ODLUKA O USVAJANJU POKRAJINSKOG AKCIONOG PLANA ZAPOŠLJAVANJA U AUTONOMNOJ POKRAJINI VOJVODINI ZA 2023. GODINU ("Sl. list AP Vojvodine", br. 3/2023)

Član 1

Usvaja se Pokrajinski akcioni plan zapošljavanja u Autonomnoj pokrajini Vojvodini za 2023. godinu, koji je sastavni deo ove odluke.

Član 2

Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Autonomne pokrajine Vojvodine".

REPUBLIKA SRBIJA
AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA
POKRAJINSKA VLADA
POKRAJINSKI AKCIONI PLAN
ZAPOŠLJAVANJA U AUTONOMNOJ POKRAJINI
VOJVODINI ZA 2023. GODINU

Novi Sad, Januar 2023. godine

UVOD

Pokrajinski akcioni plan zapošljavanja u Autonomnoj pokrajini Vojvodini za 2023. godinu (u daljem tekstu: PAPZ), predstavlja osnovni instrument sprovođenja aktivne politike zapošljavanja na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine (u daljem tekstu: AP Vojvodina) za 2023. godinu.

PAPZ-om se definišu ciljevi i prioriteti politike zapošljavanja i utvrđuju mere koji će se realizovati, čime bi se omogućilo održivo povećanje zaposlenosti na teritoriji AP Vojvodine.

Pravni osnov za utvrđivanje PAPZ-a predstavlja Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 38/2015, 113/2017, 113/2017 - dr. zakon i 49/2021), kao i Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine ("Sl. glasnik RS", broj 99/2009, 67/2012 - odluka US, 18/2020 - dr. zakon i 111/2021 - dr. zakon), kojim je definisano da Pokrajinska služba za zapošljavanje, kao organizaciona jedinica Nacionalne službe za zapošljavanje, između ostalog, daje predlog za realizaciju nacionalnog akcionog plana na teritoriji AP Vojvodine i donosi i sprovodi program pokrajinskog akcionog plana zapošljavanja.

Pri izradi PAPZ-a uzeti su u obzir strateški pravci, ciljevi i mehanizmi Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine ("Sl. glasnik RS", broj 18/2021 i 36/2021 - ispr.), (u daljem tekstu: Strategija zapošljavanja), kao i ciljevi, prioriteti i planirane aktivnosti usvojenih programa i razvojnih dokumenata.

PAPZ-om su, takođe, uzeti u obzir prioriteti i smernice, koje se odnose na zapošljavanje, kako bi održiv i inkluzivni rast ekonomije stvorio mogućnost za visok nivo zaposlenosti, produktivnosti, socijalnu i teritorijalnu koheziju, kao i prioritete i planirane aktivnosti usvojene nacionalne strategije, programa i razvojnih dokumenata.

Prioriteti aktivne politike zapošljavanja za naredni period prvenstveno su usmereni na ulaganje u ljudske resurse, podsticanje socijalne inkluzije na tržištu rada i otvaranje novih radnih mesta. U tom smislu, uvažavajući smernice i preporuke evropske politike zapošljavanja, ciljeve politike zapošljavanja definisane Akcionim planom za period od 2021. do 2023. godine (u daljem tekstu: Akcioni plan) za sprovođenje Strategije zapošljavanja, prioriteti politike zapošljavanja na teritoriji AP Vojvodine za 2023. godinu su:

1. podrška otvaranju novih radnih mesta i smanjenje stope nezaposlenih u AP Vojvodini;

2. veće ulaganje u ljudske resurse poboljšanjem obrazovanja i obuka, kao i maksimalno korišćenje Edukativnog centra, sa ciljem usklađivanja ponude i potražnje na tržištu rada;

3. promovisanje socijalne inkluzije i jednakih mogućnosti na tržištu rada.

U definisanje i izradu PAPZ-a uključeni su socijalni partneri, kao i sve relevantne institucije i akteri, kako bi se različitim pristupima omogućilo svestrano sagledavanje i prilikom realizacije planiranih mera ostvarili što bolji rezultati.

1. MAKROEKONOMSKI OKVIR STRATEGIJA ZAPOŠLJAVANJA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD OD 2021. DO 2026. GODINE

Imajući u vidu kontinuitet u sprovođenju politike zapošljavanja, u skladu sa potrebama nacionalnog tržišta rada i nastavka usaglašavanja sa standardima u ovoj oblasti koji važe za države članice Evropske unije, doneta je Strategija zapošljavanja.

AKCIONI PLAN ZA PERIOD OD 2021. DO 2023. GODINE ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE ZAPOŠLJAVANJA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD OD 2021. DO 2026. GODINE

Akcioni plan predstavlja dokument javne politike koji se donosi radi operacionalizacije i ostvarivanja opšteg i posebnih ciljeva predviđenih Strategijom zapošljavanja.

Opšti cilj Strategije zapošljavanja je uspostavljen stabilan i održivi rast zaposlenosti zasnovan na znanju i dostojanstvenom radu, dok su kao posebni ciljevi utvrđeni:

1. Ostvaren rast kvalitetne zaposlenosti kroz međusektorske mere usmerene na unapređenje ponude rada i tražnje za radom;

2. Unapređen položaj nezaposlenih lica na tržištu rada;

3. Unapređen institucionalni okvir za politiku zapošljavanja.

Strategijom zapošljavanja predviđeno je donošenje dva akciona plana radi ostvarivanja ciljeva i planiranih mera. Prvi Akcioni plan donet je za period od 2021. do 2023. godine, a drugi akcioni plan treba da se donese za period od 2024. do 2026. godine.

Pre isteka perioda važenja prvog trogodišnjeg akcionog plana pristupiće se izradi izveštaja o rezultatima sprovođenja akcionog plana, odnosno rezultatima o realizaciji aktivnosti predviđenih akcionom planom.

Na osnovu rezultata sprovedenih aktivnosti, a pre isteka prvog akcionog plana, započeće se sa procesom izrade drugog akcionog plana koji treba, zajedno sa realizovanim aktivnostima iz prvog akcionog plana, da dovede do realizacije opšteg i posebnih ciljeva utvrđenih Strategijom zapošljavanja.

2. STANJE I TOKOVI NA TRŽIŠTU RADA

Zaposlenost u AP Vojvodini i Republici Srbiji

*podaci Republičkog zavoda za statistiku od 30.11.2022. godine

Osnovni indikatori, III kvartal 2022. godine

Osnovni indikatori, III kvartal 2022. godine

Stopa aktivnosti stanovništva starog 15 i više godina u III kvartalu 2022. godine iznosila je 55,8%, pri čemu je stopa aktivnosti muškaraca 63,7%, a žena 48,6%. U Beogradskom regionu zabeležena je najveća stopa aktivnosti u ovom periodu (59,8%), dok su u Regionu Vojvodine i Regionu Šumadije i Zapadne Srbije zabeležene stope aktivnosti 55,7% i 55,5%, respektivno. U Regionu Južne i Istočne Srbije zabeležene su najniže stope aktivnosti, i to 51,7%.

Stopa zaposlenosti stanovništva starosti 15 i više godina iznosila je 50,8%, i to muškog stanovništva 58,3%, a ženskog 43,9%. Beogradski region beleži najveću stopu zaposlenosti (55,3%), a iza njega slede Region Vojvodine (51,6%) i Region Šumadije i Zapadne Srbije (50,1%). Region Južne i Istočne Srbije beleži najmanju vrednost (45,6%).

Stopa neformalne zaposlenosti u navedenom kvartalu na nivou svih delatnosti iznosila je 14,0%. Stopa neformalne zaposlenosti u delatnosti poljoprivrede iznosila je 53,8%, dok je u delatnostima van poljoprivrede ova stopa imala vrednost od 7,0%.

Stopa nezaposlenosti stanovništva starosti 15 i više godina iznosila je 8,9%, i to 8,4% za muškarce i 9,6% za žene. Gledano na nivou regiona, ova stopa imala je najmanju vrednost u Regionu Vojvodine (7,4%), a zatim slede Beogradski region (7,5%) i Region Šumadije i Zapadne Srbije (9,7%). U Regionu Južne i Istočne Srbije i dalje se beleži najlošija situacija na tržištu rada, što pokazuje najveća stopa nezaposlenosti, od 11,9%.

* Svi podaci o nezaposlenim licima u APV su povučeni iz Statistike Jedinstvenog Informacionog Sistema NZS

Nezaposlena lica u AP Vojvodini

Karakteristike lica koja traže zaposlenje

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje - AP Vojvodina, na dan 31.12.2022. godine nalazilo se 99.156 lica koja traže zaposlenje, od čega žena 55.501 ili 57,0%.

• 86.871 nezaposlenih (aktivnih) lica

• 11.231 privremeno nesposobna ili nespremna za rad

• 173 lica kojima miruju prava po Zakonu

• 235 zaposlenih koji traže promenu zaposlenja

• 646 drugih lica koja traže zaposlenje

Karakteristike nezaposlenih lica

Na kraju 2022. godine registrovano je 86.871 nezaposlenih lica, od čega žena 46.922 ili 54,0%.

Od ukupnog broja nezaposlenih lica prvi put traži zaposlenje 46.234 od čega žena 26.343 (57,0%).

Odnos broja nezaposlenih lica u APV prema periodu posmatranja

• Decembar 2022. - Decembar 2021. godine smanjen je broj nezaposlenih za 7.587 lica ili za 7,8 %;

• Decembar 2022. - Novembar 2021. godine smanjen je broj nezaposlenih za 507 lica ili za 0,6 %;

Pregled broja nezaposlenih lica po okruzima u Vojvodini

Region/oblast/opština	Nezaposleni 31.12.2022.
Region Vojvodine	86.868
Severnobačka oblast	6.509
Srednjebanatska oblast	10.522
Severnobanatska oblast	5.763
Južnobanatska oblast Pančevo	10.858
Južnobanatska oblast Vršac	5.288
Zapadnobačka oblast	10.989
Južnobačka oblast	27.042
Sremska oblast	9.797

Nezaposlenost posmatrana po stepenima stručne spreme i zanimanjima

Najviše nezaposlenih lica evidentirano bez kvalifikacija, odnosno sa I SSS, zatim sa IV i III, kao i sa VII1 SSS.

Sa IV stepenom stručne spreme registrovano je najviše nezaposlenih sa sledećim zanimanjima:

• Maturant gimnazije (IV SSS),

• Ekonomski tehničar (IV SSS),

• Poljoprivredni tehničar za proizvodnju bilja (IV SSS),

Sa III stepenom stručne spreme registrovano je najviše nezaposlenih sa sledećim zanimanjima:

• Prodavac (III SSS i KV),

• Krojač i konfekcionar (III SSS i KV),

• Prerađivač hrane i pića (III SSS i KV),

Sa VII 1 stepenom stručne spreme registrovano je najviše nezaposlenih sa sledećim zanimanjima:

• Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije (VII1 SSS),

• Diplomirani pravnik,

• Diplomirani ekonomista,

• Profesor razredne nastave i

• Diplomirani menadžer (VII 1 SSS) / master menadžer.

Nezaposlena lica prema trajanju nezaposlenosti

Učešće u registrovanoj nezaposlenosti, prema trajanju nezaposlenosti:

Trajanje nezaposlenosti	%
Do 3 meseca	17,1%
3-6 meseci	10,0%
6-9 meseci	6,1%
9-12 meseci	5,4%
1-2 godine	15,1%
2-3 godine	8,0%
3-5 godine	10,6%
5-8 godina	9,1%
8-10 godina	4,3%
Preko 10 godina	14,3%

Od ukupnog broja nezaposlenih lica, preko 12 meseci (dugotrajna nezaposlenost) posao traži 53.310 lica ili 61,4% od čega je žena 29.456 ili 55,3%

Nezaposlena lica prema godinama starosti

Učešće u registrovanoj nezaposlenosti, posmatrano prema godinama starosti

Godine starosti	%
15-19	3,9%
20-24	6,4%
25-29	8,2%
30-34	8,7%
35-39	9,9%
40-44	10,9%
45-49	11,5%
50-54	12,4%
55-59	14,4%
60-65	13,6%

Mladi do 30 godina starosti čine 18,5% (16.663) nezaposlenih od ukupnog broja registrovanih nezaposlenih lica u AP Vojvodini, od čega je žena 8.950 ili 54,4%. Mladih do 24 godine starosti je nezaposleno 10,3% (8.950) od čega žena 51,1% (4.727).

Registrovano je 51,9% ili 45.084 nezaposlena lica koja su starija od 45 godina, od čega žena 50,9% ili 22.954.

Nezaposlena lica prema obrazovnoj strukturi

Struktura nezaposlenih lica u APV prema stručnoj spremi i polu:

Stepen stručne spreme	BROJ NEZAPOSLENIH decembar 2022.			% UČEŠĆE NEZAPOSLENIH PO SSS
	Ukupno	Žene	Muškarci	Ukupno	Žene	Muškarci
I	34.000	17.350	16.650	39,1	37,0	41,7
II	2.922	1.414	1.508	3,4	3,0	3,8
III	16.087	7.212	8.875	18,5	15,4	22,2
IV	22.915	13.774	9.141	26,4	29,4	22,9
V	375	100	275	0,4	0,2	0,7
VI-1	1.778	1.189	589	2,0	2,5	1,5
VI-2	1.760	1.247	513	2,0	2,7	1,3
VII-1	6.917	4.567	2.350	8,0	9,7	5,9
VII-2	85	52	33	0,1	0,1	0,1
VIII	32	17	15	0,0	0,0	0,0
UKUPNO APV	86.871	46.922	39.949	100,0	100,0	100,0

1.1 Regionalna struktura nezaposlenosti

Na kraju 2022. godine najveće učešće u ukupnom broju nezaposlenih lica u Vojvodini, zabeleženo je u Južno-bačkom okrugu (31,13%), a najmanje (6,09%) u Južno-banatskom okrugu - Vršac.

Učešće nestručnih lica u ukupnom broju nezaposlenih lica je 42,5% ili 36.922 lica, a stručnih 57,5% ili 49.949 lica.

Posmatrano po okruzima, najveće učešće nestručnih lica u ukupnom broju nezaposlenih na nivou okruga registrovano je u Severno-banatskom okrugu (58,2%), dok je učešće stručnih lica bilo najveće u Južno-bačkom okrugu (68,0%).

Dugotrajno nezaposleni učestvuju sa 61,4% u ukupnoj nezaposlenosti APV. Prema podacima o dužini čekanja na zaposlenje, najveće učešće dugotrajno nezaposlenih lica (koja na zaposlenje čekaju preko 12 meseci) registrovano je u Južno-banatskom okrugu Pančevo (65,73%), a najmanje učešće dugotrajno nezaposlenih je u Južno-bačkom okrugu (57,9%).

Procenat učešća dugotrajno nezaposlenih lica po okruzima u APV:

Red. broj	Okrug/Filijala	%
1.	Severno-bački	63,8
2.	Srednje-banatski	62,9
3.	Severno-banatski	60,8
4.	Južno-banatski Pančevo	65,7
5.	Južno-banatski Vršac	63,5
6.	Zapadno-bački	60,7
7.	Južno-bački	59,6
8.	Sremski	57,9
	AP Vojvodina	61,4

Da bi se smanjio broj nezaposlenih lica potrebno je promeniti sistem obrazovanja i prilagoditi ga potrebama tržišta rada, na šta sve više ukazuje broj suficitarnih zanimanja. U toku 2022. godine slično kao i prethodnih godina, za veliki broj zanimanja, najviše sa III i IV stepenom stručne spreme, u toku cele posmatrane godine oglašeno je vrlo malo slobodnih radnih mesta. Takođe se uočava neusaglašenost obrazovnog sistema i tržišta rada odnosno da se ne prate nove tehnologije i tehnička dostignuća. Povećanju zapošljavanja bi značajno doprinela promena Zakona kojim bi se ponovo obavezali poslodavci na obavezno oglašavanja slobodnih radnih mesta preko NSZ, što bi omogućilo praćenje potreba za zapošljavanjem, kao i potrebu za koordinacijom i zajedničkim planiranjem obrazovnih institucija, tržišta rada, nadležnih ministarstava i lokalne samouprave.

Kroz obuke u Edukativnom centru u Novom Sadu ili kroz obuke NSZ, kao što su dodatne obuke, prekvalifikacija i obrazovanje odraslih, moguće je prevazilaženje nepovoljne kvalifikacione strukture nezaposlenih koja predstavlja jedan od glavnih razloga velike nezaposlenosti.

Viškovi zaposlenih i korisnici novčane naknade

Ovom aktivnošću su obuhvaćeni:

• Zaposleni za čijim radom prestaje potreba,

• Poslodavci koji iskazuju višak zaposlenih i

• Poslodavci koji zapošljavaju višak zaposlenih.

Aktivnost se odvijala kroz uspostavljanje saradnje sa poslodavcima preko stručno operativnih timova, u cilju identifikacije viška zaposlenih i preduzimanja odgovarajućih mera, pravovremeno rešavanje njihovog statusa (informisanje zaposlenih, saradnja prilikom izrade programa viška, sagledavanje mogućnosti i preduzimanje mera i dr.).

U pogledu rešavanja viškova zaposlenih sarađivalo se sa poslodavcima i preduzećima koja su u procesu restrukturiranja, a u cilju pružanja pomoći radnicima koji su potencijalni tehnološki viškovi, odnosno za čijim radom prestaje potreba.

Cilj sprovođenja aktivnosti bio je da se pre prestanka radnog odnosa, uz saradnju sa socijalnim partnerima, pomogne pri zapošljavanju potencijalnih viškova. Problem je i dalje prisutan u smislu da poslodavci kontaktiraju NSZ kada su već proglasili viškove bez mogućnosti njihovog zbrinjavanja, osim dolaska na evidenciju NSZ.

Preduzimanje mera i aktivnosti u cilju zapošljavanja viška zaposlenih se vrši kroz:

• iznalaženje rešenja za ponovno zapošljavanje viška zaposlenih pre otpuštanja,

• veće učešće u korišćenju mera aktivne politike zapošljavanja,

• uključivanje viška zaposlenih u javne radove,

• raspoređivanje na druge poslove sa punim ili nepunim radnim vremenom u istom privrednom društvu, javnom preduzeću ili ustanovi, uz dodatno obrazovanje ili obuku, kod poslodavca sledbenika, nastalog statusnim promenama poslodavca prethodnika,

• samozapošljavanje korišćenjem raspoložive pokretne ili nepokretne imovine, udruživanjem sredstava radi osnivanja različitih oblika udruženja, pružanjem stručne pomoći, savetovanjem i organizovanjem obuka i

• novo zapošljavanje kod drugog poslodavca, uz mogućnost dodatnog obrazovanja ili obuke.

Na području AP Vojvodine u tokom 2022. godine ukupan broj korisnika novčane naknade bio je 17.658 lica, od čega žena 9.760. Svi korisnici novčane naknade za vreme isplate novčane naknade ostvaruju pravo na zdravstveno osiguranje, kao i članovi njihovih porodica koji nisu osigurani po drugom osnovu. Isplata novčane naknade nastavljena je, u skladu sa zakonom, i po isteku utvrđenog isplatnog perioda, i to za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, privremene nesposobnosti za rad i dok se nezaposleno lice nalazi na dodatnom obrazovanju i obuci.

Institucije na tržištu rada

Za sprovođenje politike zapošljavanja u Republici Srbiji nadležno je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, određeno je da su nosioci poslova zapošljavanja NSZ i agencije za zapošljavanje, te je definisan njihov položaj i nadležnost.

NSZ obavlja poslove zapošljavanja, osiguranja za slučaj nezaposlenosti, ostvarivanje prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti i drugih prava, kao i vođenje evidencije u oblasti zapošljavanja na celoj teritoriji Republike Srbije.

U okviru NSZ, radi efikasnog obavljanja poslova, u AP Vojvodini obrazovana je Pokrajinska služba za zapošljavanje, koja koordinira u radu osam filijala za zapošljavanje, koje su organizovane po okruzima.

Pokrajinskom skupštinskom odlukom o pokrajinskoj upravi ("Sl. list APV", br. 37/2014, 54/2014 - dr. odluka, 37/2016, 29/2017, 24/2019, 66/2020 i 38/2021) u članu 43. određeno je da Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, u skladu sa zakonom i Statutom AP Vojvodine, obavlja poslove pokrajinske uprave u oblasti privrede i turizma, kao i da je nosilac poslova zapošljavanja i sprovođenja politike zapošljavanja na teritoriji AP Vojvodine.

3. POLITIKA ZAPOŠLJAVANJA U AP VOJVODINI

Pravni i institucionalni okvir politike zapošljavanja predstavljaju u oblasti zapošljavanja, i to:

• Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 38/2015, 113/2017, 113/2017 - dr. zakon i 49/2021),

• Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ("Sl. glasnik RS", broj 36/2009, 32/2013 i 14/2022 - dr. zakon),

• Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine ("Sl. glasnik RS", br. 18/2021 i 36/2021 - ispr.) i

• Akcioni plan za period od 2021. do 2023. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine ("Sl. glasnik RS", broj 30/2021).

Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti usaglašen je sa načelima i standardima politike zapošljavanja Evropske unije (EU) i konvencijama Međunarodne organizacije rada (MOR). Ovaj zakon obezbeđuje sadržajan i fleksibilan zakonski okvir za planiranje i sprovođenje aktivne politike zapošljavanja.

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom obezbeđuje potpuno redefinisanje odnosa između osoba sa invaliditetom kao potencijalnih zaposlenih i radnog okruženja, odnosno poslodavaca.

Tržište rada, kao deo celokupnog ekonomskog sistema, odražava sve strukturne i dinamične promene koje se događaju u društvu, ali istovremeno i utiče na njih. Rast zapošljavanja i održivo povećanje zaposlenosti, u velikoj meri, zavisiće od uspeha države u drugim ekonomskim aktivnostima, posebno na razvoju privrede, privlačenju stranih direktnih investicija, unapređenju sistema obrazovanja i sistema socijalne zaštite, kao i napredovanja u procesima decentralizacije i regionalnog razvoja.

Aktivna politika zapošljavanja u 2023. godini usmerena je na realizaciju aktivnosti koje će dati rezultate na kratak rok, ali i na one koje će u srednjoročnom periodu dovesti do uspostavljanja stabilnog i održivog trenda rasta zaposlenosti, smanjivanja regionalnih razlika, povećanja produktivnosti, sprečavanja isključenosti sa tržišta rada i socijalnu inkluziju, zbrinjavanju viškova radnika kojima će radni odnos prestati po osnovu restrukturiranju preduzeća.

Strategijom zapošljavanja je, kao opšti cilj politike zapošljavanja, utvrđeno povećanje zaposlenosti, kao i strateški pravci i prioriteti za ostvarenje toga cilja:

• podsticanje zapošljavanja u manje razvijenim regionima i razvoj regionalne i lokalne politike zapošljavanja,

• unapređenje ljudskog kapitala i veće socijalno uključivanje i

• unapređenje institucija i razvoj tržišta rada.

Opšti cilj Strategije zapošljavanja je uspostavljen stabilan i održivi rast zaposlenosti zasnovan na znanju i dostojanstvenom radu, dok su kao posebni ciljevi utvrđeni:

1. Ostvaren rast kvalitetne zaposlenosti kroz međusektorske mere usmerene na unapređenje ponude rada i tražnje za radom,

2. Unapređen položaj nezaposlenih lica na tržištu rada i

3. Unapređen institucionalni okvir za politiku zapošljavanja.

A. Zapošljavanje nezaposlenih lica, i povećanje formalne zaposlenosti

1. Podsticanje zapošljavanja i prevencija nezaposlenosti:

• Promovisanje zapošljavanja i smanjenje nezaposlenosti,

• Savetovanje i posredovanje u zapošljavanju,

• Organizovanje i sprovođenje dodatnog obrazovanja i obuka,

• Promocija zapošljavanja nezaposlenih lica i zapošljavanja podsticanjem preduzetništva i samozapošljavanja dodelom subvencija i

• Promocija i organizovanje javnih radova.

2. Podsticanje zapošljavanja mladih:

• Razvoj karijernog vođenja i savetovanja,

• Povećanje zapošljivosti mladih sticanjem dodatnih znanja i veština,

• Osposobljavanje i usavršavanje za samostalan rad,

• Promovisanje stručne prakse za učenike i studente,

• Podsticaji poslodavcima za zapošljavanje mladih i

• Pružanje podrške mladim preduzetnicima.

3. Podrška smanjivanju regionalnih razlika:

• Promocija jačanja odgovornosti i nivoa nadležnosti u podršci kreiranju politike zapošljavanja na lokalnom i regionalnom nivou i

• Jačanje kapaciteta na lokalnom nivou za kreiranje i implementaciju mera aktivne politike zapošljavanja.

4. Podrška smanjivanju neformalnog rada:

• Jačanje mehanizama kontrole i borbe protiv sive ekonomije,

• Promovisanje i podsticanje fleksibilnih oblika rada i

• Promovisanje pristojnog rada i podsticanje preduzetnika i poslodavaca na legalan rad.

B. Unapređivanje socijalne inkluzije i jednakog pristupa tržištu rada

1. Ujednačavanje položaja žena i muškaraca na tržištu rada:

• Stvaranje sistemskih preduslova za politiku jednakih mogućnosti,

• Podsticanje ženskog preduzetništva i samozapošljavanja,

• Podsticanje zapošljavanja i samozapošljavanja žena iz kategorije teže zapošljivih lica (žene sa invaliditetom, Romkinje, žene u situaciji partnerskog i porodičnog nasilja, samohrani roditelj, žene starije od 50 i mlađe od 30 godina, žene sa sela) i

• Podrška usklađivanju profesionalnom i porodičnog života i stvaranje preduslova za veće uključivanje žena.

2. Stvaranje uslova za socijalnu inkluziju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, Roma, izbeglih i raseljenih lica:

• Podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom,

• Podsticanje zapošljavanja Roma i

• Podsticanje zapošljavanja izbeglih i raseljenih lica.

V. Razvoj ljudskih resursa

Unapređivanje sistema obrazovanja i obuka i usklađivanje sa potrebama tržišta rada:

• Promovisanje doživotnog učenja kao osnovnog uslova za održivi razvoj zasnovan na znanju,

• Jačanje kapaciteta institucija i uspostavljanja saradnje u cilju unapređenja sistema i politika obrazovanja i zapošljavanja i

• Razvoj sistema kratkih obuka - standardizacija obuka, akreditacija obrazovnih ustanova i sertifikacija znanja.

Ovim PAPZ predviđene su sledeće mere zapošljavanja koje se realizuju u saradnji sa NSZ na teritoriji AP Vojvodine:

1. Subvencija nezaposlenim licima za samozapošljavanje koja predstavlja dodeljena sredstva i stručnu pomoć koju može da ostvari nezaposleni koji se samozapošljava, dodeljuje se nezaposlenom licu koje se nalazi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje na teritoriji AP Vojvodine, radi osnivanja radnje ili drugog oblika preduzetništva od strane nezaposlenog ili udruživanjem više nezaposlenih, kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos.

Subvencija za samozapošljavanje predstavlja državnu pomoć male vrednosti (de minimis).

Subvencija se dodeljuje nezaposlenom licu u jednokratnom iznosu.

Odobravanje subvencije za samozapošljavanje određuje se na osnovu ocene biznis plana.

Nezaposleno lice koje ostvari pravo na subvenciju za samozapošljavanje u obavezi je da novoregistrovanu delatnost obavlja najmanje 12 meseci i redovno izmiruje obaveze po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa zakonom.

Stručnu pomoć u cilju podsticanja samozapošljavanja nezaposleni ostvaruje kroz informativne i savetodavne usluge u poslovnim centrima, obuke iz preduzetništva, mentoring i specijalističke obuke NSZ.

2. Subvencija poslodavcima za zapošljavanje nezaposlenih lica odobrava se poslodavcima koji pripadaju privatnom sektoru, radi zapošljavanja nezaposlenih lica koja se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje na teritoriji AP Vojvodine.

Subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica predstavlja državnu pomoć male vrednosti (de minimis).

Namena sredstava je subvencionisanje iznosa obaveza po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa zakonom.

Poslodavac koji ostvari pravo na subvenciju u obavezi je da omogući da radni odnos lica traje najmanje 12 meseci.

3. Javni radovi organizuju se u cilju radnog angažovanja nezaposlenog i nezaposlenog u stanju socijalne potrebe, očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti nezaposlenih, kao i radi ostvarivanja određenog društvenog interesa.

Organizovanje javnih radova u trajanju od najviše 4 meseca organizovaće se u 2023. godini u oblasti socijalnih, humanitarnih, kulturnih i drugih delatnosti; održavanja i obnavljanja javne infrastrukture i održavanja i zaštite životne sredine i prirode.

Pravo učestvovanja u postupku organizovanja javnih radova imaju udruženja upisana u Registar Agencije za privredne registre. Sredstva namenjena za organizovanje javnih radova koriste se za isplatu naknade za obavljen posao nezaposlenim licima uključenim u javne radove, naknadu dela ili ukupnih troškova za dolazak i odlazak sa rada i troškove sprovođenja javnih radova.

4. Stručna praksa - podrazumeva stručno osposobljavanje za samostalan rad u struci, za koje je stečeno odgovarajuće obrazovanje, radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno sticanja uslova za polaganje stručnog ispita kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci. Namenjena je nezaposlenim licima bez radnog iskustva u struci, sa najmanje srednjim obrazovanjem i realizuje se bez zasnivanja radnog odnosa.

Stručna praksa se realizuje kod poslodavca koji pripada privatnom i/ili javnom sektoru.

U javnom sektoru stručna praksa se može sprovoditi:

• na poslovima zdravstvenih radnika;

• na poslovima socijalne zaštite;

• na poslovima obrazovanja i vaspitanja;

• na poslovima pravosuđa i

• na poslovima u pokrajinskim organima i stručnim službama Pokrajinske vlade, kao i javnim službama čiji je osnivač Autonomna pokrajina Vojvodina.

Trajanje stručne prakse utvrđeno je zakonom, odnosno pravilnikom, a najduže 12 meseci.

5. Obuke u profesionalnim i radnim veštinama jesu aktivnosti kojima se nezaposlenim i zaposlenim licima, pruža mogućnost da kroz proces teorijskog i praktičnog osposobljavanja, prekvalifikacije i dokvalifikacije steknu nova znanja i veštine radi zapošljavanja, odnosno stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje.

Od suštinske važnosti za planiranje programa obuke je da ponuđena obuka mora da se odnosi na oblasti koje se najviše traže na tržištu rada, te da se uspostavi ravnoteža između opštih veština i stručnih kompetencija radi što bolje zapošljivosti. Takođe, obuka treba da bude usko povezana sa potražnjom kod poslodavca.

Nakon usvajanja Pokrajinskog akcionog plana zapošljavanja u AP Vojvodini, Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam raspisaće javne pozive i javne konkurse, kojima će biti precizirani uslovi i kriterijumi dodele subvencija, kao i prava i obaveze korisnika subvencije, davaoca sredstava i Nacionalne službe za zapošljavanje.

4. FINANSIJSKI OKVIR POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA I IZVORI FINANSIRANJA

Mere aktivne politike zapošljavanja finansiraju se iz sredstava budžeta AP Vojvodine, sredstava poklona, donacija, kao i iz sredstava doprinosa za slučaj nezaposlenosti i drugih izvora.

Pokrajinskom skupštinskom odlukom o budžetu Autonomne pokrajine Vojvodine za 2023. godinu ("Sl. list APV", broj 54/2022), u razdelu 16 Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, sredstva su obezbeđena za Program 0803 Aktivna politika zapošljavanja, Programska aktivnost 1001 Aktivna politika zapošljavanja u AP Vojvodini, funkcionalna klasifikacija 412 Opšti poslovi po pitanju rada, ekonomska klasifikacija 423 Usluge po ugovoru, odnosno 4235 Stručne usluge, izvor finansiranja 01 00 Opšti prihodi i primanja budžeta 19.000.000,00 dinara, ekonomska klasifikacija 454 Subvencije privatnim preduzećima, odnosno 4541 tekuće subvencije privatnim preduzećima, izvor finansiranja 01 00 Opšti prihodi i primanja budžeta 16.000.000,00 dinara, ekonomska klasifikacija 464 Dotacije organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, odnosno 4641 Tekuće dotacije organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, izvor finansiranja 01 00 Opšti prihodi i primanja budžeta 8.000.000,00 dinara i ekonomska klasifikacija 481 Dotacije nevladinim organizacijama, odnosno 4819 Dotacije ostalim neprofitnim institucijama, izvor finansiranja 01 00 Opšti prihodi i primanja budžeta 7.500.000,00 dinara.

5. UČEŠĆE U SUFINANSIRANJU MERA AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA

Članom 60. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti utvrđena je mogućnost da autonomna pokrajina u okviru akcionog plana zapošljavanja, ukoliko obezbeđuje više od polovine sredstava potrebnih za finansiranje određene mere aktivne politike zapošljavanja, može podneti zahtev Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike za učešće u sufinansiranju predviđenih mera.

Uslovi za odobravanje sufinansiranja mera aktivne politike zapošljavanja su da autonomna pokrajina ima formiran savet za zapošljavanje, donet akcioni plan zapošljavanja i obezbeđeno više od polovine potrebnih sredstava za finansiranje određenih mera usklađenih sa prioritetima i ciljevima ekonomskog razvoja i tržišta rada.

U skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i Akcionim planom za sprovođenje Strategije zapošljavanja, ako uslovi budu povoljni, autonomna pokrajina će aplicirati za sredstva za realizaciju samozapošljavanja, zapošljavanja nezaposlenih lica i javnih radova.

Rok za podnošenje zahteva za sufinansiranje programa ili mera lokalnih samouprava je do 28. februara 2023. godine.