voz nepredviđeno stane iza prostornog signala koji je pokazivao signalni znak za dozvoljenu vožnju, odjavničar odmah postavlja prostorni signal da pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju. Ako između kraja voza i signala nema više od 50 m odmah o tome obaveštava pozadnje službeno mesto a odjava se ne daje.
Ako je voz prošao pored prostornog signala koji je pokazivao signalni znak za zabranjenu vožnju, pa se kraj voza zaustavio na manjoj daljini od 50 m iza njega, odjavničar ne daje odjavu dok ne dobije odjavu za prethodni voz i dok voz koji je stao ne nastavi vožnju.
Ako se zbog smetnje voz zaustavio na pruzi, odjavničar javlja pozadnjem službenom mestu sa pet kratkih zvonjenja "....." i telefonskim izveštajem:
"Ne, pruga zauzeta (prezime odjavničara)".
Rukovanje prostornim signalima i uređajem putnog prelaza
Ako je zbog kvara prostorni signal neupotrebljiv, odjavničar o tome odmah obaveštava pozadnju stanicu prema smeru vožnje, a za vreme dok je prostorni signal neupotrebljiv daje potrebne signalne znake ručnim signalnim sredstvima.
Prostornim signalima se ne rukuje za vozove i pomoćna vučna vozila koja iz stanice saobraćaju nepravilnim kolosekom dvokolosečne pruge do izvesnog mesta na otvorenoj pruzi, bilo u odlasku bilo u povratku, za lokomotivu potiskivalicu kada se sa otvorene pruge vraća nepravilnim kolosekom u stanicu i za vozove koji se sa otvorene pruge povlače natrag u stanicu. Prostorni signali ostaju da pokazuju signalni znak za zabranjenu vožnju, a odjavničar vozu daje signalni znak: "Napred".
Ako odjavničar rukuje uređajem na putnom prelazu, to radi na način propisan za čuvara putnog prelaza.
Regulisanje saobraćaja vozova na prugama sa odjavnicama
Za regulisanje saobraćaja vozova na prugama sa odjavnicama u svemu ostalom važe odredbe čl. 133-141. ovog pravilnika.
6. Regulisanje saobraćaja na dvokolosečnim prugama
Opšte odredbe za saobraćaj vozova na dvokolosečnoj pruzi
Na dvokolosečnoj pruzi vozovi istog smera saobraćaju po onom koloseku koji je za taj smer određen i koji se za taj smer naziva pravilan kolosek.
Kada nastupi potreba da neki vozovi između dve ili više stanica ne saobraćaju po pravilnom koloseku, već po koloseku koji je namenjen za saobraćaj vozova iz suprotnog smera, onda se vožnja za ove vozove naziva vožnja po nepravilnom koloseku.
Na stajalištima koja nemaju denivelisane prilaze peronima ili nemaju zaštitnu ogradu između koloseka, nije dopuštena, zbog bezbednosti putnika, istovremena otprema voza za prevoz putnika koji ima zadržavanje na stajalištu i bilo koje druge vrste voza ako će se mimoići na stajalištu.
a) Saobraćaj vozova po pravilnom koloseku
Regulisanje saobraćaja vozova za vožnje po pravilnom koloseku
Na dvokolosečnim prugama pored pravilnog koloseka ugrađuju se ulazni, prostorni i zaštitni signali za vožnje po pravilnom koloseku.
Signalima iz stava 1. ovog člana se pri svim vožnjama voza po pravilnom koloseku rukuje i za voz važe.
Za vožnje po pravilnom koloseku privola i dopuštenje se pri dvokolosečnom saobraćaju redovno ne traže niti se daju osim između TK-dispečera i granične TK-stanice.
Davanje odjave za vozove koji saobraćaju po pravilnom koloseku je obavezno, a na prugama koje su opremljene APB-om odjavu predstavlja oslobađanje prvog narednog prostornog odseka.
Dopuštenje na način propisan čl. 133-136, 138 i 139. ovog pravilnika traži se i za vozove koji saobraćaju po pravilnom koloseku za vreme nepredviđene vožnje nepravilnim kolosekom.
b) Saobraćaj vozova po nepravilnom koloseku
Vožnja po nepravilnom koloseku
Vožnja po nepravilnom kolosek je:
1) predviđena vožnja po nepravilnom koloseku - vožnja po nepravilnom koloseku koja se unapred odredi zbog planirane potrebe da se privremeno obustavi saobraćaj na pravilnom koloseku. Za predviđenu vožnju po nepravilnom koloseku unapred se određuje vreme (datum, sat i minut), kao i broj voza iza koga će svi vozovi saobraćati po jednom koloseku, a takođe određuje vreme i broj voza do kojega će ovakva vožnja trajati. Za taj deo pruge sastavlja se i red vožnje za jednokolosečni saobraćaj ili propisuje redosled otpreme vozova. Sa merama iz ove tačke zainteresovano osoblje se blagovremeno upoznaje;
2) izuzetna vožnja po nepravilnom koloseku - vožnja po nepravilnom koloseku u vreme kada su oba koloseka u upotrebi. Izuzetna vožnja po nepravilnom koloseku dopuštena je u sledećim slučajevima:
(1) ako voz veće važnosti treba otpremiti, a pravilni kolosek je zauzet iz bilo kojih razloga pa bi čekanje voza uticalo na redovitost saobraćaja;
(2) u slučajevima hitne otpreme pomoćnog voza, ako bi se zbog čekanja na prethodni voz na pravilnom koloseku dugo zadržavao u stanici;
(3) radnom vozu koji saobraća između dve susedne stanice a u vremenu između dva voza;
(4) za određene vozove i vozove kojima se opslužuju službena mesta na otvorenoj pruzi ili industrijski koloseci;
(5) ako to TK-dispečer na TK-prugama ili otpravnik vozova odredi za pojedine slučajeve da bi se ubrzao saobraćaj vozova i izbegla zakašnjenja vozova;
3) nepredviđena vožnja po nepravilnom koloseku - vožnja po nepravilnom koloseku koja iznenada nastupi zbog neplanirane potrebe da se privremeno obustavi saobraćaj na pravilnom koloseku.
Nepredviđena vožnja po nepravilnom koloseku, koja zbog uzroka nastanka traje duže vreme, proglašava se predviđenom vožnjom po nepravilnom koloseku.
Signali pored nepravilnog koloseka
Na dvokolosečnim prugama pored nepravilnog koloseka redovno se ne ugrađuju signali za vožnje po nepravilnom koloseku.
Pored nepravilnog koloseka za vožnje po nepravilnom koloseku ugrađuju se ulazni i zaštitni signali i njihovi predsignali, pri čemu se prostorni signali ne ugrađuju.
Kada uz nepravilni kolosek nisu ugrađeni ulazni i zaštitni signali, tada se ulaznim i zaštitnim signalima kao i prostornim signalima na odjavnicama uz pravilni kolosek ne rukuje za voz koji saobraća po nepravilnom koloseku i postupa se kao da ovi signali pokazuju signalni znak za zabranjenu vožnju. Za dalju vožnju od tih signala dobija se odobrenje na jedan od propisanih načina.
Ulaznim i zaštitnim signalima ugrađenim uz nepravilni kolosek se rukuje kod vožnje voza nepravilnim kolosekom i za voz važe.
Prostorni signali APB-a ugrađeni uz pravilan kolosek ne važe za voz koji saobraća po nepravilnom koloseku.
Regulisanje saobraćaja vozova po nepravilnom koloseku
Kada nastanu predviđene vožnje po nepravilnom koloseku saobraćaj se reguliše kao na jednokolosečnoj pruzi uz obavezno traženje i davanje dopuštenja na način propisan čl. 133-136, 138 i 139. ovog pravilnika i to za vozove iz oba smera.
Početak takvog regulisanja saobraćaja utvrđuje se između stanica i upisuje se u prvi slobodni red saobraćajnih dnevnika.
Kada nastanu izuzetne ili nepredviđene vožnje po nepravilnom koloseku saobraćaj se reguliše kao na jednokolosečnoj pruzi uz obavezno traženje i davanje dopuštenja, i to za vozove koji saobraćaju po pravilnom i za vozove koji saobraćaju po nepravilnom koloseku.
Pre nego što se voz otpremi nepravilnim kolosekom kod izuzetne i nepredviđene vožnje, od susedne stanice se traži dopuštenje:
"Primate li voz broj..... po nepravilnom koloseku (prezime otpravnika vozova)."
Upitana stanica prema stanju stvari daje dopuštenje:
"Voz broj..... po nepravilnom koloseku primam (prezime otpravnika vozova)."
ili odbija prijem:
"Ne, voz broj..... ne primam po nepravilnom koloseku (prezime otpravnika vozova)."
Dopuštenje na način propisan čl. 133-136, 138 i 139. ovog pravilnika traži se i za vozove koji saobraćaju po pravilnom koloseku za vreme nepredviđene vožnje nepravilnim kolosekom.
Stanica koja otprema voz po nepravilnom koloseku traži dopuštenje od susedne stanice samo ako su prispeli svi vozovi koji su iz te stanice otpremljeni za nju po pravilnom koloseku i ako je ona dala odjavu za poslednji uzastopni voz po pravilnom koloseku.
Susedna stanica daje dopuštenje za voz po nepravilnom koloseku samo ako je od stanice koja traži dopuštenje primila odjavu za poslednji voz otpremljen po pravilnom koloseku.
Regulisanje saobraćaja vozova po nepravilnom koloseku TK-pruge
Na TK-prugama vožnje po nepravilnom koloseku vrše se samo između posednutih TK-stanica, za šta naređenje ovlašćenom staničnom radniku za svaki slučaj posebno izdaje TK-dispečer.
Ako je neophodno da se vožnja izvrši po nepravilnom koloseku između neposednutih TK-stanica, naređenje za saobraćaj vozova po nepravilnom koloseku TK-dispečer izdaje voznom osoblju i TK-dispečer formira put vožnje po nepravilnom koloseku.
Ako vožnju vozova nepravilnim kolosekom reguliše TK-dispečer dopuštenja se ne traže.
Kada saobraćaj vozova po nepravilnom koloseku reguliše TK-dispečer, a uređaji omogućavaju kontrolu slobodnosti međustaničnog odstojanja, odjava se ne daje.
Kod posednutih TK-stanica, za vozove koji saobraćaju po nepravilnom koloseku dvokolosečne pruge odjave međusobno daju ovlašćeni stanični radnici.
Kod neposednutih TK-stanica, ako uređaji omogućavaju kontrolu slobodnosti međustaničnog odstojanja, odjava se ne daje, a u protivnom obaveštenje TK-dispečeru da je voz prispeo ceo daje mašinovođa tog voza ili voza suprotnog smera ili posebno određen radnik, nakon što se uveri da je na poslednjim kolima u vozu signalni znak: "Kraj voza".
Na dvokolosečnim TK-prugama za vozove koji saobraćaju po nepravilnom koloseku traži se i daju dopuštenja i daju odjave između TK-dispečera i granične TK-stanice, TK-stanice sa mesnim radom ili TK stanice sa privremenim mesnim radom.
Formiranje puta vožnje po nepravilnom koloseku
Formiranje puta vožnje po nepravilnom koloseku vrši se na način propisan uputstvom iz člana 10. stav 2. ovog pravilnika. Provera pravilnog i ispravnog položaja skretnica, položaja iskliznica, branika i svetlosnih signala na putnim prelazima, kao i da li je slobodan ulazni kolosek, granica odseka i put pretrčavanja, vrši se pomoću pokazivača na staničnoj odnosno centralnoj postavnici.
Kad signalno-sigurnosni uređaj u stanici ne funkcioniše, formiranje puta vožnje i provere iz stava 1. ovog člana vrše se na licu mesta.
Ako se pri formiranju puta vožnje po nepravilnom koloseku ne obezbeđuje saobraćaj na putnim prelazima, osoblje vučnog vozila se obaveštava opštim nalogom koji su putni prelazi neobezbeđeni.
Saobraćaj na putnim prelazima na otvorenoj pruzi, koji su opremljeni uređajem putnog prelaza smatra se obezbeđenim ako postoji mogućnost njihovog uključenja za vožnje vozova po nepravilnom koloseku i o takvim putnim prelazima osoblje vučnog vozila se ne obaveštava opštim nalogom.
Obaveštavanje osoblja vučnog vozila o vožnji nepravilnim kolosekom
Ako se iz bilo kog razloga zavodi vožnja po nepravilnom koloseku o tome se obaveštavaju zainteresovane stanice, pružno osoblje i osoblje vučnog vozila vozova koji saobraćaju po nepravilnom koloseku.
Ako nije moguće unapred obavestiti pružno osoblje o saobraćaju vozova po nepravilnom koloseku, opštim nalogom se osoblje vučnog vozila obaveštava i da pružno osoblje nije obavešteno o saobraćaju voza po nepravilnom koloseku radi opreznije vožnje i češćeg davanja signalnog znaka: "Pazi".
Svi vozovi koji saobraćaju nepravilnim kolosekom staju u stanici u kojoj otpočinju vožnju po nepravilnom koloseku radi obaveštavanja osoblja vučnog vozila opštim nalogom o izuzetnoj i nepredviđenoj vožnji nepravilnim kolosekom, osim ako su putem pozadnje stanice ili stanice u kojoj je voz poslednji put stao dokazno obavešteni o saobraćaju po nepravilnom koloseku.
Opšti nalog sadrži obaveštenje o tome između kojih stanica voz saobraća nepravilnim kolosekom, da se na tom delu pruge saobraćaj vrši u staničnom odnosno odjavnom prostornom razmaku, da za dalju vožnju od izlaznih, zaštitnih, prostornih na odjavnicama i ulaznih signala važi odobrenje dato fonogramom putem RDV ili telefonom na mestu odnosnog signala odnosno davanjem ručnog signalnog znaka: "Napred", koji su putni prelazi neobezbeđeni, kakvi se signalni znaci ističu na vozu, ograničene brzine i lagane vožnje koje važe za nepravilni kolosek.
Brzina voza koji saobraća po nepravilnom koloseku propisuje se opštim nalogom iz stava 4. ovog člana samo ako je njegova maksimalna brzina veća od najveće dopuštene brzine za nepravilni kolosek i nije veća od 100 km/h, osim ako je uz nepravilni kolosek ugrađen ulazni signal čiji se signalni znaci predsignališu.
Voz koji nema bavljenje po redu vožnje u stanici od koje otpočinje vožnju po nepravilnom koloseku, ukoliko je vozno osoblje putem pozadnje stanice ili stanice u kojoj je voz poslednji put stao dokazno obavešteno o saobraćaju po nepravilnom koloseku, istu prolazi bez zadržavanja ako mu se daju ručni signalni znaci kojima se dozvoljava dalja vožnja.
Ukoliko zbog vrste osiguranja stanice ili iz drugih razloga bezbednosti vozovi staju u ostalim stanicama na delu pruge na kome saobraćaju po nepravilnom koloseku, o tome se blagovremeno i na dokazan način obaveštava osoblje vučnog vozila.
Na TK-prugama obaveštavanje osoblja vučnog vozila vrši u posednutim TK-stanicama ovlašćeni stanični radnik po naređenju TK-dispečera, a u neposednutim TK-stanicama TK-dispečer.
Ulaz voza u stanicu i prelaz preko rasputnice sa nepravilnog koloseka
Ulaz vozu u stanicu i prelaz preko rasputnice sa nepravilnog koloseka daje se signalnim znakom: "Napred".
Signalni znak iz stava 1. ovog člana daje se sa mesta koje leži u ravni ulaznog odnosno zaštitnog signala za pravilan kolosek.
Ukoliko se ne daje signalni znak: "Napred", voz se zaustavlja kod ovog mesta, a vožnju nastavlja samo ako mu se daje ovaj signalni znak odnosno ako mu radnik koji formira put vožnje odobri ulaz u stanicu putem sredstava za sporazumevanje.
Ulaz voza u naredni prostorni odsek
Kada na dvokolosečnim prugama sa odjavnicama vozovi saobraćaju nepravilnim kolosekom, za ulaz voza u naredni prostorni odsek važi ručni signalni znak: "Napred" koji odjavničar daje samo ako je primio odjavu za prethodni voz.
Ukoliko odjavničar ne daje ručni signalni znak: "Napred" voz staje u nivou prostornog signala koji je ugrađen uz pravilni kolosek.
Kada je voz već ušao u naredni prostorni odsek, odjavničar daje uzastopnom vozu signalni znak: "Stoj" sve dok ne dobije odjavu za prethodni voz.
v) Saobraćaj vozova na dvokolosečnim prugama sa obostranim saobraćajem
Oprema pruge signalima
Dvokolosečne pruge sa obostranim saobraćajem opremaju se ulaznim, izlaznim, zaštitnim i prostornim signalima i drugim signalno-sigurnosnim uređajima koji omogućavaju saobraćaj vozova po oba koloseka u oba smera vožnje.
Obaveštavanje osoblja vučnog vozila
Osoblje vučnog vozila voza koji se otprema na susedni kolosek za koji nema izrađen red vožnje, obaveštava se opštim nalogom o maksimalnoj brzini na tom koloseku samo ako je maksimalna brzina za njihov voz po redu vožnje veća od propisane brzine za susedni kolosek.
Ukoliko je za susedni kolosek izrađen red vožnje, vozno osoblje se opštim nalogom obaveštava samo o potrebi smanjenja brzine (lagane vožnje i sl.).
U slučajevima kada se voz otprema pored izlaznog signala koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju, u obaveštenju koje se daje u opštem nalogu navodi se i na koji kolosek se voz otprema.
Regulisanje saobraćaja vozova na dvokolosečnim prugama sa obostranim saobraćajem
U slučajevima kada se na jednom od koloseka iz bilo kog razloga obustavi saobraćaj, onda se na drugom koloseku saobraćaj organizuje kao na jednokolosečnoj pruzi opremljenoj uređajima APB, MZ odnosno TK.
U slučajevima kada se za vožnju po susednom koloseku ne dobija privola smera vožnje ili ako neki od prostornih odseka pokazuje zauzeće, voz se po susednom koloseku otprema na način koji je predviđen za izuzetne vožnje po nepravilnom koloseku o čemu se vozno osoblje obaveštava opštim nalogom.
U svemu ostalom za regulisanje saobraćaja vozova na dvokolosečnoj pruzi sa obostranim saobraćajem važe odredbe čl. 126-132. ovog pravilnika.
g) Saobraćaj vozova na dvokolosečnim prugama za vreme kapitalnog remonta jednog koloseka
Uslovi za organizovanje jednokolosečnog saobraćaja na dvokolosečnim prugama pri kapitalnom remontu jednog koloseka
Za organizovanje jednokolosečnog saobraćaja na dvokolosečnim prugama pri kapitalnom remontu jednog koloseka potrebno je da se ispune sledeći uslovi:
1) izrađuje se privremeni red vožnje za jednokolosečnu prugu;
2) prelaz vozova s pravilnog na nepravilni kolosek i obratno omogućava se direktnim kolosečnim vezama (bez povratne vožnje). Kolosečne veze koje omogućavaju prelaz bez prekidanja vožnje su obuhvaćene sistemom osiguranja stanice;
3) izlaz voza na nepravilni kolosek signališe se signalnim znacima izlaznih signala čiji signalni znaci se predsignališu signalnim znacima ulaznog signala;
4) ulaz voza u stanicu sa nepravilnog koloseka signališe se signalnim znacima ulaznog signala, čiji signalni znaci se predsignališu signalnim znacima posebnog predsignala ili prvog prostornog signala ispred ulaznog signala;
5) kod ulaznih puteva vožnji put pretrčavanja ne vodi na kolosek na kome se izvode radovi kapitalnog remonta, a ako to nije moguće izbeći, propisuju se posebne mere bezbednosti;
6) na koloseku na kojem se izvode radovi kapitalnog remonta iza poslednje izlazne skretnice na odstojanju od najmanje 50 m ugrađuje se iskliznica, kao bočna i čeona zaštita puta vožnje, koja je obuhvaćena sistemom osiguranja stanice;
7) ako se saobraćaj obavlja u odjavnom razmaku ili se odredi takav način organizacije saobraćaja vozova radi povećanja propusne moći pruge, odjavnice se opremaju prostornim signalima i predsignalima iz oba smera vožnje sa međusobnom zavisnošću, telefonima, zvonovnim signalnim uređajima i dr.;
8) za vozove koji saobraćaju po nepravilnom koloseku ulazni i prostorni signali s pripadajućim predsignalima ugrađuju se i sa leve strane koloseka, ali se tada ugrađuju i odgovarajući upozorivači;
9) sistem osiguranja stanice obuhvata i vožnju nepravilnim kolosekom kroz stanicu ako se radovi izvode između više uzastopnih stanica;
10) u svim službenim mestima koja učestvuju u regulisanju saobraćaja vozova na delu pruge sa jednokolosečnim saobraćajem služba se vrši neprekidno.
Obaveštavanje osoblja vučnog vozila
Obaveštavanje osoblja vučnog vozila o privremenom organizovanju jednokolosečnog saobraćaja vrše redovno stanice koje odredi upravljač železničke infrastrukture.
O svim drugim merama u vezi sa bezbednošću saobraćaja pri jednokolosečnom saobraćaju o kojima osoblje vučnog vozila nije obavestila određena stanica, osoblje vučnog vozila obaveštava stanica od koje počinje jednokolosečni saobraćaj.
Regulisanje saobraćaja vozova na dvokolosečnoj pruzi pri kapitalnom remontu jednog koloseka
Na dvokolosečnim prugama za vreme kapitalnog remonta jednog koloseka saobraćaj se organizuje jednokolosečno po drugom koloseku.
Zatvor jednog koloseka na dvokolosečnoj pruzi i dvokolosečnoj pruzi sa obostranim saobraćajem radi kapitalnog remonta smatra se predviđenim zatvorom tog koloseka. Vožnje po nepravilnom koloseku smatraju se predviđenim vožnjama po nepravilnom koloseku, a vožnje po susednom koloseku smatraju se redovnim vožnjama.
Vozovi se zaustavljaju u stanici od koje počinju vožnju nepravilnim kolosekom samo ako je to predviđeno redom vožnje, iz saobraćajnih razloga i zbog uručivanja opštih naloga.
Redovne brzine kroz službena mesta od kojih počinje vožnja po nepravilnom koloseku označavaju se u privremenom redu vožnje, a prema potrebi i signališu odgovarajućim signalnim znacima.
U materijalu privremenog reda vožnje unose se slovne i brojčane oznake privremenih prostornih signala i njihovih predsignala i njihovi kilometarski položaji.
Podaci iz stava 5. ovog člana unose se u kolonu "Službena mesta".
Regulisanje kretanja vozova između stanica dvokolosečne pruge sa privremenim jednokolosečnim saobraćajem vrši se prema odredbama čl. 126-141. ovog pravilnika, u zavisnosti od tehničke opremljenosti pruge.
Izbegava se manevrisanje u službenim mestima na delovima pruge sa jednokolosečnim saobraćajem.
Manevrisanje na pravilnom koloseku prema otvorenoj pruzi ne vrši se bez odobrenja otpravnika vozova a na TK-prugama bez odobrenja TK-dispečera. U svemu ostalom važe odredbe za jednokolosečne pruge.
Upravljač železničke infrastrukture izrađuje detaljno uputstvo za regulisanje saobraćaja vozova na dvokolosečnoj pruzi pri kapitalnom remontu jednog koloseka, za svaki slučaj posebno, uzimajući pri tome u obzir specifičnosti pruge, vrstu osiguranja službenih mesta i pruge, lokaciju novougrađenih glavnih signala i njihovih predsignala kao i ostalih signala, osiguranje saobraćaja na putnim prelazima, raspoloživa sredstva za sporazumevanje itd.
7. Regulisanje saobraćaja vozova pri odstupanju od reda vožnje
Praćenje hoda vozova
Otpravnik vozova, ovlašćeni stanični radnik i TK-dispečer stalno prate hod vozova tako da na vreme saznaju sva nastala zakašnjenja i hod vozova koji saobraćaju pre vremena, kako bi blagovremeno preduzeli potrebne mere.
Prvenstvo u kretanju vozova
Ako vozovi kasne ili se pre vremena otpremaju, voz manjeg ranga ne smeta hodu voza većeg ranga.
Prednost vozu manjeg ranga daje se ako se time izbegava povećanje njegovog zakašnjenja a voz većeg ranga može nastalo zakašnjenje nadoknaditi na daljem putu.
Kod vozova istog ranga prvenstvo ima onaj voz koji bi zbog zakašnjenja izgubio veze u priključnim stanicama. Ako nisu u pitanju veze, prvenstvo ima onaj voz kome predstoji duži put do njegove krajnje stanice, odnosno voz koji saobraća na vreme.
Obaveštavanje o zakašnjenju vozova
Ako se predviđa da će voz za prevoz putnika zakasniti iz bilo koje stanice 15 ili više minuta, a ostali vozovi 30 ili više minuta, stanica odmah, a najkasnije do vremena kada je vozu polazak po redu vožnje, objavljuje zakašnjenje takvog voza svim stanicama u pravcu vožnje do naredne rasporedne odnosno krajnje stanice voza.
Svaka stanica u kojoj se već objavljeno zakašnjenje povećava ili smanjuje za 15 odnosno 30 minuta ili više, objavljuje promenu zakašnjenja narednim stanicama do prve rasporedne odnosno do krajnje stanice voza.
Ako voz za prevoz putnika kasni 15 ili više minuta, zakašnjenje se u stanicama objavljuje putnicima na način propisan poslovnim redom stanice.
Nadoknađivanje zakašnjenja vozova
Zakašnjenje vozova se nadoknađuje skraćivanjem bavljenja u stanicama.
Redovno vreme bavljenja vozova za prevoz putnika ne produžava se radi manipulacije pošte a skraćuje se samo ako je rad pošte gotov.
Ako otpravnik vozova želi da skrati bavljenje zakasnelog voza za prevoz putnika onda o tome već pri ulasku voza obaveštava vozopratno osoblje, kako bi ono objavilo skraćeno bavljenje putnicima.
Ako TK-dispečer želi da skrati bavljenje zakasnelog voza za prevoz putnika onda to čini putem ovlašćenog staničnog radnika koji o tome usmeno obaveštava vozopratno osoblje.
8. Saobraćaj vozova i manevarskih sastava do određenog mesta na otvorenoj pruzi
Posluživanje mesta na otvorenoj pruzi
Posluživanje određenog mesta na otvorenoj pruzi koje ne učestvuje u regulisanju kretanja vozova, kao što su mesta izvođenja radova, otpremništva, industrijski koloseci i pruge, vrši se vozovima ili manevarskim sastavima.
Mesta na otvorenoj pruzi koja se redovno poslužuju, poslužuju se vozovima koji se predviđaju redom vožnje. Istovremeno se predviđa i organizacija saobraćaja drugih vozova dok se vozovi za posluživanje nalaze na posebnom koloseku mesta posluživanja.
Mesta na otvorenoj pruzi koja se poslužuju od slučaja do slučaja i ona za koje nisu predviđeni vozovi redom vožnje, poslužuju se manevarskim sastavima.
Regulisanje saobraćaja vozova i manevarskih sastava do određenog mesta na otvorenoj pruzi
Otpravnici vozova susednih stanica prethodno se sporazumevaju o otpremi voza ili manevarskog sastava na otvorenu prugu. Kod davanja obaveštenja o njihovom odlasku navodi se kilometar pruge do kog voz ili manevarski sastav saobraća odnosno službeno mesto (industrijski kolosek) na otvorenoj pruzi koje voz ili manevarski sastav poslužuje.
Na TK-prugama voz ili manevarski sastav otprema se na otvorenu prugu samo po prethodnom odobrenju TK-dispečera.
Kada voz ili manevarski sastav saobraća do određenog mesta na otvorenoj pruzi, a polazi iz posednute TK-stanice, odobrenje za njegovu otpremu TK-dispečer daje ovlašćenom staničnom radniku, a ovaj o tome obaveštava osoblje vučnog vozila, odnosno rukovaoca manevre opštim nalogom. Ako se voz po obavljenom radu vraća u pozadnju stanicu, TK-dispečer odobrava mesno rukovanje staničnom postavnicom odakle se formira put vožnje, a ako voz nastavlja vožnju do naredne stanice TK-dispečer reguliše kretanje voza formiranjem puta vožnje kao i za svaki drugi voz.
Kada voz ili manevarski sastav saobraća do određenog mesta na otvorenoj pruzi a polazi iz neposednute TK-stanice, naređenje za njegovo pokretanje TK-dispečer daje osoblju vučnog vozila. Saobraćaj ovakvog voza ili manevarskog sastava reguliše TK-dispečer bez obzira da li se voz vraća u pozadnju stanicu ili nastavlja vožnju do naredne stanice.
Voz ili manevarski sastav koji saobraća do određenog mesta na otvorenoj pruzi otprema se iz stanice po dobijenoj privoli odnosno dopuštenju i formiranju puta vožnje za izlaz, kao kada saobraća do ili preko naredne stanice.
Voz ili manevarski sastav koji saobraća do određenog mesta na otvorenoj pruzi ne otprema se iz stanice po istom koloseku dok postoji privola za vožnju iz suprotnog smera osim pomoćnog voza i vučnog vozila koja se vraća na otvorenu prugu po zaostalo bruto.
Otpravnik vozova odnosno ovlašćeni stanični radnik ili TK-dispečer opštim nalogom odnosno naređenjem obaveštava osoblje vučnog vozila, voza koji saobraća do određenog mesta na otvorenoj pruzi, odnosno manevarsko osoblje, o svrsi vožnje, kilometru pruge do kojeg voz ili manevarski sastav saobraća, službenom mestu (industrijskom koloseku) na otvorenoj pruzi koje poslužuje, vremenu do kojeg se vraća sa otvorene pruge, da u povratku prostorni signali koji pokazuju signalni znak za zabranjenu vožnju za njih izuzetno ne važe i da voz ili manevarski sastav prolazi pored njih, koji su putni prelazi neobezbeđeni i o načinu na koji se vozu ili manevarskom sastavu pri povratku sa otvorene pruge daje ulaz u stanicu (ulaznim signalom, ručnim signalnim znacima ili odobrenjem putem sredstava za sporazumevanje).
Red vožnje za vozove i način posluživanja pojedinih mesta na otvorenoj pruzi, za saobraćaj vozova za prevoz putnika do određenog mesta na otvorenoj pruzi, mere bezbednosti na mestu rada ili kod mesta odakle se manevarski sastav ili voz vraća, odnosno kod mesta odvajanja na otvorenoj pruzi utvrđuju se za svaki slučaj posebno.
9. Saobraćaj vozova na prugama sa službenim mestima u kojima se prekida služba
Određivanje i objavljivanje prekida službe
O prekidu službe u službenim mestima vozno osoblje vozova koji za vreme prekida po redu vožnje saobraćaju kroz ta službena mesta, obaveštava se odgovarajućom oznakom u knjižici reda vožnje navedenom pored naziva službenog mesta.
Ukoliko se prekid službe iz opravdanih razloga odredi u toku reda vožnje, ili se izvrše izmene već uvedenog prekida, rasporedne stanice o tome obaveštavaju vozno osoblje opštim nalogom sve dok se ne objavi i izvrši dopuna reda vožnje unošenjem određene oznake.
Bliže odredbe o postupku na početku, za vreme trajanja i na završetku prekida službe na pruzi, u službenom odnosno na radnom mestu, s obzirom na mesne prilike, zadatke i dr., propisuju se poslovnim redom stanice.
Pri odlučivanju o prekidu službe određuje se poslednji voz posle koga se služba prekida i prvi voz pre koga služba posle prekida otpočinje.
Pri određivanju vremena početka službe posle prekida vodi se računa o svim poslovima i radnjama koje otpravnik vozova izvršava za uredan i bezbedan prijem voza u stanicu.
Ukoliko su pojedina radna mesta u službenom mestu posednuta pri dolasku, odnosno prolasku voza i u vreme prekida službe, bez obzira da li voz u to vreme saobraća po redu vožnje, zbog zakašnjenja ili prevremene otpreme, to se propisuje u poslovnom redu stanice.
Prekid službe se ne predviđa niti nastupa za vreme bavljenja voza u službenom mestu.
Za vreme trajanja prekida službe službeno mesto je pod nadzorom radnika ukoliko je to potrebno. Dužnost ovog radnika propisuje se u poslovnom redu stanice.
Za vreme prekida službe, na prugama se uvode samo pomoćni vozovi i pomoćni lokomotivski vozovi, kao i vozovi koji se upućuju ovim prugama kao pomoćnim pravcem.
Brzina vozova iz stava 9. ovog člana nije veća od 30 km/h a vozno osoblje se opštim nalogom obaveštava da se služba u stanicama ne vrši, ukoliko prekid službe nije objavljen materijalom reda vožnje.
Ako na prugama na kojima izostaje obaveštenje voznog osoblja o promenama u saobraćaju vozova i promenama ukrštavanja ima službenih mesta u kojima se prekida služba, vozno osoblje se obaveštava o svim promenama koje se odnose na službena mesta u kojima će se voz naći u vreme dok u njemu traje prekid.
Uslovi za prekidanje službe u službenim mestima
Pre početka prekida službe potrebno je da se ispune sledeći uslovi:
1) glavni koloseci su slobodni, a skretnice na njima u pravilnom i ispravnom položaju i osigurane (zaključane) za prolazak vozova kroz glavni prolazni kolosek. Ostale skretnice, iskliznice, kolobrani su osigurani (zaključani) u položaju koji onemogućava vožnje sa drugih koloseka na glavni prolazni kolosek;
2) telefonski i telegrafski aparati su isključeni;
3) sva vozila u stanici su osigurana od samopokretanja i odbegnuća (međusobno zakvačena, parkirne kočnice pritegnute, a pod krajnja vozila stavljene još i papuče ili podmetači, iskliznice i kolobrani se postavljaju u redovan položaj i zaključavaju, ukoliko službeno mesto nije opremljeno postrojenjima za sprečavanje odbegnuća vozila (iskliznice, kolobrani i koloseci za hvatanje), kola koja se u njemu nalaze za vreme prekida rada su pod nadzorom odgovarajućeg radnika (skretničar, manevrista, itd.);
4) glavni signali i njihovi predsignali se nalaze u redovnom položaju i na određen način u tom položaju pričvršćuju;
5) ključevi zaključanih skretnica, iskliznica, branika, blok-aparata i drugih uređaja se, za vreme prekida službe, nalaze na određenim mestima, koja su pristupačna licima ovlašćenim za njihovo korišćenje;
6) osvetljavanje signala i skretnica, kao i rukovanje branicima obavlja se po odredbama člana 192. ovog pravilnika.
Otpravnik vozova proverava da li su svi uslovi iz stava 1. ovog člana, kao i drugi uslovi propisani u poslovnom redu stanice, ispunjeni.
Služba se ne prekida, iako je to predviđeno redom vožnje, u sledećim slučajevima:
1) kada je nastala smetnja na sredstvima za sporazumevanje;
2) dok se ne izvrši redom vožnje predviđeno odnosno naknadno utvrđeno ukrštavanje, a jedan ili oba voza su u zakašnjenju i već otpremljeni iz susednih posednutih stanica;
3) u slučaju nesreće ili nezgode koji su nastali iz bilo kog uzroka, ako se ugrožava saobraćaj vozova koji prolaze u vreme prekida službe, ili potrebno angažovanje službenog mesta za otklanjanje ili ublažavanje posledica nesreće ili nezgode;
4) dok ne dođe voz koji po redu vožnje prolazi službeno mesto u vreme kada ono radi a otpremljen je iz poslednjeg posednutog službenog mesta bez obaveštenja da je služba u narednom službenom mestu prestala.
Evidentiranje i obaveštavanje službenih mesta o početku ili završetku prekida službe u službenom mestu
Otpravnik vozova upisuje prekid službe u saobraćajni dnevnik ispod poslednjeg upisanog voza rečima:
"Saobraćajna služba završena u...... s........ min (prezime otpravnika vozova)",
a početak službe upisuje takođe u saobraćajni dnevnik, i to posle završetka prekida, rečima:
"Saobraćajna služba započeta u...... s........ min (prezime otpravnika vozova)".
Skretničko osoblje završetak i početak službe upisuje u svoj beležnik fonograma na način iz stava 1. ovog člana.
O prekidu i početku službe otpravnik vozova obaveštava susedne stanice koje su u to vreme posednute. Ako se i u ovim stanicama, ili samo u jednoj od njih služba takođe prekida, ali u drugo vreme, o prekidu i početku službe obaveštavaju se još i stanice sa neprekidnom službom u oba, odnosno jednom smeru. Obaveštenje se vrši fonogramom sledećeg sadržaja:
"Saobraćajna služba u stanici............... završena u....... s.......... min.",
"Saobraćajna služba u stanici...... otpočela u.. s.. min. (prezime otpravnika vozova)".
Ako se između službenog mesta u kome se prekida služba i susednih stanica nalaze i druga službena mesta u kojima se služba ne prekida ili se prekida kasnije, o prekidu službe pored stanica, obaveštavaju se i takva susedna službena mesta.
Početak službe
Otpravnik vozova pre početka službe obilazi stanični prostor radi utvrđivanja stanja skretnica i signalno-sigurnosnih postrojenja, uverava se da li je sve osoblje na svojim mestima i da li je sposobno za rad, kao i da li su ispunjeni svi uslovi za nesmetano vršenje službe.
Sve uočene nedostatke odmah otklanja, odnosno zahteva da se otklone, a izvršeni pregled upisuje u telegrafsko-telefonski dnevnik.
Kada završi poslove propisane st. 1 i 2. ovog člana, upisuje u saobraćajni dnevnik početak službe i obaveštava susedne stanice o početku rada, od rasporednih stanica traži izveštaj o promenama u saobraćaju vozova, a od susednih traži obaveštenje o eventualnim zakasnelim ili prevremeno otpremljenim vozovima.
Prekid i početak službe u odjavnicama
Za vreme dok se u odjavnicama ne vrši služba, vozovi na tom delu pruge saobraćaju samo u staničnom razmaku.
Odjavničar pre prekidanja službe:
1) postavlja prostorne signale da pokazuju signalni znak za dozvoljenu vožnju i noću ih osvetljava, ukoliko ima vozova za vreme prekida službe;
2) katancem pričvršćuje za signalni stub lanac kojim se svetiljka diže na prostorni signal, poluge prostornih signala, ako su van stražarnice, pričvršćuje pomoću brave a ključeve ostavlja na određeno mesto.
3) obaveštava obe susedne stanice o prekidu službe fonogramom:
"Posle voza br...... u..... sati i..... minuta u odjavnici............... prekida se služba (prezime odjavničara)".
Kada odjavničar ponovo preuzme službu postavlja prostorne signale da pokazuju signalni znak za zabranjenu vožnju, a zatim obe susedne stanice obaveštava fonogramom:
"Odjavnica br.... posednuta i služba se nastavlja u... sati... minuta (prezime odjavničara)".
Na pruzi na kojoj između dve stanice ima više odjavnica, prijave o prekidanju i nastavljanju službe daju se u oba smera od jedne do druge odjavnice sve do susednih stanica.
Telefonska obaveštenja o prekidanju i nastavljanju službe i stanje prostornih signala i telefona upisuju se u signalno-odjavni dnevnik.
Kada odjavničari jave da su ponovo preuzeli službu, otpravnici vozova im saopštavaju brojeve poslednjih vozova koje su otpravili u staničnom razmaku, obaveštavaju ih o promenama u redovnom saobraćaju vozova u oba smera, o zakasnelim vozovima i vozovima otpremljenim pre vremena.
Sve prijave o početku i završetku prekida službe stanice upisuju u određeni dnevnik.
Otpravnik vozova u pismenoj predaji saobraćajne službe navodi odjavnice u kojima je služba u vreme predaje prekinuta.
Ako neki odjavničar u određeno vreme ne javi ponovno nastavljanje službe, onda sve dotle dok svi odjavničari ne jave da su ponovo preuzeli službu, vozovi saobraćaju samo u staničnom razmaku. Otpravnik vozova o tome obaveštava mašinovođu opštim nalogom rečima:
"U odjavnici br.... ne vrši se služba".
Saobraćaj vozova na prugama na kojima se u službenim mestima prekida služba
Za vreme prekida službe službena mesta smatraju se otvorenom prugom odnosno stajalištem za vozove sa prevozom putnika koji se u njima zadržavaju.
Saobraćaj suprotnih i uzastopnih vozova i pružnih vozila regulišu između sebe susedne stanice u kojima se vrši služba.
U službenim mestima u vreme trajanja prekida službe redom vožnje se ne predviđa ili u toku njegove važnosti ne izvršava ukrštavanje i preticanje vozova i ne vrši manevra.
Prolazak voza kroz stanicu u kojoj je otpočela služba
Ako voz koji po redu vožnje prolazi stanicu za vreme prekida službe zbog svog zakašnjenja u nju pristiže kada je posednuta, susedna stanica u kojoj se vrši služba obavestiće o tome vozno osoblje opštim nalogom:
"Služba u stanici........... otpočela. Glavnim signalima se rukuje i za voz važe".
O izvršenom obaveštenju voznog osoblja fonogramom se obaveštava stanica u kojoj je služba otpočela. Ako stanica ne dobije potvrdu da je vozno osoblje obavešteno o početku službe, smatraće da obaveštavanje nije izvršeno. U tom slučaju voz se zaustavlja ispred ulaznog signala, odnosno ispred ulazne skretnice postavljanjem odnosno davanjem signalnog znaka "Stoj" na propisanoj udaljenosti.
Na način iz st. 1 i 2. ove tačke postupa se i u slučaju kada voz koji po redu vožnje prolazi službeno mesto u vreme prekida službe, pa zbog otpreme pre vremena prispe u ovo službeno mesto kada je posednuto. U opšti nalog upisuje se:
"Stanica.......... posednuta. Glavnim signalima se rukuje i za voz važe".
Prolazak voza kroz službeno mesto za vreme prekida službe
Ako voz zbog zakašnjenja dolazi odnosno prolazi kroz službeno mesto u kome je služba prestala, a trebalo je da prođe odnosno da dođe pre prekida službe, saobraćaj ovakvog voza regulišu susedne stanice sa neprekidnim radom.
Susedne stanice obaveštavaju vozno osoblje ovakvog voza opštim nalogom sledeće sadržine:
"Služba u stanici............... prestala. Glavnim signalima se ne rukuje (noću nisu osvetljeni) i za voz izuzetno ne važe. Prolaz kroz stanicu oprezan i sa 30 km/h".
Ako je službeno mesto iz stava 1. ovog člana sa relejnim osiguranjem, u opštem nalogu se navodi da se signalima ne rukuje i da za voz izuzetno ne važe. Ograničena brzina preko skretnica propisana je redom vožnje.
Postupci u slučaju odstupanja od predviđenog prekida službe
U slučaju da prekid službe iz bilo kog razloga počinje kasnije ili se završava ranije nego što je predviđeno u knjižici reda vožnje, kao i u slučaju da se služba uopšte ne prekida, postupa se na način propisan čl. 187. i 188. ovog pravilnika.
Kada se voz približava službenom mestu u kome se služba prekida, vozno osoblje, na osnovu knjižice reda vožnje i vremena po svom časovniku, utvrđuje da li u predviđeno vreme dolaska u naredno službeno mesto ono radi ili ne, bez obzira da li voz saobraća na vreme, u zakašnjenju ili pre vremena i bez obzira da li je opštim nalogom u pozadnjoj stanici dobilo obaveštenje iz člana 187. st. 1 i 3. i člana 188. stav 2. ovog pravilnika.
Ako voz koji po redu vožnje prolazi kroz službeno mesto u vreme kada ono radi, zbog zakašnjenja prolazi u vreme kada ono ne radi, a vozno osoblje ima opšti nalog sa obaveštenjem iz člana 188. stav 2. ovog pravilnika, postupa se na način propisan tim članom.
Ako u slučaju iz stava 3. ovog člana vozno osoblje nema opšti nalog sa obaveštenjem iz člana 188. stav 2. ovog pravilnika, zaustavlja voz ispred ulaznog signala (ulazne skretnice kada nema ulaznog signala) i ulazi u službeno mesto kada se vozovođa (mašinovođa) uveri da službeno mesto ne radi i da za ulaz voza nema nikakvih smetnji.
U slučaju iz stava 4. ovog člana voz izlazi iz službenog mesta kad vozovođa (mašinovođa) za to dobije putem telefona odobrenje od pozadnje stanice.
Ako voz po redu vožnje prolazi kroz službeno mesto u vreme kada ono ne radi, a zbog zakašnjenja u putu ili prevremenog saobraćaja prolazi u vreme kada ono radi, mašinovođa i vozovođa postupaju po signalnim znacima ulaznog signala. O daljem kretanju voza od ulaznog signala, ako je u položaju za zabranjenu vožnju, odnosno za odlazak iz službenog mesta, traži se obaveštenje i postupa po naređenju staničnog osoblja.
Na način iz stava 6. ovog člana postupa se i u slučaju kada voz po redu vožnje prolazi kroz službeno mesto u vreme kada ono radi, ali je zbog zakašnjenja iz pozadnjeg posednutog službenog mesta vozno osoblje dobilo opšti nalog sa obaveštenjem iz člana 188. stav 2. ovog pravilnika, a zbog produženja ili skraćenja zakašnjenja na putu službeno mesto prolazi u vreme kada ono po knjižici reda vožnje radi.
Otprema vozova pre vremena za vreme prekida službe
Otprema vozova pre vremena po prugama sa ograničenim radnim vremenom moguća je pod uslovom da takva otprema ne zahteva utvrđivanje ukrštavanja vozova u službenim mestima u kojima traje prekid službe, niti dolazak odnosno prolazak vozova kroz službena mesta u vreme kada se u njima služba ne vrši, ako je redom vožnje predviđen dolazak odnosno prolazak u vreme kada se služba vrši.
Dopuštenje i odjava
Dopuštenje se traži za svaki voz od naredne posednute stanice u slučaju kada nije posednuta prva susedna stanica, odnosno službeno mesto. Od jedne stanice se za isti voz traži dopuštenje više puta ako su službena mesta koja traže dopuštenje počela sa radom kasnije od dolaska voza iz udaljene posednute stanice koja je prva tražila dopuštenje.
Svaka stanica daje odjavu za voz prvoj pozadnjoj stanici koja radi, ali ne prima odjavu od naredne stanice ako je prekid službe nastao odmah po dolasku voza.
U slučaju iz stava 2. ovog člana stanica koja prekida službu bez dobijene odjave daje odjavu pozadnjoj posednutoj stanici:
"Voz broj.... ovde, od stanice......... nije primljena odjava (prezime otpravnika vozova)".
Kod davanja odjava dešava se da jedna stanica primi više odjava za isti voz, u slučaju kada se u narednim stanicama prekida služba po odlasku vozova. Pozadnja stanica ne upućuje uzastopni voz bez dobijene odjave od prve posednute stanice. Stanica kroz koju prolazi voz u vreme rada, a za koji nije dala dopuštenje jer u to vreme nije radila, daje odjavu za taj voz pozadnjoj stanici bez obzira na to što za njega nije dala dopuštenje.
Rukovanje signalima i uređajima na putnim prelazima.
Osvetljavanje glavnih i skretničkih signala
Na prugama na kojima za vreme prekida službe vozovi redovno ne saobraćaju:
1) glavni signali, njihovi predsignali i skretnički signali za vreme prekida službe se ne osvetljavaju;
2) branici na putnim prelazima postavljaju se u položaj za slobodan prelaz drumskih vozila preko pruge;
3) u stanicama osiguranim relejnim ili elektronskim uređajima predsignali, ulazni i izlazni signali za vreme prekida službe ostaju osvetljeni. Predsignali pokazuju signalni znak "Očekuj stoj", a ulazni i izlazni signal signalni znak "Stoj";
4) ukoliko tehnička rešenja to omogućavaju, glavni signali (ulazni i izlazni) su neosvetljeni pod uslovom da ovakav princip bude zastupljen na celoj pruzi ili pružnom odseku opremljenom odgovarajućom vrstom osiguranja.
Na prugama na kojima za vreme prekida službe vozovi redovno saobraćaju:
1) glavni signali za vreme prekida službe noću se ne osvetljavaju;
2) u stanicama opremljenim relejnim ili elektronskim osiguranjem, gde glavni signali ostaju osvetljeni u smislu odredaba stava 1. tačka 3) ovog člana isti za voz izuzetno ne važe. Osvetljeni predsignal označava da se voz približava stanici;
3) predsignali ulaznih signala su osvetljeni i za vreme prekida službe, a kod ulaznih signala bez predsignala i štitnih signala postavlja se signalni znak "Lagano" koji se noću osvetljava.
4) skretnički signali na glavnim kolosecima noću se osvetljavaju;
5) obezbeđenje saobraćaja na putnim prelazima za vreme prekida službe vrši se na isti način kao kada prekida službe nema;
6) službena mesta iz kojih se pomoću uređaja kontroliše položaj svetlosnih signala na putnim prelazima, za vreme prekida službe su posednuta železničkim radnikom, koji u slučaju kada uređaj pokazuje da je svetlosni signal na putnom prelazu u kvaru, obaveštava o tome obe susedne posednute stanice, koje opštim nalogom obaveštavaju vozno osoblje koji su putni prelazi neobezbeđeni.
10. Obezbeđenje saobraćaja na putnom prelazu
Opšte odredbe o obezbeđenju saobraćaja na putnom prelazu
Saobraćaj na putnom prelazu, u zavisnosti od primenjene vrste uređaja, obezbeđuje se:
1) automatski, nailaskom voza ili
2) putem uređaja na licu mesta ili sa određene udaljenosti.
Način obezbeđenja saobraćaja na putnom prelazu automatskim uređajima propisan je uputstvom iz člana 10. stav 2. ovog pravilnika.
Obezbeđenje saobraćaja na putnom prelazu od strane čuvara putnog prelaza
Čuvar putnog prelaza obezbeđuje saobraćaj na putnom prelazu postavljanjem branika odnosno rukovanjem uređaja putnog prelaza na osnovu prijave i primljenog zvonovnog signala za objavljivanje vožnje vozova jednog od susednih službenih mesta, najkasnije na pet minuta pre očekivanog prolaska voza i voz dočekuje pred čuvarnicom.
U slučaju kada je vreme vožnje voza od susednog službenog mesta do putnog prelaza manje od pet minuta, čuvar putnog prelaza obezbeđuje saobraćaj na putnom prelazu odmah po prijemu predavize.
Ako je sporazumevanje između susednih službenih mesta i putnog prelaza nemoguće ili ako električno signalno zvono ne radi, putni prelaz se smatra neobezbeđenim. Čuvar putnog prelaza preventivno osluškuje signalne znake osoblja vučnog vozila nailazećeg voza i zatvara branike odnosno rukuje uređajem putnog prelaza.
Po prolasku poslednjih kola u vozu preko putnog prelaza, čuvar prelaza otvara branike odnosno rukuje uređajem putnog prelaza ako nema automatskog isključenja uređaja putnog prelaza.
Putni prelazi sa značajnijim železničkim saobraćajem i slabijim drumskim saobraćajem mogu redovno biti sa spuštenim branicima.
Čuvar putnog prelaza, u slučaju iz stava 5. ovog člana, za svako propuštanje učesnika u drumskom saobraćaju traži dozvolu za otvaranje branika. Odobrenje za otvaranje branika daje otpravnik vozova pozadnje stanice od početne ka krajnjoj tački pruge, a ako se takav putni prelaz nalazi na području stanice odobrenje daje otpravnik vozova te stanice.
Način obezbeđenja saobraćaja na putnom prelazu propisan stavom 6. ovog člana određuje upravljač železničke infrastrukture sporazumno sa lokalnom samoupravom.
Za pojedine putne prelaze iz stava 5. ovog člana određuje se da se posedaju čuvarem putnog prelaza i da se saobraćaj na njima obezbeđuje samo u određeno vreme.
Kod putnih prelaza iz stava 8. ovog člana, čuvar putnog prelaza po završetku službe putoprelazne branike obezbeđuje u spuštenom položaju tako da ne postoji mogućnost neovlašćenog rukovanja branicima.
Za radno mesto čuvara putnog prelaza izrađuje se izvod iz reda vožnje. Izvod iz reda vožnje izrađuje se i za putne prelaze koji se privremeno i izuzetno posedaju.
Postupak u slučaju oštećenja branika, kvara ili smetnje na uređaju putnog prelaza
Čuvar putnog prelaza neposredno obezbeđuje saobraćaj na putnom prelazu, bez obzira da li je osoblje vučnog vozila o tome obavešteno ili ne, u svim slučajevima kada ne rukuje branicima odnosno uređajem putnog prelaza.
Čuvar putnog prelaza neposredno obezbeđuje saobraćaj na putnom prelazu tako što zaustavlja drumska vozila i pešake danju podignutom i ispruženom rukom sa dlanom usmerenim prema dolazećim vozilima, a noću mahanjem ručnom signalnom svetiljkom sa crvenom svetlošću upravno na uzdužnu osu puta. Obezbeđenje saobraćaja ručnim signalnim znacima vrši se sa obe strane putnog prelaza na taj način da se drumska vozila zaustave prvo iz jednog a zatim i iz drugog smera.
Na način propisan stavom 2. ovog člana postupa i radnik koji poseda putni prelaz koji je osiguran automatskim uređajem kada je smetnja ili kvar na uređaju putnog prelaza.
Neobezbeđeni putni prelaz
Putni prelaz smatra se neobezbeđenim u sledećim slučajevima:
1) kada je automatski uređaj na putnom prelazu čija se ispravnost kontroliše iz nekog posednutog službenog mesta u kvaru a putni prelaz se ne obezbeđuje na neki od načina propisanih članom 307. ovog pravilnika;
2) kada čuvar putnog prelaza nije obavešten o nailasku voza;
3) kada se uređajem na putnom prelazu pri saobraćaju voza u smeru suprotnom od privole ili po nepravilnom koloseku ne obezbeđuje putni prelaz;
4) kada je uređaj na putnom prelazu kojim se rukuje na poteg ili električnim putem sa izvesne daljine u kvaru;
5) kada kontrolni svetlosni signal ispred putnog prelaza ne pokazuje signalni znak "Uređaj na putnom prelazu ispravan";
6) kada između signalnog znaka "Uključna tačka sa daljinskom kontrolom" ili signalnog znaka "Početak zaustavnog puta ispred putnog prelaza" i putnog prelaza voz saobraća sa opštim nalogom o uvedenoj laganoj vožnji a putovanje do putnog prelaza je duže od četiri minuta, kao i u slučaju kada voz stane između uključne tačke i putnog prelaza pa je vreme stajanja i putovanja duže od četiri minuta.
O neobezbeđenom putnom prelazu mašinovođa se obaveštava opštim nalogom osim u slučajevima iz stava 1. tač. 5) i 6) ovog člana.
U slučajevima iz stava 1. tač. 1) do 6) ovog člana mašinovođa smanjuje brzinu ispred putnog prelaza uz davanje zvučnog signalnog znaka "Pazi" i zaustavlja voz ispred putnog prelaza. Pošto se mašinovođa uverio da na putnom prelazu nema učesnika u drumskom saobraćaju, voz oprezno nastavlja vožnju sve dok vučno vozilo ne pređe preko putnog prelaza, a dalje propisanom brzinom.
Ako se neobezbeđeni putni prelaz posedne čuvarom prelaza a kod putnog prelaza postoji telefon kojim se čuvar prelaza obaveštava o odlasku vozova iz susednih stanica, osoblje vučnog vozila se obaveštava da je uređaj na putnom prelazu u kvaru, da je putni prelaz posednut i da voz saobraća preko putnog prelaza propisanom brzinom.
1. Određivanje redovnog ulaznog koloseka
Opšte odredbe za određivanje redovnog ulaznog koloseka
Svakom vozu koji je objavljen redom vožnje unapred se određuje i propisuje redovan ulazni kolosek poslovnim redom stanice.
Pri određivanju redovnog koloseka treba voditi računa:
1) da se u međustanicama voz koji prolazi stanicu bez bavljenja propušta po glavnom prolaznom koloseku;
2) da se u međustanicama u kojima ima bavljenje, voz prima odnosno otprema sa glavnog prolaznog koloseka, ako pritom ne remeti kretanje drugih vozova;
3) da se vozovi za prevoz putnika u stanicama u kojima imaju bavljenje za potrebe putnika primaju i otpremaju sa koloseka koji su opremljeni peronom, odnosno na pogodne koloseke radi što lakše i brže komunikacije na staničnom prostoru;
4) da se u stanicama gde nema denivelisanih prilaza peronima putnički tokovi na staničnim područjima ne seku drugim vozovima;
5) da se vozovi primaju na one koloseke odnosno delove koloseka gde su potrebe za manevarskim poslovima najmanje.
Za podeljene vozove važi kao ulazni kolosek onaj koji je propisan za osnovni voz. U krajnjim stanicama podeljeni voz se prima i na drugi slobodan kolosek.
Kada se stiče više vozova u stanicu, pojedinim vozovima se određuje kolosek tako da vozovi koji ne staju prolaze kroz glavni prolazni kolosek. Kada su u pitanju vozovi za prevoz putnika vodi se računa da ulazeći i izlazeći voz ne ugrožava bezbednost putnika.
Opšte odredbe o obezbeđenju puta vožnje
Za ulazak, izlazak i prolazak voza obezbeđuje se put vožnje. Put vožnje je kolosečni put po staničnom pružnom koloseku, skretničkom području i staničnom koloseku preko koga voz izvršava vožnju.
Putevi vožnje su:
1) ulazni put vožnje - stanični pružni kolosek na ulaznoj strani, pripadajuće skretničko područje od prve ulazne skretnice do koloseka na koji ulazi voz, određeni stanični kolosek do kolosečnog izlaznog signala, manevarskog signala za zaštitu kolosečnog puta, graničnog kolosečnog signala, a ako ovih nema do međika na izlaznoj strani i put pretrčavanja u najmanjoj dužini 50 m;
2) izlazni put vožnje - stanični kolosek na kome se voz nalazi od poslednjeg vozila u vozu, pripadajuće skretničko područje od koloseka sa kojeg izlazi voz do poslednje izlazne skretnice i stanični pružni kolosek na izlaznoj strani;
3) prolazni put vožnje - stanični pružni kolosek na ulaznoj strani, pripadajuće skretničko područje od prve ulazne skretnice do koloseka kroz koji prolazi voz, stanični kolosek, pripadajuće skretničko područje od koloseka do poslednje izlazne skretnice i stanični pružni kolosek na izlaznoj strani. Ovo je kombinacija ulaznog i izlaznog puta vožnje.
Put pretrčavanja je deo koloseka na izlaznoj strani od kolosečnog izlaznog signala, odnosno manevarskog signala za zaštitu kolosečnog puta ili međika u dužini od 50 metara ili većoj u koji voz ne ulazi.
Obezbeđenje puta vožnje obuhvata proveru slobodnosti koloseka i kolosečnog prostora kao zaštitu od bočnih i čeonih vožnji, obezbeđenje slobodnih međika i saobraćaja na putnim prelazima, obustavljanje manevre, otklanjanje prepreka u koloseku i pored koloseka, postavljanje skretnica u pravilan i ispravan položaj, kao i put pretrčavanja.
Obezbeđenje puta vožnje u stanicama sa relejnim ili elektronskim osiguranjem
U stanicama sa relejnim ili elektronskim osiguranjem postavljanje i obezbeđenje puta vožnje za ulaz, izlaz i prolaz vozova, kao i postavljanje ulaznog i izlaznog signala da pokazuju signalni znak za dozvoljenu vožnju vrši otpravnik vozova, a na TK-prugama TK-dispečer, na način propisan uputstvima iz člana 10. stav 2. ovog pravilnika.
Na osnovu pokazivača na staničnoj postavnici odnosno centralnoj postavnici otpravnik vozova odnosno TK-dispečer se uverava o tome da li je slobodan kolosek odnosno deo koloseka, put pretrčavanja, da li su skretnice preko kojih voz prelazi u pravilnom i ispravnom položaju, stanje skretnica u putu pretrčavanja i onih koji čine bočnu zaštitu, položaj iskliznica, stanje glavnih signala i uređaja putnih prelaza. Kada pojedini ili svi pokazivači pokazuju bilo kakvo odstupanje od redovnog stanja, proveravanje stanja pojedinih ili svih elemenata puta vožnje vrši se na licu mesta odnosno postupa se na način propisan uputstvima iz člana 10. stav 2. ovog pravilnika.
Kada se ne očekuje voz, ili se ne vrši manevrisanje, skretnice ostaju u položaju prethodne vožnje.
Obezbeđenje puta vožnje u stanicama bez relejnog ili elektronskog osiguranja
U stanicama koje nisu osigurane relejnim ili elektronskim osiguranjem kod obezbeđenja puta vožnje za ulazak voza, skretnice koje se nalaze u putu pretrčavanja ostaju u redovnom položaju, a kod ukrštavanja i preticanja ove skretnice se postavljaju za ulaz suprotnog voza odnosno za izlaz uzastopnog voza.
Skretničari odnosno određeni radnici koji rukuju skretnicama proveravaju pravilan i ispravan položaj skretnica i izvršavaju naređenje za obezbeđenje puta vožnje.
U stanicama u kojima nema skretničara, skretnicama pri obezbeđenju puta vožnje rukuje otpravnik vozova.
Za blagovremeno i potpuno izvršenje obezbeđenja puta vožnje odgovoran je otpravnik vozova.
Za ulazak, izlazak odnosno prolazak voza skretnice se postavljaju po dobijenom naređenju za obezbeđenje puta vožnje.
Kada se ne očekuje voz, ili se ne vrši manevrisanje, skretničari postavljaju skretnice u redovan položaj.
Ako skretnica ima takav redovan položaj da vodi na neki kolosek koji je privremeno zauzet, skretnica se postavlja da vodi na slobodan kolosek, ako takav postoji.
U prostorijama skretničkog osoblja ističe se na vidnom mestu pregled redovnih položaja skretnica.
Skretničari dočekuju vozove kod ulaznih i izlaznih skretnica, odnosno kod neosiguranih skretnica uvek kada je vožnja preko njih uz jezičak.
Kada voz ulazi na kolosek predviđen poslovnim redom stanice i ako za njegov slobodan ulaz nema nikakvih smetnji, otpravnik vozova daje naređenje za obezbeđenje puta vožnje za ulaz voza istovremeno ulaznom i izlaznom nadzornom skretničaru odnosno skretničaru fonogramom:
"Ulaz za voz br.......... na........ kolosek (prezime otpravnika vozova)".
Kada se voz:
1) pušta na redovan kolosek koji je od izvesnog mesta neprohodan, zauzet drugim vozilima, međik na izlaznoj strani nije slobodan ili nije obezbeđen put pretrčavanja, a:
(1) osoblje vučnog vozila je obavešteno da se u stanicu ulazi sa naročitom opreznošću, fonogram naređenja za obezbeđenje puta vožnje glasi:
"Ulaz za voz br....... na...... zauzet kolosek. Osoblje vučnog vozila obavešteno, davati signalni znak 97b: "Lagano" (prezime otpravnika vozova)";
(2) osoblje vučnog vozila nije obavešteno da se u stanicu ulazi sa naročitom opreznošću, fonogram naređenja za obezbeđenje puta vožnje glasi:
"Ulaz za voz br....... na...... zauzet kolosek. Osoblje vučnog vozila nije obavešteno (prezime otpravnika vozova)",
a po izvršenom obezbeđenju puta vožnje dalji postupak naređuje se fonogramom:
"Voz br....... obavestiti da ulazi na zauzet kolosek i sprovesti u stanicu (prezime otpravnika vozova)";
2) pušta na kolosek koji nije određen poslovnim redom stanice i pri tome:
(1) voz ulazi opet u skretanje iako se menja kolosek, umesto u skretanje ulazi u pravac, odnosno umesto u pravac ulazi u skretanje, fonogram naređenja za obezbeđenje puta vožnje glasi:
"Ulaz za voz br....... izuzetno na...... kolosek (prezime otpravnika vozova)";
Pri davanju naređenja za obezbeđenje puta vožnje pri ulazu u skretanje umesto u pravac, fonogram se dopunjava rečima: "Osoblje vučnog vozila obavešteno ili nije obavešteno" ako je stanica opremljena jednoznačnim signalima čiji se signalni znak "Ograničena brzina" ne predsignališe;
(2) kolosek je od izvesnog mesta neprohodan, zauzet vozilima/vozom, međik na izlaznoj strani zauzet, nije obezbeđen put pretrčavanja ili je to slepi kolosek;
- kada je osoblje vučnog vozila obavešteno da se u stanicu ulazi sa naročitom opreznošću, fonogram naređenja za obezbeđenje puta vožnje glasi:
"Ulaz za voz br...... izuzetno na.......... zauzet (slepi) kolosek. osoblje vučnog vozila obavešteno, davati signalni znak 97b: "Lagano" (prezime otpravnika vozova)",
- kada osoblje vučnog vozila nije obavešteno da se u stanicu ulazi sa naročitom opreznošću, fonogram naređenja za obezbeđenje puta vožnje glasi:
"Ulaz za voz br...... izuzetno na.......... zauzet (slepi) kolosek. Osoblje vučnog vozila nije obavešteno (prezime otpravnika vozova)", a dalji postupak je isti kao u slučaju iz stava 11. tačka 1) podtačka (2) ovog člana kada osoblje vučnog vozila nije obavešteno o ulasku voza u stanicu sa naročitom opreznošću;
3) pušta na redovan kolosek predviđen poslovnim redom stanice i vožnja je u pravac, a osoblje vučnog vozila je prethodno obavešteno da se u stanicu umesto u pravac ulazi u skretanje, fonogram naređenja za obezbeđenje puta vožnje glasi:
"Ulaz za voz br....... na.......... kolosek (prezime otpravnika vozova)";
4) koji po redu vožnje ili po naređenju ima prolaz kroz stanicu, se izuzetno zaustavlja, pre naređenja za obezbeđenje puta vožnje za ulazak voza, otpravnik vozova o tome obaveštava skretničko osoblje fonogramom:
"Voz br....... biće u stanici............. izuzetno zaustavljen. Osoblje vučnog vozila obavešteno, davati signalni znak 97b: "Lagano" i signalni znak 91: "Stoj" (prezime otpravnika vozova", a zatim daje naređenje za obezbeđenje puta vožnje na način propisan stavom 10. ovog člana ili, zavisno od slučaja, na jedan od načina propisanih u stavu 11. tač. 2) ili 3) ovog člana.
Ako se voz koji po redu vožnje ili po naređenju ima prolaz kroz stanicu izuzetno zaustavlja, a pored toga pustiti na kolosek koji je od izvesne tačke neprohodan, zauzet drugim vozilima ili vozom, na izlaznoj strani međik nije slobodan ili nije obezbeđen put pretrčavanja, bez obzira da li se menja ulazni kolosek ili ne i da li će vožnja biti u pravac umesto u skretanje ili ne, u fonogramu kojim se skretničko osoblje obaveštava da se voz izuzetno u stanici zaustavlja, izostavljaju se reči "davati signalni znak 97b: "Lagano" i signalni znak 91: "Stoj", zbog toga što se dalji postupak naređuje fonogramom za obezbeđenje puta vožnje na jedan od načina propisanih u stavu 11. tačka 1) ili tačka 2) podtačka (2) ovog člana.
Naređenje za obezbeđenje puta vožnje za izlaz voza otpravnik vozova daje izlaznom nadzornom skretničaru odnosno skretničaru, fonogramom:
"Izlaz za voz br....... sa............ koloseka (prezime otpravnika vozova)".
U pojedinim stanicama pri davanju naređenja za obezbeđenje puta vožnje za izlaz voza prisutan je i nadzorni skretničar odnosno skretničar na drugoj strani stanice, u slučajevima kada je to neophodno zbog kolosečne mreže, posebnih manevarskih vožnji, potiskivanja i sabijanja bruta i dr., što se unosi u poslovni red stanice.
Ako voz po predu vožnje ili po naređenju ima prolaz kroz stanicu, ako ima bavljenje ali izuzetno prolazi bez zadržavanja ili ima kraće bavljenje u kome ne vrši nikakvo manevrisanje istovremeno se naređuje obezbeđenje puta vožnje za ulaz i izlaz odnosno prolaz voza. Kada se za voz koji u stanici ima kraće bavljenje naredi ulaz ili izlaz istovremeno kao prolaz odlučuje otpravnik vozova zavisno od prilika u stanici, u slučaju:
1) potrebe izvršenja manevarske vožnje na izlaznoj strani od momenta zaustavljanja voza do momenta kada se najkasnije počinje sa obezbeđenjem puta vožnje za izlaz voza;
2) postojanja putnog prelaza čijim se branicima rukuje iz stanice, da se ne bi suviše rano obustavljao saobraćaj na putu i dr.
Naređenje za obezbeđenje puta vožnje za prolaz voza otpravnik vozova daje istovremeno ulaznom i izlaznom nadzornom skretničaru odnosno skretničaru, fonogramom:
"Prolaz za voz br....... kroz......... kolosek (prezime otpravnika vozova)".
Ukoliko se voz ne može pustiti na redovan kolosek predviđen poslovnim redom stanice, otpravnik vozova daje naređenje za obezbeđenje puta vožnje istovremeno ulaznom i izlaznom nadzornom skretničaru odnosno skretničaru, fonogramom:
"Prolaz za voz br......... izuzetno kroz....... kolosek (prezime otpravnika vozova)".
U stanicama gde radi samo jedan skretničar, koji je za vreme obezbeđenja puta vožnje na ulaznoj strani, naređenje se izdaje samo ulaznom skretničaru. Ako skretničara uopšte nema, odnosno ako ga nema zbog prekida rada na tom radnom mestu, naređenje za obezbeđenje puta vožnje se ne daje.
U stanicama u kojima ne postoji telefonska veza između službene prostorije otpravnika vozova i skretničarske kućice, ili je postojeća u kvaru, naređenje za obezbeđenje puta vožnje otpravnik vozova upisuje u svoj telefonski dnevnik i šalje ga nadzornim skretničarima odnosno skretničarima po podesnom radniku. Po izvršenom obezbeđenju puta vožnje dnevnik se vraća na isti način otpravniku vozova.
Ako nema podesnog radnika, skretničko osoblje dolazi kod otpravnika vozova da se interesuje za hod vozova i da primi naređenje za obezbeđenje puta vožnje.
Ako u stanici radi samo jedan skretničar koji se u vreme kada se izdaje naređenje za obezbeđenje puta vožnje nalazi kod otpravnika vozova, naređenje za obezbeđenje puta vožnje skretničar prima putem telefonskog dnevnika otpravnika vozova.
Izvršenje obezbeđenja puta vožnje u stanicama bez relejnog ili elektronskog osiguranja
U stanicama sa neosiguranim skretnicama, po prijemu naređenja za obezbeđenje puta vožnje za ulaz voza u stanicu, ulazni nadzorni skretničar, odnosno skretničar otpravniku vozova usmeno potvrđuje prijem naređenja tako što ponavlja ceo sadržaj naređenja i kaže "razumeo" i svoje prezime. Potom ulazni nadzorni skretničar naređuje obustavljanje manevre, a skretničarima naređuje postavljanje puta vožnje za ulaz voza. Dok skretničari postavljaju put vožnje, proverava slobodnost koloseka preko koga će voz preći, posle čega na licu mesta utvrđuje da li su skretnice koje leže u putu vožnje voza postavljene u pravilan i ispravan položaj. Izlazni nadzorni skretničar potvrđuje otpravniku vozova prijem naređenja kontrolnim brojem iz svog beležnika, rečju "razumeo" i svojim prezimenom, zatim naređuje obustavljanje manevre i oslobađanje puta pretrčavanja, a skretničarima naređuje postavljanje skretnica u putu pretrčavanja u pravilan i ispravan položaj i branika na putnom prelazu koji se nalazi u putu pretrčavanja. U stanicama gde nema nadzornog skretničara dužnost ulaznog nadzornog skretničara obavlja otpravnik vozova izlaskom na lice mesta, dok dužnosti izlaznog nadzornog skretničara obavlja skretničar.
U stanicama sa neosiguranim skretnicama po prijemu naređenja za obezbeđenje puta vožnje za izlaz voza iz stanice, izlazni nadzorni skretničar postupa na način propisan odredbama stava 1. ovog člana koje važe za ulaznog nadzornog skretničara. Skretnice koje se nalaze u putu vožnje preko kojih će voz preći vožnjom uz jezičak izlazni nadzorni skretničar pregleda na licu mesta, a ostale skretnice posmatranjem skretničkih signala. Ako nema nadzornog skretničara njegove dužnosti na izlaznoj strani obavlja skretničar, izuzev pregleda skretnica preko kojih će voz preći vožnjom uz jezičak, što obavlja otpravnik vozova.
U stanicama sa neosiguranim skretnicama po prijemu naređenja za obezbeđenje puta vožnje za prolaz voza kroz stanicu, ulazni nadzorni skretničar, odnosno skretničar postupa kao da je primio naređenje za ulaz voza u stanicu, a izlazni nadzorni skretničar, odnosno skretničar postupa kao da je primio naređenje za izlaz voza iz stanice. Ako u stanici nema nadzornog skretničara otpravnik vozova obavlja njegove dužnosti i na ulaznoj i na izlaznoj strani. Izvršeni pregled neosiguranih skretnica otpravnik vozova upisuje u odgovarajući dnevnik uz označavanje vremena na sledeći način: "Pregled skretnica za ulaz-izlaz voza broj ……. na … sa … koloseka izvršio (potpis otpravnika vozova)". Upisani pregled neosiguranih skretnica potpisuje i skretničar. Nadzorni skretničar ovaj pregled ne upisuje, ali izveštaj o izvršenom obezbeđenju puta vožnje daje otpravniku vozova tek po izvršenom pregledu skretnica. Izveštaj o izvršenom obezbeđenju puta vožnje ujedno je dokaz da je nadzorni skretničar prethodno na licu mesta izvršio pregled skretnica.
U stanicama sa neosiguranim skretnicama u kojima nema skretničkog osoblja ili je u pitanju prekid službe skretničkog osoblja, sve dužnosti skretničkog osoblja obavlja otpravnik vozova. Put vožnje voza postavlja otpravnik vozova a u telefonski dnevnik koji se nalazi u blok kućici upisuje: "Put vožnje za ulaz-izlaz voza broj ….. na … sa … koloseka obezbedio (potpis otpravnika vozova)".
U stanicama sa osiguranim skretnicama obezbeđenje puta vožnje vrši se na način propisan odredbama st. 1-3. ovog člana, osim odredaba koje se odnose na kontrolu pravilnog i ispravnog položaja skretnica. Pravilan i ispravan položaj skretnica u putu vožnje kontroliše se putem uređaja koji garantuju pravilan i ispravan položaj skretnica ili na osnovu ključeva zaključanih skretničkih brava. Ako se u putu vožnje voza nalaze i neosigurane skretnice preko kojih voz treba da pređe vožnjom uz jezičak, kao i u slučaju ako neka osigurana skretnica postane neosigurana, pri obezbeđenju puta vožnje te skretnice nadzorni skretničar, odnosno otpravnik vozova pregleda na licu mesta.
U stanicama sa osiguranim skretnicama sva naređenja koja daje otpravnik vozova nadzorni skretničar, gde postoji, i skretničari moraju primiti na znanje i to potvrditi svojim potpisom. Nadzorni skretničar daje izveštaj o izvršenom obezbeđenju puta vožnje otpravniku vozova tek pošto skretničari obezbede put vožnje, a nadzorni skretničar se u to uverio na način koji zavisi od vrste osiguranja stanice.
U stanicama sa osiguranim skretnicama u kojima nema skretničkog osoblja ili je u pitanju prekid službe skretničkog osoblja, sve dužnosti skretničkog osoblja obavlja otpravnik vozova, ali ne daje niti evidentira bilo kakve fonograme koji se odnose na obezbeđenje puta vožnje.
Obaveštavanje o izvršenom obezbeđenju puta vožnje u stanicama bez relejnog ili elektronskog osiguranja
U stanicama sa neosiguranim skretnicama pri ulasku voza u stanicu kada se izlazni nadzorni skretničar uverio da je ulazni kolosek sa njegove strane slobodan, poziva ulaznog nadzornog skretničara i daje mu fonogram: "Kolosek broj … za ulaz voza broj ….. na izlaznoj strani slobodan (prezime izlaznog nadzornog skretničara)". Po prijemu ovog fonograma od izlaznog nadzornog skretničara i završenih radnji za obezbeđenje puta vožnje na ulaznoj strani, ulazni nadzorni skretničar poziva otpravnika vozova i daje mu fonogram: "Ulaz za voz broj ….. na … kolosek slobodan (prezime ulaznog nadzornog skretničara)". Ako je naređenje dato za ulaz voza na zauzet ili slepi kolosek to se navodi u fonogramu. Davanjem ovog fonograma ulazni nadzorni skretničar potvrđuje otpravniku vozova da je obezbeđen put vožnje voza na celom staničnom području i da su prethodno primljeni fonogrami od ostalih nadzornih skretničara koji učestvuju u obezbeđenju puta vožnje.
Ako u stanicama sa neosiguranim skretnicama pri ulasku voza nema nadzornih skretničara, izlazni skretničar obaveštava ulaznog skretničara dajući mu fonogram: "Kolosek broj … za ulaz voza broj ….. na izlaznoj strani slobodan (prezime izlaznog skretničara) ", a otpravnik vozova dolaskom na lice mesta radi pregleda skretnica se lično uverava da li je ulaz za voz slobodan. Otpravnik vozova se uvidom u telefonski dnevnik ulaznog skretničara lično uverava da je primljen fonogram od izlaznog skretničara.
U stanicama sa neosiguranim skretnicama o izvršenom obezbeđenju puta vožnje za izlaz voza iz stanice izlazni nadzorni skretničar obaveštava otpravnika vozova fonogramom: "Izlaz za voz broj ….. sa … koloseka slobodan (prezime izlaznog nadzornog skretničara)". Ako nema nadzornog skretničara na izlaznoj strani, a voz neće preći preko skretnica vožnjom uz jezičak, ovaj fonogram otpravniku vozova daje izlazni skretničar. Izlazni skretničar ovaj fonogram ne daje otpravniku vozova ako otpravnik vozova na licu mesta pregleda skretnice pri čemu se lično uverava da je slobodan put vožnje za izlaz voza.
U stanicama sa neosiguranim skretnicama o izvršenom obezbeđenju puta vožnje za prolaz voza ulazni i izlazni nadzorni skretničar jednovremeno obaveštavaju otpravnika vozova fonogramom: "Prolaz za voz broj ….. kroz … kolosek slobodan (prezime oba nadzorna skretničara) ". Ako nema nadzornih skretničara njihove dužnosti obavljaju skretničari, dok pregled skretnica preko kojih će voz preći vožnjom uz jezičak na licu mesta vrši otpravnik vozova.
U stanicama sa osiguranim skretnicama nadzorni skretničari i skretničari o izvršenom obezbeđenju puta vožnje obaveštavaju otpravnika vozova na način propisan odredbama st. 1, 3. i 4. ovog člana.
Ako između kancelarije otpravnika vozova i skretničke blok kućice ne postoji telefonska veza ili je postojeća u kvaru, naređenje za obezbeđenje puta vožnje izdaje se upisom u telefonski dnevnik otpravnika vozova, a o izvršenom obezbeđenju puta vožnje osoblje se obaveštava:
1) ako je dato naređenje za ulaz voza u stanicu izlazni nadzorni skretničar fonogram iz stava 1. ovog člana koji se odnosi na izlaznog nadzornog skretničara, za izlaz voza iz stanice fonogram iz stava 3. ovog člana i za prolaz voza kroz stanicu fonogram iz stava 4. ovog člana upisuje u telefonski dnevnik otpravnika vozova, a dnevnik po podesnom radniku šalje ulaznom nadzornom skretničaru, odnosno otpravniku vozova ako je u pitanju izlaz voza iz stanice. Ulazni nadzorni skretničar se upoznaje sa sadržinom upisanog fonograma izlaznog nadzornog skretničara, a zatim on upisuje fonogram iz stava 1. ovog člana koji se odnosi na ulaznog nadzornog skretničara i dnevnik šalje otpravniku vozova;
2) kada u stanici nema nadzornih skretničara, skretničari postupaju na način propisan tačkom 1) ovog stava. Na isti način postupa i izlazni skretničar u stanici sa neosiguranim skretnicama ako voz pri izlazu neće preći preko skretnice vožnjom uz jezičak.
U slučaju prekida telefonske veze samo između skretničkih blok kućica, sve fonograme od izlaznog nadzornog skretničara, odnosno skretničara prima otpravnik vozova i prenosi ulaznom nadzornom skretničaru, odnosno skretničaru.
Postupak sa ključevima zaključanih skretnica
Skretnice mogu biti opremljene jednom ili sa dve skretničke brave u zavisnosti od toga da li se zaključavaju u oba položaja (pravac i skretanje) ili samo u jednom položaju (pravac ili skretanje).
Svaka skretnička brava ima dva ključa, od kojih jedan koji se naziva unikat koristi skretničko osoblje, dok se drugi koji se naziva duplikat čuva u kancelariji otpravnika vozova odvojeno od unikata. Svaki duplikat ključa se posebno plombira i nalazi na podesnom mestu, da u slučaju potrebe može biti lako upotrebljen umesto unikata.
Duplikat ključa može se upotrebiti ako se unikat ošteti ili uništi, ali se u tom slučaju skretnica smatra neosiguranom. U slučaju nestanka (gubljenja) unikata, duplikat se upotrebljava samo da bi se brava otključala u cilju rukovanja skretnicom ali se skretnica smatra neosiguranom sve dok se izgubljeni unikat ključa ne pronađe ili se cela brava zameni novom sa dva nova ključa.
Skretnice opremljene bravama se uvek zaključavaju u redovnom položaju ako se preko njih ne očekuje vožnja voza. Ključevi zaključanih skretnica nalaze se kod nadzornog skretničara, odnosno otpravnika vozova. Odstupanje je dozvoljeno samo u slučajevima obavljanja manevre ili čišćenja skretnica i to po odobrenju radnika zaduženog za čuvanje unikata skretničkih ključeva.
U skretničkoj blok kućici kod nadzornog skretničara na podesnom mestu unikati ključeva se tako raspoređuju da se ne mogu neopaženo uzeti ili greškom zameniti. U tu svrhu mora postojati tabla na kojoj je prikazan šematski prikaz skretničkog područja i njihovog položaja u kom su redovno zaključane.
Kako bi se razlikovao položaj u kom je skretnica zaključana na ključevima se nalaze odgovarajuće oznake koje se utiskuju na držaču ključa, i to:
1) broj skretnice kojoj ključ pripada;
2) oznaka "+" za zaključavanje u pravac ili oznaka "-" za zaključavanje u skretanje.
Radi lakšeg uočavanja držači ključeva se izrađuju u različitim oblicima: pravougaonog oblika na ključu kojim se skretnica zaključava u pravac, a trapezastog oblika na ključu kojim se skretnica zaključava u skretanje (gornji vrhovi pravougaonika su odsečeni).
Za vreme ulaska, odnosno izlaska voza ključevi zaključanih skretnica nalaze se kod nadležnog nadzornog skretničara, odnosno kod otpravnika vozova, koji se lično uveravaju da li su odgovarajući ključevi na svom mestu.
Ako je za naređeni put vožnje potrebno promeniti položaj skretnica, nadzorni skretničar, odnosno otpravnik vozova daje ključeve skretničaru, koji po postavljanju skretnica u pravilan i ispravan položaj odgovarajuće ključeve vraća nadzornom skretničaru, odnosno otpravniku vozova.
3. Proveravanje položaja skretnica pre ulaska i izlaska voza
Opšte odredbe o proveravanju položaja skretnica
Nijedan voz ne ulazi u stanicu ili iz nje ne izlazi dok se otpravnik vozova odnosno nadzorni skretničar lično ne uveri o pravilnom i ispravnom položaju skretnica preko kojih će voz preći.
Pre ulaska i izlaska svakog voza na licu mesta pregledaju se sve neosigurane skretnice preko kojih voz prelazi uz jezičak, pri čemu treba naročito paziti da se jezičak potpuno priljubljuje uz glavnu šinu.
Ako su pritvrđene skretnice sa ulaznim i izlaznim signalima u takvoj zavisnosti da se postavljanjem signala da pokazuju signalni znak za dozvoljenu vožnju samo pritvrđuje položaj skretnica u kojem se već nalaze, onda se pre pritvrđivanja izvršava pregled skretnica preko kojih voz prelazi uz jezičak.
Otpravnik vozova upisuje izvršeni pregled skretnica u telefonski dnevnik (beležnik) skretničara, uz naznaku broja voza, ulaznog odnosno izlaznog koloseka i tačnog vremena kada je pregled izvršen, a zatim potpisuje. Broj koloseka se upisuje arapskim brojem i slovima.
Proveravanje položaja pouzdano pritvrđenih i pouzdano zaključanih skretnica se ne vrši na licu mesta, osim ako se pouzdano pritvrđenim skretnicama rukuje na licu mesta.
U stanicama sa signalno-sigurnosnim uređajem, skretnice uključene u uređaj preko kojih voz prelazi, pri ulasku odnosno izlasku, pregledaju se na licu mesta, na način propisan uputstvom iz člana 10. stav 2. ovog pravilnika, u slučaju kada uređaj pouzdano ne pokazuje da su skretnice u pravilnom i ispravnom položaju.
Ako se voz prima uz davanje signalnog znaka "Oprezan ulazak u stanicu sa 10 km/h", pregled skretnica na licu mesta se ne vrši.
Pregled pritvrđenih skretnica zaključanih skretničkom bravom ne vrši se na licu mesta ako se ključevi istih čuvaju kod otpravnika vozova ili nadzornog skretničara.
Radnici iz stava 8. ovog člana pre dolaska odnosno odlaska voza uveravaju se da su ključevi skretnica na određenom mestu.
U pojedinim stanicama sa dva skretničara a bez nadzornog skretničara, sa manjim brojem skretnica i u slučaju veće udaljenosti između skretnica i službene prostorije otpravnika vozova, ključevi skretničkih brava mogu se nalaziti kod skretničara, uz propisivanje postupaka i mera bezbednosti.
Duplikati ključeva zaključanih skretnica, iskliznica i kolobrana čuvaju se plombirani, ali tako da ih otpravnik vozova može u slučaju potrebe koristiti. O svakoj upotrebi duplikata ključeva pismeno se izveštava šef stanice.
U slučaju da se izgubi unikat ili duplikat ključa, skretnice, iskliznice i kolobrani čiji je ključ izgubljen smatraju se neosiguranim sve dok se unikat odnosno duplikat ključa ne pronađe ili brava ne izmeni.
Stanice sa ograničenim radnim vremenom imaju, sem unikata i duplikata ključeva skretnica, još i rezervne ključeve koje čuvaju susedne stanice sa neprekidnom službom.
4. Jednovremene vožnje vozova na staničnom području
Postupak kod jednovremenih vožnji na staničnom području
Jednovremene vožnje vozova na staničnom području dopuštene su samo ako se putevi vožnje tih vozova ne seku, ne dodiruju ili ne poklapaju.
Putevi vožnje dva voza seku se, dodiruju ili poklapaju ako na postavljenim putevima vožnje tih vozova postoji bar jedna tačka u kojoj ti putevi vožnje imaju isti element puta vožnje (zajedničku tačku).
Ukoliko se putevi vožnje seku, dodiruju ili poklapaju postupa se na sledeći način:
1) kod jednovremenog ulaska dva voza iz istog ili suprotnih smerova, drugi voz se pušta u stanicu tek onda kada je prvi voz u stanici stao unutar izolovanog odseka odnosno međika svog ulaznog koloseka;
2) kod jednovremenog izlaska dva ili više vozova u istom smeru, naredni voz se otprema tek kada prethodni voz oslobodi put vožnje narednom vozu;
3) kod jednovremenog ulaska i izlaska dva voza, voz se sme otpremiti iz stanice tek kada dolazeći voz oslobodi odgovarajući izlazni međik odnosno odgovarajuće skretničke odseke odlazećem vozu, odnosno suprotni voz se prima u stanicu kada mu odlazeći voz oslobodi put vožnje.
U stanicama u kojima nisu ugrađeni peroni sa denivelisanim prilazima, jednovremene vožnje vozova dozvoljene su samo ako se tim vožnjama ne seče kretanje putnika.
Kod stanica koje nemaju ulazne signale, kada nastupi slučaj jednovremenog dolaska dva voza, jedan voz se zaustavlja davanjem signalnog znaka "Stoj" na daljini zaustavnog puta ispred ulazne skretnice.
Kod jednovremenog dolaska dva voza pred ulaznim signalom zaustavlja se voz nižeg ranga, voz koji dolazi prugom koja je u padu, voz sa prekoračenom dužinom, voz koji u stanici nema zadržavanja i voz koji bi na staničnom području presecao tokove putnika.
5. Rukovanje glavnim staničnim signalima
Rukovanje glavnim staničnim signalima u službenim mestima osiguranim relejnim ili elektronskim signalno-sigurnosnim uređajima
Glavnim staničnim signalima u službenim mestima osiguranim relejnim signalno-sigurnosnim uređajima rukuje se na način propisan u članu 10. stav 2. ovog pravilnika.
Rukovanje glavnim staničnim signalima u službenim mestima koja nisu osigurana relejnim ili elektronskim signalno-sigurnosnim uređajima
Ulazni signal se postavlja da pokazuje signalni znak za dozvoljenu vožnju samo kada se očekuje voz i samo po naređenju otpravnika vozova.
Izlazni signal se postavlja da pokazuje signalni znak za dozvoljenu vožnju neposredno pre otpreme voza i to samo po naređenju otpravnika vozova kada su ispunjeni uslovi za otpremu voza.
Radnik kome je povereno rukovanje signalima ne razrešava odnosno ne postavlja signal da pokazuje signalni znak za dozvoljenu vožnju pre nego što se uveri da ne postoji kakva smetnja za nesmetan i siguran ulaz odnosno izlaz voza, tj. pre obezbeđenja puta vožnje za taj voz.
Kada otpravnik vozova naredi ulaz voza samo blokom, ulazni skretničar (blokar) odmah o tome obaveštava izlaznog skretničara (blokara). Tek po dobijenoj njegovoj saglasnosti za ulaz voza na određeni kolosek, blokira dobijeni ulaz i postavlja signal da pokazuje signalni znak za dozvoljenu vožnju.
Kada između skretničkih postavnica na ulaznoj i izlaznoj strani postoji takva blokovna zavisnost da se ulazni signal ne može postaviti da pokazuje signalni znak za dozvoljenu vožnju bez prethodne blokovne privole izlaznog skretničara (blokara), onda se ne primenjuju odredbe stava 4. ovog člana.
Opšte odredbe o prijemu voza
Pre dolaska voza otpravnik vozova naređuje sve što je potrebno da kolosek na koji voz ulazi bude blagovremeno slobodan i da se voz bez potrebe ne zaustavlja pred ulaznim signalom.
Voz se po pravilu prima na svoj redovni kolosek predviđen poslovnim redom stanice.
Ako kolosek iz stava 2. ovog člana nije slobodan, voz se prima na kolosek koji je slobodan.
Promenu redovnog ulaznog koloseka otpravnik vozova naređuje skretničarima fonogramom kojim se daje naređenje za ulaz voza, uz naznačenje da voz "izuzetno" ulazi na odnosni kolosek, pa i u slučaju kada se naređenje za ulaz daje samo blokom i to pre izdatog naređenja.
Obaveštavanje osoblja vučnog vozila o promeni ulaznog koloseka
Osoblje vučnog vozila se obaveštava opštim nalogom samo o promeni ulaznog koloseka iz pravca u skretanje.
U slučajevima kada je stanica opremljena predsignalima kojima se predsignališu signalni znaci ulaznog odnosno izlaznog signala i u stanicama čije skretnice nisu u zavisnosti sa signalima (ista brzina u pravac i skretanje), obaveštavanje iz stava 1. ovog člana se ne vrši.
Ako se osoblje vučnog vozila iz bilo kog razloga ne obaveštava opštim nalogom o promeni vožnje voza iz pravca u skretanje pri ulasku, odnosno pri izlasku kod prolaska, voz se zaustavlja pred ulaznim signalom, kojim se daje signalni znak za dozvoljenu vožnju tek kada se otpravnik vozova uveri da je voz stao, i to lično, prijemom fonograma od strane skretničara ili drugog radnika, ili prema signalnom znaku "Pazi" koji daje mašinovođa dva puta po zaustavljanju voza pred ulaznim signalom.
Postupak u slučaju istovremenog sticanja dva ili više vozova za prevoz putnika
Ako se u stanici u isto vreme steknu dva ili više vozova za prevoz putnika, važi načelo da se voz koji kasnije stiže pušta na udaljeniji kolosek od koloseka na kome je voz koji je ranije prispeo.
Kada voz koji kasnije stiže u stanicu ulazi na kolosek bliže staničnoj zgradi od koloseka na kome se voz za prevoz putnika već nalazi, otpravnik vozova pušta u stanicu drugi voz tek kada je:
1) voz koji je ranije stigao stao i kada je izvršen ulaz i izlaz putnika;
2) upozorio vozopratno osoblje voza koji stoji na udaljenijem koloseku o predstojećoj vožnji voza po koloseku bliže staničnoj zgradi kako bi ovo o tome upozorilo putnike;
3) razglasnim uređajima, ako postoje, obavestio putnike i vozopratno osoblje o nailasku voza na bilo koji kolosek.
Ulazak voza sa naročitom opreznošću
Kada voz treba izuzetno da uđe u stanicu sa naročitom opreznošću zbog toga što se pušta na kolosek zauzet vozom ili vozilima, na kolosek koji je prohodan samo do izvesne tačke, na slepi kolosek, na kolosek na kome vozu nije obezbeđen put pretrčavanja, kao i iz drugih razloga, otpravnik vozova o tome obaveštava osoblje vučnog vozila opštim nalogom putem stanice u kojoj voz pre toga poslednji put po redu vožnje staje.
Ako osoblje vučnog vozila nije obavešteno opštim nalogom na način propisan stavom 1. ovog člana, voz se zaustavlja pred ulaznim signalom. U stanicama gde nema ulaznih signala voz se zaustavlja ispred ulazne skretnice postavljanjem odnosno davanjem signalnog znaka "Stoj" na daljini zaustavnog puta ispred ulazne skretnice. Po zaustavljanju voza, izaslani radnik obaveštava mašinovođu o uzroku oprezne vožnje pri ulasku, a potom voz sprovodi u stanicu.
Ako se kod ulaznog signala nalazi telefon ili je omogućeno sporazumevanje putem RDV, naređenje za opreznu vožnju daje se tim sredstvima. Po datom naređenju ulazni signal se postavlja da pokazuje signalni znak za dozvoljenu vožnju.
U stanicama čiji ulazni signali nemaju uređaje za pokazivanje signalnog znaka "Oprezan ulazak u stanicu sa 10 km/h", o ulasku voza u stanicu sa naročitom opreznošću blagovremeno se obaveštava skretničko osoblje, kao i o tome da li je osoblje vučnog vozila o ovome obavešteno ili ne. Skretničar na ulaznoj strani dolazećem vozu daje signalni znak "Lagano", ako je osoblje vučnog vozila obavešteno.
U stanicama čiji ulazni signali imaju uređaje za pokazivanje signalnog znaka "Oprezan ulazak u stanicu sa 10 km/h", osoblje vučnog vozila se ne obaveštava opštim nalogom ni usmeno o izuzetnoj vožnji sa naročitom opreznošću niti se daje signalni znak "Lagano", već se dozvola za ulazak u stanicu daje signalnim znakom "Oprezan ulazak u stanicu sa 10 km/h".
U svim slučajevima kada voz izuzetno ulazi u stanicu sa naročitom opreznošću brzina voza je takva da se u slučaju potrebe može odmah zaustaviti, ali ni u kom slučaju nije veća od 10 km/h.
Ulazak voza na slepi ili zauzeti kolosek
Mesto na koloseku do koga voz može ići označava se signalnim znakom "Stoj".
Kod izuzetnog puštanja voza na slepi kolosek koji je zauzet drugim vozom ili vozilima postupa se kao kada se voz pušta na bilo koji drugi zauzeti ili neprohodni kolosek, bilo da je slepi kolosek redovni ulazni kolosek za voz ili nije.
Na način propisan stavom 2. ovog člana postupa se i u slučaju kada na zauzeti ili neprohodni kolosek ulazi teretni voz za koji je u redu vožnje naznačeno da nije obezbeđen put pretrčavanja zbog manevrisanja na izlaznoj strani.
O ulasku voza na kolosek zauzet drugim vozom obaveštava se i vozno osoblje drugog voza i to završni vozopratilac odnosno mašinovođa, zavisno od toga iz kog smera ulazi voz na kolosek zauzet ranijim vozom, radi davanja signalnog znaka "Stoj" na rastojanju od 50 m od poslednjeg odnosno prvog vozila u vozu.
O ulasku voza na zauzet kolosek u posednutoj TK-stanici odlučuje TK-dispečer po dobijenom izveštaju od strane ovlašćenog staničnog radnika da su za to ispunjeni uslovi, a zatim daje potrebna naređenja ovlašćenom staničnom radniku
U neposednutoj TK-stanici voz se prima na zauzeti kolosek pod uslovima da se na zauzetom koloseku mogu oba voza smestiti i da je o predstojećem ulasku voza obavešteno vozno osoblje voza koji je već u stanici. U slučaju da je voz koji je u stanici sa posedom MV - bez, izostaje davanje signalnog znaka "Stoj" i ovaj voz se ne pokreće unazad.
7. Dolazak i bavljenje vozova u stanicama
Dolazak voza u stanicu
Otpravnik vozova se uverava o dolasku voza u stanicu na osnovu pokazivača na staničnoj postavnici ili ga o dolasku obaveštava skretničar na ulaznoj strani jednim dužim zvonjenjem telefonom.
Dočekivanje voza
Pred dolazak voza u stanicu otpravnik vozova ili ovlašćeni stanični radnik zauzima takvo mesto sa koga prati kretanje voza, pri čemu pazi da li ima nekih nepravilnosti na vozu.
U službenim mestima u kojima vozove osim otpravnika vozova dočekuju i radnici drugih zanimanja (npr.: saobraćajno transportni radnik, pregledač kola i dr.) tada oni to čine sa suprotne strane voza u odnosu na otpravnika vozova. Detaljnije odredbe o dočekivanju vozova propisuju se poslovnim redom stanice.
Kada voz koji staje u stanici čeka, ili je u stanici zaustavljen zbog toga što čeka na dopuštenje, odjavu, dolazak suprotnog voza ili pružnog vozila, odnosno na preticanje, zatvor pruge i slično, otpravnik vozova u tim slučajevima čim voz stane o tome obaveštava vozno osoblje lično ili preko podesnog staničnog radnika.
Mesto zaustavljanja voza
Voz za prevoz putnika staje sa vučnim vozilom kod oznake mesta zaustavljanja. Ako oznake zaustavljanja nema, otpravnik vozova ili ovlašćeni stanični radnik dočekuje voz na onom mestu gde staje vučno vozilo, vodeći računa o mestu zaustavljanja voza, ulasku i izlasku putnika, utovaru i istovaru stvari i otpremi voza iz stanice.
U neposednutim službenim mestima, ako nema oznake mesta zaustavljanja, mašinovođa zaustavlja voz za prevoz putnika tako da je putnicima omogućeno korišćenje perona.
Teretni voz staje tako da su čelo i kraj voza unutar granice odseka odnosno međika. Ako je potrebno da teretni voz stane na nekom određenom mestu, naređenje se daje signalnim znakom "Stoj" odnosno, po potrebi, signalnim znakom "Napred" ili "Malo napred".
U neposednutim TK-stanicama teretni voz se redovno zaustavlja ispred izlaznog signala.
Lokomotivski voz staje pred službenom prostorijom otpravnika vozova, ukoliko nije posebno određeno drugo mesto.
Uveravanje da je voz stao
Otpravnik vozova se uverava lično ili putem odgovarajućih uređaja da je voz ušao u stanicu i smestio se unutar granice odseka odnosno ulaznog i izlaznog međika. U stanicama gde to zbog mesnih prilika i dužine voza otpravnik vozova ne može lično da proveri, poslovnim redom stanice propisuje se način obaveštavanja otpravnika vozova da je voz prispeo ceo i smestio se unutar međika.
TK-dispečer se ne uverava na osnovu pokazivača da je voz stao ili se kreće po staničnom koloseku sve dok voz ne naiđe na granicu odseka, pa se stoga uputstvom iz člana 10. stav 2. ovog pravilnika propisuje postupak prijema voza iz suprotnog smera, kada se voz otprema neposredno po dolasku voza iz suprotnog smera.
Voz sa prekoračenom dužinom ne prelazi međik na izlaznoj strani, izuzev ako mu skretničar sa tog mesta ne daje signalni znak "Napred", a u stanicama sa relejnim ili elektronskim osiguranjem ne prelazi granicu izolovanog odseka osim po naređenju otpravnika vozova, ovlašćenog staničnog radnika ili TK-dispečera.
Kada je voz za prevoz putnika već stao, mašinovođa ne pomera samovoljno voz, a otpravnik vozova signalnim znakom "Napred" naređuje pomeranje tek kada je završeno ulaženje i izlaženje putnika.
Prispeće voza bez završnog signala
Ako je voz prispeo bez završnog signala otpravnik vozova ne daje odjavu već o tome obaveštava pozadnju stanicu i odjavnicu. Ako se na osnovu teretnice utvrdi da je voz prispeo ceo u stanicu daje se odjava. Ako voz nije prispeo ceo, postupa se po odredbama čl. 312-313. ovog pravilnika.
Ako je voz prošao bez završnog signala, otpravnik vozova ne daje odjavu već obaveštava pozadnju i narednu stanicu i pružno osoblje do naredne stanice o nedostatku završnog signala.
Otpravnik vozova naredne stanice zaustavlja voz bez završnog signala iako po redu vožnje voz ne staje u toj stanici. Ako se utvrdi da je voz prispeo ceo o tome obaveštava pozadnju stanicu i svo pružno osoblje do te stanice.
U slučaju iz stava 3. ovog člana stanice i odjavnice daju odjavu, a voz se otprema iz stanice sa rezervnim završnim signalom.
Ako se utvrdi da voz nije prispeo ceo obaveštava se pozadnja stanica i postupa po odredbama stava 1. ovog člana.
Prispeće voza bez jednog ili oba odbojnika na poslednjem vozilu
Ako je voz prispeo u stanicu ili prošao stanicu bez jednog ili oba odbojnika na poslednjem vozilu, a nije dato posebno obaveštenje o tome, otpravnik vozova obaveštava pozadnju stanicu i pružno osoblje da jedan ili oba odbojnika nedostaju.
Pružno i stanično osoblje preduzima mere da se odbojnik što pre pronađe i ukloni sa koloseka. O pronađenom odbojniku obaveštava se stanica koja je naredila potragu.
Stanica koja je utvrdila nedostatak odbojnika obaveštava odmah i sve stanice u smeru vožnje odnosnog voza, a ove pružno osoblje da voz saobraća bez jednog ili oba odbojnika na poslednjem vozilu.
Osoblje vučnog vozila uzastopnog odnosno suprotnog voza koji prvi saobraća posle utvrđivanja i obaveštavanja o nedostatku odbojnika, obaveštava se opštim nalogom da uveća pažnju i da prema preglednosti pruge voz saobraća takvom brzinom da se može blagovremeno zaustaviti ispred ispalog odbojnika. Voz staje u narednoj stanici radi obaveštenja o pronalasku odbojnika.
U slučaju kada se utvrdi da je u putu ispao neki drugi deo kola ili tovara koji ugrožava vožnju drugih vozova, postupa se na isti način kao kada nedostaje odbojnik.
8. Izuzetan prolazak i izuzetno zaustavljanje voza u stanici
Izuzetan prolazak voza
Voz ne prolazi bez zaustavljanja službena mesta u kojima po redu vožnje ili naređenju staje.
Izuzetan prolazak voza koji po redu vožnje ili po naređenju staje u stanici je dozvoljen:
1) vozu za prevoz putnika koji staje samo iz saobraćajnih razloga, ako saobraćajni razlozi to ne zahtevaju;
2) teretnom vozu ako nema potrebe za stajanjem (istovar, utovar, uzimanje ili ostavljanje kola, izlaženje ili ulaženje osoba po članu 111. ovog pravilnika, uručivanje naloga i sl.).
Voz koji po redu vožnje ili po naređenju staje u stanici prolazi bez zaustavljanja samo ako otpravnik vozova odnosno ovlašćeni stanični radnik daje naređenje za izuzetan prolazak voza.
O svakom izuzetnom prolasku ili zaustavljanju voza otpravnik vozova pre dolaska voza obaveštava skretničko osoblje.
Ako je redom vožnje predviđeno bavljenje voza samo u određene dane ili u određenom periodu, ne smatra se da voz ima izuzetan prolazak u dane kada nije predviđeno bavljenje voza.
Izuzetno zaustavljanje voza u stanici
Ako je očekivani voz, koji po redu vožnje ili po naređenju prolazi stanicu bez zadržavanja, potrebno iz bilo kog razloga zaustaviti u stanici, otpravnik vozova o zaustavljanju voza obaveštava skretničko osoblje, a osoblje vučnog vozila opštim nalogom putem one stanice u kojoj voz po redu vožnje pre toga poslednji put staje.
U slučaju da osoblje vučnog vozila nije obavešteno pisanim nalogom o izuzetnom zaustavljanju na način propisan stavom 1. ovog člana, voz se zaustavlja pred ulaznim signalom. Ulaznim signalom se daje signalni znak za dozvoljenu vožnju tek kada se otpravnik vozova uveri da je voz stao, i to lično, prijemom fonograma od strane skretničara odnosno drugog odgovornog radnika ili prema signalnom znaku "Pazi" koji mašinovođa daje dva puta po zaustavljanju voza pred ulaznim signalom.
U stanicama opremljenim relejnim ili elektronskim uređajima sa dvoznačnom signalizacijom, voz se uvek zaustavlja signalnim znakom "Stoj" izlaznog signala a osoblje vučnog vozila se ne obaveštava opštim nalogom.
U slučaju iz st. 1 i 2. ovog člana, ulazni skretničar daje vozu signalni znak "Lagano" a otpravnik vozova i izlazni skretničar daju signalni znak "Stoj". U stanicama sa jednim skretničarom u službi, skretničar dočekuje voz na ulaznoj strani i daje signalni znak propisan za ulaznog skretničara.
Ako stanica ima jednoznačni izlazni signal koji se predsignališe, a prostor od izlaznog signala do signala granica manevrisanja je slobodan, osoblje vučnog vozila se ne obaveštava opštim nalogom a voz se zaustavlja izlaznim signalom.
Ako stanica ima jednoznačni izlazni signal koji se ne predsignališe, a prostor od izlaznog signala do signala granica manevrisanja je slobodan, voz se u tom slučaju prethodno zaustavlja pred ulaznim signalom.
U stanicama koje nisu opremljene ulaznim signalima voz se zaustavlja ispred ulazne skretnice postavljanjem odnosno davanjem signalnog znaka "Stoj" na daljini zaustavnog puta, a izaslani radnik obaveštava mašinovođu da voz u stanici staje a potom voz sprovodi u stanicu.
Otpravnik vozova izuzetno zaustavlja voz u stanici u sledećim slučajevima:
1) ako na jednokolosečnoj pruzi voz iz suprotnog smera još nije stigao na ukrštavanje;
2) ako se vozu daje pisani nalog;
3) ako za prethodni voz još nije dobio odjavu ili dopuštenje ako je ono propisano;
4) u slučaju nesreća, nezgoda i smetnji koji ugrožavaju dalju vožnju voza;
5) u slučaju kada je obavešten da voz nema propisani čeoni ili završni signal;
6) ako su na vozu istaknuti nepropisni čeoni signali ili su neosvetljeni;
7) ako na vozu zapazi kakav nedostatak koji ugrožava dalju vožnju tog ili drugog voza.
Osoblje vučnog vozila izuzetno zaustavlja voz u stanici u sledećim slučajevima:
1) ako otpravnika vozova ne vidi ili ako ovaj nema propisani službeni znak ili ne daje naređenje za prolazak odnosno izuzetan prolazak voza;
2) u slučaju kada uoči smetnju na vozu ili na pruzi koja ugrožava vožnju njihovog ili drugog voza;
3) ako je u slučaju nesreća, nezgoda ili smetnji to potrebno;
4) ako na prugama na kojima se vozno osoblje ne obaveštava o promenama ukrštavanja, u stanicama bez izlaznog signala izlazni skretničar ne daje signalni znak "Napred".
Izuzetno od odredbe stava 9. tačka 1) ovog člana, osoblje vučnog vozila voza koji po redu vožnje ili po naređenju ne staje u stanici ne zaustavlja voz u stanici na prugama opremljenim uređajima APB, MZ odnosno TK iako ne vidi otpravnika vozova odnosno ovlašćenog staničnog radnika ili ovaj ne daje naređenje za prolazak voza, a kolosečni izlazni signal pokazuje signalni znak za dozvoljenu vožnju.
Skretničar izuzetno zaustavlja voz koji izlazi iz stanice:
1) ako nije čuo signalni znak za objavljivanje vožnje voza, osim u slučaju da postoji smetnja na zvonovnim uređajima njegovog radnog mesta, o čemu je prethodno obavestio otpravnika vozova;
2) ako je čuo signalni znak za objavljivanje vožnje voza iz suprotnog smera po istom koloseku;
3) ako se prema primljenom signalnom znaku za objavljivanje vožnje voza voz pušta na zatvoreni kolosek a prethodno nije obavešten da voz izuzetno ulazi na ovaj kolosek;
4) ako je čuo zvonovni signalni znak "Opasnost";
5) ako je voz iz suprotnog smera prispeo bez završnog signala ili odbojnika na poslednjim kolima a prethodno nije obavešten o ovim nedostacima;
6) ako vozno ili drugo osoblje daje signalni znak "Stoj";
7) ako na vozu primeti neki kvar koji ugrožava dalju vožnju tog ili drugog voza, odnosno prugu i pružna postrojenja;
8) ako su na vozu nepropisni čeoni signali ili nisu osvetljeni;
9) ako se voz pušta na nepravilni kolosek dvokolosečne pruge ili na zatvorenu prugu a o tome nije prethodno obavešten;
10) ako voz polazi iz stanice pre vremena a o tome nije prethodno obavešten;
11) ako nije prispelo pružno vozilo o čijem je odlasku iz susedne stanice ili sa otvorene pruge obavešten, ili ako nije obavešten da je pružno vozilo stiglo u susednu stanicu, odnosno da je skinuto sa koloseka;
12) ako nije obavešten o premeštenom ukrštavanju.
Opšte odredbe o otpremi voza
Otprema voza je davanje naređenja za polazak, prolazak odnosno izuzetan prolazak voza.
Voz polazi iz stanice samo kada otpravnik vozova da naređenje za polazak.
Voz prolazi kroz stanicu bez zaustavljanja, bilo da je prolazak odnosno izuzetan prolazak redom vožnje predviđen ili je izuzetan, samo ako otpravnik vozova daje naređenje za prolazak voza, izuzev u slučaju iz člana 217. stav 10. ovog pravilnika.
Naređenje koje daje otpravnik vozova za polazak, prolazak, odnosno izuzetan prolazak, znači da se vozu dozvoljava ulaz u prvi naredni prostorni odsek.
Otpravnik vozova daje naređenje za polazak, prolazak, odnosno izuzetan prolazak, samo ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da je odsek pruge u koji voz ulazi slobodan;
2) da je dobijeno dopuštenje, ako je ono propisano;
3) da je put vožnje obezbeđen;
4) da je stanično i vozno osoblje na svojim mestima;
5) da je voz pravilno sastavljen i signalisan;
6) da je izvršena proba kočnica, u slučajevima kada je ona propisana;
7) da je polazak voza najavljen signalnim znakom za objavljivanje vožnje voza, ako postoje takvi uređaji;
8) da je izvršeno prijavljivanje voza putnim prelazima;
9) da su osoblju vučnog vozila uručeni svi potrebni pisani nalozi, odnosno izvršeno obaveštavanje vozopratnog osoblja;
10) da je kod voza izvršena potrebna manipulacija u pogledu putnika i stvari, uzimanja i ostavljanja kola i dr.;
11) da su pre otpreme voza sa naročitom pošiljkom preduzete sve mere propisane uslovima za prevoz naročite pošiljke;
12) da je izvršen carinsko-granični pregled kod voza.
Na TK-prugama u graničnim stanicama, stanicama sa mesnim radom i sa privremenim mesnim radom naređenje za polazak vozu daje otpravnik vozova.
U svim TK-stanicama naređenje za polazak vozu daje vozovođa. Kod vozova bez vozovođe ili sa vozovođom na završnim kolima mašinovođa odlučuje o polasku voza.
Mašinovođa odlučuje o polasku voza u:
1) neprekidno posednutim, povremeno posednutim i u neposednutim TK-stanicama;
2) u stanicama za vreme prekida službe;
3) u službenim mestima gde nema otpravnika vozova.
Mašinovođa odlučuje o polasku voza kada se uveri da odgovarajući izlazni signal pokazuje signalni znak za dozvoljenu vožnju i da je kod voza izvršena potrebna manipulacija (ulazak i izlazak putnika, utovar i istovar stvari i pošte, manevra itd.) i kada je kod vozova za prevoz putnika vozopratno osoblje dalo signalni znak "Spremno za polazak".
Direktno i indirektno naređenje za polazak voza
Naređenje za polazak voza daje otpravnik vozova odnosno ovlašćeni stanični radnik:
1) direktno:
(1) signalnim loparićem danju, signalnom svetiljkom noću;
(2) svetlosnim signalom (krug zelenih sijalica);
(3) usmeno;
(4) telefonom;
(5) radio vezom;
(6) interfonskim ili razglasnim uređajem;
2) indirektno:
(1) opštim nalogom;
(2) telefonom putem posebnog telegrafsko-telefonskog dnevnika koji služi samo za tu svrhu.
Poslovnim redom stanice propisuje se koji se način naređenja za polazak voza primenjuje u određenom službenom mestu.
Direktno naređenje za polazak voza
Direktno naređenje za polazak voza daje otpravnik vozova odnosno ovlašćeni stanični radnik redovno danju signalnim loparićem, a noću signalnom svetiljkom, odnosno danju i noću svetlosnim signalom, a izuzetno i usmeno.
U stanicama koje su opremljene svetlosnim signalima za polazak voza (krug zelenih sijalica), poslovnim redom stanice propisuje se koji vozovi se otpremaju ovim svetlosnim signalima.
Ako otpravnik vozova odnosno ovlašćeni stanični radnik primeti da na dati signalni znak "Polazak" mašinovođa ne pokreće voz, polazi prema lokomotivi dajući i dalje ovaj signalni znak, a osim toga i usmeno izdati naređenje za polazak mašinovođi rečju: "Polazak".
Direktno naređenje za polazak voza telefonom daje otpravnik vozova kod teretnih vozova osoblju vučnog vozila. Direktno naređenje za polazak voza telefonom primenjuje se u stanicama u kojima su kod izlaznih signala ugrađeni telefoni. Za upozorenje osoblju vučnog vozila da sledi naređenje za polazak putem telefona koriste se odgovarajući razglasni uređaji. Naređenja za polazak voza upisuju se u ručni beležnik mašinovođe.
Direktna otprema vozova telefonom vrši se samo kada se zbog dužine voza i mesnih prilika stanice voz ne otprema direktno na drugi od propisanih načina. Poslovnim redom stanice određuju se vozovi kod kojih se vrši direktna otprema putem telefona, o čemu se upoznaju i prevoznici.
Teretnim vozovima se daje naređenje za polazak radio-dispečerskom vezom u lokalnom radu rečima:
"Voz broj..... sa koloseka.... polazak".
Mašinovođa potvrđuje prijem naređenja.
Ako je stanica na izlaznom skretničkom području opremljena izlaznim signalima otpravnik vozova daje direktno naređenje za polazak putem interfonskih ili razglasnih uređaja samo teretnim vozovima rečima:
"Voz broj..... sa koloseka.... polazak".
Naređenje iz stava 8. ovog člana ponavlja se dva puta, a prethodno se daje, takođe dva puta, upozorenje za pripremu:
"Voz broj..... pripremi se za polazak".
Indirektno naređenje za polazak voza
Indirektno naređenje za polazak voza otpravnik vozova odnosno ovlašćeni stanični radnik daje opštim nalogom ili telefonom samo teretnim vozovima, kada ne postoje mogućnosti za direktnu otpremu, i to:
1) redovno, u onim stanicama u kojima naročite prilike to zahtevaju (udaljenost prijemno-otpremne grupe koloseka, mesta zaustavljanja vozova itd.);
2) izuzetno, u svim stanicama kada predstoji jednovremena otprema dva voza, tada se samo jedan od ovih vozova otprema indirektno.
U opšti nalog upisuje se, odnosno sadržaj fonograma u slučaju iz stava 1. ovog člana glasi:
"Voz broj... sa koloseka broj...... ima poći u..... sat..... min.".
Naređenje za prolazak voza
Naređenje za prolazak voza koji po redu vožnje ne staje u stanici, otpravnik vozova odnosno ovlašćeni stanični radnik daje na taj način što zauzima takvo mesto na staničnom prostoru da ga osoblje vučnog vozila vidi uz davanje signalnog znaka "Prolazak".
Naređenje za izuzetan prolazak voza koji po redu vožnje ili po naređenju staje u stanici, odnosno po redu vožnje ili po naređenju staje samo iz saobraćajnih razloga, kao i za voz koji po naređenju ne staje u stanici, otpravnik vozova odnosno ovlašćeni stanični radnik daje signalnim znakom "Izuzetan prolazak", koji neprekidno ponavlja u jednakim razmacima od nailaska voza na prvu ulaznu skretnicu do prolaska čela voza pored njega. Po uočavanju signalnog znaka "Izuzetan prolazak" mašinovođa nastavlja vožnju redovnom brzinom.
Kod vozova sa potiskivalicom, nakon uočavanja signalnog znaka "Izuzetan prolazak", mašinovođa na čelu voza daje signalni znak "Popusti kočnice" koji mašinovođa potiskivalice ponavlja u znak da je razumeo naređenje i produžava vožnju.
U stanicama u kojima nema izlaznih signala izlazni skretničar vozu koji stanicu prolazi ili izuzetno prolazi bez zadržavanja daje signalni znak "Napred" od momenta zapažanja čela voza, pa dok čelo voza ne prođe pored njega. Signalni znak "Napred" skretničar daje sa mesta određenog za dočekivanje izlazećeg voza, a daje ga samo ako je prethodno dobio naređenje od otpravnika vozova za prolazak odnosno izuzetni prolazak voza.
Odredbe stava 4. ovog člana važe za pruge na kojima se vozno osoblje ne obaveštava o promenama ukrštavanja.
Otprema voza pre vremena
Voz se ne otprema iz stanice pre nego što je po redu vožnje određeno, izuzev slučaja kada je dozvoljena otprema voza pre vremena.
Vozu za prevoz putnika ne daje se polazak odnosno voz ne polazi iz službenog mesta pre propisanog vremena polaska po redu vožnje iako izlazni odnosno granični kolosečni signal pokazuje da je dalja vožnja dozvoljena, osim ako je zadržavanje iz saobraćajnih razloga.
Vozovi čiji red vožnje nije objavljen korisnicima otpremaju se pre vremena.
Vojni vozovi se otpremaju pre vremena samo uz prethodno odobrenje nadležne vojne delegacije odnosno komandanta transporta.
U slučajevima iz st. 2-4. ovog člana ne smatra se da vozovi saobraćaju pre vremena u smislu regulisanja saobraćaja.
O otpremi voza pre vremena obaveštava se stanično i pružno osoblje. Obaveštavanje vrši stanica koja otprema voz pre vremena.
Otprema voza pre vremena nije dopuštena u sledećim slučajevima:
1) ako za otpremu voza pre vremena nije dobijeno dopuštenje naredne stanice;
2) ako je u pitanju voz koji po redu vožnje dolazi u službeno mesto sa prekidom službe u vreme kada je posednuto, a u tom mestu uzima ili ostavlja kola, pa bi zbog otpreme pre vremena prispeo u ovo službeno mesto u vreme kada prekid službe još traje;
3) ako se time ometa saobraćaj ostalih vozova;
4) ako sporazumevanje između stanica nije moguće;
5) ako rukovodilac radova na pruzi nije mogao biti obavešten, a na pruzi je vidik sprečen (magla, vejavica);
6) ako se na pruzi izvode radovi koji su prethodno odobreni, pa bi vožnja voza pre vremena ometala radove ili bi radovi ugrožavali bezbednost voza.
Ako čuvari prelaza nisu obavešteni o otpremi voza pre vremena, otpravnik vozova o tome obaveštava osoblje vučnog vozila opštim nalogom.
Skretničar zaustavlja voz koji pre vremena polazi iz stanice ako o tome prethodno nije obavešten.
U stanici se na vidnom mestu kod postavnice ili telefona ističe tablica sa natpisom "NE PRE VREMENA" ako iz nekog razloga za izvesno vreme nije dopušteno otpravljanje vozova pre vremena.
Naređenje za odlazak voza pre vremena na TK-prugama, TK-dispečer daje postavljanjem izlaznog signala da pokazuje signalni znak za dozvoljenu vožnju.
Odlazak i prolazak voza
Otpravnik vozova odnosno ovlašćeni stanični radnik i drugi radnici osmatraju voz pri odlasku i prolasku da bi na njemu primetili eventualne nedostatke sve dok poslednje vozilo ne prođe pored njih.
Otpravnik vozova odnosno ovlašćeni stanični radnik pre davanja izveštaja o otpremi voza (aviza) proverava da li je ceo voz u redu napustio stanicu lično, putem skretničara ili pokazivača signalno-sigurnosnih uređaja.
Opšte odredbe o vožnji voza
Osoblje vučnog vozila na čelu voza osmatra signalne znake glavnih signala i njihovih predsignala, signalne znake ostalih signala i signalnih oznaka kao i signalne znake staničnog i pružnog osoblja.
Mašinovođa vučnog vozila na čelu voza daje potrebne signalne znake, održava propisanu brzinu i blagovremeno koči voz kada je to potrebno.
Za vreme vožnje, za vreme eventualnog bavljenja na otvorenoj pruzi i u neposednutim službenim mestima mašinovođa izdaje potrebna naređenja.
Kod guranih vozova poslove iz stava 1. ovog člana vrši vozopratilac koji se nalazi na čelu voza. On prenosi, a po potrebi i sam daje signalne znake osoblju vučnog vozila i rukuje slavinom glavnog voda u cilju zaustavljanja voza kada je to potrebno.
Kada vozno osoblje uoči neki nedostatak na bilo kom pružnom postrojenju ili vozilima ili tovaru pre polaska voza ili u toku vožnje (lom osovine, požar, poremećen tovar itd.) što može ugroziti vožnju voza, o tome obaveštava otpravnika vozova, ovlašćenog staničnog radnika odnosno TK-dispečera odnosno zaustavlja voz i preduzima mere koje otklanjaju ili ublažavaju posledice, a po potrebi traži i pomoć.
Osoblje vučnog vozila voza koji saobraća pre vremena obraća posebnu pažnju na radnike koji izvode radove na pruzi i na blagovremeno zapažanje postavljenih prenosnih pružnih opomenica kojima su ovi zaštićeni.
Voz se za vreme stajanja na otvorenoj pruzi obezbeđuje od samopokretanja.
Izlazak voza iz stanice
Pri izlasku iz stanice osoblje vučnog vozila na čelu voza osmatra da li je izlazni kolosek slobodan i da li izlazni signal pokazuje signalni znak za dozvoljenu vožnju. Pri izlasku iz stanice na dvokolosečnoj pruzi, osim na prugama sa obostranim saobraćajem, odnosno iz odvojne stanice, osoblje vučnog vozila na čelu voza osmatra da li voz izlazi na odgovarajući kolosek dvokolosečne pruge odnosno na prugu na koju se otprema.
Osoblje vučnog vozila voza koji se otprema iz stanice pored signala koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju, voza koji se otprema po nepravilnom koloseku dvokolosečne pruge sa koloseka bez izlaznog signala ili voza koji se na prugama sa uređajima APB, MZ i TK otprema sa koloseka bez izlaznog signala, ne kreće odnosno ne prolazi stanicu bez naređenja dobijenog opštim nalogom odnosno fonogramom putem RDV ili telefona.
Pri izlasku voza iz stanice vozopratno osoblje i pomoćnik mašinovođe stalno, a mašinovođa povremeno osmatra da li se iz stanice daju vozu signalni znaci i preduzimaju potrebne mere.
Ulazak voza u stanicu
Osoblje vučnog vozila na čelu voza pri ulasku voza u stanicu osmatra kolosek u putu vožnje i, ukoliko se ukaže potreba, preduzima sve mere da vozu smanji brzinu odnosno da zaustavi voz.
Ako se iz signalnog znaka ulaznog signala ili položaja skretnica vidi da je ulaz u skretanje, a to redom vožnje nije propisano, odnosno vozno osoblje o tome nije obavešteno, mašinovođa blagovremeno zaustavlja voz. U stanicu voz ulazi tek po pozivu staničnog radnika signalnim znacima ručnih signala ili usmenim obaveštenjem.
Odredba stava 2. ovog člana ne važi za stanice koje imaju takve predsignale kojima se predsignališu signalni znaci ulaznog signala za vožnju ograničenom brzinom kao i za stanice čije skretnice nisu u zavisnosti sa ulaznim signalima (iste brzine za skretanje i pravac).
Voz se zaustavlja na mestu propisanom članom 212. ovog pravilnika.
Za vreme ulaska odnosno prolaska voza kroz stanicu osoblje vučnog vozila osmatra da li se iz stanice daju vozu signalni znaci i preduzima potrebne mere.
Postupak kod glavnog signala koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju
Kada glavni signal pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju ispred njega se staje.
Dalja vožnja od ulaznog signala ili zaštitnog signala koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju dozvoljava se kada je put vožnje koji se štiti tim signalom obezbeđen na jedan od sledećih načina:
1) davanjem signalnog znaka "Oprezan ulazak u stanicu sa 10 km/h";
2) fonogramom datim mašinovođi putem RDV;
3) fonogramom datim mašinovođi putem telefona kod odnosnog signala;
4) davanjem signalnog znaka "Napred" u visini odnosnog signala od strane izaslanog radnika u slučaju da je osoblje vučnog vozila obavešteno o davanju tog signalnog znaka; kada osoblje vučnog vozila nije obavešteno o davanju signalnog znaka "Napred" izaslani stanični radnik prvo usmeno o tome obaveštava vozno osoblje a potom daje signalni znak "Napred", a po potrebi sprovodi voz u stanicu.
Dalja vožnja od prostornog signala koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju dozvoljava se kada je naredni prostorni odsek slobodan, na jedan od sledećih načina:
1) fonogramom datim mašinovođi putem RDV;
2) fonogramom datim mašinovođi putem telefona kod odnosnog signala;
3) opštim nalogom koji ispostavlja otpravnik vozova ili ovlašćeni stanični radnik na osnovu naređenja TK-dispečera u pozadnjoj stanici.
Ako je voz stao pred prostornim signalom odjavnice koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju, mašinovođa odmah daje signalni znak "Pazi" i u vremenu od tri minuta ponavlja ga više puta. Odjavničar obaveštava mašinovođu o svakom zadržavanju dužem od tri minuta. Ukoliko mašinovođa ne dobije obaveštenje u vremenu od tri minuta, a odjavnica je udaljena od prostornog signala, voz oprezno produžava vožnju brzinom do 10 km/h, do službenog mesta odjavnice gde se interesuje o uzroku zaustavljanja.
Kod odjavnice mašinovođa zaustavlja voz ako odjavničar ne dočeka voz iako prostorni signal pokazuje signalni znak za dozvoljenu vožnju, izuzev za vreme prekida službe. U pogledu dalje vožnje mašinovođa traži telefonom dozvolu od naredne stanice.
Dalja vožnja od izlaznog signala koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju dozvoljava se kada je put vožnje, koji se štiti tim signalom obezbeđen i kada je naredni prostorni odsek slobodan, na jedan od sledećih načina:
1) opštim nalogom koji ispostavlja otpravnik vozova a u TK-stanicama koje su posednute ovlašćenim staničnim radnikom, ovlašćeni stanični radnik na osnovu naređenja TK-dispečera;
2) fonogramom datim mašinovođi putem RDV;
3) fonogramom datim mašinovođi putem telefona na skretničkom području;
4) davanjem signalnog znaka "Napred" u visini odnosnog signala od strane staničnog radnika kada je osoblje vučnog vozila obavešteno o davanju tog signalnog znaka.
Kada se dozvoljava dalja vožnja od glavnog signala koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju, prethodno se obezbeđuje saobraćaj na putnom prelazu a ako to nije moguće, osoblje vučnog vozila se obaveštava da je saobraćaj na putnom prelazu neobezbeđen.
Kada voz stane ispred glavnog signala koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju, mašinovođa nakon tri minuta putem telefona kod odnosnog signala traži obaveštenje od otpravnika vozova naredne stanice odnosno od TK-dispečera. Ako je vučno vozilo snabdeveno RDV uređajem, obaveštenje se traži pre nego što se voz zaustavi.
Ako je u pitanju ulazni signal a dozvola za dalju vožnju nije dobijena ni na jedan od načina propisanih stavom 2. ovog člana, šalje se jedan vozopratilac odnosno pomoćnik mašinovođe da se kod staničnog osoblja obavesti o uzroku zaustavljanja i daljem postupku. Ako pre povratka izaslanog radnika voza ulazni signal pokaže signalni znak za dozvoljenu vožnju, voz će ući u stanicu i bez ovog radnika ne nastavlja dalju vožnju iz stanice.
Odredbe stava 9. ovog člana ne odnose se na vozove sa posedom MV - bez.
U slučaju nastanka smetnji ili kvara na sredstvima za sporazumevanje, za dalje postupke od glavnih signala koji pokazuju signalni znak za zabranjenu vožnju važe odredbe člana 305. ovog pravilnika.
Poslovi koje treba obaviti u stanici
Otpravnik vozova, ovlašćeni stanični radnik odnosno TK-dispečer obaveštava vozopratno osoblje o potrebnim poslovima kod voza koje treba obaviti u stanici.
Voz se za vreme stajanja u službenom mestu obezbeđuje od samopokretanja.
Slučaj kada voz stane tako da čelo voza prođe glavni signal
U službenim mestima opremljenim relejnim ili elektronskim osiguranjem u slučajevima da voz stane tako da je čelo voza prošlo ulazni, izlazni ili zaštitni signal koji je pokazivao signalni znak za dozvoljenu vožnju a nije zauzet odgovarajući put vožnje iza signala, otpravnik vozova a na TK-prugama TK-dispečer ne preduzima nikakve radnje oko razrešenja ili promene puta vožnje dok se ne javi mašinovođa.
U slučaju iz stava 1. ovog člana mašinovođa ne pokreće voz bez prethodnog javljanja otpravniku vozova odnosno TK-dispečeru.
Proračun kočenosti voza
Ako se zbog kvara kočnica smanjuje brzina voza prema raspoloživoj stvarnoj kočnoj masi, vozno osoblje o tome obaveštava otpravnika vozova, ovlašćenog staničnog radnika odnosno TK-dispečera.
Ako je u pitanju kočnica završnih kola tada se ovakva kola zamenjuju drugim kolima iz sastava voza.
Proračun kočenosti voza, u slučajevima iz stava 1. ovog člana, vrši:
1) popisni vozovođa - u stanicama gde postoji;
2) vozovođa - kod vozova koji imaju vozovođu;
3) mašinovođa - ako nema ni vozovođe ni popisnog vozovođe.
O smanjenju brzine voza u slučaju iz stava 1. ovog člana otpravnik vozova, ovlašćeni stanični radnik odnosno TK-dispečer obaveštavaju sve stanice do naredne rasporedne stanice u kojima voz ima zadržavanje po redu vožnje.
Udaljavanje sa radnog mesta
Vozno osoblje se ne udaljava sa svojih radnih mesta na vozu zbog potreba koje nisu u vezi sa radom voza bez odobrenja otpravnika vozova, ovlašćenog staničnog radnika, a u neposednutim TK-stanicama bez odobrenja TK-dispečera.
Mašinovođa i pomoćnik mašinovođe se ne udaljavaju istovremeno od vučnog vozila.
Kod vozova samo sa mašinovođom na vučnom vozilu, mašinovođa se udaljava sa vučnog vozila samo zbog potrebe kod voza uz prethodno preduzimanje sledećih mera:
1) da isključi komande kojima se upravlja vučnim vozilom i da obezbedi da ne dođe do samouključivanja komandi kojima se prenosi pogon na pogonske osovine;
2) da vazdušnom kočnicom zakoči voz i obezbedi njegovo trajno zakočenje;
3) da pritvrdnom kočnicom zakoči vučno vozilo;
4) da noću osvetli upravljačnicu a čeone signale na vozilu ostavi uključene;
5) da po potrebi zaključa odnosno zabravi sva vrata za ulaz u vučno vozilo i ključeve ponese sa sobom;
6) da ostavi vučno vozilo da radi na praznom hodu ako je to potrebno radi obezbeđenja rada pomoćnih uređaja na vozilu (kompresor, ventilatori za hlađenje, uređaji za grejanje voza) ako su uređaji sposobni za rad bez stalnog nadzora;
7) da preduzme i druge potrebne mere obezbeđenja vučnog vozila i voza.
Smena osoblja
U krajnjoj stanici voza i u stanici u kojoj se vrši smena osoblja, vozopratno osoblje napušta voz tek kada je voz uredno i dokazno predalo određenom osoblju u stanici ili vozopratnom osoblju koje preuzima voz.
Vozopratilac koji predaje voz u usputnoj stanici usmeno obaveštava vozopratno osoblje koje preuzima voz o svim naređenjima koja su pismeno saopštena voznom osoblju u prethodnim stanicama a odnose se na putovanje voza na narednim odsecima pruge.
Mašinovođa u stanicama smene osoblja vučnog vozila pisana obaveštenja koja se odnose na dalju vožnju voza predaje na način propisan članom 94. ovog pravilnika.
3. Izuzetno zaustavljanje voza na otvorenoj pruzi
Izuzetno zaustavljanje zbog smetnje na vozu
Vozno osoblje zaustavlja voz na otvorenoj pruzi čim primeti na vozu bilo šta što može ugroziti dalju vožnju njihovog ili drugog voza.
Ako je primećena smetnja kod voza, vozno osoblje će odmah po zaustavljanju voz obezbediti od samopokretanja a zatim pokušati da smetnju otkloni. Obezbeđenje voza od samopokretanja izvršava sam mašinovođa ili po potrebi, signalnim znakom ili usmeno, naređuje vozopratnom osoblju da obezbedi voz od samopokretanja. Ukoliko mašinovođa predviđa da će se voz zadržati više od 15 minuta, telefonom ili putem RDV obaveštava obe susedne stanice a na TK-pruzi TK-dispečera, i po potrebi traži pomoć.
Kod vozova samo sa mašinovođom na vučnom vozilu, mašinovođa se udaljava sa vučnog vozila pošto je preduzeo mere propisane članom 232. stav 3. ovog pravilnika.
Ako se jedna od susednih stanica nije mogla obavestiti, druga susedna stanica obaveštava o zaustavljanju voza kao i o svim naređenjima izdatim voznom osoblju.
Pomoć se traži telefonom, putem RDV, zaustavljanjem voza koji saobraća po drugom koloseku dvokolosečne ili paralelne pruge, odnosno slanjem radnika voznog ili pružnog osoblja do najbližeg telefona ili službenog mesta.
Pri traženju pomoći navodi se razlog, kilometarski položaj čela i kraja voza kao i dodatna sredstva koja su potrebna za ukazivanje pomoći.
Ako se pomoć traži putem izaslanog radnika, podatke iz stava 6. ovog člana mašinovođa upisuje u ručni beležnik koji daje izaslanom radniku. Primljena naređenja telefonom izaslani radnik upisuje u ručni beležnik i obrazac vraća mašinovođi. Ako izaslani radnik ide do posednute stanice, naređenje za dalji postupak izdaje otpravnik vozova ili ovlašćeni stanični radnik opštim nalogom koji izaslani radnik nosi mašinovođi.
Kod vozova sa posedom MV-bez, ako se pomoć iz bilo kog razloga nije mogla tražiti, mašinovođa ostaje na vozu i čeka pomoć.
Izuzetno zaustavljanje zbog ugroženog mesta na pruzi
Ako vozno osoblje primeti ugroženo mesto na pruzi (oštećenje gornjeg stroja, oštećenje kontaktne mreže, odron, lavina, poplava i sl.) mašinovođa pružnom osoblju, ako ga ima, naređuje zaštićivanje ugroženog mesta.
Vozno osoblje odmah obaveštava o ugroženom mestu obe susedne stanice, a na TK-pruzi TK-dispečera, sa najbližeg pružnog telefona ili putem RDV.
Po primljenom obaveštenju otpravnik vozova odnosno TK-dispečer će, u zavisnosti od saobraćajne situacije, narediti voznom osoblju zaštićivanje ugroženog mesta ili nastavak vožnje ako je to moguće.
Ako se stanice odnosno TK-dispečer nisu mogli obavestiti o ugroženom mestu na pruzi, voz nastavlja vožnju ako je to moguće, samo do prve ulazne skretnice naredne stanice iako je ulaz u stanicu slobodan. Mašinovođa obaveštava o ugroženom mestu na pruzi otpravnika vozova odnosno ovlašćenog staničnog radnika lično ili putem ulaznog skretničara u stanicama koje imaju skretničko osoblje. Ako je u pitanju neposednuta TK-stanica voz u tu stanicu ne ulazi.
Vozno osoblje zaštićuje ugroženo mesto na dvokolosečnoj pruzi davanjem ručnog signalnog znaka "Stoj" a kao dopunski način zaštićivanja ugroženog mesta upotrebljava se signalni znak "Opasnost koči", paljenje i gašenje čeonih signala, reflektorskog svetla vučnog vozila i slično.
Izuzetno zaustavljanje zbog raskinuća voza
Kada nastane raskinuće voza osoblje vučnog vozila obaveštava oba susedna posednuta službena mesta a na TK-prugama i TK-dispečera. Prvo se obaveštava ono službeno mesto prema kojem je pruga u padu.
Detaljniji postupak pri raskinuću voza propisan je članom 313. ovog pravilnika.
Izuzetno zaustavljanje zbog isključenja napona
Mašinovođa elektrovučnog vozila, koji nije obavešten o razlogu isključenja napona u kontaktnoj mreži, će u slučaju nestanka napona odmah započeti kočenje voza osmatrajući voltmetar u vozilu.
Ako se napon u vremenu od deset sekundi posle isključenja uključi i ostane uključen, mašinovođa prekida kočenje voza i nastavlja vožnju.
Ukoliko se napon uključi i ponovo isključi, vožnja se nastavlja tako što će mašinovođa u zavisnosti od karakteristika pruge i vidljivosti i mogućnosti kočenja oceniti dokle će se kretati po inerciji i u blizini kojeg pružnog telefona će zaustaviti voz kako bi stupio u vezu sa otpravnikom vozova odnosno TK-dispečerom.
Ako se napon posle intervala od deset sekundi ni za trenutak ponovo nije uključio mašinovođa će nastojati da brzim kočenjem što pre zaustavi voz vodeći računa da izbegne zaustavljanje voza u tunelu ili na mostu. Posle zaustavljanja voza mašinovođa spušta dotle podignuti pantograf, vrši međusobno električno razdvajanje oba pantografa i podiže drugi pantograf i traži obaveštenje o razlogu isključenja napona u kontaktnoj mreži od otpravnika vozova odnosno TK-dispečera telefonom ili putem RDV.
4. Nastavljanje vožnje i povlačenje voza sa otvorene pruge
Pokretanje voza posle zaustavljanja na otvorenoj pruzi
Prema stanju na pruzi ili kod voza mašinovođa odlučuje o nastavljanju dalje vožnje sa celim vozom ili u delovima do naredne stanice ili o povlačenju voza u pozadnju stanicu.
Kada voz nastavlja vožnju ili se povlači u pozadnju stanicu mašinovođa o tome obaveštava obe susedne stanice ili odjavnice, a na TK-prugama TK-dispečera.
Nastavljanje vožnje do naredne stanice
Prednji deo voza nastavlja vožnju samo ako zadnji deo ostane osiguran od samopokretanja i po mogućnosti pod nadzorom voznog osoblja, pružnog ili drugog železničkog radnika.
Ako voz nastavlja vožnju do naredne stanice u delovima, a stanica odnosno TK-dispečer se o tome nisu mogli obavestiti, voz se zaustavlja ispred ulazne skretnice iako je ulaz u stanicu slobodan. Mašinovođa obaveštava o zaostalom delu voza otpravnika vozova odnosno ovlašćenog staničnog radnika lično ili putem ulaznog skretničara. Ako je u pitanju neposednuta TK-stanica voz u nju ne ulazi dok o zaostalom delu voza ne obavesti TK-dispečera.
Otpravnik vozova daje odjavu tek po dolasku poslednjeg dela voza.
Kada voz nastavlja vožnju u delovima ili nastavlja samo vučno vozilo, osoblje vučnog vozila o zaostalom delu voza kao i prevlačenju voza u delovima obaveštava sva službena mesta na odnosnom međustaničnom odseku ako ih ima.
Na vozu koji se deli, završni signal ostaje na delu voza koji ostaje na pruzi.
Voz nastavlja vožnju do naredne stanice i u slučaju da je sporazumevanje nemoguće.
Ako voz ne prispe u narednu stanicu u vremenu od 30 minuta od vremena verovatnog dolaska, a pomoć nije tražena, pomoćno vučno vozilo se ne upućuje u susret vozu. Stanica šalje staničnog radnika ili neko drugo podesno lice u susret vozu koji se kod mašinovođe informiše o nastaloj smetnji. Mašinovođa u ručnom beležniku upisuje uzrok smetnje kao i odobrenje da se pomoćna lokomotiva može otpremiti u susret vozu, što je ujedno i potvrda da mašinovođa neće pokrenuti voz. Izaslani radnik nosi otpravniku vozova ručni beležnik na osnovu kojeg otpravnik vozova odnosno ovlašćeni stanični radnik preduzima potrebne mere i o tim merama opštim nalogom, putem izaslanog radnika, obaveštava mašinovođu. Ako se približno može odrediti mesto gde je voz stao, pa se utvrdi da je voz bliži pozadnjoj stanici, stanice se sporazumevaju da radnika pošalje pozadnja stanica.
Povlačenje voza u pozadnju stanicu
Povlačenje voza sa otvorene pruge u pozadnju stanicu je dozvoljeno samo ako je od pozadnje stanice odnosno TK-dispečera dobijena dozvola za povlačenje i ako su posednuta prva kola na čelu guranog voza.
Voz koji je tražio pomoć nastavlja vožnju pre dolaska pomoćnog vučnog vozila samo uz prethodno odobrenje naredne stanice, a na TK-pruzi uz odobrenje TK-dispečera.
5. Zaprezanje i potiskivanje vozova
Opšte odredbe o zaprezanju i potiskivanju vozova
Na prugama sa većim usponom dopušteno je zaprezanje ili/i potiskivanje vozova.
Potiskivanje je sa zakvačenom ili nezakvačenom potiskivalicom. Na prugama sa uređajima APB, MZ i TK potiskivalica je zakvačena.
Potrebno je da mašinovođa potiskivalice poznaje prilike na pruzi i ne određuje se za vožnju na pruzi koju ne poznaje.
Sastav vozova koji se potiskuju
U voz koji se potiskuje ne uvrštavaju se vozila koja su spojena krutim kvačilom, kola kod kojih je spajanje izvršeno tovarom ili više kola natovarenih savitljivim predmetima ako nije obezbeđeno uredno kvačenje vlačno-odbojnom opremom.
Vozovi koji u svom sastavu imaju laka kola ne potiskuju se.
Sporazumevanje pri zaprezanju ili/i potiskivanju
Sporazumevanje između mašinovođa pri zaprezanju ili/i potiskivanju voza vrši se radio vezom, a ako to nije moguće onda signalnim znacima osoblja vučnog vozila.
Mesto od koga se potiskivalica redovno vraća sa otvorene pruge posle potiskivanja oprema se telefonom radi obaveštavanja o njenom kretanju.
Povratak potiskivalice sa otvorene pruge
Ulaz potiskivalici koja se vraća u stanicu daje se signalnim znacima ulaznog signala, ručnim signalnim znacima ili odobrenjem putem sredstava za sporazumevanje.
Osoblje potiskivalice koja se vraća sa otvorene pruge obaveštava se da u povratku prostorni signali na odjavnicama pokazuju signalne znake za zabranjenu vožnju, da je dalja vožnja od istih dozvoljena i koji su putni prelazi neobezbeđeni.
6. Saobraćaj manevarskih vučnih vozila
Opšte odredbe o saobraćaju manevarskih vučnih vozila
Samo manevarsko vučno vozilo sa mašinovođom za manevru saobraća između službenih mesta unutar istog čvora, kao i između dva susedna službena mesta radi obavljanja manevarskog rada, namirenja, opravke manjih kvarova i potiskivanja vozova.
Uslovi za saobraćaj vučnih vozila iz stava 1. ovog člana su:
1) vučno vozilo saobraća isključivo u staničnom prostornom razmaku;
2) vučno vozilo oprema se signalnim znakom "Kraj voza";
3) osoblje vučnog vozila upoznaje se na dokazan način sa mesnim prilikama;
4) osoblje vučnog vozila se opštim nalogom obaveštava o brzinama vožnje, voznim vremenima i ostalim merama bezbednosti.
Ako se vučnim vozilom kojim upravlja mašinovođa za manevru vrši potiskivanje, vučno vozilo je zakvačeno.
Ako se na manevarskom vučnom vozilu nalazi samo mašinovođa, mašinovođa se udaljava sa vučnog vozila pošto je preduzeo mere propisane članom 232. stav 3. ovog pravilnika.
Opšte odredbe o pomoćnim vožnjama
Pomoćne vožnje su vožnje pomoćnog voza ili pomoćnog vučnog vozila u cilju pružanja pomoći na nekom mestu na pruzi.
Pomoćni voz/vučno vozilo uvodi se po trasi podesnog voza, zavisno od važnosti upućivanja pomoćnog voza/vučnog vozila. Ukoliko nema podesne trase, pomoćnom vozu/vučnom vozilu se opštim nalogom određuju elementi reda vožnje od stanice do stanice, odnosno od stanice do mesta ukazivanja pomoći.
Ako nije predviđeno zadržavanje pomoćnog voza/vučnog vozila u usputnim stanicama, osoblje vučnog vozila treba uvek da očekuje izuzetno zaustavljanje radi prijema dopunskih obaveštenja.
Pomoćni voz/vučno vozilo staje u stanici pre ugroženog mesta ili međustaničnog rastojanja gde je voz koji je tražio pomoć, radi prijema opšteg naloga o kilometarskom položaju ugroženog mesta odnosno kilometarskog položaja čela ili kraja voza koji je tražio pomoć kao i ostalim merama bezbednosti (maksimalna brzina, koji su putni prelazi neobezbeđeni, gde treba voziti oprezno, koji signali izuzetno ne važe, uslovi povratka ili nastavka vožnje i sl.).
Obaveštavanje osoblja vučnog vozila
Ako se na delu pruge gde se upućuje pomoćni voz/vučno vozilo nalaze prostorni signali, osoblje vučnog vozila koje se otprema u smeru privole opštim nalogom se obaveštava od kojeg prostornog signala koji pokazuje signali znak za zabranjenu vožnju vozi oprezno.
Ako se pomoćni voz/vučno vozilo otprema u smeru suprotnom od privole, osoblje vučnog vozila se obaveštava i o tome koji prostorni signali pokazuju signalne znake za zabranjenu vožnju i za voz izuzetno ne važe, od kog signala se vozi oprezno i koji su putni prelazi neobezbeđeni.
Na prugama koje nisu opremljene uređajem APB, bez obzira iz kog smera dolazi pomoć, u opštem nalogu se upisuje:
"Od km...... do km..... u kome se nalazi čelo (kraj) voza voziti oprezno, do 30 km/h".
Najmanje rastojanje na kojem pomoćni voz/vučno vozilo vozi oprezno, nije manje od dužine zaustavnog puta za tu prugu.
Na način propisan st. 1-4. ovog člana postupa se i pri povratku vučnog vozila na prugu po zaostali deo voza.
Mašinovođa podešava brzinu prema preglednosti pruge kako bi se pomoćni voz/vučno vozilo bezbedno približio ugroženom mestu, odnosno vozu koji je tražio pomoć.
Sporazumevanje u vezi sa kretanjem pomoćnog voza/vučnog vozila
O kretanju vučnog vozila do voza koji je tražio pomoć, povlačenju voza u pozadnju stanicu i eventualnoj vožnji u delovima, obavezno je dokazno sporazumevanje i obaveštavanje između susednih stanica, odjavnica, putnih prelaza i ugroženog mesta.
Ukoliko na otvorenoj pruzi kod ugroženog mesta ne postoji telefon, obaveštavanje se vrši priključnim telefonom. Ako kablovski vodovi nisu snabdeveni priključcima, sporazumevanje se vrši radio vezom.
Kada se pomoćno vučno vozilo upućuje samo radi dovlačenja voza, sporazumevanje se vrši sa najbližeg telefonskog mesta na otvorenoj pruzi, a pruga se smatra zauzetom.
Pratnja pomoćnog voza/vučnog vozila
Pomoćni voz koji se upućuje na intervenciju prati vozovođa i najmanje jedan manevrista, a može se odrediti da pomoćni voz prati i drugi pratilac.
Kada se vozu sa posedom MV-bez šalje pomoćno vučno vozilo samo sa mašinovođom, stanica koja otprema takvo vučno vozilo šalje i nekog od staničnog osoblja, ako ga ima, koji je prati do voza koji je tražio pomoć i obavlja potrebna kvačenja
Opšte odredbe o saobraćaju snežnih grtala
Snežna grtala uvode se kada se proceni da postoji opasnost od zavejanja ili je pruga već zavejana.
Način saobraćaja snežnog grtala, s obzirom na broj upotrebljenih vučnih vozila i brzinu kretanja, određuje se uputstvom za svako snežno grtalo posebno.
Snežno grtalo koje ide pred vozom, u granicama svoje dopuštene brzine održava po mogućnosti red vožnje voza koji ga sledi. U protivnom, voz koji kreće za snežnim grtalom ne vozi brzinom većom od brzine snežnog grtala, o čemu se osoblje vučnog vozila voza koji sledi snežno grtalo obaveštava opštim nalogom.
Voz sledi snežno grtalo redovno u prostornom razmaku propisanom za dotičnu prugu. U posebnim vremenskim uslovima, kada su zavejavanja veća, određuje se sleđenje voza iza snežnog grtala u vremenskom razmaku od najmanje 15 minuta.
Snežno grtalo staje u svakoj stanici, a takođe i voz koji ga sledi pa i onda kada u redu vožnje odnosnog voza to nije predviđeno.
Za vreme vožnje snežnog grtala mašinovođa češće daje signalni znak "Pazi", naročito kada je vidik u daljinu sprečen.
Ako na dvokolosečnoj pruzi ili paralelnim prugama na jednom koloseku odnosno pruzi saobraća snežno grtalo, u isto vreme se između dva službena mesta koja regulišu saobraćaj vozova, ne otprema voz po drugom koloseku odnosno po drugoj pruzi.
Pri saobraćaju i radu snežnog grtala na elektrificiranim prugama, ukoliko je to potrebno, isključuje se napon radi zaštite kontaktne mreže.
9. Sporazumevanje osoblja vučnog vozila sa susednim stanicama odnosno sa TK-dispečerom
Obaveštavanje o zaustavljanju voza na pruzi
Osoblje vučnog vozila voza koji je stao pred glavnim signalom, kod putnog prelaza ili na otvorenoj pruzi, sporazumeva se sa susednim stanicama, a na TK-prugama sa TK-dispečerom, putem RDV ili telefona koji je najbliži mestu zaustavljanja voza.
Veza između mašinovođe i otpravnika vozova susedne stanice uspostavlja se i putem RDV posredstvom dispečera koji pouzdano utvrđuje identitet tražene stanice a zatim prosleđuje vezu do voza.
Nakon uspostavljanja veze mašinovođa daje sledeće podatke: broj voza, mesto zaustavljanja (broj signala, putnog prelaza, kilometarski položaj pruge i sl.), uzrok zaustavljanja, ime i prezime.
Otpravnik vozova nakon primljenog obaveštenja izgovara pun naziv stanice, ime i prezime a zatim izdaje naređenje.
Obaveštavanje o smetnji kod voza
Obaveštenje o svakoj nastaloj smetnji kod voza na otvorenoj pruzi mašinovođa daje otpravniku vozova naredne stanice u prisustvu otpravnika vozova pozadnje stanice. Ako se voz povlači u stanicu, obaveštenje se daje otpravniku vozova pozadnje stanice u prisustvu otpravnika vozova naredne stanice.
Otpravnik vozova kome je dato obaveštenje prethodno se sporazumeva sa otpravnikom vozova susedne stanice o potrebnim merama a potom, u njegovom prisustvu, izdaje naređenje.
Ako se obaveštenje ili naređenje daje putem RDV, otpravnik vozova susedne stanice ne prisustvuje, ali se prethodno postiže sporazum u smislu stava 2. ovog člana.
Obaveštenje o svakoj nastaloj smetnji kod voza na otvorenoj TK-pruzi mašinovođa daje TK-dispečeru.
Prijem naređenja
Svako naređenje primljeno od susedne stanice, odnosno TK-dispečera mašinovođa ponavlja radi provere da li je pravilno primljeno, pa tek onda po njemu postupa.
Otpravnik vozova susedne stanice koja prisustvuje davanju naređenja upisuje ceo tekst naređenja, a kada ga mašinovođa ponovi, potvrđuje rečju "tačno", nazivom stanice, brojem pod kojim je naređenje zavedeno i svojim prezimenom.
Ako je naređenje dato putem RDV, mašinovođa ponavlja celi tekst izdatog naređenja, a otpravnik vozova odnosno TK-dispečer koji je naređenje izdao potvrdiće tačnost prijema na način propisan u stavu 2. ovog člana.
Kada je registrofon u TK-centru ispravan sporazumevanje se vrši bez svedoka. U slučaju da je registrofon neispravan naređenje voznom osoblju izdaje se u prisustvu svedoka na jednom od vodova na kojem se obezbeđuje prisustvo svedoka.
Mašinovođa upisuje data obaveštenja i primljena naređenja u ručni beležnik.
U slučaju zaustavljanja voza između poslednje TK-stanice i granične TK-stanice TK-stanice sa mesnim radom i TK-stanice sa privremenim mesnim radom, obaveštenja i naređenja za dalju vožnju do ulaznih signala tih TK-stanica daje TK-dispečer a od ulaznog signala granične TK-stanice, TK-stanice sa mesnim radom i TK-stanice sa privremenim mesnim radom, otpravnik vozova.
Za vozove koji saobraćaju u suprotnom smeru obaveštenja i naređenja za dalju vožnju daje TK-dispečer.
1. Opšte odredbe o pružnim vozilima
Pojam i podela pružnih vozila
Pružna vozila su vozila specijalne konstrukcije koja služe za potrebe nadzora i održavanja pruge, kontaktne mreže, signalno-sigurnosnih i telekomunikacionih uređaja.
U pružna vozila spadaju:
1) motorna radnička kolica;
2) motorne drezine;
3) vozila za mehanizovano održavanje koloseka;
4) vozila sa opremom za održavanje i ispitivanje kontaktne mreže i tunela (sa ili bez sopstvenog pogona);
5) razne vrste prikolica;
6) pružne lestve za održavanje kontaktne mreže.
Motorna pružna vozila su pružna vozila koja su snabdevena motorom i samostalno se kreću i vuku druga vozila.
Upotreba pružnih vozila
Pružna vozila se upotrebljavaju samo u službene svrhe i njima se prevoze samo lica koja obavljaju službeni zadatak i materijal potreban za izvođenje radova na pruzi.
Motorna pružna vozila se u slučaju potrebe upotrebljavaju za prevoz sanitetskih organa, organa MUP i vatrogasnih ekipa.
Vožnja pružnih vozila noću kao i danju kada je vidik sprečen (magla, vejavica i sl.) dozvoljena je samo u hitnim slučajevima.
Vožnjom pružnog vozila ne ometa saobraćaj vozova.
2. Tehnička opremljenost pružnih vozila
Oprema pružnih vozila
Svako pružno vozilo, samo ili sa priključnim vozilima (prikolicama, kolima), ima uređaje za kočenje u toku kretanja i za obezbeđenje od samopokretanja za vreme stajanja.
Motorno pružno vozilo oprema se i:
1) zvučnom signalnom napravom za davanje signalnih znakova, čiji se zvuk razlikuje od zvuka drumskih motornih vozila;
2) propisanim čeonim i završnim signalima;
3) ključem za korišćenje pružnih telefona;
4) jednom ručnom papučom;
5) rezervnom vazdušnom poluspojkom sa pripadajućim ključem;
6) kukom za vuču, ako nije snabdeveno vlačno-odbojnom opremom;
7) priborom za prvu pomoć;
8) aparatom za gašenje požara.
Vretenasta dizalica
Sva motorna pružna vozila koja je potrebno ukloniti sa koloseka na otvorenoj pruzi opremaju se vretenastom dizalicom kojom može sam vozač da ukloni vozilo sa koloseka u vremenu do dva minuta.
Kod lakih pružnih vozila koja mogu dva čoveka lako ukloniti sa koloseka u vremenu od dva minuta, vretenasta dizalica nije obavezna.
Ako je dizalica u kvaru ili nema dovoljno ljudstva za uklanjanje sa koloseka, onda takva vozila saobraćaju samo od stanice do stanice.
Kod pružnih vozila koja se skidaju sa koloseka a nemaju vretenastu dizalicu, pored vođe pružnog vozila potreban je i dovoljan broj lica za skidanje pružnog vozila sa koloseka.
Pružna vozila koja se skidaju sa koloseka, izuzev prikolice, nose oznaku koliko je ljudi potrebno za skidanje sa koloseka.
Uslovi za saobraćaj na APB, MZ i TK prugama
Na prugama opremljenim uređajima APB, MZ i TK, pružna vozila ispunjavaju tehničke uslove za saobraćaj na takvim prugama i kao takva se označavaju.
Pružna vozila koja ne ispunjavaju tehničke uslove iz stava 1. ovog člana, a saobraćaju na kolosecima opremljenim šinskim strujnim kolima, opremaju se šinskim prespojem, koji se postavlja na kolosek kada vozilo stoji na njemu.
Vozač motornog pružnog vozila odnosno vođa pružnog vozila obaveštava otpravnika vozova, a na TK-prugama ovlašćenog staničnog radnika, kojoj grupi pružno vozilo pripada.
Otpravnik vozova odnosno ovlašćeni stanični radnik se lično uverava da li je vozilo snabdeveno propisanim natpisom ili ne. U neposednutim TK-stanicama vozač motornog pružnog vozila odnosno vođa pružnog vozila obaveštava TK-dispečera.
Vođa pružnog vozila
Kod motornih pružnih vozila kojima upravlja vozač motornog pružnog vozila, u svim slučajevima je on vođa motornog pružnog vozila, bez obzira da li je ono uvedeno u saobraćaj kao voz ili kao pružno vozilo.
Kod ostalih pružnih vozila određuje se vođa pružnog vozila.
Vođa pružnog vozila odgovoran je za bezbednost kretanja vozila i lica koja se istim prevoze i stara se da se vožnjom pružnog vozila ne ugrožava bezbednost i redovitost saobraćaja vozova.
Vođa svakog pružnog vozila snabdeven je propisanim signalnim sredstvima, knjižicom ili izvodom iz reda vožnje i časovnikom.
Priprema za vožnju pružnog vozila
Pre početka vožnje pružnog vozila vođa pružnog vozila se uverava o ispravnosti i opremljenosti vozila, da je tovar pravilno raspoređen, da je kvačenje propisno izvršeno, da je kočnica ispravna, da su sva lica na pružnom vozilu i prikolicama prisutna i bezbedno smeštena i da je obezbeđena potrebna kočna masa u slučaju kada se pružnim vozilima prevlače prikolice.
Vođa pružnog vozila ne dozvoljava postavljanje vozila na kolosek niti pokretanje pružnog vozila u stanici ili na pruzi bez prethodnog odobrenja otpravnika vozova a na TK-prugama TK-dispečera.
4. Uvođenje pružnih vozila u saobraćaj
Uvođenje pružnog vozila u saobraćaj kao voz
Kada se pružno vozilo otprema između dve ili više stanica bez zadržavanja na otvorenoj pruzi, saobraća kao voz i za isto se ispostavlja putni list za lokomotive, prazne motorne garniture, motorna pružna vozila (kao voz).
Motorne drezine, vozila za mehanizovano održavanje koloseka, vozila sa opremom za održavanje i ispitivanje kontaktne mreže i tunela (na sopstveni pogon) koji saobraćaju između dve stanice, kao i u slučajevima kada im se dodaju teretna, merna ili putnička kola, uvode se u saobraćaj kao voz po trasi infrastrukture.
Uvođenje pružnog vozila u saobraćaj kao pružno vozilo
Kada se pružno vozilo otprema na međustanično rastojanje zbog potrebe izvođenja radova bez obzira da li se po završetku radova povlači u pozadnje ili nastavlja do narednog službenog mesta, ili kada se pružno vozilo uvodi u saobraćaj do određenog mesta na otvorenoj pruzi ili sa otvorene pruge, uvodi se u saobraćaj kao pružno vozilo i istom se ispostavlja propusnica.
Ručna i motorna radnička kolica, ručna drezina i trokolica kada saobraćaju, uvek se uvode u saobraćaj kao pružna vozila.
5. Propusnica za vožnju pružnih vozila
Ispostavljanje propusnice
Za vožnju pružnih vozila do susedne stanice ili do određenog mesta na otvorenoj pruzi, otpravnik vozova polazne stanice, a na TK-prugama ovlašćeni stanični radnik po naređenju TK-dispečera, ispostavlja propusnicu u koju upisuje prezime, ime i zanimanje vođe pružnog vozila, cilj vožnje i potvrdu da vođa ima časovnik i da je vreme sravnjeno.
Kod istovremenog kretanja više pružnih vozila u smislu člana 276. ovog pravilnika, u zaglavlju propusnice prvog odnosno poslednjeg pružnog vozila navodi se da je to prvo odnosno poslednje pružno vozilo.
Za vožnju do susedne stanice ili do određenog mesta na otvorenoj pruzi otpravnik vozova u propusnicu upisuje i sledeće podatke: brojeve vozova koji saobraćaju do prve stanice (na dvokolosečnim prugama i one koji saobraćaju po drugom koloseku), zakašnjenja vozova, pre vremena otpremljene vozove, eventualni saobraćaj drugih pružnih vozila, vreme do koga pružno vozilo stiže u narednu stanicu ili da se skine sa koloseka na otvorenoj pruzi ili da se vrati u polaznu stanicu, vreme zadržavanja na otvorenoj pruzi radi utovara ili istovara i slično. Na dvokolosečnim i paralelnim prugama navodi se i kolosek odnosno pruga kojom vozilo saobraća.
Vođa pružnog vozila se i usmeno obaveštava o upisanim podacima u propusnici.
Prijem i predaja propusnice
Prijem propusnice vođa pružnog vozila potvrđuje potpisom na delu koji ostaje u stanici.
Kada vožnja pružnog vozila otpočinje sa otvorene pruge, propusnicu popunjava sam vođa pružnog vozila po naređenju otpravnika vozova odnosno TK-dispečera na TK-prugama. Vođa pružnog vozila upisuje u propusnicu sva zadržavanja, skidanje i postavljanje vozila na kolosek otvorene pruge sa podacima: mesto (kilometarski položaj ili broj stražarnice, stajališta i sl.), čas i minut i svoj potpis.
Vođe pružnih vozila koja otpočinju vožnju na otvorenoj pruzi se unapred snabdevaju potrebnim brojem listova propusnice. Po izvršenoj vožnji listovi se predaju rukovodiocu koji ih po pregledu priključuje matici.
Posle izvršene vožnje vođa pružnog vozila predaje propusnicu svom nadležnom rukovodiocu koji istu pregleda u pogledu opravdanosti vožnje i na poleđini overava, a zatim je u roku od osam dana vraća stanici koja ju je ispostavila.
Opšte odredbe za vožnju pružnih vozila
Vožnja pružnih vozila na pruzi dozvoljena je samo u slobodnim intervalima između vozova.
Svi vozovi imaju prednost ispred pružnih vozila izuzev slučaja vožnje za ukazivanje pomoći pri nesrećama i nezgodama i izvođenja neodložnih radova.
Regulisanje saobraćaja pružnih vozila
Saobraćaj pružnih vozila koja ispunjavaju tehničke uslove za saobraćaj na prugama sa uređajima APB, MZ ili TK, kada saobraćaju kao voz, reguliše se na način propisan čl. 126-132. ovog pravilnika.
Saobraćaj pružnih vozila koja ne ispunjavaju tehničke uslove za saobraćaj na prugama sa uređajima APB, MZ ili TK, reguliše se u staničnom razmaku na način propisan čl. 133-141. ovog pravilnika.
Za pružna vozila koja ispunjavaju tehničke uslove za saobraćaj na prugama sa uređajima APB, MZ ili TK, a vuku prikolice koje ne ispunjavaju te uslove, kao i za pružna vozila koja ne ispunjavaju tehničke uslove za saobraćaj na prugama sa uređajima APB, MZ ili TK, a vuku prikolice koje ispunjavaju te uslove, važe odredbe stava 2. ovog člana.
Odobrenje za vožnju pružnog vozila
Za svaku nameravanu vožnju pružnog vozila, u stanici ili na otvorenoj pruzi, vođa pružnog vozila prethodno traži odobrenje od otpravnika vozova, a na TK-prugama od TK-dispečera. Dato odobrenje važi samo za određeni kolosek, određenu prugu i određeni smer.
Za upotrebu drugog koloseka, druge pruge ili za promenu smera vožnje traži se novo odobrenje.
Za vožnju u staničnom prostoru otpravnik vozova daje odobrenje samo telefonom ili usmeno, o čemu obaveštava stanično osoblje.
Dopuštenje za vožnju pružnog vozila
Otpravnici vozova susednih službenih mesta sporazumevaju se o vožnji pružnog vozila iz stanice i sa otvorene pruge. O vožnji pružnog vozila na delu TK-pruge između granične TK-stanice i susedne TK-stanice odnosno TK-stanice sa mesnim ili privremenim mesnim radom i susedne TK-stanice prethodno se sporazumevaju otpravnici vozova odnosne stanice i TK-dispečer. O vožnjama između TK-stanica odlučuje TK-dispečer.
Pre otpreme pružnog vozila otpravnik vozova traži dopuštenje od otpravnika vozova naredne stanice odnosno TK-dispečera, a TK-dispečer od otpravnika vozova granične TK-stanice i TK-stanice sa mesnim ili privremenim mesnim radom kada predstoji vožnja između tih stanica i susedne TK-stanice fonogramom:
"Može li pružno vozilo..... (vrsta) do..... (naziv službenog mesta odnosno kilometarski položaj pruge) u vremenu do..... sati. Prezime otpravnika odnosno TK-dispečera".
Dopuštenje se daje fonogramom:
"Pružno vozilo..... (vrsta) može do..... (naziv službenog mesta odnosno kilometarski položaj pruge) u vremenu do..... sati. Prezime otpravnika odnosno TK-dispečera".
Vođa pružnog vozila za otpočinjanje vožnje sa otvorene pruge traži dopuštenje od otpravnika vozova pozadnjeg službenog mesta u odnosu na smer kretanja i to u prisustvu otpravnika vozova narednog službenog mesta, fonogramom:
"Može li pružno vozilo..... (vrsta) od..... (kilometarski položaj pruge) do..... (naziv službenog mesta odnosno kilometarski položaj pruge) u vremenu do..... sati. Prezime vođe pružnog vozila".
Pozadnje službeno mesto, ako ima saglasnost naredne stanice i uz njeno prisustvo, daje dopuštenje vođi pružnog vozila fonogramom:
"Pružno vozilo..... (vrsta) može sa..... (kilometarski položaj pruge) do..... (naziv službenog mesta odnosno kilometarski položaj pruge) u vremenu do..... sati. Prezime otpravnika vozova".
Kada pružno vozilo počinje vožnju sa otvorene TK-pruge dopuštenje se traži od TK-dispečera kada vozilo saobraća do susedne TK-stanice, granične TK-stanice, TK-stanice sa mesnim radom ili TK-stanice sa privremenim mesnim radom a od otpravnika vozova granične TK-stanice, posebne TK-stanice ili TK-stanice sa privremenim mesnim radom kada saobraća od njih do prve susedne TK-stanice.
Na dvokolosečnim i paralelnim prugama u svim fonogramima navodi se još i kolosek odnosno pruga kojom će pružno vozilo saobraćati.
Ako se pri postavljanju pružnog vozila na kolosek otvorene pruge istim prelazi preko koloseka kojim vozilo neće saobraćati (na dvokolosečnim prugama i paralelnim prugama), onda se i to u traženju i davanju dopuštenja navodi.
Dopuštenje za vožnju pružnog vozila iz stanice ili sa otvorene pruge do određenog mesta na otvorenoj pruzi daje se samo u slučaju ako vođa pružnog vozila o skidanju vozila sa otvorene pruge obaveštava obe susedne stanice a na TK-prugama TK-dispečera. Ukoliko je sporazumevanje sa pruge moguće samo sa jednom susednom stanicom, pružno vozilo saobraća ako se ova stanica može sporazumeti sa drugom susednom stanicom.
Uručivanje propusnice
Vođi pružnog vozila uručuje se propusnica i daje odobrenje za odlazak iz stanice, odnosno daje odobrenje da se vozilo postavi na kolosek i otpremi sa otvorene pruge, tek po primljenom dopuštenju susedne stanice.
Ako pružno vozilo otpočinje vožnju iz stanice, vođa pružnog vozila lično preuzima propusnicu od otpravnika vozova odnosno ovlašćenog staničnog radnika. U posednutim i povremeno posednutim TK-stanicama propusnicu ispostavlja ovlašćeni stanični radnik na osnovu naređenja TK-dispečera koji mu saopštava podatke koje treba uneti u propusnicu. Kod polaska pružnog vozila sa otvorene pruge ili iz neposednute TK-stanice, vođa pružnog vozila sam popunjava propusnicu na osnovu naređenja otpravnika vozova pozadnje stanice odnosno TK-dispečera, a u rubrici "Potpis otpravnika vozova" upisuje:
"Po naredbi otpravnika vozova stanice.... - TK-dispečera... (prezime)" i stavlja svoj potpis.
Propusnica važi za vožnju samo do stanice. Ako pružno vozilo nastavlja vožnju i preko stanice izdaje se nova propusnica.
Odlazak pružnog vozila iz stanice ili sa nekog mesta na otvorenoj pruzi
Odlazak pružnog vozila iz stanice javlja se susednoj stanici. Izveštaj o odlasku sadrži sledeće podatke:
1) vrsta pružnog vozila;
2) vreme odlaska;
3) odakle i dokle ide;
4) eventualno određeno vreme za skidanje sa koloseka odnosno dolaska u susednu stanicu;
5) kolosek odnosno prugu kojom je vozilo otpremljeno - kod dvokolosečnih odnosno paralelnih pruga.
O nameravanom odlasku pružnog vozila iz stanice otpravnik vozova obaveštava zainteresovano stanično i pružno osoblje najmanje tri minuta pre odlaska pružnog vozila.
Otpravnik vozova stanice koja je dala dopuštenje za polazak pružnog vozila sa otvorene pruge do naredne stanice ili do određenog mesta na otvorenoj pruzi, kao i za vožnju na otvorenoj pruzi unutar deonice, obaveštava sva radna mesta na otvorenoj pruzi o vožnji pružnog vozila. Izveštaj o nameravanom odlasku pružnog vozila sadrži podatke propisane stavom 1. ovog člana.
Pružna vozila koja saobraćaju do određenog mesta na otvorenoj pruzi otpremaju se na način propisan članom 180. ovog pravilnika.
Odlazak pružnog vozila sa otvorene pruge vođa pružnog vozila prijavljuje pre početka vožnje obema susednim stanicama a na TK-prugama TK-dispečeru.
O odlasku pružnog vozila iz neposednute TK-stanice ili sa otvorene TK-pruge TK-dispečer obaveštava narednu TK-stanicu i određuje ulazni kolosek.
Vožnja na otvorenoj pruzi
Vozač motornog pružnog vozila daje signalni znak "Pazi" ispred putnog prelaza, krivine, useka, pre ulaska i izlaska iz tunela i kod približavanja stanici.
Ako pružno vozilo ne izvršava vožnju u vremenu koje je propisano u propusnici, vozilo se skida sa koloseka, a ako to nije moguće onda se pre isteka vremena vožnje propisanog u propusnici pružno vozilo zaustavlja. Odmah po skidanju sa koloseka odnosno po zaustavljanju, vođa pružnog vozila obaveštava obe susedne stanice, a na TK-prugama TK-dispečera, i postupa po primljenom naređenju.
Prikolice koje vuče motorno pružno vozilo ostavljaju se na otvorenoj pruzi pod sledećim uslovima:
1) da se utovar ili istovar vrši samo po danu i pri potpunoj vidljivosti;
2) da rastojanje između motornog pružnog vozila i poslednje prikolice nije veće od 400 m;
3) da je vođa pružnog vozila udaljen od poslednje prikolice najviše na daljinu koja omogućava potpunu vidljivost i sporazumevanje;
4) da su prikolice pod nadzorom i osigurane od samopokretanja;
5) da se pokretanje prikolica ne vrši brzinom većom od brzine čovečijeg hoda;
6) da je prikolica koja se nalazi na najnižoj tački osigurana i ručnim papučama;
7) da je za zadržavanje radi utovara i istovara dobijeno odobrenje od otpravnika vozova, a na TK-prugama od TK-dispečera, i da je to upisano u propusnicu.
Skidanje i postavljanje pružnog vozila na kolosek
Vođa pružnog vozila obaveštava otpravnika vozova a na TK-prugama TK-dispečera o skidanju pružnog vozila sa koloseka na otvorenoj pruzi ili sa staničnog koloseka kao i o nastavljanju vožnje odnosno o povratku u stanicu posle zadržavanja na otvorenoj pruzi. U posednutim TK-stanicama obaveštavanje TK-dispečera o povratku u stanicu i o skidanju sa staničnog koloseka vrši ovlašćeni stanični radnik.
Na međustaničnim odstojanjima opremljenim brojačima osovina, kada pružno vozilo saobraća do određenog mesta na otvorenoj pruzi gde je skinuto sa koloseka, odnosno kada se pružno vozilo postavi na kolosek na otvorenoj pruzi odakle se vraća u pozadnju ili saobraća do naredne stanice, pa se na staničnom prostornom odseku pojavi zauzeće, prvi naredni voz, bez obzira u kom smeru saobraća, otprema se tek pošto se pouzdano utvrdi da je stanični prostorni odsek slobodan i izvrši razrešenje brojača osovina odgovarajućim tasterima.
Važenje signala za vožnju pružnog vozila
Pružno vozilo koje ne saobraća kao voz saobraća samo u staničnom razmaku i za njega prostorni signali izuzetno ne važe. Ulazni, izlazni i zaštitni signali važe.
Za ulaz uzastopnog pružnog vozila merodavni su signalni znaci ulaznog signala, ručni signalni znaci ili odobrenje dato putem sredstava za sporazumevanje.
Pružno vozilo staje na 100 m ispred prve ulazne skretnice u stanicama bez ulaznih signala i u stanicu ulazi tek po dobijenom odobrenju od otpravnika vozova.
Dolazak pružnog vozila u stanicu i završetak vožnje
Dolazak pružnog vozila u narednu stanicu javlja se pozadnjoj stanici u vidu odjave.
Otpravnik vozova stanice koja je obavestila službena mesta na pruzi i vođe pružnih radova o odlasku vozila, iste obaveštava i o završetku vožnje tj. da je pružno vozilo stiglo u narednu stanicu, odnosno da je skinuto sa koloseka.
Završetak vožnje na otvorenoj pruzi kao i skidanje vozila sa koloseka vođa pružnog vozila javlja jednoj i drugoj susednoj stanici a na TK-prugama TK-dispečeru, što upisuje u propusnicu.
O prispeću pružnog vozila u susednu stanicu kao i o skidanju sa koloseka otvorene pruge otpravnik vozova obaveštava i skretničko osoblje.
Evidencije o kretanju pružnih vozila
Sva naređenja, izveštaji i podaci u vezi sa kretanjem pružnih vozila upisuju se u telegrafsko-telefonski dnevnik, a u saobraćajni dnevnik upisuju se podaci iz čl. 270 i 274. ovog pravilnika pri čemu se za "dopuštenje" i "avize" upisuje napomena "Telegrafsko-telefonski dnevnik".
Istovremeno kretanje više pružnih vozila
Istovremeno kretanje više odvojenih pružnih vozila u istom smeru između dve susedne stanice koje su posednute dozvoljeno je kada se prethodno pružni kolosek zauzme, pod uslovom da rastojanje između pojedinih vozila ne bude manje od 400 m, a svako pružno vozilo ima svog vođu i posebnu propusnicu.
Kod vožnje više pružnih vozila, vođa prvog pružnog vozila određuje radnika koji uzastopnim pružnim vozilima daje signalni znak "Napred" ukoliko se odredi da se ručnim signalnim znacima daje ulaz u stanicu.
Ispred putnog prelaza na prugama sa automatskim uređajima za obezbeđenje saobraćaja postupa se na način propisan članom 196. stav 3. ovog pravilnika.
Odredbe stava 3. ovog člana ne odnose se na prvo pružno vozilo ako ono ispunjava tehničke uslove za saobraćaj u blokovnom prostornom razmaku.
Vođa pružnog vozila, u slučaju iz stava 3. ovog člana, obaveštava se opštim nalogom o tome da je saobraćaj na putnom prelazu neobezbeđen.
Kada se pružna vozila kreću jedno za drugim, daje se izveštaj o odlasku i dolasku za svako pružno vozilo. Pri davanju izveštaja o odlasku navodi se i koliko pružnih vozila saobraća jedno za drugim.
Ako je organizovano istovremeno kretanje više odvojenih pružnih vozila u istom smeru, sva vozila saobraćaju do naredne stanice. Nije dopušteno da se pojedina vozila skidaju sa koloseka na otvorenoj pruzi a pojedina da saobraćaju do naredne stanice.
Otprema voza kada saobraća pružno vozilo
Dokle god se na pruzi između dve stanice nalaze pružna vozila, na pružnom telefonu otpravnika vozova odnosno na staničnoj postavnici obe susedne stanice, a u TK-centru na centralnoj postavnici, ističe se tablica sa natpisom "PRUŽNO VOZILO".
Natpis iz stava 1. ovog člana skretničari postavljaju na svoj telefon ili ručicu izlaznog signala na blok aparatu, a odjavničari na svoj telefon ili polugu prostornog signala.
Voz se otprema iza pružnog vozila samo kada je primljen izveštaj da je pružno vozilo prispelo u narednu stanicu ili da je skinuto sa koloseka.
Ako pružno vozilo saobraća iz suprotnog smera onda se voz otprema samo kada je pružno vozilo prispelo u stanicu ili kada je primljen izveštaj da je skinuto sa koloseka.
Ako nije primljen odnosni izveštaj a već je proteklo vreme propisano u propusnici, otpravnik vozova, a na TK-prugama TK-dispečer, proverava stanje sa narednom stanicom odnosno sa drugim službenim i telefonskim mestima na otvorenoj pruzi (odjavnice, čuvari pruge, čuvari prelaza i sl.) i prema potrebi naređuje skidanje pružnog vozila sa koloseka.
Otprema pružnih vozila
U istom smeru za vozom otprema se pružno vozilo tek kada je prethodni voz prispeo u narednu stanicu odnosno kada je oslobođen prvi naredni prostorni odsek.
Na prugama na kojima se nalaze stanice sa ograničenim radnim vremenom, pružna vozila saobraćaju samo između dve stanice u kojima se vrši služba pod uslovom da je omogućeno pouzdano sporazumevanje vođe pružnog vozila sa jednom od te dve stanice.
Kada je sporazumevanje nemoguće, vožnja pružnih vozila se obavlja samo u slučajevima predviđenim članom 304. stav 2. ovog pravilnika.
Vožnja pružnih vozila pri zatvoru pruge
Vožnja pružnih vozila između stanica i mesta izvođenja radova na otvorenoj pruzi za vreme zatvora pruge regulišu otpravnik vozova odnosno TK-dispečer i rukovodilac radova. U ovu svrhu između stanice i mesta radova na otvorenoj pruzi obezbeđena su sredstva za sporazumevanje.
Posle datog odobrenja za zatvor pruge regulisanje saobraćaja pružnih vozila između ulaznih signala susednih službenih mesta na zatvorenoj pruzi vrše radnici jedinice koja je tražila zatvor pruge.
Za kretanje pružnih vozila u slučaju iz stava 2. ovog člana nije potrebna propusnica.
Pri zatvoru pruge po potrebi se odobravaju suprotna kretanja pružnih vozila uz najveće mere opreznosti.
Brzina vožnje pružnih vozila
Najveća dopuštena brzina svakog pružnog vozila označava se na pružnom vozilu.
Kada je vidljivost slaba (magla, vejavica i sl.) propisana brzina smanjuje se prema uslovima vidljivosti.
Vožnja pružnog vozila sa prikolicama natovarenim dugačkim predmetima kroz stanicu je u pravac. Samo u opravdanim slučajevima vožnja je u skretanje i to sa najvećom brzinom od 5 km/h.
Vožnja pružnih vozila iz stava 3. ovog člana prijavljuje se svim zainteresovanim stanicama najmanje na dva sata pre planiranog polaska iz polazne stanice.
XVII POSTUPCI U SLUČAJEVIMA SMETNJI ILI KVAROVA NA SIGNALNO-SIGURNOSNIM UREĐAJIMA ILI SREDSTVIMA ZA SPORAZUMEVANJE
Pojam smetnje i kvara
Smetnja je pojava nepravilnog stanja u radu uređaja koje ne ugrožava bezbednost saobraćaja (pregorelo glavno vlakno na sijalici, pregorela sijalica na pokazivaču na postavnici, slaba čujnost, otežano uspostavljanje veze i sl.), koje dozvoljava dalju upotrebu uređaja i ne zahteva primenu posebnog načina regulisanja saobraćaja.
Kvar je pojava nepravilnog stanja u radu uređaja koje ugrožava bezbednost saobraćaja (nepravilno kontrolisanje stanja skretnica, putnih prelaza, nepravilnosti u putu vožnje, potpuna nemogućnost uspostavljanja veze i sl.), koje ograničava ili onemogućava dalju upotrebu uređaja i zahteva primenu posebnog načina regulisanja saobraćaja.
Smetnje ili kvarovi su samo na pojedinim elementima ili su takvi da se jednovremeno odnose na više elemenata signalno-sigurnosnih uređaja, uređaja putnih prelaza, uređaja telekomande ili sredstava za sporazumevanje.
Vrste smetnji i kvarova na signalno-sigurnosnim uređajima, uređajima putnih prelaza i uređajima telekomande
Smetnje ili kvarovi na signalno-sigurnosnim uređajima, uređajima putnih prelaza i uređajima telekomande javljaju se kao:
1) smetnje ili kvarovi na signalima;
2) smetnje ili kvarovi na skretnicama ili iskliznicama;
3) smetnje ili kvarovi na izolovanim odsecima ili brojačima osovina;
4) smetnje ili kvarovi na automatskom pružnom bloku;
5) smetnje ili kvarovi na privoli;
6) smetnje ili kvarovi na uređajima za napajanje;
7) smetnje ili kvarovi na elementima uređaja putnih prelaza;
8) smetnje ili kvarovi na uređajima telekomande.
U slučaju pregorevanja sijalica na mestima zelene ili žute svetlosti na ulaznom, izlaznom ili zaštitnom signalu automatski se pali sijalica na mestu crvene svetlosti odnosno signal počinje da pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju. Istovremeno kod ulaznih ili zaštitnih signala a kod izlaznog signala, samo ako je obezbeđen prolazni put vožnje, na prethodnom glavnom signalu automatski se gasi sijalica na mestu zelene svetlosti a pali sijalica na mestu žute svetlosti odnosno signal počinje da pokazuje signalni znak za opreznu vožnju. Kod ulaznih i zaštitnih signala čiji se signalni znaci predsignališu signalnim znacima posebnog predsignala, na predsignalu se pali sijalica na mestu žute svetlosti čime predsignališe signalni znak na odnosnom glavnom signalu.
Kod pregorevanja pojedinih sijalica na prostornim signalima APB-a nastaju sledeći slučajevi:
1) ako pregori sijalica na mestu zelene svetlosti, na istom signalu automatski se pali sijalica na mestu žute svetlosti odnosno signal počinje da pokazuje signalni znak za opreznu vožnju, a na prethodnom signalu nema promene;
2) ako pregori sijalica na mestu žute svetlosti, na istom signalu automatski se pali sijalica na mestu crvene svetlosti odnosno signal počinje da pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju a na prethodnom signalu automatski se gasi sijalica na mestu zelene svetlosti a pali sijalica na mestu žute svetlosti odnosno signal počinje da pokazuje signalni znak za opreznu vožnju;
3) ako pregori sijalica na mestu crvene svetlosti (pregori i glavno i pomoćno vlakno), signal automatski postaje neosvetljen (ne gori nijedna svetlost) tako da se smatra da signal i dalje pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju, a na prethodnom signalu automatski se gasi sijalica na mestu žute svetlosti a pali sijalica na mestu crvene svetlosti odnosno signal počinje da pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju.
U slučaju nastanka smetnji na jednom ili više blok odseka, bez obzira da li se kontrola vrši šinskim strujnim kolima ili brojačima osovina, kao i u slučaju kvara na uređaju putnog prelaza koji je u zavisnosti sa glavnim signalima, glavni signal koji štiti odnosni prostorni odsek odmah počinje da pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju i pokazuje ga sve dok se smetnja ne otkloni.
Smetnje prouzrokovane nestankom napajanja signalno-sigurnosnih uređaja izazivaju nastanak zauzeća izolovanih odseka, prostornih odseka koji se kontrolišu brojačima osovina i nemogućnost rukovanja skretnicama, iskliznicama, signalima i uređajima putnih prelaza sa stanične postavnice. U uslovima kada izostane redovno, pomoćno i rezervno napajanje stanična postavnica i svi spoljni elementi signalno-sigurnosnih uređaja postaju neosvetljeni i nikakvo rukovanje, osim rukovanja na licu mesta, nije moguće.
Na prugama sa telekomandom, u slučajevima kada izostane napajanje signalno-sigurnosnih uređaja na centralnoj postavnici se pojavljuju zauzeća izolovanih odseka, prostornih odseka koji se kontrolišu brojačima osovina i ne postoji mogućnost rukovanja skretnicama, iskliznicama, signalima i uređajima putnih prelaza. U slučajevima kada izostane napajanje telekomande centralna postavnica postaje neosvetljena i nikakva rukovanja putem telekomande nisu moguća ali su moguća rukovanja sa staničnih postavnica, ako je kod istih obezbeđeno napajanje.
Detaljne odredbe o pokazivačima smetnji, zvučnim alarmima i utvrđivanju i mogućnosti otklanjanja smetnji ili kvarova, date su u uputstvima za rukovanje uređajima.
Vrste smetnji i kvarova na sredstvima za sporazumevanje
Smetnje ili kvarovi na sredstvima za sporazumevanje javljaju se kao:
1) smetnje ili kvarovi na registrofonima;
2) smetnje ili kvarovi na telekomunikacionim vodovima;
3) smetnje ili kvarovi na telekomunikacionim pultovima, uređajima ili aparatima.
U slučaju smetnje ili kvara na registrofonu, što se utvrđuje na osnovu pokazivača funkcionisanja koji se nalazi kod otpravnika vozova u stanici gde je refistrofon, ne snimaju se telekomunikacioni vodovi i telefonske linije koje su priključene na registrofon i tada se sredstva za sporazumevanje koja su priključena na te telekomunikacione vodove i telefonske linije ne smatraju sredstvima za dokazno sporazumevanje.
U slučaju smetnje ili kvara na telekomunikacionim vodovima pozivanje i sporazumevanje se vrši otežano ili se uopšte ne vrši kada nastane potpuni prekid na vodovima i telefonskim linijama.
U slučaju smetnje ili kvara na telekomunikacionim pultovima, uređajima ili aparatima nastaje njihova otežana upotreba ili potpuna nemogućnost njihove upotrebe.
U slučaju iz stava 4. ovog člana koriste se pomoćni aparate ako postoje.
Postupci pri nastanku smetnje ili kvara
Kada nastane neredovno stanje u funkcionisanju signalno-sigurnosnih uređaja, uređaja na putnim prelazima, uređajima telekomande ili sredstvima za sporazumevanje, otpravnik vozova, ovlašćeni stanični radnik odnosno TK-dispečer, na osnovu pokazivača na staničnoj odnosno centralnoj postavnici, pokazivača na sredstvima za sporazumevanje, zvučnih alarma ili obaveštenja, odmah utvrđuje da li se radi o smetnji ili kvaru, o kojoj vrsti smetnje ili kvara se radi, na kojim elementima i uređajima je nastala smetnja ili kvar i mogućnost dalje upotrebe uređaja.
Radnik koji rukuje lokalnom postavnicom i/ili upotrebljava sredstva za sporazumevanje i drugi radnici koji uoče smetnje ili kvarove odnosno neredovno stanje u funkcionisanju signalno-sigurnosnih uređaja ili sredstava za sporazumevanje odmah o tome obaveštavaju otpravnika vozova, ovlašćenog staničnog radnika odnosno TK-dispečera. Po primljenom obaveštenju utvrđuje se činjenično stanje.
Smetnju ili kvar na uređaju putnog prelaza sa kontrolnim signalima koji nemaju daljinsku kontrolu, utvrđuje osoblje vučnog vozila na osnovu signalnih znakova na kontrolnom signalu. Osoblje vučnog vozila uočenu smetnju ili kvar prijavljuje otpravniku vozova u prvoj narednoj stanici.
Po utvrđivanju vrste smetnje ili kvara otpravnik vozova, ovlašćeni stanični radnik ili TK-dispečer pokušava da otkloni smetnju ili kvar na način koji je propisan uputstvom za upotrebu signalno-sigurnosnog odnosno telekomunikacionog uređaja.
Mere za nastavak regulisanja saobraćaja
Odmah po utvrđivanju smetnje ili kvara na signalno-sigurnosnim uređajima na prugama sa APB ili MZ otpravnici vozova susednih službenih mesta, a na TK-prugama TK-dispečer, otpravnici vozova i ovlašćeni stanični radnici preduzimaju sledeće mere:
1) utvrđuju gde se nalaze vozovi koji su se u vreme nastanka smetnje ili kvara zatekli na pruzi i sporazumno regulišu njihov dalji saobraćaj;
2) regulišu saobraćaj vozova za vreme trajanja smetnje ili kvara, na način propisan čl. 287-306. ovog pravilnika.
Promenu načina regulisanja saobraćaja otpravnici vozova i ovlašćeni stanični radnici upisuju u prvi slobodni red saobraćajnog dnevnika ispod podataka poslednjeg upisanog voza tako što upisuju podatke o delu pruge, vremenu početka i razlog (mesto i vrsta smetnje ili kvara) zbog čega se menja način regulisanja saobraćaja.
Promenu načina regulisanja saobraćaja na TK-prugama određuje TK-dispečer i o tome obaveštava otpravnike vozova i ovlašćene stanične radnike službenih mesta na delu pruge gde nastaju promene, a prema potrebi naređuje i promenu statusa službenih mesta na TK-pruzi što se upisuje na stvarnom grafikonu saobraćaja vozova.
Pri određivanju posebnog načina regulisanja saobraćaja u vidu se imaju i obaveštenja koje daju služba za održavanje signalno-sigurnosnih uređaja i služba za održavanje pruge.
Osoblje vučnog vozila vozova, koji su se zatekli na pruzi u vreme nastanka smetnje ili kvara i osoblje vučnih vozila vozova koji saobraćaju u vreme dok smetnja ili kvar traje, obaveštavaju se o promeni načina regulisanja saobraćaja.
Prijavljivanje smetnji i kvarova
Otpravnik vozova, ovlašćeni stanični radnik i TK-dispečer svaku utvrđenu smetnju ili kvar na signalno-sigurnosnim i telekomunikacionim uređajima upisuju u beležnik smetnji i kvarova i prijavljuju službi za održavanje signalno-sigurnosnih uređaja, službi za održavanje pruge odnosno službi za održavanje telekomunikacionih uređaja.
Prijavljivanje smetnji ili kvarova vrše:
1) službeno mesto u kojem je smetnja ili kvar nastao na uređajima za napajanje, na skretnicama i iskliznicama, za smetnje ili kvarove kod formiranja puta vožnje, u kojem je kontrola (pokazivač) signala, za izolovane odseke u službenom mestu, za uređaje putnih prelaza na području službenog mesta i na uređajima putnih prelaza sa daljinskom kontrolom kada se kontrola tog prelaza nalazi u tom službenom mestu;
2) službeno mesto na jednokolosečnoj pruzi ili na dvokolosečnoj pruzi sa dvokolosečnim saobraćajem u kojem je smetnja ili kvar na izolovanim odsecima prostornih blok odseka prema kojem vodi privola odnosno koje ne može dobiti privolu;
3) službeno mesto koje primi obaveštenje o nastaloj smetnji ili kvaru za uređaj putnog prelaza koji je opremljen kontrolnim signalima bez daljinske kontrole;
4) TK-dispečer za smetnje ili kvarove nastale na uređaju telekomande.
Na TK-prugama prijavljivanje smetnji ili kvarova vrše otpravnici vozova graničnih TK-stanica, TK-stanica sa mesnim radom ili TK-stanica sa privremenim mesnim radom kada se smetnje ili kvarovi odnose na njihovu stanicu, a TK-dispečer za sve smetnje ili kvarove koje se odnose na TK stanice koje su posednute ovlašćenim staničnim radnikom ili su neposednute.
O nastalim smetnjama ili kvarovima obaveštavaju se:
1) služba za održavanje signalno-sigurnosnih uređaja i služba za održavanje pruga - za smetnje ili kvarove na skretnicama, iskliznicama ili izolovanim odsecima kao i na putnim prelazima;
2) služba za održavanje signalno-sigurnosnih uređaja - za smetnje ili kvarove na signalima, na uređajima za napajanje, na uređajima za formiranje puteva vožnji na brojačima osovina, na uređajima putnih prelaza i uređajima telekomande;
3) služba za održavanje telekomunikacionih uređaja - za smetnje ili kvarove na registrofonima i svim sredstvima za sporazumevanje.
U slučaju smetnji ili kvarova na izolovanim odsecima ili skretnicama kada se o smetnji ili kvaru obaveštavaju i služba za održavanje signalno-sigurnosnih uređaja i služba za održavanje pruge postupa se prema sledećem:
1) ako se utvrdi da je smetnja ili kvar nastao zbog prsnuća šine ili nekog drugog nedostatka na koloseku, odnosno skretnici, uvodi se lagana vožnja koja na prostornom odseku nije veća od 30 km/h, a na skretnici prema tehničkom stanju skretnice, ili se određuju drugi uslovi pod kojima vozovi saobraćaju do potpune opravke pruge (stati ispred ugroženog mesta pa oprezno nastaviti vožnju dok poslednje vozilo ne pređe preko ugroženog mesta, zabraniti ili ograničiti korišćenje skretnice, propisati privremene uslove organizovanja saobraćaja ako se postavlja vezica i sl.) i o tome se obaveštava otpravnik vozova odnosno ovlašćeni stanični radnik upisivanjem u saobraćajni dnevnik, a fonogramom TK-dispečer;
2) ako se utvrdi da smetnja ili kvar nije nastao zbog prsnuća šine ili nedostatka na koloseku odnosno da su poznati razlozi nastanka smetnje ili kvara, kao i da oni nisu od značaja za brzinu saobraćaja vozova, a smetnju ili kvar nije moguće odmah otkloniti, služba za održavanje signalno-sigurnosnih uređaja i služba za održavanje pruge o tome obaveštavaju otpravnika vozova odnosno ovlašćenog staničnog radnika upisivanjem u saobraćajni dnevnik, a fonogramom TK-dispečera.
2. Regulisanje saobraćaja za vreme smetnje i kvarova na signalno-sigurnosnim uređajima u stanici
Smetnja i kvar na postavnici
Kada se u službenim mestima formiranje puta vožnje ne izvršava sa stanične postavnice, a na TK-prugama sa centralne postavnice, postupa se na sledeći način:
1) kada postoji kontrola slobodnosti koloseka i položaja skretnica
(1) na prugama sa automatskim pružnim blokom i na prugama sa međustaničnom zavisnošću kao i u graničnim TK-stanicama, TK-stanicama sa mesnim radom i TK-stanicama sa privremenim mesnim radom, formiranje puta vožnje izvršiće otpravnik vozova pojedinačnim postavljanjem skretnica sa stanične postavnice, a ako to nije moguće postavljanje skretnica se vrši na licu mesta;
(2) na TK-prugama formiranje puta vožnje u nekoj TK-stanici izvršiće TK-dispečer pojedinačnim postavljanjem skretnica sa centralne postavnice, a ako to nije moguće narediće mesno rukovanje sa stanične postavnice kada ovlašćeni stanični radnik postupa na način koji je propisan za otpravnika vozova tačkom 1) podtačka (1) ovog člana. Ukoliko TK-stanica nije posednuta ovlašćenim staničnim radnikom TK-dispečer će pokušati da u toj TK-stanici uključi režime automatskog prolaznog saobraćaja, a ako i to nije moguće takva TK-stanica se odmah poseda, a do posedanja postupa se na način propisan članom 298. st. 3 i 4. ovog pravilnika;
2) kada postoje smetnje u napajanju ili ne postoji kontrola slobodnosti koloseka i položaja skretnica
(1) na prugama sa automatskim pružnim blokom i na prugama sa međustaničnom zavisnošću kao i u graničnim TK-stanicama, TK-stanicama sa mesnim radom i TK-stanicama sa privremenim mesnim radom formiranje puta vožnje izvršiće na licu mesta otpravnik vozova ili, po njegovom naređenju, drugi stanični radnik postavljanjem skretnica u putu vožnje u pravilan i ispravan položaj a zaštitnih skretnica i iskliznica u položaj za zaštitu puta vožnje, proverom slobodnosti koloseka, međika i puta pretrčavanja. Obezbeđenje saobraćaja na putnim prelazima vrši se na neki od načina propisanih članom 307. ovog pravilnika, a ako to nije moguće postupa se na način propisan odredbama člana 196. ovog pravilnika;
(2) na TK-prugama za formiranje puta vožnje u nekoj TK-stanici TK-dispečer naređuje mesno rukovanje, kada ovlašćeni stanični radnik postupa na način koji je propisan za otpravnika vozova tačkom 2) podtačka (1) ovog člana. Ukoliko TK-stanica nije posednuta ovlašćenim staničnim radnikom, ona se odmah poseda.
Smetnja na skretnicama
U slučajevima kada nastane smetnja na skretnicama zbog čega se ne izvršava formiranje puta vožnje sa stanične odnosno centralne postavnice i ne postoji kontrola položaja skretnica u neposednutim TK-stanicama, TK-dispečer osoblju vučnog vozila izdaje naređenje da se izvrši pregled skretnica. Fonogram naređenja glasi:
"Skretnica br.......nema kontrolu pravilnog i ispravnog položaja, dalja vožnja od ulaznog (zaštitnog) signala......... (oznaka signala) do granice izolovanog odseka skretnice br....... dozvoljena. Izvršiti pregled skretnice br..... na licu mesta i ako je ista sposobna za saobraćaj nastaviti dalju vožnju brzinom do 10 km/h preko pregledane skretnice a potom prema preglednosti koloseka (pruge), no najviše sa 30 km/h do narednog glavnog signala".
Osoblje vučnog vozila pri pregledu skretnice proverava da li su svi skretnički delovi, uključujući i postavnu spravu, postavne i kontrolne poluge, kompletni i na svom mestu, da se između jezičaka i glavne šine kao i na srcu ne nalaze predmeti ili materijali koji bi mogli ugroziti bezbednost saobraćaja, da priljubljeni jezičak ravnomerno naleže na glavnu šinu za nameravani smer vožnje i da na vrhu jezička nema odljubljenosti, da kod otvorenog jezička postoji dovoljni prostor za nesmetan prolaz venaca točkova, da su na strani priljubljenog jezička potezna poluga i zatvarač dovoljno izašli iz uklopnika odnosno da je skretnica zabravljena, a kod skretnica koje imaju dve potezne poluge odnosno četiri uklopnika vrši se pregled oba uklopnika na strani priljubljenog jezička.
Ukoliko se pregledom utvrdi da nema nedostataka na skretnici mašinovođa oprezno nastavlja vožnju, a ako su utvrđeni nedostaci, dalja vožnja nije dozvoljena, osim u slučajevima kada je vožnja niz jezičak i to brzinom od najviše 10 km/h, dok se za to ne stvore uslovi o čemu se obaveštava TK-dispečer.
Ukoliko se prilikom pregleda skretnice utvrdi da se između jezičaka i glavne šine nalazi neki predmet ili materijal osoblje vučnog vozila pokušava da isti ukloni, a potom traži od TK-dispečera da se rukuje odnosnom skretnicom.
Glavni signal se ne postavlja da pokazuje signalnik znak za dozvoljenu vožnju.
Kada se zbog smetnji ili kvara na signalno-sigurnosnim uređajima ulazni signal ne može postaviti da pokazuje signalni znak za dozvoljenu vožnju, brzina voza od ulaznog signala se ograničava:
1) na brzinu propisanu članom 115. ovog pravilnika, preko ulaznog skretničkog područja;
2) prema preglednosti pruge a najviše do 30 km/h, ako postoji zauzeće izolovanih odseka na ulaznom putu vožnje ako nije dato obaveštenje da nema prsnuća šine ili drugih nepravilnosti na koloseku ili
3) na brzinu od 10 km/h ako je ulaz dat signalnim znakom "Oprezan ulazak u stanicu sa 10 km/h".
Osoblje vučnog vozila se obaveštava o opreznoj vožnji i smanjenoj brzini kada mu se daje odobrenje za dalju vožnju od ulaznog signala.
Kada se zbog smetnji ili kvarova na signalno-sigurnosnim uređajima izlazni signal ne može postaviti da pokazuje signalni znak za dozvoljenu vožnju, brzina voza od izlaznog signala se ograničava:
1) na brzinu propisanu članom 115. ovog pravilnika, preko izlaznog skretničkog područja kada se voz otprema u smeru suprotnom od privole;
2) na prugama sa automatskim pružnim blokom, prema preglednosti pruge a najviše do 30 km/h, ako postoji zauzeće izolovanih odseka na izlaznom putu vožnje ako nije dato obaveštenje da nema prsnuća šine ili drugih nepravilnosti na koloseku, do narednog glavnog signala;
3) na prugama sa uređajem međustanične zavisnosti:
(1) na brzinu propisanu članom 115. ovog pravilnika, preko izlaznog skretničkog područja;
(2) prema preglednosti pruge a najviše do 30 km/h, u slučaju pojave zauzeća na delu koloseka od poslednje izlazne skretnice do ulaznog signala sa suprotne strane ako nije dato obaveštenje da nema prsnuća šine ili drugih nepravilnosti na koloseku, do ulaznog signala sa suprotne strane.
Kada se zbog smetnji ili kvarova na signalno-sigurnosnim uređajima zaštitni signal ne može postaviti da pokazuje signalni znak za dozvoljenu vožnju, brzina voza od zaštitnog signala se ograničava:
1) kod zaštitnih signala na staničnom području prema odredbama stava 1. ovog člana;
2) kod zaštitnih signala na otvorenoj pruzi prema odredbama stava 3. ovog člana.
3. Regulisanje saobraćaja za vreme smetnji i kvarova na uređaju APB
Uvođenje regulisanja saobraćaja u staničnom razmaku
Na prugama sa APB određuje se regulisanje saobraćaja vozova u staničnom razmaku u oba smera, na način propisan odredbama čl. 133-141. ovog pravilnika, u slučajevima nastanka sledećih smetnji ili kvarova:
1) kada nastane zauzeće na izlaznom blok odseku ili na jednom ili više blokovnih prostornih odseka;
2) kada se na jednokolosečnoj pruzi i pruzi sa obostranim saobraćajem ne dobija privola pomoću uređaja za otpremu vozova iz suprotnog smera;
3) za vreme prekida u napajanju uređaja strujom.
Dopuštenje se ne traži u slučajevima iz tač. 1) i 3) stava 1. ovog člana na dvokolosečnim prugama pri dvokolosečnom saobraćaju na kojima se dopuštenje redovno ne traži.
Brzina vozova
Vozovi koji se otpremaju u staničnom razmaku saobraćaju smanjenom brzinom prema vidljivosti i terenskim prilikama na pruzi, no najviše brzinom do 30 km/h, od prostornog signala koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju do onog prostornog signala koji pokazuje signalni znak za dozvoljenu vožnju, dok se ne dobije obaveštenje da nema prsnuća šine ili drugih nepravilnosti na koloseku.
Za vozove iz suprotnog smera na jednokolosečnoj pruzi za koje se zbog smetnje ne dobija privola pomoću uređaja, kao i za vozove koji se otpremaju po nepravilnom koloseku dvokolosečne pruge, deo pruge na kome se vozi smanjenom brzinom utvrđuju sporazumno otpravnici vozova susednih stanica na osnovu pokazivača na uređaju i pouzdanog obaveštenja.
Na prostornim odsecima opremljenim brojačima osovina brzina vozova se ne smanjuje niti se primenjuju odredbe st. 1 i 2. ovog člana.
Na delu pruge od prvog prostornog signala ispred ulaznog ili zaštitnog signala koji zbog smetnji ili kvara pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju, vozi se oprezno kao da taj signal pokazuje signalni znak "Oprezno, očekuj stoj" radi blagovremenog zaustavljanja ispred ulaznog ili zaštitnog signala.
Dopuštenje i odjava
Stanica koja otprema prvi uzastopni voz u staničnom razmaku posle nastale smetnje traži dopuštenje od naredne susedne stanice samo ako je od nje primila odjavu za poslednji voz koji se zatekao na pruzi u vreme nastanka smetnje.
Naredna stanica daje dopuštenje za prvi voz koji se otprema u staničnom razmaku samo ako su iz istog smera prispeli svi prethodni vozovi i ako je za poslednji voz koji se zatekao na pruzi u vreme nastanka smetnje dala odjavu.
Za otpremu prvog voza suprotnog smera u staničnom razmaku posle nastale smetnje na jednokolosečnoj pruzi ili dvokolosečnoj pruzi sa obostranim saobraćajem stanica traži dopuštenje tek kada je prispeo i poslednji uzastopni voz koji se zatekao na pruzi u momentu kada je smetnja nastala i kada je za njega dala odjavu susednoj stanici.
Susedna stanica daje dopuštenje za voz suprotnog smera samo ako je primila odjavu za poslednji uzastopni voz koji se zatekao na pruzi u vreme nastanka smetnje.
Kada saobraćaj vozova u staničnom prostornom razmaku reguliše TK-dispečer, on daje naređenje za otpremu voza u staničnom prostornom razmaku, a ovlašćeni stanični radnik, kada voz prispe u narednu TK-stanicu, daje odjavu TK-dispečeru.
Izveštaj iz neposednute TK-stanice da je voz ceo prispeo i ušao u stanicu daje TK-dispečeru mašinovođa suprotnog voza, tako što ga TK-dispečer blagovremeno upozorava da osmotri kraj voza za koji daje izveštaj. Ako suprotnog voza nema, pa TK-dispečer ne dobija izveštaj, onda uzastopnom vozu daje naređenje da vozi oprezno prema preglednosti pruge, ali najviše brzinom do 30 km/h.
Obaveštavanje osoblja vučnog vozila
Kada se zavodi regulisanje saobraćaja vozova u staničnom prostornom razmaku osoblje vučnog vozila se opštim nalogom obaveštava:
1) da se zavodi regulisanje saobraćaja vozova u staničnom prostornom razmaku;
2) o postupku kod izlaznog signala koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju, brzini vožnje preko skretničkog područja i koji su putni prelazi neobezbeđeni;
3) koji prostorni signali koji pokazuju signalni znak za zabranjenu vožnju za voz izuzetno ne važe, o opreznoj vožnji i smanjenoj brzini od tih signala do narednog prostornog signala koji pokazuje signalni znak za dozvoljenu vožnju u slučaju iz člana 291. stav 1. ovog pravilnika i koji su putni prelazi neobezbeđeni;
4) kada voz saobraća u smeru suprotnom od privole, da svi prostorni signali izuzetno ne važe i koji su putni prelazi neobezbeđeni;
5) o postupku od prvog prostornog signala ispred ulaznog ili zaštitnog signala koji zbog smetnji ili kvara pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju.
Kada se uzastopni vozovi otpremaju u blokovnom prostornom razmaku, osoblje vučnog vozila se opštim nalogom obaveštava:
1) o postupku kod izlaznog signala koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju, brzini vožnje preko skretničkog područja i koji su putni prelazi neobezbeđeni;
2) koji prostorni signali koji pokazuju signalni znak za zabranjenu vožnju za voz izuzetno ne važe, o opreznoj vožnji i smanjenoj brzini od tih signala do narednog prostornog signala koji pokazuje signalni znak za dozvoljenu vožnju u slučaju iz člana 291. stav 1. ovog pravilnika i koji su putni prelazi neobezbeđeni;
3) o postupku od prvog prostornog signala ispred ulaznog ili zaštitnog signala koji zbog smetnji ili kvara pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju.
Obaveštenje daje stanica koja otprema voz u staničnom razmaku. Ako voz u toj stanici nema zadržavanje, osoblje vučnog vozila obaveštava se putem stanice u kojoj voz pre toga poslednji put staje, a ako ovo nije učinjeno, voz se zaustavlja u stanici koja otprema voz u staničnom razmaku radi uručivanja opšteg naloga.
Zaustavljanje voza ispred prostornog signala koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju
Ako je po obaveštenju mašinovođe voz stao pred prostornim signalom koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju, otpravnici vozova susednih stanica utvrđuju da na narednom prostornom odseku nema voza, raskinutog dela voza ili pružnog vozila, da ne postoji kvar na uređaju putnog prelaza odnosno da nije došlo do vraćanja prostornog signala u redovno stanje.
Ako se pouzdano utvrdi da za dalju vožnju nema smetnji, a uređaji ne omogućavaju kontrolu slobodnosti koloseka (prekid u napajanju strujom ili pojava zauzeća), naređenje za pokretanje pojedinog voza daje mašinovođi otpravnik vozova naredne stanice u prisustvu otpravnika vozova pozadnje stanice fonogramom:
"Pruga za voz broj..... do ulaznog signala..... (naziv stanice) slobodna (prezime otpravnika vozova)".
Naređenje za nastavljanje vožnje daje se prvom vozu u smeru vožnje. Za uzastopni voz daje se naređenje za nastavljanje vožnje tek kada je prethodni voz ceo ušao u stanicu. Naređenje se daje mašinovođi u prisustvu otpravnika vozova pozadnje stanice fonogramom:
"Voz broj..... ovde, pruga za voz broj..... do ulaznog signala..... (naziv stanice) slobodna (prezime otpravnika vozova)".
Ako se naređenje za dalju vožnju daje putem RDV, ne prisustvuje otpravnik vozova pozadnje stanice.
Za dalju vožnju od ulaznog signala važe signalni znaci ulaznog signala, ručni signalni znaci, telefonsko odobrenje ili odobrenje putem RDV.
Vozovi koji nisu otpremljeni iz stanice do izveštaja o nastaloj smetnji, otpremaju se isključivo u staničnom razmaku.
Kod blokovnih odseka sa šinskim strujnim kolima prostorni signal pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju i zbog prekida struje u šinskom strujnom kolu usled prsnute šine ili drugog nedostatka na koloseku koji može ugroziti vožnju voza, pa se u pogledu brzine pri daljoj vožnji zaustavljenog voza postupa na način propisan članom 291. stav 1. ovog pravilnika.
Naređenje za dalju vožnju voza koji je stao pred prostornim signalom koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju ili je neosvetljen, a uređaji omogućavaju kontrolu slobodnosti koloseka, daje otpravnik vozova naredne stanice u prisustvu otpravnika vozova pozadnje stanice. Ako se naređenje daje putem RDV ne prisustvuje otpravnik vozova pozadnje stanice.
Naređenje se daje samo za vožnju do narednog glavnog signala fonogramom:
"Od prostornog signala broj..... koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju - neosvetljen, do narednog glavnog signala voziti oprezno prema preglednosti pruge, no najviše sa 30 km/h; za dalju vožnju od narednog glavnog signala merodavan je signalni znak tog signala (prezime otpravnika vozova)".
Uzastopnim vozovima koji su se u momentu smetnje takođe zatekli na otvorenoj pruzi otpravnik vozova daje naređenje o daljoj vožnji tek kada je prethodni voz prošao pored prvog signala koji pravilno funkcioniše.
Vozovi koji nisu otpremljeni iz stanice do izveštaja o nastaloj smetnji otpremaju se redovno u blokovnom prostornom razmaku.
4. Regulisanje saobraćaja za vreme smetnji i kvarova na uređaju MZ
Uvođenje regulisanja saobraćaja u staničnom razmaku
Na prugama sa uređajem MZ određuje se regulisanje saobraćaja vozova u staničnom razmaku, prema odredbama čl. 133-141. ovog pravilnika, u slučajevima nastanka sledećih smetnji ili kvarova:
1) kada nastane zauzeće na izlaznom blok odseku ili na međustaničnom prostornom odseku;
2) kada se na jednokolosečnoj pruzi i pruzi sa obostranim saobraćajem ne dobija privola pomoću uređaja za otpremu vozova iz suprotnog smera;
3) za vreme prekida u napajanju uređaja strujom.
Dopuštenje se ne traži u slučajevima iz tač. 1) i 3) stava 1. ovog člana na dvokolosečnim prugama pri dvokolosečnom saobraćaju na kojima se dopuštenje redovno ne traži.
Kada saobraćaj vozova u staničnom prostornom razmaku reguliše TK-dispečer, on daje naređenje za otpremu voza u staničnom prostornom razmaku, a ovlašćeni stanični radnik, kada voz prispe u narednu TK-stanicu, daje odjavu TK-dispečeru.
Izveštaj iz neposednute TK-stanice da je voz ceo prispeo i ušao u stanicu daje TK-dispečeru mašinovođa suprotnog voza, tako što ga TK-dispečer blagovremeno upozorava da osmotri kraj voza za koji daje izveštaj. Ako suprotnog voza nema, pa TK-dispečer ne dobija izveštaj, onda uzastopnom vozu daje naređenje da vozi oprezno prema preglednosti pruge, ali najviše 30 km/h.
Kvar izlaznog signala
U slučaju kvara izlaznog signala u stanici na pruzi opremljenoj uređajem MZ, kada se utvrdi da je međustanični prostorni odsek slobodan (na osnovu pokazivača ili odjave za prethodni voz u slučaju pojave zauzeća), voz se pored njega otprema uz poštovanje odredbi propisanih članom 115. ovog pravilnika. Brzina na otvorenoj pruzi se ne smanjuje osim u slučaju pojave zauzeća kada se slobodnost međustaničnog rastojanja kontroliše šinskim strujnim kolima, u kom slučaju se vozi oprezno prema preglednosti pruge, no najviše sa 30 km/h. Vozno osoblje se opštim nalogom obaveštava da je dalja vožnja od izlaznog signala koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju - neosvetljen slobodna i o eventualnoj opreznoj vožnji.
Obaveštavanje osoblja vučnog vozila
Na prugama opremljenim uređajem MZ u slučaju smetnji ili kvarova na signalno-sigurnosnim uređajima, osoblje vučnog vozila se opštim nalogom obaveštava:
1) da se saobraćaj vozova organizuje u staničnom prostornom razmaku bez sistema međustanične zavisnosti;
2) o postupku kod izlaznog signala koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju i brzini vožnje preko skretničkog područja;
3) koji su putni prelazi neobezbeđeni;
4) o opreznoj vožnji i smanjenoj brzini u slučaju pojave zauzeća kada se slobodnost međustaničnog rastojanja kontroliše šinskim strujnim kolima.
5. Regulisanje saobraćaja za vreme kvarova na TK-uređajima
Regulisanje saobraćaja od strane ovlašćenih staničnih radnika
U slučaju nastanka kvara na uređaju telekomande kada TK-dispečer putem centralne postavnice ne reguliše saobraćaj na delu TK-pruge, a u TK-stanicama signalno-sigurnosni uređaji ispravno funkcionišu i TK-stanice su posednute ovlašćenim staničnim radnikom, TK-dispečer te stanice proglašava TK-stanicama sa privremenim mesnim radom, tako da regulisanje saobraćaja vozova preuzimaju ovlašćeni stanični radnici. Ako se na odnosnom delu TK-pruge nalaze i neposednute TK-stanice, iste se odmah posedaju.
Ovlašćeni stanični radnici regulišu saobraćaj vozova na način propisan čl. 126-132. ovog pravilnika.
Ako se neposednute TK-stanice odmah ne posedaju, do njihovog posedanja saobraćaj vozova se reguliše u staničnom prostornom razmaku između TK-stanica posednutih ovlašćenim staničnim radnikom na način propisan čl. 133-141. ovog pravilnika, a neposednute TK-stanice se smatraju otvorenom prugom.
Način regulisanja saobraćaja vozova propisan stavom 3. ovog člana počinje kada se utvrdi da na odnosnom delu pruge nema vozova ili raskinutog dela voza ili pružnih vozila i da je kroz neposednute TK-stanice kroz jedan od staničnih koloseka obrazovan put vožnje koji omogućuje prolaz vozova. Prvenstveno treba nastojati da se putevi vožnje kroz neposednute TK-stanice obezbede kroz glavne prolazne koloseke.
Za vožnju voza koji se otprema iz TK-stanice posednute ovlašćenim staničnim radnikom važi sledeće:
1) na prugama opremljenim uređajem APB u smeru u kome vodi privola - osoblje vučnog vozila postupa po signalnim znacima glavnih signala; ako neki glavni signal pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju, dalja vožnja je dozvoljena brzinom prema preglednosti pruge no najviše sa 30 km/h do narednog glavnog signala, sve dok se ne utvrdi da nije došlo do prsnuća šine ili drugog nedostatka na koloseku; na prugama na kojima se blok odseci kontrolišu brojačima osovina brzina se ne smanjuje;
2) na prugama opremljenim uređajem APB u smeru suprotnom od privole - glavni signali za voz izuzetno ne važe, a voz saobraća brzinom prema preglednosti pruge no najviše sa 30 km/h do naredne TK-stanice posednute ovlašćenim staničnim radnikom, sve dok se ne utvrdi da nije došlo do prsnuća šine ili drugog nedostatka na koloseku;
3) na prugama opremljenim uređajem MZ u smeru u kome vodi privola - osoblje vučnog vozila postupa po signalnim znacima glavnih signala a voz saobraća redovnom brzinom; ako se međustanično rastojanje kontroliše šinskim strujnim kolima, u pogledu brzine važe odredbe tačke 1) ovog stava;
4) na prugama opremljenim uređajem MZ u smeru suprotnom od privole - ulazni i izlazni signali neposednutih TK-stanica za voz izuzetno ne važe, a voz saobraća redovnom brzinom; ako se međustanično rastojanje kontroliše šinskim strujnim kolima, u pogledu brzine važe odredbe tačke 2) ovog stava.
U svim slučajevima iz stava 5. ovog člana putni prelazi koji se nalaze iza glavnih signala koji pokazuju signalni znak za zabranjenu vožnju smatraju se neobezbeđenim osim onih koji su obezbeđeni na neki od načina propisanih članom 307. ovog pravilnika.
Ulazak i izlazak voza iz neposednute TK-stanice
Osoblje vučnog vozila pre ulaska u neposednutu TK-stanicu vrši pregled skretnica, a zatim voz ulazi u stanicu ako za to postoji mogućnost, brzinom koja nije veća od 10 km/h ako ne postoji kontrola položaja skretnica, odnosno nije veće od najvećih dopuštenih brzina za vožnju u skretanje preko skretnica ali najviše 50 km/h ako postoji kontrola položaja skretnica.
Voz izlazi iz neposednute TK-stanice i nastavlja dalju vožnju samo ako je prethodno osoblje vučnog vozila izvršilo pregled skretnica i utvrdilo da položaj skretnica omogućava dalju vožnju.
Pre izlaska voza iz stanice utvrđuje se kroz koji stanični kolosek se ostvaruje prolazna vožnja.
Za brzinu vožnje preko skretničkog područja važe odredbe stava 1. ovog člana.
U slučaju da je na izlaznoj strani položaj skretnica takav da ne omogućava dalju vožnju, voz ne nastavlja vožnju, već čeka obezbeđenje puta vožnje.
Pregled skretnica u neposednutim TK-stanicama vrši se na način propisan članom 288. ovog pravilnika.
Voz koji se zatekao u neposednutoj TK-stanici u vreme nastanka smetnje na telekomandi ne nastavlja dalju vožnju sve dok se ne dobije odgovarajuće obaveštenje o tome da je tom vozu dozvoljena dalja vožnja i pod kojim uslovima.
Po dolasku u narednu TK-stanicu sa privremenim mesnim radom osoblje vučnog vozila upoznaje otpravnika vozova o činjeničnom stanju u neposednutim TK-stanicama, ispostavljanjem obrasca ručni beležnik.
Obaveštavanje osoblja vučnog vozila
Osoblje vučnog vozila obaveštava se opštim nalogom:
1) da se saobraćaj vozova organizuje u staničnom prostornom razmaku i između kojih TK-stanica;
2) koja su službena mesta promenila status na TK-pruzi;
3) o izuzetnom nevaženju glavnih signala;
4) o postupku od prvog prostornog signala ispred ulaznog ili zaštitnog signala posednute TK-stanice;
5) o opreznoj vožnji i smanjenoj brzini na otvorenoj pruzi i preko skretničkih područja;
6) koji su putni prelazi neobezbeđeni.
Regulisanje saobraćaja u slučaju kvara TK-uređaja i kvara drugih uređaja
Ukoliko u vreme kvara na TK-uređajima nastanu i kvarovi na staničnim signalno-sigurnosnim uređajima, uređaju APB ili MZ, saobraćaj vozova se reguliše na način propisan čl. 133-141. ovog pravilnika.
6. Regulisanje saobraćaja za vreme smetnji ili kvara na sredstvima za sporazumevanje
Smetnja ili kvar na registrofonu
Kada nastupi smetnja ili kvar na registrofonu postupa se na sledeći način:
1) ako postoji dvostrano snimanje, a smetnja ili kvar je nastao samo na jednom registrofonu, regulisanje saobraćaja se i dalje vrši na redovan način;
2) ako postoji samo jednostrano snimanje pa je nastao kvar na registrofonu ili je kod dvostranog snimanja nastala smetnja ili kvar na oba registrofona, regulisanje saobraćaja se i dalje vrši na redovan način ali se sva sporazumevanja koja se odnose na regulisanje saobraćaja vozova vrše u prisustvu svedoka.
Smetnja ili kvar na telekomunikacionim vodovima i uređajima
Kada nastupi smetnja ili kvar na nekom od telekomunikacionih vodova sporazumevanja u vezi sa regulisanjem saobraćaja vrši se na drugim raspoloživim vodovima, ako postoje i ako su ispravni.
Kada nastupi smetnja ili kvar na telekomunikacionim pultovima, uređajima ili aparatima, potrebna sporazumevanja u vezi sa regulisanjem saobraćaja vrše se upotrebom pomoćnih telekomunikacionih pulteva, uređaja ili aparata, ako postoje i ako su ispravni.
Potpuni kvar na sredstvima za sporazumevanje
Kada nastupi potpuni kvar na sredstvima za sporazumevanje tako da se regulisanje saobraćaja ne vrši ni posredstvom drugih službenih mesta niti upotrebom drugih sredstava za sporazumevanje, saobraćaj vozova se reguliše:
1) na pruzi koja je opremljena uređajima APB, MZ ili TK, upotrebom ovih uređaja ako na istima nema kvarova, pri čemu nije dozvoljena otprema vozova pre vremena, vozova sa prekoračenom dužinom, vozova sa potiskivalicom, vozova koji u svom sastavu imaju naročitu pošiljku, vozova koji saobraćaju do određenog mesta na pruzi i otprema pružnih vozila;
2) na pruzi koja nije opremljena uređajima APB, MZ ili TK ili na pruzi gde su ovi uređaji u kvaru, otprema i saobraćaj vozova nije dozvoljen.
Odredbe stava 1. ovog člana ne odnose se na pomoćne vozove i pružna vozila koji se upućuju na mesto pružanja pomoći. Njima se daje pismeno obaveštenje da voz odnosno pružno vozilo ide bez dopuštenja, odnosno bez odjave za prethodni voz i da je brzina kretanja takva da se s obzirom na vidljivost i terenske uslove na pruzi u slučaju potrebe blagovremeno i bezbedno zaustavljaju.
Kada nastupi potpuni kvar na sredstvima za sporazumevanje svi glavni signali, osim glavnih signala na prugama opremljenim uređajem APB, MZ ili TK, postavljaju se da pokazuju signalni znak za zabranjenu vožnju.
Zaustavljanje voza na otvorenoj pruzi u vreme kvara na sredstvima za sporazumevanje
U slučaju zaustavljanja voza na otvorenoj pruzi u vreme kada je nastao kvar na sredstvima za sporazumevanje sa susednim stanicama, odjavnicama ili sa TK-dispečerom, osoblje vučnog vozila postupa na sledeći način:
1) ako je voz stao ispred prostornog signala automatskog pružnog bloka koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju onda nastavlja vožnju tek pošto signal pokaže signalni znak za dozvoljenu vožnju. Ukoliko se promena signala ne izvrši u roku od tri minuta po zaustavljanju, nastaviće sa opreznom vožnjom prema preglednosti pruge, ali najviše sa 30 km/h, do prvog narednog prostornog signala. Ako naredni prostorni signal pokazuje signalni znak za dozvoljenu vožnju voz nastavlja vožnju propisanom brzinom, u protivnom staje i po isteku tri minuta nastavlja sa opreznom vožnjom sve do prvog signala koji pokazuje signalni znak za dozvoljenu vožnju, odnosno do ulaznog ili zaštitnog signala. Putni prelazi koji se nalaze na blokovnom prostornom odseku koji štiti prostorni signal koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju, smatraju se neobezbeđenim;
2) ako je voz stao ispred prostornog signala odjavnice koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju onda posle isteka od tri minuta po zaustavljanju voza odjavničar obaveštava osoblje vučnog vozila upisivanjem u putni list o tome da je nastao kvar na sredstvima za sporazumevanje, dozvoljava dalju vožnju sa opreznošću prema preglednosti pruge, ali najviše sa 30 km/h, do prvog narednog prostornog signala, ulaznog ili zaštitnog signala i navodi koji su putni prelazi neobezbeđeni;
3) ako je voz stao na otvorenoj pruzi pa s obzirom na stanje kod voza i na pruzi nastavlja dalju vožnju, onda voz nastavlja vožnju do prvog prostornog signala i postupa po signalnim znacima tog prostornog signala. Ako prostorni signal pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju osoblje vučnog vozila postupa na način propisan tač. 1) ili 2) ovog stava.
Ako je voz stao pred ulaznim signalom koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju, a kod njega se ne daje signalni znak "Napred", u slučaju kvara na sredstvima za sporazumevanje postupa se na sledeći način:
1) šalje se jedan vozopratilac odnosno pomoćnik mašinovođe da se kod staničnog osoblja obavesti o uzroku zaustavljanja i daljem postupku;
2) kod vozova sa posedom MV-bez a u stanici je samo otpravnik vozova ili ovlašćeni stanični radnik, otpravnik vozova ili ovlašćeni stanični radnik daje vozu signalni znak "Napred" u visini prve ulazne skretnice, mašinovođa pokreće voz brzinom do 10 km/h, staje ispred prve ulazne skretnice odakle ga otpravnik vozova ili ovlašćeni stanični radnik sprovodi u stanicu;
3) kada je stanica neposednuta otpravnikom vozova ili ovlašćenim staničnim radnikom, voz nastavlja opreznu vožnju dalje od ulaznog signala sve do ulazne skretnice i ispred nje staje tako da svojom prvom osovinom voz zauzme izolovani odsek prve skretnice. Mašinovođa izvršava vizuelni pregled skretnica, pregleda stanje u stanici, posebno na koloseku na koji vode skretnice i potom voz sa najvećom opreznošću ulazi u stanicu.
Ako je voz, u vreme kvara na sredstvima za sporazumevanje, zaustavljen pred zaštitnim signalom na rasputnici koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju duže od 30 minuta, postupa se na način propisan stavom 2. tač. 1) ili 2) ovog člana. Ako je rasputnica neposednuta, dalja vožnja nije dozvoljena sve dok se to ne dozvoli na dokazan način.
Dalja vožnja od neposednute rasputnice izuzetno se dozvoljava i tako što:
1) mašinovođa upisuje u ručni beležnik da voz stoji pred zaštitnim signalom i isti šalje u najbliže posednuto službeno mesto po jednom vozopratiocu ili pomoćniku mašinovođe; otpravnik vozova ili ovlašćeni stanični radnik, ako postoje uslovi za dalju vožnju voza, daje dozvolu za dalju vožnju putem opšteg naloga koji izaslani radnik vraća mašinovođi;
2) ako su na TK-pruzi susedna službena mesta neposednuta, izaslani radnik ide do najbližeg, odakle će pokušati da uspostavi vezu sa TK-dispečerom; TK-dispečer, ako za to postoje uslovi, izdaje naređenje za dalju vožnju koje izaslani radnik upisuje u ručni beležnik i isti vraća mašinovođi;
3) najbliže službeno mesto šalje podesnog radnika u susret vozu sa posedom MV-bez sa opštim nalogom kojim se dozvoljava dalja vožnja voza ako za to postoje uslovi; ako su susedna službena mesta neposednuta ili posednuta samo otpravnikom vozova ili ovlašćenim staničnim radnikom, voz sa posedom MV-bez ne nastavlja dalju vožnju.
Ako se između zaštitnog signala i najbližeg susednog mesta nalazi pružni telefon, izaslani radnik pokušava da sa njega uspostavi vezu sa susednim službenim mestom ili TK-dispečerom i primljeno naređenje upisuje u ručni beležnik i isti vraća mašinovođi.
Voz koji se zatekao u neposednutom službenom mestu u vreme nastanka kvara na sredstvima za sporazumevanje
Voz koji se zatekao u neposednutom službenom mestu u vreme kada je kvar na sredstvima za sporazumevanje ne nastavlja dalju vožnju pored izlaznog signala koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju.
Voz nastavlja dalju vožnju samo ako se na izlaznom signalu pokaže signalni znak kojim se dalja vožnja dozvoljava ili kada se obavesti na dokazan način da je dalja vožnja dozvoljena i pod kojim uslovima.
Dalja vožnja od neposednutog službenog mesta dozvoljava se i na jedan od načina propisanih članom 305. st. 4 i 5. ovog pravilnika.
7. Smetnje i kvarovi na uređajima putnih prelaza
Obezbeđenje putnih prelaza
U slučajevima kada nastanu smetnje ili kvarovi na uređajima putnih prelaza obezbeđenje saobraćaja na putnim prelazima vrši se na neki od sledećih načina:
1) pojedinačnim postavljanjem uređaja putnog prelaza sa stanične odnosno centralne postavnice;
2) rukovanjem uređaja putnog prelaza na licu mesta;
3) obezbeđivanjem saobraćaja neposredno od strane određenog radnika na način propisan članom 195. ovog pravilnika.
XVIII POSTUPCI U OTEŽANIM SITUACIJAMA
Pri elementarnim nepogodama (poplave, odroni, zemljotres, provala oblaka i sl.) kada bi moglo doći do oštećenja pruge ili koloseka, objekata, uređaja i postrojenja, kada bi se mogla dogoditi nesreća, voz se zadržava u stanici sve dotle dok se vremenske prilike ne poprave i dok se ne dobije izveštaj sa pruge da nema opasnosti po voz. Ako se u vreme nastanka elementarne nepogode voz zatekao na otvorenoj pruzi, vožnja se nastavlja oprezno ili se voz prema potrebi zaustavlja.
U slučaju potrebe na prugu treba otpremiti posebnu lokomotivu da izvidi prilike pri čemu mašinovođa obraća posebnu pažnju na najugroženija mesta.
Ako je pruga postala neprohodna o tome se obaveštavaju obe susedne stanice a na TK-pruzi TK-dispečer.
Ako se pruga ne može osposobiti do nailaska prvog voza, susedne stanice o tome odmah obaveštavaju rasporedne stanice i nadležnu operativnu službu koji preduzimaju potrebne mere.
U uslovima visokih letnjih dnevnih temperatura na prugama gde su šine zavarene u dugački trak šina, mogu se u određenom periodu dana, u cilju očuvanja bezbednosti saobraćaja, smanjiti najveće dopuštene brzine na pruzi odnosno maksimalne brzine vozova.
U slučaju iz stava 1. ovog člana služba za održavanje pruga dokazno obaveštava sva službena mesta na deonici pruge na kojoj se smanjuje brzina, a na TK-prugama i TK-dispečera, o svakom smanjenju najveće dopuštene brzine, navodeći vreme početka i vreme trajanja smanjenja najveće dopuštene brzine, deonicu pruge na kojoj se brzina smanjuje i vrednost brzine.
Na osnovu novoodređene najveće dopuštene brzine, otpravnici vozova odnosno TK-dispečer određuju (smanjuju) maksimalne brzine vozova.
Maksimalne brzine smanjuju se kod onih vozova kod kojih je maksimalna brzina po redu vožnje veća od privremeno određene najveće dopuštene brzine na pruzi.
Osoblje vučnog vozila se o promeni maksimalne brzine obaveštava opštim nalogom.
Voz koji se zatekao na pruzi u vreme kada se dobije obaveštenje o smanjenju najveće dopuštene brzine izuzetno se zaustavlja u prvoj stanici gde će se o promeni maksimalne brzine osoblje vučnog vozila obavestiti opštim nalogom.
Najveća dopuštena brzina smanjena na osnovu odredbi ovog člana se ne signališe.
Pri jakom vetru teretni vozovi saobraćaju na delu pruge na kome preti opasnost samo ako su teretna kola natovarena najmanje sa 75% svoje granice tovarenja.
Prazna kola, kao i otvorena kola natovarena drumskim vozilima, daskama, drvenim ugljem u vrećama, senom i slamom ne ostavljaju se u vozu, niti se dodaju vozu.
Po potrebi se smanjuje broj osovina u vozu.
Vozila u službenim mestima, na utovarno-istovarnim kolosecima, u depoima i na industrijskim kolosecima, u vreme jakog vetra obezbeđuju se od samopokretanja.
U slučaju jakog vetra potrebno je povećati nadzor nad svim vozilima.
Skretnice se postavljaju u takav položaj da vode na zaštitne koloseke odnosno koloseke koji su slobodni. Iskliznice se postavljaju u zaštitni položaj.
Stanično i vozopratno osoblje se uverava u polaznoj i usputnim stanicama da su sva vrata na kolima dobro zatvorena.
Osoblje službe za održavanje pruga obaveštava obe susedne stanice, a na TK-prugama TK-dispečera, kada na njihovim deonicama nastupi jak vetar.
Upravljač železničke infrastrukture i železnički prevoznici, svako u svom domenu, blagovremeno vrše pripreme za obezbeđenje saobraćaja u zimskim uslovima.
Kada nastupe zimski uslovi preduzimaju se sve mere i postupci predviđeni planovima za obezbeđenje saobraćaja u zimskim uslovima.
Kada vozila odbegnu iz službenog mesta ili sa nekog mesta na otvorenoj pruzi o odbegnuću se obaveštavaju susedne stanice kao i ostala službena mesta na odnosnom međustaničnom rastojanju odnosno otvorenoj pruzi, odjavničari, čuvari prelaza, čuvari pruge i radnici koji izvode radove na pruzi, a na TK-prugama i TK-dispečer.
Obaveštenje se vrši davanjem signalnog znaka "Opasnost" a zatim se potrebno obaveštenje daje telefonom.
Čim se čuo signalni znak "Opasnost" skretnice se postavljaju za vožnju po glavnom prolaznom koloseku ili po nepravilnom glavnom prolaznom koloseku, a ako su isti zauzeti skretnice se postavljaju po drugom prohodnom slobodnom koloseku i vrši se obezbeđenje saobraćaja na svim putnim prelazima gde je to moguće.
Kada se dobije telefonsko obaveštenje o odbeglim vozilima, svo osoblje preduzima mere da se odbegla vozila zaustave a da se pri tome ne izlažu opasnosti ni ono, ni putnici ni radnici koji se eventualno nalaze na vozilima.
Ako se odbegla vozila kreću u susret vozu onda se voz zaustavlja i o tome obaveštava osoblje vučnog vozila. Kod vozova za prevoz putnika, u slučaju da ne postoji mogućnost povlačenja voza, ako to prilike dopuštaju, putnici se pozivaju da što pre izađu iz voza.
Prema mesnim prilikama upotrebljavaju se pogodna sredstva i načini zaustavljanja odbeglih vozila: duž koloseka se na obe šine nabacuje šljunak, pesak, slama, pruće, na šine se postavljaju ručne papuče i sl.
Ako se predviđa da se odbegla vozila neće moći zaustaviti u stanici, a na pruzi do susedne stanice se nalazi voz, bilo suprotnog ili istog smera, skretnica nekog sporednog koloseka se postavlja u polovični položaj ili se na drugi način prouzrokuje da odbegla vozila iskliznu.
Ako na odbeglim vozilima nema lica, ona se puštaju i na prazan slepi kolosek.
Odbegla vozila se zaustavljaju i vučnim vozilom koje treba da se kreće ispred vozila pogodnom brzinom tako da ga odbegla vozila sustignu.
Pre dobijanja obaveštenja da je prestala opasnost, ne otprema se nijedan voz na međustanično rastojanje za koje je dat signalni znak "Opasnost".
Ako se voz raskine, po pravilu nastaje prinudno zaustavljanje raskinutih delova.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana nastaje slučaj kada se od voza odvoje kola sa neispravnom automatskom kočnicom. Ako su takva kola bila uključena u vazdušni vod, voz se zaustavlja a kola se nekontrolisano kreću. Ako takva kola nisu bila uključena u vazdušni vod, voz se ne zaustavlja, a kola se nekontrolisano kreću.
Pri raskinuću voza osoblje vučnog vozila daje signalni znak "Opasnost koči" a vozno osoblje odmah preduzima mere da se vozila zaštite od samopokretanja a ako se vozila nekontrolisano kreću, preduzima mere da se što pre zaustave. Pri zaustavljanju, obezbeđenju i zaštićivanju vozila učestvuje i pružno osoblje.
Kada nastane raskinuće voza osoblje vučnog vozila obaveštava oba susedna posednuta službena mesta a na TK-prugama i TK-dispečera. Prvo se obaveštava ono službeno mesto prema kojem je pruga u padu.
Kada se voz raskine u stanici stanično osoblje daje voznom osoblju signalni znak "Stoj" a vozopratno osoblje, prihvatajući taj znak, prenosi ga do mašinovođe.
Pri raskinuću voza mogu nastati sledeći slučajevi:
1) da se raskinuti deo voza zaustavi a drugo kvačilo je ispravno - u tom slučaju voz oprezno ide nazad po raskinuti deo voza, kvačenje se izvrši ispravnim kvačilom i voz nastavlja vožnju;
2) da se raskinuti deo voza zaustavi a ne može se koristiti drugo kvačilo - u tom slučaju postupa se na način propisan čl. 238-240. ovog pravilnika.
3) da se raskinuti deo voza ne zaustavi i kreće se u smeru za vozom - u tom slučaju podešava se brzina tako da raskinuti deo voza sustigne voz, voz se zaustavlja posle čega se, zavisno od stanja vučno-odbojne opreme, postupa na način propisan tač. 1) ili 2) ovog stava;
4) da se raskinuti deo voza nije zaustavio i kreće se u suprotnom smeru od voza - u tom slučaju voz se zaustavlja kod prvog telefonskog mesta ili posednutog mesta na pruzi ili na nekom drugom pogodnom mestu odakle se brzo daje obaveštenje prvenstveno pozadnjem službenom mestu a na TK-prugama TK-dispečeru.
U slučaju nastanka nesreće ili nezgode preduzimaju se sledeće mere:
1) odmah po saznanju za nastali događaj daje se prvo obaveštavanje o njegovom nastanku, poziva hitna pomoć, vatrogasna brigada, organi MUP-a, ekipe za spasavanje, zahtevaju potrebna pomoćna sredstva itd. u zavisnosti od posledica;
2) obezbeđuje se i zaštićuje mesto događaja (obustavljanje saobraćaja na susednim kolosecima, isključenje napona na elektrificiranim prugama, ograničavanje pristupa i sl.) i odmah se pristupa pružanju pomoći, spasavanju unesrećenih, sprečavanju nastanka ugrožavanja životne sredine, zaštiti i čuvanju robe primljene na prevoz, zaštiti materijalnih sredstava itd.;
3) čuvanje mesta događaja do dolaska nadležnih železničkih i sudsko-istražnih organa i stvaranje uslova za potrebe uviđajnih radnji;
4) po završetku uviđajnih radnji pristupa se raščišćavanju mesta događaja i preduzimaju mere da se u što je moguće kraćem roku uspostavi saobraćaj.
U okviru preduzimanja potrebnih mera posebna se pažnja vodi da ne dođe do novih neželjenih događaja pri kretanju pomoćnog voza ili pružnih vozila kojima se pruža pomoć ili vrši sanacija mesta događaja. Na kolosecima dvokolosečnih i paralelnih pruga, i na susednim kolosecima u stanici koji su prohodni i na kojima se saobraćaj reguliše, prema potrebi uvodi se lagana vožnja, a osoblje vučnog vozila i manevarsko osoblje obaveštava o potrebnim merama opreza. Regulisanje kretanja pomoćnog voza i pružnih vozila vrši se u saradnji sa licem nadležnim za organizovanje pružanja pomoći i raščišćavanja mesta događaja.
S obzirom da su nesreće i nezgode tako raznovrsne da je nemoguće odrediti za svaki slučaj šta je sve potrebno da se preduzme, železnički radnici sami, na osnovu procene situacije, preduzimaju one mere koje smatraju najpogodnijim za očuvanje bezbednosti saobraćaja i što hitnijeg otklanjanja oštećenja kako bi prekid saobraćaja trajao koliko je to moguće kraće.
Postupci sa putnicima i stvarima u slučaju prekida saobraćaja
Prekid saobraćaja je planirani i neplanirani.
Planirani prekid saobraćaja je prekid kojim se unapred određuje privremena potpuna ili delimična obustava saobraćaja na delu pruge ili celoj pruzi iz određenih razloga.
Neplanirani prekid saobraćaja je prekid koji nastaje iznenada zbog nesreće, elementarnih nepogoda ili drugih neplaniranih razloga.
Planirane prekide saobraćaja određuje upravljač železničke infrastrukture i za njih blagovremeno daje potrebna obaveštenja železničkim prevoznicima koji određuju dalje postupke sa putnicima i stvarima.
Odmah po saznanju za neplanirani prekid saobraćaja preduzimaju se sve mere da se obezbedi sigurnost putnika i stvari, da se putnicima obezbedi nastavak putovanja ili da se na odgovarajući način zbrinu, da se stvari zaštite od otuđenja i da se preduzmu mere u cilju ponovnog uspostavljanja saobraćaja.
U slučajevima da putnici zbog presedanja određeni deo puta prelaze pešice van puteva, posebnu pažnju treba posvetiti bezbednosti putnika.
Posle svakog prekida saobraćaja upravljač železničke infrastrukture obaveštava železničke prevoznike i korisnike prevoznih usluga o ponovnom uspostavljanju saobraćaja.
XIX DRUGI USLOVI ZA BEZBEDNO ODVIJANJE SAOBRAĆAJA
Zatvor pruge ili koloseka je privremeno isključenje pruge ili koloseka iz upotrebe.
Zatvor pruge ili koloseka je:
1) predviđeni - koji se predviđa zbog planiranih potreba i može biti:
(1) unapred određen materijalom reda vožnje;
(2) određen u toku važenja reda vožnje;
2) nepredviđeni - koji nastaje iznenada kao posledica nesreća, nezgoda, smetnji, kvarova, dejstva više sile i slično.
Zatvor pruge određen materijalom reda vožnje određuje se na osnovu zahteva u toku izrade opšteg reda vožnje.
Organizaciona jedinica, za čije je potrebe zatvor određen, njegovo korišćenje najavljuje upravljaču železničke infrastrukture najkasnije na pet dana, a upravljač železničke infrastrukture odobrava najkasnije na tri dana pre početka zatvora.
Predviđeni zatvor pruge koji se određuje u toku važenja reda vožnje podrazumeva naknadno definisanje slobodnih intervala u opštem redu vožnje i određuje na osnovu zahteva za zatvorom pruge koji podnosi organizaciona jedinica za čije potrebe zatvor treba odrediti.
Organizaciona jedinica koja traži zatvor pruge u toku važenja reda vožnje, podnosi zahtev upravljaču železničke infrastrukture najkasnije na deset dana pre početka zatvora, koji sadrži:
1) vrstu i opis radova koji se izvode, odnosno potrebe zbog koje se traži zatvor;
2) dinamiku izvođenja radova i usaglašen redosled aktivnosti svih izvođača radova sa pregledom angažovanih sredstava;
3) podatke o rukovodiocu radova i nadzornim organima;
4) planirani interval zatvora;
5) potrebe za kretanjem pružnih vozila i dr.
O određenom zatvoru pruge upravljač železničke infrastrukture, najkasnije na pet dana pre početka zatvora, pismeno obaveštava:
1) stanice između kojih je određen zatvor pruge;
2) nadležnu operativnu službu;
3) susedne rasporedne stanice, kao i polazne i odvojne stanica na tom rasporednom odseku;
4) organizacionu jedinicu koja je tražila zatvor pruge;
5) ostale zainteresovane službe upravljača železničke infrastrukture i železničkih prevoznika.
Jedinice koje su dobile pismeno obaveštenje o određenom zatvoru pruge odmah pismeno potvrđuju prijem obaveštenja upravljaču železničke infrastrukture i organizacionoj jedinici koja je tražila zatvor pruge.
Pri određivanju zatvora pruge ili koloseka utvrđuju se mere u vezi sa regulisanjem saobraćaja za vreme zatvora pruge ili koloseka.
Određivanje zatvora koloseka u stanici
Zahtev za zatvor koloseka u stanici podnosi se na isti način kako je to propisano za zatvor pruge.
Zahtev za zatvor koloseka u stanici u toku važenja reda vožnje podnosi se najmanje na sedam dana, a određuje se najmanje na tri dana pre početka zatvora koloseka.
Predviđeni zatvor koloseka određuje šef stanice, a u slučajevima da će zatvor koloseka značajnije uticati na redovitost saobraćaja i korišćenje infrastrukturnih kapaciteta, zatvor koloseka određuje upravljač železničke infrastrukture.
O određenom zatvoru koloseka šef stanice odnosno upravljač železničke infrastrukture obaveštava obe susedne stanice, nadležnu operativnu službu i organizacione jedinice koje učestvuju u radovima pri zatvoru koloseka. Susedne stanice i radne jedinice potvrđuju prijem obaveštenja o zatvoru koloseka šefu stanice odnosno upravljaču železničke infrastrukture i organizacionoj jedinici koja je tražila zatvor koloseka.
Nepredviđeni zatvor pruge ili koloseka
Posebni zahtevi za nepredviđeni zatvor pruge ili koloseka se ne podnose niti se daju odobrenja.
U slučaju nastanka nepredviđenog zatvora pruge ili koloseka sve službe preduzimaju mere da se u što kraćem vremenu otklone i saniraju razlozi koji su ga izazvali.
Odobravanje zatvora pruge ili koloseka
Na dan predviđenog zatvora pruge odobrenje za neposredan početak zatvora daju susedne stanice, a na TK-prugama TK-dispečer, uz prethodnu saglasnost nadležne operativne službe.
Rukovodilac radova na pruzi upisuje u saobraćajni dnevnik jedne od susednih stanica vreme početka i završetka zatvora pruge. Ovaj upis stanica odmah dokazno saopštava susednoj stanici.
Na staničnoj postavnici odnosno na telefonu i postavnoj napravi signala i skretnica kod otpravnika vozova i skretničara u vreme zatvora pruge ističe se tablica sa natpisom: "PRUGA ZAUZETA". Skretničar se obaveštava o početku i završetku zatvora pruge, kao i o tome da li je mesto radova zaštićeno ili ne.
Saglasnost za neposredan početak zatvora koloseka u stanici daje otpravnik vozova usmeno, a na TK-pruzi ovlašćeni stanični radnik uz saglasnost TK-dispečera, a rukovodilac radova početak i završetak radova, kao i stanje i sposobnost koloseka i postrojenja za saobraćaj upisuje u saobraćajni dnevnik, o čemu na TK-prugama ovlašćeni stanični radnik, obaveštava TK-dispečera.
Ukoliko se planirani ili naknadno odobreni zatvor iz bilo kog razloga neće koristiti, radna jedinica koja je tražila zatvor pruge ili koloseka otkazuje ga najkasnije šest sati pre početka planiranog ili naknadno određenog zatvora.
Po završetku zatvora pruge ili koloseka, rukovodilac radova i svi nadzorni organi u saobraćajni dnevnik upisuju uslove za nastavljanje saobraćaja ukoliko nastane promena u odnosu na stanje pre zatvora pruge ili koloseka (lagane vožnje, smanjena brzina zbog promene stepena osiguranja i sl.).
O uslovima iz stava 6. ovog člana na TK-prugama se obaveštava i TK-dispečer.
Početkom primene ovog pravilnika prestaju da važe:
1) Saobraćajni pravilnik ("Službeni glasnik Zajednice JŽ", br. 3/94, 4/94 i 5/94);
2) Saobraćajno uputstvo ("Službeni glasnik Zajednice JŽ", br. 6/80, 3/82, 6/83, 2/84, 4/88, 8/88, 9/90, 2/91, 2/94 i 2/01);
3) Uputstvo o manevrisanju ("Službeni glasnik Zajednice JŽ", br. 3/80, 6/83, 3/87, 4/88, 6/91 i 2/94);
4) Uputstvo o privremenom regulisanju saobraćaja vozova na dvokolosečnim prugama za vreme kapitalnog remonta jednog koloseka ("Službeni glasnik Zajednice JŽ", broj 9/83);
5) Uputstvo o upravljanju vučnim vozilima u jednoposedu ("Službeni glasnik Zajednice JŽ", br. 7/94 i 9/94);
6) Uputstvo o saobraćaju vučnih vozila koja nisu opremljena autostop - uređajima na prugama opremljenim pružnim delom autostop-uređaja ("Službeni glasnik Zajednice JŽ", br. 6/82 i 8/82).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. jula 2022. godine.
Samostalni član Pravilnika o izmenama i dopunama
Saobraćajnog pravilnika
("Sl. glasnik RS", br. 107/2022)
Član 6
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
I ELEMENTI POSLOVNOG REDA STANICE I DEO
Elementi poslovnog reda stanice I deo su:
1. Tehnički kapaciteti i oprema stanice
Tehnički kapaciteti i oprema stanice obuhvataju:
1) Vrstu stanice:
(1) u pogledu vršenja saobraćajne službe (rasporedna, ranžirna, međustanica, ukrsnica, otpremništvo pod nadzorom stanice);
(2) u pogledu vršenja transportne službe (prijem i otprema putnika, prtljaga, robe, živog i pokvarljivog bruta, kolskih pošiljki itd.);
(3) granice staničnog područja u odnosu na otvorenu prugu, područje lokomotivskog depoa, radionice i sl.;
(4) nagibi staničnog platoa, prostora od predsignala do ulazne skretnice i susednih prostornih odseka;
2) Stanična kolosečna i druga tehnička postrojenja:
(1) podela kolosečnih parkova odnosno koloseka i njihova namena (prijemni, prijemno-otpremni, otpremni, tehničko-putnički, ranžirni, glavni, sporedni, izvlakač, manipulacioni, garažni, pretovarni, za dezinfekciju, za opravku vozila i dr.);
(2) označavanje koloseka i njihove korisne dužine;
(3) industrijski koloseci koji se odvajaju od stanice i sa otvorene pruge, sa osnovnim podacima;
(4) ostala stanična tehnička postrojenja (rampe, dizalice, tovarni profili, kolske vage, prenosnice, okretnice, trijangle, napojnice, jame za čišćenje vatre, elektrovučna postrojenja, uređaji za snabdevanje vodom, gasom, tečnim gorivom, za probu vazdušnih kočnica, za predgrevanje putničkih garnitura i dr.);
3) Opremu stanice signalno-sigurnosnim postrojenjima, sa naznačenjem kilometarskog položaja njihovog mesta ugrađivanja:
(1) način osiguranja (elektronsko, relejno, elektromehaničko, mehaničko, skretnice osigurane bravama bez ili u zavisnosti sa glavnim signalima, neosigurane skretnice i druge vrste osiguranja);
(2) stalni signali (mesto i udaljenost glavnih signala od skretnica odnosno tačke koju štite, mesto i udaljenost predsignala od ulaznog, staničnog, zaštitnog odnosno izlaznog signala, ponavljači predsignalisanja, dopunski signali glavnih signala i predsignala, granični kolosečni signali, manevarski signali, signalne oznake u stanici i dr.);
(3) podaci o skretnicama i njihovom osiguranju (broj skretnice, redovan položaj, zavisnost sa glavnim signalima i način postavljanja skretnica, osiguranje bravama, u kom položaju i kojim sistemom brava, bez ikakvog osiguranja i sl.);
(4) putni prelazi i način obezbeđenja saobraćaja preko putnih prelaza na području stanice i na otvorenoj pruzi susednih međustaničnih odseka (branicima, polubranicima, svetlosnim signalima i dr.);
(5) prostorni signali APB do susednih stanica, za jedan i drugi smer, njihov broj i kilometarski položaj;
4) Opremu stanice telekomunikacionim uređajima i sredstvima za sporazumevanje:
(1) telefonski uređaji (teleprinter, faksimil-telegrafski uređaj);
(2) telefonski uređaj, uključeni ili neuključeni u uređaje za registrovanje, jednostrano ili dvostrano snimanje, kontrola rada snimanja, da li je uređaj opremljen davačem tačnog vremena, stanica u kojoj je uređaj za registrovanje smešten i na kojem rejonu se vrši snimanje;
(3) radio-uređaj uključen ili ne u uređaje za registrovanje, posebno po vrstama odnosno nameni;
(4) vrste telegrafskih i telefonskih vodova i način njihovog korišćenja, vodovi određeni za poslovna i saobraćajna saopštenja, vodovi sa priključcima pružnih telefona ili telefona kod glavnih signala, vodovi za tehničko održavanje, vodovi za prenošenje tačnog vremena;
(5) stanice veze, službena i radna mesta uključena u pojedine vodove;
(6) ŽAT centrale i razne vrste posredovanja;
(7) automatski ŽAT telefoni;
(8) interfonski i razglasni uređaji, njihova namena i područje rada.
2. Organizacija i način vršenja saobraćajne službe
Organizacija i način vršenja saobraćajne službe na pojedinim radnim mestima obuhvataju:
1) Broj radnih mesta otpravnika vozova, njihova područja, delokrug rada i međusobna saradnja;
2) Broj radnih mesta zamenika i pomoćnika šefa stanice, nadzornog radnika za saobraćajnu službu, školskog instruktora, rasporednog radnika i raspoređivača staničnog osoblja i delokrug njihovog rada u odnosu na izvršenje saobraćajno-transportne službe;
3) Broj i raspored radnih mesta skretničara odnosno skretničara-blokara, nadzornog skretničara i njihova područja;
4) Postupak sa ključevima i duplikatima ključeva zaključanih skretnica i iskliznica stanice i podređenih službenih mesta, kao i posebne ručice (kurble) za ručno prekretanje skretničkih postavnih sprava i prenosne skretničke (ambulantne) brave;
5) Vreme i način predaje i prijema službe staničnog osoblja, način javljanja na dužnost staničnog osoblja i da li šef stanice redovno prisustvuje predaji i prijemu službe;
6) Mesto primopredaje lokomotiva između stanice i lokomotivskog depoa (graničnik);
7) Redovno mesto zaustavljanja voza sa prevozom putnika;
8) Način zaprezanja i potiskivanja vozova (zakvačenom ili nezakvačenom lokomotivom), sa oznakom relacije na kojoj se vrši zaprezanje ili potiskivanje;
9) Način obaveštavanja zainteresovanog osoblja u stanici, lokomotivskom depou, CDU, EVP, i na pruzi o promenama u saobraćaju, zakašnjenju i prevremenom saobraćaju vozova, a pošte i putnika samo o zakašnjenju vozova sa prevozom pošte i putnika
10) Način otpravljanja vozova (direktno, indirektno);
11) Način utvrđivanja da je završni vozopratilac na svom mestu kod voza sa smanjenim brojem vozopratnog osoblja, odnosno kod svih vozova gde zbog mesnih prilika otpravnik vozova ne vidi završnog vozopratioca;
12) Kako i pod kojim uslovima se vrši indirektna otprema lokomotivskog voza, ukoliko je takvo otpremanje odobreno;
13) Postupak otpravnika vozova u stanicama gde se odvaja više pruga, kao i u stanicama sa posebnim putničkim i teretnim područjem, s obzirom na presecanje puteva vožnje;
14) Postupak kod otpravljanja vozova nepravilnim kolosekom dvokolosečne pruge;
15) Određivanje koloseka i postupak pri prijemu i saobraćaju vozova sa naročitom pošiljkom, snežnog grtala i ralice;
16) Najveća dopuštena dužina voza i najveća dopuštena opterećenja vozila po osovini i po dužnom metru na pripadajućim rasporednim odsecima;
17) Postupak u slučaju prekida rada u stanici i odjavnicama susednih staničnih odseka pruge (mesto, način čuvanja i postupak sa ključevima zaključanih skretnica, iskliznica i službenih prostorija službenih mesta u kojima prestaje služba, dužnosti radnika koji za vreme prekida službe nadzire-čuva službeno mesto i dr.);
18) Način na koji se obavljaju probe vazdušnih kočnica (potpune i skraćene) vučnim vozilom ili posebnim uređajem;
19) Način sporazumevanja o postavljanju manevarskih puteva vožnje pri manevrisanju u stanici gde se skretnice postavljaju centralno (vrsta signalnog sredstva, gde se signalno sredstvo nalazi, ko rukuje signalnim sredstvom odnosno ko daje signalne znake, da li vozovođa odnosnog voza vrši dužnost rukovaoca manevre i ko ga snabdeva signalnim sredstvom i dr.);
20) Obezbeđenje puta vožnje kod ulaska, izlaska ili prolaska vozova i način vršenja pregleda skretnica od strane otpravnika vozova ili nadzornog skretničara, s obzirom na vrstu osiguranja:
(1) radna mesta koja redovno sudeluju pri obezbeđenju puta vožnje;
(2) naznačenje mesta gde se nalazi knjiga za upis izvršenog pregleda skretnica na licu mesta, kao i kada se koje skretnice pregledaju na licu mesta;
(3) način međusobnog obaveštavanja skretničkog osoblja o slobodnosti koloseka i izveštavanja otpravnika vozova o izvršenom obezbeđenju puta vožnje;
(4) način rukovanja staničnim glavnim signalima i izveštavanja otpravnika vozova o postavljanju ulaznog signala u položaj za zabranjenu vožnju, u slučaju kada se signalima rukuje iz skretničke postavnice;
(5) bliže odredbe o jednovremenim vožnjama na staničnom području i postupcima kada se jedan od vozova zaustavlja pred ulaznim signalom pri jednovremenom dolasku vozova iz dva ili više pravaca, kao i kada se obustavlja manevrisanje pre verovatnog dolaska voza do ulaznog signala, uzimajući u obzir nagib pruge i stanice kao i ostale prilike u stanici;
(6) način obaveštavanja putnika o nailasku voza kada jedan voz za prevoz putnika već stoji u stanici;
(7) postupak u slučaju promene ulaznog koloseka za dolazeći voz i način obaveštavanja ostalog zainteresovanog osoblja o promeni ulaznog koloseka;
(8) postupak kada se voz prima na zauzeti kolosek, na kolosek podeljen na ograničene odseke puta vožnje i na kolosek na kome nije obezbeđen put pretrčavanja;
(9) način obaveštavanja otpravnika vozova da je voz prispeo ceo i smestio se unutar međika;
(10) način na koji se skretničko osoblje uverava u slobodnost koloseka i međika;
(11) mesto određeno za dočekivanje vozova od strane skretničara, skretničara-blokara odnosno nadzornog skretničara i njihovi postupci;
(12) način upisivanja broja koloseka u fonogramima za obezbeđenje puta vožnje (arapskim brojem i slovima ili samo arapskim brojem);
(13) način obaveštavanja manevarskog osoblja o potrebi obustavljanja manevre;
(14) prisustvovanje nadzornog skretničara (skretničara) na ulaznoj strani ili na drugom mestu pri izdavanju naređenja za obezbeđenje puta vožnje za izlaz voza i dr.;
21) Izveštavanje otpravnika vozova da su po završenoj manevri glavni koloseci slobodni;
22) Izveštavanje otpravnika vozova o preduzetim merama bezbednosti po završenom manevrisanju: zaštićivanje vozila, obezbeđenje vozila od samopokretanja i odbegnuća, smeštaj posebnih vozila (naročite pošiljke, eksploziv) i sl.;
23) Način obezbeđenja saobraćaja preko putnog prelaza u stanicama i na otvorenoj pruzi susednih međustaničnih odseka:
(1) rukovanje branicima na putnim prelazima;
(2) postupak u slučaju kvara uređaja kojima se obezbeđuje saobraćaj na putnim prelazima;
(3) način obaveštavanja osoblja koji obezbeđuje saobraćaj na putnim prelazima o potrebi rukovanja uređajima odnosno posedanja putnih prelaza (zvonovni signalni znaci, aviza, predaviza, naređenje za obezbeđenje puta vožnje i dr.);
24) Redovan pregled skretnica, koloseka i sigurnosnih uređaja od strane otpravnika vozova, nadzornog skretničara i skretničara, vreme kada se vrši pregled skretnica;
25) Postupke u slučaju neispravnosti na skretnicama i održavanje skretnica;
26) Organizaciju manevarske službe kojom obuhvata:
(1) podelu manevarskih područja i raspored manevarki;
(2) potreban sastav manevarskih odreda;
(3) mere bezbednosti prilikom manevre s obzirom na dolazeće i odlazeće vozove, način kontrole položaja ulaznog odnosno staničnog zaštitnog signala od strane otpravnika vozova odnosno skretničara;
(4) način davanja naređenja rukovaocu manevre i mašinovođi za manevrisanje preko signala granica manevrisanja, ukoliko se naređenje ne daje opštim nalogom;
(5) mere i postupci za odbacivanje i spuštanje kola;
(6) mogućnost i postupci za ručna manevarska kretanja, kretanja pomoću manevarskog užeta i kretanja prenosnicom i okretnicom;
(7) mogućnost i postupci za manevrisanje ručnim motornim šinskim potiskivačem i drumskim vozilima;
(8) količina ručnih papuča, postupak u pogledu njihovog korišćenja i način njihove upotrebe i čuvanje na pojedinim radnim mestima;
(9) raspored papučara i njihovo područje na ranžirnim kolosecima;
(10) postupak za upotrebu parkiranih kočnica;
(11) mere za obezbeđenje vozila od odbegnuća i samopokretanja u stanici;
(12) naznačenje koloseka na kojima se manevarske vožnje vrše samo sa naročitom opreznošću i pod posebnim uslovima (trijangla i sl.);
(13) način regulisanja vožnje i pratnje lokomotiva na području stanice, između pojedinih područja stanice, kao i između stanice i lokomotivskog depoa ili radioničkog područja;
(14) učešće staničnog osoblja pri snabdevanju lokomotiva, motornih garnitura i putničkih kola uglja, vodom ili tečnim gorivom kao i postupak kada u napojnoj stanici nestane vode ili goriva;
(15) određeni koloseci za smeštaj kola tovarenih opasnim teretom i mere bezbednosti pri manevrisanju s ovakvim kolima;
(16) postupak kod otkvačivanja kola motkom ili viljuškom u stanicama u kojim je to odobreno;
(17) obezbeđenje saobraćaja na putnim prelazima za vreme kada se preko njih vrši manevrisanje, sa naznačenjem vremena posle kog se prekida manevra radi omogućavanja drumskog saobraćaja;
(18) dozvoljeni broj osovina kola pri manevrisanju kočen direktnom kočnicom lokomotive, kao broj osovina koje treba dodatno kočiti ručno, s obzirom na vrstu lokomotive, nagib koloseka i brzinu manevarske vožnje;
(19) način međusobnog sporazumevanja otpravnika vozova, rukovaoca manevre, manevrista i skretničkog osoblja u pogledu manevarskog rada (telefonom, signalnim znacima, razglasnim uređajima, radio uređajima ili dovikivanjem), kod sporazumevanja telefonom predvideti postupak u slučaju kvara telefona;
(20) način upotrebe razglasnih uređaja i radio veze pri manevrisanju na osnovu uputstva o korišćenju ovih uređaja;
(21) najveća dozvoljena brzina manevrisanja pri manevrisanju preko skretnica uz jezičak s obzirom na dužinu predskretničkog izolovanog odseka u stanicama opremljenim elektronskim ili relejnim signalno-sigurnosnim uređajima pri centralnom postavljanju skretnica;
(22) slučajevi kada je obavezno vazdušno kočenje manevarskih sastava zavisno od broja osovina i nagiba koloseka, kao i obaveza probe vazdušnih kočnica;
(23) mere opreznosti posle manevarskih kretanja;
(24) čuvanje lične bezbednosti pri manevrisanju;
(25) druge potrebne mere i postupke pri manevrisanju;
28) Postupak kada voz prolazi stanicu bez zadržavanja, a treba ga u stanici zaustaviti;
29) Mere koje treba preduzeti u otpremništvu kod ukrštanja dva voza kada je jedan sa prekoračenom dužinom;
30) Određivanje dužine puta pretrčavanja, koji se ima u vidu kod obezbeđenja ulaska voza;
31) Mere koje treba preduzeti prilikom ulaska i izlaska vozova za slučajeve:
(1) kada je jednovremeni ulazak, izlazak ili ulazak i izlazak dva ili više vozova dopušten, s obzirom na presecanje puteva vožnje;
(2) kada jednovremeni ulazak, izlazak ili ulazak i izlazak dva ili više vozova nije dopušten, s obzirom da se putevi vožnje seku;
32) Postupak u pogledu javljanja o nastaloj smetnji i obezbeđenju saobraćaja za vreme trajanja smetnji na signalno-sigurnosnim uređajima u stanici i uređajima APB i MZ na pruzi;
33) Način otpravljanja vozova kada se u stanici sretne više vozova;
34) Postupak prilikom potiskivanja vozova iz stanice na otvorenu prugu, gde se obuhvata:
(1) način potiskivanja (sa zakvačenom ili nezakvačenom lokomotivom);
(2) mesto gde se smešta potiskivalica, ukoliko nije mogla da pređe iza poslednjih kola pre polaska voza;
(3) ulazni kolosek, mesto zaustavljanja i čekanja lokomotive koja se vraća sa otvorene pruge posle potiskivanja;
35) Način smeštanja predmeta i materijala u koloseku, pored koloseka i između koloseka;
36) Način obezbeđenja pružnih radničkih odreda za vreme izvođenja radova na kolosecima staničnog područja;
37) Mesto gde se drže propisi za radna mesta koja nemaju stalne prostorije i dr.
3. Organizacija i način vršenja poslova ostalih službi
Organizacija i način vršenja poslova ostalih službi obuhvata:
1) Način trebovanja i raspodele potrošnog materijala i radnike koji su za to zaduženi;
2) Organizacija poslova evidentiranja radnog vremena radnika, izdavanja naloga za službena putovanja i overavanja zdravstvenih knjižica zaposlenih radnih i njihovih porodica;
3) Postupak oko prijema prijava radnika i saslušavanja ovih po učinjenim nepravilnostima i neurednostima pri izvršavanju dužnosti;
4) Raspored čišćenja i podmazivanja skretnica, skretničkih signala i signalnih svetiljki, punjenje i izdavanje akumulatorskih baterija za ručne signalne svetiljke;
5) Način i postupak oko poučavanja osoblja i lice zaduženo za poučavanje osoblja;
6) Način dostave poslovnih telegrama kojim mestima i radnim jedinicama;
7) Jedinice kojima se prijavljuju smetnje i kvarovi na kontaktnoj mreži i drugim stabilnim postrojenjima elektro-vuče u stanici;
8) Jedinice kojima se prijavljuju smetnje na telekomunikacionim i signalno-sigurnosnim uređajima i sedišta deonica telekomunikacionih i signalno-sigurnosnih postrojenja;
9) Organizacija ostalih poslova na pojedinim radnim mestima:
(1) rasporedna služba;
(2) poučavanje osoblja;
(3) isledna služba;
(4) služba obaveštavanja;
(5) korišćenje čekaonica i ostalih prostorija za putnike;
(6) upotreba konačišta voznog osoblja i ostalih prostorija za službeni dnevni ili noćni boravak;
10) Druge organizacione mere u vezi sa poslovanjem i radom sa železničkim radnicima, putnicima, korisnicima železničkog prevoza, trećim licima koja su u ugovornoj obavezi sa železnicom i dr.
4. Posebne odredbe za stanice na elektrificiranim prugama
Posebne odredbe za stanice na elektrificiranim prugama obuhvataju:
1) Pregled i opis uređaja stabilnih postrojenja elektrovuče koji se nalaze u stanici:
(1) šema kontaktne mreže u stanici sa uočljivo označenim elementima na mreži, mesto gde se šema nalazi;
(2) naznačenje koloseka koji su elektrificirani;
(3) manipulacioni koloseci koji su redovno bez napona u voznom vodu, kod kojih se napon uključuje samo za vreme manevrisanja i mesto gde se nalaze rastavljači za pojedine manipulacione koloseke;
(4) mesto određeno za čuvanje ključeva rastavljača;
(5) radnici određeni za obaveštavanje lica koja rade na manipulaciji stvari da će biti uključen napon u vozni vod;
(6) brojevi nosećih stubova i portala kontaktne mreže uključujući i stubove (portale) izolovanih preklopa u stanici na kojima su ugrađeni rasklopni aparati i drugi uređaji stabilnih postrojenja elektrovuče kao i signalne oznake koje označavaju granice uzdužnog i poprečnog sekcionisanja, odnosno granice voznog voda sa naponom i voznog voda bez napona;
(7) stanični izolovani preklopi, njihova namena, mesto gde se nalaze, njihova dužina i udaljenost od granice manevrisanja odnosno međika i ulaznog signala i način njihovog označavanja;
(8) izvršne odredbe za manevrisanje do granice manevrisanja odnosno početka preklopa, kako bi se očuvala bezbednost saobraćaja i lica zaposlenih na održavanju kontaktne mreže i to naročito na dvokolosečnim prugama gde je na izlaznom koloseku preklop postavljen asimetrično u odnosu na preklop i ulazni signal pravilnog koloseka;
(9) telefonski vodovi za međusobno sporazumevanje stanice, elektrovučnih podstanica (EVP), centra daljinskog upravljanja (CDU), radionica za održavanje i pomoćnih telefonskih mesta na otvorenoj pruzi;
2) Sedišta radne jedinice za održavanje stabilnih postrojenja električne vuče i radionica za održavanje kontaktne mreže i postrojenja i uređaja PS, EVP i CDU;
3) Pomoćne naprave i oprema za obavljanje službe:
(1) motke za uzemljenje, izolovane rukavice, izolovane prostirke i dr., mesto gde se one čuvaju, ko i kada njima rukuje;
(2) rasklopni aparati (rastavljači) i njihova upotreba u podužnom i poprečnom sekcionisanju, ko je ovlašćen da rukuje njima i čuva ključeve, kao i gde se čuvaju duplikati ključeva, rejon napajanja sekcije i deonice;
(3) područje sekcije odnosno odseka kontaktne mreže za koje služe pojedini prekidači ili rastavljači pri uključivanju ili isključivanju napona;
(4) dnevnik manipulacije za evidentiranje upotrebe rasklopnog aparata i ko ga vodi;
(5) stalni signali za električnu vuču u stanici i mesto gde su ugrađeni;
4) Određena radna mesta za čuvanje prenosnih signalnih sredstava potrebnih za pokazivanje signalnih znakova za električnu vuču;
5) Osiguranje saobraćaja na elektrificiranim prugama:
(1) obaveštavanje stanica, staničnog i pružnog osoblja i osoblja CDU odnosno EVP na odnosnom rasporednom odseku o odstupanju od vrste vuče predviđene redom vožnje kod pojedinih vozova;
(2) mere koje se preduzimaju pri vožnji sa spuštenim pantografom po naređenju ili u slučajevima neke druge nastale potrebe, imajući u vidu profil pruge;
(3) način obaveštavanja zainteresovanog osoblja u stanici i na pruzi o promenama redovnog stanja napona u voznim vodovima;
(4) postupak kod postavljanja zahteva za obavljanje manevre na manipulacionim kolosecima čiji su vozni vodovi redovno bez napona, kao i izveštavanje otpravnika vozova o završetku obavljene manevre;
(5) mere i postupak kod preduzimanja mera bezbednosti pri utovaru ili istovaru na manipulacionim kolosecima ili otvorenoj pruzi;
(6) organizacione mere za čišćenje snega sa krovova kola ili tovara u vozovima u toku zime;
6) Izuzetne mere koje se preduzimaju pri prijemu i otpremi vozova kada nastupi delimična ili potpuna smetnja na staničnom voznom vodu;
7) Zaprezanje i potiskivanje vozova na pojedinim elektrificiranim prugama ili njihovim delovima, otpremanje radnih parnih lokomotiva van službe i dr.
5. Postupak u slučaju nesreća, nezgoda i saobraćaja u posebnim uslovima
Postupak u slučaju nesreća, nezgoda i saobraćaja u posebnim uslovima obuhvata sledeće elemente:
1) Domicilna stanica kolskih dizalica, snežnih grtala i ralica i elektrovučnih vozila snabdevenih pantografom za skidanje leda;
2) Domicilna stanica pomoćnih lokomotiva i pomoćnih vozova;
3) Sedište sekcije za održavanje pruge i šefa pružne deonice, lokomotivskog depoa i organizacije za održavanje vozila;
4) Spisak rukovodilaca radnih jedinica i njihovih zamenika koji se pozivaju u slučaju nesreća i nezgoda, njihove adrese i brojevi telefona;
5) Adresa nadležnog lekara javne zdravstvene službe i broj telefona;
6) Adresa najbliže bolnice i broj telefona;
7) Adresa najbliže vatrogasne jedinice i broj telefona;
8) Adresa štaba za vanredne situacije i broj telefona;
9) Adresa nadležne jedinice MUP i broj telefona;
10) Sedišta nadležnog javnog tužioca, istražnog sudije, inspekcije rada i brojevi njihovih telefona;
11) Kontakt telefon i adresa elektronske pošte republičkog inspektora za železnički saobraćaj;
12) Kontakt telefon i adresa elektronske pošte Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju;
13) Postupak u slučaju požara u stanici, vozovima i na otvorenoj pruzi, vatrogasne ekipe i vatrogasna oprema;
14) Pripravnost za slučaj smetnji u saobraćaju usled snežnih vejavica, jakog vetra, poplava i nesreća i nezgoda;
15) Mesto gde se nalazi priručna apoteka;
16) Pratnja pomoćnih vozova;
17) Adrese i brojevi telefona preduzeća od kojih se traže drumska vozila za prevoz putnika u slučaju nastale smetnje u saobraćaju vozova;
18) Pomoćna pruga kojom se otpremaju vozovi (za prevoz putnika i teretni) u slučaju nepredviđenog zatvora pruge;
19) Postupak sa signalnim žicovodima i postavnim spravama pri saobraćaju snežnih grtala;
20) Kilometarski položaj granica područja stanice u smislu nadležnosti za isleđenje nesreća i nezgoda;
21) Posebne mere koje se preduzimaju u saradnji sa štabom za vanredne situacije u slučaju većih opasnosti po stanovništvo;
22) Posebne mere koje se preduzimaju pri nesrećama i nezgodama na elektrificiranim prugama i dr.
Situacioni plan se izrađuje u razmeri 1:1000, 1:2000 ili 1:2500 i sadrži:
1) naziv stanice i upravljača železničke infrastrukture kome stanica pripada;
2) položaj, tip i broj svih skretnica;
3) redni broj svakog koloseka upisan arapskim brojevima;
4) rastojanje između koloseka u metrima sa dve decimale;
5) korisnu dužinu, vrstu (putnički, teretni i zajednički) i namenu (prijemni, ranžirno-otpremni, utovarno-istovarni, pretovarni, lokomotivski, izvlakač i dr.), ispisanu na svakom koloseku;
6) ložioničke koloseke i zgrade ložionice i depoa;
7) stacionažu po glavnim prolaznim kolosecima, kilometarski (km) položaj ulaznih skretnica i matičnjaka sa obe strane stanice;
8) km položaj kraja slepog koloseka i izvlačnjaka;
9) km položaj napojnika, rezervoara za vodu i kanala za čišćenje vatre;
10) km položaj međika;
11) km položaj izolovanih odseka, ulaznih i izlaznih izolovanih šina;
12) km položaj ulaznih, izlaznih i graničnih kolosečnih signala, njihovu vrstu (svetlosni, likovni) i naznačenje rastojanja od ulaznog signala do predsignala;
13) km položaj stubova kontaktne mreže;
14) km položaj vage i kontrolnog tovarnog profila;
15) km položaj odvajanja industrijskih koloseka iz stanice;
16) km položaj staničnih službenih zgrada i njihovu namenu;
17) unutrašnje dimenzije magacina i dimenzije tovarnih rampi;
18) pristupne puteve, prelazne rampe, podhodnike i pasarele;
19) oznaku preloma nivelete sa nagibima i njen km položaj;
20) km položaj i oznaku specijalnih uređaja na koloseku (grbina, kolosečne kočnice, iskliznice);
21) km položaj kablova, vodova, kanalizacije i gasnih vodova;
22) liniju eksproprijacije;
23) datum izrade i potpis šefa službe koja je plan izradila i dr.
III OSNOVE ZA IZRADU UPUTSTVA O VRŠENJU SAOBRAĆAJNE SLUŽBE NA RASPUTNICAMA
Uputstvo o vršenju službe na rasputnici sadrži:
1) opšte odredbe;
2) organizaciju službe;
3) izvršne odredbe.
Opšte odredbe obuhvataju:
1) Ulogu rasputnice u pogledu regulisanja saobraćaja suprotnih i uzastopnih vozova;
2) Mesto i kilometarski položaj rasputnice u odnosu na prugu od koje se odvaja priključna pruga, kao i u odnosu na susedne stanice, uz oznaku kilometraže prema uzdužnom profilu, nagib pruge u svim pravcima, eventualni zaštitni koloseci i njihova dužina, opis svih pruga, uz naznaku da li su jednokolosečne, dvokolosečne ili paralelne;
3) Sistem osiguranja (mehanički, elektromehanički, elektrorelejni, i dr.), mesto zaštitnih signala i njihova zavisnost, kao i zavisnost sigurnosnih uređaja sa susednim stanicama. Kod mehaničkog osiguranja sa pouzdano zaključanim skretnicama, označava se sistem pomoću kojeg je postignuta zavisnost zaštitnih signala sa putevima vožnje;
4) Telekomunikaciona sredstva za sporazumevanje uz naznaku pozivnih znakova službenih i radnih mesta uključenih u ovu vezu;
5) Lokalni zvonovni signalni znaci, ukoliko su potrebni i kao takvi određeni, kako bi se razlikovale vožnje vozova po pravcima.
Organizacija službe obuhvata:
1) Radna mesta na rasputnici, broj i vrstu radnika koji vrše službu na rasputnici, propisani turnus, način i vreme vršenja predaje i prijema službe i način stalnog posedanja rasputnice čiji glavni signali nisu u relejnoj zavisnosti sa susednom stanicom;
2) Prostorni odesci i propisan razmak;
3) Čuvanje ključeva pouzdano zaključanih skretnica, redovan položaj skretnica;
4) Redovan pregled skretnica, čišćenje, održavanje i osvetljavanje skretnica i zaštitnih signala;
5) Nadzor stanica, snabdevanje rasputnice materijalom i inventarom i poučavanje radnika zaposlenih na rasputnici.
Izvršne odredbe obuhvataju:
1) Odredbe za regulisanje saobraćaja preko rasputnice kao što je: objavljivanje saobraćaja vozova i zakašnjenja od strane susednih stanica, obezbeđenje puta vožnje za prelazeći voz, sačekivanje vozova i dr;
2) Odredbe za davanje dopuštenja, obezbeđenje saobraćaja suprotnih i uzastopnih vozova, kada je sporazumevanje moguće i kada nije moguće;
3) Postupak kod izuzetnog zadržavanja voza ispred zaštitnih signala rasputnice;
4) Učešće rasputnice kod premeštanja, određivanja i otpadanja ukrštavanja;
5) Regulisanje prelaza vozova sa dvokolosečne na jednokolosečnu prugu i obratno;
6) Postupak kada su vozovi u zakašnjenju;
7) Vođenje dnevnika za evidentiranje podataka o obezbeđenju saobraćaja vozova i o vremenu njihovog prelaza preko rasputnice i dr.
U prilogu izvršnih odredbi daje se šema rasputnice i uputstvo za rukovanje signalno-sigurnosnim uređajima.
IV OSNOVE ZA IZRADU UPUTSTVA O VRŠENJU SAOBRAĆAJNE SLUŽBE NA INDUSTRIJSKIM KOLOSECIMA
Uputstvo o vršenju službe na industrijskim kolosecima sadrži:
1) opšte odredbe;
2) podatke o kolosecima, postrojenjima i vezama;
3) izvršne odredbe.
Opštim odredbama se obuhvataju:
1) Naziv vlasnika odnosno imaoca industrijskog koloseka, namena industrijskog koloseka i eventualno naziv industrijskog koloseka;
2) Nadzorna stanica i stanica iz koje se industrijski kolosek poslužuje;
3) Mesto i smer odvajanja industrijskog koloseka (iz jednog ili oba smera), sa naznačenjem kilometarskog položaja odvojne skretnice u stanici ili na otvorenoj pruzi odakle se industrijski kolosek odvaja.
2. Podaci o kolosecima, postrojenjima i vezama
Podaci o kolosecima postrojenjima i vezama obuhvataju sledeće:
1) Stvarna i korisna dužina koloseka i veličina i dužina nagiba; ako iza odvojne skretnice ima više koloseka, podatke dati za svaki kolosek;
2) Način osiguranja odvojne skretnice i skretnice na industrijskom koloseku, ako postoje i ako su osigurane;
3) Redovan položaj odvojne skretnice i skretnica na industrijskom koloseku;
4) Način zaštićivanja odvojne skretnice:
(1) sa otvorene pruge (zaštitnim signalima), kilometarski položaj signala i udaljenost od odvojne skretnice;
(2) sa industrijskog koloseka (iskliznica, kolobran, zaštitni kolosek i dr.), eventualno postojanje zaštitnih signala sa strane industrijskog koloseka i mesto ugrađivanja postrojenja i signala;
5) Redovan položaj zaštitnih signala;
6) Zavisnost između odvojne skretnice i zaštitnih signala, iskliznica, kolobrana ili skretnica zaštitnog koloseka, kako je ostvarena ta zavisnost;
7) Način rukovanja i ko rukuje zaštitnim signalima, odvojnom skretnicom, iskliznicom, kolobranom i ostalim skretnicama na industrijskom koloseku;
8) Ko vrši nadzor i ko čisti, održava i osvetljava zaštitne signale i signale na skretnicama;
9) Čuvanje ključeva od skretnica, način i uslovi za uručivanje tih ključeva onom ko njima rukuje;
10) Sredstva za sporazumevanje sa mestom odvajanja industrijskog koloseka i manipulativnim mestima na industrijskom koloseku i njihovo održavanje i dr.
Izvršnim odredbama se obuhvataju:
1) Način dostave kola na industrijske koloseke i odvlačenje kola sa njih:
(1) redovnim sabirnim vozovima: da li ceo sabirni voz ulazi na industrijski kolosek i da li ostalo bruto sabirnog voza ostaje na otvorenoj pruzi dok se vrši dostava na industrijski kolosek;
(2) posebnim vozovima za posluživanje industrijskog koloseka vučnim vozilom železničkog prevoznika ili vučnim vozilom vlasnika/imaoca industrijskog koloseka;
(3) manevarskim sastavom sa vučnim vozilom železničkog prevoznika ili vučnim vozilom vlasnika/imaoca industrijskog koloseka;
(4) ukoliko se koristi vučno vozilo i manevarsko osoblje vlasnika/imaoca industrijskog koloseka i za rad na staničnim kolosecima, ko od radnika upravljača železničke infrastrukture neposredno rukovodi manevrisanjem u smislu rukovaoca manevre;
(5) korišćenje samo vučnog vozila vlasnika/imaoca industrijskog koloseka za rad na staničnim kolosecima;
2) Način obezbeđenja saobraćaja pri posluživanju industrijskog koloseka, kao:
(1) uvođenje vozova za posluživanje industrijskog koloseka u saobraćaj i njihovo objavljivanje pružnom i staničnom osoblju, traženje dopuštenja od susedne stanice davanje dopuštenja (uslovi i način traženja i davanja), objavljivanje saobraćaja manevarskog sastava osoblju u stanici i na otvorenoj pruzi, način traženja i davanja dopuštenja i od koga se traži dopuštenje za otpremu manevarskog sastava, ako se posluživanje vrši manevarskim sastavima;
(2) saobraćaj vozova između susednih stanica u vreme kada se voz ili manevarski sastav nalazi na industrijskom koloseku, izveštavanje da je prolaz drugim vozovima preko mesta odvajanja slobodan, odredbe za utvrđivanje ukrštavanja i preticanja između susednih stanica kada se na industrijskom koloseku nalazi poseban voz ili manevarski sastav, povlačenje voza ili manevarskog sastava sa industrijskog koloseka u jednu od susednih stanica zbog saobraćaja vozova, ako saobraćaj vozova nije dozvoljen dok se na industrijskom koloseku nalazi voz ili manevarski sastav;
(3) način utvrđivanja ukrštavanja i preticanja vozova sa sabirnim vozom u vreme dok se nalazi na industrijskom koloseku, ako ceo ulazi na industrijski kolosek i ako se u tom slučaju dozvoljava saobraćaj vozova, odnosno način naređivanja i vraćanja sabirnog voza u susednu stanicu radi oslobođenja pruge za saobraćaj vozova;
(4) odredbe za saobraćaj vozova ili manevarskih sastava nepravilnim kolosekom dvokolosečne pruge pri odlasku na ili pri povlačenju sa industrijskog koloseka, ako se industrijski kolosek odvaja od dvokolosečne pruge;
(5) sastava voza ili manevarskog sastava koji se otprema na ili sa industrijskog koloseka, redovno opterećenje lokomotive odnosno planirana masa voza, najveća dopuštena dužina voza i broj osovina, najveće dopuštene brzine, vrsta i procenat kočenja, ko izračunava PKM i iznalazi SKM i mere bezbednosti za slučaj kada je pruga do mesta odvajanja ili industrijski kolosek u nagibu;
(6) odredbe za saobraćaj vozova ili manevarskog sastava kojim se poslužuje industrijski kolosek i saobraćaj vozova između susednih stanica u vreme dok se voz ili manevarski sastav nalazi na industrijskom koloseku, u slučajevima kada je sporazumevanje nemoguće;
(7) način pratnje vozova ili manevarskih sastava, način ispostavljanja propratnih isprava i koje propratne isprave ima manevarski sastav;
3) Odredbe za manevarisanje na industrijskom koloseku ako se dostava i odvlačenje kola vrši vučnim vozilom prevoznika, odnosno o manevrisanju i kretanju vučnog vozila vlasnika/imaoca industrijskog koloseka po pruzi i staničnim kolosecima ako se dostava i odvlačenje vrši vučnim vozilom vlasnika/imaoca industrijskog koloseka;
4) Mere bezbednosti koje se preduzimaju s obzirom na opterećenje po osovini, opterećenje po dužnom metru i najveću dopuštenu brzinu vozova na industrijskom koloseku;
5) Obavezno osiguranje kola na industrijskom koloseku od odbegnuća od strane vlasnika/imaoca industrijskog koloseka, bez obzira na postojanje iskliznice, kolobrana ili zaštitnog koloseka, kao i određivanje veličina i mera za održavanje slobodnog prostora pored i između industrijskih koloseka;
6) Određivanje mesta i načina predaje i prijema kola između železničkog prevoznika i korisnika industrijskog koloseka, uz naznačenje koloseka na kojima se ove radnje mogu vršiti;
7) Postupak u slučaju nastanka nesreće ili nezgode na industrijskom koloseku;
8) Postupak oko izmena i dopuna uputstava, i nadležnost za njihovo donošenje;
9) Potreba poučavanja osoblja iz odredaba uputstva i koje osoblje treba podučavati;
10) Obavezu radnika vlasnika/imaoca industrijskog koloseka i ostalih saupotrebljivača, ako ih ima, u primenjivanju i poznavanju saobraćajnih propisa i odredaba koje regulišu rad na industrijskom koloseku, naročito ako se pri posluživanju industrijskog koloseka koriste osoblje i vučna vozila vlasnika/imaoca industrijskog koloseka;
11) Datum stupanja na snagu uputstva i dr.
Jedan primerak uputstva o vršenju saobraćajne službe na industrijskom koloseku, prilaže se poslovnom redu stanice i čini njegov sastavni deo.
Uz uputstvo se prilaže skica svih koloseka i kolosečnih veza industrijskih koloseka, transportnog otpremništva ili tovarišta.
Uputstvo za posluživanje otpremništva izrađuje se po istim principima kao i uputstvo za posluživanje industrijskih koloseka.
I ELEMENTI POSLOVNOG REDA STANICE II DEO
Poslovni red stanice II deo obuhvata definisanje poslova saobraćajno-tehničke i ostalih službi u stanici kao i drugih poslova vezanih za izvršenje važećeg reda vožnje i tehnološkog procesa rada stanice.
1. Saobraćajno-tehnički poslovi obuhvataju:
1) Određivanje redovnih koloseka za ulazak redovnih i vanrednih vozova;
2) Određivanje koloseka za sastav pojedinih vozova, uz oznaku brojeva vozova;
3) Određivanje vozova koji se ranžiraju odnosno prerađuju u stanici, uz oznaku brojeva vozova;
4) Određivanje kojim vozovima se vrši otpremanje pojedinih vrsta bruta (živog, brzo pokvarljivog i dr.), praznih kola, kojih ranžirnih rejona ili grupa rejona;
5) Smeštaj zaostalog bruta i gariranje kola;
6) Dodavanje poštanskih, kursnih, sabirnih i drugih kola;
7) Vanrednu upotreba koloseka i skretničkih veza kod ulaza i izlaza izvesnih vozova u određenim slučajevima;
8) Utvrđivanje vremena primopredaje lokomotiva u lokomotivskim depoima u krajnjim stanicama ili u stanicama smene lokomotiva po dolasku voza;
9) Utvrđivanje vremena za prijavljivanje i planiranje otpreme bruta;
10) Odredbe o mestu zaustavljanja određenih vozova, uz naznačenje brojeva vozova;
11) Odredbe za pojedine saobraćajne situacije;
12) Određivanje mesta gde lokomotive (vozna, zaprega, potiskivalica) sačekuju smenu radnih lokomotiva kod pojedinih vozova;
13) Određivanje ulaznog koloseka i mesta zaustavljanja lokomotivskih vozova koji se vraćaju sa zaprezanja ili potiskivanja, uz naznačenje brojeva vozova i dr.
2. Poslovi ostalih službi obuhvataju:
1) Organizaciju popisivanja vozova i kola;
2) Određivanje mesta za gariranje rezervnih putničkih kola i garnitura;
3) Utovar, istovar i uvršćivanje kola sa automobilima u vozove za prevoz putnika;
4) Utvrđivanje vozova koji su redom vožnje određeni za posluživanje industrijskih koloseka, transportnih otpremništava i tovarišta, kao i izradu posebnih odredbi o njihovom saobraćaju, s obzirom na situaciju u vreme njihovog saobraćaja; ako se posluživanje navedenih službenih mesta vrši posebnim manevarskim sastavima, određuje se vreme posluživanja s obzirom na saobraćajnu situaciju prema redu vožnje;
5) Određivanje vremena za posluživanje magacinskih koloseka, kao i drugih utovarnih odnosno istovarnih koloseka stanice, lokomotivskog depoa, radionice, sekcije ZOP, pretovarnih koloseka i dr.;
6) Utvrđivanje postupaka koji se odnose na pravilno korišćenje stabilnih postrojenja elektrovuče i dr.
3. Ostali poslovi obuhvataju:
1) Određivanje mesta i načina snabdevanja rezervoara i sudova u putničkim kolima vodom i higijenskim materijalom u polaznim i usputnim stanicama, i koji su radnici zaduženi da to rade;
2) Određivanje mesta i vrsta čišćenja putničkih kola i službi zaduženih da to rade;
3) Utvrđivanje mera opreznosti za ulazak, izlazak, ukrštavanje i preticanje pojedinih vozova, s obzirom na položaj stanične zgrade, kratke prijemne koloseke, presecanje puteva vožnje, uz naznačenje brojeva vozova;
4) Određivanje vremena za snabdevanje manevarki vodom i gorivom;
5) Određivanje vremena postavljanja putničkih garnitura na peron za ulazak putnika i vremena za izvlačenje garnitura sa perona po izlasku putnika, konkretno za svaki voz;
6) Kvačenje lokomotive kod vozova, ko od radnika ove poslove obavlja redovno, a ko izuzetno i dr.
Na prugama opremljenih telekomandom poslovni red stanice II deo obuhvata i poslove koje izvršava TK-dispečer odnosno ovlašćeni stanični radnik u smislu regulisanja saobraćaja na TK-pruzi.
II ELEMENTI TEHNOLOŠKOG PROCESA RADA
Tehnološki proces rada stanice je sistem organizacije rada kojim se utvrđuju način izvršenja manevre, način i redosled izvršenja svih operacija sa vozovima i kolima, način operativnog rukovođenja i planiranja rada stanice, norme za izvršenje pojedinih operacija koje se obavljaju u stanici i norme za ukupna zadržavanja kola u stanici po tipovima.
Tehnološki proces rada stanice obuhvata:
1) Definisanje tehničkih i radnih karakteristika stanice, sa opštim opisom sredstava, organizacije rukovođenja i načina rada;
2) Opis postavljenih zadataka koje stanica izvršava u pogledu obrade vozova za i bez prerade;
3) Grafički prikaz dolazećih i odlazećih vozova po vrstama i pravcima, prema grafikonu reda vožnje za koji se tehnološki proces sastavlja;
4) Određivanje najopterećenijeg perioda dana u pogledu dolaska i odlaska vozova za preradu;
5) Određivanje namene kolosečnih parkova i pojedinih koloseka, manevarskih lokomotiva i manevarskih zona;
6) Pregled normi za pojedine operacije sa vozovima i kolima;
7) Grafički pregled prethodnih, glavnih i završnih operacija kod vozova u toku 24 časa;
8) Utvrđivanje potrebnog broja radnika koji izvršavaju pojedine operacije i određivanje njihovih zadataka kod svakog voza u toku 24 časa;
9) Utvrđivanje stepena usklađenosti reda vožnje dolazećih vozova sa radom ranžirne stanice u prijemnoj grupi i na manevarskim postrojenjima;
10) Određivanje norme vremena nakupljanja kola za pojedine vozove i usklađenost sa redom vožnje odlazećih vozova, kao i određivanje norme bavljenja kola u ranžirnoj stanici i dr.
FONOGRAMI KOJI SE DAJU PRI VRŠENJU SAOBRAĆAJNE SLUŽBE NA TK-PRUGAMA
1. Odobrenje za mesno rukovanje uređajima
"Broj... TK-stanici..... potrebno je mesno rukovanje uređajima radi..... (manevrisanja, čišćenja skretnica i sl.) u vremenu od.... č.... min. do.... č.... min. (prezime ovlašćenog staničnog radnika)".
"Broj...TK-stanici..... odobrava se mesno rukovanje uređajima radi..... (manevrisanja, čišćenja skretnica i sl.) u vremenu od... č.... min..... do... č.... min. (prezime TK-dispečera)".
"Broj... u TK-stanici..... mesno rukovanje uređajima je završeno u... č... min....(prezime ovlašćenog staničnog radnika".
2. Obaveštenje TK-dispečeru da je voz spreman za polazak:
a) u posednutoj TK-stanici
"Broj... voz br...... u TK-stanici..... spreman za polazak u... č... min. (prezime ovlašćenog staničnog radnika)".
b) u neposednutoj TK-stanici
"Broj... voz br..….. u TK-stanici ….. spreman za polazak u... č... min. (prezime mašinovođe)".
3. Traženje i davanje dopuštenja za manevrisanje preko signala "Granica manevrisanja" i ulaznog signala:
a) na jednokolosečnoj pruzi:
"Broj... TK-stanici..... odobrite manevrisanje preko signala "Granica manevrisanja" - ulaznog signala prema TK-stanici..... od... č... min. do... č... min. (prezime ovlašćenog staničnog radnika)".
"Broj..... TK-stanici..... odobrava se manevrisanje preko signala "Granica manevrisanja" - ulaznog signala prema TK-stanici..... od... č... min.... do... č...min. (prezime TK-dispečera)".
"Broj... u TK-stanici ….. manevrisanje preko signala "Granica manevrisanja" - ulaznog signala prema TK-stanici..... je završeno u... č... min.... (prezime ovlašćenog staničnog radnika)";
b) na dvokolosečnoj pruzi:
"Broj...TK-stanici..... odobrite manevrisanje preko signala "Granica manevrisanja" - ulaznog signala po pravilnom-nepravilnom koloseku prema TK-stanici..... od... č... min.... do... č... min. (prezime ovlašćenog staničnog radnika)".
"Broj...TK-stanici..... odobrava se manevrisanje preko signala "Granica manevrisanja" - ulaznog signala po pravilnom-nepravilnom koloseku prema TK-stanici..... od... č... min.... do... č... min. (prezime TK-dispečera)".
"Broj... manevrisanje preko signala "Granica manevrisanja" - ulaznog signala u TK-stanici..... završeno u... č... min.... (prezime ovlašćenog staničnog radnika)";
v) na dvokolosečnoj pruzi sa obostranim saobraćajem:
"Broj... TK-stanici..... odobrite manevrisanje preko signala "Granica manevrisanja" - ulaznog signala po redovnom - susednom koloseku prema TK-stanici..... od... č... min.... do... č... min. (prezime ovlašćenog staničnog radnika)".
"Broj...TK-stanici..... odobrava se manevrisanje preko signala "Granica manevrisanja" - ulaznog signala po redovnom - susednom koloseku prema TK-stanici..... od... č... min.... do... č... min. (prezime TK-dispečera)".
"Broj... manevrisanje preko signala "Granica manevrisanja" - ulaznog signala u TK-stanici..... završeno u... č... min.... (prezime ovlašćenog staničnog radnika)".
4. Traženje i davanje odobrenja - naređenja za održavanje priključnih veza
"Broj... u TK-stanici..... odobrite da voz br...... čeka na priključnu vezu do... č... min. (prezime ovlašćenog staničnog radnika)".
"Broj... voz br...... u TK-stanici..... čeka priključnu vezu do... č... min. (prezime TK-dispečera)".
5. Saobraćaj voza (manevarskog sastava) do izvesne tačke na otvorenoj pruzi
a) na jednokolosečnoj pruzi:
"Broj... odobrite vozu br...... (manevarskom sastavu) vožnju iz TK-stanice..... prema TK-stanici... do km..... od... č... min. do... č... min. radi …..... (prezime ovlašćenog staničnog radnika)".
"Broj... odobrava se vozu br...... (manevarskom sastavu) vožnja iz TK-stanice..... prema TK-stanici..... do km..... od... č... min. do... č... min. (prezime TK-dispečera)".
"Broj... voz br...... (manevarski sastav) prispeo ceo u TK-stanicu..... u... č... min. (prezime ovlašćenog staničnog radnika)".
b) na dvokolosečnoj pruzi:
"Broj... odobrite vozu br...... (manevarskom sastavu) vožnju iz TK-stanice..... prema TK-stanici..... do km..... po pravilnom-nepravilnom koloseku od... č... min. do... čas... min.... radi ….... (prezime ovlašćenog staničnog radnika)".
"Broj... odobrava se vozu br...... (manevarskom sastavu) vožnja iz TK-stanice ….. prema TK-stanici..... do km..... po pravilnom-nepravilnom koloseku od.... č.... min. do... č... min. (prezime TK-dispečera)".
"Broj... voz br...... (manevarski sastav) prispeo ceo u TK-stanicu..... u... č... min. (prezime ovlašćenog staničnog radnika)".
v) na dvokolosečnoj pruzi sa obostranim saobraćajem:
"Broj... odobrite vozu br...... (manevarskom sastavu) vožnju iz TK-stanice..... prema TK-stanici..... do km..... po redovnom - susednom koloseku od... č... min. do... čas... min.... radi....... (prezime ovlašćenog staničnog radnika)".
"Broj... odobrava se vozu br...... (manevarskom sastavu) vožnja iz TK-stanice..... prema TK-stanici ….. do km... po redovnom - susednom koloseku od... č... min. do... č... min. (prezime TK-dispečera)".
"Broj... voz br....... (manevarski sastav) prispeo ceo u TK-stanicu.... u... č... min. (prezime ovlašćenog staničnog radnika)".
6. Vožnja pružnog vozila:
a) iz posednute TK-stanice:
"Broj... odobrite vožnju pružnog vozila sa-bez prikolice koje može saobraćati u blokovnom - staničnom razmaku od TK-stanice..... do TK-stanice ….. sa polaskom u... č... min. (prezime ovlašćenog staničnog radnika)".
"Broj... odobrava se vožnja pružnog vozila sa-bez prikolice u blokovnom - staničnom razmaku od TK-stanice..... do TK-stanice ….. sa polaskom u... č... min. i najkasnijim dolaskom u TK-stanicu..... u... č... min. (prezime TK-dispečera)".
"Broj... odobrava se TK-stanici..... mesno rukovanje uređajima i vožnja pružnog vozila sa-bez prikolice u blokovnom - staničnom razmaku od TK-stanice..... do TK-stanice ….. sa polaskom u... č... min. i najkasnijim dolaskom u TK-stanicu..... u... č... min. (prezime TK-dispečera)".
"Broj... pružno vozilo sa-bez prikolice prispelo u TK stanicu ….. u... č... min. (prezime ovlašćenog staničnog radnika - vođe pružnog vozila)".
b) iz neposednute TK-stanice:
"Broj... odobrite vožnju pružnog vozila sa-bez prikolice koje može saobraćati u blokovnom - staničnom razmaku od TK-stanice ….. do TK-stanice..... sa polaskom u... č... min. (prezime vođe pružnog vozila)".
"Broj... odobrava se vožnja pružnog vozila sa-bez prikolice u blokovnom - staničnom razmaku od TK-stanice..... do TK-stanice ….. sa polaskom u... č... min. i najkasnijim dolaskom u TK-stanicu... u... č... min. (prezime TK-dispečera)".
"Broj... pružno vozilo sa-bez prikolice prispelo u TK stanicu ….. u... č... min. (prezime ovlašćenog staničnog radnika - vođe pružnog vozila)".
7. Vožnja pružnog vozila do izvesne tačke na otvorenoj pruzi
a) iz posednute TK-stanice:
"Broj... odobrite vožnju pružnog vozila sa-bez prikolice iz TK-stanice..... do km..... sa polaskom u... č... min. koje će se vratiti - prispeti u narednu stanicu najkasnije do... č... min. (prezime ovlašćenog staničnog radnika)".
"Broj... odobrava se vožnja pružnog vozila sa-bez prikolice iz TK-stanice ….. do km..... sa polaskom u... č... min. i najkasnijim povratkom - dolaskom u narednu stanicu u... č... min. (prezime TK-dispečera)".
"Broj... odobrava se mesno rukovanje uređajima i vožnja pružnog vozila sa-bez prikolice iz TK-stanice.... do km... sa polaskom u... č... min. i najkasnijim povratkom - dolaskom u narednu stanicu u... č.... min. (prezime TK-dispečera)".
b) iz neposednute TK-stanice:
"Broj... odobrite vožnju pružnog vozila sa-bez prikolice iz TK-stanice..... do km..... sa polaskom u... č... min. koje će se vratiti - prispeti u narednu stanicu najkasnije do... č... min. (prezime vođe pružnog vozila)".
"Broj... odobrava se vožnja pružnog vozila sa-bez prikolice iz TK-stanice... do km..... sa polaskom u... č... min. i najkasnijim povratkom - dolaskom u narednu stanicu u... č... min. (prezime TK-dispečera)".
8. Zatvor pruge - koloseka
a) u posednutoj TK-stanici:
"Broj... odobrite početak predviđenog - nepredviđenog zatvora pruge - koloseka između TK-stanica..... i ….. u vremenu od... č... min. do... č... min. (prezime ovlašćenog staničnog radnika)".
"Broj... odobrava se početak zatvora pruge - koloseka između TK-stanica..... i ….. od... č... min. do... č... min. (prezime TK-dispečera)".
"Broj... zatvor pruge - koloseka između TK-stanica..... i..... završen, pruga - kolosek sposoban za saobraćaj redovnom - smanjenom brzinom od... km/h u... č... min. (prezime ovlašćenog staničnog radnika)".
b) u neposednutoj TK-stanici:
"Broj... odobrite početak predviđenog - nepredviđenog zatvora pruge - koloseka između TK-stanica..... i..... u vremenu od... č... min. do... č... min. (prezime rukovodioca radova)".
"Broj... odobrava se početak zatvora pruge - koloseka između TK-stanica ….. i..... od... č... min. do... č... min. (prezime TK-dispečera)".
"Broj... zatvor pruge - koloseka između TK-stanica ….. i..... završen, pruga - kolosek sposoban za saobraćaj redovnom - smanjenom brzinom od... km/h u... č... min. (prezime rukovodioca radova)".
9. Naređenje TK-dispečera za obezbeđenje puta vožnje za ulaz/izlaz/prolaz voza u TK-stanici sa mesnim radom ili sa privremenim mesnim radom
"Broj... u TK-stanici obezbedite mesnim rukovanjem ulaz-izlaz-prolaz za voz br...... na-sa-kroz... kolosek (prezime TK-dispečera)".
10. Naređenje TK-dispečera za otpremu voza iz neposednute TK-stanice
"Broj... voz br...... polazi iz TK-stanice..... sa... koloseka u... č... min. (prezime TK-dispečera)".
11. Glavni signal pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju - neosvetljen:
"Obaveštenje broj... od voza br...... prostorni/zaštitni/ulazni-izlazni signal broj... između TK-stanica..... i..... pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju - neosvetljen (prezime mašinovođe)".
1) ulazni signal
a) ako postoji kontrola da su na ulaznom putu vožnje skretnice u pravilnom i ispravnom položaju i ne postoji zauzeće odseka na ulaznom putu vožnje, daje se fonogram
"Broj... voz br. ….. može proći pored ulaznog signala broj... TK-stanice ….. koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju - neosvetljen i ući u stanicu brzinom do... km/h (prezime TK-dispečera)".
Napomena: brzina je definisana knjižicom reda vožnje za ulaz voza u skretanje, no najviše do 50 km/h.
b) ako postoji zauzeće odseka na ulaznom putu vožnje i nije dato obaveštenje da nema prsnuća šine ili drugih nepravilnosti na koloseku, daje se fonogram
"Broj... voz br. ….. može proći pored ulaznog signala broj... TK-stanice..... koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju - neosvetljen. Voziti prema preglednosti pruge, no najviše do 30 km/h (prezime TK-dispečera)".
v) ako nema kontrole da su na ulaznom putu vožnje skretnice u pravilnom i ispravnom položaju ili nije moguće dati signalni znak 12a, daje se fonogram
"Broj... voz br. ….. može proći pored ulaznog signala broj... TK-stanice ….. koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju - neosvetljen i ući u stanicu sa naročitom opreznošću brzinom do 10 km/h (prezime TK-dispečera)".
2) zaštitni, izlazni ili prostorni signal
"Broj... voz br...... može proći pored prostornog-zaštitnog-izlaznog signala broj... koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju - neosvetljen. Do narednog glavnog signala voziti oprezno prema preglednosti pruge, no najviše sa 30 km/h - redovnom brzinom. Za dalju vožnju od narednog glavnog signala merodavan je signalni znak tog signala (prezime TK-dispečera)".
3) glavni signal ugrađen ispred automatskog putnog prelaza
"Broj... voz br...... može proći pored glavnog signala broj... koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju/neosvetljen. Voziti oprezno do putnog prelaza u km... čiji su uređaji u kvaru i postupiti po odredbama člana 196. Saobraćajnog pravilnika (prezime TK-dispečera)".