ODLUKAO DONOŠENJU PROGRAMA "PROCENA MENTALNOG ZDRAVLJA I PREVENCIJA MENTALNIH POREMEĆAJA U POPULACIJI ODRASLOG STANOVNIŠTVA NA TERITORIJI GRADA KRAGUJEVCA"("Sl. list grada Kragujevca", br. 39/2022) |
I Donosi se Program "Procena mentalnog zdravlja i prevencija mentalnih poremećaja u populaciji odraslog stanovništva na teritoriji grada Kragujevca" (u daljem tekstu: Program), koji je predložio Institut za javno zdravlje Kragujevac, kao nosilac aktivnosti u oblasti delovanja javnog zdravlja za teritoriju grada Kragujevca.
Program će se realizovati tokom 2023. godine, predstavlja program iz oblasti javnog zdravlja i sastavni je deo ove odluke.
II Sprovođenje Programa prati Savet za zdravlje grada Kragujevca, daje mišljenje na Izveštaj o ostvarivanju Programa i predlaže mere za njegovo unapređenje.
III Ovu odluku objaviti u "Službenom listu grada Kragujevca".
IV Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Kragujevca".
PROGRAM
PROCENA MENTALNOG ZDRAVLJA I PREVENCIJA MENTALNIH POREMEĆAJA U POPULACIJI ODRASLOG STANOVNIŠTVA NA TERITORIJI GRADA KRAGUJEVCA
1.1. Koncept mentalnog zdravlja
Postoji čitav niz teorijskih modela i koncepata, koji su dali svoj doprinos definisanju zdravlja, odnosno mentalnog zdravlja, tako da se danas u literaturi može naći više različitih definicija. U naučnim krugovima zastupljena je tvrdnja da ne postoji nijedna homogena definicija mentalnog zdravlja. Medicinska nauka, tradicionalno okrenuta bolesti, mentalno zdravlje je shvatala kao nešto suprotno tome, pa je, samim tim, ono ostajalo izvan njenog dometa. Javnozdravstvene nauke, koje su se razvijale unutar medicinskih nauka, uglavnom su se bavile proučavanjem odstupanja od zdravlja, tj. proučavanjem morbiditeta i mortaliteta. Koncept pozitivnog mentalnog zdravlja je tako, u medicinskim naukama, ostao skoro potpuno zapostavljen.
Mentalno zdravlje podrazumeva sposobnost uspostavljanja harmoničnih odnosa sa drugim ljudima i sposobnost realizacije sopstvenih intelektualnih i emocionalnih potencijala u konstruktivnom menjanju socijalne i fizičke sredine, subjektivni osećaj blagostanja, samoefikasnosti, nezavisnosti i kompetencije.
Prema jednoj od postojećih definicija, mentalno zdravlje je stanje koje omogućava optimalan fizički, intelektualni i emocionalni razvoj jedne ličnosti, sve dotle, dok se slaže sa razvojem druge ličnosti.
SZO definiše mentalno zdravlje kao stanje socijalnog i emotivnog blagostanja u kome osoba ostvaruje sve svoje sposobnosti, može da podnese sve životne stresove, produktivno i plodno radi i doprinosi svojoj zajednici. Mentalno zdravlje predstavlja nerazdvojni deo opšteg zdravlja i odražava ravnotežu između pojedinca i okoline. Ono je okvir za dobrobit i funkcionisanje pojedinca, doprinosi funkcionisanju društva i utiče na ukupnu produktivnost.
U literaturi se najčešće pominju tri koncepta mentalnog zdravlja: kliničko-pragmatičan, mentalno zdravlje iz perspektive pozitivne psihologije i humanističko-filozofski koncept.
Kliničko-pragmatično viđenje mentalnog zdravlja naziva se još i medicinskim modelom zdravlja. Ova vrsta modela obuhvata dva pristupa mentalnom zdravlju (pragmatističan i pragmatičan).
Prema prvom pristupu, zdrave osobe su one koje ne traže psihološko-psihijatrijsku pomoć. Smatra se da ovakav pristup mentalnom zdravlju nije adekvatan, jer postoje brojni razlozi nekorišćenja psihološko-psihijatrijske pomoći (neobaveštenost o postojanju stručnih lica iz ove oblasti, nepristupačnost zdravstvene službe, nedovoljan uvid u sopstveno psihičko stanje, strah od stigme i diskriminacije).
Zdravstveni profesionalci često ne koriste pragmatističnu definiciju mentalnog zdravlja, jer im više odgovara pragmatična definicija, prema kojoj, mentalno zdravlje predstavlja odsustvo mentalnog poremećaja. Ukoliko nema odstupanja u mentalnim funkcijama, odnosno, ukoliko one nisu patološki promenjene, obično se smatra da osoba nije mentalno obolela. Ma koliko praktičan za upotrebu, ovakav koncept je više negativna nego pozitivna definicija mentalnog zdravlja.
Sa aspekta pozitivne psihologije subjektivna dobrobit se smatra odrazom dobrog života. Subjektivna dobrobit podrazumeva visok stepen pozitivnog i nizak stepen negativnog afekta, kao i visok stepen zadovoljstva vlastitim životom. Prevlast pozitivnog afekta obično se naziva srećom. Sreća predstavlja srž hedonističkog pogleda na subjektivnu dobrobit. Subjektivna dobrobit se može prikazati kroz šest dimenzija:
1. prihvatanje samog sebe (visoka subjektivna dobrobit podrazumeva pozitivan stav prema sebi, prepoznavanje i prihvatanje dobrih i loših aspekata sebe, dok nisku subjektivnu dobrobit karakteriše nezadovoljstvo sobom i postojanje želje da se bude drugačiji);
2. odnos prema drugim ljudima (visoku subjektivnu dobrobit odslikavaju srdačni odnosi sa drugim ljudima, razvijanje odnosa punog ljubavi i empatije, razumevanje za ljudski odnos koji podrazumeva davanje i uzimanje, dok niska subjektivna dobrobit podrazumeva retke bliske odnose sa drugim ljudima, izolovanost i frustraciju međuljudskim odnosima);
3. autonomija (visoku subjektivnu dobrobit karakterišu nezavisnost i sposobnost odupiranja različitim pritiscima, samoprocena korišćenja sopstvenih standarda, dok niska subjektivna dobrobit podrazumeva oslanjanje na druge ljude pri donošenju važnih odluka i brigu zbog očekivanja drugih ljudi);
4. izlaženje na kraj sa okolinom (visoka subjektivna dobrobit predstavlja osećaj kompetentnosti u izlaženju na kraj sa okolinom, kontrolu nad spoljašnim aktivnostima, dok nisku subjektivnu dobrobit odslikavaju teškoće prilikom izlaženja na kraj sa svakodnevnim poslovima i nedostatak osećaja kontrole nad spoljašnim svetom);
5. cilj u životu (visoku subjektivnu dobrobit odlikuje osećanje usmerenosti ka cilju u životu, dok nisku subjektivnu dobrobit karakteriše gubitak životnog smisla i odsustvo jasnih ciljeva) i
6. lični rast (visoku subjektivnu dobrobit čini osećaj realizovanja sopstvenih potencijala, otvorenost ka dostizanju novih iskustava, dok nisku subjektivnu dobrobit odlikuje osećaj nenapredovanja, nezainteresovanost za život i nesposobnost razvijanja novih stavova).
U središtu pažnje humanističko-filozofskog pristrupa mentalnom zdravlju nalaze se ljudska priroda i ljudske potrebe. Mentalno zdravlje predstavlja ideal, što bi značilo da ne postoji čovek koji je potpuno mentalno zdrav. Mnogo je prepreka na putu ka postizanju potpunog mentalnog zdravlja. Sredina u kojoj ljudi žive je takva, da individuu sprečava da postane svesna svojih istinskih potreba, a ako i postane svesna, društvo je sprečava da svoje potrebe zadovolji. Psihičko stanje, sa druge strane, može da ometa pojedinca u sticanju svesti o ljudskim potrebama i njihovom zadovoljavanju.
Prema stavovima nekih istraživača, mentalno zdrava osoba:
prihvata svoje dobre i loše osobine;
zainteresovana je za druge ljude, odnosno okolinu;
ima životni cilj kome stremi;
njeni unutrašnji konflikti ili manipulacije, od strane onih koji imaju moć, ne menjaju njenu percepciju stvarnosti;
u nastojanju da realizuje vlastite potencijale, uočava one, koji mogu da nanesu štetu drugim ljudima i nastoji da takve vlastite potencijale drži pod kontrolom i
spoznaje i kritikuje aktuelna socio-ekonomska i politička zbivanja, koja ometaju realizaciju njenih razvojnih potencijala, a ne ometaju realizaciju onih potencijala, koji mogu da naškode ili njoj samoj ili drugim ljudima.
Zajednički stav većine stručnjaka jeste da je mentalno zdravlje teško definisati iz više razloga:
■ Zdravlje je prvenstveno normativni koncept i mnogo se teže objašnjava od bolesti, koja pokazuje znake, može da se dijagnostikuje i leči;
■ Zdravlje predstavlja holistički koncept, dok bolesti ima puno;
■ Karakteristike dobrog, odnosno pozitivnog zdravlje su nedovoljno istražene.
Cilj programa je da ispita prisustvo najčešćih mentalnih poremećaja (simptoma depresivnosti i anksioznosti) kod odraslog stanovništva Grada Kragujevca. Rezultati istraživanja mogu doprineti razvijanju jasnih smernica za rešavanje problema mentalnog zdravlja kod odraslog stanovništva koje je neophodno za obezbeđivanje lečenja ovih pacijenta i smanjenje rizika za loš kvalitet života i preranu smrtnost. Briga o mentalnom zdravlju mora zauzeti značajan deo nacionalne zdravstvene politike.
1.2. Deklaracija o mentalnom zdravlju
Krucijalni korak u shvatanju važnosti mentalnog zdravlja ostvaren je na Ministarskoj konferenciji, u Helsinkiju, 2005. godine, održanoj pod pokroviteljstvom SZO. Na pomenutoj konferenciji, podržan je moto "Nema zdravlja bez mentalnog zdravlja". Ovim je, ujedno, potvrđeno da mentalno zdravlje i mentalna dobrobit predstavljaju temelje kvaliteta života i produktivnosti, kako pojedinaca, tako i čitavog društva (6). Na ovom skupu prihvaćena je Deklaracija o mentalnom zdravlju i Akcioni plan za mentalno zdravlje za Evropu, kojim je uspostavljen okvir za unapređenje mentalnog zdravlja.
Deklaracijom o mentalnom zdravlju definisana su prioritetna područja delovanja i ciljevi za poboljšanje mentalnog zdravlja populacije, a ta prioritetna područja delovanja su:
1. negovanje svesti o važnosti mentalnog zdravlja;
2. kolektivna borba protiv stigmatizacije, diskriminacije i nejednakosti, osnaživanje i pružanje podrške osobama sa mentalnim problemima i njihovim porodicama, kako bi bili aktivni učesnici u ovom procesu;
3. kreiranje i sprovođenje sveobuhvatnih, integrisanih i efikasnih sistema mentalnog zdravlja, koji uključuju unapređenje zdravlja, prevenciju, lečenje, rehabilitaciju, negu i oporavak;
4. razmatranje potrebe za kompetentnom radnom snagom, koja postoji u svim navedenim oblastima i
5. prihvatanje iskustava i znanja korisnika službi i pružalaca nege, kao važnih osnova za planiranje i razvoj službi mentalnog zdravlja.
Akcionim planom definisane su akcije za poboljšanje mentalnog zdravlja koje obuhvataju:
1. unapređenje mentalnog zdravlja stanovništva u celini, uz pomoć mera koje imaju za cilj razvijanje svesti i pozitivne promene za pojedince i porodice, zajednice i građansko društvo, obrazovne i radne sredine, vlade i državne službe;
2. razmatranje potencijalnog uticaja svih javnih politika na mentalno zdravlje, sa posebnim osvrtom na vulnerabilne grupe, ukazivanje na centralno mesto mentalnog zdravlja u stvaranju zdravog i produktivnog društva bez isključivanja iz zajednice;
3. borba protiv stigmatizacije i diskriminacije, obezbeđivanje zaštite ljudskih prava i dostojanstva i sprovođenje neophodnih zakonskih propisa kako bi se osobe pod rizikom, ili one koje pate od problema i bolesti mentalnog zdravlja, osnažile za potpuno i ravnopravno učestvovanje u društvu;
4. namensku podršku i intervencije koje uzimaju u obzir životno doba osoba pod rizikom, posebno kada je reč o roditeljstvu i obrazovanju dece i mladih, i nezi starih osoba;
5. razvoj i sprovođenje mera za smanjenje uzroka problema mentalnog zdravlja, komorbiditeta i suicida;
6. povećavanje mogućnosti i sposobnosti lekara opšte prakse i službe primarne zaštite, stvaranje mreže specijalizovane medicinske i nemedicinske zaštite, kako bi se osobama sa problemima mentalnog zdravlja ponudili efikasan pristup, identifikacija i lečenje;
7. obezbeđivanje efikasne i sveobuhvatne nege i lečenja osoba sa ozbiljnim problemima mentalnog zdravlja, na način koji odgovara njihovim ličnim sklonostima i pružanje zaštite od zanemarivanja i zlostavljanja;
8. uspostavljanje partnerstva, koordinacije i liderstva između regiona, zemalja, sektora i agencija, koji imaju uticaj na mentalno zdravlje i uključivanje u društvo pojedinaca, porodice, i čitave zajednice;
9. stvaranje programa za obrazovanje i obuku, kako bi se obezbedio dovoljan broj kompetentne multidisciplinarne radne snage;
10. procena stanja mentalnog zdravlja i potreba stanovništva, specifičnih grupa i pojedinaca, na način koji omogućava poređenje u okviru nacije i između različitih nacija;
11. obezbeđivanje pravičnih i adekvatnih finansijskih sredstava za ispunjenje ovih ciljeva i
12. pokretanje istraživanja i podrška širenju navedenih akcija.
Neki od najčešćih mentalnih poremećaja su depresija i anksioznost Zbog visoke prevalencije, težine lečenja, hroničnog toka, ekonomskih izdvajanja za lečenje, mentalni poremećaji predstavljaju jedan od najvećih problema javnog zdravlja na globalnom nivou. Prema podacima SZO, u svakom trenutku približno 4% svetske populacije pati od nekog oblika mentalnog poremećaja. Mentalni poremećaji predstavljaju drugi najznačajniji faktor opterećenja bolestima (DALY) i najznačajniji faktor nesposobnosti u Evropi. U najučestanije mentalne poremećaje ubrajaju se anksiozni poremećaji (14,0%) i velika depresija (6,9%).
1.3.1. Depresivni i anksiozni poremećaji
Pod depresijom se podrazumeva snažno osećanje bezrazložne tuge (hipertimija tuge), psihomotorna inhibicija (ponekad agitacija) i anksioznost uz disfunkciju nagonskog života i organizma obolelog uopšte. Može se javiti kao simptom ili sindrom u okviru različitih psihijatrijskih poremećaja ili kao samostalan entitet.
Prema podacima SZO, 2020. godine, na globalnom nivou, depresija je bila na drugom mestu u ukupnom rangiranju oboljenja prema godinama života, korigovanim u odnosu na nesposobnost (DALY). Procena životne prevalencije varira, ali je velika verovatnoća da će između 8% i 20% ukupne populacije doživeti epizodu depresije u nekom trenutku u svom životu.
Na povećanu učestalost depresivnih poremećaja utiču: 1) produženje životnog veka, samim tim i veći broj telesnih oboljenja koja su često praćena depresivnim poremećajima; 2) povećana učestalost jatrogeno izazvanih depresija; 3) kontinuirano povećanje nivoa stresa, kako u razvijenim zemljama, tako i u zemljama u razvoj.
Dokazano je da je depresija 1,5 do 2 puta učestalija kod osoba ženskog pola i ovaj podatak je prilično stabilan za populaciju između 18. i 64. godine života.
Na stopu prevalencije značajno utiču mnogi socio-ekonomski faktori, a u istraživanjima se najčešće pominju: nezaposlenost, siromaštvo (pripadnost nižoj socio-ekonomskoj klasi), niža formalna edukacija i kvalifikacija, lošiji uslovi života, kao i život u urbanim sredinama.
Anksiozni poremećaj je jedan od najrasprostranjenijih psihičkih poremećaja. Približno jedna trećina do jedne četvrtine ukupne populacije ispoljava, različito intenzivne, anksiozne simptome tokom nekog perioda života.
Proučavanje anksioznosti podrazumeva razumevanje čovekove svakodnevnice, razmišljanje o strahu, traumi i stresu, njihovoj prirodi i poreklu, nedeljivim problemima njegove nesrećne normalnosti.
Frojd je etiologiju anksioznosti povezao sa strahom, psihoseksualnim razvojem, nesvesnim intrapsihičkim procesima, konfliktima i psihološkim odbranama (21).
Anksioznost je patološko stanje, koje se karakteriše iracionalnim i prekomernim osećajem straha i strepnje, praćenih hiperaktivnošću vegetativnog nervnog sistema. Razlikuje se od straha, koji predstavlja odgovor na poznati uzrok. Anksioznost, do izvesnog stepena, može biti iskustvo koje poznaje svaka osoba. Ono se odnosi na neizvesnost zbog svakodnevnih životnih situacija ili nelagodnost zbog suočavanja sa teškom situacijom.
Anksioznim poremećajem smatra se stanje snažne anksioznosti, koja je dugotrajna i ograničava psihološko i socijalno funkcionisanje individue (22).
• Način ispoljavanja patološkog straha i psihološke odbrane, koje se tom prilikom aktiviraju, direktno uslovljavaju oblik anksioznog poremećaja, a taj, krajnje individualni, proces zavisi od karakteristika ličnosti obolele osobe.
• U osnovi anksioznog poremećaja uvek leži posebna struktura ili poremećaj ličnosti iz koga nastaju specifični simptomi, što ove poremećaje bitno određuje kao hronične, mada nije retko i kratkotrajno ispoljavanje simptoma.
Osećaj anksioznosti se često doživljava u svakodnevnim situacijama i u direktnoj je vezi sa nedovršenim zadacima, koje osoba postavlja pred sebe. Dugotrajno osećanje anksioznosti može dovesti do sekundarnog izbegavanja ili adaptacije, korišćenjem psiholoških odbrambenih mehanizama ili ponašanja. Česta je pojava da, kod ovakvog poremećaja, anksioznost i njegovi potencijalni izvori ostaju neprimećeni ili nesvesni.
Pandemija COVID-19, koja je pogodila milione ljudi širom sveta, ostavila je dugoročne posledice po mentalno zdravlje. Neke osobe, uključujući zdravstvene radnike, osobe koje žive same, osobe u izolaciji i karantinu, članovi porodica zaraženih osoba, kao i osobe sa već postojećim mentalnim poremećajima, bile su posebno pogođene tokom pandemije.
Pandemija COVID-19 uticala je takođe i nastaviće da utiče na osobe svih starosnih dobi, i to na mnogo načina: npr. putem proživljenog straha od zaražavanja, preživljenog gubitka bliskih članova porodice, stalnom strepnjom od gubitka posla, ili pak kroz osećaj usamljenosti zbog socijalne distance.
1.4. Prevencija mentalnih poremećaja
Poslednjih godine se sve veća pažnja posvećuje prevenciji mentalnih poremećaja i konceptu promocije mentalnog zdravlja. Aktivnosti promocije mentalnog zdravlja podrazumevaju stvaranje individualnih, socijalnih i faktora sredine, koji omogućavaju optimalan psihički i fizički razvoj individue. U fokusu ovih aktivnosti nalazi se unapređenje pozitivnog mentalnog zdravlja u opštoj populaciji, sa posebnom usmerenošću na potrebe onih koji su u riziku ili već imaju određene zdravstvene probleme.
Strategije za unapređenje mentalnog zdravlja usmerene su na očuvanje pozitivnih aspekata mentalnog zdravlja, ali svoje delovanje proširuju i na osobe koje već imaju mentalne probleme ili poremećaje. Promocija zdravlja uključuje i stvaranje suportativnog okruženja, smanjenje stigmatizacije, diskriminacije i pružanje podrške pojedincima i službama koje rade sa korisnicima i njihovim porodicama.
Prevencija u oblasti mentalnog zdravlja podrazumeva skup mera usmerenih na: očuvanje i unapređenje zdravlja, sprečavanje i suzbijanje mentalnih poremećaja, rano otkrivanje i lečenje, smanjenje broja mogućih posledica ili ublažavanje stepena njihove izraženosti (2). Prevencija mentalnih poremećaj ima za cilj da smanji incidenciju i prevalenciju mentalnog poremećaja, vreme trajanja simptomatologije, odnosno, da smanji broj faktora rizika, sprečavajući ili odlažući pojavu recidiva i redukujući uticaj poremećaja na obolelog, porodicu, ali i čitavo društvo.
Prevencija mentalnih poremećaja može se podeliti na:
A-primarnu (za cilj ima očuvanje i unapređenje zdravlja, kao i sprečavanje i suzbijanje poremećaja, odnosno, smanjenje incidencije oboljevanja na najmanju moguću meru);
B-sekundarnu (za cilj ima smanjenje prevalencije poremećaja, skraćivanje trajanja psihijatrijskih poremećaja putem rane dijagnoze i efikasnog ranog tretmana) i
V-tercijarnu (za cilj ima suzbijanje i ograničavanje posledica poremećaja i ponovno uspostavljanje sposobnosti koje su, zbog poremećaja, izgubljene ili očuvanje onih koje su bile ugrožene) (2).
U nešto novijem konceptu, preventivne aktivnosti mentalnih poremećaja su svrstane u širi kontekst intervencija, tako da se mogu podeliti u tri glavne kategorije:
1. univerzalne (usmerene na opštu populaciju);
2. selektivne (usmerene na grupe sa visokim rizikom) i
3. indikovane (usmerene na pojedince ili grupe sa visokim rizikom koji pokazuju minimalne, ali registrujuće, znake ili simptome mentalnih poremećaja).
Pored tri klasična nivoa prevencije, relativno skoro je prepoznat novi, primordijalni nivo, koji prethodi primarnom nivou prevencije ili se poklapa sa njim. Uvođenje nivoa primordijalne prevencije je posledica porasta ukupnog znanja u oblasti izučavanja etiologije niza bolesti. Cilj primordijalne prevencije je sprečavanje pojave da se u nekoj populaciji ustale obrasci ponašanja, u socijalnoj, ekonomskoj i kulturnoj sferi života, koji dovode do povećanja rizika od pojave pojedinih bolesti. Za ovaj vid prevencije potrebno je uključivanje zajednice i čitavog društva.
Opšti cilj:
Sagledavanje mentalnog zdravlja odraslog stanovništva na teritoriji Grada Kragujevca i predlaganje mera za njegovo unapređenje.
Specifični ciljevi:
1. Očuvanje i unapređenje mentalnog zdravlja stanovništva
2. Identifikacija faktora rizika za mentalne poremećaje u populaciji odraslog stanovništva
3. Odabir i usmeravanje strategija za rešavanje problema koji se odnose na poremećaje mentalnog zdravlja stanovništva Grada Kragujevca
U cilju sprovođenja aktivnosti definišu se prioritetni programski zadaci za 2023. godinu:
1. Anketno istraživanje odraslog stanovništva (19 i više godina) oba pola na teritoriji grada Kragujevca
2. Formiranje operativnih baza i unos podataka o anketiranim ispitanicima na teritoriji Grada Kragujevca
3. Statistička obrada obrada podataka
4. Izdvajanje faktora rizika koji su povezani sa mentalnim zdravljem odrasle populacije Grada Kragujevca
5. Izrada analize o rasprostranjenosti mentalnih poremećaja odraslog stanovništva na teritoriji Grada Kragujevca
6. Izrada predloga mera i preporuka za očuvanje i unapređenje mentalnog zdravlja odraslog stanovništva na teritoriji Grada Kragujevca.
7. Osmišljavanje i postavljanje priloga na sajt Instituta
8. Konferencija za predstavnike medija
9. Medijske aktivnosti
10. Publikovanje rezultata
11. Promocija očuvanja mentalnog zdravlja u zajednici kao suštinske komponente u očuvanju opšteg zdravlja
12. Organizovanje edukacija za adultnu populaciju u cilju unapređenja mentalnog zdravlja
13. Izrada zdravstveno-vaspitnog materijala
14. Individualni zdravstveno-vaspitni rad sa ciljanom populacijom
15. Organizovanje edukacija za studentsku populaciji u cilju unapređenja mentalnog zdravlja
INDIKATORI I METODOLOGIJA SPROVOĐENJA PROGRAMA
Za procenu mentalnog zdravlja stanovništva grada Kragujevca biće korišćeni merni instrumenti u vidu anketnih upitnika
Izvori podataka su:
1. Opšti upitnik o demografskim i socioekonomskim karakteristikama (upitnik Evropskog istraživanja zdravlja - drugi talas).
2. Za procenu simptoma depresivnosti biće korišćen PHQ -9 (The Patient Health Questionnare) upitnik samoprocene za pacijente, izveden iz PRIME MD-a (The Primary Care Evaluation of Mental Disorders), instrumenta koji se koristi za evaluaciju najčešćih psihijatrijskih poremećaja na nivou primarne zdravstvene zaštite. PHQ-9 je skraćeni upitnik koji se odnose na sledeće psihičke probleme: smanjenje interesovanja ili zadovoljstva u obavljanju aktivnosti; malodušnost, potištenost, beznadežnost; probleme sa spavanjem (problem usnivanja, spavanja u kontinuitetu ilipreviše spavanja); osećaj zamora ili nedostatka energije; smanjen ili pojačan apetit; loše mišljenje o sebi, osećaj promašenosti, razočarenja u sebe ili svoju porodicu(osećanje bezvrednosti ili preterani ili neadekvatni osećaj krivice); teškoće sa koncentrisanjem na aktivnosti kao što su čitanje novina ili gledanje televizije (smanjena sposobnost mišljenja, koncentracije ili neodlučnost - procenjeno subjektivno ili od strane drugih); usporeno kretanje ili govor ili suprotno, psihomotorni nemir i polikinezija (primećeno od strane drugih, a ne samo kao subjektivni osećaj); suicidalne misli. Skala je sastavljena od 9 pitanja sa mogućim odgovorima "bez tegoba" (što se boduje sa nula poena) ili "nekoliko dana, ponekad" (što je bodovano sa 1 poenom), ili "više od 7 dana" (što je bodovano sa 2 poena), ili "skoro svaki dan" (što je bodovano sa 3 poena). Sabiranjem bodova za svaki odgovor dobija se ukupan skor čija se vrednost kreće od 0 do 27. Vrednosti skora od 0 do 4 ukazuju na odsustvo simptoma depresivnosti, skor od 5 do 9 označava blage depresivne simptome (subsindromalna depresivnost), a vrednost skora 10 i više ukazuje na visoku verovatnoću postojanja depresivne epizode, koja se dalje kvalifikuje kao umerena (skor od 10 do 14), umereno teška (skor od 15 do 19) i teška depresivnost (skor 20 i više). Time će, na osnovu vrednosti PHQ-9 skora, ispitanici biti svrstani u jednu od sledećih kategorija: bez simptoma depresivnosti, blagi depresivni simptomi (subsindromalna depresivnost) i depresivna epizoda (umerena, umereno teška i teška depresivnost).
3. Za utvrđivanje anksioznosti biće korišćena Bekova skala anksioznosti (BAI), koja se može koristi i za kliničke i za istraživačke potrebe. Skala ne služi za postavljanje dijagnoze anksioznih poremećaja, već se koristi za registrovanje prisustva određenih anksioznih simptoma. Pitanja se odnose na prisustvo određenih simptoma anksioznosti (npr. strah da će se desiti najgore, nervoza, nemogućnost opuštanja, prestravljenost ili uplašenost, drhtavica, osećanje gubitka kontrole itd.). Svako pitanje ima opseg od četiri moguća odgovora među kojima ispitanici biraju jedan (0- uopšte ne, 1-blago "nije mi mnogo smetalo", 2-umereno "bilo je povremeno vrlo neprijatno" i 3-ozbiljno "bilo je skoro nepodnošljivo"). Skala je gradirana tako da prvi odgovor nosi 0, a četvrti 3 poena. Opseg mogućih bodova na skali kreće se od 0 do 63. Na osnovu skorova dobijenih na skali, ispitanici se mogu svrstati u jednu od četiri kategorije: 0-7 oni sa minimalnim nivoom anksioznosti, 8-15 oni sa blagom anksioznošću, 16-25 oni sa umerenom anksioznošću i 26-63 oni sa ozbiljnom anksioznošću.
Indikatori koji će se pratiti:
1. Broj anketiranog odraslog stanovništva (19 i više godina) oba pola na teritoriji grada Kragujevca - 400
2. Formiranje baze i unos podataka o anketiranim ispitanicima na teritoriji Grada Kragujevca - 1
3. Statistička obrada podataka podataka
4. Izdvajanje faktora rizika koji su povezani sa mentalnim zdravljem odrasle populacije Grada Kragujevca
5. Izrada analize o rasprostranjenosti mentalnih poremećaja odraslog stanovništva na teritoriji Grada Kragujevca - 1
6. Izrada predloga mera i preporuka za očuvanje i unapređenje mentalnog zdravlja odraslog stanovništva na teritoriji Grada Kragujevca - 1
7. Osmišljavanje i postavljanje priloga na sajt Instituta - 2
8. Konferencija za predstavnike medija - 1
9. Medijske aktivnosti - 2
10. Publikovanje rezultata - 1
11. Promocija očuvanja mentalnog zdravlja u zajednici kao suštinske komponente u očuvanju opšteg zdravlja
12. Organizovanje koordinativnog sastanka u cilju upoznavanja aktera javnog zdravlja o značaju programa
13.Organizovanje edukacija za za opštu populaciju u cilju očuvanja mentalnog zdravlja - 5
14.Organizovanje edukacija za studentsku populaciju cilju očuvanja mentalnog zdravlja - 5
15. Individualni zdravstveno vaspitni rad sa adultnom populacijom - 150
16. Izrada zdravstveno vaspitnog materijala
17. Izrada publikacije - 1
• Kreiranje preporuka u cilju očuvanja i unapređenju mentalnog zdravlja
• Kreiranje zdravstveno-vaspitnih aktivnosti u cilju promocije i očuvanja mentalnog zdravlja
Potencijalni rizici:
• Nemogućnost sprovođenja zdravstveno-vaspitnih aktivnosti zbog epidemiološke situacije
• Slab odaziv ciljne populacije.
• Neadekvatna saradnja sa lokalnom zajednicom.
• Neadekvatna saradnja sa Skupštinom grada Kragujevca.
• Nedostatak finansijskih sredstava.
Način prevazilaženja potencijalnih rizika:
• Traženje novih finansijskih izvora.
• Sklapanje sporazuma sa lokalnom zajednicom.
• Odlaganje sprovođenja aktivnosti zbog novonastale epidemiološke situacije
• Zakon o javnom zdravlju ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016)
• Zakon o zdravstvenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019)
• Zakon o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019)
• Zakon o pravima pacijenata ("Sl. glasnik RS", br. 45/2013 i 25/2019 - dr. zakon)
• Zakon o zabrani diskriminacije ("Sl. glasnik RS", br. 22/2009)
• Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom ("Sl. glasnik RS", br. 33/06 i 13/16)
• Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama ("Sl. glasnik RS", br. 45/2013)
• Strategija za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti ("Sl. glasnik RS", broj 22 od 30. marta 2009.)
• Nacionalna strategija za mlade za period od 2015. do 2025. godine
• Strategija javnog zdravlja u Republici Srbiji 2018. - 2026. godine
• Program o zaštiti mentalnog zdravlja u Republici Srbiji za period 2019-2026 god.("Sl. glasnik RS", br. 30/2018)
Međunarodna regulativa
• Politika "Zdravlje 2020", usvojena 2012. godine na 62. sastanku Regionalnog komiteta SZO
• Agenda održivog razvoja 2030 koju je usvojila Generalna skupština UN 2015 i Ciljevi održivog razvoja
• Kontinuirana saradnja sa partnerskim organizacijama.
• Opredeljenje dodatnih finansijskih sredstava za preventivne aktivnosti na nivou lokalne zajednice.
• Preventivne programe sprovoditi u kontinuitetu.
OPIS AKTIVNOSTI |
IZNOS U DINARIMA |
|
1. |
Rad na terenu (anketiranje) |
100.000,00 |
2. |
Kreiranje baze, unos podataka i statistička obrada |
150.000,00 |
3. |
Deskriptivno-epidemiološka analiza prikupljenih podataka |
150.000,00 |
3. |
Kreiranje materijala i sprovođenje zdravstveno-vaspitnog rada i izrada publikacije |
250,000,00 |
4. |
Stalni troškovi |
50.000,00 |
|
Ukupno dinara za Program |
700.000,00 |
Finansijska sredstva koja se potražuju od Skupštine Grada Kragujevca za realizaciju programskog zadatka "Procena mentalnog zdravlja i prevencija mentalnih poremećaja u populaciji odraslog stanovništva na teritoriji grada Kragujevca" u 2023. godini, iznose 700.000,00 dinara.
PODACI O UČESNICIMA PROGRAMSKOG ZADATKA
1. specijalista socijalne medicine - 5
2. specijalista zdravstvene statistike i informatike - 1
3. specijalista epidemiologije - 1
4. medicinska sestra, tehničar - 7
5. informatičar - 2
Rukovodilac programa je prof. dr Ivana Simić Vukomanović, načelnica Centra za promociju zdravlja
Institut za javno zdravlje Kragujevac, Nikole Pašića 1, 34000 Kragujevac; VD spec. dr med. Nebojša Ranković