ODLUKAO DONOŠENJU PROGRAMA "SKRINING NA GBS (STREPTOCOCCUS AGALACTIAE) KOD TRUDNICA KAO METODA PREVENCIJE TEŠKE NEONATALNE BOLESTI I SEKVELA PO REPRODUKTIVNO ZDRAVLJE ŽENA NA TERITORIJI KRAGUJEVCA"("Sl. list grada Kragujevca", br. 39/2022) |
I Donosi se Program "Skrining na GBS (Streptococcus agalactiae) kod trudnica kao metoda prevencije teške neonatalne bolesti i sekvela po reproduktivno zdravlje žena na teritoriji Kragujevca" (u daljem tekstu: Program), koji je predložio Institut za javno zdravlje Kragujevac, kao nosilac aktivnosti u oblasti delovanja javnog zdravlja za teritoriju grada Kragujevca.
Program će se realizovati tokom 2023. godine, predstavlja program iz oblasti javnog zdravlja i sastavni je deo ove odluke.
II Sprovođenje Programa prati Savet za zdravlje grada Kragujevca, daje mišljenje na Izveštaj o ostvarivanju Programa i predlaže mere za njegovo unapređenje.
III Ovu odluku objaviti u "Službenom listu grada Kragujevca".
IV Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Kragujevca".
PROGRAM
SKRINING NA GBS (STREPTOCOCCUS
AGALACTIAE) KOD TRUDNICA KAO METODA PREVENCIJE TEŠKE NEONATALNE BOLESTI
I SEKVELA PO REPRODUKTIVNO ZDRAVLJE ŽENA NA TERITORIJI KRAGUJEVCA
Infekcije u trudnoći mogu imati uticaj na trudnicu još od trenutka same implantacije fertilizovane jajne ćelije pa do porođaja i postpartalnog perioda. Takođe, imaju uticaj na plod u svim stadijumima razvoja od fetusa do neonatusa. Veliki broj infekcija u trudnoći su asimptomatske što zahteva visok stepen osvešćenosti kliničara i adekvatne skrining programe.
GBS (Streptococcus agalactiae) je jedan od najčešćih uzročnika teške neonatalne bolesti i životno ugrožavajućeg stanja kod novorođenčadi. Infekcija pogađa kako novorođenčad tako i trudnice.
Streptococcus agalactiae ili GBS je fakultativna, beta hemolitična, gram pozitivna koka. GBS može da bude prisutan kao stanovnik normalne oralne, rektalne i vaginalne flore. Virulencija GBS potiče uglavnom od polisaharidne kapsule. Prema procenama CDC 20% do 25% trudnica su asimptomatski nosioci ove bakterije. Intrapartalna transmisija nastaje ili ascedentnim putem ili prilikom porođaja. Stopa vertikalne transmisije na neonatus kod kolonizovanih trudnica je 50%. Pošto samo 0,5%-1% trudnica koje su nosioci GBS razvijaju jasne simptome i znake bolesti, dijagnostika GBS infekcije može biti problematična.
Kod trudnica GBS izaziva cistitis, amnionitis, endometritis, pobačaje, mrtvorođenost. U teškim slučajevima GBS izaziva bakterijemiju sa endokarditisom i meningitisom.
Kod porodilja GBS izaziva urinarne infekcije i pelvične apscese sa posledicama po buduće reproduktivno zdravlje.
U zavisnosti od vremenskog intervala kada nastaju simptomi, kod novorođenčadi se infekcija GBS može eksprimirati kao rana neonatalna bolest i kasna neonatalna bolest. Rana neonatalna bolest nastaje u prvih 7 dana života (u najvećem broju slučajeva u prvih 12 sati po rođenju) i primarno se manifestuje kao neonatalna sepsa, pneumonija, meningitis i ima lošu prognozu ukoliko se promptno ne krene sa lečenjem.
Kasna neonatalna bolest nastaje od 7 do 89 dana (u proseku oko 36 dana) i manifestuje se kao nefokalni meningitis ili bakterijemija. Neonatusi koji prežive primarni insult mogu da imaju gubitak vida ili sluha, zastoj u mentalnom razvoju i druge neurološke sekvele.
Kako bi se smanjila incidenca teških sekvela CDC/ECDC preporučuju skrining svih trudnica u periodu između 35 i 37 gestacione nedelje. Ukoliko kulture budu pozitivne, preporučuje se intrapartalna primena antibiotika. Ukoliko do pucanja plodovih ovojnica dođe prerano, porođaj počne pre 35 gestacione nedelje, terapija za GBS se podrazumeva kao da su kulture pozitivne.
Kod žena čije su kulture na skrinigu negativne, intrapartalna nije potrebna. Na ovaj način učestalost neonatalne sepse je na zapadu redukovana za 70%.
Ciljevi programa su:
1. Detekcija prevalence kolonizacije GBS među trudnicama na teritoriji Kragujevca
2. Smanjenje incidence neonatalne bolesti tako što će se po urađenom skriningu trudnicama u riziku dati odgovarajuća antibiotske profilaksa
3. Podizanje kvaliteta zdravstvene zaštite trudnica i novorođenčadi
U cilju sprovođenja aktivnosti definišu se prioritetni programski zadaci za 2023. godinu i to:
1. Skrining trudnica
2. Izrada zdravstveno-vaspitnog materijala (preporuka)
3. Organizovanje konferencije za predstavnike medija u cilju upoznavanja javnosti o preventivnim aktivnostima.
4. Edukacije u cilju prevencije
INDIKATORI I METODOLOGIJA SPROVOĐENJA PROGRAMA
Program je namenjen opštoj populaciji. Zdravstveno-vaspitni rad obavljali bi zdravstveni profesionalci Instituta za javno zdravlje Kragujevac uz podršku partnerskih organizacija na teritoriji grada. Program bi se sprovodio tokom 2023. godine.
Indikatori koji će se pratiti:
1. Broj pozitivnih kultura
2. Organizovanje konferencije za predstavnike medija - 1
3. Broj opšte populacije obuhvaćene zdravstveno-vaspitnim radom - 500 trudnica
4. Broj izrađenih preporuka - 1
5. Broj analiza epidemiološkog nadzora - 1
6. Broj izveštaja o realizaciji programa - 1
7. Edukacije u cilju prevencije bolesti neonatusa i trudnica
• Usvajanje znanja, sticanje veština opšte populacije pre svega trudnica o transmisiji i prevenciji oboljenja
• Usvajanje znanja o značaju infekcije GBS kod trudnice pre svega među ginekolozima i lekarima opšte prakse
• Smanjenje broja teških sekvela kod novorođenčadi i porodilja
• Ekonomske uštede RFZO-u zbog smanjene
Potencijalni rizici:
• Nemogućnost sprovođenja zdravstveno-vaspitnih aktivnosti zbog novonastale epidemiološke situacije
• Slab odaziv ciljne populacije
• Neadekvatna saradnja sa lokalnom zajednicom.
• Neadekvatna saradnja sa Skupštinom grada Kragujevca
• Nedostatak finansijskih sredstava
Način prevazilaženja potencijalnih rizika:
• Traženje novih finansijskih izvora
• Sklapanje sporazuma sa lokalnom zajednicom
• Odlaganje sprovođenja aktivnosti zbog novonastale epidemiološke situacije
Program je u skladu sa srednjoročnim ciljevima Ministarstva 1 i 2, kao i:
- Zakonom o javnom zdravlju ("Sl. glasnik RS" br. 15/16),
- Zakonom o zdravstvenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS‖ br.107/05,72/09-dr.zakon,88/10, 99/10, 57/11, 119/12 i 45/13 - dr. zakon, 93/14, 96/15 i 106/15),
- Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti,
- Naredbom o sprovođenju vanredne preporučene imunizacije protiv COVID-19 ("Službeni glasnik RS", broj 155 od 24. decembra 2020.).
- Statutom grada Kragujevca ("Sl. list grada Kragujevca" broj 25/15),
- Zakonom o zdravstvenom i socijalnom osiguranju,
- Strategijom o javnom zdravlju,
- Strategijom za pridruživanje EU,
- Strategijom održivog razvoja,
- Milenijumskim ciljevima UN.
• Kontinuirana saradnja sa ključnim pojedincima i partnerskim organizacijama u zajednici.
• Opredeljenje dodatnih finansijskih sredstava za preventivne aktivnosti na nivou lokalne zajednice.
• Preventivne programe sprovoditi u kontinuitetu.
Opis aktivnosti |
Iznos za 2023. godinu (u RSD) |
Priprema materijala i realizacija zdravstveno vaspitnog rada |
110.000,00 |
Zasejavanje, obrada briseva i analiza kultura |
100. 000,00 |
Deskriptivno epidemiološka analiza prikupljenih podataka |
195.000,00 |
Stalni troškovi |
70.000,00 |
Priprema konferencije za predstavnike medija |
25.000,00 |
Nabavka testova |
100.000,00 |
Ukupni troškovi |
600.000,00 |
Finansijska sredstva koja se potražuju od Skupštine Grada Kragujevca za realizaciju programskog zadatka u 2023. godini, iznose 600.000,00 dinara.
Rukovodilac programa je Spec. dr med Jelena Čukić, specijalista mikrobiologije u Centru za mikrobiologiju
1) lekar specijalista epidemiologije - 3
2) lekar specijalista higijene - 2
3) lekar specijalista medicinske mikrobiologije - 2
4) visoki strukovni tehničar - 7
5) strukovni sanitarno ekološki inženjer - 5
6) sanitarni/ laboratorijski tehničar - 7
Institut za javno zdravlje Kragujevac, Nikole Pašića 1, 34000 Kragujevac; Spec. dr med Nebojša Ranković