POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA SREMSKA MITROVICA("Sl. list grada Sremska Mitrovica", br. 5/2019 i 12/2022) |
Poslovnikom Skupštine Grada Sremska Mitrovica (u daljem tekstu: Poslovnik) uređuje se konstituisanje, organizacija i rad Skupštine Grada Sremska Mitrovica (u daljem tekstu: Skupština), način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika, javnost rada, kao i druga pitanja vezana za rad Skupštine i njenih radnih tela.
Skupština je najviši organ Grada koji vrši osnovne funkcije lokalne vlasti, utvrđene Ustavom, zakonom i Statutom Grada (u daljem tekstu: Statut).
Skupštinu čine odbornici, koje biraju građani na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom i Statutom.
Skupštinu predstavlja i zastupa predsednik Skupštine.
2. Jezik, pismo i rodna neutralnost izraza
U Skupštini Grada Sremska Mitrovica u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćiriličko pismo, u skladu sa Ustavom, zakonom i Statutom.
Svi pojmovi u ovom Poslovniku upotrebljeni u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju muški i ženski prirodni rod.
Imenice koje označavaju službene pozicije, položaje i funkcije u Gradu Sremska Mitrovica (u daljem tekstu: Grad), koriste se u obliku koji izražava pol lica koje je njihov nosilac.
Pečat Skupštine je okruglog oblika, prečnika 32 mm, sa grbom Republike Srbije u sredini.
Tekst pečata na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom, ispisan je u koncentričnim krugovima oko grba Republike Srbije.
U prvom, spoljašnjem krugu, ispisan je naziv "Republika Srbija".
U sledećem krugu ka unutrašnjosti pečata ispisan je naziv: "Autonomna Pokrajina Vojvodina".
U sledećem, unutrašnjem krugu, ispisan je tekst: "Grad Sremska Mitrovica".
U sledećem, unutrašnjem krugu ispisan je naziv "Skupština Grada Sremska Mitrovica".
U dnu pečata ispisano je sedište - "Sremska Mitrovica".
Pečat Skupštine poverava se na čuvanje sekretaru Skupštine.
1. Sazivanje konstitutivne sednice
Konstitutivnu sednicu novog saziva Skupštine, posle sprovedenih izbora za odbornike Skupštine, saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva, u roku od 15 dana od dana objavljivanja konačnih rezultata izbora.
Ako je predsednik Skupštine iz prethodnog saziva odsutan, sprečen ili ne želi da sazove konstitutivnu sednicu u roku iz stava 1. ovog člana, to može učiniti najstariji odbornik iz novog saziva koji to prihvati, koji je ovlašćen da sazove konstitutivnu sednicu u roku od 15 dana od isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Skupština se mora održati najkasnije u roku od dva meseca od dana objavljivanja konačnih rezultata izbora.
2. Predsedavanje konstitutivnom sednicom
Konstitutivnom sednicom, do izbora predsednika Skupštine, predsedava najstariji kandidat za odbornika, kome je izdato uverenje o izboru za odbornika, koji je prisutan na sednici i koji se prihvata te dužnosti (u daljem tekstu: predsedavajući), a u radu mu pomažu sekretar Skupštine iz prethodnog saziva i dva najmlađa kandidata za odbornika, kome su izdata uverenja o izboru za odbornika, koji su prisutni na sednici i koji se prihvataju te dužnosti.
Pre početka sednice, organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za skupštinske poslove utvrđuje ukupan broj prisutnih i obaveštava predsedavajućeg da li je prisutan potreban broj kandidata za odbornike za rad i odlučivanje.
Odredbe ovog Poslovnika koje se odnose na ovlašćenja predsednika Skupštine, shodno se primenjuju i na ovlašćenja predsedavajućeg konstitutivne sednice.
Na konstitutivnoj sednici Skupštine vrši se potvrđivanje mandata odbornika, izbor predsednika i postavljenje sekretara Skupštine.
Osim obaveznih tačaka dnevnog reda iz stava 1. ovog Poslovnika, konstitutivna sednica Skupštine može imati sledeće tačke dnevnog reda:
- izbor zamenika predsednika Skupštine;
- postavljenje zamenika sekretara Skupštine;
- izbor izvršnih organa opštine;
- izbor članova Odbora za mandatna-imunitetna pitanja.
Skupština se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara Skupštine.
4. Potvrđivanje mandata odbornika
Mandat odbornika počinje da teče danom potvrđivanja mandata i traje 4 godine, odnosno do prestanka mandata odbornika tog saziva Skupštine.
O potvrđivanju mandata odbornika odlučuje Skupština na konstitutivnoj sednici.
Potvrđivanje mandata odbornika vrši se na osnovu uverenja o izboru za odbornika i izveštaja Izborne komisije o sprovedenim izborima za odbornike.
Potvrđivanjem mandata novoizabranih odbornika prestaju funkcije predsednika i zamenika predsednika Skupštine iz prethodnog saziva.
Na početku konstitutivne sednice, Skupština većinom glasova prisutnih kandidata za odbornike imenuje Verifikacioni odbor od 5 člana. Verifikacioni odbor predlaže predsedavajući, vodeći računa o srazmernoj zastupljenosti odbornika koji su izabrani na predlog pojedinih političkih stranaka, koalicija ili grupe građana.
Verifikacionim odborom predsedava njegov najstariji član.
Verifikacioni odbor radi na sednici kojoj prisustvuju svi članovi odbora i odlučuje većinom glasova članova odbora.
Kada Skupština potvrdi mandate odbornika, Verifikacioni odbor prestaje sa radom.
Po imenovanju Verifikacionog odbora, predsedavajući određuje pauzu u radu Skupštine najduže do 30 minuta, kako bi se sastao Verifikacioni odbor.
Na osnovu izveštaja Izborne komisije, Verifikacioni odbor utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog kandidata za odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Izborne komisije, kao i da li je uverenje izdato od Izborne komisije, kao nadležnog organa, te o tome podnosi pisani izveštaj Skupštini koji sadrži predlog da li treba potvrditi mandate odbornika.
Izveštaj i predlog iz stava 2. ovog člana Verifikacioni odbor donosi većinom glasova.
Izveštaj Verifikacionog odbora sadrži predlog:
- za potvrđivanje mandata odbornika;
- da se ne potvrde mandati pojedinih kandidata za odbornika, sa obrazloženjem (u slučaju smrti kandidata za odbornika ili nastupanja drugog razloga za nedodeljivanje mandata novom odborniku);
- da se odloži potvrđivanje mandata pojedinih kandidata za odbornika (u slučaju neslaganja, odnosno neistovetnosti podataka iz uverenja o izboru i izveštaja Izborne komisije ili izdavanja uverenja o izboru od strane neovlašćenog organa).
Predsedavajući Verifikacionog odbora podnosi Skupštini izveštaj.
O izveštaju Verifikacionog odbora Skupština raspravlja u celini.
Posle završene rasprave, ukoliko Verifikacioni odbor ne ospori ni jedan mandat, o njegovom izveštaju Skupština odlučuje u celini, javnim glasanjem.
Ako Verifikacioni odbor u svom izveštaju, odnosno pojedini kandidat za odbornika na samoj sednici, predloži da se potvrđivanje mandata pojedinom kandidatu za odbornika odloži ili da mu se mandat ne potvrdi, Skupština o tome posebno glasa.
O potvrđivanju mandata odbornika, na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora, Skupština odlučuje javnim glasanjem.
U glasanju mogu učestvovati kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima i koji imaju uverenje Izborne komisije da su izabrani.
Skupština može da radi i odlučuje kada su potvrđeni mandati više od 1/2 odbornika.
Skupština može odložiti verifikaciju mandata pojedinog kandidata za odbornika i zatražiti od Izborne komisije da izvrši proveru valjanosti uverenja o izboru za odbornika i o tome obavesti Skupštinu najkasnije u roku od 8 dana.
Po izvršenoj proveri iz stava 2. ovog člana, kandidatu za odbornika kome je verifikacija mandata odložena, mandat se potvrđuje ili se mandat dodeljuje drugom kandidatu za odbornika sa liste, u skladu sa zakonom.
Danom potvrđivanja mandata novoizabranih odbornika prestaje mandat odbornika Skupštine iz prethodnog saziva.
6. Potvrđivanje mandata odbornika posle konstituisanja Skupštine
Kada Skupština posle konstituisanja odlučuje o potvrđivanju mandata novih kandidata za odbornika, u glasanju pored odbornika mogu učestvovati i kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom i koji imaju uverenje Izborne komisije da su izabrani.
Poslove Verifikacionog odbora, posle konstituisanja, vrši Odbor za mandatno-imunitetna pitanja.
Posle donošenja odluke o potvrđivanju mandata, novoizabrani odbornici polažu zakletvu, glasno izgovarajući tekst zakletve koji čita predsedavajući, koja glasi:
"Zaklinjem se da ću se u radu Skupštine grada Sremska Mitrovica pridržavati Ustava, zakona i Statuta Grada Sremska Mitrovica i da ću časno i nepristrasno vršiti dužnost odbornika, rukovodeći se interesima građana."
Po obavljenoj zakletvi, odbornici potpisuju tekst zakletve koji se prilaže izbornom materijalu.
Odbornici koji nisu prisustvovali konstitutivnoj sednici, ili im je mandat bio osporen pa kasnije potvrđen, zakletvu daju pojedinačno na prvoj narednoj sednici kojoj prisustvuju, posle potvrđivanja njihovih mandata.
III IZBOR PREDSEDNIKA I ZAMENIKA PREDSEDNIKA SKUPŠTINE I POSTAVLJENJE SEKRETARA I ZAMENIKA SEKRETARA SKUPŠTINE
1. Izbor predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine bira se na konstitutivnoj sednici iz reda odbornika, na predlog najmanje 1/3 odbornika, na mandatni period od 4 godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku, nakon potvrđivanja mandata odbornika.
Radi pripreme predloga iz stava 1. ovog člana, predsedavajući može, na predlog svakog odbornika kome je mandat potvrđen, da odredi pauzu u trajanju do 30 minuta.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži: ime i prezime kandidata, podatak o stranačkoj pripadnosti kandidata, kraću biografiju, obrazloženje, potpise predlagača, ime i prezime izvestioca u ime predlagača i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Predsedavajući dostavlja odbornicima sve podnete predloge kandidata za predsednika Skupštine.
Predstavnik predlagača ima pravo da u ime predlagača usmeno obrazloži predlog.
Predloženi kandidat za predsednika Skupštine ima pravo da se predstavi u vidu kraćeg obraćanja Skupštini.
O predlogu kandidata za predsednika Skupštine otvara se rasprava.
Posle rasprave, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine po azbučnom redu prezimena, a ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Po utvrđivanju liste kandidata iz člana 21. ovog Poslovnika, obrazuje se Komisija za sprovođenje i utvrđivanje rezultata tajnog glasanja koja ima predsednika i 4 člana (u daljem tekstu: Komisija).
Komisiju bira Skupština javnim glasanjem, većinom glasova prisutnih odbornika.
Kad se utvrdi lista kandidata za predsednika Skupštine, pristupa se glasanju.
Izbor predsednika Skupštine vrši se tajnim glasanjem u prostoriji gde se održava konstitutivna sednica.
Odbornik može glasati samo za jednog kandidata za predsednika Skupštine.
Glasanje se vrši glasačkim listićima.
Svi glasački listići su iste veličine, oblika i boje.
Tekst glasačkog listića ispisuje se na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom.
Broj štampanih glasačkih listića jednak je broju odbornika.
Glasački listić sadrži: oznaku da se glasa za izbor predsednika Skupštine, koliko se kandidata bira, redni broj koji se stavlja ispred imena kandidata, prezime i ime kandidata prema redosledu utvrđenom na listi kandidata i njegova stranačka pripadnost, kao i način glasanja.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga odbornik glasa, a glasa se za jednog od kandidata između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
U slučaju da je predložen samo jedan kandidat za predsednika Skupštine, na glasačkom listiću, ispod njegovog imena, stoji reč "za" na levoj, a reč "protiv" na desnoj strani. Glasanje se vrši zaokruživanjem reči "za" ili "protiv".
Predsednik Komisije objavljuje početak glasanja, proziva odbornike prema spisku izabranih odbornika, uručuje im glasački listić i zaokružuje redni broj ispred imena i prezimena odbornika, kao dokaz da je odborniku uručen glasački listić, a odbornik potpisuje spisak odbornika.
Za glasanje se obezbeđuje glasačka kutija kakva je propisana za izbor odbornika, kao i odgovarajući paravan, kako bi se obezbedila sigurnost i tajnost glasanja. Glasa se iza paravana za glasanje. Glasačka kutija mora biti od providnog materijala, prazna i pre početka glasanja zapečaćena.
Kad odbornik popuni glasački listić, presavija ga tako da se ne vidi za koga je glasao, prilazi mestu gde se nalazi glasačka kutija i lično ubacuje u nju glasački listić.
Glasanje se zaključuje onda kada glasa i poslednji odbornik koji želi da glasa, a najkasnije 10 minuta nakon što je glasački listić uručen poslednjem prozvanom odborniku.
Kada je glasanje završeno, predsednik Komisije konstatuje da je svim prisutnim odbornicima omogućeno da glasaju i zaključuje postupak glasanja.
Komisija utvrđuje rezultat glasanja u istoj prostoriji u kojoj je glasanje i obavljeno i o tome sačinjava zapisnik.
4. Utvrđivanje rezultata glasanja
Utvrđivanje rezultata glasanja sprovodi se na sednici sledećim redom:
1. utvrđuje se broj pripremljenih glasačkih listića;
2. utvrđuje se broj odbornika koji prisustvuju sednici;
3. utvrđuje se broj odbornika koji su glasali;
4. utvrđuje se broj neupotrebljenih, a neuručenih glasačkih listića, koji se pečate u poseban koverat;
5. otvara se glasačka kutija i ako se utvrdi da je broj glasačkih listića u kutiji veći od broja odbornika koji su glasali, postupak se poništava i sprovodi se ponavljanje glasanja, a upotrebljeni glasački listići se pečate u poseban koverat;
6. ako se utvrdi da u glasačkoj kutiji ima jednak ili manji broj glasačkih listića od broja odbornika koji su glasali, nastavlja se postupak tako što se nevažeći glasački listići odvajaju i pečate u poseban koverat;
7. sa svakog važećeg glasačkog listića čita se ime kandidata koji je dobio glas, što se evidentira na posebnom obrascu,
8. utvrđuje se broj glasova koji je dobio svaki od predloženih kandidata.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata i konstataciju koji kandidat je izabran, odnosno da ni jedan kandidat nije izabran propisanom većinom.
Nevažeći glasački listić jeste nepopunjeni glasački listić, glasački listić koji je popunjen tako da se ne može utvrditi za koji je predlog odbornik glasao, odnosno da li je odbornik glasao "za" ili "protiv" predloga, glasački listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira, kao i glasački listić na kome je zaokružen novi kandidat koji je dopisan.
O utvrđivanju rezultata glasanja Komisija sastavlja zapisnik koji potpisuju svi članovi Komisije.
U zapisnik se obavezno unosi datum i vreme glasanja.
Predsednik Komisije je dužan da pročita zapisnik iz stava 1. ovog člana i objavi koji kandidat je izabran, odnosno da nijedan kandidat nije izabran propisanom većinom.
Za predsednika Skupštine izabran je odbornik koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako u prvom krugu glasanja ni jedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu, u drugom krugu glasaće se o dva kandidata koja su u prethodnom krugu imala najveći broj glasova.
U drugom krugu izabran je kandidat koji dobije većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako ni u drugom krugu ni jedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova, postupak kandidovanja i izbora se ponavlja.
Predsednik Skupštine stupa na dužnost po objavljivanju rezultata i preuzima dalje vođenje sednice.
Ako izabrani predsednik Skupštine nije prisutan na sednici, predsedavajući odbornik nastavlja sa predsedavanjem do izbora zamenika predsednika Skupštine.
5. Izbor zamenika predsednika Skupštine
Predlaganje i izbor zamenika predsednika Skupštine sprovodi se po istom postupku koji je ovim Poslovnikom utvrđen za izbor predsednika Skupštine.
6. Postavljenje sekretara i zamenika sekretara Skupštine
Skupština postavlja sekretara Skupštine na konstitutivnoj sednici Skupštine, a za sekretara Skupštine može biti postavljeno lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Kandidata za sekretara Skupštine predlaže predsednik Skupštine.
Predlog kandidata za sekretara Skupštine podnosi se Skupštini usmeno ili u pisanom obliku.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži: ime i prezime kandidata, kraću biografiju, obrazloženje i saglasnost kandidata datu u pisanom obliku.
Sekretar Skupštine postavlja se javnim glasanjem, na četiri godine i može biti ponovo postavljen.
Za sekretara Skupštine postavljen je kandidat za koga glasa većina od prisutnog broja odbornika.
Postavljenjem sekretara Skupštine prestaje funkcija sekretara Skupštine iz prethodnog saziva.
Ukoliko predloženi kandidat ne dobije potrebnu većinu glasova, predsednik Skupštine ponovo će predložiti kandidata za sekretara Skupštine.
Do postavljenja sekretara Skupštine poslove iz njegove nadležnosti obavljaće sekretar iz prethodnog saziva Skupštine.
Zamenik sekretara Skupštine postavlja se na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar Skupštine.
Predsednik Skupštine organizuje rad Skupštine, saziva sednice, predlaže dnevni red, predsedava sednicama, stara se o primeni Poslovnika i ostvarivanju javnosti rada Skupštine, potpisuje akta koja donosi Skupština, predstavlja Skupštinu, ostvaruje saradnju sa Gradonačelnikom i Gradskim većem, stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Skupštine i vrši druge poslove utvrđene zakonom i Statutom.
Predsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran, ukoliko podnese ostavku, bude razrešen ili mu prestane mandat odbornika, na način utvrđen zakonom.
Ako je ostavka podneta na sednici Skupštine usmeno ili u pisanoj formi, Skupština na istoj sednici, bez otvaranja rasprave i bez glasanja, konstatuje da je predsedniku Skupštine prestala funkcija.
Ako je ostavka podneta između dve sednice Skupštine u pisanoj formi, o ostavci predsednika Skupštine obaveštavaju se odbornici Skupštine na početku prve naredne sednice Skupština, bez otvaranja rasprave i bez glasanja.
Predsednik Skupštine može biti razrešen i pre isteka vremena na koje je izabran, na isti način na koji se bira.
Skupština je obavezna da se o predlogu za razrešenje predsednika Skupštine izjasni na prvoj narednoj sednici od dana podnošenja zahteva za razrešenje.
U slučaju prestanka funkcije predsednika Skupštine pre isteka vremena na koje je izabran, Skupština će na istoj, a najkasnije na narednoj sednici, započeti postupak izbora predsednika Skupštine, u skladu sa odredbama Poslovnika.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, dužnost predsednika Skupštine, do izbora novog, vrši zamenik predsednika Skupštine.
U slučaju prestanka mandata odbornika, predsedniku Skupštine prestaje funkcija predsednika danom održavanja sednice na kojoj je utvrđeno da mu je mandat prestao.
2. Zamenik predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine ima zamenika koji pomaže predsedniku u obavljanju poslova iz njegove nadležnosti i zamenjuje ga u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Ako zameniku predsednika Skupštine miruju prava iz radnog odnosa usled izbora na tu funkciju, zamenik predsednika Skupštine može biti na stalnom radu u Gradu.
Zamenik predsednika Skupštine može podneti ostavku ili biti razrešen sa funkcije po postupku predviđenom ovim Poslovnikom za podnošenje ostavke, odnosno razrešenje predsednika Skupštine.
Ponovljeni predlog za razrešenje predsednika, odnosno zamenika predsednika Skupštine grada, može se podneti po isteku roka od 6 meseci, računajući od dana podnošenja prethodnog predloga.
Sekretar Skupštine stara se o obavljanju stručnih i drugih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad.
Sekretar Skupštine prisustvuje sednicama Skupštine i po potrebi daje stručno mišljenje u vezi primene Poslovnika i drugih pitanja vezanih za rad Skupštine.
Sekretar Skupštine odgovoran je za blagovremeno dostavljanje obaveštenja, traženih podataka, spisa i uputstava, kada se oni odnose na delokrug i rad Skupštine.
Skupština može, na predlog predsednika Skupštine razrešiti sekretara Skupštine i pre isteka vremena na koje je postavljen.
Sekretar Skupštine može podneti ostavku. U slučaju podnošenja ostavke, sekretaru Skupštine prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine, ako je ostavku podneo u periodu između dve sednice. O podnetoj ostavci ne otvara se rasprava, niti se odlučuje, već se prestanak funkcije sekretara po ovom osnovu samo konstatuje.
4. Zamenik sekretara Skupštine
Sekretar Skupštine može da ima zamenika, koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zamenik sekretara Skupštine se postavlja i razrešava na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar Skupštine i može podneti ostavku.
1. Obrazovanje odborničke grupe
Odbornici Skupštine imaju pravo da obrazuju odborničke grupe.
Odborničku grupu čine odbornici jedne političke stranke, koalicije političkih stranaka ili grupe građana koja ima najmanje 5 odbornika u Skupštini.
Odborničku grupu od najmanje 5 odbornika mogu udruživanjem da obrazuju i odbornici političkih stranaka, koalicije političkih stranaka ili grupe građana koje imaju manje od 5 odbornika.
Odbornici koji pripadaju političkoj stranci ili koaliciji političkih stranaka koje su u izborima učestvovale kao stranke ili koalicije nacionalnih manjina mogu da formiraju odborničku grupu sa najmanje 3 odbornika.
O obrazovanju odborničke grupe obaveštava se predsednik Skupštine, kome se podnosi spisak sa potpisima članova odborničke grupe. Na spisku se posebno naznačava šef odborničke grupe i njegov zamenik.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
Odbornička grupa učestvuje u radu Skupštine na način utvrđen ovim Poslovnikom.
Odbornička grupa zauzima stavove o pitanjima koja razmatra Skupština, pokreće inicijativu za razmatranje pojedinih pitanja, predlaže donošenje opštih akata Skupštine i preduzima i druge aktivnosti u skladu sa ovim Poslovnikom.
Odborničku grupu predstavlja šef odborničke grupe.
Odbornička grupa ima zamenika šefa odborničke grupe koji ga zamenjuje u slučaju odsutnosti ili sprečenosti.
U toku sednice Skupštine, odbornička grupa može ovlastiti jednog svog člana da predstavlja odborničku grupu po određenoj tački dnevnog reda, o čemu šef odborničke grupe pismeno obaveštava predsednika Skupštine, najkasnije do otvaranja rasprave po toj tački dnevnog reda.
Ako odborničku grupu predstavlja zamenik šefa, odnosno ovlašćeni predstavnik, on preuzima ovlašćenja šefa odborničke grupe.
Šef odborničke grupe, u pisanom obliku, obaveštava predsednika Skupštine o promeni sastava odborničke grupe.
Prilikom pristupanja novih članova odborničkoj grupi, šef odborničke grupe dostavlja predsedniku Skupštine njihove potpisane izjave o pristupanju.
U slučaju da odbornik istupa iz sastava odborničke grupe, o tome pisanim putem obaveštava predsednika Skupštine.
O obrazovanju nove ili o promeni sastava u postojećim odborničkim grupama, predsednik Skupštine obaveštava odbornike na prvoj narednoj sednici.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe odborničkih grupa obavlja organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za skupštinske poslove.
Za razmatranje pojedinih pitanja iz nadležnosti Skupštine, davanje mišljenja na predloge propisa i odluka koje donosi Skupština i vršenje drugih poslova u skladu sa Statutom i ovim Poslovnikom, obrazuju se stalna radna tela Skupštine.
Stalno radno telo prati stanje u oblasti za koju je obrazovano, izveštava Skupštinu o tome i Skupštini predlaže mere za poboljšanje stanja u oblasti za koju je osnovano.
Članovi stalnih radnih tela biraju se iz reda odbornika i građana, na mandatni period za koji su izabrani i odbornici Skupštine.
Članove, predsednike i zamenike predsednika stalnih radnih tela bira i razrešava Skupština grada, ako zakonom ili Statutom nije drugačije predviđeno. Članove stalnih radnih tela Skupštine predlažu odborničke grupe srazmerno broju odbornika koje imaju u Skupštini.
Članovi Opštinskog veća ne mogu biti članovi radnih tela Skupštine.
Pored odbornika, članovi stalnih radnih tela Skupštine mogu biti i građani.
Predsednik stalnog radnog tela organizuje rad, saziva i predsedava sednicama stalnog radnog tela, formuliše zaključke i o tome obaveštava predsednika i sekretara Skupštine.
Zamenik predsednika stalnog radnog tela zamenjuje predsednika stalnog radnog tela u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti.
Skupština može, i pre isteka vremena na koji su izabrani, razrešiti pojedine članove stalnih radnih tela i izabrati nove putem pojedinačnog predlaganja i izbora.
Predlog za razrešenje člana stalnog radnog tela može podneti predsednik Skupštine, predsednik stalnog radnog tela ili odbornička grupa na čiji je predlog taj član i izabran.
Član stalnog radnog tela razrešen je kada za to glasa većina odbornika koji prisustvuju sednici Skupštine.
2. Sednice stalnih radnih tela
Sednicu radnog tela Skupštine grada saziva i njome rukovodi predsednik radnog tela.
Sednica se saziva pismenim ili elektronskim putem, uz dostavu materijala najkasnije dva dana pre dana održavanja sednice.
Izuzetno od odredbe iz prethodnog stava, sednica se može sazvati usmenim putem i neposredno pre početka zasedanja Skupštine ukoliko to pitanje ne zahteva poseban materijal, kao i ukoliko se ukaže potreba za hitnim održavanjem sednice.
Radna tela Skupštine rade u sednicama kojima prisustvuje većina članova, a odlučuju većinom glasova od ukupnog broja prisutnih članova.
Na sednicu stalnog radnog tela obavezno se poziva predstavnik predlagača, kao i obrađivača akta koji se na sednici razmatra. Radno telo može da omogući prisustvo, odnosno učešće predstavnika građana i udruženja građana na sednici Radnog tela u raspravi o određenim pitanjima iz nadležnosti radnog tela.
Sednici stalnog radnog tela mogu prisustvovati i učestvovati u radu bez prava odlučivanja i odbornici koji nisu članovi tog stalnog radnog tela, kao i Lokalni ombudsman.
Po završenoj sednici stalno radno telo podnosi Skupštini izveštaj koji sadrži mišljenja i predloge stalnog radnog tela. Mišljenja i predloge radnih tela Skupštine potpisuju predsednik i zapisničar.
Na sednici stalnog radnog tela vodi se zapisnik, u koji se obavezno unose imena prisutnih, predlozi izneti na sednici, stavovi stalnog radnog tela i rezultati svakog glasanja.
Zapisnik sa prethodne sednice radnog tela usvaja se pre prelaska na dnevni red i potpisom ga overava predsednik radnog tela.
Stalno radno telo, uz prethodnu saglasnost predsednika Skupštine, može organizovati javno slušanje o predlozima opštih akata koje donosi Skupština.
Javno slušanje iz stava 1. ovog člana organizuje se radi pribavljanja informacija, odnosno stručnih mišljenja o predlogu opšteg akta koji je u skupštinskoj proceduri, razjašnjenja pojedinih rešenja iz predloženog ili važećeg opšteg akta, razjašnjenja pitanja značajnih za pripremu predloga opšteg akta ili drugog pitanja koje je u nadležnosti stalnog radnog tela, kao i radi praćenja sprovođenja i primene važećeg opšteg akta.
Predlog za organizovanje javnog slušanja može da podnese predsednik stalnog radnog tela.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži temu javnog slušanja i spisak lica koja bi bila pozvana.
Odluku o organizovanju javnog slušanja donosi stalno radno telo uz prethodnu saglasnost predsednika Skupštine.
Predsednik stalnog radnog tela na javno slušanje poziva članove stalnog radnog tela, odbornike i druga lica čije je prisustvo od značaja za temu javnog slušanja.
Poziv iz stava 4. ovog člana sadrži temu, vreme i mesto održavanja javnog slušanja, kao i obaveštenje o pozvanim učesnicima. Javno slušanje se održava bez obzira na broj prisutnih članova stalnog radnog tela.
Nakon javnog slušanja, predsednik stalnog radnog tela dostavlja informaciju o javnom slušanju predsedniku Skupštine, članovima stalnog radnog tela i učesnicima javnog slušanja. Informacija sadrži imena učesnika na javnom slušanju, kratak pregled izlaganja, stavova i predloga iznetih na javnom slušanju.
Članovi stalnog radnog tela i učesnici javnog slušanja mogu da podnesu pisane primedbe na informaciju o javnom slušanju predsedniku stalnog radnog tela, koji ih dostavlja licima iz stava 7. ovog člana.
Stalna radna tela Skupštine obrazuju se kao odbori.
Odbori Skupštine su:
1. Odbor za mandatno-imunitetna pitanja,
2. Odbor za kadrovska i administrativna pitanja,
3. Odbor za statutarna pitanja i propise,
4. Odbor za finansije,
5. Odbor za društvene delatnosti,
6. Odbor za urbanizam i stambeno-komunalne delatnosti,
7. Odbor za razvoj privrede,
8. Odbor za razvoj lokalne samouprave,
9. Odbor za predstavke i pritužbe,
10. Odbor za nagrade i priznanja,
11. Odbor za utvrđivanje predloga naziva ulica, trgova, zaselaka i delova naseljenih mesta,
12. Odbor za obeležavanje značajnih datuma i događaja u gradu.
a) Odbor za mandatno-imunitetna pitanja
Odbor za Mandatno-imunitetna pitanja utvrđuje saglasnost uverenja o izboru za odbornike i izveštaja Izborne komisije grada i podnosi Skupštini grada izveštaj, razmatra prestanak mandata pojedinih odbornika i o tome podnosi izveštaj Skupštini grada sa predlogom za potvrđivanje mandata drugom odborniku. Razmatra i druga pitanja u vezi sa mandatno-imunitetnim pravima odbornika.
Odbor čine predsednik, zamenik predsednika i tri člana.
b) Odbor za kadrovska i administrativna pitanja
Odbor za kadrovska i administrativna pitanja utvrđuje predloge za izbore i imenovanja i razrešenja organa određenih zakonom i odlukom Skupštine grada, odlučuje o pojedinačnim pravima iz radnog odnosa funkcionera koje bira, imenuje i postavlja Skupština grada i Gradonačelnik.
Odbor čine predsednik, zamenik predsednika i sedam članova.
v) Odbor za statutarna pitanja i propise
Odbor za statutarna pitanja i propise razmatra usklađenost predloga odluka i drugih opštih akata koje usvaja Skupština sa Ustavom, zakonom, Statutom i drugim propisima i daje svoje predloge i mišljenja Skupštini.
Odbor utvrđuje prečišćene tekstove odluka i drugih propisa Skupštine.
Odbor daje mišljenje o predlogu Statuta, njegovoj izmeni i dopuni.
Ovaj Odbor utvrđuje predlog Poslovnika o radu Skupštine, odnosno predlog o izmeni i dopuni ovog akta.
Odbor čine predsednik, zamenik predsednika i sedam članova.
Odbor za finansije razmatra i daje mišljenje o predlogu Odluke o budžetu grada i predlozima odluka i drugih akata kojima se uređuju prihodi koje donosi Skupština grada, završnom računu budžeta i izveštaju o realizaciji budžeta.
Odbor čine predsednik, zamenik predsednika i pet članova.
d) Odbor za društvene delatnosti
Odbor za društvene delatnosti razmatra i daje mišljenje o predlozima odluka i drugih opštih akata iz oblasti za koju je osnovan, razmatra i daje mišljenje o izveštajima o radu ustanova iz oblasti društvenih delatnosti i razmatra informacije iz ove oblasti.
Odbor čine predsednik, zamenik predsednika i pet članova.
đ) Odbor za urbanizam i stambeno-komunalne delatnosti
Odbor za urbanizam i stambeno-komunalne delatnosti stara se o očuvanju sveobuhvatnog identiteta grada davanjem predloga, mišljenja i sugestija na planove i programe kojima se realizuje uređenje grada, razmatra i daje mišljenje o predlozima odluka i drugih opštih akata iz oblasti: urbanizma, stambeno-komunalnih delatnosti, uređenja i korišćenja građevinskog zemljišta, poslovnog prostora, zaštite životne sredine i razmatra izveštaje o ostvarivanju programa javnih preduzeća iz ove oblasti.
Odbor čine predsednik, zamenik predsednika i devet članova.
Odbor može da omogući prisustvo, odnosno učešće predstavnika građana i udruženja građana na sednici Odbora u raspravi o određenim pitanjima iz oblasti zaštite životne sredine.
Odbor za razvoj privrede razmatra i daje mišljenje o predlozima odluka i drugih opštih akata kojima se regulišu pitanja značajna za poslovanje privrednih subjekata, razmatra izveštaje i informacije iz oblasti za koje je obrazovan, daje mišljenje i preporuke nadležnim organima za odlučivanje po pitanjima iz ove oblasti.
Odbor čine predsednik, zamenik predsednika i pet članova.
ž) Odbor za razvoj lokalne samouprave
Odbor za za razvoj lokalne samouprave podnosi predloge Skupštini grada u vezi unapređivanja obavljanja poslova grada i predlaže sazivanje zbora građana.
Odbor razmatra ostvarivanje sistema lokalne samouprave u Gradu, ostvarivanje poslova državne uprave koje Republika poveri Gradu, razmatra pitanja saradnje sa drugim jedinicama lokalne samouprave i podnosi predloge nadležnom organu za uspostavljanje, održavanje i dalje razvijanje odnosa i veza Grada sa drugim opštinama i gradovima u zemlji i inostranstvu, pitanja ostvarivanja sloboda, prava i dužnosti građana, kao i druga pitanja iz oblasti lokalne samouprave i uprave.
Odbor čine predsednik, zamenik predsednika i devet članova.
z) Odbor za predstavke i pritužbe
Odbor za predstavke i pritužbe razmatra predstavke i žalbe koje su upućene Skupštini grada i drugim organima grada, preduzima mere kod nadležnih organa za za rešavanje pitanja sadržanih u njima i o tome obaveštava podnosioca.
O svojim zapažanjima, povodom predstavki i žalbi, Odbor sačinjava izveštaj koji podnosi Skupštini grada jednom godišnje.
Odbor čine predsednik, zamenik predsednika i pet članova.
i) Odbor za nagrade i priznanja
Odbor za nagrade i priznanja predlaže Skupštini grada donošenje odluke o dodeljivanju Novembarske nagrade, kao najvećeg priznanja zaslužnim organizacijama i pojedincima, povodom gradske slave i obeležavanja novembarskih dana i dodelu Plakete grada organizacijama i pojedincima van teritorije grada koji su se posebno istakli svojom delatnošću na humanitarnom, kulturnom i drugom planu, kao i dodelu priznanja počasnom građaninu grada.
Odbor čine predsednik, zamenik predsednika i pet članova.
j) Odbor za utvrđivanje predloga naziva ulica, trgova, zaselaka i delova naseljenih mesta
Odbor za utvrđivanje predloga naziva ulica, trgova, zaselaka i delova naseljenih mesta, utvrđuje predloge naziva ulica, trgova, zaselaka i delova naseljenih mesta na teritoriji Grada, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenje o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
Odbor čine predsednik, zamenik predsednika i pet članova.
k) Odbor za obeležavanje značajnih datuma i događaja u gradu
Odbor za obeležavanje značajnih datuma i događaja u gradu utvrđuje događaje, ličnosti i datume od posebnog značaja za Grad i utvrđuje način njihovog obeležavanja.
Odbor čine predsednik, zamenik predsednika i sedam članova.
Pored stalnih radnih tela predviđenih ovim Poslovnikom, Skupština osniva kao stalna i posebna radna tela Skupštine, u skladu sa zakonom i Statutom, i to:
1. Savet za mlade,
2. Komisija za rodnu ravnopravnost,
3. Savet za zdravlje,
4. Savet za praćenje primene Etičkog kodeksa,
5. Savet za međunacionalne odnose.
Pored odbornika, članovi posebnih radnih tela Skupštine mogu biti i građani, stručnjaci za pojedine oblasti, s tim da njihov broj može biti i veći od broja članova koji su odbornici.
Savet za mlade kao posebno radno telo Skupštine:
1) inicira i učestvuje u izradi lokalne omladinske politike u oblasti obrazovanja, sporta, korišćenja slobodnog vremena, povećanja zaposlenosti, informisanja, aktivnog učešća, obezbeđivanju jednakih šansi, zdravstva, kulture, ravnopravnosti polova, sprečavanju nasilja i kriminaliteta, pristupa pravima, održivog razvoja i životne sredine i drugim oblastima od značaja za mlade;
2) učestvuje u izradi posebnih lokalnih akcionih planova, programa i politika u saglasnosti sa Nacionalnom strategijom za mlade i prati njihovo ostvarivanje;
3) daje mišljenje o pitanjima od značaja za mlade i o njima obaveštava organe Grada;
4) inicira pripremu projekata ili učešće Grada u programima i projektima za mlade u cilju unapređenja položaja mladih i obezbeđenja ostvarivanja njihovih prava koja su u nadležnosti Grada;
5) podstiče saradnju između Grada i omladinskih organizacija i udruženja i daje podršku realizaciji njihovih aktivnosti.
Savet ima predsednika i 6 članova.
Aktom o obrazovanju Saveta uređuje se sastav, nadležnost, način rada, prava i dužnosti predsednika i članova Saveta i druga pitanja od značaja za rad Saveta, u skladu sa zakonom.
b) Komisija za rodnu ravnopravnost
Komisija za rodnu ravnopravnost sagledava rezultate vođenja politike i izvršavanja akata Skupštine od strane izvršnih organa Grada i drugih organa i funkcionera odgovornih Skupštini u pogledu poštovanja rodne ravnopravnosti, posebno onih kojima se ostvaruje politika jednakih mogućnosti na nivou Grada, razmatra lokalne akcione planove iz oblasti rodne ravnopravnosti i primene standarda o ravnomernoj zastupljenosti žena i muškaraca na mestima odlučivanja u javnom i političkom životu Grada.
Komisija ima predsednika, zamenika predsednika i 5 članova, s tim da najmanje 4 člana Komisije moraju biti pripadnici manje zastupljenog pola.
Aktom o obrazovanju Komisije uređuje se sastav, nadležnost, način rada, prava i dužnosti predsednika i članova Komisije i druga pitanja od značaja za rad Komisije, u skladu sa zakonom.
Savet za zdravlje razmatra pitanja i predloge iz oblasti primarne zdravstvene zaštite, kao i iz oblasti razvoja i unapređivanja zdravstvenih usluga u okviru nadležnosti Grada i predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i mera radi sprovođenja društvene brige za zdravlje, obezbeđivanje uslova za obavljanje delatnosti zdravstvene ustanove, planiranja i sprovođenja programa u oblasti zdravlja i podizanje svesti o tome da je zdravlje vrhunska vrednost.
Savet za zdravlje, obrazovan u jedinici lokalne samouprave, pored zadataka utvrđenih aktom nadležnog organa, odnosno odlukom jedinice lokalne samouprave, kao i zakonom kojim se uređuje oblast prava pacijenata, obavlja i određene poslove iz oblasti delovanja javnog zdravlja, u skladu sa Zakonom koji uređuje ovu oblast.
Savet ima predsednika i 6 članova.
Aktom o obrazovanju Saveta uređuje se sastav, nadležnost, način rada, prava i dužnosti predsednika i članova Saveta i druga pitanja od značaja za rad Saveta, u skladu sa zakonom.
g) Savet za praćenje primene Etičkog kodeksa
Savet za praćenje primene Etičkog kodeksa kao posebno radno telo Skupštine grada:
1) prati da li se funkcioneri pridržavaju odredaba Etičkog kodeksa i o uočenim pojavama izveštava Skupštinu grada.
2) prati i analizira događaje i pojave od značaja za uspešnu primenu Etičkog kodeksa;
3) promoviše primenu Etičkog kodeksa u Gradu i šire;
4) predlaže mere koje vode unapređenju primene Etičkog kodeksa;
Savet ima 7 članova. Članovi se biraju tako što se iz reda odbornika biraju tri člana, a iz reda uglednih ličnosti, odnosno građana četiri člana.
Savet ima predsednika i zamenika predsednika.
Aktom o obrazovanju Saveta uređuje se sastav, nadležnost, način rada, prava i dužnosti predsednika i članova Saveta i druga pitanja od značaja za rad Saveta, u skladu sa zakonom.
g) Savet za međunacionalne odnose
Savet za međunacionalne odnose je samostalno radno telo koje čine predstavnici srpskog naroda i nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom.
Savet za međunacionalne odnose (u daljem tekstu: Savet) razmatra pitanja ostvarivanja, zaštite i unapređivanja nacionalne ravnopravnosti u Gradu, a posebno u oblastima kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma; učestvuje u utvrđivanju gradskih planova i programa koji su od značaja za ostvarivanje nacionalne ravnopravnosti i predlaže mere za postizanje nacionalne ravnopravnosti; predlaže izvore, obim i namenu budžetskih sredstava za ostvarivanje nacionalne ravnopravnosti.
Savet promoviše međusobno razumevanje i dobre odnose među svim zajednicama koje žive u Gradu.
Izbor i sastav Saveta
Skupština grada bira članove Saveta među istaknutim pripadnicima srpskog naroda i nacionalnih manjina.
Član Saveta ne može biti odbornik Skupštine grada.
Predstavnike u Savetu mogu imati pripadnici srpskog naroda i nacionalnih manjina sa više od 1% učešća u ukupnom broju stanovnika u Gradu.
Članove Saveta koji su pripadnici nacionalnih manjina predlažu nacionalni saveti nacionalne manjine, a članove Saveta koji su pripadnici nacionalnih manjina koji nemaju nacionalni savet nacionalne manjine i članove srpske nacionalnosti, predlaže radno telo Skupštine grada koje obavlja poslove u vezi s kadrovskim pitanjima.
Način predlaganja i izbora članova Saveta treba da obezbedi ravnomernu zastupljenost pripadnika srpskog naroda i nacionalnih manjina, s tim da ni srpski narod, niti jedna nacionalna manjina ne može imati većinu članova Saveta.
Lista kandidata sadrži najmanje dvostruko više kandidata od broja koji se bira.
Mandat članova Saveta traje tri godine i teče od trenutka izbora u Skupštini grada. Delokrug, sastav, izbor članova i način rada Saveta uređuju se odlukom Skupštine grada, koja se donosi većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Način odlučivanja Saveta
Odluke Saveta donose se konsenzusom članova Saveta.
Savet o svojim stavovima i predlozima obaveštava Skupštinu grada, koja je dužna da se o njima izjasni na prvoj narednoj sednici, a najkasnije u roku od 30 dana.
Skupština grada i izvršni organi Grada dužni su da predloge svih odluka koji se tiču nacionalne ravnopravnosti prethodno dostave na mišljenje Savetu.
Nadležni organ Grada dužan je da obezbedi da stavovi i mišljenja Saveta budu dostupni javnosti, najkasnije 30 dana od dana zauzimanja stava ili davanja mišljenja od strane Saveta.
Podnošenje izveštaja Skupštini grada
Savet podnosi Skupštini grada šestomesečni izveštaj o svom radu i o stanju u oblasti nacionalne ravnopravnosti, međunacionalnih odnosa i ostvarivanju manjinskih prava na teritoriji Grada. Sastavni deo izveštaja su i predlozi mera i odluka za ostvarivanje i unapređenje nacionalne ravnopravnosti.
Savet može da podnese i poseban izveštaj Skupštini grada ako oceni da to zahtevaju naročito važni razlozi ili ako Skupština grada traži takav izveštaj od njega.
Zaštita prava pripadnika srpskog naroda i nacionalnih manjina
Savet ima pravo da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke ili drugog opšteg akta Skupštine grada ako smatra da su njime neposredno povređena prava pripadnika srpskog naroda i nacionalnih manjina predstavljenih u Savetu i pravo da pod istim uslovima pred Upravnim sudom pokrene postupak za ocenu saglasnosti odluke ili drugog opšteg akta Skupštine grada sa statutom Grada.
Poslovnik o radu Saveta
Savet donosi poslovnik o radu.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Saveta vrši Gradska uprava u čijoj su nadležnosti poslovi vezani za nacionalne manjine.
Sredstva za rad Saveta
Sredstva za rad Saveta obezbeđuju se u budžetu Grada, a mogu se obezbeđivati i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Povremena radna tela
Skupština, po potrebi, na predlog odbornika, gradonačelnika ili Gradskog veća, osniva povremena radna tela radi razmatranja određenih pitanja, odnosno za obavljanje određenog zadatka iz nadležnosti Skupštine, koja ne spadaju u delokrug stalnih radnih tela, a njihov mandat prestaje izvršenjem posla i podnošenjem izveštaja Skupštini.
Skupština osniva povremena radna tela aktom kojim se utvrđuju naziv radnog tela i oblast za koju se osniva, zadaci radnog tela, broj i sastav članova radnog tela, rok za izvršenje zadatka, prava i dužnosti predsednika i članova radnog tela i druga pitanja od značaja za rad radnog tela.
Aktom o osnivanju povremenog radnog tela uređuje se i obavljanje stručnih i administrativno-tehničkih poslova za to radno telo.
Predsednik i članovi povremenog radnog tela biraju se iz reda odbornika i građana, većinom glasova prisutnih odbornika.
Broj članova povremenog radnog tela koji se biraju iz reda građana može biti i veći od broja članova izabranih iz reda odbornika.
Na rad povremenih radnih tela shodno se primenjuju odredbe ovog Poslovnika o radu stalnih radnih tela.
Skupština može iz reda odbornika obrazovati anketni odbor radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima.
Predlog za obrazovanje anketnog odbora može da podnese najmanje 1/3 odbornika o kome Skupština donosi odluku većinom glasova prisutnih odbornika.
Odlukom o obrazovanju anketnog odbora utvrđuje se sastav i zadatak odbora.
Anketni odbor ne može vršiti istražne i druge sudske radnje.
Odbor ima pravo da traži od državnih organa, preduzeća, ustanova, organizacija i službi podatke, isprave i obaveštenja, kao i da uzima izjave od pojedinaca koje su mu potrebne.
Predstavnici državnih organa, preduzeća, ustanova, organizacija i službi, kao i građani, dostavljaju istinite izjave, podatke, isprave i obaveštenja u radu anketnog odbora.
Posle obavljenog rada, anketni odbor podnosi Skupštini izveštaj sa predlogom mera.
Anketni odbor prestaje sa radom danom odlučivanja o njegovom izveštaju na sednici Skupštine.
7. Izborna komisija Grada Sremska Mitrovica
Izbornu komisiju Grada Sremska Mitrovica u stalnom sastavu čine predsednik i najmanje šest članova koje imenuje skupština Grada, na predlog odborničkih grupa u skupštini Grada, srazmerno broju odbornika.
Izborna komisija ima sekretara koga imenuje skupština jedinice lokalne samouprave. Sekretar učestvuje u radu komisije bez prava odlučivanja.
Predsednik, članovi izborne komisije u stalnom i proširenom sastavu i njen sekretar imaju zamenike.
Za predsednika, zamenika predsednika, sekretara i zamenika sekretara izborne komisije imenuje se lice koje je diplomirani pravnik.
Protiv rešenja skupštine Grada o imenovanju predsednika i članova izborne komisije u stalnom sastavu dopuštena je žalba Upravnom sudu u roku od 24 časa od donošenja rešenja.
Izborna komisija Grada Sremska Mitrovica obavlja poslove propisane Zakonom kojim se uređuju lokalni izbori.
U svom radu, izborna komisija shodno primenjuje uputstva i druge akte Republičke izborne komisije koji se odnose na sprovođenje izbora za narodne poslanike.
1. Pripremanje i sazivanje sednice
Skupština radi i odlučuje u sednicama.
Sednice Skupštine održavaju se po pravilu radnim danom.
Sednica Skupštine započinje u 10,00 sati, a završava se u 18,00 sati.
Na predlog predsednika Skupštine ili šefa odborničke grupe, Skupština može produžiti rad i posle 18,00 sati.
Predlog iz stava 4. ovog člana može se izneti najkasnije do 17,00 sati.
O predlogu za produženje Skupština se izjašnjava odmah po njegovom iznošenju, a predlog je prihvaćen ako je za njega glasala većina od prisutnih odbornika.
O pripremanju sednica Skupštine stara se predsednik Skupštine, uz pomoć sekretara Skupštine, koji se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica.
Pre zakazivanja sednice Skupštine, predsednik Skupštine može da sazove zajednički sastanak sa šefovima odborničkih grupa radi upoznavanja i dogovora o predloženom dnevnom redu i radu na sednici Skupštine. Na sastanak se mogu pozvati i odbornici koji ne pripadaju ni jednoj odborničkoj grupi.
Dnevni red sednice predlaže predsednik Skupštine.
Predlozi koji se mogu uvrstiti u dnevni red sednice predsedniku Skupštine mogu podneti: Gradsko veće, odbornička grupa, odbornik, radna tela Skupštine, kao i predlagači ovlašćeni zakonom, Statutom i odlukama Skupštine.
Ukoliko su predlagači odbornička grupa ili 1/3 odbornika, a predlog ne sadrži ime i prezime predstavnika predlagača, smatraće se da je predstavnik predlagača šef odborničke grupe, odnosno prvopotpisani odbornik.
Gradsko veće kao predlagač, za obrazlaganje podnetog materijala na sednici, može odrediti više predstavnika predlagača.
Materijali iz prethodnog člana ovog Poslovnika, koji se kao predlozi upućuju predsedniku Skupštine radi uvršćivanja u dnevni red sednice, dostavljaju se u pisanoj formi ili u elektronskom obliku.
Predlog opšteg akta podnosi se u obliku u kome ga Skupština donosi, sa obrazloženjem sačinjenim u skladu sa odredbama člana 150. ovog Poslovnika.
Predlog pojedinačnog akta podnosi se u obliku u kome ga Skupština donosi, sa obrazloženjem.
Predlozi koji nemaju karakter opšteg, odnosno pojedinačnog akta, kao što su preporuke, izveštaji, planovi, programi i slično, podnose se Skupštini u obliku u kome ih Skupština razmatra, sa predlogom akta u obliku u kome ga Skupština prihvata, donosi, usvaja ili daje saglasnost.
U predlog dnevnog reda sednice Skupštine mogu se uvrstiti samo oni predlozi akata koji su pripremljeni u skladu sa Statutom i ovim Poslovnikom.
Predsednik Skupštine se stara da materijali koji su uvršćeni u predlog dnevnog reda sednice, kao i materijali koji su u skladu sa odredbama ovog Poslovnika upućeni kao predlozi za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, izuzev predloga za dopunu dnevnog reda po hitnom postupku, budu razmatrani na nadležnom radnom telu Skupštine.
Sednice Skupštine saziva predsednik Skupštine po potrebi, a najmanje jedanput u 3 meseca.
Predsednik Skupštine je dužan da na zahtev 1/3 odbornika, Gradskog veća ili Gradonačelnika zakaže sednicu Skupštine i odredi dan i čas njenog održavanja najkasnije u roku od 7 dana od dana podnošenja pisanog zahteva, ukoliko su uz zahtev dostavljeni materijali sačinjeni u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, s tim da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Ako predsednik Skupštine ne zakaže sednicu Skupštine u roku iz stava 2. ovog člana, sednicu može zakazati podnosilac zahteva, koji predlaže dnevni red sednice, a sednicom predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
Predsednik Skupštine pisanim putem određuje dan i čas održavanja sednice Skupštine, sa predlogom dnevnog reda, najmanje 7 dana pre dana za koji se saziva sednica.
U situacijama koje opravdavaju hitnost u sazivanju sednice Skupštine, predsednik Skupštine može zakazati sednicu u roku koji nije kraći od 24 časa od prijema zahteva.
Zahtev za sazivanje sednice iz stava 1. ovog člana mora da sadrži razloge koji opravdavaju hitnost sazivanja, kao i obrazloženje posledice koje bi nastupile njenim nesazivanjem.
Minimalan rok za sazivanje sednice Skupštine iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na sazivanje sednice Skupštine u uslovima proglašene vanredne situacije.
Sednice Skupštine sazivaju se pisanim ili elektronskim putem.
Poziv za sednicu obavezno sadrži: mesto i vreme održavanja sednice, predlog dnevnog reda, potpis predsednika i pečat Skupštine.
Poziv i materijal za sednicu obavezno se dostavlja svim odbornicima, Gradonačelniku, zameniku gradonačelnika, članovima Gradskog veća, pomoćnicima gradonačelnika, Lokalnom ombudsmanu, načelnicima Gradskih uprava i predstavnicima sredstava javnog informisanja.
Uz poziv za sednicu odbornicima se obavezno dostavlja materijal koji se odnosi na predloženi dnevni red i izvod iz zapisnika sa prethodne sednice.
Materijal za sednicu, kao i izvod iz zapisnika sa prethodne sednice može se odbornicima dostaviti u elektronskom obliku.
Izuzetno, u situacijama koje opravdavaju hitnost u sazivanju sednice Skupštine, saglasno članu 102. ovog Poslovnika, materijal koji se odnosi na predloženi dnevni red i izvod iz zapisnika sa prethodne sednice može se odbornicima dostaviti i na samoj sednici Skupštine, pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, u kom slučaju je predsednik Skupštine dužan da obrazloži razloge za takvo postupanje.
Materijali koji se iz tehničkih razloga ne mogu na ekonomičan i celishodan način umnožiti i dostaviti odbornicima uz poziv za sednicu (prostorni plan, urbanistički planovi sa grafičkim prilozima, skice u većoj razmeri, obimnije studije i izveštaji i slično), stavljaju se na uvid kod sekretara Skupštine, a kada je to tehnički moguće, ovakav materijal se može odbornicima dostaviti u elektronskoj formi.
4. Promene predloženog dnevnog reda
Na predloženi dnevni red sednice Skupštine, ovlašćeni predlagači iz člana 96. stav 2. Poslovnika, mogu predlagati izmene i dopune predloženog dnevnog reda.
Predlozi se dostavljaju predsedniku Skupštine.
Predlozi za dopunu dnevnog reda predlozima materijala koji su, po odredbama ovog Poslovnika, ispunili uslove da se uvrste u dnevni red, dostavljaju se najkasnije 24 sata pre određenog sata početka sednice Skupštine, a predlozi koji se odnose na izbor, imenovanja, postavljenje, razrešenja i prestanak funkcije, spajanje rasprave i promenu redosleda tačaka, mogu se odbornicima dostaviti i na samoj sednici Skupštine, pre utvrđivanja dnevnog reda sednice.
Ako je predlagač odbornička grupa, odnosno 1/3 odbornika, u predlogu mora biti naznačen jedan predstavnik predlagača. Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača šef odborničke grupe, odnosno prvi potpisani odbornik.
Na samoj sednici, predlog za izmenu i dopunu dnevnog reda može podneti predsednik Skupštine grada i gradonačelnik.
Predlog za povlačenje pojedine tačke dnevnog reda može podneti samo njen predlagač.
Predlog za povlačenje iz stava 1. ovog člana može se podneti pisanim putem predsedniku Skupštine, ili usmeno na sednici Skupštine, sve do zaključenja rasprave po toj tački dnevnog reda.
O predlogu za povlačenje pojedine tačke dnevnog reda Skupština se ne izjašnjava, već predsednik Skupštine o tome samo obaveštava odbornike i konstatuje povlačenje.
O predlozima za izmene i dopune predloženog dnevnog reda otvara se rasprava.
5. Otvaranje sednice i učešće na sednici
Sednicom Skupštine predsedava predsednik Skupštine, koga u slučaju odsutnosti ili sprečenosti zamenjuje zamenik predsednika Skupštine.
Ukoliko zakazanoj sednici Skupštine ne prisustvuju predsednik i zamenik predsednika Skupštine, ili predsednik i zamenik predsednika Skupštine odbiju da predsedavaju zakazanom sednicom, sednicom će predsedavati najstariji odbornik koji tu dužnost prihvati.
Sednici Skupštine prisustvuju pozvana lica.
Predstavnici javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač Grad pozivaju se na sednicu kada se razmatraju pitanja iz njihovog delokruga.
Na sednicu Skupštine mogu se pozivati poslanici, načelnik upravnog Okruga, predstavnici drugih državnih organa, predstavnici verskih zajednica i druga lica za koja predsednik Skupštine proceni da je potrebno njihovo prisustvo ili učešće u radu sednice, o čijem učešću će se izjasniti Skupština.
Na početku rada, predsednik Skupštine obaveštava Skupštinu o odbornicima koji su sprečeni da prisustvuju sednici Skupštine, kao i o tome ko je pozvan na sednicu.
Istovremeno, predsednik Skupštine daje potrebna objašnjenja u vezi sa radom na sednici i drugim pitanjima, ukoliko oceni da za tim ima potrebe.
Po otvaranju sednice, pre utvrđivanja dnevnog reda, predsednik Skupštine, na osnovu izveštaja sekretara Skupštine, utvrđuje da li sednici prisustvuje dovoljan broj odbornika, odnosno više od polovine od ukupnog broja odbornika (u daljem tekstu: kvorum).
Kvorum se utvrđuje prebrojavanjem odbornika.
Ako se utvrdi da sednici nije prisutna potrebna većina odbornika za rad Skupštine, odnosno da nema kvoruma, predsednik Skupštine odlaže početak sednice dok se kvorum ne obezbedi, a najduže 2 sata.
Ako se utvrdi da ni posle odlaganja sednici nije prisutna potrebna većina odbornika, predsednik odlaže sednicu za odgovarajući dan i sat.
Skupština zaseda, raspravlja i odlučuje ukoliko sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika.
Ako predsednik Skupštine u toku sednice pre glasanja posumnja da sednici ne prisustvuje većina odbornika, naložiće prozivanje ili prebrojavanje. Prozivanje na sednici vrši sekretar Skupštine.
Pre utvrđivanja dnevnog reda usvaja se zapisnik sa prethodne sednice Skupštine.
O primedbama na zapisnik Skupština odlučuje bez rasprave.
Skupština odlučuje posebno o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda po redosledu predlaganja.
Nove tačke koje su unete u dnevni red na osnovu predloga za dopunu dnevnog reda, uvršćuju se u dnevni red po redosledu koji predloži predsednik Skupštine.
O dnevnom redu u celini Skupština odlučuje bez rasprave, većinom glasova prisutnih odbornika.
Skupština u toku sednice, na predlog predsednika Skupštine, bez rasprave, može da odluči o promeni redosleda tačaka u dnevnom redu.
Po odlučivanju o dnevnom redu u celini, predsednik Skupštine otvara raspravu po tačkama usvojenog dnevnog reda, osim onih za koje je ovim Poslovnikom, odnosno posebnom odlukom Skupštine, uređeno da o njima Skupština odlučuje bez rasprave.
Odbornici su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine i odredbe Etičkog kodeksa.
Odbornici su dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Niko ne sme prići govornici dok mu predsednik Skupštine to ne dozvoli.
Niko ne može da govori na sednici Skupštine pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Skupštine.
Prijava za reč podnosi se predsedniku čim rasprava počne i može se podneti sve do zaključenja rasprave po tački dnevnog reda za koju se govornik prijavljuje, u usmenoj ili pisanoj formi.
Predsednik Skupštine daje reč govornicima po redosledu prijave, osim Gradonačelniku i zameniku gradonačelnika, kojima daje reč odmah pošto je zatraže.
Na sednici Skupštine ima pravo da govori svaki odbornik, Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika, kao i načelnici Gradskih uprava, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Predlagač, odnosno predstavnik predlagača, ima pravo da govori odmah po otvaranju rasprave po tački dnevnog reda čiji je predlagač, odnosno predstavnik predlagača, odnosno izvestilac, kao i da bude poslednji govornik pre zaključenja rasprave po toj tački.
Predlagač, odnosno predstavnik predlagača ili izvestilac mogu tražiti i odmah dobiti reč, kada to zatraže da bi pojasnili, izmenili ili dopunili predlog.
Šef svake odborničke grupe ima pravo da govori po svakoj tački dnevnog reda.
Odbornik u raspravi po istoj tački dnevnog reda može dobiti reč samo jedanput.
Kad predsednik Skupštine oceni da će pretres po pojedinim pitanjima trajati duže, ili kada je prijavljen veći broj odbornika, može predložiti ograničenje vremena trajanja govora svakog učesnika u pretresu, o čemu odlučuje Skupština bez pretresa.
Izuzetno, na predlog predsednika Skupštine, Skupština može da odluči da vreme trajanja govora traje duže od utvrđenog vremena.
Svako pitanje se raspravlja dok o njemu ima prijavljenih govornika.
Raspravu po određenoj tački dnevnog reda zaključuje predsednik Skupštine, kada se iscrpi lista prijavljenih govornika izlaganjem predlagača, ukoliko predlagač to pravo želi da iskoristi.
Kad se zaključi rasprava o određenom pitanju, ne može se ponovo otvarati.
Niko ne može prekidati govornika niti ga opominjati, osim predsednika Skupštine u slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom.
Predsednik Skupštine je dužan da se stara da govornik ne bude ometan u svom izlaganju.
Za vreme govora odbornika ili drugih učesnika u raspravi nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika. Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Ako se govornik udalji od tačke dnevnog reda o kojoj traje rasprava, ili od definisanja povrede Poslovnika, predsednik će ga opomenuti.
Ukoliko odbornik i pored opomene nastavi da govori čineći povredu iz stava 5. ovog člana, predsednik će mu oduzeti reč.
Predsednik Skupštine, kada predsedava sednicom Skupštine, ako želi da učestvuje u raspravi, prepušta predsedavanje zameniku predsednika Skupštine.
Ukoliko se govornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o odborniku koji nije član njegove odborničke grupe, odnosno drugom pozvanom licu na sednici, na rasnoj, verskoj, nacionalnoj ili rodnoj osnovi, ili na drugi način uvredi njegov ugled i dostojanstvo navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, ili govori o stvarima koje se odnose na njegov privatni život ili privatni život članova njegove porodice, ili pogrešno protumači njegovo izlaganje, odbornik, odnosno drugo pozvano lice na koga se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku.
Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu, odnosno političku stranku čiji odbornici čine neku od odborničkih grupa, u ime odborničke grupe pravo na repliku ima šef odborničke grupe.
Postojanje osnova za repliku procenjuje predsednik Skupštine.
Predsednik Skupštine može uskratiti pravo na repliku, ukoliko oceni da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. i 2. ovog člana.
Ukoliko predsednik Skupštine proceni postojanje osnova za repliku, licima iz stava 1. i 2. ovog člana daje reč čim je zatraže.
Replika ne može trajati duže od 3 minuta.
Nije dozvoljena replika na repliku.
Ukoliko odbornik, šef odborničke grupe, odnosno drugo pozvano lice pri korišćenju prava na repliku, uvredi odbornika, drugo pozvano lice ili odborničku grupu na način utvrđen članom 125. ovog Poslovnika, predsednik Skupštine će ga opomenuti, a ukoliko nakon opomene nastavi sa povredama iz člana 125. ovog Poslovnika, predsednik Skupštine će mu oduzeti reč.
Odbornik koji zatraži da govori o povredi ovog Poslovnika, predsednik daje reč čim je zatraži.
Odbornik može da ukaže na povredu Poslovnika u svakom trenutku, i pre otvaranja rasprave.
Obrazloženje povrede ovog Poslovnika ne može trajati duže od 3 minuta.
Odbornik koji je zatražio da govori o povredi Poslovnika obavezan je da pre obrazloženja povrede, navede član ovog Poslovnika koji je po njegovom mišljenju povređen.
Ako odbornik pre početka obrazloženja ne navede član ovog Poslovnika koji je po njegovom mišljenju povređen, predsednik je dužan da ga opomene.
Ako i posle izrečene opomene odbornik nastavi da govori čineći povrede iz stava 4. ovog člana ili na drugi očigledan način zloupotrebi pravo na ukazivanje na povredu Poslovnika, predsednik Skupštine će mu oduzeti reč.
Predsednik Skupštine može da da objašnjenje povodom izrečene primedbe na povredu Poslovnika.
Ako odbornik ne bude zadovoljan datim objašnjenjem, predsednik Skupštine odmah poziva odbornike da odluče o izrečenoj povredi navedenog člana ovog Poslovnika.
11. Odlaganje, prekid i pauze u toku sednice
Predsednik Skupštine može odložiti sednicu Skupštine kada utvrdi nedostatak potrebne većine odbornika za početak sednice Skupštine, dok se kvorum ne obezbedi, a najduže 2 za sata.
Ako se utvrdi da ni posle odlaganja u slučaju iz stava 1. ovog člana, sednici nije prisutna potrebna većina odbornika, predsednik Skupštine odlaže sednicu za odgovarajući dan i sat.
U slučaju iz stava 2. ovog člana predsednik Skupštine obavestiće odbornike i druga lica koja su po odredbama ovog Poslovnika pozvana, o početku sednice koja je odložena, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Sednica Skupštine može se odložiti i kada usled obimnosti dnevnog reda ili iz drugih razloga, ne može da se završi rasprava ili odlučivanje po svim tačkama dnevnog reda u zakazani dan, u slučajevima koji onemogućavaju rad Skupštine, kao i iz drugih opravdanih razloga.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana, predsednik Skupštine ili šef odborničke grupe mogu predložiti da se sednica Skupštine odloži.
O odlaganju sednice Skupštine u slučaju iz stava 1. ovog člana, Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih odbornika, odmah po iznošenju predloga.
Predsednik Skupštine određuje prekid sednice Skupštine u slučajevima nastanka incidentnih okolnosti zbog kojih Skupština ne može da nastavi rad.
O danu i času nastavka prekinute sednice iz stava 1. ovog člana, predsednik Skupštine obaveštava odbornike odmah po prekidu sednice ili naknadno, pisanim putem.
Nastavak sednice počinje tačkom dnevnog reda kod koje je prekid i nastupio.
Predsednik Skupštine može da odredi pauzu u radu Skupštine i utvrđuje trajanje pauze.
U toku sednice Skupštine, predsednik Skupštine može odrediti pauzu sednice, ne dužu od 30 minuta, kako bi održao zajednički sastanak sa šefovima odborničkih grupa radi usaglašavanja stavova o određenim tačkama dnevnog reda, kao i radi obezbeđivanja normalnog rada i odlučivanja u Skupštini. O rezultatima usaglašavanja predsednik Skupštine obavezno izveštava odbornike u nastavku sednice Skupštine.
Skupština može na predlog predsednika Skupštine ili na predlog šefa odborničke grupe, da odluči da radi bez pauze, o čemu odlučuje odmah po iznošenju predloga.
12. Održavanje reda na sednici
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Predsednik Skupštine, zbog povrede reda na sednici, izriče mere:
- opomenu i
- oduzimanja reči.
Skupština, na predlog predsednika Skupštine, izriče i meru udaljenja sa sednice, većinom glasova prisutnih odbornika.
Evidenciju o izrečenim merama vodi sekretar Skupštine.
Opomena se izriče odborniku:
- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč;
- koji, i pored upozorenja predsednika Skupštine, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu;
- ako na bilo koji način ometa izlaganje govornika;
- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica;
- ako upotrebljava psovke i druge uvredljive izraze;
- ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog Poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku kome je prethodno izrečena opomena, a koji i posle toga čini povredu iz člana 133. ovog Poslovnika.
Odbornik kome je izrečena mera oduzimanja reči dužan je da se, bez odlaganja, udalji od govornice. U suprotnom predsednik Skupštine nalaže isključenje ozvučenja, a po potrebi određuje prekid sednice Skupštine.
Mera oduzimanja reči ne odnosi se na pravo odbornika na repliku u daljem toku sednice.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji i posle izrečene mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsednika Skupštine o izricanju mere oduzimanja reči, ili nastavlja da čini druge prekršaje u smislu člana 133. ovog Poslovnika, kao i u drugim slučajevima određenim ovim Poslovnikom.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku i bez prethodno izrečenih mera opomene i oduzimanja reči, u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice u sali Skupštine.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se održava sednica Skupštine.
Ukoliko odbornik odbije da se udalji iz sale u kojoj se sednica Skupštine održava, predsednik Skupštine će naložiti Službi fizičko-tehničkog obezbeđenja ovlašćenoj za održavanje reda u zgradi koju koriste organi Grada, da tog odbornika udalji sa sednice i odrediće prekid do izvršenja mere udaljenja.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice nema pravo na naknadu troškova nastalih vršenjem odborničke dužnosti iz člana 183. ovog Poslovnika, za sednicu na kojoj je mera izrečena.
Ako predsednik Skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće prekid u trajanju potrebnom da se uspostavi red.
Mere opomene, oduzimanja reči i udaljenja sa sednice primenjuju se za sednicu Skupštine na kojoj su izrečene.
U prostoriji u kojoj se održava sednica Skupštine zabranjeno je unošenje oružja, korišćenje mobilnih telefona i drugih sredstava i predmeta koji mogu ometati rad Skupštine.
Na sednicu nije dozvoljen dolazak lica koja su pod dejstvom narkotika ili su u alkoholisanom stanju.
Po zaključivanju rasprave po tački utvrđenog dnevnog reda, Skupština prelazi na odlučivanje.
Skupština odluke donosi većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili Statutom nije utvrđeno drugačije.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, Skupština, većinom glasova od ukupnog broja odbornika:
1) donosi Statut;
2) donosi budžet i usvaja završni račun budžeta;
3) donosi plan razvoja Grada i strategije kojima se utvrđuju pravci delovanja Grada u određenoj oblasti;
4) donosi prostorni plan;
5) donosi urbanističke planove;
6) odlučuje o javnom zaduživanju Grada;
7) odlučuje o saradnji i udruživanju sa drugim jedinicama lokalne samouprave i o saradnji sa jedinicama lokalne samouprave u drugim državama;
8) odlučuje o obrazovanju, području za koje se obrazuje, promeni područja i ukidanju mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave;
9) odlučuje o nazivima ulica, trgova, gradskih četvrti, zaselaka i drugih delova naseljenih mesta;
10) utvrđuje praznik Grada;
11) odlučuje o dodeli zvanja "počasni građanin "Grada;
12) donosi odluku o delokrugu, sastavu, izboru članova i načinu rada Saveta za međunacionalne odnose;
12) usvaja Etički kodeks i
13) odlučuje i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i Statutom.
Skupština odlučuje glasanjem odbornika, na način, po postupku i većinom utvrđenom zakonom, Statutom, odlukama Skupštine i ovim Poslovnikom.
Glasanje na sednici Skupštine je javno, osim kada je zakonom, Statutom ili ovim Poslovnikom uređeno drugačije.
Odbornici glasaju izjašnjavanjem "za" predlog ili "protiv" predloga ili se uzdržavaju od glasanja.
Glasanje se vrši dizanjem ruke.
Predsednik Skupštine prvo poziva da se izjasne odbornici koji glasaju "za", zatim oni koji glasaju "protiv" a potom oni koji se uzdržavaju od glasanja.
Na zahtev odbornika ili odborničke grupe, Skupština može, bez rasprave, odlučiti da se glasa prozivkom, na način određen ovim Poslovnikom.
Ako Skupština odluči da se glasa prozivkom, sekretar Skupštine proziva odbornike po spisku odbornika, a svaki prozvani odbornik izgovara reč "za", "protiv", ili "uzdržan". Predsednik Skupštine ponavlja ime i prezime odbornika koji je glasao i njegovu izjavu, odnosno utvrđuje da je odsutan ili da ne želi da glasa.
Sekretar Skupštine zapisuje izjavu odbornika ili njegovu odsutnost, uz njegovo ime i prezime na spisku.
Ako Skupština odluči da se glasa prozivkom u postupku imenovanja, odnosno postavljenja u kome je predloženo dva ili više kandidata odbornici koji pristupaju glasanju izgovaraju puno ime i prezime kandidata za koje glasaju.
Nakon obavljenog glasanja, predsednik Skupštine zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.
Odluka se smatra donetom ako je za nju glasalo više od polovine prisutnih odbornika, odnosno zakonom, Statutom ili odlukom Skupštine utvrđena većina za njeno donošenje.
Sednicu Skupštine zaključuje predsednik Skupštine posle sprovedenog odlučivanja po dnevnom redu.
O radu na sednici Skupštine vodi se zapisnik.
Tok sednice Skupštine beleži se tonskim ili digitalnim zapisom i trajno se čuva.
Sa sednice se pravi izvod iz zapisnika koji se dostavlja odbornicima uz poziv za narednu sednicu.
Izvod iz zapisnika obavezno sadrži: vreme i mesto održavanja sednice, imena predsedavajućeg i sekretara, imena opravdano i neopravdano odsutnih odbornika, kratak tok sednice sa naznakom pitanja o kojima se raspravljalo i odlučivalo i imenima govornika, rezultat glasanja o pojedinim pitanjima, ime i prezime odbornika koji je izdvojio mišljenje (ukoliko je odbornik zahtevao da se izdvajanje mišljenja unese u zapisnik) i naziv svih akata donetih na sednici.
Izvod iz zapisnika potpisuju predsednik i sekretar Skupštine.
Povodom obeležavanja dana Grada i drugih bitnih događaja i datuma od značaja za Grad, predsednik Skupštine može sazvati Svečanu sednicu Skupštine koja je svečanog i protokolarnog karaktera i na kojoj nije potrebno prisustvo većine od ukupnog broja odbornika.
VIII POSTUPAK DONOŠENJA ODLUKA I DRUGIH AKATA U SKUPŠTINI
1. Akta Skupštine i postupak predlaganja akata
Skupština kao osnovni pravni akt donosi Statut.
Skupština u vršenju poslova iz svoje nadležnosti donosi: odluku, poslovnik, rešenje, zaključak, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, plan, program i druge akte u skladu sa zakonom, Statutom i ovim Poslovnikom.
Odlukom se na opšti način uređuju pitanja iz nadležnosti Skupštine.
Poslovnikom se uređuju pitanja od značaja za organizaciju i rad Skupštine.
Rešenjem se odlučuje o pojedinačnim pravima, obavezama i pravnim interesima lica u skladu sa zakonom, Statutom i odlukama Skupštine.
Zaključkom se odlučuje o proceduralnim pitanjima, o prihvatanju određenih predloga, utvrđuju stavovi o tome, šta, kako i na koji način treba ubuduće postupati u pojedinačnim pitanjima, odnosno stvarima, inicira donošenje odluka, odnosno drugog opšteg ili pojedinačnog akta.
Predlog za donošenje ili promenu Statuta opštine može podneti najmanje 5% građana sa biračkim pravom na teritoriji Opštine, 1/3 odbornika, Gradonačelnik i nadležno radno telo Skupštine.
Pravo predlaganja odluka i drugih akata imaju Gradsko veće, odbornik, odnosno odbornička grupa, radna tela Skupštine, kao i predlagači ovlašćeni zakonom i Statutom.
Ovlašćeni predlagač akta iz člana 149. ovog Poslovnika podnosi predlog akta u obliku u kome se akt donosi, sa obrazloženjem.
Obrazloženje bi trebalo da sadrži urađenu analizu efekata propisa, a u svakom slučaju ono mora da sadrži:
- pravni osnov;
- razloge za donošenje akta;
- objašnjenje cilja koji se donošenjem akta želi postići;
- objašnjenje osnovnih pravnih instituta i obrazloženje konkretnih rešenja;
- procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje akta;
- pregled odredaba odluke koje se menjaju, odnosno dopunjuju, ako se predlaže odluka o izmenama, odnosno dopunama.
Predlog akta koji je utvrđen nakon sprovedene javne rasprave obavezno sadrži i izveštaj koji sadrži prikaz svih predloga i sugestija datih u javnoj raspravi, sa obrazloženjem razloga zbog kojih pojedini predlozi ili sugestije nisu prihvaćeni.
Predlog akta iz stava 3. ovog člana objavljuje se na zvaničnoj internet prezentaciji Opštine najkasnije 8 dana pre razmatranja na sednici Skupštine.
Predlog akta koji je upućen Skupštini, predsednik Skupštine odmah po prijemu obavezno dostavlja nadležnim odborima i Gradskom veću, ako Gradsko veće nije predlagač.
Ako predlog akta nije pripremljen u skladu sa ovim Poslovnikom, predsednik Skupštine zatražiće od predlagača da predlog akta uskladi sa odredbama ovog Poslovnika, pri čemu će precizno navesti u čemu se sastoji ta neusklađenost.
Predlagač akta može u roku od 15 dana da podnese predlog akta usklađen sa odredbama ovog Poslovnika.
Ukoliko predlagač ne uskladi predlog akta u skladu sa stavom 1. i 2. ovog člana, predlog akta smatra se povučenim.
Predsednik Skupštine, na osnovu izveštaja sekretara Skupštine o pristiglim materijalima, odlučuje na kojoj sednici će se materijali, odnosno akti upućeni i dostavljeni predsedniku Skupštine u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, uvrstiti u predlog dnevnog reda sednice, osim kada se radi o predlozima za koje je ovim Poslovnikom utvrđeno da se moraju uvrstiti u predlog dnevnog reda prve naredne sednice.
Predlog akta, pre razmatranja u Skupštini, obavezno razmatraju nadležni odbori i Gradsko veće, ako Gradsko veće nije predlagač akata.
Nadležni odbori i Gradsko veće, ako nije predlagač akta, u svojim izveštajima, mogu predložiti Skupštini da prihvati ili ne prihvati predlog akta.
Ukoliko nadležni odbori i Gradsko veće predlože prihvatanje akta, dužni su da navedu da li akt prihvataju u celini ili sa izmenama koje predlažu u formi amandmana. Ako se predlog akta tiče nacionalne ravnopravnosti, neophodno je pribaviti i mišljenje Saveta za međunacionalne odnose.
Amandman - predlog za promenu člana predloga opšteg akta, mogu podneti Gradsko veće, odbornička grupa, odbornik i radna tela Skupštine.
Amandman sadrži naziv predloga akta na koji se amandman odnosi, pun tekst izmene, obrazloženje sa razlozima za podnošenje amandmana i naziv podnosioca amandmana. Predlog za promenu člana predloga opšteg akta kojim se ispravljaju očigledne, odnosno štamparske greške na koje u toku sednice skupštine ukaže odbornik ili nadležno radno telo skupštine, ne podnosi se u formi amandmana i predlagač akta ga može odmah prihvatiti u kom slučaju postaje sastavni deo opšteg akta.
Ako se amandman tiče nacionalne ravnopravnosti, amandman može podneti i Savet za međunacionalne odnose.
Amandman se podnosi predsedniku Skupštine u pisanom obliku, sa obrazloženjem, počev od dana dostavljanja predloga akta, a najkasnije 24 sata pre sata određenog za održavanje sednice za koju je predloženo razmatranje tog predloga akta.
Podnosilac amandmana ne može da sam ili zajedno sa drugim odbornicima, podnese više amandmana na isti član predloga akta.
Podnete amandmane predsednik Skupštine upućuje predlagaču akta, nadležnim odborima i Gradskom veću ako ono nije predlagač akta.
Amandmane koje Odbor za statutarna pitanja i propise odbaci kao neblagovremene, nepotpune, suprotne zakonu, uvredljive ili upućene suprotno odredbama ovog Poslovnika, ne mogu biti predmet rasprave, ni odlučivanja na sednici Skupštine.
O amandmanima iz stava 2. ovog člana Odbor sačinjava poseban izveštaj i dostavlja ga Skupštini.
Ako se amandman tiče nacionalne ravnopravnosti, amandman se upućuje i Savetu za međunacionalne odnose, radi razmatranja i davanja mišljenja.
Predlagač akta, nadležni odbori i Gradsko veće, dužni su da, pre sednice Skupštine, razmotre amandmane koji su podneti na predlog akta i da Skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Skupština prihvati, a za koje da ih odbije.
Amandman sa kojim se saglasi predlagač akta postaje sastavni deo predloga akta i o njemu se Skupština posebno ne izjašnjava.
Ukoliko predlagač akta podnese amandman na akt čiji je predlagač, amandman postaje sastavni deo predloga akta i o njemu se Skupština posebno ne izjašnjava.
O podnetom amandmanu otvara se rasprava.
Izlaganje o podnetom amandmanu ne može trajati duže od 3 minuta.
Skupština odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu članova predloga opšteg akta.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga akta, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe toga člana, a zatim o amandmanu kojim se predlaže izmena celog člana.
O amandmanima odbornici glasaju "za", "protiv" ili se uzdržavaju od glasanja.
O amandmanima na akt se odlučuje istom većinom glasova koja je potrebna za donošenje akta.
3. Donošenje akata po hitnom postupku
Akt se izuzetno može doneti i po hitnom postupku.
Ako za donošenje pojedinog akta postoji neodložna potreba ili ako bi nedonošenje takvog akta u određenom roku imalo ili moglo imati štetne posledice po interese građana ili pravnih lica, odnosno za obavljanje poslova iz nadležnosti Grada, predlog akta može se izneti Skupštini na razmatranje i odlučivanje bez prethodnog razmatranja u radnim telima Skupštine.
Predlagač akta je dužan da u pisanom obrazloženju predloga akta navede razloge ili posledice koje bi nastale zbog nedonošenja ovog akta po hitnom postupku.
Predlog akta za čije se donošenje predlaže hitni postupak može se staviti na dnevni red sednice Skupštine ako je podnet najkasnije do utvrđivanja dnevnog reda te sednice.
Predlog da se akt donese po hitnom postupku Skupštini mogu podneti Gradsko veće ili 1/3 odbornika.
Predlog se podnosi predsedniku Skupštine u pisanoj formi, sa obrazloženjem. Skupština se odmah izjašnjava o tome da li prihvata predlog.
Ako Skupština prihvati predlog da se akt donese po hitnom postupku, taj predlog postaje prva tačka dnevnog reda.
Predlog akta, koji je predmet razmatranja, rasprave i odlučivanja na sednici Skupštine zakazanoj po hitnom postupku, ne razmatraju nadležni odbori.
O predlogu akta posebno se izjašnjava Gradsko veće, u pisanoj ili usmenoj formi, ukoliko ono nije predlagač akta.
Amandman na predlog akta koji se donosi po hitnom postupku može biti dat u pisanoj ili usmenoj formi do zaključivanja rasprave po toj tački dnevnog reda.
O amandmanu iz stava 3. ovog člana Skupština odlučuje bez izjašnjavanja nadležnih odbora.
4. Postupak za donošenje pojedinačnih akata po skraćenom postupku
U skraćenom postupku Skupština odlučuje bez prethodne rasprave.
U skraćenom postupku Skupština može da odlučuje o pojedinačnim aktima. Odlučivanje po skraćenom postupku može da se sprovede samo ako su predlozi iz stava 1. ovog člana, u predlogu dnevnog reda sednice Skupštine posebno grupisani i označeni kao "predlozi o kojima se odlučuje po skraćenom postupku".
U materijalu koji se odbornicima dostavlja uz poziv za sednicu, mora se u propisanoj formi dostaviti predlog akta o kome se odlučuje po skraćenom postupku, i obrazloženje predloga.
5. Izrada, potpisivanje i objavljivanje akata
Akta Skupštine izrađuju se na osnovu izvornika zapisnika o radu sednice na kojoj su doneti.
Akta Skupštine potpisuje predsednik Skupštine.
Izvornik akta podnetog na potpis predsedniku Skupštine svojim potpisom prethodno overava sekretar Skupštine. Na osnovu izvornika akta sačinjavaju se otpravci akta koji su istovetne sadržine kao izvornik akta.
O izradi izvornika akata i njihovih otpravaka, o čuvanju izvornika akata i njihovoj evidenciji, objavljivanju akata Skupštine i njihovom dostavljanju zainteresovanim organima i organizacijama stara se organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za skupštinske poslove.
Akta Skupštine objavljuju se u "Službenom listu Grada Sremska Mitrovica", u skladu sa posebnom odlukom Skupštine.
IX RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG STANJA ILI VANREDNOG STANJA
U slučaju neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja Skupština radi po ovom Poslovniku, ako konkretne prilike i okolnosti to dozvoljavaju.
Ako u navedenim uslovima nije moguć rad po ovom Poslovniku, Skupština na prvoj sednici donosi poseban Poslovnik o svom radu i ostvarivanju funkcija u nastalim okolnostima.
Predsednik Skupštine u slučaju neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja:
- određuje vreme i mesto održavanja sednice Skupštine;
- odlučuje o načinu pozivanja odbornika na sednicu i o načinu i rokovima dostavljanja materijala za sednicu;
- po potrebi može odrediti poseban način vođenja i čuvanja zapisnika, beležaka i drugih dokumenata Skupštine i njenih organa, naložiti da se određeni materijali ne stavljaju na raspolaganje sredstvima javnog informisanja i preduzeti druge mere u cilju bezbednosti i zaštite;
- uspostavlja kontakte i saradnju sa odgovarajućim državnim i vojnim organima Republike Srbije i preduzima mere za realizaciju donetih zakona, odluka, zaključaka, naređenja i drugih akata ovih organa;
Odbornici su dužni da u slučajevima neposredne ratne opasnosti, ratnog ili vanrednog stanja, izveštavaju sekretara Skupštine o svakoj promeni adrese, prebivališta ili boravišta.
U slučaju ratnog stanja Gradsko veće donosi akte iz nadležnosti Skupštine, s tim što je dužno da ih podnese na potvrdu Skupštini, čim ona bude u mogućnosti da se sastane.
X JAVNOST RADA SKUPŠTINE I RADNIH TELA SKUPŠTINE
Sednice Skupštine su javne i otvorenu su za javnost.
Za javnost rada Skupštine odgovoran je predsednik Skupštine.
Sednica Skupštine može biti u celini ili delimično zatvorena za javnost, iz razloga bezbednosti i odbrane zemlje, i drugim slučajevima predviđenim zakonom.
Obrazloženi predlog za isključenje javnosti može dati predsednik Skupštine, Gradsko veće ili najmanje 1/3 odbornika i o njemu se glasa bez pretresa.
Odluka o isključenju javnosti je doneta ako se za nju izjasnila većina odbornika.
Predsednik Skupštine je dužan odbornike i ostala lica prisutna na sednici upozori na obavezu da čuvaju kao tajnu ono što saznaju tokom sednice koja je zatvorena za javnost.
Skupština može odlučiti da objavi kratak izveštaj o radu sa sednice koja nije javna.
Sednici Skupštine mogu da prisustvuju i zainteresovani građani, odnosno predstavnici preduzeća, ustanova i drugih javnih službi čiji je osnivač Grad, mesnih zajednica, udruženja i slično, koji svoje prisustvo najave organizacionoj jedinici Gradske uprave nadležnoj za skupštinske poslove, najkasnije 48 sati pre održavanja sednice, osim kada se sednica drži bez prisustva javnosti.
U slučaju da ne postoje tehničke mogućnosti ili za to potreban prostor da svi zainteresovani prisustvuju sednici Skupštine, predsednik Skupštine može, u cilju obezbeđivanja nesmetanog toka sednice, ograničiti ukupan broj građana i odlučiti kome će omogućiti prisustvo sednici, polazeći od redosleda prijavljivanja i interesa prijavljenih za tačke na dnevnom redu i istovremeno će pozvati ostale prijavljene građane i predstavnike udruženja da svoje predloge i komentare dostave u pisanoj formi, koje će predsednik Skupštine dostaviti odbornicima najkasnije do početka sednice.
Građanin kome je omogućeno da prisustvuje sednici Skupštine, u obavezi je da na ulazu u salu za sednice ovlašćenom licu pokaže svoju ličnu kartu radi identifikacije i unošenja u evidenciju prisutnih na sednici.
Predstavnici sredstava javnog informisanja imaju pravo da prisustvuju sednicama Skupštine i njenih radnih tela radi obaveštavanja javnosti o njihovom radu.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja stavljaju se na raspolaganje predlozi odluka, drugih propisa i opštih akata, kao i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima iz rada Skupštine i njenih radnih tela.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja obezbeđuju se potrebni tehnički uslovi za praćenje rada na sednicama Skupštine i njenih radnih tela. Kad akreditovani novinar zloupotrebi svoja prava ili grubo povredi red na sednici ili povredi pravila ponašanja, predsednik Skupštine grada udaljiće ga sa sednice, a može doneti odluku da to lice više ne može da vrši prava koja mu po ovom Poslovniku pripadaju.
U slučaju iz prethodnog stava, obavestiće se osnivač informativnog glasila čiji je predstavnik to lice i pozvaće se da uputi drugo lice kao svog predstavnika u Skupštinu grada.
Skupština može da izda službeno saopštenje za sredstva javnog informisanja.
Konferenciju za štampu, u vezi sa pitanjima koja razmatra Skupština, može da održi predsednik Skupštine, zamenik predsednika Skupštine, odbornička grupa ili odbornik koga ovlasti Skupština, a predsednik radnog tela Skupštine o pitanjima iz nadležnosti tog radnog tela.
U cilju obaveštavanja javnosti o radu Skupštine i njenih radnih tela, na zvaničnoj internet prezentaciji Opštine objavljuju se:
- obaveštenje o vremenu i mestu održavanja sednica Skupštine, sa predlogom dnevnog reda;
- nacrti odluka i drugih akata o kojima se sprovodi javna rasprava, sa obaveštenjem o vremenu i mestu održavanja javne rasprave;
- "Službeni list Grada Sremska Mitrovica" u elektronskoj formi;
- predlozi akata za koja je javnost posebno zainteresovana.
O objavljivanju akata iz stava 1. ovog člana stara se sekretar Skupštine.
XIII PRAVA I DUŽNOSTI ODBORNIKA SKUPŠTINE
Pravo je i dužnost odbornika da bira i bude biran na funkcije u Skupštini, organe Opštine i radna tela Skupštine, da učestvuje u radu Skupštine i radnih tela čiji je član, podnosi amandmane na predlog opšteg akta, traži informacije i podatke koji su mu potrebne za ostvarivanje funkcije odbornika i da učestvuje u drugim aktivnostima Skupštine.
Odbornik je dužan da prisustvuje sednicama Skupštine i sednicama radnih tela Skupštine u koja je biran.
U slučaju opravdane sprečenosti da prisustvuje sednici, čiju opravdanost procenjuje predsednik Skupštine, odbornik je dužan da blagovremeno prijavi svoje odsustvo sekretaru Skupštine.
Predsednik Skupštine, odnosno predsednik radnog tela Skupštine može da odobri odborniku odsustvo sa sednice, o čemu obaveštava prisutne na sednici.
U slučaju postupanja suprotno stavu 2. ovog člana, odbornik nema pravo na naknadu iz člana 183. ovog Poslovnika.
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici Skupštine ili radnih tela.
Odbornik ima pravo da predlaže Skupštini raspravu o određenim pitanjima.
Odbornik ima pravo da bude obaveštavan o svim pitanjima čije mu je poznavanje potrebno radi vršenja funkcije odbornika.
Odbornik ima pravo da mu se redovno dostavljaju službene publikacije, informativni materijali i dokumentacioni materijali o pitanjima koja su na dnevnom redu Skupštine, kao i o drugim pitanjima iz delokruga Skupštine.
Odbornik ima pravo da od predsednika Skupštine, predsednika stalnih radnih tela Skupštine, ostalih funkcionera Skupštine i načelnika Gradskih uprava traži podatke, obaveštenja i objašnjenja o pitanjima koja se odnose na poslove iz okvira njihovih prava i dužnosti, a koja su mu potrebna za vršenje funkcije odbornika.
Za blagovremeno dostavljanje obaveštenja, traženih podataka, spisa i uputstava odgovoran je sekretar Skupštine opštine, a načelnici Gradskih uprave kada se obaveštenje, traženi podatak, spis i uputstvo odnose na delokrug i rad Gradske uprave.
Odbornik ima pravo da postavlja odbornička pitanja na kraju sednice u vezi sa poslovima lokalne samouprave, pošto Skupština završi rad po svim tačkama dnevnog reda.
Odbornička pitanja moraju biti jasno formulisana i podnose se usmeno i pismeno.
Lica kojima su upućena odbornička pitanja moraju odborniku dati odgovor.
Objašnjenja, obaveštenja i odgovori na postavljena odbornička pitanja daju se, ako je moguće, na istoj sednici, a ako to nije moguće, na nekoj od narednih sednica.
Na zahtev odbornika koji je pitanje postavio, odgovor se dostavlja svim odbornicima.
Odgovor na odborničko pitanje treba biti kratak, jasan i direktan i, po pravilu, treba da sadrži predloge za rešavanje problema na koje se pitanje odnosi.
Gradske uprave obezbeđuju, u okviru svojih zadataka, uslove za vršenje funkcije odbornika i na njihovo traženje, po nalogu načelnika:
- pružaju im stručnu i administrativno-tehničku pomoć u izradi predloga koje oni podnose Skupštini i radnim telima Skupštine;
- obezbeđuju im korišćenje "Službenog lista Grada Sremska Mitrovica", kao i dopunsku dokumentaciju za pojedina pitanja koja su na dnevnom redu Skupštine ili njenih radnih tela;
- staraju se o obezbeđenju uslova za rad odborničkih grupa, u skladu sa prostornim mogućnostima.
3. Naknada troškova odbornicima
Odbornik ima pravo na naknadu troškova nastalih vršenjem odborničke dužnosti u slučajevima i u visini utvrđenoj posebnom odlukom Skupštine.
Odborniku se, posle izvršene potvrde mandata, izdaje odbornička identifikaciona kartica koja mu služi u svrhu identifikacije prilikom dolaska na sednicu Skupštine grada, sednice radnih tela i kao i svaki drugi ulazak u zgradu Skupštine grada, odnosno gradske uprave.
Odborničku identifikacionu karticu potpisuje predsednik Skupštine.
Identifikaciona kartica sadrži sledeće podatke:
- Skupština grada Sremska Mitrovica,
- ime i prezime odbornika,
- pripadnost odborničkoj grupi ili političkoj stranci,
- fotografiju odbornika,
- grb grada Sremska Mitrovica i
- potpis i pečat.
Po prestanku mandata odbornik je dužan da identifikacionu karticu vrati Stručnoj službi Skupštine grada.
5. Prestanak mandata odbornika
Odborniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran:
1. podnošenjem ostavke;
2. donošenjem odluke o raspuštanju Skupštine;
3. ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje 6 meseci;
4. ako je pravnosnažnom odlukom lišen poslovne sposobnosti;
5. preuzimanjem posla, odnosno funkcije koje su, u skladu sa zakonom, nespojive s funkcijom odbornika;
6. ako mu prestane prebivalište na teritoriji Opštine;
7. gubljenjem državljanstva i
8. ako nastupi smrt odbornika.
Odbornik može podneti ostavku na funkciju odbornika.
Odbornik može podneti ostavku usmeno na sednici Skupštine, a između dve sednice podnosi je u formi overene pisane izjave.
Posle podnošenja usmene ostavke odbornika, Skupština bez odlaganja, na istoj sednici utvrđuje da je odborniku prestao mandat.
O ostavci koju je odbornik podneo između dve sednice, Skupština je dužna da odluči na prvoj narednoj sednici.
Odbornik može opozvati podnetu ostavku sve dok Skupština ne utvrdi prestanak njegovog mandata.
Ako odborniku prestaje mandat nastupanjem slučaja iz člana 185. tačke 2. do 8, Skupština na prvoj narednoj sednici, posle obaveštenja o nastupanju takvog slučaja, utvrđuje da je odborniku prestao mandat.
Kada odborniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, mandat novog odbornika utvrđuje se u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima.
Odbornik lično podnosi ostavku, overenu kod organa nadležnog za overu potpisa, predsedniku Skupštine, u roku od 3 dana od dana overe.
Predsednik Skupštine je dužan da podnetu ostavku stavi na dnevni red Skupštine na prvoj narednoj sednici, sa predlogom da to bude prva tačka dnevnog reda.
XIV SARADNJA SKUPŠTINE SA SKUPŠTINAMA DRUGIH OPŠTINA I GRADOVA
Skupština sarađuje sa skupštinama, odnosno predstavničkim telima drugih opština u zemlji i inostranstvu.
Skupština sarađuje i sa nevladinim organizacijama, humanitarnim i drugim organizacijama.
Saradnja se ostvaruje u skladu sa programom koji Skupština donosi svake godine na predlog predsednika Skupštine i šefova odborničkih grupa.
Saradnja se ostvaruje uzajamnim posetama delegacija Skupštine ili njenih funkcionera skupštinama drugih opština i gradova, davanjem mišljenja o pojedinim značajnim pitanjima iz nadležnosti Skupštine, kao i razmenom informacija i drugih materijala i publikacija.
Sastav delegacija, kao i ciljeve i zadatke svake posete utvrđuju predsednik Skupštine i šefovi odborničkih grupa. Delegacija mora odražavati sastav Skupštine.
Delegacija, odnosno funkcioner ili odbornik je dužan da u roku od 15 dana od završetka posete Skupštini podnese izveštaj o obavljenoj poseti.
XV AUTENTIČNO TUMAČENJE AKTA SKUPŠTINE, TUMAČENJE, DONOŠENJE, PROMENA I PRIMENA POSLOVNIKA
Predlog za donošenje autentičnog tumačenja akta Skupštine može podneti svako pravno ili fizičko lice. Predlog mora biti podnet u pisanom obliku i obrazložen. Skupština, na predlog Odbora za statutarna pitanja i propise Skupštine, donosi autentično tumačenje akta čiji je donosilac.
Kada se na sednici Skupštine postavi pitanje pravilne primene odredbi Poslovnika, stručno tumačenje daje sekretar Skupštine.
Predlog za donošenje i promenu Poslovnika može podneti 1/3 odbornika, odbornička grupa, Odbor za statutarna pitanja, kao i predsednik Skupštine.
O predlogu iz stava 1. ovog člana se otvara rasprava.
O predlogu iz stava 1. ovog člana se odlučuje javnim glasanjem, većinom od prisutnog broja odbornika.
Odlukom da se pristupi donošenju, odnosno promeni Poslovnika, Skupština određuje nadležno radno telo za izradu nacrta poslovnika.
Skupština donosi, odnosno vrši promenu Poslovnika većinom glasova od prisutnog broja odbornika.
Ukoliko se donošenju ili promeni Poslovnika pristupa pre konstituisanja radnih tela u čijoj je nadležnosti razmatranje istog, Skupština može usvojiti Poslovnik, odnosno izmene i dopune Poslovnika, bez razmatranja Poslovnika na nadležnom radnom telu.
Na sve što nije regulisano odredbama ovog Poslovnika, primenjuju se posebne odluke Skupštine i važeći propisi kojima je uređena oblast lokalne samouprave.
Odredbe ovog Poslovnika primenjuju se na sve učesnike sednice, a shodno se primenjuju na sednicama radnih tela Skupštine.
XVI OBAVLJANJE STRUČNIH I DRUGIH POSLOVA
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Skupštine, njenih radnih tela, odbornika i odborničkih grupa, vrši organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za skupštinske poslove, što se uređuje Odlukom o Gradskim upravama.
Održavanje reda u zgradi Skupštine i u drugim prostorijama u kojima Skupština radi, obezbeđuje Služba fizičko-tehničkog obezbeđenja, koju angažuje Gradska uprava.
Danom stupanja na snagu ovog Poslovnika prestaje da važi Poslovnik o radu Skupštine Grada Sremska Mitrovica ("Službeni list Grada Sremska Mitrovica", br. 2/2008, 15/2012 i 2/2013 i "Službeni glasnik RS" br. 64/2013 - odluka US)
Ovaj Poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Sremska Mitrovica".