PRAVILNIKO METODAMA ISPITIVANJA SORTE MAKA (PAPAVER SOMNIFERUM L.) RADI PRIZNAVANJA SORTE("Sl. glasnik RS", br. 3/2023) |
Ovim pravilnikom propisuju se metode ispitivanja sorte maka (u daljem tekstu: sorta) na oglednom polju i u laboratoriji, radi priznavanja.
Metodama iz stava 1. ovog člana ispituju se određene bitne osobine sorte, radi utvrđivanja:
1) proizvodne i upotrebne vrednosti sorte (VCU test);
2) različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorte (DUS test).
Proizvodna i upotrebna vrednost sorte utvrđuje se na osnovu rezultata ispitivanja određenih bitnih osobina sorte koje se odnose na:
1) prinos semena (sa 12% vlage);
2) sadržaj vlage u semenu (%);
3) sadržaj ulja u semenu (%);
4) masu 1000 semena (g);
5) prosečan broj čaura po biljci;
6) prinos čaure (kg/ha);
7) pucanje čaure;
8) tolerantnost, odnosno otpornost na bolesti i štetočine;
9) dužinu vegetacije.
Sorta se ispituje tako što se bitne osobine iz stava 1. ovog člana sorte koja se ispituje upoređuju sa bitnim osobinama jedne ili više sorti standard, u skladu sa zakonom kojim se uređuje priznavanje sorti poljoprivrednog bilja.
Sorta se ispituje u jednom ili više ogleda postavljenih na oglednom polju na više lokaliteta. Ogled čine elementarne parcele na kojima se vrši ispitivanje.
Ogled iz stava 1. ovog člana izvodi se po planu "potpuno slučajnog blok sistema" u četiri ponavljanja.
Sorta se ispituje na oglednom polju u skladu sa zahtevom za priznavanje sorte u kojem vlasnik sorte, odnosno njegov ovlašćeni zastupnik predlaže da se sorta, radi ispitivanja, razvrsta u odgovarajuću grupu prema vremenu setve na jaru ili ozimu, odnosno prema drugim specifičnim zahtevima.
Razvrstana sorta seje se, radi ispitivanja, u odgovarajući ogled.
Za ispitivanje na oglednom polju dostavlja se seme sorte koje je ispitanog kvaliteta, zdravstveno ispravno i tretirano insekticidima i fungicidima.
Predusev na celoj površini oglednog polja na kome se vrši ispitivanje sorte mora da bude ista kultura.
Sorta se na istom oglednom polju može ispitivati najmanje posle šest godina, pod uslovom da u tom periodu nisu sejane druge uljane biljne vrste.
Sorta se ispituje na zemljištu koje je pre setve ispitano na prisutnost zemljišnih štetočina i, po potrebi, predsetveno tretirano insekticidima.
Količine mineralnih đubriva, vreme i način njihove primene, kao i ostale agrotehničke mere primenjuju se na oglednom polju tako da budu u skladu sa najvišim nivoom tehnologije proizvodnje maka, a radi ispoljavanja genetskog potencijala sorte.
Setvu sorti u jednom ogledu treba obaviti istog dana i u roku koji se u tom lokalitetu smatra optimalnim.
Ogled za ispitivanje sorte postavlja se sa elementima datim u Tabeli - Elementi ogleda za ispitivanja sorte maka.
Tabela - Elementi ogleda za ispitivanja sorte maka
Elementi ogleda |
|
dužina elementarne parcele |
5 m |
širina elementarne parcele |
1 m |
površina elementarne parcele |
5,0 m2 |
dubina setve |
2-3 cm |
razmak između redova |
50 cm |
razmak u redu |
3 cm |
broj redova po elementarnoj parceli |
3 |
broj biljaka u redu |
167 |
broj biljaka na parceli |
500 |
broj biljaka na hektaru |
670.000 |
razmak između parcela |
50 cm |
razmak između blokova (ponavljanja) |
50 cm |
U periodu vegetacije sorte na oglednom polju evidentiraju se sledeći podaci:
1) datum setve;
2) datum nicanja (kada je više od 50% niklih biljaka);
3) broj biljaka na elementarnoj parceli posle nicanja (u svim ponavljanjima);
4) datum cvetanja (50% cvetalih biljaka);
5) visina biljke (u cm - meriti od osnove do vrha biljke);
6) ujednačenost formiranja čaure - glavice (1-5);
7) prosečan broj čaura po biljci;
8) otpornost na poleganje (ocenjuje se pred žetvu);
9) datum pune zrelosti;
10) pucanje čaura (u %);
11) datum žetve.
Kod ocenjivanja otpornosti prema poleganju u poljskim uslovima i pucanju čaura, koristi se ocena od (1) do (5), i to:
1) ocena 1 - usev bez poleganja, bez pucanja čaura;
2) ocena 2 - usev sa 25% poleglih biljaka; sa 25% ispucalih čaura;
3) ocena 3 - usev sa 50% poleglih biljaka; sa 50% ispucalih čaura;
4) ocena 4 - usev sa 75% poleglih biljaka; sa 75% ispucalih čaura;
5) ocena 5 - usev sa 100% poleglih biljaka; sa 100% ispucalih čaura.
U toku ispitivanja sorte na oglednom polju vrši se praćenje i ocenjivanje pojave: plamenjače (Peranospora arborescens), crne pegavosti (Pleospora calvescens), bakterijske uvelosti maka (Xanthomonas papavericola).
U slučaju pojave bolesti iz stava 1. ovog člana ocenjuje se stepen osetljivosti ispitivanih sorti i stepen prisustva bolesti, ocenama od jedan (1) do devet (9), i to:
1) ocena 1 - sorta otporna, usev bez simptoma bolesti, stepen prisustva bolesti 0%;
2) ocena 2 - sorta tolerantna, prisustvo bolesti u tragovima, stepen prisustva bolesti do 2%;
3) ocena 3 - sorta podložna napadu bolesti, napad bolesti slab sa stepenom prisustva bolesti do 5%;
4) ocena 4 - sorta slabo osetljiva na napad bolesti, napad bolesti uočljiv sa stepenom prisustva bolesti do 10%;
5) ocena 5 - sorta srednje osetljiva na napad bolesti, napad bolesti srednji sa stepenom prisustva bolesti do 20%;
6) ocena 6 - sorta osetljiva na napad bolesti, napad bolesti izrazit sa stepenom prisustva bolesti do 40%;
7) ocena 7 - sorta jako osetljiva na napad bolesti, napad bolesti jak sa stepenom prisustva bolesti do 60%;
8) ocena 8 - sorta vrlo osetljiva na napad bolesti, napad bolesti vrlo jak sa stepenom prisustva bolesti do 80%;
9) ocena 9 - sorta izuzetno osetljiva na napad bolesti, napad bolesti izuzetno jak sa stepenom prisustva bolesti preko 80%.
Pod stepenom prisustva bolesti podrazumeva se procenat oštećenja biljaka ili procenat oštećenih biljnih delova ili broj štetnih organizama na delu ili celoj biljci ili na m² i slično u zavisnosti od specifičnosti pojavljivanja određenih štetnih organizama.
Ako se u toku ispitivanja sorte na oglednom polju pojave biljne štetočine u značajnijem broju vrši se njihovo evidentiranje (siva makova pipa, makova korenova pipa i dr.).
Neposredno pred žetvu utvrđuje se broj biljaka na parceli u svim ponavljanjima. Dozvoljeno odstupanje je 15% praznih mesta od ukupnog broja biljaka na parceli.
Izvođač ogleda obavlja žetvu u fazi pune zrelosti svake sorte posebno, bez čekanja da se ceo ogled istovremeno požanje.
Neposredno nakon žetve utvrđuje se prinos semena i procenat vlage u zrnu po parceli za svako ponavljanje.
Prinos zrna se obračunava na bazi 12% vlage po elementarnim parcelama.
Ispitivanja u laboratoriji obuhvataju utvrđivanje mase 1000 semena (g), sadržaja proteina, sadržaja sirovog ulja na suvu materiju, kao i sadržaj: morfijuma, kodeina, tebaina i narkotina.
Sadržaj sirovog ulja na suvu materiju utvrđuje se iz jednog prosečnog uzorka od 0,6 kg iz svih ponavljanja, uzetog sa svakog lokaliteta nakon žetve.
Uzorak semena se pakuje u natron ili platnenu kesu, zatvara, obeležava dodeljenim šiframa koje je imao u ogledu i dostavlja ovlašćenoj laboratoriji koja radi analize uzoraka.
Izvođač ogleda koji ispituje sortu na oglednom polju evidentira sledeće podatke: naziv izvođača ogleda; ime i prezime odgovornog lica za izvođenje ogleda; lokalitet na kome se izvodi ogled; tip zemljišta i sadržaj hranljivih materija u zemljištu na kome se nalazi ogledno polje; predusev; obavljene agrotehničke mere; podatke iz čl. 7-10. i člana 12. ovog pravilnika, kao i druge podatke koji utiču na prinos ispitivane sorte (oštećenja od divljači, ptica, štetočina i prirodnih nepogoda i dr.).
Izvođač ogleda koji ispituje sortu u laboratoriji evidentira podatke iz člana 13. ovog pravilnika, kao i naziv izvođača analize, odgovorno lice za izvođenje analize i lokalitet i šifru sorte sa lokaliteta na kome se izvodi ogled.
Podaci iz st. 1. i 2. ovog člana sastavni su deo godišnjih i konačnih rezultata ispitivanja.
Različitost, uniformnost i stabilnost sorte maka ispituje se metodom određenom tehničkim uputstvom za testiranje različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorte maka.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".