PRAVILNIKO PLATAMA, NAKNADAMA PLATA, NAKNADAMA TROŠKOVA I DRUGIH PRIMANJA IZABRANIH I POSTAVLJENIH LICA I ZAPOSLENIH U ORGANIMA GRADA ŠAPCA("Sl. list grada Šapca i opština: Bogatić, Vladimirci i Koceljeva", br. 12/2022) |
Ovim Pravilnikom uređuju se uslovi, visina i način isplate plata, dodaci na platu, naknada plata, naknada troškova i drugih primanja (jubilarna nagrada, solidarna pomoć, otpremnina pri odlasku u penziju i dr.), izabranih i postavljenih lica i zaposlenih u organima grada Šapca.
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću platu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom i Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Plata se utvrđuje na osnovu:
1) osnovice za obračun plata,
2) koeficijenta koji se množi osnovicom,
3) dodatka na platu,
4) obaveza koji zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate, u skladu sa zakonom.
Osnovna plata se određuje množenjem koeficijenta sa osnovicom za obračun plata.
Poslodavac je dužan da zaposlenom prilikom svake isplate plata dostavi obračun plate.
Ako je osnovna plata zaposlenog obračunata po elementima u skladu sa zakonom, niža od minimalne zarade poslodavac je dužan da zaposlenom isplati platu u visini obračunate minimalne zarade u skladu sa zakonom.
Ako je osnovna plata zaposlenog obračunata po elementima u skladu sa zakonom, niža od minimalne zarade, zaposleni sa srednjom i nižom stručnom spremom, ima pravo na uvećanje osnovice u skladu sa zaključkom Vlade po osnovu kvaliteta i rezultata rada, ako je u prethodnoj kalendarskoj godini službenik ocenjen najmanje sa ocenom "dobar", odnosno nameštenik ostvario rezultate rada.
Ostvarivanja prava nameštenika utvrđuju se na osnovu izveštaja o rezultatima njegovog rada.
Zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji.
Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.
Pravo na minuli rad u skladu sa ovim članom, ostvaruju zaposleni počev od 22. marta 2019. godine.
Zaposleni ima pravo na dodatak na osnovu platu za rad od 22 sata do 6 sati narednog dana (rad noću).
Dodatak za svaki sat rada noću iznosi 26% vrednosti radnog sata osnovne plate zaposlenog, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju koeficijenta.
Rad na praznik koji nije radni dan
Zaposleni ima pravo na dodatak na osnovu platu za rad na dan praznika koji nije radni dan.
Dodatak za svaki sat rada na dan praznika koji nije radni dan iznosi 110% na vrednost radnog sata osnovne plate zaposlenog.
Zaposleni koji po pismenom nalogu poslodavca radi duže od punog radnog vremena ima pravo na dodatak za prekovremeni rad u visini od vrednosti sata osnovne plate uvećane za 26%.
Pretpostavljeni je dužan da izda pismeni nalog kojim obaveštava zaposlenog o obavezi da radi prekovremeno.
Poslodavac je dužan da izvrši obračun i isplatu dodatka za prekovremeni rad prilikom isplate plate.
Izuzetno, na zahtev zaposlenog, umesto dodatka za prekovremeni rad, zaposlenom se mogu omogućiti slobodni sati u narednom mesecu od meseca u kojem je obavljao prekovremeni rad, tako što za svaki sat prekovremenog rada ostvaruje sat i po vremena slobodno.
Zaposlenom se isplaćuje se naknada troškova rada i boravka na terenu (terenski dodatak) koja iznosi 3% prosečne mesečne zarade zaposlenog u Republici Srbiji, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate.
Ako za rad i boravak na terenu nisu obezbeđeni besplatni smeštaj i ishrana, terenski dodatak uvećava se za troškove smeštaja i ishrane: za troškove smeštaja - najviše do iznosa naknade za troškove smeštaja na službenom putovanju u zemlji, a za troškove ishrane - najviše za dnevnicu za službeno putovanje u zemlji, u skladu sa Uredbom vlade o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika ("Službeni glasnik RS", br. 98/07 - prečišćen tekst, 84/14 i 84/15).
Dodatak za dodatno opterećenje na radu
Ako po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca zaposleni radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta zbog privremeno povećanog obima posla ili poslove odsutnog zaposlenog, ima pravo na dodatak za dodatno opterećenje na radu.
U pismenom nalogu se navodi i naziv radnog mesta čije poslove će zaposleni obavljati usled privremenog povećanja obima poslova i razlozi koji su doveli do privremenog povećanja obima posla, odnosno ime zaposlenog koji je odsutan.
Dodatak za prekovremeni rad isključuje dodatak za dodatno opterećenje na radu.
Dodatak za dodatno opterećenje od najmanje 10 radnih dana mesečno iznosi 4% osnovne plate, odnosno 5% osnovne plate ako zaposleni zamenjuje rukovodioca unutrašnje jedinice.
Dodatak za dodatno opterećenje od najmanje 20 radnih dana mesečno iznosi 8% osnovne plate, odnosno 10% osnovne plate ako zaposleni zamenjuje rukovodioca unutrašnje jedinice.
Zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini prosečne plate u prethodnih 12 meseci, i to za vreme:
1) korišćenja godišnjeg odmora;
2) plaćenog odsustva utvrđenog zakonom i ovim ugovorom;
3) stručnog usavršavanja na koje je upućen od strane poslodavca;
4) učešća na naučnim skupovima, simpozijumima, kongresima, seminarima na koje upućen od strane poslodavca ili strane sindikata;
5) odlaska na sistematske i specijalističke preglede na koje je upućen od strane poslodavca;
6) za odbijene poslove ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog nesprovođenja propisanih mera za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa propisima koji regulišu bezbednost i zdravlje na radu.
Zaposleni koji ne radi do 30 dana zbog bolesti ili povrede (privremena sprečenost za rad) ima pravo na naknadu plate koja iznosi:
1) 65% prosečne plate u prethodnih 12 meseci pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost za rad, prouzrokovana bolešću ili povredom van rada;
2) 100% prosečne plate u prethodnih 12 meseci pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost za rad, prouzrokovana povredom na radu, profesionalnom bolešću ili malignim oboljenjem.
Naknada plate ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene opštim propisima o radu.
Naknada plate za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta ili drugih razloga predviđenih zakonom isplaćuje se zaposlenima u organima u kojima su zasnovali radni odnos.
Zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini od 100% osnovne plate za mesec u kome je privremeno odsustvovao sa rada zbog potvrđene zarazne bolesti COVID-19 ili zbog mere izolacije ili samoizolacije naložene u vezi sa tom bolešću, a koja je nastupila kao posledica neposrednog izlaganja riziku po osnovu obavljanja poslova i radnih zadataka, odnosno službenih dužnosti i kontakata sa licima kojima je potvrđena bolest COVID-19 ili naložena mera izolacije ili samoizolacije.
Zaposleni ostvaruje pravo iz stava 1. ovog člana tako što se:
1) za prvih 30 dana odsustva sa rada, isplata visine naknade plate vrši iz sredstava budžeta poslodavca;
2) počev od 31. dana odsustva sa rada, isplata visine naknade plate vrši iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja do zakonom propisane visine naknade plate, a iz sredstava poslodavca, odnosno iz sredstava budžeta poslodavca za preostali iznos razlike do visine od 100% osnovne plate.
Pravo na naknadu plate iz st. 4. i 5. ovog člana, ostvaruje i zaposleni koji je odsustvovao sa rada iz razloga navedenih u stavu 4. ovog člana u periodu za koji do dana stupanja na snagu ovog Pravilnika nije izvršen konačni obračun i isplata naknade plate po osnovu privremene sprečenosti za rad. Odsustvo sa rada iz stava 4. ovog člana zaposleni dokazuju rešenjem nadležnog organa (sanitarnog inspektora, organa nadležnog za kontrolu prelaženja državne granice, carinskog organa, izvodom iz evidencije Ministarstva unutrašnjih poslova i dr.) ili izveštajem lekara o privremenoj sprečenosti za rad (doznaka), u skladu sa zakonom.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova prevoza u visini mesečne pretplatne karte za dolazak i odlazak sa rada.
Stvarni trošak se utvrđuje na osnovu broja dana dolaska i odlaska sa rada i iznosa cene pojedinačne karte na linijama i rastojanju koje zaposleni koristi za dolazak i odlazak sa rada.
Ako na istoj relaciji prevoz obavlja više prevoznika zaposleni ostvaruje prvo na visinu troškova, odnosno pri utvrđivanju stvarnih troškova uzima se iznos cene onog prevoznika koji ima najnižu cenu.
Naknada troškova prevoza isplaćuje se do desetog u mesecu za prethodni mesec.
Uz zahtev za naknadu troškova prevoza zaposleni je dužan da dostavi potpisanu izjavu da pod krivičnom i materijalnom odgovornošću izjavljuje da živi na adresi koja mu je u ličnom dokumentu zvanično prebivalište, odnosno da su navedeni podaci tačni. Ukoliko je mesto prebivališta udaljeno više od 30 km od mesta rada, naknada troškova prevoza vrši se u visini od 50% od cene mesečne pretplatne karte. Naknada troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada koju poslodavac isplaćuje zaposlenom dokumentovaće se verodostojnom računovodstvenom ispravom pod kojom se podrazumeva zbirni spisak zaposlenih sa obračunima koji sadrži sve podatke neophodne za isplatu - adresu stanovanja i iznos cene javnog saobraćaja za dolazak i odlazak sa rada.
Navedeni zbirni obračun mora biti potpisan od strane odgovornog lica ili lica ovlašćenog od strane odgovornog lica.
Zaposleni može da ostvari pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada (topli obrok) i regres za korišćenje godišnjeg odmora od 2020. godine ako se za takvu vrstu naknade troškova steknu uslovi u budžetu grada Šapca.
Visinu naknade troškova iz stava 1. ovog člana utvrđuje Vlada.
Zaposleni ostvaruju pravo na naknadu troškova službenog puta u zemlji i službenog puta u inostranstvo, rada i boravka na terenu, primenom Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika ("Službeni glasnik RS", br. 98/07 - prečišćen tekst 84/14 i 84/15).
Ako zbog hitnosti, odnosno potreba službenog posla, zaposleni ne može koristiti prevoz u javnom saobraćaju kao ni službeno vozilo, on po pismenom odobrenju načelnika Gradske uprave, ili drugog ovlašćenog lica, (uz obrazloženje razloga hitnosti) može koristiti sopstveni automobil.
Zaposlenom, koji koristi sopstveni automobil isplaćuje se naknada od 30% propisane cene za litar pogonskog goriva po pređenom kilometru.
Poslodavac je dužan da zaposlenom koji odlazi u penziju isplati otpremninu u visini 125% od plate koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, s tim što ona ne može biti niža od dve prosečne zarade Republici Srbiji, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate.
Zaposlenom kome prestane radni odnos jer je ostao neraspoređen i namešteniku kome je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, isplaćuje se otpremnina za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslednjeg poslodavca u visini trećine njegove plate.
Pod platom smatra se prosečna mesečna plata zaposlenog koja mu je isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kome je doneseno rešenje kojim je utvrđeno da je postao neraspoređen, odnosno rešenje o otkazu radnog odnosa.
Opštim aktom, rešenjem ili ugovorom o radu ne može se utvrditi duži period od perioda koji se uzima u obzir za obračun otpremnine, od perioda utvrđenog u stavu 1. ovog člana.
Zaposleni ne može da ostvari pravo na otpremninu iz stava 1. ovog člana, za isti period za koji mu je već isplaćena otpremnina kod istog ili drugog poslodavca.
Poslodavac je dužan da obezbedi deci zaposlenog do 15 godina života poklon za Novu godinu - novčanu čestitku u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana, u skladu sa opštim aktom.
Pravo iz stava 1. ovog člana obezbeđuje se i deci lica koje je radno angažovano po osnovu ugovora van radnog odnosa kod poslodavca najmanje tri meseca sa prekidima ili neprekidno u kalendarskoj godini u kojoj se obezbeđuje ovo pravo i ako je u ugovornom odnosu na dan ostvarivanja ovog prava.
Poslodavac može da obezbedi zaposlenim ženama za Dan žena - 8. mart poklon u vrednosti koja je predviđena stavom 1. ovog člana, odnosno drugi prigodan poklon.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom.
Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć za slučaj:
1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice ili teže povrede zaposlenog;
2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog;
4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog;
5) nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice;
6) pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice;
7) mesečnu stipendiju tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog koji izgubi život u toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je raspoređen - do visine prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike;
8) pomoć zbog uništenja ili oštećenja imovine, elementarnih i drugih vanrednih događaja do visine neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana;
9) rođenja deteta zaposlenog - u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike;
10) pomoć zaposlenoj za vantelesnu oplodnju u visini tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, a na osnovu uredne dokumentacije;
11) drugu solidarnu pomoć za poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja zaposlenog u skladu sa kriterijumima propisanih ovim pravilnikom i raspoloživim finansijskim sredstvima.
Članovima uže porodice u smislu ovog člana, smatraju se bračni ili vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj zaposlenog.
U slučaju da je više članova uže porodice zaposleno kod poslodavca, pravo na solidarnu pomoć za člana uže porodice iz stava 1. tač. 1), 2), 5), 8) ostvaruje jedan zaposleni.
Duža bolest, u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana postoji ako je zaposleni odsutan sa rada najmanje 30 dana neprekidno zbog sprečenosti za rad usled bolesti, odnosno povrede.
Ako zaposleni podnosi zahtev za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć zbog duže i teže bolesti člana porodice koji ispunjava uslove za dobijanje iste (nije u radnom odnosu i ne ostvaruje penziju nižu od najnižeg iznosa) potrebno je da zaposleni koji podnosi zahtev za solidarnu pomoć dostavi potvrdu o dužoj i težoj bolesti člana porodice i da je zaposleni bio privremeno sprečen za rad (bolovanje) zbog nege člana uže porodice u trajanju od najmanje 7 radnih dana.
U slučajevima iz stava 1. tačka 2), ovog člana, ostvarivanje prava na solidarnu pomoć, podrazumeva nabavku medicinsko-tehničkih pomagala, u koja spadaju: protetička pomagala, ortopedska pomagala (invalidska kolica, ortopedske cipele, pomoćna pomagala za olakšavanje kretanja i dr.); očna pomagala (dioptrijske naočare, sočiva, očne proteze, pomoćna tehnička sredstva za poboljšanje vida); slušna pomagala (slušni aparati, baterije); pomagala za omogućavanje glasa i govora; stomatološke nadoknade, ali samo ukoliko postoje ustanovljene dijagnoze i ukoliko su iste ugrađene isključivo u svrhu lečenja.
Solidarna pomoć iz stava 1. tačka 3) ovog člana, priznaje se na osnovu stvarnih troškova lečenja u ustanovama specijalizovanim za zdravstvenu rehabilitaciju.
Solidarna pomoć iz stava 1. tačka 4) ovog člana, dokazuje se na osnovu originala ili overene fotokopije, nalaza, odnosno upravnog akta (rešenja, odluke) nadležnog organa kojim se nedvosmisleno utvrđuje postojanje teže invalidnosti zaposlenog.
Solidarna pomoć u slučaju utvrđenom u stavu 1. tačka 5) ovog člana, ostvarivanje prava na solidarnu pomoć u slučajevima nabavke lekova zaposlenog ili člana uže porodice podrazumeva nabavku lekova i drugih medicinskih sredstava koja služe isključivo u svrhu lečenja. Solidarna pomoć po ovom osnovu se može ostvariti i za određene dijagnostičke procedure (skener, magnetna rezonaca, ultrazvuk, složenije labaratorijske analize, tumor markeri, složeni operativni zahvati i dr.), ali samo ukoliko postoji odgovarajuća medicinska dokumentacija o potrebi obavljanja ovakvih pregleda i intervencija.
Pravo na solidarnu pomoć iz stava 1. tačke 2) 3) i 5) ovog člana priznaje na osnovu podnetog zahteva i uredne medicinske dokumentacije, a visina pomoći se utvrđuje na osnovu priloženih fiskalnih računa, u skladu sa medicinskom dokumentacijom, izdatih u kalendarskoj godini u kojoj se podnosi zahtev za dobijanje solidarne pomoći, u visini neoporezivog iznosa u skladu sa zakonom.
Solidarna pomoć iz stava 1. tačka 6. ovog člana, ostvaruje se u slučaju smrti zaposlenog, odnosno člana porodice, koji ispunjava uslove u smislu ovog pravilnik osnovu podnetog zahteva u roku od 90 dana od dana kada je nastupio osnov za isplatu solidarne pomoći, uz koji se prilaže izvod iz matične knjige umrlih i izvod iz matične knjige rođenih kojim se dokazuje postojanje srodstva.
Solidarna pomoć definisana u stavu 1. tačka 9. ovog ovog člana priznaje se na osnovu dostavljenog izvoda iz matične knjige rođenih koji se prilaže uz zahtev.
Solidarna pomoć definisana u stavu 1. tačka 10. ovog ovog člana priznaje se na osnovu uredne medicinske dokumentacije koju izdaje zdravstvena ustanova u kojoj se vrši vantelesna oplodnja, za kalendarsku godinu u kojoj je vršena vantelesna oplodnja, koja se prilaže uz zahtev.
Solidarnu pomoć za poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja zaposlenog priznaje se svim zaposlenima kojima je rešenjem načelnika Gradske uprave grada Šapca utvrđen koeficijent za obračun zarade u visini 7,40, 9,00, 10,54 i 10,85. Visina solidarne pomoći za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenog utvrđuje se u visini do neoporezivog iznosa, u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana i u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu grada Šapca.
Pravo na solidarnu pomoć za poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja zaposlenog može se ostvariti jednom u kalendarskoj godini, nezavisno od toga da li je u toj kalendarskoj godini zaposleni dobio solidarnu pomoć po drugom osnovu.
Uredna medicinska dokumentacija je dokumentacija koju je izdala referentna zdravstvena ustanova, koja je overena od strane ili lekarske komisije ili izabranog lekara ili lekara odgovarajuće specijalnosti.
Pravo iz stava 1. ovog člana zaposleni ne ostvaruje za članove uže porodice koji ostvaruju primanja iz radnog odnosa, odnosno primanja po osnovu rada u trenutku podnošenja zahteva ili primaju penziju koja je veća od najnižeg iznosa penzije.
Porodicu u smislu stava 1. tačke 6. ovog člana čine bračni i vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.
Zaposleni može ostvariti pravo na solidarnu pomoć po jednom ili više osnova u jednoj kalendarskoj godini, ali da ukupan iznos po svim osnovama bude u visini do neoporezivog iznosa, u skladu sa zakonom o porezu na dohodak građana i u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu grada Šapca.
Solidarna pomoć po osnovu stava 1. tačke 6) može se ostvariti, u kalendarskoj godini u kojoj je nastupila okolnost za dobijanje, nezavisno da li je u toj kalendarskoj godini zaposleni dobio solidarnu pomoć po drugom ili istom osnovu, u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu grada Šapca, u visini do neoporezivog iznosa, u skladu sa zakonom.
Zaposleni može da ostvari pravo na solidarnu pomoć, ukoliko pravo na ortopedska pomagala, aparate za rehabilitaciju, lekove i dr. nije ostvareno u skladu sa drugim propisima iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, boračko-invalidske zaštite i drugim propisima.
Pravo na solidarnu pomoć u skladu sa ovim članom ostvaruju svi zaposleni kod kojih osnov za isplatu solidarne pomoći nastupi počev od 22. marta 2019. godine.
Porodica ima pravo u slučaju smrti zaposlenog na naknadu onih troškova pogrebnih usluga koji su propisani odlukom o troškovima lokalnog komunalnog pogrebnog preduzeća u mestu sahrane.
Pravo iz stava 1. ovog člana ostvaruje se na osnovu uredne dokumentacije, u visini priloženih originalnih računa, a najviše do visine prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Ukoliko se smrtni slučaj desio na teritoriji Republike Srbije van mesta prebivališta zaposlenog, pa je potrebno izvršiti prevoz radi sahrane u mesto prebivališta, porodica ostvaruje pravo na naknadu troškova transporta.
Porodica ostvaruje pravo na naknadu troškova transporta iz stava 3. ovog člana ukoliko se smrtni slučaj desio van teritorije Republike Srbije van mesta prebivališta zaposlenog, ako je zaposleni boravio na toj teritoriji po zahtevu poslodavca radi obavljanja poslova iz nadležnosti poslodavca i ako naknada troškova nije obezbeđena iz odgovarajućeg osiguranja.
Izuzetno, ako zaposleni nema porodicu, pravo na naknadu troškova ostvaruje lice koje podnese dokaz da je snosilo troškove pogrebnih usluga.
Porodicom u smislu ovog člana smatraju se bračni i vanbračni partner zaposlenog i deca zaposlenog.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova pogrebnih usluga iz člana 18. stav 1. ovog pravilnika, u slučaju smrti člana uže porodice, ukoliko to pravo nije ostvareno po drugom osnovu.
Smatra se da je pravo ostvareno po drugom osnovu ako je član uže porodice bio korisnik penzije, zaposleni ili osiguranik samostalne delatnosti.
Pravo iz stava 1. ovog člana ostvaruje se na osnovu uredne dokumentacije, u visini priloženih originalnih računa, a najviše do visine prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Uz zahtev za naknadu troškova pogrebnih usluga prilažu se izvod iz matične knjige umrlih i dokaz o postojanju srodstva.
Članom uže porodice u smislu ovog člana smatraju se bračni ili vanbračni partner i deca zaposlenog.
Zaposleni ima pravo na godišnju nagradu.
Godišnja nagrada isplaćuje se zaposlenom po pravilu jednom godišnje, a učesnici se mogu sporazumeti i o tome da se godišnja nagrada zaposlenom isplati izuzetno u više delova.
O visini i načinu isplate godišnje nagrade regulisaće se Zakonom o budžetu, Odnosno Odlukom o budžetu.
Zajam za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika
Zaposlenima se može odobriti zajam za nabavku ogreva, zimnice ili udžbenika, u novcu.
Zajam iz stava 1. odobrava se pod sledećim uslovima:
1. Iznos odobrenog zajma ne može biti veći od tri prosečne zarade, a prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
2. Vraćanje zajma se vrši iz neto zarade zaposlenog, najduže na 12 mesečnih rata, počev od isplate zarada, u prvom narednom mesecu, u odnosu na mesec u kom je zajam isplaćen.
3. Odluku o odobravanju zajma iz stava 1. ovog člana donosi načelnik Gradske uprave, u skladu sa raspoloživim sredstvima.
4. Ugovorom o zajmu između načelnika i zaposlenog reguliše se iznos, svrha, rok vraćanja zajma i saglasnost zaposlenog da mu se iz zarade vrši obustava zajma, kao i obaveza vraćanja zajma i u slučajevima prestanka radnog odnosa u Gradskoj upravi.
5. Novi zajam se ne može odobriti dok se u potpunosti ne vrati prethodno dobijen zajam.
O sprovođenju ovog Pravilnika staraće se Gradska uprava Šapca - Odeljenje za skupštinske i zajedničke poslove i Odeljenje za finansije.
Stupanjem na snagu ovog Pravilnika, prestaje da važi Pravilnik o platama, naknadama troškova i drugih primanja izabranih i postavljenih lica i zaposlenih u Gradskoj upravi grada Šapca broj: 110-00-135/2019-13 od 25.09.2019. godine.
Ovaj Pravilnik stupa na snagu danom donošenja.