PRAVILNIKO NADZORU KOJI SPROVODI KOMISIJA ZA HARTIJE OD VREDNOSTI("Sl. glasnik RS", br. 143/2022) |
Ovim pravilnikom uređuju se uslovi i način sprovođenja nadzora, kontinuirani i neposredni nadzor, izricanje administrativnih mera i sankcija, postupanje po nalozima Komisije i okončanje postupka nadzora, ovlašćena lica Komisije i službene legitimacije i druga pitanja od značaja za sprovođenje nadzora.
Izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) Komisija je Komisija za hartije od vrednosti;
2) Zakon je Zakon o tržištu kapitala ("Službeni glasnik RS", broj 129/21);
3) Ovlašćeno lice je supervizor u smislu člana 364. stav 1. Zakona ili drugo lice privremeno ovlašćeno od strane Komisije za preduzimanje radnji u postupku neposrednog nadzora;
4) Subjekt nadzora je lice iz člana 2. stav 1. tačka. 123) Zakona.
II USLOVI I NAČIN SPROVOĐENJA NADZORA
Način obavljanja nadzora i lica koja sprovode nadzor
Komisija sprovodi nadzor kontinuirano ili neposredno.
Kontinuirani nadzor sprovode zaposleni u Komisiji raspoređeni na obavljanje poslova kontinuiranog nadzora, analizom izveštaja koje su subjekti nadzora dužni da dostavljaju Komisiji, praćenjem, prikupljanjem i proverom dokumentacije, obaveštenja i podataka dobijenih na poseban zahtev Komisije, kao i praćenjem, prikupljanjem i proverom podataka i saznanjem iz drugih izvora.
Neposredni nadzor sprovode ovlašćena lica neposredno u prostorijama subjekta nadzora, Komisije ili pravnog lica sa kojima je subjekt nadzora direktno ili indirektno, poslovno, upravljački ili kapitalom povezan.
Kod neposrednog nadzora nad licima koja neovlašćeno pružaju usluge, postupak nadzora može biti sproveden i u drugim prostorijama u kojima se obavlja aktivnost, odnosno u prostorijama na adresi koja se navodi prilikom oglašavanja ovih lica.
Pribavljanje dokumentacije i izjava
Zaposleni u Komisiji raspoređeni na obavljanje poslova kontinuiranog nadzora, kao i ovlašćena lica mogu zahtevati dostavljanje podataka i dokumenata, kao i dostavljanje pismenih izjava od značaja za nadzor od svakog lica za koje se smatra da poseduje takve podatke, u pisanom obliku, putem elektronske pošte ili putem telefona.
Zaposleni u Komisiji raspoređeni na obavljanje poslova kontinuiranog nadzora, kao i ovlašćena lica, mogu odrediti format u kome će biti dostavljeni podaci i dokumenta iz stava 1. ovog člana.
Kada se zahtev iz stava 1. ovog člana saopštava telefonskim putem o tome se sačinjava beleška.
Lica iz stava 1. ovog člana mogu uzeti izjavu na zapisnik od svakog lica za koje se smatra da poseduje informacije od značaja za nadzor, a ta izjava će biti korišćena pri utvrđivanju činjeničnog stanja.
Prijave nezakonitosti i nepravilnosti
Svako lice koje sazna za nezakonitost ili nepravilnost u vezi sa primenom Zakona i podzakonskih akata, kao i drugih zakona i podzakonskih akata u nadležnosti Komisije, može o tome podneti Komisiji pismenu predstavku putem adrese elektronske pošte nadzor@sec.gov.rs u skladu sa uputstvom objavljenim na internet stranici Komisije.
Na prijavljivanje od strane uzbunjivača primenjuju se odredbe pravilnika koji se odnosi na sprečavanje i otkrivanje zloupotreba na tržištu.
Komisija sa ličnim podacima lica koje je prijavilo nezakonitost postupa u skladu sa zakonom kojim se reguliše zaštita podataka o ličnosti.
Identitet podnosioca predstavke neće biti otkriven u toku postupka koji se vodi pred Komisijom ukoliko podnosilac predstavke izričito navede da ne želi da njegovi podaci budu otkriveni licu na koje se predstavka odnosi, kao i drugim licima koja učestvuju u postupku nadzora.
Predstavke imaju dejstvo inicijative za pokretanje postupka nadzora, a podnosioci tih inicijativa nemaju svojstvo stranke u postupku koji može biti pokrenut na osnovu te inicijative.
III KONTINUIRANI I NEPOSREDNI NADZOR
Postupak kontinuiranog nadzora
U postupku kontinuiranog nadzora lica iz člana 3. stav 2. ovog pravilnika vrše provere propisane članom 358. stav 1. Zakona.
Na izveštaje koji se primaju u obliku elektronskog dokumenta putem portala Komisije primenjuju se odredbe podzakonskog akta Komisije koji reguliše pitanja vođenja Službenog registra informacija.
Pribavljanje dodatnih informacija i izjava
Ukoliko se prilikom provere izveštaja i obaveštenja koji se dostavljaju Komisiji ili proverom podataka iz drugih raspoloživih izvora ne može sa sigurnošću utvrditi postojanje nezakonitosti i nepravilnosti, pribavljaju se dodatne informacije na osnovu kojih se sprovodi provera zakonitosti postupanja subjekta nadzora.
U slučaju da se utvrde okolnosti koje mogu ukazati na postojanje nezakonitosti ili nepravilnosti, omogućava se subjektu nadzora da se izjasni, dostavljanjem pismene izjave ili uzimanjem izjave na zapisnik od strane lica iz člana 3. stav 2. ovog pravilnika.
Ako je činjenično stanje, u sprovedenom postupku kontinuiranog nadzora kompletno utvrđeno, priprema se izveštaj sa predlogom za usvajanje ili preduzimanje mera prema subjektu nadzora.
U slučaju da činjenično stanje nije moguće kompletno utvrditi na osnovu kontinuiranog nadzora, lica iz člana 3. stav 2. ovog pravilnika pripremaju obrazloženi predlog za pokretanje postupka neposrednog nadzora.
Neposredni nadzor može biti redovan i vanredni, kontrolni i dopunski.
Redovan nadzor zasnovan na proceni rizika
Redovan neposredni nadzor sprovodi se po službenoj dužnosti na bazi procene rizika, a na osnovu godišnjeg plana nadzora Komisije, nad licima koja poseduju dozvolu Komisije za obavljanje delatnosti propisane zakonom za čiju primenu je nadležna Komisija i obveznika po zakonu koji reguliše sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, a koji su u nadležnosti Komisije.
Na osnovu procene rizika vrši se određivanje rizičnog profila subjekata nadzora i utvrđuju se obim i učestalost sprovođenja neposrednog nadzora.
Prilikom procene rizika koriste se rezultati dobijeni iz matrice rizika kao i druge okolnosti koje nisu obuhvaćene matricom a mogu uticati na povećan rizik poslovanja subjekta nadzora (na pr. saznanja do kojih je Komisija došla iz drugih izvora).
Plan sprovođenja neposrednog nadzora priprema se na osnovu procene rizika i donosi ga Komisija do kraja tekuće za narednu kalendarsku godinu (u daljem tekstu: Plan nadzora).
Plan nadzora naročito sadrži određivanje subjekata nadzora kod kojih će se na osnovu utvrđenog rizičnog profila sprovoditi redovni neposredni nadzor u narednoj kalendarskoj godini, sa odgovarajućim informacijama od značaja za sprovođenje nadzora po oblastima i svakom od stepena rizika.
Vanredni neposredni nadzor sprovodi se:
1) na osnovu obrazloženog predloga lica iz člana 3. stav 2. ovog pravilnika;
2) na osnovu informacija iz predstavki i obaveštenja dostavljenih Komisiji ili drugih izvora informisanja, a koje ukazuju na postojanje nezakonitosti i nepravilnosti u postupanju subjekta nadzora.
Komisija može odrediti sprovođenje kontrolnog neposrednog nadzora pre razmatranja izveštaja o otklanjanju utvrđenih nezakonitosti ili nepravilnosti subjekta nadzora.
Dopunski nadzor sprovodi se u slučaju izdavanja naloga iz člana 362. stav 4. Zakona.
Može se izvršiti samo jedan dopunski nadzor, u roku koji ne može biti duži od 30 dana od okončanja redovnog, vanrednog ili kontrolnog nadzora.
Pokretanje postupka neposrednog nadzora, nalog za nadzor, dopuna i opoziv naloga za nadzor
Postupak neposrednog nadzora pokreće se izdavanjem naloga za nadzor od strane predsednika Komisije.
Nalog za nadzor sadrži: pravni osnov za sprovođenje neposrednog nadzora, podatke o ovlašćenim licima koji vrše neposredni nadzor sa brojevima službenih legitimacija ili brojem ovlašćenja, podatke o subjektu nadzora, podatke o mestu sprovođenja nadzora, podatak o vrsti neposrednog nadzora, podatak o predmetu neposrednog nadzora, planirano trajanje neposrednog nadzora, broj, vreme i mesto izdavanja, potpis izdavaoca naloga i pečat.
U slučaju da Komisija ne raspolaže podacima o subjektu nadzora ili je njihov broj prevelik, ili kad je u trenutku izdavanja naloga nepoznat konačan broj subjekata nad kojima će biti vršen nadzor, u nalog za nadzor se unose odgovarajuće poznate informacije od značaja za određenje subjekta odnosno subjekata nadzora.
Nalog o dopuni naloga za nadzor ili izmena izdatog naloga za nadzor izdaje se na način propisan Zakonom i ovim pravilnikom.
Nalog za kontrolni nadzor može biti izdat kada je potrebno da se utvrdi da li su nezakonitosti i nepravilnosti utvrđene neposrednim nadzorom otklonjene na odgovarajući način i u odgovarajućem obimu.
Nalog za opoziv naloga može biti izdat ukoliko Komisija utvrdi da za to postoje opravdani razlozi.
Nalog za nadzor dostavlja se subjektu nadzora najkasnije osam dana pre dana sprovođenja nadzora.
Kada je to potrebno da se ne bi ugrozila svrha neposrednog nadzora, nalog za nadzor može biti uručen i u kraćem roku, a najkasnije uručenjem na dan obavljanja neposrednog nadzora.
Komisija u postupku redovnog neposrednog nadzora koristi kontrolne liste.
Ovlašćeno lice, postupajući u granicama predmeta neposrednog nadzora iz naloga za redovan neposredni nadzor, preduzima one provere i druge radnje koje su sadržane u kontrolnoj listi, a druge provere i radnje ako u toku nadzora utvrdi da je neophodno da se one preduzmu radi potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja.
Kontrolna lista sadrži definisanu oblast poslovanja subjekta nadzora koja će biti predmet postupka nadzora, dokumentaciju koju je subjekt nadzora dužan da dostavi pre otpočinjanja neposrednog nadzora, kao i dokumentaciju koju je potrebno pripremiti za postupak neposrednog nadzora.
Sprovođenja postupka neposrednog nadzora
Neposredni nadzor sprovodi se u prostorijama subjekta nadzora ili pravnog lica sa kojim je subjekt nadzora direktno ili indirektno, poslovno, upravljački ili kapitalno povezan.
Neposredni nadzor se može sprovesti i u poslovnim prostorijama Komisije ili drugim odgovarajućim prostorijama.
Neposredni nadzor sprovodi se radnim danom u toku radnog vremena subjekta nadzora, a kada je to neophodno zbog obima i prirode nadzora može se sprovoditi i nakon radnog vremena subjekta nadzora.
Prilikom sprovođenja neposrednog nadzora nad licem koje neovlašćeno pruža usluge, nadzor se sprovodi na adresi sedišta, na adresi koja je navedena pri oglašavanju ovih lica ili u prostorijama Komisije.
Subjekti nadzora obavezni su da ovlašćenom licu Komisije omoguće pristup u poslovne prostorije i organizacione delove, daju na uvid traženu dokumentaciju, kao i da obezbede druge uslove za nesmetano sprovođenje nadzora.
Ovlašćeno lice sprovodi neposredni nadzor neposrednim uvidom u opšta akta, poslovne knjige, izvode sa računa, prepisku i druge dokumente uključujući i elektronske medije, evidenciju o telefonskim pozivima i drugim oblicima korespodencije i ostale podatke i evidencije koje su subjekti nadzora u obavezi da vode i vrši analizu tih podataka.
Ovlašćeno lice u postupku neposrednog nadzora može uzimati izjave od lica ovlašćenih za zastupanje subjekta nadzora, zaposlenih ili angažovanih lica kod subjekta nadzora kao i od drugih lica koja imaju saznanje od interesa za postupak nadzora, te može zatražiti pismeno izjašnjenje od navedenih lica. Izjave i objašnjenja se mogu dati pismeno ili uzeti na zapisnik.
Subjekt nadzora je dužan da ovlašćenom licu Komisije pruži neophodnu stručnu i tehničku podršku u kontroli poslovnih knjiga i drugih dokumenta koje subjekt nadzora vodi i obrađuje u elektronskom obliku.
Ovlašćeno lice Komisije može da predloži da, radi provere podataka od interesa za nadzor za koju su potrebna posebna znanja, u postupku učestvuje stručno lice za određenu oblast.
O predlogu iz stava 1. ovog člana odluku donosi Komisija.
Postupak nadzora bez prethodne dostave naloga za nadzor
Prilikom sprovođenja neposrednog nadzora, bez prethodne dostave naloga za nadzor, ako ovlašćeno lice Komisije ne zatekne lice ovlašćeno za zastupanje subjekta nadzora, može izvršiti nadzor bez njegovog prisustva, o čemu se sačinjava zapisnik.
Zapisnik iz stava 1. ovog člana potpisuje ovlašćeno lice Komisije i ostavlja u prostorijama subjekta nadzora radi izjašnjenja ovlašćenog lica za zastupanje subjekta nadzora.
U postupku neposrednog nadzora ovlašćeno lice Komisije sačinjava zapisnik sa detaljnim opisom činjeničnog stanja.
U zapisnik o neposrednom nadzoru unose se:
1) podaci iz naloga za neposredni nadzor;
2) vreme i mesto nadzora, opis preduzetih radnji i popis preuzetih dokumenata;
3) izjave koje su date;
4) opis drugih izvedenih dokaza;
5) zahtevi za izuzeće koji su podneti;
6) utvrđeno činjenično stanje;
7) podaci o zaključcima ako su doneti u postupku nadzora;
8) rok za davanje primedbi, odnosno prigovora na zapisnik;
9) navođenje da je zapisnik sa ili bez primedbi pročitan licu koje prisustvuje nadzoru;
10) drugi podaci i navodi od značaja za nadzor.
Zaključak u toku neposrednog nadzora
Ako je potrebno da subjekt nadzora, zaposleni i druga lica u vezi sa predmetom nadzora izvrši neku radnju, dostavi Komisiji izjavu, izveštaj, dokumenta ili podatke o svom poslovanju ili je u toku nadzora potrebno odlučiti o pitanjima koja se tiču postupka nadzora, ovlašćeno lice Komisije zaključkom odlučuje o pitanjima koja se tiču postupka nadzora i nalaže subjektu nadzora izvršenje radnje, dostavljanje izjave, izveštaja, odnosno dokumenata ili podataka o poslovanju i određuje rok u kome se ta radnja ima izvršiti.
Zaključak iz stava 1. ovog člana upisuje se u zapisnik ili se donosi kao poseban akt.
Primedbe na zapisnik koji se sačinjava u toku obavljanja nadzora, odnosno izjava subjekta nadzora ili odgovornog i ovlašćenog lica subjekta nadzora da nema primedbe, unose se u zapisnik.
Ukoliko lice iz stava 1. ovog člana ili drugo lice koje je u postupku nadzora dalo izjavu koja je konstatovana u zapisniku odbije da potpiše zapisnik, ta činjenica se unosi u zapisnik, kao i razlog za odbijanje, ako je poznat.
Ukoliko je subjekt nadzora dostavio prigovor na zapisnik, ovlašćeno lice Komisije ceni osnovanost navoda u prigovoru i dostavljenu dokumentaciju.
Ukoliko ovlašćeno lice oceni prigovor osnovanim, sačinjava dopunu zapisnika i dostavlja ga subjektu nadzora u roku od 15 dana od dana prijema prigovora.
Ako se ne sačini dopuna zapisnika smatraće se da je prigovor ocenjen neosnovanim.
Po sprovedenom postupku neposrednog nadzora, ovlašćeno lice Komisije priprema izveštaj o nadzoru koji dostavlja na razmatranje i usvajanje Komisiji.
Uz izveštaj se prilaže zapisnik i druga dokumentacija za koju ovlašćeno lice smatra da je presudna za utvrđivanje kompletnog činjeničnog stanja od strane Komisije.
IV IZRICANJE ADMINISTRATIVNIH MERA I SANKCIJA
Vrste administrativnih mera i sankcija
Komisija prema subjektima nadzora preduzima administrativne mere i sankcije iz člana 374. Zakona, i to donošenjem rešenja sa nalogom za postupanje, izricanjem novčane kazne, javnim objavljivanjem odluka, izdavanjem saopštenja javnosti, upućivanjem drugim organima zahteva za preduzimanje mera, izricanjem pismene opomene, donošenjem rešenja o privremenom ili trajnom oduzimanju dozvole za obavljanje delatnosti.
Rešenje sa nalogom za uspostavljanje zakonitosti i/ili prestanak postupanja
Ukoliko u postupku nadzora utvrdi nezakonitosti i nepravilnosti, Komisija donosi rešenje kojim će naložiti preduzimanje mera i aktivnosti radi uspostavljanja zakonitosti i pravilnog poslovanja i može prema subjektu nadzora preduzeti jednu ili više mera i sankcija koje su propisane zakonom.
Rešenjem iz stava 1. ovog člana Komisija određuje rokove za izvršenje naloga iz rešenja i dostavljanje izveštaja sa dokazima o ispravljenoj nezakonitosti i nepravilnosti, kao i obavezu plaćanja naknade za neposredni nadzor u skladu sa aktom Komisije koji propisuje plaćanje naknada.
Komisija može da produži rok za izvršenje naloga iz rešenja na zahtev subjekta nadzora, ukoliko subjekt nadzora nije u mogućnosti iz objektivnih razloga da iste otkloni u roku koji je određen.
Smatra se da je zahtev iz stava 3. ovog člana podnet u roku ako je podnet Komisiji pre isteka roka koji je rešenjem određen za postupanje.
Ukoliko je subjektu nadzora izrečena mera kojom je privremeno zabranjeno obavljanje pojedinih delatnosti i aktivnosti, Komisija određuje da se, uz produženi rok iz stava 3. ovog člana produžava i rok trajanja izrečenih mera do maksimalnog roka trajanja mera propisanih zakonom.
Novčane kazne izriču se rešenjem u skladu sa zakonom i podzakonskim aktom Komisije koji reguliše postupak izricanja novčane kazne.
Rešenjem iz stava 1. ovog člana subjektu nadzora može biti izrečena i druga administrativna mera ili sankcija u skladu sa Zakonom.
Komisija na svojoj internet stranici, u delu naslovljenom: "Administrativne mere i sankcije" objavljuje podatke o svakom rešenju kojim se izriče administrativna mera ili sankcija, odmah nakon što je o toj odluci obavešteno lice kome je sankcija izrečena u skladu sa ovim pravilnikom.
Komisija može izdati saopštenje javnosti ukoliko uoči ponašanja na tržištu za koje smatra da mogu uticati na integritet tržišta, zakonitost i fer poslovanje ili je to potrebno radi sprovođenja Zakona.
Upućivanje drugim organima zahteva za preduzimanje mera
Kada Komisija utvrdi nezakonitosti ili nepravilnosti usled kojih je potrebno postupanje drugog organa, Komisija upućuje predmet na dalje postupanje i preduzimanje mera iz nadležnosti tog organa.
Rešenjem kojim se izriče pismena opomena u skladu sa članom 380. Zakona, može biti naloženo subjektu nadzora da ispravi utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti, rok u kome je u obavezi da to učini i obaveza plaćanja naknade za neposredni nadzor u skladu sa aktom Komisije koji propisuje plaćanje naknada.
Privremeno ili trajno oduzimanje dozvole za obavljanje delatnosti
Komisija može doneti rešenje kojim se subjektu nadzora izriče mera privremenog ili trajnog oduzimanje dozvole za obavljanje delatnosti koju je izdala Komisija.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, Komisija nalaže subjektu nadzora preduzimanje radnji i dostavljanje dokumentacije koja je potrebna za sprovođenje mere.
U slučaju trajnog oduzimanja dozvole za obavljanje delatnosti investicionom društvu, shodno se primenjuju odredbe podzakonskog akta Komisije kojim je regulisano davanje dozvole za obavljanje delatnosti investicionom društvu u delu koji se odnosi na prestanak obavljanja delatnosti investicionog društva.
Kada Komisija prema subjektu nadzora izrekne meru iz stava 1. ovog člana, subjekt nadzora je u obavezi da klijente bez odlaganja obavesti o izrečenoj meri na taj način što će deo izreke kojim se izriče mera zabrane obavljanja delatnosti objaviti na svojoj internet stranici i istaći ga na vidnom mestu u svojim poslovnim prostorijama.
Prilikom izricanja mere kojom se oduzima privremeno ili trajno dozvola za obavljanje delatnosti koju je izdala Komisija, mogu biti izuzeti iz izrečene mere određeni poslovi koji su kontinuirani ili koji su započeti, a čijom nemogućnošću obavljanja bi nastala šteta za klijente, odnosno druge učesnike na tržištu kapitala.
Radi izuzimanja određenih poslova, subjekt nadzora podnosi zahtev sa obrazloženjem i dostavlja dokaze da se radi o kontinuiranim ili započetim poslovima, i obrazloženje o mogućoj šteti koja bi nastala.
Kriterijumi za izricanje administrativnih mera i sankcija
Komisija izriče mere srazmerno značaju i težini utvrđenih nezakonitosti i nepravilnosti sa ciljem obezbeđenja pravednog, efikasnog i transparentnog tržišta kapitala i smanjenja sistemskog rizika, a uzimajući u obzir kriterijume za izricanje mera i sankcija propisane Zakonom.
Kriterijumi za izricanje novčanih kazni propisani su posebnim pravilnikom.
Komisija na svojoj internet stranici objavljuje podatke o svakom rešenju kojim se izriče administrativna mera ili sankcija u skladu sa Zakonom.
Komisija posebno odlučuje o primeni izuzetka iz člana 383. st. 4. i 5. Zakona.
V POSTUPANJE PO NALOZIMA KOMISIJE I OKONČANJE POSTUPKA NADZORA
Izveštaj o postupanju po rešenju
Kada subjekt nadzora dostavi Komisiji izveštaj o postupanju po rešenju u skladu sa članom 381. Zakona, ovlašćeno lice nakon pregledanja izveštaja može pisanim putem, putem telefona ili elektronske pošte zatražiti dopunu izveštaja u određenom roku.
Ako je zahtev iz stava 1. ovog člana saopšten telefonskim putem, o tome se sačinjava beleška.
Kada iz izveštaja, priložene dokumentacije i drugih dokaza proizilazi da su utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti otklonjene, ovlašćeno lice predlaže da Komisija usvoji izveštaj.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, ukoliko se radi o postupanju po nalogu da subjekt nadzora izvrši zakonom propisanu obavezu objavljivanja ili dostavljanja podataka Komisiji, o postupanju po rešenju ovlašćeno lice može sastaviti belešku bez sačinjavanja izveštaja za Komisiju.
Nezavisno od dostavljanja izveštaja iz stava 1. ovog člana Komisija može sprovesti neposredni nadzor u vezi postupanja po rešenju Komisije.
Kada Komisija utvrdi da subjekt nadzora nije postupio po izrečenim nalozima, odnosno nije poštovao izrečene mere, Komisija može izreći nove mere u skladu sa Zakonom.
Okončanje postupka neposrednog nadzora
Ukoliko u postupku neposrednog nadzora nisu utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti, Komisija usvajanjem izveštaja o sprovedenom neposrednom nadzoru okončava postupak.
Ukoliko je subjekt nadzora otklonio utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti, nadzor se okončava usvajanjem izveštaja kojim se konstatuje da je subjekt nadzora postupio po rešenju Komisije.
U slučaju iz člana 37. stav 4. ovog pravilnika, postupak neposrednog nadzora se okončava sačinjavanjem beleške.
VI OVLAŠĆENA LICA KOMISIJE I SLUŽBENE LEGITIMACIJE
Ovlašćeno lice Komisije za sprovođenje neposrednog nadzora je samostalno u sprovođenju neposrednog nadzora u granicama ovlašćenja utvrđenih zakonom, propisima Komisije i nalogom za nadzor.
Predlog da se lice privremeno ovlasti za preduzimanje radnji u postupku neposrednog nadzora podnosi lice koje rukovodi organizacionom jedinicom u kojoj se obavljaju poslovi neposrednog nadzora.
Komisija odlučuje o davanju privremenog ovlašćenja licu za preduzimanje radnji u postupku neposrednog nadzora.
Službena legitimacija i privremeno ovlašćenje
Supervizor poseduje službenu legitimaciju, a drugo lice privremeno ovlašćeno od strane Komisije za preduzimanje radnji u postupku neposrednog nadzora poseduje privremeno ovlašćenje.
Službena legitimacija sadrži: registarski broj legitimacije, ime, prezime i fotografiju supervizora, datum izdavanja, potpis predsednika i pečat Komisije.
Privremeno ovlašćenje za preduzimanje radnji u postupku neposrednog nadzora sadrži: ime i prezime lica kome je izdato, broj i datum izdavanja, oznaku nadzora za koji je dato ovlašćenje, period važenja ovlašćenja, potpis predsednika i pečat Komisije.
Ovlašćena lica Komisije su dužna da pre početka sprovođenja neposrednog nadzora pokažu legitimaciju, odnosno privremeno ovlašćenje subjektu nadzora.
Evidencija o izdatim službenim legitimacijama i privremenim ovlašćenjima
O izdatim službenim legitimacijama vodi se evidencija u Komisiji.
Evidencija iz stava 1. ovog člana sadrži: ime i prezime lica kome je izdata legitimacija, registarski broj, datum izdavanja i rubriku za napomene.
Posebno se vodi evidencija o izdatim privremenim ovlašćenjima za druga lica privremeno ovlašćena za preduzimanje radnji u postupku neposrednog nadzora.
Evidencija iz stava 3. ovog člana sadrži: ime i prezime lica kome je izdato privremeno ovlašćenje, broj i datum izdavanja, oznaku nadzora za koji je dato ovlašćenje, period važenja ovlašćenja i rubriku za napomene.
Zamena i prestanak važenja službenih legitimacija
Službena legitimacija se zamenjuje ako zbog dotrajalosti ili oštećenja postane neupotrebljiva ili ako je potrebno promeniti podatke o supervizoru.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana, supervizor je dužan da preda službenu legitimaciju koja se zamenjuje.
Ako se službena legitimacija izgubi, supervizor Komisije je dužan da bez odlaganja pismeno obavesti Komisiju, koja legitimaciju oglašava nevažećom.
Službena legitimacija prestaje da važi:
1) ako ovlašćenom licu Komisije prestane radni odnos ili ovo lice prestane da obavlja poslove neposrednog nadzora ili
2) ako se izvrši njena zamena.
Zamenjene, oštećene i vraćene službene legitimacije uništava komisija koju imenuje predsednik Komisije.
VII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Zamena prethodno izdatih službenih legitimacija sa službenim legitimacijama izdatim u skladu sa odredbama ovog pravilnika izvršiće se u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
Prethodno izdate službene legitimacije važiće do izdavanja novih legitimacija u skladu sa ovim pravilnikom.
Postupci neposrednog nadzora započeti do stupanja na snagu ovog pravilnika, okončaće se u skladu sa Pravilnikom o nadzoru koji sprovodi Komisija za hartije od vrednosti ("Službeni glasnik RS", br. 68/16, 15/17, 70/18 i 64/20).
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o nadzoru koji sprovodi Komisija za hartije od vrednosti ("Službeni glasnik RS", br. 68/16, 15/17, 70/18 i 64/20).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od dana primene Zakona o tržištu kapitala ("Službeni glasnik RS", broj 129/21).