ODLUKAO USVAJANJU POKRAJINSKOG AKCIONOG PLANA ZAPOŠLJAVANJA U AUTONOMNOJ POKRAJINI VOJVODINI ZA 2022. GODINU("Sl. list AP Vojvodine", br. 11/2022 i 50/2022) |
Usvaja se Pokrajinski akcioni plan zapošljavanja u Autonomnoj pokrajini Vojvodini za 2022. godinu, koji je sastavni deo ove odluke.
Stupanjem na snagu ove odluke, prestaje da važi Odluka o usvajanju Pokrajinskog akcionog plana zapošljavanja u Autonomnoj pokrajini Vojvodini za 2022. godinu ("Sl. list AP Vojvodine", broj: 3/22).
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja, a objaviće se u "Službenom listu Autonomne pokrajine Vojvodine".
Samostalni član Odluke o usvajanju izmena
Pokrajinskog akcionog plana zapošljavanja u Autonomnoj pokrajini Vojvodini za 2022. godinu
("Sl. list AP Vojvodine", br. 50/2022)
Član 2
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Autonomne pokrajine Vojvodine".
REPUBLIKA SRBIJA
AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA
POKRAJINSKA VLADA
|
POKRAJINSKI AKCIONI PLAN
ZAPOŠLJAVANJA U AUTONOMNOJ POKRAJINI VOJVODINI ZA 2022. GODINU
Novi Sad, februar 2022. godine
UVOD
Pokrajinski akcioni plan zapošljavanja u Autonomnoj pokrajini Vojvodini za 2022. godinu (u daljem tekstu: PAPZ), predstavlja osnovni instrument sprovođenja aktivne politike zapošljavanja na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine.
PAPZ-om se definišu ciljevi i prioriteti politike zapošljavanja i utvrđuju mere koji će se realizovati, čime bi se omogućilo održivo povećanje zaposlenosti na teritoriji AP Vojvodine.
Pravni osnov za utvrđivanje PAPZ-a predstavlja Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", broj 36/2009, 88/2010, 38/2015, 113/2017, 113/2017-dr.zakon i 49/2021), Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine ("Sl. glasnik RS" broj 99/2009, 67/2012-odluka US i 18/2020-dr.zakon), kojim je definisano donošenje i sprovođenje aktivne politike zapošljavanja i utvrđena obaveza izrade Pokrajinskog akcionog plana zapošljavanja, kao i Akcioni plan za 2022. godinu za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine ("Sl. glasnik RS", broj 30/2021), koji je usvojila Vlada Republike Srbije.
Pri izradi PAPZ-a uzeti su u obzir strateški pravci i ciljevi Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine ("Sl. glasnik RS", broj 18/2021), kao i ciljevi, prioriteti i planirane aktivnosti usvojenih nacionalnih strategija i razvojnih dokumenata.
PAPZ-om su, takođe, uzeti u obzir prioriteti i smernice, koje se odnose na zapošljavanje, kako bi održiv i inkluzivni rast ekonomije stvorio mogućnost za visok nivo zaposlenosti, produktivnosti, socijalnu i teritorijalnu koheziju, kao i prioritete i planirane aktivnosti usvojenih nacionalnih, pokrajinskih strategija i razvojnih dokumenata.
Prioriteti aktivne politike zapošljavanja za naredni dvogodišnji period prvenstveno su usmereni na ulaganje u ljudske resurse, podsticanje socijalne inkluzije na tržištu rada i otvaranje novih radnih mesta. U tom smislu, uvažavajući smernice i preporuke evropske politike zapošljavanja, ciljeve politike zapošljavanja definisane Akcionim planom za period od 2021. do 2023. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine, prioriteti politike zapošljavanja na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine za 2022. godinu su:
1. podrška otvaranju novih radnih mesta i smanjenje stope nezaposlenih u AP Vojvodini;
2. veće ulaganje u ljudske resurse poboljšanjem obrazovanja i obuka, kao i maksimalno korišćenje Edukativnog centra, sa ciljem usklađivanja ponude i potražnje na tržištu rada;
3. promovisanje socijalne inkluzije i jednakih mogućnosti na tržištu rada.
U definisanje i izradu PAPZ-a uključeni su socijalni partneri, kao i sve relevantne institucije i akteri, kako bi se različitim pristupima omogućilo svestrano sagledavanje i prilikom realizacije planiranih mera ostvarili što bolji rezultati.
1. MAKROEKONOMSKI OKVIR STRATEGIJA ZAPOŠLJAVANJA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD OD 2021. DO 2026. GODINE
Imajući u vidu da važećem strateškom dokumentu u oblasti zapošljavanja (Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. godine ("Službeni glasnik RSˮ, broj 37/11)) ističe vremenski opseg i da je potrebno ostvariti kontinuitet u sprovođenju politike zapošljavanja, ali i nadalje je razvijati u skladu sa potrebama nacionalnog tržišta rada i nastaviti sa usaglašavanjem sa standardima u ovoj oblasti koji važe za države članice Evropske unije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, pristupilo je izradi nove Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine (u daljem tekstu: Strategija), čiji je predlog usvojila Vlada Republike Srbije.
AKCIONI PLAN ZA PERIOD OD 2021. DO 2023. GODINE ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE ZAPOŠLJAVANJA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD OD 2021. DO 2026. GODINE
Akcioni plan za period od 2021. do 2023. godine za sprovođenje Strategije (u daljem tekstu: Akcioni plan) predstavlja dokument javne politike koji se donosi radi operacionalizacije i ostvarivanja opšteg i posebnih ciljeva predviđenih Strategijom.
Opšti cilj Strategije je uspostavljen stabilan i održivi rast zaposlenosti zasnovan na znanju i dostojanstvenom radu, dok su kao posebni ciljevi utvrđeni:
1. Ostvaren rast kvalitetne zaposlenosti kroz međusektorske mere usmerene na unapređenje ponude rada i tražnje za radom;
2. Unapređen položaj nezaposlenih lica na tržištu rada;
3. Unapređen institucionalni okvir za politiku zapošljavanja.
Strategijom je predviđeno donošenje dva akciona plana radi ostvarivanja ciljeva i planiranih mera. Predviđeno je da se prvi akcioni plan donese za period od 2021. do 2023. godine, a drugi za period od 2024. do 2026. godine.
Pre isteka perioda važenja prvog trogodišnjeg akcionog plana pristupiće se izradi izveštaja o rezultatima sprovođenja akcionog plana, odnosno rezultatima o realizaciji aktivnosti predviđenih akcionom planom.
Na osnovu rezultata sprovedenih aktivnosti, a pre isteka prvog akcionog plana, započeće se sa procesom izrade drugog akcionog plana koji treba, zajedno sa realizovanim aktivnostima iz prvog akcionog plana, da dovede do realizacije opšteg i posebnih ciljeva utvrđenih Strategijom.
2. STANJE I TOKOVI NA TRŽIŠTU RADA
Zaposlenost u AP Vojvodini i Republici Srbiji
*podaci Republičkog zavoda za statistiku od 30.11.2021.
Osnovni indikatori, III kvartal 2021. godine
Osnovni indikatori, III kvartal 2021. godine
Stopa aktivnosti stanovništva starog 15 i više godina u III kvartalu 2021. godine iznosi 55,8%, pri čemu je stopa aktivnosti muškaraca 64,3%, a žena 47,9%. Najveća stopa aktivnosti zabeležena je u Beogradskom regionu (58,8%), iza kojeg slede Region Šumadije i Zapadne Srbije i Region Vojvodine (57,1% i 55,7% respektivno). Region Južne i Istočne Srbije beleži najmanju stopu aktivnosti od 50,9%.
Stopa zaposlenosti stanovništva starosti 15 i više godina u trećem kvartalu iznosi 50,0%, i to muškog stanovništva 58,4%, a ženskog 42,2%. Najveću stopu zaposlenosti ima Beogradski region (53,6%), iza kojeg slede Region Vojvodine i Region Šumadije i Zapadne Srbije sa stopama zaposlenosti od 50,8% i 50,5% respektivno, dok Region Južne i Istočne Srbije beleži najmanju vrednost (44,1%).
Stopa neformalne zaposlenosti u navedenom kvartalu, na nivou svih delatnosti, iznosi 14,8%. Stopa neformalne zaposlenosti u delatnosti poljoprivrede iznosi 53,7%, dok u delatnostima van poljoprivrede ova stopa ima vrednost od 7,6%.
Stopa nezaposlenosti stanovništva starosti 15 i više godina u trećem kvartalu iznosi 10,5%, i to 9,2% za muškarce i 12,0% za žene. Gledano na nivou regiona, ova stopa imala je najmanju vrednost u Beogradskom regionu i Regionu Vojvodine (za oba regiona iznosi 8,8%), dok je nešto veća vrednost zabeležena u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (11,6%). U Regionu Južne i Istočne Srbije stopa nezaposlenosti ima najveću vrednosti i iznosi 13,4%.
Nezaposlena lica u AP Vojvodini
* Svi podaci o nezaposlenim licima u APV su povučeni iz Statistike Jedinstvenog Informacionog Sistema NZS
Karakteristike lica koja traže zaposlenje
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje - AP Vojvodina, na dan 30.11.2021. godine nalazilo se 112.387 lica koja traže zaposlenje, od čega žena 62.877 ili 56,1%.
• 98.240 nezaposlenih (aktivnih) lica
• 13.011 privremeno nesposobna ili nespremna za rad
• 204 lica kojima miruju prava po Zakonu
• 252 zaposlenih koji traže promenu zaposlenja
• 672 drugih lica koja traže zaposlenje
Karakteristike nezaposlenih lica
Na kraju NOVEMBRA 2021. godine registrovano je 98.240 nezaposlenih lica, od čega žena 52.896 ili 53,9%.
Od ukupnog broja nezaposlenih lica prvi put traži zaposlenje 50.215 od čega žena 28.589 (56,9%).
Odnos broja nezaposlenih lica u APV prema periodu posmatranja:
• NOVEMBAR 2021. - NOVEMBAR 2020. godine smanjen je broj nezaposlenih za 90 lica ili za 0,1 %;
• NOVEMBAR 2021. - DECEMBAR 2020. godine smanjen je broj nezaposlenih za 1.262 lica ili za 1,3%;
• NOVEMBAR 2021. -OKTOBAR 2021. godine smanjen je broj nezaposlenih za 594 lica ili za 0,6%;
Pregled broja nezaposlenih lica po okruzima u Vojvodini
Region/oblast/opština |
Nezaposleni 30.11.2021. |
Region Vojvodine |
98.240 |
Severnobačka oblast |
7.140 |
Srednjebanatska oblast |
11.573 |
Severnobanatska oblast |
6.919 |
Južnobanatska oblast Pančevo |
11.983 |
Južnobanatska oblast Vršac |
6.135 |
Zapadnobačka oblast |
12.608 |
Južnobačka oblast |
30.356 |
Sremska oblast |
11.526 |
Nezaposlenost posmatrana po stepenima stručne spreme i zanimanjima
Najviše nezaposlenih lica evidentirano bez kvalifikacija, odnosno sa I SSS, zatim sa IV i III, kao i sa VII1 SSS.
Sa IV stepenom stručne spreme registrovano je najviše nezaposlenih sa sledećim zanimanjima:
• Maturant gimnazije (IV SSS),
• Ekonomski tehničar (IV SSS),
• Mašinski tehničar - konstruktor (IV SSS),
• Poljoprivredni tehničar za proizvodnju bilja (IV SSS),
Sa III stepenom stručne spreme registrovano je najviše nezaposlenih sa sledećim zanimanjima:
• Prodavac (III SSS i KV),
• Krojač i konfekcionar (III SSS i KV),
• Prerađivač hrane i pića (III SSS i KV),
• Frizer za žene
Sa VII 1 stepenom stručne spreme registrovano je najviše nezaposlenih sa sledećim zanimanjima:
• Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije (VII1 SSS),
• Diplomirani pravnik,
• Diplomirani ekonomista,
• Profesor razredne nastave i
• Diplomirani menadžer (VII 1 SSS) / master menadžer.
Nezaposlena lica prema trajanju nezaposlenosti
Učešće u registrovanoj nezaposlenosti, prema trajanju nezaposlenosti:
Trajanje nezaposlenosti |
% |
Do 3 meseca |
15,8% |
3-6 meseci |
8,5% |
6-9 meseci |
9,9% |
9-12 meseci |
6,7% |
1-2 godine |
14,3% |
2-3 godine |
8,6% |
3-5 godine |
9,4% |
5-8 godina |
9,1% |
8-10 godina |
4,8% |
Preko 10 godina |
12,9% |
Od ukupnog broja nezaposlenih lica, preko 12 meseci (dugotrajna nezaposlenost) posao traži 58.080 lica ili 57,8% od čega je žena 31.893 ili 55,1%.
Nezaposlena lica prema godinama starosti
Učešće u registrovanoj nezaposlenosti, posmatrano prema godinama starosti
Godine starosti |
% |
15-19 |
3,8% |
20-24 |
6,7% |
25-29 |
8,8% |
30-34 |
9,1% |
35-39 |
10,2% |
40-44 |
11,1% |
45-49 |
11,5% |
50-54 |
12,4% |
55-59 |
14,2% |
60-65 |
12,3% |
Mladi do 30 godina starosti čine 19,4% (18.939) nezaposlenih od ukupnog broja registrovanih nezaposlenih lica u AP Vojvodini, od čega je žena 10.293 ili 54,4%. Mladih do 24 godine starosti je nezaposleno 10,2% (10.293) od čega žena 49,6% (5.188).
Registrovano je 49,4% ili 51.682 nezaposlena lica koja su starija od 45 godina, od čega žena 50,1% ili 25.110.
Nezaposlena lica prema obrazovnoj strukturi
Struktura nezaposlenih lica u APV prema stručnoj spremi i polu:
Stepen stručne spreme |
BROJ NEZAPOSLENIH OKTOBAR 2021. |
% UČEŠĆE NEZAPOSLENIH PO SSS |
||||
|
Ukupno |
Žene |
Muškarci |
Ukupno |
Žene |
Muškarci |
I |
37.547 |
19.268 |
18.279 |
38,2 |
36,4 |
40,3 |
II |
3.355 |
1.604 |
1.751 |
3,4 |
3,0 |
3,9 |
III |
18.695 |
8.236 |
10.459 |
19,0 |
15,6 |
23,1 |
IV |
25.916 |
15.530 |
10.386 |
26,4 |
29,4 |
22,9 |
V |
433 |
108 |
325 |
0,4 |
0,2 |
0,7 |
VI-1 |
2.087 |
1.371 |
716 |
2,1 |
2,6 |
1,6 |
VI-2 |
2.041 |
1.457 |
584 |
2,1 |
2,8 |
1,3 |
VII-1 |
8.026 |
5.240 |
2.786 |
8,2 |
9,9 |
6,1 |
VII-2 |
106 |
63 |
43 |
0,1 |
0,1 |
0,1 |
VIII |
34 |
19 |
15 |
0,0 |
0,0 |
0,0 |
UKUPNO APV |
98.240 |
52.896 |
45.344 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
1.1 Regionalna struktura nezaposlenosti
Na kraju NOVEMBRA 2021. godine najveće učešće u ukupnom broju nezaposlenih lica u Vojvodini, zabeleženo je u Južno - bačkom okrugu (30,35%), a najmanje (6,22%) u Južno - banatskom okrugu - Vršac.
Učešće nestručnih lica u ukupnom broju nezaposlenih lica je 41,4% ili 40.902 lica, a stručnih 58,6% ili 57.338 lica.
Posmatrano po okruzima, najveće učešće nestručnih lica u ukupnom broju nezaposlenih na nivou okruga registrovano je u Severno - banatskom okrugu (56,2%), dok je učešće stručnih lica bilo najveće u Južno - bačkom okrugu (68,2%).
Dugotrajno nezaposleni učestvuju sa 59,12% u ukupnoj nezaposlenosti APV. Prema podacima o dužini čekanja na zaposlenje, najveće učešće dugotrajno nezaposlenih lica (koja na zaposlenje čekaju preko 12 meseci) registrovano je u Severno-banatskom okrugu (64,46%), a najmanje učešće dugotrajno nezaposlenih je u Južno - bačkom okrugu (54,48%).
Procenat učešća dugotrajno nezaposlenih lica po okruzima u APV:
Red. broj |
Okrug/Filijala |
% |
1. |
Severno - bački |
59,6 |
2. |
Srednje - banatski |
61,0 |
3. |
Severno - banatski |
64,5 |
4. |
Južno - banatski Pančevo |
63,5 |
5. |
Južno - banatski Vršac |
63,4 |
6. |
Zapadno - bački |
58,6 |
7. |
Južno - bački |
55,5 |
8. |
Sremski |
57,0 |
|
AP Vojvodina |
59,1 |
Da bi se smanjio broj nezaposlenih lica potrebno je promeniti sistem obrazovanja i prilagoditi ga potrebama tržišta rada, na šta sve više ukazuje broj suficitarnih zanimanja. U toku 2021. godine slično kao i prethodnih godina, za veliki broj zanimanja, najviše sa III i IV stepenom stručne spreme, u toku cele posmatrane godine oglašeno je vrlo malo slobodnih radnih mesta. To ponovo pokazuje da je nomenklatura zvanja zastarela i da su mnoga zanimanja na današnjem nivou tehnološkog razvoja nepotrebna. Takođe se uočava neusaglašenost obrazovnog sistema i tržišta rada odnosno da se ne prate nove tehnologije i tehnička dostignuća. Povećanju zapošljavanja bi značajno doprinela promena Zakona kojim bi se ponovo obavezali poslodavci na obavezno oglašavanja slobodnih radnih mesta preko NSZ, što bi omogućilo praćenje potreba za zapošljavanjem, kao i potrebu za koordinacijom i zajedničkim planiranjem obrazovnih institucija, tržišta rada, nadležnih ministarstava i lokalne samouprave.
Kroz obuke u Edukativnom centru u Novom Sadu ili kroz obuke NSZ, kao što su dodatne obuke, prekvalifikacija i obrazovanje odraslih, moguće je prevazilaženje nepovoljne kvalifikacione strukture nezaposlenih koja predstavlja jedan od glavnih razloga velike nezaposlenosti.
Viškovi zaposlenih i korisnici novčane naknade
Ovom aktivnošću su obuhvaćeni:
• Zaposleni za čijim radom prestaje potreba,
• Poslodavci koji iskazuju višak zaposlenih i
• Poslodavci koji zapošljavaju višak zaposlenih.
Aktivnost se odvijala kroz uspostavljanje saradnje sa poslodavcima preko stručno operativnih timova, u cilju identifikacije viška zaposlenih i preduzimanja odgovarajućih mera, pravovremeno rešavanje njihovog statusa (informisanje zaposlenih, saradnja prilikom izrade programa viška, sagledavanje mogućnosti i preduzimanje mera i dr.).
U pogledu rešavanja viškova zaposlenih sarađivalo se sa poslodavcima i preduzećima koja su u procesu restrukturiranja, a u cilju pružanja pomoći radnicima koji su potencijalni tehnološki viškovi, odnosno za čijim radom prestaje potreba.
Cilj sprovođenja aktivnosti bio je da se pre prestanka radnog odnosa, uz saradnju sa socijalnim partnerima, pomogne pri zapošljavanju potencijalnih viškova. Problem je i dalje prisutan u smislu da poslodavci kontaktiraju NSZ kada su već proglasili viškove bez mogućnosti njihovog zbrinjavanja, osim dolaska na evidenciju NSZ.
Preduzimanje mera i aktivnosti u cilju zapošljavanja viška zaposlenih se vrši kroz:
• iznalaženje rešenja za ponovno zapošljavanje viška zaposlenih pre otpuštanja,
• veće učešće u korišćenju mera aktivne politike zapošljavanja,
• uključivanje viška zaposlenih u javne radove,
• raspoređivanje na druge poslove sa punim ili nepunim radnim vremenom u istom privrednom društvu, javnom preduzeću ili ustanovi, uz dodatno obrazovanje ili obuku, kod poslodavca sledbenika, nastalog statusnim promenama poslodavca prethodnika,
• samozapošljavanje korišćenjem raspoložive pokretne ili nepokretne imovine, udruživanjem sredstava radi osnivanja različitih oblika udruženja, pružanjem stručne pomoći, savetovanjem i organizovanjem obuka i
• novo zapošljavanje kod drugog poslodavca, uz mogućnost dodatnog obrazovanja ili obuke.
Na području AP Vojvodine u prvih 11 meseci 2021. godine ukupan broj korisnika novčane naknade bio je 19.234 lica, od čega žena 10.694 Svi korisnici novčane naknade za vreme isplate novčane naknade ostvaruju pravo na zdravstveno osiguranje, kao i članovi njihovih porodica koji nisu osigurani po drugom osnovu. Isplata novčane naknade nastavljena je, u skladu sa zakonom, i po isteku utvrđenog isplatnog perioda, i to za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, privremene nesposobnosti za rad i dok se nezaposleno lice nalazi na dodatnom obrazovanju i obuci.
Institucije na tržištu rada
Za sprovođenje politike zapošljavanja u Republici Srbiji nadležno je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, određeno je da su nosioci poslova zapošljavanja Nacionalna služba za zapošljavanje i agencije za zapošljavanje, te je definisan njihov položaj i nadležnost.
Pokrajinskom skupštinskom odlukom o pokrajinskoj upravi ("Sl. list AP Vojvodine", br. 37/2014, 54/2014, 37/2016 - dr. Odluka, 29/2017, 24/2019 i 66/2020), određeno je da je nosilac poslova zapošljavanja i sprovođenja politike zapošljavanja na teritoriji AP Vojvodine Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam.
Nacionalna služba za zapošljavanje obavlja poslove zapošljavanja, osiguranja za slučaj nezaposlenosti, ostvarivanje prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti i drugih prava, kao i vođenje evidencije u oblasti zapošljavanja na celoj teritoriji Republike Srbije.
U okviru NSZ, radi efikasnog obavljanja poslova, u AP Vojvodini obrazovana je Pokrajinska služba za zapošljavanje koja koordinira u radu osam filijala za zapošljavanje, koje su organizovane po okruzima.
3. POLITIKA ZAPOŠLJAVANJA U AP VOJVODINI
Pravni i institucionalni okvir politike zapošljavanja predstavljaju u oblasti zapošljavanja, i to:
• Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", broj 36/2009, 88/2010, 38/2015, 113/2017 i 49/2021),
• Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ("Sl. glasnik RS", broj 36/2009 i 32/2013),
• Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine ("Sl. glasnik RS", broj 18/2021) i
• Akcioni plan za period od 2021. do 2023. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine ("Sl. glasnik RS", broj 30/2021).
Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti usaglašen je sa načelima i standardima politike zapošljavanja Evropske unije (EU) i konvencijama Međunarodne organizacije rada (MOR).
Ovaj zakon obezbeđuje sadržajan i fleksibilan zakonski okvir za planiranje i sprovođenje aktivne politike zapošljavanja.
Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom obezbeđuje potpuno redefinisanje odnosa između osoba sa invaliditetom kao potencijalnih zaposlenih i radnog okruženja, odnosno poslodavaca.
Tržište rada, kao deo celokupnog ekonomskog sistema, odražava sve strukturne i dinamične promene koje se događaju u društvu, ali istovremeno i utiče na njih. Rast zapošljavanja i održivo povećanje zaposlenosti, u velikoj meri, zavisiće od uspeha države u drugim ekonomskim aktivnostima, posebno na razvoju privrede, privlačenju stranih direktnih investicija, unapređenju sistema obrazovanja i sistema socijalne zaštite, kao i napredovanja u procesima decentralizacije i regionalnog razvoja.
U narednom dvogodišnjem periodu 2022-2023. godine aktivna politika zapošljavanja biće usmerena na realizaciju aktivnosti koje će dati rezultate na kratak rok, ali i na one koje će u srednjoročnom periodu dovesti do uspostavljanja stabilnog i održivog trenda rasta zaposlenosti, smanjivanja regionalnih razlika, povećanja produktivnosti, sprečavanja isključenosti sa tržišta rada i socijalnu inkluziju, zbrinjavanju viškova radnika kojima će radni odnos prestati po osnovu restrukturiranju preduzeća.
Strategijom je, kao opšti cilj politike zapošljavanja, utvrđeno povećanje zaposlenosti, kao i strateški pravci i prioriteti za ostvarenje tog cilja:
• podsticanje zapošljavanja u manje razvijenim regionima i razvoj regionalne i lokalne politike zapošljavanja,
• unapređenje ljudskog kapitala i veće socijalno uključivanje i
• unapređenje institucija i razvoj tržišta rada.
Opšti cilj Strategije je uspostavljen stabilan i održivi rast zaposlenosti zasnovan na znanju i dostojanstvenom radu, dok su kao posebni ciljevi utvrđeni:
1. Ostvaren rast kvalitetne zaposlenosti kroz međusektorske mere usmerene na unapređenje ponude rada i tražnje za radom,
2. Unapređen položaj nezaposlenih lica na tržištu rada i
3. Unapređen institucionalni okvir za politiku zapošljavanja.
A. Zapošljavanje nezaposlenih lica, i povećanje formalne zaposlenosti
1. Podsticanje zapošljavanja i prevencija nezaposlenosti:
• Promovisanje zapošljavanja i smanjenje nezaposlenosti,
• Savetovanje i posredovanje u zapošljavanju,
• Organizovanje i sprovođenje dodatnog obrazovanja i obuka,
• Promocija zapošljavanja nezaposlenih lica i zapošljavanja podsticanjem preduzetništva i samozapošljavanja dodelom subvencija i
• Promocija i organizovanje javnih radova.
2. Podsticanje zapošljavanja mladih:
• Razvoj karijernog vođenja i savetovanja,
• Povećanje zapošljivosti mladih sticanjem dodatnih znanja i veština,
• Osposobljavanje i usavršavanje za samostalan rad,
• Promovisanje stručne prakse za učenike i studente,
• Podsticaji poslodavcima za zapošljavanje mladih i
• Pružanje podrške mladim preduzetnicima.
3. Podrška smanjivanju regionalnih razlika:
• Promocija jačanja odgovornosti i nivoa nadležnosti u podršci kreiranju politike zapošljavanja na lokalnom i regionalnom nivou i
• Jačanje kapaciteta na lokalnom nivou za kreiranje i implementaciju mera aktivne politike zapošljavanja.
4. Podrška smanjivanju neformalnog rada:
• Jačanje mehanizama kontrole i borbe protiv sive ekonomije,
• Promovisanje i podsticanje fleksibilnih oblika rada i
• Promovisanje pristojnog rada i podsticanje preduzetnika i poslodavaca na legalan rad.
B. Unapređivanje socijalne inkluzije i jednakog pristupa tržištu rada
1. Ujednačavanje položaja žena i muškaraca na tržištu rada:
• Stvaranje sistemskih preduslova za politiku jednakih mogućnosti,
• Podsticanje ženskog preduzetništva i samozapošljavanja,
• Podsticanje zapošljavanja i samozapošljavanja žena iz kategorije teže zapošljivih lica (žene sa invaliditetom, Romkinje, žene u situaciji partnerskog i porodičnog nasilja, samohrani roditelj, žene starije od 50 i mlađe od 30 godina, žene sa sela) i
• Podrška usklađivanju profesionalnom i porodičnog života i stvaranje preduslova za veće uključivanje žena.
2. Stvaranje uslova za socijalnu inkluziju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, Roma, izbeglih i raseljenih lica:
• Podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom,
• Podsticanje zapošljavanja Roma i
• Podsticanje zapošljavanja izbeglih i raseljenih lica.
V. Razvoj ljudskih resursa
Unapređivanje sistema obrazovanja i obuka i usklađivanje sa potrebama tržišta rada:
• Promovisanje doživotnog učenja kao osnovnog uslova za održivi razvoj zasnovan na znanju,
• Jačanje kapaciteta institucija i uspostavljanja saradnje u cilju unapređenja sistema i politika obrazovanja i zapošljavanja i
• Razvoj sistema kratkih obuka - standardizacija obuka, akreditacija obrazovnih ustanova i sertifikacija znanja.
Ovim PAPZ predviđene su sledeće mere zapošljavanja koje se realizuju se preko NSZ na teritoriji AP Vojvodine:
1. Subvencija nezaposlenim licima za samozapošljavanje koja predstavlja dodeljena sredstva i stručnu pomoć koju može da ostvari nezaposleni koji se samozapošljava, dodeljuje se nezaposlenom licu koje se nalazi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje na teritoriji AP Vojvodine, radi osnivanja radnje ili drugog oblika preduzetništva od strane nezaposlenog ili udruživanjem više nezaposlenih, kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos.
Subvencija za samozapošljavanje predstavlja državnu pomoć male vrednosti (de minimis).
Subvencija se dodeljuje se nezaposlenom licu u jednokratnom iznosu.
Odobravanje subvencije za samozapošljavanje određuje se na osnovu ocene biznis plana.
Nezaposleno lice koje ostvari pravo na subvenciju za samozapošljavanje u obavezi je da novoregistrovanu delatnost obavlja najmanje 12 meseci i redovno izmiruje obaveze po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa zakonom.
Stručnu pomoć u cilju podsticanja samozapošljavanja nezaposleni ostvaruje kroz informativne i savetodavne usluge u poslovnim centrima, obuke iz preduzetništva, mentoring i specijalističke obuke NSZ.
2. Subvencija poslodavcima za zapošljavanje nezaposlenih lica odobrava se poslodavcima koji pripadaju privatnom sektoru, radi zapošljavanja nezaposlenih lica koja se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje na teritoriji AP Vojvodine.
Subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica predstavlja državnu pomoć male vrednosti (de minimis).
Namena sredstava je subvencionisanje iznosa obaveza po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa zakonom.
Poslodavac koji ostvari pravo na subvenciju u obavezi je da omogući da radni odnos lica traje najmanje 12 meseci.
3. Javni radovi se organizuju u cilju radnog angažovanja nezaposlenog i nezaposlenog u stanju socijalne potrebe, očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti nezaposlenih, kao i radi ostvarivanja određenog društvenog interesa.
Organizovanje javnih radova u trajanju od najviše 4 meseca organizovaće se u 2022. godini u oblasti socijalnih, humanitarnih, kulturnih i drugih delatnosti; održavanja i obnavljanja javne infrastrukture i održavanja i zaštite životne sredine i prirode.
Pravo učestvovanja u postupku organizovanja javnih radova imaju udruženja upisana u Registar Agencije za privredne registre. Sredstva namenjena za organizovanje javnih radova koriste se za isplatu naknade za obavljen posao nezaposlenim licima uključenim u javne radove, naknadu dela ili ukupnih troškova za dolazak i odlazak sa rada i troškove sprovođenja javnih radova.
4. Stručna praksa - podrazumeva stručno osposobljavanje za samostalan rad u struci, za koje je stečeno odgovarajuće obrazovanje, radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno sticanja uslova za polaganje stručnog ispita kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci. Namenjena je nezaposlenim licima bez radnog iskustva u struci, sa najmanje srednjim obrazovanjem i realizuje se bez zasnivanja radnog odnosa.
Stručna praksa se realizuje kod poslodavca koji pripada privatnom i/ili javnom sektoru.
U javnom sektoru stručna praksa će se sprovoditi:
• na poslovima zdravstvenih radnika;
• na poslovima socijalne zaštite;
• na poslovima obrazovanja i vaspitanja;
• na poslovima pravosuđa i
• na poslovima u pokrajinskim organima i stručnim službama Pokrajinske vlade, kao i javnim službama čiji je osnivač Autonomna pokrajina Vojvodina.
Trajanje stručne prakse utvrđeno je zakonom, odnosno pravilnikom a najduže 12 meseci.
5. Obuke u profesionalnim i radnim veštinama jesu aktivnosti kojima se nezaposlenim i zaposlenim licima, pruža mogućnost da kroz proces teorijskog i praktičnog osposobljavanja, prekvalifikacije i dokvalifikacije steknu nova znanja i veštine radi zapošljavanja, odnosno stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje.
Od suštinske važnosti za planiranje programa obuke je da ponuđena obuka mora da se odnosi na oblasti koje se najviše traže na tržištu rada, te da se uspostavi ravnoteža između opštih veština i stručnih kompetencija radi što bolje zapošljivosti. Takođe, obuka treba da bude usko povezana sa potražnjom kod poslodavca.
Nakon usvajanja Pokrajinskog akcionog plana zapošljavanja u AP Vojvodini, Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam će raspisati javne pozive i javne konkurse, kojima će biti precizirani uslovi i kriterijumi dodele subvencija, kao i prava i obaveze korisnika subvencije, davaoca sredstava i Nacionalne službe za zapošljavanje.
4. FINANSIJSKI OKVIR POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA I IZVORI FINANSIRANJA
Mere aktivne politike zapošljavanja finansiraju se iz sredstava budžeta AP Vojvodine, sredstava poklona, donacija, kao i iz sredstava doprinosa za slučaj nezaposlenosti i drugih izvora.
Pokrajinskom skupštinskom odlukom o budžetu Autonomne pokrajine Vojvodine za 2022. godinu ("Službeni list APV", broj: 54/21, 7/22 i 37/22 - rebalans), Rešenjem o izmeni rešenja o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam 127 broj: 401-73/2022-6 od 26.01.2022. godine i Rešenjem o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve 127 broj: 401-73/2022-107 od 13.07.2022. godine, u razdelu 16 Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, sredstva su obezbeđena za Program 0803 Aktivna politika zapošljavanja, Programska aktivnost 1001 Aktivna politika zapošljavanja u AP Vojvodini, funkcionalna klasifikacija 412 Opšti poslovi po pitanju rada, izvor finansiranja 01 00 Opšti prihodi i primanja budžeta, ekonomska klasifikacija 423 Usluge po ugovoru, odnosno 4235 Stručne usluge 3.000.000,00 dinara, ekonomska klasifikacija 454 Subvencije privatnim preduzećima, odnosno 4541 Tekuće subvencije privatnim preduzećima 30.000.000,00 dinara, ekonomska klasifikacija 481 Dotacije nevladinim organizacijama, odnosno 4819 Dotacije ostalim neprofitnim institucijama 7.500.000,00 dinara, ekonomska klasifikacija 464 Tekuće dotacije organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, odnosno 4641 Tekuće dotacije organizacijama za obavezno socijalno osiguranje 11.702.400,00 dinara i ekonomska klasifikacija 463 Transferi ostalim nivoima vlasti, odnosno 4631 Tekući transferi ostalim nivoima vlasti 3.000.000,00 dinara.
5. UČEŠĆE U SUFINANSIRANJU MERA AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA
Članom 60. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti utvrđena je mogućnost da autonomna pokrajina u okviru akcionog plana zapošljavanja, ukoliko obezbeđuje više od polovine sredstava potrebnih za finansiranje određene mere aktivne politike zapošljavanja, može podneti zahtev Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike za učešće u sufinansiranju predviđenih mera.
Uslovi za odobravanje sufinansiranja mera aktivne politike zapošljavanja su da autonomna pokrajina ima formiran savet za zapošljavanje, donet akcioni plan zapošljavanja i obezbeđeno više od polovine potrebnih sredstava za finansiranje određenih mera usklađenih sa prioritetima i ciljevima ekonomskog razvoja i tržišta rada.
U skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i Akcionim planom za period od 2021. do 2023. godine za sprovođenje strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine, ako uslovi budu povoljni, autonomna pokrajina će aplicirati za sredstva za realizaciju samozapošljavanja, zapošljavanja nezaposlenih lica i javnih radova.
Rok za podnošenje zahteva za sufinansiranje programa ili mera lokalnih samouprava je do 28. februar 2022. godine.