ODLUKAO DONOŠENJU PROGRAMA "KONTROLA NUTRITIVNE I ENERGETSKE VREDNOSTI OBROKA IZ KOLEKTIVNE ISHRANE DECE I ODRASLIH"("Sl. list grada Kragujevca", br. 39/2022) |
I Donosi se Program "Kontrola nutritivne i energetske vrednosti obroka iz kolektivne ishrane dece i odraslih" (u daljem tekstu: Program), koji je predložio Institut za javno zdravlje Kragujevac, kao nosilac aktivnosti u oblasti delovanja javnog zdravlja za teritoriju grada Kragujevca.
Program će se realizovati tokom 2023. godine, predstavlja program iz oblasti javnog zdravlja i sastavni je deo ove odluke.
II Sprovođenje Programa prati Savet za zdravlje grada Kragujevca, daje mišljenje na Izveštaj o ostvarivanju Programa i predlaže mere za njegovo unapređenje.
III Ovu odluku objaviti u "Službenom listu grada Kragujevca".
IV Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Kragujevca".
PROGRAM
KONTROLA NUTRITIVNE I ENERGETSKE VREDNOSTI OBROKA IZ KOLEKTIVNE ISHRANE DECE I ODRASLIH
Ishrana ljudi je osnovni činilac zdravlja ali kao što je osnovni zdravstveni resurs tako može biti i osnovni zdravstveni rizik za nastanak ne samo akutnih oboljenja već i brojnih hroničnih nezaraznih bolesti. Dokazano je da je nepravilna ishrana rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti, šećerne bolesti tip 2, nekih malignih oboljenja, metabolički i endokrinih poremećaja. Zdravlje je usko povezano sa pravilnom ishranom. Kroz ishranu dobijamo sve što nam je neophodno za održavanje života i zdravlja, jer nam obezbeđuje i strukturu i funkcionisanje organizma.
Dobro zdravlje i zaštitu od bolesti pruža samo izbalansirana, mešovita, pravilna ishrana koja sadrži sve potrebne makro i mikronutrijente. Energiju za odvijanje svih aktivnosti dobijamo iz hrane. Ova energija je hemijskog tipa i sadržana je u hemijskim vezama. Energetske potrebe svakog pojedinca zavise od energije neophodne za odvijanje bazalnog metabolizma, fizičke aktivnosti, specifičnog dinamičkog dejstva hrane, rasta, razvoja i regeneracije. Osnovni poremećaji zdravlja koji se mogu javiti zbog neizbalansirane ishrane su: proteinsko-energetski deficit, malnutricije i gojaznost.
Utvrđena je povezanost visokog unosa energije, zasićenih masti, trans-masti i soli, kao i nizak unos voća, povrća i ribe sa rizikom za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti. Istraživanja su pokazala da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna masa i gojaznost u dečjem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za 3 do 5 puta. Kada je energetski unos povećan u odnosu na energetske potrebe i rashode (učestalo konzumiranje visoko-energetskih namirnica, kao što su prerađene namirnice bogate mastima i šećerima) nastaje najstariji metabolički poremećaj-gojaznost. Visok unos zasićenih masti i trans-masnih kiselina je povezana sa srčanim i malignim bolestima, dok eliminacija trans-masti iz ishrane i zamena zasićenih masti sa polinezasićenim biljnim uljima smanjuje rizik od nastanka ovih oboljenja. Pravilna ishrana može da doprinese održavanju dobrog zdravlja, adekvatne telesne mase, održavanju u propisanim granicama biohemijske parametre krvi: nivoe ukupnog holesterola i njegovih frakcija, triglicerida, glukoze, jetrinih transaminaza, uree, kreatinina i dr.. Gojaznost je usko povezana sa ostalim faktorima rizika za nastanak KVB kao što su povišen krvni pritisak, netolerancija glukoze, dijabetes tipa 2 i dislipidemija. Prema rezultatima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2013. godine, na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase, više od polovine stanovništva uzrasta od 15 godina i više bilo je prekomerno uhranjeno (56,3%), odnosno 35,1% stanovništva je bilo predgojazno i 21,2% stanovništva gojazno. Gojaznost je kod oba pola bila približno isto rasprostranjena (muškarci 20,1% i žene 22,2%). Rezultati istog istraživanja pokazali su da je 70,1% dece i adolescenata uzrasta 7-14 godina bilo normalno uhranjeno, 15% je bilo prekomerno uhranjeno, a 4,9% je bilo gojazno, dok je 5,0% bilo pothranjeno.
Prekomerna uhranjenost i gojaznost, kako u populaciji odraslih, tako i u populaciji dece i adolescenata predstavlja poremećaje zdravlja od izuzetnog epidemiološkog i kliničkog značaja i jedan je od najvećih javno zdravstvenih problema današnjice. Ako se ne preduzmu odlučne mere u cilju smanjenja prevencije i lečenja gojaznosti, predviđa se da će do 2025. godine 50% svetske populacije biti gojazno.
Analize energetske vrednosti obroka podrazumevaju: određivanje ukupne energetske vrednosti po obroku i po danu uzorkovanja, određivanje sadržaja masti, belančevina, ugljenih hidrata, zasićenih masnih kiselina, prostih šećera, dijetnih vlakana i kuhinjske soli.
Pravilna ishrana je osnova zdravlja kao i adekvatnog rasta i razvoja dece u svim uzrastima. Zdravi stilovi života u prvom planu imaju pravilnu ishranu koja se uvek kombinuje sa adekvatnom fizikom aktivnošću (intenzitet i učestalost su individualne i zavise od uzrasta, profesionalnih aktivnosti-zahteva i zdravstvenog stanja svakog pojedinca).
Prve navike u ishrani se stiču u porodici te je najznačajnije razvijati ovaj segment-pravilnu porodičnu ishranu, zato je neophodno edukovati roditelje o značaju pravilne ishrane za život i zdravlje
Obavezan segment bezbednosti hrane su dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija svih prostora u kojima se hrana proizvodi, prerađuje, priprema, distribuira i konzumira. Neophodno je redovno obavljati ove poslove prema stručnim preporukama.
Opšti cilj:
Očuvanje i unapređenje zdravlja dece i odraslih sa teritorije grada Kragujevca koji koriste kolektivnu ishranu u osnovnim ili srednjim školama i Crvenom krstu kontrolu zdravstvene energetske vrednosti obroka.
Specifični ciljevi:
1. Obezbediti adekvatnu kolektivnu ishranu dece u osnovnim školama
2. Obezbediti adekvatnu kolektivnu ishranu dece u srednjim školama
3. Obezbediti adekvatnu kolektivnu ishranu odraslih u Crvenom krstu
U cilju sprovođenja aktivnosti definišu se prioritetni programski zadaci za 2023. godinu i to:
1. uzorkovanje obroka u osnovnim školama, domovima učenika-internatima u srednjim školama i Crvenom krstu Kragujevac
2. analize energetske vrednosti hrane
3. stručno mišljenje
INDIKATORI I METODOLOGIJA SPROVOĐENJA PROGRAMA
Uzorkovanje obroka će se vršiti adekvatnim, stručnim metodama. Analize će se vršiti akreditovanim laboratorijskim metodama odgovarajućim za ovu vrstu uzoraka. Lekar specijalista higijene daje stručno mišljenje o energetskim vrednostima obroka na osnovu analiziranih parametara i laboratorijskih izveštaja.
Indikatori koji će se pratiti:
1. Broj uzoraka obroka
2. Broj hemijskih analiza
• Smanjenje broja obroka koji ne odgovaraju aktuelnim Pravilnicima
• Smanjenje broja neadekvatno uhranjene dece
• Bolje zdravlje opšte populacije
• Nedostatak finansijskih sredstava
• Zakon o javnom zdravlju ("Sl. glasnik RS" br. 15/16),
• Pravilnik o bližim uslovima za organizovanje, ostvarivanje i praćenje ishrane učenika u osnovnoj školi (Sl. gl. br. 68/18)
• Pravilnik o standardima kvaliteta ishrane učenika i studenata (Sl. gl. br. 67/11)
• Kontinuirana saradnja stručnih službi grada Kragujevca i IZJZ Kragujevac
• Opredeljenje dodatnih finansijskih sredstava za preventivne aktivnosti na nivou lokalne zajednice
• Preventivne programe sprovoditi kao redovne radne aktivnosti
Finansijska sredstva koja se potražuju od Grada Kragujevca za realizaciju programa "Kontrola nutritivne i energetske vrednosti obroka iz kolektivne ishrane dece i odraslih" u 2023. godini iznose 1.192.100,00 dinara.
Vrsta uzoraka |
Vrsta analize |
Broj uzoraka |
Cena po uzorku |
Ukupna cena |
Obroci za decu u produženom boravku u osnovnoj školi |
Hemijska analiza |
16 (16 objekata- |
63.200,00* |
1.011.200,00 |
Celodnevni obroci za učenike medicinske škole |
Hemijska analiza |
2 (2 puta u toku školske godine*15 uzoraka obroka=30) |
63.200,00* |
126.400,00 |
Obroci koje priprema Crveni krst |
Hemijska analiza |
2 (2 puta u toku godine*5 uzoraka obroka=10) |
27.250,00* |
54.500,00 |
Ukupno |
|
|
|
1.192.100,00 |
*cene analiza su iz Cenovnika IZJZ Kragujevac - CENOVNIK USLUGA ZA KORISNIKE NA TRŽIŠTU (KOJE SE NE UGOVARAJU SA RZZO) Centar za higijenu i humanu ekologiju, broj 01- 3033/8 od 17.05.2022. godine.
PODACI O UČESNICIMA PROGRAMAMA
Lekar spec. Higijene-3
Diplomirani hemičar, specijalista sanitarne hemije-3
Diplomirani hemičar-2
Sanitarni/ medicinski tehničar-9
Hemijski tehničari-6
Institut za javno zdravlje Kragujevac, Nikole Pašića 1, 34000 Kragujevac;
Spec. dr med. Nebojša Ranković