ODLUKAO GRADSKOM PRAVOBRANILAŠTVU GRADA KRAGUJEVCA("Sl. list grada Kragujevca", br. 12/2019 i 33/2022) |
Odlukom o Gradskom pravobranilaštvu grada Kragujevca (u daljem tekstu: Odluka) uređuje se delokrug i položaj, nadležnost, uređenje i organizacija pravobranilaštva, položaj pravobranioca, zamenika pravobranioca i zaposlenih u Gradskom pravobranilaštvu, kao i druga pitanja od značaja za rad Gradskog pravobranilaštva grada Kragujevca (u daljem tekstu: Gradsko pravobranilaštvo).
Gradsko pravobranilaštvo je organ koji obavlja poslove pravne zaštite imovinskih prava i interesa grada Kragujevca.
Gradsko pravobranilaštvo u postupcima pred sudovima, arbitražama, upravnim i drugim organima zastupa Grad, njegove organe i javne službe i ima položaj zakonskog zastupnika.
Sedište Gradskog pravobranilaštva je u Kragujevcu, ulica Trg Slobode broj 3.
Gradsko pravobranilaštvo ima pečat okruglog oblika, prečnika 32 mm, koji sadrži grb Republike Srbije u sredini, oko kojeg je ispisan tekst: "Republika Srbija - Grad Kragujevac - Gradsko pravobranilaštvo ", na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom.
Gradsko pravobranilaštvo ima štambilj pravougaonog oblika koji sadrži tekst: "Republika Srbija, Gradsko pravobranilaštvo, broj ____________, datum __________" Kragujevac.
Sredstva za rad Gradskog pravobranilaštva obezbeđuju se u budžetu Grada.
Troškovi zastupanja u postupcima pred sudovima, arbitražama, upravnim i drugim organima priznaju se Gradskom pravobranilaštvu po propisima o nagradi i naknadi troškova za rad advokata.
Prihodi koje Gradsko pravobranilaštvo ostvari u poslovima zastupanja predstavljaju prihod budžeta Grada.
Gradsko pravobranilaštvo je zakonski zastupnik grada Kragujevca u pravnim postupcima pred sudovima, arbitražama, upravnim i drugim nadležnim organima, kada grad Kragujevac ima položaj stranke ili umešača o čijim pravima i obavezama se odlučuje u tom postupku.
Gradsko pravobranilaštvo pred sudovima, arbitražama, upravnim i drugim nadležnim organima, zastupa organe i posebne organizacije koji nemaju svojstvo pravnog lica, organe i posebne organizacije koji imaju svojstvo pravnog lica, a čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta grada Kragujevca i javne ustanove čiji je osnivač grad Kragujevac, a čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta grada Kragujevca, u pravnim postupcima u kojima ovi subjekti učestvuju kao stranke ili umešači o čijim imovinskim pravima i obavezama se odlučuje u tom postupku.
Gradsko pravobranilaštvo može na osnovu posebno datog punomoćja zastupati u postupku pred sudovima, arbitražama, upravnim i drugim nadležnim organima i druga pravna lica čiji je osnivač grad Kragujevac.
Gradsko pravobranilaštvo zastupa grad Kragujevac pred stranim i međunarodnim sudovima i arbitražama i pred drugim nadležnim organima u inostranstvu.
Ako Gradsko pravobranilaštvo prema propisima strane države ili međunarodne organizacije ili iz drugih razloga, ne može neposredno da zastupa pred stranim ili međunarodnim sudovima i arbitražama, ili pred drugim nadležnim organima u inostranstvu, Gradsko veće, na predlog gradskog pravobranioca, ovlastiće za zastupanje lice koje može preduzeti zastupanje po propisima strane države ili međunarodne organizacije.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, Gradski pravobranilac je dužan da obezbedi aktivno praćenje toka zastupanja, kao i da licu ovlašćenom za zastupanje daje potrebne naloge i uputstva.
Gradsko pravobranilaštvo je ovlašćeno da pokrene, odnosno podnese inicijativu za pokretanje postupka pred sudom ili drugim nadležnim organom povodom pitanja iz svoje nadležnosti.
Gradsko pravobranilaštvo prati i proučava pravna pitanja od značaja za rad organa koje zastupa, posebno u pogledu zaštite njihovih imovinskih prava i interesa, kao i pitanja u vezi sa primenom zakona i podzakonskih akata koja su, ili mogu biti, od značaja za preduzimanje bilo koje pravne radnje organa koje zastupa, posebno za sprečavanje štetnih imovinsko - pravnih posledica po pravna lica koja zastupa.
Gradskom pravobranilaštvu se mogu dostaviti radi davanja pravnog mišljenja nacrti pravnih poslova koje zaključuju subjekti koje zastupa, ako ti pravni poslovi za predmet imaju imovinska prava i obaveze grada Kragujevca, odnosno tih subjekata.
Pravna mišljenja iz stava 3. ovog člana Gradsko pravobranilaštvo daje u roku koji ne može biti duži od 30 (trideset) dana od dana dostave nacrta akta na ocenu.
U slučaju da je pravno mišljenje potrebno dati, odnosno radnju preduzeti u roku kraćem od roka iz stava 4. ovog člana, organ koji se obratio Gradskom pravobranilaštvu dužan je da to posebno istakne i obrazloži u pismenom zahtevu, uz označavanje da se zahtev upućuje kao prioritet, sa jasno naznačenim rokom za postupanje, koji ne može biti kraći od 8 (osam) dana, odnosno 3 (tri) dana kada se radi o zahtevu Gradskog veća.
Kada oceni da se nalogom ili zahtevom subjekta koji zastupa krši Ustav ili zakon ili ugrožavaju imovinska prava i interesi grada Kragujevca, Gradsko pravobranilaštvo će o tome odmah, a najkasnije u roku od 3 (tri) dana od dana prijema naloga ili zahteva, pismenim putem obavestiti izdavaoca naloga, odnosno podnosioca zahteva, sa obrazloženim razlozima za odbijanje postupanja.
Ako zastupani subjekat i posle obaveštenja iz stava 6. ovog člana ostane pri izdatom nalogu ili podnetom zahtevu, Gradsko pravobranilaštvo će postupiti po tom nalogu ili zahtevu.
Gradski pravobranilac i zamenik gradskog pravobranioca ne mogu trpeti štetne posledice ukoliko postupe u skladu sa odredbama stava 1. do 7. ovog člana.
Gradsko pravobranilaštvo će pre pokretanja postupka pred sudom, arbitražom, organom uprave i drugim nadležnim organom, odnosno u postupku odgovora na tužbu, predlog ili drugi akt kojim je pokrenut postupak protiv zastupanog subjekta, razmotriti mogućnost sporazumnog rešavanja spornog odnosa, na svoju inicijativu ili na inicijativu suprotne strane.
Kada Gradsko pravobranilaštvo proceni da nisu ispunjeni materijalni ili formalni uslovi da se sporni odnos reši sporazumno ili da predloženo sporazumno rešenje nije u interesu Grada Kragujevca, o tome će pismeno obavestiti subjekta koga zastupa.
Gradsko pravobranilaštvo je dužno da pribavi saglasnost Gradskog veća pre zaključenja sporazuma o rešavanju spornog odnosa.
Za svaki konačni sporazum u postupku za alternativno rešavanje spora u kome ne učestvuje Gradsko pravobranilaštvo mora biti pribavljeno pravno mišljenje Gradskog pravobranilaštva.
Gradsko pravobranilaštvo preduzima zastupanje pod istim uslovima kao i advokat kada je propisano da je u određenom postupku ili za preduzimanje određene radnje u postupku obavezno zastupanje stranke od strane advokata.
Kada u istom postupku učestvuju stranke sa suprotstavljenim interesima, koje se direktno ili indirektno finansiraju iz budžeta grada Kragujevca, a jedna od tih stranaka je grad Kragujevac, Gradsko pravobranilaštvo će zastupati grad Kragujevac i njegove organe.
Kada u istom postupku učestvuju kao stranke sa suprotstavljenim interesima, koje prema Odluci zastupa Gradsko pravobranilaštvo, a nijedna od tih stranaka nije grad Kragujevac, Gradsko pravobranilaštvo će zastupati stranku koja je inicirala pokretanje postupka.
Organi grada koje zastupa Gradsko pravobranilaštvo dužni su da Gradskom pravobranilaštvu blagovremeno dostavljaju obaveštenja o pravnim stvarima u kojima je ono ovlašćeno da preduzima pravne radnje i pravna sredstva, kao i da mu na njegov zahtev, u roku od 15 (petnaest) dana od dana prijema njegovog zahteva, dostavljaju spise, obaveštenja i podatke potrebne za preduzimanje radnji za koje je ono nadležno.
Ako usled nepoštovanja obaveze iz stava 1. ovog člana nastupi šteta za Grad i drugo pravno lice koje zastupa, Gradsko pravobranilaštvo će o tome obavestiti Gradsko veće, a od odgovornog lica u tom organu ili pravnom licu zahtevaće naknadu pričinjene štete.
Gradsko pravobranilaštvo dostavlja izveštaj o postupanju u pojedinim predmetima Gradskom veću, kao i subjektima koje zastupa, na njihov zahtev.
Poslove iz nadležnosti Gradskog pravobranilaštva obavljaju Gradski pravobranilac i zamenik gradskog pravobranioca, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, zakonom, ovom odlukom i drugim opštim pravnim aktima.
Gradski pravobranilac rukovodi radom i predstavlja Gradsko pravobranilaštvo. Za svoj rad i rad Gradskog pravobranilaštva odgovoran je Gradskom veću i Gradonačelniku.
Gradski pravobranilac može preduzeti svaku radnju iz nadležnosti Gradskog pravobranilaštva.
Gradskog pravobranioca na predlog Gradonačelnika postavlja Gradsko veće na period od pet godina i može biti ponovo postavljen.
Kada Gradski pravobranilac po isteku mandata ne bude ponovo postavljen ili ako mu položaj prestane na lični zahtev, postavlja se za zamenika gradskog pravobranioca, pod uslovom da je postavljen za gradskog pravobranioca iz reda zamenika gradskog pravobranioca.
Predlog kandidata iz stava 1. ovog člana podnosi se Gradskom veću u pisanom obliku.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži: ime i prezime kandidata, ličnu i radnu biografiju, saglasnost kandidata u pisanom obliku i dokaze o ispunjenosti uslova.
Za Gradskog pravobranioca može biti postavljen državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koji ima završen pravni fakultet, odnosno ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na studijama drugog stepena, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četri godine, položen pravosudni ispit, dostojan je pravobranilačke funkcije i ima najmanje deset godina radnog iskustva u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita.
Gradski pravobranilac ima jednog ili više zamenika.
Zamenik gradskog pravobranioca može preduzeti svaku radnju iz nadležnosti Gradskog pravobranilaštva koja nije u isključivoj nadležnosti gradskog pravobranioca.
Zamenika gradskog pravobranioca na predlog Gradonačelnika postavlja Gradsko veće na period od pet godina i može biti ponovo postavljen.
Za zamenika Gradskog pravobranioca može biti postavljen državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koji ima završen pravni fakultet, odnosno ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na studijama drugog stepena, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četri godine, položen pravosudni ispit i ima najmanje osam godina radnog iskustva u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita.
Zamenik gradskog pravobranioca za svoj rad odgovara Gradskom pravobraniocu.
Zamenik gradskog pravobranioca koji ne bude ponovo postavljen ili ako mu položaj prestane na lični zahtev ima pravo da bude raspoređen na radno mesto pravobranilačkog pomoćnika.
Ukoliko je postavljen samo jedan zamenik gradskog pravobranioca, on je bez posebnog ovlašćenja, u slučaju odsutnosti ili sprečenosti Gradskog pravobranioca, obavezan da vrši sve poslove iz delokruga nadležnosti gradskog pravobranilaštva, uključujući i nadležnosti vezane za sva pitanja iz radno - pravnog statusa zaposlenih u Gradskom pravobranilaštvu.
Ukoliko je u Gradskom pravobranilaštvu postavljeno više zamenika u slučaju odsutnosti ili sprečenosti Gradskog pravobranioca poslove iz delokruga nadležnosti Gradskog pravobranilaštva vrši zamenik koga ovlasti Gradski pravobranilac.
Gradski pravobranilac i zamenik gradskog pravobranioca mogu poveriti licu zaposlenom u subjektu iz člana 5. stav 2. ove odluke da preduzme određenu radnju u postupku pred sudom, organom uprave ili drugim nadležnim organom.
Lice kome se poverava zastupanje u smislu stava 1. ovog člana mora biti diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom i postupa u granicama datog pismenog punomoćja.
Gradskom pravobraniocu i zameniku gradskog pravobranioca funkcija prestaje pre isteka vremena na koje je postavljen podnošenjem ostavke, razrešenjem ili ispunjenošću uslova za penziju.
Ako Gradskom pravobraniocu prestane funkcija, Gradsko veće, na predlog Gradonačelnika, postavlja vršioca funkcije gradskog pravobranioca iz reda zamenika gradskog pravobranilaca, na period od šest meseci.
Ostavka iz stava 1. ovog člana podnosi se Gradskom veću u pisanom obliku i ne mora biti obrazložena.
O podnetoj ostavci se ne odlučuje, već se prestanak funkcije Gradskog pravobranioca i zamenika gradskog pravobranioca po ovom osnovu samo konstatuje.
Odluku o razrešenju Gradskog pravobranioca i zamenika Gradskog pravobranioca donosi Gradsko veće na obrazložen predlog Gradonačelnika.
Gradski pravobranilac, zamenici gradskog pravobranioca i zaposleni u Gradskom pravobranilaštvu, ostvaruju prava iz radnog odnosa u skladu sa propisima koji se primenjuju na funkcionere i zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.
U Gradskom pravobranilaštvu radi sekretar Gradskog pravobranilaštva, pravobranilački pomoćnici, pravobranilački pripravnici i drugi zaposleni na administrativnim, operativno - tehničkim, računovodstvenim, informacionim i drugim pratećim poslovima značajnim za rad Gradskog pravobranilaštva.
Broj zaposlenih u Gradskom pravobranilaštvu određuje se aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta.
Gradski pravobranilac donosi akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Gradskom pravobranilaštvu uz saglasnost Gradskog veća.
Sekretar pomaže Gradskom pravobraniocu u vršenju poslova iz delokruga sekretarijata.
U slučaju istovremene odsutnosti gradskog pravobranioca i zamenika gradskog pravobranioca, Gradskim pravobranilaštvom rukovodi sekretar.
Pravobranilački pomoćnici pomažu Gradskom pravobraniocu i zameniku Gradskog pravobranioca u obavljanju poslova iz delokruga Gradskog pravobranilaštva, izrađuju pravobranilačke podneske i akte, preduzimaju radnje zastupanja na raspravama pred sudom, organom uprave ili drugim nadležnim organom po punomoćju gradskog pravobranioca i vrše druge poslove predviđene zakonom i aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta.
Pravobranilački pomoćnici postupaju u okviru punomoćja koje im je dato od strane gradskog pravobraniocu i za svoj rad i preduzete radnje odgovorni su gradskom pravobraniocu.
Za pravobranilačkog pripravnika prima se lice koje je završilo pravni fakultet i ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, a prima se u radni odnos na tri godine.
Pravobranilački pripravnik koji je položio pravosudni ispit u toku trajanja vremena na koje je zasnovao radni odnos može se preuzeti u radni odnos na neodređeno vreme, u svojstvu pravobranilačkog pomoćnika.
Diplomirani pravnik može biti primljen na obuku u pravobranilaštvo, bez zasnivanja radnog odnosa, radi sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje pravosudnog ispita (volonter).
Program obuke pravobranilačkog pripravnika i volontera utvrđuje Gradski pravobranilac.
Pravobranilački pripravnik i volonter može na određeno vreme biti upućen na obuku u drugi organ Grada.
Gradski pravobranilac donosi Pravilnik o upravi u Gradskom pravobranilaštvu koji se uređuju odnos Gradskog pravobranilaštva prema građanima i javnosti, način vođenja evidencija, način raspodele predmeta, rukovanje predmetima, postupanje sa arhivskim materijalom i druga pitanja od značaja za rad Gradskog pravobranilaštva.
Pravilnik iz stava 1. ovog člana objavljuje se u "Službenom listu grada Kragujevca".
Odredbe Zakona o pravobranilaštvu ("Službeni glasnik RS", broj 55/14) shodno se primenjuju i na Gradsko pravobranilaštvo grada Kragujevca.
Gradsko veće postaviće Gradskog pravobranioca i zamenika gradskog pravobranioca u skladu sa odredbama ove odluke, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ove odluke.
Do postavljenja lica iz stava 2. ovog člana funkciju Gradskog pravobranioca i zamenika Gradskog pravobranioca vršiće dosadašnji Gradski pravobranilac i zamenik Gradskog pravobranioca.
Danom stupanja na snagu ove odluke prestaje da važi Odluka o Gradskom pravobranilaštvu grada Kragujevca ("Službeni list grada Kragujevca", br. 38/14 i 12/16).
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Kragujevca".
Samostalni članovi Odluke o dopuni
Odluke o Gradskom pravobranilaštvu grada Kragujevca
("Sl. list grada Kragujevca", br. 33/2022)
Član 2
Ovlašćuje se Odbor za normativna akta da izvrši pravno-tehničku redakciju, utvrdi i objavi prečišćen tekst Odluke o Gradskom pravobranilaštvu grada Kragujevca.
Član 3
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Kragujevca".