ODLUKAO DONOŠENJU PROGRAMA "FAKTORI RIZIKA POVEZANI SA HRONIČNIM NEZARAZNIM BOLESTIMA (HNB) U POPULACIJI ODRASLOG STANOVNIŠTVA GRADA KRAGUJEVCA"("Sl. list grada Kragujevca", br. 39/2022) |
I Donosi se Program "Faktori rizika povezani sa hroničnim nezaraznim bolestima (HNB) u populaciji odraslog stanovništva grada Kragujevca" (u daljem tekstu: Program), koji je predložio Institut za javno zdravlje Kragujevac, kao nosilac aktivnosti u oblasti delovanja javnog zdravlja za teritoriju grada Kragujevca.
Program će se realizovati tokom 2023. godine, predstavlja program iz oblasti javnog zdravlja i sastavni je deo ove odluke.
II Sprovođenje Programa prati Savet za zdravlje grada Kragujevca, daje mišljenje na Izveštaj o ostvarivanju Programa i predlaže mere za njegovo unapređenje.
III Ovu odluku objaviti u "Službenom listu grada Kragujevca".
IV Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Kragujevca".
PROGRAM
FAKTORI RIZIKA POVEZANI SA HRONIČNIM NEZARAZNIM BOLESTIMA (HNB) U POPULACIJI ODRASLOG STANOVNIŠTVA GRADA KRAGUJEVCA
1.1. Hronične nezarazne bolesti - javnozdravstveni značaj
Opterećenje društva hroničnim nezaraznim bolestima (HNB) predstavlja veliki javno-zdravstveni izazov širom sveta. Iako preventabilne, hronične nezarazne bolesti danas su vodeći uzroci obolevanja, apsentizma, invalidnosti i prevremene smrtnosti. Prema poslednjoj proceni Svetske zdravstvene organizacije (SZO) svake godine u svetu od hroničnih nezaraznih bolesti umire 41 milion ljudi, što predstavlja 71% svih uzroka smrti (od čega su kardiovaskularne bolesti odgovorne za 17,9 miliona, maligne bolesti za 9,3 miliona, hronične respiratorne bolesti za 4,1 milion i dijabetes za 1,5 miliona smrtnih slučajeva). Ove četiri grupe bolesti čine preko 80% svih prevremenih smrti od HNB. Prema istom izveštaju, približno tri četvrtine smrtnih slučajeva prouzrokovanih HNB i 85% prevremenih smrti registrovano je u zemljama sa niskim i srednje visokim dohotkom. Procene su da će do 2030. doći do porasta smrtnosti od kardiovaskularnih, malignih, hroničnih respiratornih bolesti i dijabetesa, a da će najveći broj umrlih biti iz nerazvijenih i zemalja u razvoju.
Ni naša zemlja nije ostala pošteđena ovih negativnih trendova. Na zdravstveno stanje stanovništva su pored značajnog starenja populacije uticala i negativna socijalno-ekonomska kretanja poslednjih decenija. Zdravstveni potencijal nacije se istrošio zbog čega se u vremenu socijalno - ekonomskog oporavka ali uz sve teškoće koje sa sobom nosi tranzicija države i društva, ne može brzo očekivati zaustavljanje negativnih pokazatelja zdravlja i njihovo željeno poboljšanje. Od svih poremećaja zdravlja, stanovništvo Srbije najviše je opterećeno HNB. Prema rezultatima istraživanja "Opterećenje bolestima i povredama u Srbiji‖ ishemijska bolest srca, cerebrovaskularna bolest, rak pluća, unipolarna depresija i dijabetes činili su skoro dve trećine ukupnog opterećenja računatog za 18 poremećaja zdravlja. Pet vodećih uzroka opterećenja za muškarce bili su: ishemijska bolest srca, šlog, rak pluća, saobraćajni traumatizam i unipolarna depresija, dok su za žene to bili šlog, unipolarna depresija, ishemijska bolest srca, rak dojke i dijabetes. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije najčešće uzroke smrti u 2020. čine bolesti sistema krvotoka 47,3% (muškarci 42,4% i žene 52,6%), tumori 18,3% (muškarci 19,8% i žene 16,7%), bolesti sistema za disanje 5,7% (muškarci 6,5% i žene 4,9%), bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ishrane i metabolizma 3% (muškarci 2,6% i žene 3,4%). U Srbiji godišnje svaki drugi stanovnik umire od bolesti srca i krvnih sudova, a svaki peti od malignih tumora.
Problem HNB je od velikog javnozdravstvenog značaja ne samo zbog činjenice da su ove bolesti vodeći uzroci obolevanja, radne nesposobnosti, invalidnosti i prevremene smrtnosti, bolesti dugog perioda zdravstvenog nadzora i nege koji iziskuju efikasne i sve skuplje metode dijagnostike, lečenja i rehabilitacije, bolesti koje ostavljaju socio-ekonomske posledice po porodicu, zajednicu i društvo, već i zbog činjenice da imaju multifaktorsku etiologiju.
1.2. Faktori rizika za hronične nezaraznih bolesti
Faktori rizika su osobine, zbivanja, navike i slično, prisutne ili odsutne u jednoj sredini, kod jedne osobe, grupe ili čitave zajednice, koji povećavaju verovatnoću pojavljivanja oboljenja, oštećenja, poremećaja ili smrti. Faktori rizika mogu delovati kao pojedinačni, ali je izolovano delovanje tih faktora teško tumačiti s obzirom da je njihova međusobna povezanost i uslovljenost velika, tako da kod najvećeg broja oboljenja oni deluju udruženo. Prema podacima SZO postoji više od dve stotine različitih faktora rizika za HNB, od kojih su neki zajednički za vodeće HNB, tj. za kardiovaskularne, maligne bolesti, hroničnu opstruktivnu bolest pluća dijabetes. Vodeći faktori rizika za nastanak HNB su pušenje, hipertenzija, hiperholesterolemija, alkohol, gojaznost, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost. Navedeni faktori rizika zajednički su za brojne hronične nezarazne bolesti, čiji je nastanak, s obzirom na multifaktorsku etiologiju, povezan sa prisustvom dva ili više navedenih faktora rizika. Hronične nezarazne bolesti imaju multifaktorsku etiologiju i nastaju kao rezultat kompleksne interreakcije između pojedinaca i sredine u kojoj oni žive. Individualne karakteristike (kao što su, pol, etnička pripadnost, genetska predispozicija i dr.) zajedno sa socijalno-ekonomskim determinantama, kao i uslovima spoljašnje sredine (kao što su dohodak, obrazovanje, uslovi života i radni uslovi) određuju razlike u ekspoziciji i osetljivosti pojedinaca za nastanak HNB.
Mnoga populaciona istraživanja su pokazala da rizični stilovi života mogu da učestvuju ne samo u stvaranju razlika u obolevanju već i da budu rezultat drugih faktora (kao na primer, obrazovanja ili uticaja šire socijalne sredine, odnosno loših socijalno-ekonomskih uslova u kojima ljudi žive) i time doprinesu obolevanju. Među najznačajnijim oblastima gde individualni izbor ima veoma veliki uticaj, a koje su povezane sa obolevanjem od HNB, jesu pušenje, način ishrane, fizička aktivnost i upotreba alkohola. Najmanje 30% svih oboljenja uzrokovano je pušenjem, zloupotrebom alkohola, povišenim krvnim pritiskom, povišenim nivoom holesterola u krvi i gojaznošću. Prema rezultatima studije "Opterećenje bolestima i povredama u Srbiji‖ najveće opterećenje faktorima rizika među muškarcima moglo se pripisati pušenju, a zatim hipertenziji, fizičkoj neaktivnosti i gojaznosti. Žene u Srbiji najviše su bile opterećene hipertenzijom, a potom fizičkom neaktivnošću, pušenjem i gojaznošću.
Epidemija upotrebe duvana je jedna od najvećih pretnji po javno zdravlje sa kojom se svet ikada suočio, uzrokujući osam miliona prevremenih smrtnih slučajeva u svetu godišnje. Više od 7 miliona tih smrtnih slučajeva je rezultat direktne upotrebe duvana, dok je oko 1,2 miliona posledica izloženosti nepušača pasivnom pušenju. Preko 80% od 1,3 milijarde korisnika duvana širom sveta živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, gde je teret bolesti i smrti uzrokovanih duvanom najveći.
Zavisnost od duvana je priznata kao bolest u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti SZO. Kontrola duvana dovela je do smanjenja učestalosti pušenja u mnogim zemljama, ali uprkos tome u svetu i dalje puši svaki peti (21%) odrasli stanovnik. U prethodnim godinama, na tržištu su se pojavili i novi duvanski i nikotinski proizvodi čija popularnost raste. Zagrevani duvanski proizvodi i elektronske cigarete, predstavljaju novi izazov u globalnim naporima za zaštitu stanovništva od posledica upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu. Upotreba duvana povezana je sa povećanim rizikom obolevanja i umiranja od bolesti organa za disanje, bolesti srca i krvnih sudova, brojnih malignih i drugih oboljenja. Pušenje je najznačajniji pojedinačni faktor rizika, čije se učešće u etiologiji malignih bolesti procenjuje na 30% i 87% umrlih od raka pluća. U poređenju sa nepušačima, muškarci koji puše pokazuju 23 puta i žene pušači 17 puta veći rizik za razvoj raka pluća. Na rizik od raka pluća utiče broj korišćenja cigareta tokom dana, pušački staž, tip cigareta i način pušenja. Rak pluća nije jedini tumor koji se dovodi u vezu sa pušenjem cigareta, koje su uzročno povezane sa najmanje 15 različitih tipova raka. To su rak pluća i bronha, grkljana, usne šupljine, ždrela, usana, nazofarinksa, nosne duplje i paranazalnih sinusa, jednjaka, mokraćne bešike, bubrega, pankreasa, grlića materice, želuca, jetre. Najvažniji faktor rizika za nastanak hronične opstruktivne bolesti pluća je duvanski dim. Mortalitet zbog HOBP uzrokovane pušenjem se znatno povećava proporcionalno intenzitetu pušenja, i kod pušača koji puše više od 25 cigareta/dan, 20 puta je veći nego kod nepušača. Pušenje cigareta predstavlja veći rizik nego pušenje cigara i lule. Morbiditet i mortalitet od HOBP kod osoba koji puše cigare i lule niži je nego kod osoba koje puše cigarete, ali je veći nego kod nepušača.
Upotreba alkohola predstavlja značajan zdravstveni, društveni i ekonomski problem. Alkoholizam spada u najrasprostranjenije bolesti zavisnosti. Upotreba alkohola je čest uzrok saobraćajnih i drugih nesreća, nasilja, oboljenja jetre i drugih hroničnih bolesti, a spada i u vodeće faktore rizika za prevremenu smrt. Povezana je sa tri miliona smrtnih slučajeva godišnje u svet u, odnosno za 7,1% i 2,2% globalnog tereta bolesti za muškarce i žene. Alkohol je vodeći faktor rizika za preranu smrtnost i invalidnost među osobama starosti od 15 do 49 godina, čineći 10 % procenata svih smrtnih slučajeva u ovoj starosnoj grupi. Upotreba alkohola ostavlja posledice ne samo na osobe koje ga piju nego i na ljude iz njihovog užeg ili šireg okruženja. Na razvoj i nastanak bolesti, kao posledica upotrebe alkohola, pored učestalosti konzumiranja, utiče i količina popijenog alkohola. Poseban rizik predstavlja tzv. ekscesivno pijenje, odnosno konzumiranje velikih količina alkohola (više od šest alkoholnih pića) u jednoj prilici (binge drinking). Proučavanje učestalosti i obrazaca upotrebe alkohola je značajno za planiranje i evaluaciju implementiranih mera.
Fizička aktivnost je bilo koji oblik telesnog kretanja povezan sa značajnim metaboličkim zahtevima. Ona se pojavljuje u mnogim oblicima (fizička aktivnost u toku slobodnog vremena, fizička aktivnost na poslu, vežbanje, sport), a njena ukupna količina se računa iz njene učestalosti, trajanja i intenziteta. Svakodnevna, individualno, optimalno dozirana fizička aktivnost pruža značajne zdravstvene dobiti: podiže psihofizičku kondiciju i sposobnost odupiranju stresu; snižava krvni pritisak (pozitivno delovanje na snižavanje dijastolnog pritiska), povećava perfuziju srčanog mišića; doprinosi izgradnji kostiju i očuvanju koštane mase, popravljanju lipoproteinskog profila, odnosa između unosa i potrošnje energije, što doprinosi smanjivanju prekomerne telesne težine (prevencija gojaznosti); umanjuje rizik od koronarne bolesti, hipertenzije, moždanog udara, dijabetesa, raka debelog creva i dojke, depresije. Fizička neaktivnost je značajan javnozdravstveni problem u celom svetu. Spada u vodeće faktore rizika za HNB, a osobe koje su nedovoljno fizički aktivne imaju 20-30% veći rizik od prevremene smrti u poređenju sa osobama koje su fizički aktivne. Fizička, ekonomska i socijalna životna sredina su se usled urbanizacije i industrijalizacije brzo menjale, posebno od sredine prethodnog veka. Promene u načinu transporta, komunikaciji, tehnologijama u domaćinstvu i na radnom mestu su povezane sa značajno smanjenim potrebama za fizičkom aktivnošću. U prvoj polovini 20. veka većina zanimanja u razvijenim zemljama je zahtevala fizičku aktivnost, a samo mali broj domaćinstava je posedovao npr. televizor ili auto. U isto vreme u zemljama sa srednjim i niskom prihodima skoro sva zanimanja su zahtevala fizičku aktivnost. U drugoj polovini 20. veka je došlo do značajnih promena, prvo postepeno, a zatim ubrzano. Danas, u prvoj polovini 21. veka većina zanimanja u urbanim sredinama je sedentarnog tipa. Poslovi u domaćinstvu su mehanizovani, često se kupuje pripremljena hrana, većina putovanja (čak i kratkih) je autom ili javnim transportom, a mladi ljudi su aktivnu rekreaciju zamenili sa gledanjem televizije i korišćenjem kompjutera. Tehnološki razvoj je doneo višestruke koristi, ali je imao i visoku cenu, u smislu povećanje fizičke neaktivnosti stanovništva i kao posledica toga je nastala epidemija HNB. U svetu je svaka treća odrasla osoba fizički neaktivna (31%). Fizička neaktivnost se smatra jednim od glavnih uzroka hroničnih nezaraznih bolesti i značajno povećava rizik za razvoj mnogih bolesti, kao što su kardiovaskularne bolesti, gojaznost, maligne bolesti, dijabetes i druge. Studije pokazuju da čak i mali nivoi fizičke aktivnosti u slobodno vreme snižavaju ukupni mortalitet, mortalitet od kardiovaskularnih i malignih bolesti. Osobe koje u proseku vežbaju 92 minuta nedeljno ili 15 minuta dnevno imaju za tri godine duže očekivano trajanje života i smanjen mortalitet za 14%. Svakih dodatnih 15 minuta dnevno smanjuje mortalitet za 4% i mortalitet od malignih bolesti za 1%.
Značajne demografske i ekonomske promene tokom protekle decenije uz modernizaciju, urbanizaciju i globalizaciju svetskog tržišta hrane, značajno su uticale na dostupnost namirnica stanovništvu Srbije, a time i na navike u ishrani i uhranjenost. Pravilna ishrana kao jedan od osnovnih činilaca za očuvanje i unapređenje zdravlja ljudi podrazumeva redovnost obroka u toku dana, raznovrsnost u izboru namirnica, kao i njihovu odgovarajuću zastupljenost i način pripreme u svakodnevnoj ishrani. Snabdevenost dovoljnim količinama hrane uz izbalansiran unos pojedinih namirnica zadovoljavajuće zdravstvene ispravnosti predstavljaju osnovne preduslove pravilne ishrane. Kultura i običaji, uticaj porodice i socijalnog okruženja, ali i dostupnost hrane imaju veliki značaj ne samo u pogledu izbora vrste namirnica, već i u pogledu organizacije obroka u toku dana i načina pripreme namirnica. Navike u ishrani utiču na više različitih aspekata zdravlja, između ostalih na subjektivnu ocenu zdravlja, druge životne navike (kao što je fizička aktivnost), funkcionalni status, ali i korišćenje zdravstvene zaštite, a nepravilna ishrana predstavlja značajan faktor rizika za nastanak brojnih različitih poremećaja zdravlja.
Prema Framingamskoj studiji ispitivanja kardiovaskularnih bolesti, nepravilna ishrana, zajedno sa gojaznošću (BMI veći ili jednak 30kg/m2) i fizičkom neaktivnošću se nalazi među predisponirajućim faktorima rizika za kardiovaskularne bolesti. Uticaj ishrane na razvoj ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti vezuje se za delovanje preko intermedijarnih faktora rizika - dislipidemije i gojaznosti. Utvrđena je povezanost izmeću arterijske hipertenzije i visokog unosa soli, kao i povećane telesne mase. Faktori ishrane se dovode u vezu sa jednom trećinom svih lokalizacija malignih tumora. Istraživanje raka ukazuje se na nedovoljni unos voća i povrća kao nezavisni faktor rizika za rak želuca, kolorektuma, jednjaka i pluća, kao i kardiovaskularnih bolesti. U celom svetu u poslednjih 40 godina postoji trend porasta BMI. Prema proceni Kolaborativne grupe za faktore rizika za hronične nezarazne bolesti mnoge zemlje će se u 2025. godini suočiti sa veoma ozbiljnim porastom broja gojaznih osoba. Istraživanja pokazuju i da gojaznost smanjuje kvalitet života, pri čemu veći stepen gojaznosti dovodi do većeg smanjenja kvaliteta života. Prekomerna telesna masa negativno utiče i na fizičko i psihosocijalno funkcionisanje, a pojedini autori navode da ima veći uticaj na fizičko, nego na mentalno zdravlje. Prekomerna telesna masa je jedan od vodećih rizika za mortalitet (posle povišenog krvnog pritiska, pušenja, povišenog šećera u krvi i fizičke neaktivnosti) i odgovorna je za 5% svih smrtnih ishoda na svetskom nivou. Gojaznost dovodi do povišenog rizika za mortalitet jer povećava rizik za razvoj hroničnih bolesti, kao što su ishemijska bolest srca, dijabetes i maligne bolest. Pored toga što je povezana sa mnogim hroničnim bolestima, gojaznost predstavlja veliko opterećenje za društvo jer povećava troškove u zdravstvenoj zaštiti i dovodi do smanjenja produktivnosti. Što je veća prevalencija gojaznosti, više se koriste zdravstvene usluge, zbog velikog broja bolesti udruženih sa gojaznošću.
Populaciona istraživanja pokazuju da kardiovaskularne bolesti, maligne bolesti i dijabetes imaju zajedničke faktore rizika, s tim u vezi i zajedničke mogućnosti prevencije. HNB se u velikoj meri mogu sprečiti, što je dokazano primenom CINDI programa u Finskoj. U periodu od 25 godina opšta smrtnost je smanjena za 68%, smrtnost od KVB za 73%, od malignih bolesti za 44%, a od rak pluća za 71%. To je postignuto pre svega, otkrivanjem i suzbijanjem faktora rizika, kao što su pušenje, loš način ishrane, visok krvni pritisak, visok nivo šećera u krvi i gojaznost. Naučno je dokazano da su mere otkrivanja i smanjivanja ovih faktora rizika veoma efikasne i isplative. Prevencija na primarnom nivou ima najveći značaj za smanjenje stopa incidence, usredsređivanje na smanjenje faktora rizika povezanih sa ovim bolestima. SZO je, u cilju smanjenja obolevanja od HNB, napravila Globalni akcioni plan za prevenciju i kontrolu HNB. U ovom akcionom planu postavljeno je devet globalnih ciljeva: smanjiti zloupotrebu alkohola za 10%; povećati nivo fizičke aktivnosti za 10%; smanjiti unos natrijuma putem unosa soli za 30%; smanjiti upotrebu duvana za 30%; smanjiti broj obolelih od hipertenzije za 25%; zadržati broj gojaznih osoba i broj obolelih od dijabetesa na sadašnjem nivou; povećati pokrivenost terapije lekovima i savetovanjima na 50%; 80% pacijenata obolelih od masovnih nezaraznih bolesti bi trebalo biti snabdeveno esencijalnim lekovima što bi dovelo do smanjenja smrtnosti od masovnih nezaraznih bolesti za 25%. Ukoliko se ne preduzmu hitne mere, teret mortaliteta i invaliditeta od HNB značajno će se povećati, vođen rastom stanovništva, dužim očekivanim životom i globalnom širenjem faktora rizika.
Unapređenje stilova života značajno doprinosi unapređenju zdravlja u populaciji, verovatno više nego što to čini progres medicine. Zato je promocija zdravlja jedna od najvažnijih komponenti javno - zdravstvenih programa. Kako za donosioce odluka, tako i za institucije koje su zadužene za sprovođenje programa promocije zdravlja, od velike je važnosti, da stalno, u određenim vremenskim intervalima, mere prevalenciju i distribuciju ponašanja (faktora rizika) koja su u vezi sa zdravljem na nivou ukupne populacije i na nivou posebnih populacionih grupa. Kako su hronične nezarazne bolesti preventabilne bolesti, akcije u oblasti promocije zdravlja treba da budu usmerene na sprečavanje i izmenu faktora rizika koji su odgovorni za pojavu ovih bolesti, kao i na stvaranje nacionalnih strategija za prevenciju i kontrolu.
Opšti cilj:
Identifikovanje rasprostranjenosti najznačajnijih faktora rizika (pušenje, alkoholizam, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana, gojaznost, visok krvni pritisak), za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti (HNB) u populaciji odraslog stanovništva na teritoriji Grada Kragujevca i definisanje potreba za preventivnim aktivnostima.
Specifični ciljevi:
1. Identifikacija najznačajnijih faktora rizika (pušenje, zloupotreba alkohola, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana, gojaznost, visok krvni pritisak) odgovornih za nastanak HNB u populaciji odraslog stanovništva
2. Definisanje potreba i populacionih grupacija prema starosnom dobu i polu kod kojih treba sprovesti preventivne aktivnosti
3. Predlaganje mera za unapređenje rada primarne zdravstvene zaštite na otkrivanju faktora rizika u populaciji odraslog stanovništva za nastanak HNB (skrining na kardiovaskularni rizik i dijabetes tip 2)
4. Odabir i usmeravanje strategija za prevenciju hroničnih nezaraznih bolesti
U cilju identifikacije najučestalijih faktora rizika za nastanak HNB u populaciji odraslog stanovništva Grada Kragujevca, definišu se prioritetni programski zadaci:
1. Anketno istraživanje odraslog stanovništva (19 i više godina) oba pola na teritoriji grada Kragujevca o faktorima rizika (pušenje, alkoholizam, fizička aktivnost, ishrana) odgovornih za nastanak HNB
2. Dobijanje podataka o telesnoj visini, telesnoj masi, obimu struka i krvnom pritisku putem merenja
3. Formiranje operativnih baza podataka o anketiranim ispitanicima
4. Izračunavanje indikatora (prevalencija pušenja, prevalencija konzumiranja alkohola, navike u ishrani, navike vezane za fizičku aktivnost, indeks telesne mase - BMI)
5. Izdvajanje najznačajnijih faktora rizika za HNB u populaciji odraslih na teritoriji Grada Kragujevca
6. Izrada analize
7. Prezentovanje rezultata
8. Preporuke vezane za preventivne aktivnosti
9. Promocija zdravih stilova života
10. Organizovanje stručno-edukativnog sastanka sa lekarima primarne zdravstvene zaštite
11. Organizovanje edukacija za populaciju 19 i više godina u cilju unapređenja zdravih stilova života
12. Organizovanje tribine o faktorima rizika za HNB i promovisanje zdravih stilova života za prevenciju HNB
13. Osmišljavanje zdravstveno-vapitnog materijala
14. Konferencija za predstavnike medija i aktere javnog zdravlja
15. Izrada predloga mera i preporuka za prevenciju HNB kod odraslog stanovništva na teritoriji Grada Kragujevca.
16. Publikovanje rezultata
INDIKATORI I METODOLOGIJA SPROVOĐENJA PROGRAMA
Studijsku populaciju činilo bi 400 ispitanika starosti 19 i više godina oba pola sa teritorije Grada Kragujevca. Metoda odabira uzorka je slučajni uzorak.
Program bi se sproveo saglasno metodologiji STEPwise Approach to Noncommunicable Disease Risk Factor Surveillance (STEPS), SZO.
Izvori podataka
Za potrebe ovog istraživanja biće korišćeni podaci dobijeni Opštim standardizovanim upitnikom iz protokola (STEPS) koji sadrži demografske i socio-ekonomske indikatore i podatke o bihejvioralnim faktorima rizika za nastanak HNB. Istraživanje će biti usmereno na četiri vodeća bihejvioralna faktora rizika: pušenje, ishranu, fizičku aktivnost i zloupotrebu alkohola. Podaci o telesnoj visini, telesnoj masi, obimu struka i krvnom pritisku biće dobijeni merenjem.
U prvom koraku će biti realizovano anketiranje u skladu sa standardizovanim upitnicima, a u drugom koraku odgovarajuća antropometrijska merenja (telesna masa, telesna visina, obim struka- neophodni za izračunavanje indeksa telesne mase (BMI), na osnovu koga će se ispitanici svrstavati u četiri kategorije: pothranjeni (BMI<18,5 kg/m2), normalno uhranjeni (BMI=18,5-24,9 kg/m2), predgojazni (BMI=25,0-29,9 kg/m2) i gojazni (BMI≥30 kg/m2) i izvršiće se merenje merenje krvnog pritiska.
Takođe, program bi obuhvatao brojne preventivne i zdravstveno vaspitne aktivnosti: edukacije za lekare u primarnoj zdravstvenoj zaštiti koje bi se odnosile na unapređenje preventivnih mera i skrininga za procenu rizika na HNB, kao i edukacije za odraslu populaciju i medijske aktivnosti kojima bi se dodatno istakao značaj prepoznavanja faktora rizika za HBO i mogućnosti prevencije.
Program bi se sprovodio od aprila do kraja decembra 2023. godine sledećom dinamikom: april- jun (anketiranje), jul-septembar (kreiranje baze, unos podataka, analiza podataka), oktobar-novembar (promotivno-edukativne aktivnosti, medijske aktivnosti), decembar (publikovanje rezultata, medijske aktivnosti).
Indikatori koji će se pratiti:
1. Broj anketiranih ispitanika u vezi sa faktorima rizika (pušenje, alkoholizam, fizička aktivnost, ishrana) -400
2. Broj izvršenih merenja telesne mase, telesne visine, obima struka i krvnog pritiska- 400
3. Kreiranje baze podataka o podacima iz anketnog istraživanja i podataka izvršenih merenjem-1
4. Analiza podataka iz baze i izračunavanje odgovarajućih indikatora -1
5. Utvrđivanje rasprostranjenosti faktora rizika u odrasloj populaciji (prevalencija pušenja, prevalencija konzumiranja alkohola, navike u ishrani, navike vezane za fizičku aktivnost, visina krvnog pritiska, indeks telesne mase (BMI))
6. Kreiranje preporuka vezanih za faktore rizika (pušenje, alkoholizam, fizička aktivnost, ishrana, gojaznost i visok krvni pritisak) odgovornih za nastanak HNB-5
7. Organizovanje stručno-edukativnog sastanka sa sa lekarima primarne zdravstvene zaštite sa ciljem unapređenja preventivnih aktivnosti -5
8. Organizovanje edukacija za populaciju 19 i više godina u cilju promovisanja zdravih stilova života -5
9. Organizovanje tribine o faktorima rizika za HNB i značaju zdravih stilova života za prevenciju HNB -3
10. Individualni zdravstveno-vaspitni rad sa odraslom populacijom -100 savetovanja
11. Osmišljavanje zdravstveno-vapitnog materijala (agitke, brošure, posteri) i postavljanje priloga na sajt IZJZ-5
12. Konferencija za predstavnike medija u cilju upoznavanja javnosti o značaju istraživanja-1
13. Organizovanje koordinativnog sastanka u cilju upoznavanja aktera javnog zdravlja o značaju programa-1
14. Medijske aktivnosti o rezultatima istraživanja-2
15. Izrađena publikacija-1
Sačinjena analiza će omogućiti uvid u rasprostranjenost najznačajnijih faktora rizika (prevalencija pušenja, prevalencija konzumiranja alkohola, navike u ishrani, navike vezane za fizičku aktivnost, visina krvnog pritiska, indeks telesne mase (BMI)) za nastanak HNB kod odraslog stanovništva Grada Kragujevca. Takođe, će omogućiti i predlog mera za unapređenje i očuvanje zdravlja.
• Kreiranje preporuka za sprovođenje preventivnih mera u cilju smanjenja učestalosti HNB u populaciji odraslih na teritoriji grada Kragujevca
• Kreiranje zdravstveno-vaspitnih aktivnosti usmerenih na podizanje svesti stanovništva o značaju zdravih stilova života i načina prevencije za nastanak HNB
Potencijalni rizici:
• Slab odaziv ciljne populacije.
• Neadekvatna saradnja sa lokalnom zajednicom.
• Neadekvatna saradnja sa Skupštinom grada Kragujevca.
• Nedostatak finansijskih sredstava
• Nemogućnost sprovođenja zdravstveno-vaspitnih aktivnosti usled epidemiološke situacije
Način prevazilaženja potencijalnih rizika:
• Traženje novih finansijskih izvora.
• Sklapanje sporazuma sa lokalnom zajednicom.
• Odlaganje sprovođenja aktivnosti zbog epidemiološke situacije
Nacionalna zakonska regulativa
• Zakon o javnom zdravlju ("Sl. glasnik RS", broj 15/16)
• Zakon o zdravstvenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS‖, br. 25/2019)
• Strategija za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti ("Sl. glasnik RS", broj 22 od 30. marta 2009.)
• Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu("Sl. glasnik RS", broj 30/108)
• Zakon o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS‖, br. 25/2019)
• Zakon o pravima pacijenata ("Sl. glasnik RS‖, br. 45/2013 i 25/2019 - dr. zakon)
• Kontinuirana saradnja sa partnerskim organizacijama.
• Opredeljenje dodatnih finansijskih sredstava za preventivne aktivnosti na nivou lokalne zajednice.
• Preventivne programe sprovoditi u kontinuitetu.
Opis aktivnosti |
Iznos za 2023. godinu (u RSD) |
Rad na terenu (anketiranje i merenja) |
100 000,00 |
Kreiranje baze, unos podataka i statistička obrada |
250. 000,00 |
Deskriptivno - epidemiološka analiza prikupljenih podataka |
150.000,00 |
Priprema materijala i realizacija zdravstveno vaspitnog rada |
100.000,00 |
Stalni troškovi |
70.000,00 |
Izrada publikacije |
30.000,00 |
Ukupno dinara za Program |
700.000,00 |
Finansijska sredstva koja se potražuju od Skupštine Grada Kragujevca za realizaciju programskog zadatka "FAKTORI RIZIKA POVEZANI SA HRONIČNIM NEZARAZNIM BOLESTIMA (HNB) U POPULACIJI ODRASLOG STANOVNIŠTVA GRADA KRAGUJEVCA" u 2023. godini, iznose 700.000,00 dinara.
PODACI O UČESNICIMA PROGRAMSKOG ZADATKA
1. specijalista socijalne medicine - 5
2. specijalista epidemiologije - 2
3. specijalista higijene - 1
4. specijalista zdravstvene statistike i informatike - 1
5. medicinska sestra, tehničar - 5
6. informatičar - 2
Rukovodilac programa Prof dr Snežana Radovanović, načelnica Centra za analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zaštite
Institut za javno zdravlje Kragujevac, Nikole Pašića 1, 34000 Kragujevac; VD Spec. dr med. Nebojša Ranković