ODLUKA O UTVRĐIVANJU ENERGETSKOG BILANSA REPUBLIKE SRBIJE ZA 2023. GODINU ("Sl. glasnik RS", br. 144/2022)

1. Utvrđuje se Energetski bilans Republike Srbije za 2023. godinu, koji je odštampan uz ovu odluku i čini njen sastavni deo.

2. Ovu odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

ENERGETSKI BILANS
REPUBLIKE SRBIJE ZA 2023. GODINU

 

1. UVOD

Energetski bilans predstavlja dokument kojim se utvrđuju godišnji iznosi energije i energenata potrebni za pouzdano, sigurno i kvalitetno snabdevanje krajnjih kupaca energije i energenata za 2023. godinu. Pored toga, dokumentom su prikazani i podaci koji se odnose na realizaciju za 2021. godinu i procenu stanja za 2022. godinu. Ovaj dokument je izrađen na osnovu mesečnih i godišnjih podataka o proizvodnji, preradi i snabdevanju energijom i energentima, u skladu sa metodologijom Međunarodne agencije za energiju i Evrostata.

Sve veličine iskazane su u fizičkim jedinicama i to čvrsta goriva u hiljadama t, tečna goriva u hiljadama t, gasovita goriva u milionima m3 (Stm3 je standardni metar kubni prirodnog gasa na temperaturi 15 ˚C i 1013,25 milibara pritiska i donje toplotne moći Hd = 33338 kJ/m3), električna energija u GWh, toplotna energija u TJ, a zbirni energetski bilans iskazan je u milionima tona ekvivalentne nafte (Mtoe). Jedna tona ekvivalentne nafte iznosi 41,868 GJ ili 11,630 MWh električne energije ili dve tone kamenog uglja odnosno 5,586 t sirovog lignita. U Tabeli 1. prikazani su faktori za konverziju jedinica energije u međunarodnoj statistici.

Svi tokovi energije posmatraju se u okviru tri sistema energije: sistem primarne energije, sistem transformacija primarne energije i sistem finalne energije.

U okviru sistema primarne energije se prikazuje:

- Ukupno raspoloživa energija za potrošnju. To je domaća proizvodnja primarne energije na bazi korišćenja sopstvenih resursa koji obuhvataju ugalj, sirovu naftu, prirodni gas, hidropotencijal, biomasu, biogas, energiju vetra, energiju sunca, geotermalnu energiju, energiju iz otpada, energiju iz deponijskog gasa, uvoz električne energije i energenata, izvoz električne energije i energenata, nivo zaliha energenata.

- Skladišta za međunarodni brodski saobraćaj koji prikazuju količine isporučene za potrebe međunarodne brodske plovidbe.

- Ukupna domaća potrošnja koja predstavlja primarnu proizvodnju energije uvećanu za količinu uvoza, umanjenu za količinu izvoza, uvećanu za saldo zaliha i umanjenu za količinu na skladištima za međunarodni brodski saobraćaj.

- Međunarodni avio prevoz je količina goriva utrošena u međunarodnom avio saobraćaju.

- Ukupno snabdevanje energijom koje predstavlja primarnu proizvodnju energije uvećanu za količinu uvoza, umanjenu za količinu izvoza, uvećanu za saldo zaliha, umanjenu za količinu na skladištima za međunarodni brodski saobraćaj i umanjenu za međunarodni avio prevoz.

U okviru sistema transformacija primarne energije se prikazuje:

- količina energije i energenta potrebna u postrojenjima za odvijanje procesa transformacije primarne energije.(termoelektrane, hidroelektrane, termoelektrane - toplane, elektrane na biogas, solarne elektrane, elektrane na vetar, elektrane na otpad, toplane, industrijske energane, rafinerije nafte i prirodnog gasa, prerada uglja, visoke peći i proizvodnja peleta i briketa);

- količina energije proizvedene iz procesa transformacija;

- sopstvena potrošnja energetskog sektora;

- gubici u procesima prenosa i distribucije energije.

U okviru sistema finalne energije se prikazuje:

- energija raspoloživa za finalnu potrošnju;

- finalna potrošnja energije u neenergetske svrhe;

- finalna potrošnja energije za energetske svrhe po sektorima potrošnje: industrija, građevinarstvo, saobraćaj, domaćinstva, poljoprivreda, ostali potrošači;

- finalna potrošnja energije za energetske svrhe po energentima: čvrsta goriva, tečna goriva, gasovita goriva, električna energija, toplotna energija, obnovljivi izvori energije (u daljem tekstu: OIE), neobnovljivi industrijski otpad.

Za izradu Energetskog bilansa Republike Srbije za 2023. godinu korišćeni su mesečni i godišnji podaci energetskih subjekata koji obavljaju energetske delatnosti saglasno članu 16. Zakona o energetici ("Službeni glasnik RS", br. 145/14, 95/18 - dr. zakon i 40/21). Na osnovu dobijenih podataka i njihove obrade, ustanovljeni su pojedinačni, odnosno sektorski bilansi nafte, derivata nafte, biogoriva i biotečnosti, prirodnog gasa, uglja, električne energije, toplotne energije, bilans OIE, energije iz neobnovljivog industrijskog otpada, te su isti objedinjeni u Tabeli 3. Zbirni energetski bilans Republike Srbije.

Prikazani podaci odnose se na teritoriju Republike Srbije bez podataka sa teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.

Tabela 1: Faktori za konverziju jedinica energije u međunarodnoj statistici

U: Iz:	TJ	Gcal	Mtoe	MBtu	GWh
Teradžul (TJ)	1	238,8	2,388 x 10-5	947,8	0,2778
Gigakalorija (Gcal)	4,1868 x 10-3	1	10-7	3,968	1,163 x 10-3
Milion tona ekvivalentne nafte (Mtoe)	4,1868 x 104	107	1	3,968 x 107	11630
Milion tona britanske toplotne jedinice (MBtu)	1,0551 x 10-3	0,252	2,52 x 10-8	1	2,931 x 10-4
Gigavat sat (GWh)	3,6	860	8,6 x 10-5	3412	1

 

2. ENERGETSKI BILANSI PO VRSTAMA ENERGENATA

2.1. NAFTA, DERIVATI NAFTE I BIOGORIVA

Proizvodnja nafte u Republici Srbiji obavlja se na 64 naftna polja sa 796 aktivnih bušotina u eksploataciji, na kojima se primenjuju različite metode eksploatacije. NIS a.d. Novi Sad je jedina kompanija u Republici Srbiji koja se bavi istraživanjem i proizvodnjom nafte i gasa. Pored ovih, u 2021. godini dodatno je pušteno u rad 43 razradne i dve istražne bušotine.

U Srbiji NIS a.d. Novi Sad poseduje prerađivački kompleks sa dva pogona u Pančevu i Novom Sadu, ukupnog kapaciteta prerade 7,3 miliona t sirove nafte godišnje. Rafinerija Novi Sad je trenutno konzervirana pa je sada raspoloživi kapacitet prerade sirove nafte 4,5 miliona t godišnje. NIS a.d. Novi Sad proizvodi širok spektar naftnih derivata - tečni naftni gas, motorni benzini i dizel goriva, avio-goriva, putni i industrijski bitumeni, maziva, ulja, sirovine za petrohemijsku industriju i drugi proizvodi na bazi nafte. Pored navedenog, NIS a.d. Novi Sad poseduje i Pogon za pripremu i transport nafte i gasa u Elemiru.

Proizvodnja tečnog naftnog gasa (TNG), kao derivata nafte i prirodnog gasa, obavlja se u Elemiru u Pogonu za pripremu i transport nafte i gasa NIS a.d. Novi Sad i u Odžacima i to u pogonima "Standard gasa" d.o.o. i u pogonima Hipol a.d. koji propan dobija kao nusproizvod u procesu prečišćavanja rafinerijskog, odnosno petrohemijskog propilena do propilena polimerne čistoće. Na istoj lokaciji, ali drugim postrojenjima, proizvodnju obavlja i Energreen MTB d.o.o. Novi Sad. Proizvodnju propan-butan smeše i autogasa, zasnovanu na namešavanju komponenata, obavlja kompanija Petrol LPG d.o.o. Beograd u pogonu u Smederevu, a kompanija VML d.o.o. Beograd u pogonu u Jakovu.

Transport derivata nafte u Republici Srbiji obavlja se železničkim, brodskim i drumskim saobraćajem. Od rafinerija do terminalskih postrojenja uglavnom se obavlja železničkim i brodskim transportom, a u razvozu do krajnjih potrošača, drumskim. Jedini davalac usluga cevovodnog transporta u Republici Srbiji je "Transnafta" a.d. Pančevo. Delatnost transporta nafte naftovodima je regulisana delatnost od opšteg interesa, koje "Transnafta" a.d. Pančevo obavlja po regulisanim cenama.

"Transnafta" a.d. Pančevo obavlja delatnost transporta nafte naftovodom koji se prostire na trasi od reke Dunav od Sotina na granici sa Republikom Hrvatskom do Rafinerije Pančevo i njegova ukupna dužina je 154,4 km. Deonica Sotin - Rafinerija Novi Sad dugačka je 63,4 km, a deonica Rafinerija Novi Sad - Rafinerija Pančevo 91 km. Ovaj naftovod je deo magistralnog Jadranskog naftovoda (JANAF), puštenog u rad 1979. godine. Pripadajuću infrastrukturu naftovoda čini terminal u Novom Sadu sa šest rezervoara za sirovu naftu od po 10000 m³, dispečerskim centrom i pumpnom stanicom, mernom stanicom u Pančevu i osam blok stanica duž trase naftovoda.

Delatnost prometa nafte i derivata nafte uključujući i biogoriva, i skladištenja, karakteriše veliki broj privrednih subjekata. Do kraja 2022. godine izdato je 25 licenci za skladištenje nafte, derivata nafte i biogoriva, 60 za trgovinu naftom, derivatima nafte, biogorivima i komprimovanim prirodnim gasom, 448 za trgovinu motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava, šest licenci za trgovinu gorivima van stanica za snabdevanje prevoznih sredstava, 25 za punjenje posuda za tečni naftni gas, komprimovani i utečnjeni prirodni gas, dve licence za trgovinu gorivima za plovila, jedna licenca za proizvodnju biogoriva, jedna za proizvodnju biotečnosti i jedna licenca za namešavanje biogoriva sa gorivima naftnog porekla. Uvoz derivata nafte je slobodan, a cene su tržišne.

Maloprodaja derivata nafte na teritoriji Republike Srbije se obavlja kroz razvijenu i razgranatu trgovačku mrežu od oko 1557 maloprodajnih objekata. Ovu mrežu, u kojoj je najdominantniji "NIS" a.d. Novi Sad, čine i mreže maloprodajnih objekata velikih svetskih i regionalnih naftnih kompanija: "Lukoil-Beopetrol" a.d. "OMV Srbija", "EKO SERBIA" a.d. "Intermol" d.o.o. "Petrol", "AVIA" i domaćih preduzetnika, koju čine ili pojedinačni objekti sa robnom markom trgovca ili mali nezavisni lanci ("MB GAS OIL" d.o.o. "EURO GAS", "ELP" i dr.).

U Republici Srbiji se snabdevanje prevoznih sredstava komprimovanim prirodnim gasom, kao motornim gorivom, obavlja na 36 stanica.

Bilans nafte, derivata nafte i biogoriva obuhvata proizvodnju, uvoz i izvoz sirove nafte, preradu sirove nafte u rafinerijama kao i proizvodnju, uvoz, izvoz i potrošnju derivata nafte.

U 2023. godini snabdevanje sirovom naftom (i poluproizvoda) za preradu u rafinerijama obezbediće se iz domaće proizvodnje u iznosu od 0,824 miliona t (20%) kolika je i procenjena domaća proizvodnja u 2022. godini (20%). U 2023. godini iz uvoza će se obezbediti potrebna dodatna količina sirove nafte (i poluproizvoda) u iznosu od 3.227 miliona t (80%), što je za 1% manje u odnosu na procenjeni uvoz u 2022. godini koji iznosi 3,263 miliona t (80%).

Za preradu se koristi raspoloživa sirova nafta obezbeđena iz domaće proizvodnje, i uvoza, kao i komponente za preradu (poluproizvodi). U 2023. godini raspoložive količine sirove nafte i poluproizvoda za preradu u rafineriji planirane su u iznosu od 4,299 miliona t, približno procenjenoj količini za preradu sirove nafte i poluproizvoda u rafineriji u 2022. godini od 4,316 miliona t. Domaća bruto proizvodnja derivata planirana je u iznosu od 4,506 miliona t, a to je za 1% više u odnosu na procenjenu bruto domaću proizvodnju derivata u 2022. godini u iznosu od 4,489 miliona t.

Imajući u vidu ukupne potrebe za naftnim derivatima u 2023. godini, kao i planiranu domaću proizvodnju naftnih derivata i raspoložive zalihe, nedostajuće potrebne količine naftnih derivata u iznosu od 1,080 miliona t obezbediće se iz uvoza, što je za 20% više u odnosu na procenjeni uvoz u 2022. godini u iznosu od 0,900 miliona t. U 2023. godini planiran je i izvoz naftnih derivata u iznosu od 0,689 miliona t, koji je 5% veći u odnosu na procenjeni izvoz u 2022. godini u iznosu od 0,650 miliona t. Finalna potrošnja derivata nafte u 2023. godini planirana je u količinama od 3,795 miliona t, od čega je:

- finalna potrošnja u neenergetske svrhe u 2023. godini planirana u iznosu od 0,600 miliona t;

- finalna potrošnja u energetske svrhe planirana je u iznosu od 3,194 miliona t. U strukturi ove finalne potrošnje naftnih derivata za 2023. godinu industrija učestvuje sa 9,6%, saobraćaj sa 84,0%, a ostali sektori sa 6,4%.

2.2. PRIRODNI GAS

U Republici Srbiji koristi se prirodni gas sa domaćih nalazišta i uvozni gas. U Republici Srbiji, prirodni gas proizvodi se iz 78 bušotina. Najveća nalazišta prirodnog gasa smeštena su u Autonomnoj pokrajini Vojvodina. Jedina kompanija u Republici Srbiji koja se bavi istraživanjem i proizvodnjom prirodnog gasa je "NIS" a.d. Novi Sad U sastavu "NIS" a.d. Novi Sad je i Pogon za pripremu i transport nafte i gasa u Elemiru, čija je osnovna delatnost priprema domaćeg prirodnog gasa za transport i proizvodnja komponenata za tečni naftni gas i gazolina. Nedostajuće količine gasa, Republika Srbija je najvećim delom obezbeđivala uvozom iz Rusije preko Mađarske, do 2021.godine kada je u rad pušten magistralni gasovod "Balkanski tok" kojim se doprema gas iz Rusije preko Turske i Bugarske, a koji se proteže u dužini od 403 kilometra od Zaječara do Horgoša. Sem ovog pravca snabdevanja, Srbija se gasom snabdeva i iz Mađarske kupovinom gasa od partnera na Mađarskom tržištu.

Transport prirodnog gasa za potrebe Republike Srbije, obavljaju "Transportgas Srbija" d.o.o. i "Jugorosgaz-Transport" d.o.o. i od 2021. godine i "Gastrans". Tranzit prirodnog gasa za potrebe Bosne i Hercegovine, obavlja se u okviru "Transportgas Srbija" d.o.o. Distribuciju gasa u Srbiji obavlja 31 licencirani distributer. Snabdevanje prirodnim gasom obavlja 64 licencirana snabdevača, dok javno snabdevanje prirodnim gasom obavlja 32 licencirana snabdevača.

Skladištenje prirodnog gasa obavlja preduzeće Podzemno skladište gasa "Banatski Dvor" d.o.o. Gas se skladišti od 2022. godine i u mađarskim skladištima zbog nedovoljnog kapaciteta skladišta u Srbiji za potrebe srpskog tržišta.

Bilans prirodnog gasa obuhvata proizvodnju prirodnog gasa, uvoz, nivo zaliha, raspoložive količine za potrošnju, potrošnju za transformacije, sopstvenu potrošnju energetskog sektora, gubitke u transportu i distribuciji, energiju raspoloživu za finalnu potrošnju, finalnu potrošnju energije za neenergetske svrhe i finalnu potrošnju energije za energetske svrhe.

Ukupna domaća proizvodnja prirodnog gasa u 2023. godini, planirana je u količini od 315,048 miliona m3, što je za 4% manje od procenjene proizvodnje u 2022. godini u iznosu od 329,699 miliona m³.

Uvozom prirodnog gasa obezbediće se preostale potrebne količine u 2023. godini u iznosu od 2640,1 miliona m3, što je za 7% manje od procenjenog uvoza u 2022. godini koji iznosi 2827,916 miliona m³.

Ukupne planirane količine prirodnog gasa u 2023. godini potrebne za potrošnju iznose 2955,158 miliona m3, približno koliko je i procenjena raspoloživa količina u 2022. godini.

Potrebne količine prirodnog gasa u 2023. godini obezbediće se 11% iz domaće proizvodnje i 89% iz uvoza.

Od ukupno planiranih raspoloživih količina prirodnog gasa, za proizvodnju električne i toplotne energije u 2023. godini utrošiće se 1505,517 miliona m3, što je za 22% više u odnosu na procenjenu potrošnju u 2022. godini koja iznosi 1231,772 miliona m3.

Planirana neenergetska potrošnja u iznosu od 107,700 miliona m3 je oko 4 puta veća od procenjene potrošnje u 2022. godini od 25,387 miliona m3.

Planirane količine za finalnu potrošnju u energetske svrhe u iznosu od 1073,768 miliona m3 je za 25% manje od procenjene potrošnje u 2022. godini koja iznosi 1434,438 miliona m3. U strukturi finalne potrošnje prirodnog gasa industrija učestvuje sa 54,0% (580,000 miliona m3), saobraćaj sa 2,2% (23,227 miliona m3), domaćinstva 18,6% (200,000 miliona m3), javne i komercijalne delatnosti 23,3% (250,38 miliona m3) i poljoprivreda 1,9% (20,17 miliona m3).

2.3. UGALJ

Bilans uglja obuhvata proizvodnju, preradu, uvoz, izvoz i potrošnju uglja, kao i proizvodnju i potrošnju visokopećnog gasa. Potrebne količine uglja za uredno snabdevanje kupaca u 2023. godini obezbediće se iz domaće proizvodnje i iz uvoza.

Proizvodnja uglja obuhvata proizvodnju kamenog uglja, mrkog uglja i lignita i to u sledećim rudnicima:

- rudnici sa podzemnom eksploatacijom uglja (JP PEU "Resavica") u kojima se proizvodi kameni, mrki ugalj i lignit;

- rudnici sa površinskom eksploatacijom uglja (površinski kopovi Kolubara i Kostolac) u kojima se proizvodi lignit i koji se nalaze u sastavu JP EPS;

- rudnik sa podvodnom eksploatacijom uglja (Kovin) u kome se proizvodi lignit.

U 2023. godini planirane su proizvodnje uglja u sledećim količinama:

- iz rudnika sa podzemnom eksploatacijom 400,5 hiljada t što je za 5% više u odnosu na procenjenu proizvodnju u 2022. godini koja iznosi 379,998 hiljada t;

- iz površinske eksploatacije 36,180 miliona t (sa površinskih kopova Kolubara planirana je eksploatacija u iznosu od 26,500 miliona t, a sa površinskog kopa Kostolac 9,680 miliona t) što je za 3% više u odnosu na procenjenu proizvodnju u 2022. godini koja iznosi 35,048 miliona t;

- iz rudnika sa podvodnom eksploatacijom uglja 216 hiljada t što je za 23% više od procenjene proizvodnje u 2022. godini koja iznosi 175,755 hiljada t.

U strukturi domaćih ugljeva lignit učestvuje sa 98%, a 2% se odnosi na kameni i mrki ugalj.

Planirani uvoz uglja u 2023. godini iznosi 4,8 miliona t što je za 70% više od procenjenog uvoza u 2022. godini u iznosu od 2,8 miliona t. Planirani izvoz uglja iznosi 0,023 miliona t isto koliko i procenjeni izvoz u 2022. godini. Ukupne raspoložive količine uglja iz domaće proizvodnje uglja, neto uvoza i zaliha u 2023. godini planirane su u iznosu od 8,051 Mtoe. Od ove količine najveća je potrošnja uglja za transformacije i to u iznosu od 7,835 Mtoe. Potrošnja za transformacije obuhvata sledeće:

- potrošnju u postrojenjima za proizvodnju električne i toplotne energije u iznosu 7,212 Mtoe, a to je za 14% više u odnosu na procenjenu potrošnju u iznosu od 6,345 Mtoe u 2022. godini;

- potrošnju za preradu uglja u sušari u iznosu 0,107 Mtoe što je za 57% više od procenjene potrošnju u 2022. godini koja iznosi 0,068 Mtoe. Proizvodnja sušenog lignita u 2023. godini planirana je na nivou od 315 hiljada t što je za 51% više u odnosu na procenjenu u 2022. godini koja iznosi 208 hiljada t;

- potrošnju koksa za visoke peći u iznosu od 0,517 Mtoe koliko je i procenjena u 2022. godini.

Finalna potrošnja uglja (uključujući visokopećni gas) u 2023. godini iznosi 0,342 Mtoe, što je za 6% više od procenjene potrošnje u 2022. godini koja iznosi 0,323 Mtoe. Ove količine obuhvataju potrošnju za neenergetske svrhe (0,003 Mtoe) i finalnu potrošnju u energetske svrhe. Planirana finalna potrošnja uglja i visokopećnog gasa u energetske svrhe u 2023. godini iznosi 0,339 Mtoe, što je za 6% više od procenjene finalne potrošnje u 2022. godini koja iznosi 0,320 Mtoe. U strukturi finalne potrošnje za energetske svrhe industrija učestvuje sa 50%, domaćinstva sa 44% a ostali sektori sa 6%.

2.4. ELEKTRIČNA ENERGIJA

Planirani kapaciteti za proizvodnju električne energije u Republici Srbiji za 2023. godinu iznose ukupno 8559 MW (snaga na pragu elektrane) i obuhvataju:

- termoelektrane (TE), snaga na pragu ovih postrojenja iznosi 4331 MW;

- termoelektrane-toplane (TE-TO), snaga na pragu ovih postrojenja iznosi 486 MW (bez TE-TO Voždovac);

- hidroelektrane (HE), snaga velikih hidroelektrana na pragu postrojenja iznosi 2976,23 MW, a snaga svih malih hidroelektrana iznosi 129 MW. Instalisana snaga hidroelektrana van JP EPS koje će koristiti podsticajne mere za proizvodnju električne energije u 2023. godini iznosi 77,6 MW;

- industrijske energane, snage 92,239 MW;

- elektrane na vetar, snage 397,96 MW, koje će koristiti podsticajne mere za proizvodnju električne energije;

- solarne elektrane, snage 21 MW, od kojih će podsticajne mere za proizvodnju električne energije koristiti 8,77 MW;

- elektrane na biogas, snage 60,34 MW od kojih će 60,34 MW koristiti podsticajne mere za proizvodnju električne energije;

- kombinovana postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije snage 31,94 MW od kojih postrojenja koja će koristiti podsticajne mere za proizvodnju električne energije, a koja proizvode električnu energiju iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje, snage iznosi 28,44 MW (sa TE-TO Voždovac);

- elektrane na biomasu snage 2,38 MW a koje će koristiti podsticajne mere za proizvodnju električne energije;

- elektrane na otpad snage 31,244 MW od kojih će 30,24 MW koristiti podsticajne mere za proizvodnju električne energije;

- elektrane na deponijski gas snage 3,09 MW a koje će koristiti podsticajne mere za proizvodnju električne energije.

Kapaciteti za proizvodnju električne energije u Republici Srbiji za 2023. godinu su uvećani za procenu očekivanih novih kapaciteta na osnovu podataka iz Registra energetskih dozvola i Registra povlašćenih proizvođača električne energije.

Prenosni sistem, bez Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, čine 46 postrojenja 400/h kV/kV, 220/h kV/kV, 110/h kV/kV instalisane snage 16282,5 MVA i ukupno 488 dalekovoda napona 400, 220, 110 kV i manje od 110 kV, ukupne dužine 9902,99 km, u vlasništvu EMS AD Beograd.

Prenosni sistem je sa susednim elektroenergetskim sistemima povezan preko 23 interkonektivna dalekovoda napona 400, 220 i 110 kV.

Distributivni sistem se sastoji od 37660 transformatorskih stanica ukupne instalisane snage 32,308 MVA i 171,905 km distributivnih vodova svih naponskih nivoa.

Bilansirana električna energija obuhvata:

- proizvodnju električne energije u termoelektranama, termoelektranama - toplanama, hidroelektranama, industrijskim energanama, solarnim elektranama, elektranama na vetar i ostalim postrojenjima na biogas, biomasu, otpad i prirodni gas;

- uvoz i izvoz električne energije;

- gubitke u prenosu i distribuciji;

- utrošak za proizvodnju energije u okviru kojeg je i potrošnja za pumpne akumulacije;

- potrošnju energetskog sektora;

- finalnu potrošnju električne energije po sektorima potrošnje.

Bruto proizvodnja električne energije u 2023. godini planira se u iznosu od 41127 GWh, što je za 14% više u odnosu na procenjenu proizvodnju u 2022. godini koja iznosi 35996 GWh. Struktura planirane bruto proizvodnje električne energije je sledeća:

- termoelektrane 27031 GWh ili 66%;

- termoelektrane-toplane 1926 GWh (bez TE TO Voždovac) ili 4,7%;

- hidroelektrane 9937 GWh ili 24,1%, od čega je proizvodnja postrojenja koja koriste podsticajne mere 271 GWh;

- elektrane na vetar koje koriste podsticajne mere neto proizvodnje1050 GWh.;

- solarne elektrane 21 GWh, od kojih je proizvodnja postrojenja koja koriste podsticajne mere 10,53 GWh;

- elektrane na biogas koje koriste podsticajne mere 409 GWh;

- na prirodni gas koje proizvode električnu energiju iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje uključujući i TE-TO Voždovac 208,25 GWh od kojih je proizvodnja postrojenja koja koriste podsticajne mere mere 195,86 GWh,

- elektrane na biomasu 20 GWh, od kojih je proizvodnja postrojenja koja koriste podsticajne mere 20 GWh;

- elektrane na otpad 211 GWh od kojih je proizvodnja postrojenja koja koriste podsticajne mere 182 GWh;

- elektrane na deponijski gas 23 GWh;

- ostale energane 259 GWh.

Planirani uvoz (sa tranzitom) električne energije u 2023. godini iznosi 6335 GWh što je za 23% manje u odnosu na procenjeni uvoz u 2022. godini koji iznosi 8237 GWh.

Planirani izvoz (sa tranzitom) električne energije u 2023. godini iznosi 7812 GWh, što je za 39% više od procenjenog izvoza u 2022. godini koji iznosi 5613 GWh.

Planirana potrošnja električne energije u energetskom sektoru u 2023. godini iznosi 4580 GWh, što je za 13% više od procenjene potrošnje u 2022. godini koja iznosi 4054 GWh. Potrošnja za pumpne akumulacije je planirana u iznosu od 594 GWh što je za 42% manje od procenjene vrednosti za 2022. godinu koja iznosi 1025 GWh.

Gubici prenosa i distribucije u 2023. godini planirani su u iznosu od 4161 GWh, što je skoro isto koliko i procenjeni gubici u 2022. godini koji iznose 4171 GWh.

Finalna potrošnja električne energije predstavlja bruto proizvodnju uvećanu za uvoz (sa tranzitom) i umanjenu za izvoz (sa tranzitom), potrošnju električne energije u energetskom sektoru i gubitke u prenosu i distribuciji.

Finalna potrošnja električne energije u 2023. godini planirana je u iznosu od 30315 GWh, što je za 3% više u odnosu na procenjenu finalnu potrošnju u 2022. godini koja iznosi 29371 GWh. U strukturi potrošnje industrija učestvuje sa 30%, saobraćaj sa 1,3%, domaćinstva sa 47,4%, javne i komercijalne delatnosti sa 18,9% i poljoprivreda sa 2,4%.

2.5. TOPLOTNA ENERGIJA

Kapaciteti za proizvodnju, distribuciju i snabdevanje toplotnom energijom u Republici Srbiji obuhvataju:

- sisteme daljinskog grejanja u okviru 64 privrednog subjekta koji se bave delatnostima proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom. Sistem daljinskog grejanja, čine toplotni izvori, instalisane snage oko 6397,807 MW;

- termoelektranama (TE) i to: TE Kolubara A, TE Kostolac A i TE Nikola Tesla A, gde se proizvedena toplotna energija koristi za grejanje Lazarevca, Obrenovca, Kostolca i Požarevca. Ukupni kapacitet za proizvodnju toplotne energije iznosi 443,6 MW;

- termoelektranama - toplanama (TE-TO), čiji kapacitet za proizvodnju toplotne energije iznosi 704,64 MW;

- industrijskim energanama - u sistemu industrijske energetike nalaze se toplotni izvori snage 1044 MW koji se najvećim delom koriste za proizvodnju toplotne energije za potrebe proizvodnih procesa i grejanja radnog prostora u industrijskim preduzećima.

Za proizvodnju toplotne energije u toplanama koristi se prirodni gas, ugalj, naftni derivati i biomasa. Planirana potrošnja prirodnog gasa u 2023. godini u toplanama iznosi 602,143 miliona m3, uglja 156339 t, naftnih derivata 77141 t, a biomase 60975 t.

U ukupnoj potrošnji energenata toplana prirodni gas učestvuje sa 76,4%, naftni derivati sa 12,5%, ugalj sa 8,6%, a biomasa sa 2,4%.

Bilans toplotne energije obuhvata potrošnju energenata, proizvodnju toplotne energije u termoelektranama, termoelektranama-toplanama, toplanama i industrijskim energanama, gubitke u distribuciji kao i finalnu potrošnju po sektorima potrošnje.

Planirana je proizvodnja toplotne energije u 2023. godini od 41894 TJ, a to je za 16% više od procenjene proizvodnje za 2022. godinu, u iznosu od 36142 TJ. U strukturi planirane proizvodnje, toplane učestvuju sa 54%, industrijske energane sa 21%, termoelektrane sa 6% i termoelektrane toplane sa 19%.

Planirani gubici u distribuciji toplotne energije u 2023. godini iznose 3251 TJ, što je za 14% više od gubitaka u 2022. godini, koji iznose 2852 TJ.

Finalna potrošnja toplotne energije u 2023. godini planirana je u iznosu od 37121 TJ, što je za 17% više od procenjene potrošnje u 2022. godini koja iznosi 31831 TJ. U strukturi potrošnje industrija učestvuje sa 25%, a domaćinstva i ostali sektori sa 75%.

2.6. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Bilansiranje energije iz obnovljivih izvora energije obuhvata proizvodnju i potrošnju električne energije iz velikih i malih vodenih tokova, energije vetra i sunca, biogasa, kao i proizvodnju i potrošnju toplotne energije iz geotermalne energije, biomase (ogrevno drvo, pelet i briket), obnovljivog industrijskog otpada i deponijskog gasa.

U 2023. godini planirano je povećanje proizvodnje primarne energije iz vetra, biogasa i hidropotencijala u odnosu na 2022. godinu. Ukupna planirana proizvodnja primarne energije iz obnovljivih izvora energije u 2023. godini iznosi 2,603 Mtoe, što je što je 7% više od procenjene proizvodnje u 2022. godini koja iznosi 2,439 Mtoe.

U strukturi planirane ukupne domaće proizvodnje primarne energije za 2023. godinu, obnovljivi izvori energije učestvuju sa 26%, dok je procenjena vrednost za 2022. godinu 25%. U ovoj strukturi najveće je učešće čvrste biomase 62%, hidropotencijala 32%, energije vetra 4%, dok biogas, energija sunca, obnovljivog industrijskog otpada, deponijskog gasa i geotermalna energija učestvuju sa 2%.

Proizvodnja i potrošnja čvrste biomase obuhvata proizvodnju i potrošnju ogrevnog drveta, peleta i briketa u energetske svrhe (za potrebe proizvodnje električne i toplotne energije). U organizaciji Energetske zajednice sprovedeno je istraživanje o potrošnji biomase u domaćinstvima u Republici Srbiji u okviru projekta "Tehnička pomoć za sprovođenje istraživanja o potrošnji energije u domaćinstvima u Srbiji". Ovim istraživanjem utvrđena je potrošnja biomase za 2021. godinu. Na osnovu ovih podataka pripremljen je bilans biomase za 2021. godinu a na osnovu njega i procena bilansa biomase za 2022. godinu kao i plan bilansa biomase za 2023. godinu. Planirana proizvodnja čvrste biomase u 2023. godini je 1,607 Mtoe. Od ove količine u toplanama se troši 0,015 Mtoe, što je za 38% više od procenjene potrošnje u 2022. godini, a koja iznosi 0,011 Mtoe. Planirana finalna potrošnja biomase iznosi 1,587 Mtoe. U strukturi ove potrošnje, industrija učestvuje sa 10%, domaćinstva sa 89%, a ostali sektori sa 1%. Potrošnja čvrste biomase odvija se dominantno u okviru sektora domaćinstva za potrebe zagrevanja prostorija.

Neophodno je napomenuti da je u 2023. godini planirani kapacitet postrojenja na biomasu za proizvodnju električne energije 2,38 MW i postrojenja na biogas 60,34 MW.

Bilansirana energija velikih i malih vodenih tokova, energije vetra, energije sunca, energije biogasa, energije biomase koristi se za proizvodnju električne energije i obuhvaćena je u sklopu poglavlja o ukupnoj proizvodnji električne energije u Republici Srbiji. U 2023. godini planirano je korišćenje hidropotencijala velikih vodenih tokova (bez proizvodnje RHE Bajina Bašta) u količini od 9577 GWh ili 0,823 Mtoe, što je za 13% više od procenjenog u 2022. godini koji iznosi 8503 GWh ili 0,731 Mtoe. Proizvodnja električne energije malih hidroelektrana u okviru sistema JP EPS, kao i malih hidroelektrana u privatnom vlasništvu, u 2023. godini planirana je u iznosu od 330 GWh ili 0,028 Mtoe, što je za 4% više od procenjene proizvodnje u 2022. godini koja iznosi 316 GWh ili 0,027 Mtoe. Ukupna količina proizvedene električne energije iz hidroelektrana planirana je u iznosu od 9937 GWh u 2023. godini, uključujući i reverzibilne hidroelektrane što je i prikazano u tabeli 3. Zbirni Energetski bilans Republike Srbije, dok se u delu proizvodnje primarne energije u istoj tabeli, u skladu sa metodologijom izrade Energetskog bilansa, prikazuje podatak bez reverzibilnih elektrana koji iznosi 0,823 Mtoe za 2023. godinu.

Planirano korišćenje energije sunca u 2023. godini je 21 GWh, što je za 31% više u odnosu na procenjenu energiju u 2022. godini u iznosu od 16 GWh.

Planirano korišćenje biogasa u 2023. godini za proizvodnju električne i toplotne energije je 0,041 Mtoe, što je za 23% više u odnosu na procenjenu vrednost u 2022. godini u iznosu od 0,033 Mtoe.

Planirano korišćenje energije vetra u 2023. godini je 1050 GWh, što je za 9% više u odnosu na na procenjenu vrednost za 2022. godinu u iznosu od 960 GWh.

Planirana proizvodnja geotermalne energije u 2023. godini je na nivou procenjene u 2022. godini i iznosi 0,002 Mtoe. Količina proizvedene geotermalne energije koristi se isključivo za grejanje. Ovim podatkom nije obuhvaćeno i korišćenje geotermalne energije kroz upotrebu toplotnih pumpi.

Planirana proizvodnja obnovljivog industrijskog otpada u 2023. godini iznosi 0,003 Mtoe što je za 32% više u odnosu na proizvodnju u 2022.godini kada je iznosila 0,002 Mtoe.

U 2023. godini se planira proizvodnja od 0,001 Mtoe puštanjem u pogon nove elektrane na deponijski gas.

3. UKUPNE POTREBE ZA ENERGIJOM

Ukupne potrebe za energijom Republike Srbije (bez potreba za energijom na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija) na godišnjem nivou prikazuju se u okviru zbirnog energetskog bilansa prikazanog u Tabeli 3, a na osnovu prethodno definisanih pojedinačnih bilansa za naftu, derivate nafte, biogoriva i biotečnosti, prirodni gas, ugalj, električnu i toplotnu energiju, energiju iz obnovljivih izvora energije, industrijskog neobnovljivog otpada. Posebno u okviru zbirnog energetskog bilansa je utvrđena:

- ukupna domaća proizvodnja primarne energije prema vrstama energenata;

- uvoz i izvoz energije i energenata;

- ukupno raspoloživa primarna energija za potrošnju, po vrstama energenata potrebna za sigurno, pouzdano i kvalitetno snabdevanje;

- utrošak za proizvodnju energije transformacijom;

- proizvodnja energije transformacijom;

- potrošnja energetskog sektora;

- gubici u prenosu i distribuciji;

- energija raspoloživa za finalnu potrošnju;

- finalna potrošnja u neenergetske svrhe;

- finalna potrošnja u energetske svrhe po sektorima potrošnje i po vrstama energije i energentima.

Domaća proizvodnja primarne energije obuhvata eksploataciju/korišćenje domaćih resursa uglja, sirove nafte, prirodnog gasa, obnovljivih izvora energije (hidropotencijal, geotermalna energija, energija vetra, solarna energija, biogas, biomasa, obnovljivog industrijskog otpada, deponijskog gasa i neobnovljivog industrijskog otpada. Planirana proizvodnja primarne energije u 2023. godini iznosi 9,969 Mtoe što je za 4% više od procenjene proizvodnje u 2022. godini koja iznosi 9,629 Mtoe. U strukturi proizvodnje primarne energije ugalj učestvuje sa 62,6%, nafta sa 8,7%, prirodni gas sa 2,5%, hidropotencijal 8,3%, biomasa sa 16,1%, dok geotermalna energija, solarna energija, energija vetra, biogas, otpad i deponijski gas učestvuju sa 1,8%.

Uvoz primarne energije uključujući i električnu energiju u 2023. godini je planiran u količini od 8,941 Mtoe, što je za 7% više u odnosu na procenjeni uvoz u 2022. godini, koji iznosi 8,390 Mtoe. Planiranim uvozom obezbediće se potrebne dodatne količine sirove nafte i derivata nafte, prirodnog gasa i uglja. Najveće učešće u uvozu od 50% ima sirova nafta i derivati nafte, zatim prirodni gas 24%, ugalj 20%, električna energija (uvoz sa tranzitom) 6,1% i biomasa i biodizel manje od 1%.

Izvoz primarne energije uključujući i električnu energiju u 2023. godini je planiran u količini od 1,418 Mtoe, što je za 22% više od procenjenog izvoza u 2022. godini, koji iznosi 1,167 Mtoe. Najveće učešće u izvozu od 49,0% imaju derivati nafte, zatim električna energija (izvoz sa tranzitom) u iznosu od 47,4%, biomasa učestvuje sa 2,8% i ugalj sa 0,3%.

Ukupna raspoloživa energija u 2023. godini iznosi 17,450 Mtoe, što je za 4% više od ukupne procenjene količine energije za snabdevanje u 2022. godini koja iznosi 16,702 Mtoe. Potrebna količina primarne energije obezbediće se 57% iz domaće proizvodnje i 43% iz neto uvoza.

Planirani iznos za ukupno snabdevanje u energijom i energentima u 2023. godini je 17,233 Mtoe, od čega se 15,454 Mtoe ili 90%, koristi za transformacije u termoelektranama, hidroelektranama, termoelektranama-toplanama, toplanama, elektranama na vetar, solarnim elektranama, industrijskim energanama, ostalim postrojenjima na biogas, biomasu, rafinerijama nafte, preradi uglja, visokim pećima i postrojenjima za proizvodnju peleta i briketa. Ovaj iznos je za 9% veći od procenjenog iznosa za 2022. godinu koji iznosi 14,221 Mtoe. Kao ulazni energenti sistema transformacija, najzastupljeniji je ugalj sa 50,7%, potom sirova nafta i poluproizvodi sa 29,8%, hidropotencijal sa 5,3%, prirodni gas sa 7,8%, energija vetra sa 0,6%, dok visokopećni gas, derivati nafte, energija sunca, biogas, biomasa, otpad i biodizel učestvuju sa 5,8%.

Planirana proizvodnja energije i energenata iz transformacija u 2023. godini iznosi 9,959 Mtoe što je za 7% više od proizvodnje iz transformacija u iznosu od 9,300 Mtoe u 2022. godini. U strukturi proizvedene energije iz procesa transformacija proizvedena sirova nafta i derivati nafte učestvuju sa 49,9% (4,970 Mtoe), električna energija sa 35,5% (3,536 Mtoe), toplotna energija sa 10,1% (1,001 Mtoe), proizvodnja peleta i briketa sa 1,4% (0,139 Mtoe) i sušeni lignit i visokopećni gas sa 3,1% (0,313 Mtoe).

U 2023. godini planirana potrošnja energetskog sektora iznosi 0,985 Mtoe, što je za 5% više od procenjene potrošnje energetskog sektora od 0,937 Mtoe u 2022. godini.

Gubici u prenosu i distribuciji u 2023. godini planirani su u iznosu od 0,472 Mtoe, što je za 1% više od procenjenih gubitaka u prenosu i distribuciji za 2022. godinu u iznosu od 0,466 Mtoe.

Ukupna finalna energija raspoloživa za potrošnju planirana je u 2023. godini u iznosu od 10,271 Mtoe, što je za 1% više od procenjene energije raspoložive za potrošnju u 2022. godini koja iznosi 10,205 Mtoe.

Ukupna finalna energija raspoloživa za potrošnju sastoji se od :

- potrošnje finalne energije u neenergetske svrhe (potrošnja energenata kao sirovine) i

- potrošnje finalne energije (potrošnja krajnjih korisnika) u energetske svrhe.

Potrošnja finalne energije u neenergetske svrhe u 2023. godini u iznosu od 0,703 Mtoe je za 10% veća od procenjene potrošnje u 2022. godini koja iznosi 0,637 Mtoe.

Potrošnja finalne energije u energetske svrhe predstavlja sumu primarne energije koja se ne koristi u transformacijama (koristi se direktno u sektorima potrošnje) i energije koja se dobija u procesima transformacija, umanjenu za potrošnju energetskog sektora, gubitke u prenosu i distribuciji energije i energenata i neenergetsku potrošnju.

Potrošnja finalne energije u energetske svrhe u 2023. godini planirana je u iznosu od 9,569 Mtoe, što je približno procenjenoj potrošnji u 2022. godini koja iznosi 9,568 Mtoe. U strukturi potrošnje finalne energije saobraćaj učestvuje sa 29,6%, industrija sa 21,6%, dok ostali sektori zajedno (domaćinstva, poljoprivreda i javne i komercijalne delatnosti) učestvuju sa 48,8%.

U strukturi potrošnje finalne energije po energentima u 2023. godini, sirova nafta i naftni derivati učestvuju sa 34,1%, električna energija sa 27,2%, ugalj sa 3,3%, prirodni gas sa 8,9%, toplotna energija sa 9,3%, visokopećni gas sa 0,3%, biomasa, geotermalna energija, biogas i otpad zajedno sa 16,9%. Planirana potrošnja naftnih derivata biće veća za 1%, električne energije veća za 3%, potrošnja toplotne energije biće veća za 17%, dok će se potrošnja uglja povećati za 7% u odnosu na procenjenu potrošnju iz 2022. godine. Planirana potrošnja prirodnog gasa biće manja za 25% u odnosu na potrošnju iz 2022. godine, a planirana potrošnja biomase, biogasa i otpada u 2023. godini biće veća za 1% u odnosu na 2022. godinu.

4. ZAKLJUČAK

Radi realizacije ovog energetskog bilansa i obezbeđenja sigurnosti snabdevanja energijom i energentima neophodno je:

- da kompanije obezbede potrebne planirane količine energije i energenata iz domaće proizvodnje i uvoza, kojim će se omogućiti redovno i uredno snabdevanje;

- obezbediti izvršenje svih planiranih remonta;

- nastaviti sprovođenje aktivnosti u cilju povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije i njihovog učešća u Energetskom bilansu Republike Srbije;

- stvaranje uslova za obezbeđenje adekvatne količine energije i energenta domaće proizvodnje u cilju smanjenja uvozne zavisnosti i obezbeđenja sigurnog, pouzdanog i kvalitetnog snabdevanja;

- sprovesti mere u smanjenju distributivnih gubitaka, podjednako i u distribuciji električne i toplotne energije i distribuciji gasa;

- unaprediti regulatorne i obezbediti i druge uslove za brže sprovođenje mera i aktivnosti u oblasti energetske efikasnosti u cilju ostvarenja većih ušteda u proizvodnji i potrošnji energije koje mogu da doprinesu sigurnosti snabdevanja energijom i energentima, poboljšanju kvaliteta životne sredine i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte;

- stalno praćenje rada energetskog sektora i realizacije energetskog bilansa a radi donošenja adekvatnih mera u cilju obezbeđenja sigurnog i kvalitetnog snabdevanja energijom i energentima.

U Tabeli 2. prikazani su osnovni energetski indikatori.

Tabela 2: Osnovni energetski indikatori

REPUBLIKA SRBIJA	2021	2022	2023
Potrošnja ukupno raspoložive energije po stanovniku (kg en/capita)	2372,57	2457,21	2567,24
Potrošnja električne energije po stanovniku (kWh/capita)	4266,46	4321,09	4459,97
Učešće domaćinstava u potrošnji električne energije, %	47,52	45,22	47,36

Tabela 3: Zbirni Energetski bilans Republike Srbije

ZBIRNI ENERGETSKI BILANS REPUBLIKE SRBIJE
REPUBLIKA SRBIJA (bez podataka za KiM)	fizičke jedinice	REALIZACIJA 2021		PROCENA 2022		PLAN 2023		2022/2021 %	2023/2022 %
		fizičke jedinice	Mil ten	fizičke jedinice	Mil ten	fizičke jedinice	Mil ten
PROIZVODNJA PRIMARNE ENERGIJE		-	10,176	-	9,629	-	9,969	95	104
Ugalj	1000 t	36418	6,282	35603	6,055	36797	6,243	96	103
Nafta (sa poluproizvodima)	1000 t	835	0,883	825	0,872	824	0,871	99	100
Gas	Mil m3	362	0,288	330	0,263	315	0,251	91	96
Hidropotencijal (bez RHE)	GWh	11284	0,970	8503	0,731	9577	0,823	75	113
Geotermalna energija	TJ	63	0,002	63	0,002	63	0,002	100	100
Biomasa	TJ	66938	1,599	65379	1,562	67297	1,607	98	103
Biogas	TJ	2221	0,053	2474	0,059	3039	0,073	111	123
Solarna energija	GWh	14	0,001	16	0,001	21	0,002	121	131
Energija vetra	GWh	1.085	0,093	960	0,083	1.080	0,093	88	113
Energija iz otpada	TJ	161	0,004	142	0,003	171	0,004	88	120
Energija iz deponijskog gasa	TJ					38	0,001
UVOZ	-	-	7,254	-	8,390	-	8,941	116	107
Ugalj	1000 t	1266	0,674	2800	1,044	4800	1,765	155	170
Nafta	1000 t	3897	4,054	4163	4,349	4307	4,486	107	103
Sirova nafta (sa poluproizvodima)	1000 t	2815	2,966	3263	3,444	3227	3,401	116	99
Naftni derivati	1000 t	1082	1,088	900	0,905	1080	1,086	83	120
Gas	Mil m3	2365	1,883	2828	2,252	2640	2,102	120	93
Električna energija	GWh	6984	0,601	8237	0,708	6335	0,545	118	77
Biomasa	1000 t		0,042	-	0,036	-	0,042	86	117
Biodizel	1000 t		0,001		0,001		0,001	100	100
IZVOZ	-	-	1,601	-	1,167	-	1,418	73	122
Ugalj	1000 t	40	0,008	23	0,005	23	0,005	58	100
Nafta	1000 t	1003	1,009	659	0,671	699	0,702	67	105
Sirova nafta (sa poluproizvodima)	1000 t	7	0,006	9	0,008	9	0,008	125	100
Naftni derivati	1000 t	995	1,003	650	0,663	689	0,694	66	105
Gas	Mil m3	-	-	-	-	-	-	-	-
Električna energija	GWh	6333	0,545	5613	0,483	7812	0,672	89	139
Biomasa	1000 t	-	0,040	-	0,009	-	0,040	22	460
NETO UVOZ ENERGENATA	-	-	5,652	-	7,222	-	7,522	128	104
Ugalj	1000 t	1225	0,666	2777	1,039	4777	1,760	156	169
Nafta	1000 t	2894	3,045	3504	3,678	3609	3,784	121	103
Sirova nafta	1000 t	2807	2,960	3254	3,436	3218	3,393	116	99
Naftni derivati	1000 t	87	0,085	250	0,242	391	0,391	283	162
Gas	Mil m3	2365	1,883	2828	2,252	2640	2,102	120	93
Električna energija	GWh	651	0,056	2625	0,226	-1477	-0,127	403	-56
Biomasa	1000 t	-	0,002	-	0,027	-	0,002	1183	8
SALDO ZALIHA	Mtoe	-	0,410	-	-0,149	-	-0,041	-36	27
UKUPNO RASPOLOŽIVA ENERGIJA	Mtoe	-	16,238	-	16,702	-	17,450	103	104
SKLADIŠTA ZA MEĐUNARODNI BRODSKI SAOBRAĆAJ	Mtoe	-	0,013	-	0,017	-	0,017	131	100
UKUPNA DOMAĆA POTROŠNJA	Mtoe	-	16,225	-	16,685	-	17,433	103	104
MEĐUNARODNI AVIO PREVOZ	Mtoe	-	0,112	-	0,155	-	0,210	138	135
UKUPNO SNABDEVANJE ENERGIJOM	Mtoe	-	16,112	-	16,529	-	17,223	103	104
Ugalj	1000 t	37878	6,983	38780	7,153	41923	8,051	102	113
Nafta	1000 t	3710	3,908	4098	4,315	4125	4,328	110	100
Gas	Mil m3	3007	2,395	2960	2,357	2955	2,353	98	100
Električna energija	GWh	651	0,056	2625	0,226	-1477	-0,127	403	-56
Hidropotencijal	GWh	11284	0,970	8566	0,737	9658	0,823	76	112
Geotermalna energija	TJ	63	0,002	63	0,002	63	0,002	100	100
Biomasa	TJ	68999	1,648	66990	1,600	67858	1,621	97	101
Biogas	TJ	2221	0,053	2474	0,059	3039	0,073	111	123
Solarna energija	GWh	14	0,001	16	0,001	21	0,002	121	131
Energija vetra	GWh	1.085	0,093	960	0,083	1.080	0,093	88	113
Otpad	TJ	161	0,004	142	0,003	171	0,004	88	120
Deponijski i kanalizacioni gas	Mil m3	-	-	-	-	-	-	-	-
Biodizel	1000 t	0,757	0,001	0,757	0,001	0,757	0,001	100	100
UVOZNA ZAVISNOST (%)	-	-	34,809	-	43,240	-	43,105	124	100
UČEŠĆE U UKUPNOJ BRUTO POTROŠNJI (%)
Ugalj	1000 t	-	43,341	-	43,277	-	46,744	100	108
Nafta	1000 t	-	24,254	-	26,104	-	25,132	108	96
Gas	Mil m3	-	14,861	-	14,258	-	13,663	96	96
Električna energija	GWh	-	0,347	-	1,365	-	-0,737	393	-54
Hidropotencijal	GWh	-	6,022	-	4,456	-	4,781	74	107
Geotermalna energija	TJ	-	0,009	-	0,009	-	0,009	97	96
Biomasa	1000 t	-	10,228	-	9,680	-	9,411	95	97
Biogas	Mil m3	-	0,329	-	0,358	-	0,421	109	118
Solarna energija	GWh	-	0,007	-	0,008	-	0,011	118	126
Energija vetra	GWh	-	0,579	-	0,499	-	0,539	86	108
Otpad	TJ	-	0,024	-	0,021	-	0,024	86	116
Deponijski i kanalizacioni gas	Mil m3	-	-	-	-	-	-	-	-
Biodizel	1000 t	-	0,004	-	0,004	-	0,004	97	96
UTROŠAK ZA PROIZVODNJU ENERGIJE TRANSFORMACIJOM	Mtoe	-	13,862	-	14,221	-	15,454	103	109
Hidroelektrane	Mtoe	-	0,970	-	0,731	-	0,823	75	113
Vetroelektrane	Mtoe	-	0,093	-	0,083	-	0,093	88	113
Solarne elektrane	Mtoe	-	0,001	-	0,001	-	0,002	121	131
Pumpanje-reverzibilne hidroelektrane	Mtoe	-	0,082	-	0,088	-	0,051	108	58
Termoelektrane	Mtoe	-	6,074	-	6,230	-	7,087	103	114
Termoelektrane-toplane (TE-TO)	Mtoe	-	0,224	-	0,227	-	0,413	102	182
Energane	Mtoe	-	0,377	-	0,377	-	0,403	100	107
Toplane	Mtoe	-	0,590	-	0,566	-	0,627	96	111
Ekstrakcija nafte i gasa	Mtoe	-	0,000	-	0,000	-	0,000	-	-
Rafinerije i Petrohemija	Mtoe	-	4,497	-	4,943	-	4,921	110	100
Za namešavanje sa fosilnim benzinom, dizelom, kerozinom	Mtoe	-	0,001	-	0,001	-	0,001	100	100
Razmenjeni proizvodi	Mtoe	-	0,049	-	0,057	-	0,057	116	100
Vraćeno iz petrohemije	Mtoe	-	0,134	-	0,177	-	0,182	132	103
Visoke peći	Mtoe	-	0,498	-	0,517	-	0,517	104	100
Rudnici uglja	Mtoe	-	0,000	-	0,000	-	0,000	-	-
Prerada uglja	Mtoe	-	0,094	-	0,068	-	0,107	72	157
Ćumurane i retorte	Mtoe	-	0,014	-	0,014	-	0,014	100	100
Proizvođači drvnih peleta	Mtoe	-	0,127	-	0,107	-	0,122	85	113
Proizvođači drvnih briketa	Mtoe	-	0,013	-	0,012	-	0,012	93	96
Ostali	Mtoe	-	0,022	-	0,022	-	0,022	100	100
PROIZVODNJA ENERGIJE TRANSFORMACIJOM	Mtoe	-	9,122	-	9,300	-	9,959	102	107
BRUTO PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE	GWh	38236	3,288	35996	3,095	41127	3,536	94	114
TERMOELEKTRANA	GWh	23734	2,041	24001	2,064	27031	2,324	101	113
TERMOELEKTRANA - TOPLANA	GWh	748	0,064	1198	0,103	1989	0,171	160	166
HIDROELEKTRANA	GWh	11984	1,030	9137	0,786	9937	0,854	76	109
OD TOGA MALE HIDRO	GWh	340	0,029	316	0,027	330	0,028	93	104
RHE	GWh	700	0,060	634	0,055	360	0,031	91	57
ELEKTRANE NA SUNČANU ENERGIJU	GWh	14	0,001	16	0,001	21	0,002	121	131
ELEKTRANE NA VETAR	GWh	1085	0,093	960	0,083	1080	0,093	88	113
OSTALO	GWh	672	0,058	684	0,059	1068	0,092	102	156
NA BIOGAS	GWh	228	0,020	254	0,022	409	0,035	112	161
NA BIOMASU	GWh	20	0,002	21	0,002	20	0,002	105	98
NA OTPAD	GWh	7	0,001	7	0,001	211	0,018	102	3109
NA DEPONIJSKI GAS	GWh	0	0,000	0	0,000	23	0,002
NA PRIRODNI GAS KOJE PROIZVODE ELEKTRIČNU ENERGIJU IZ VISOKOEFIKASNE KOMBINOVANE PROIZVODNJE	GWh	148	0,013	141	0,012	145	0,013	96	103
INDUSTRIJSKE ENERGANE	GWh	270	0,023	261	0,022	259	0,022	97	99
SOPSTVENA POTROŠNJA U ENERGETSKOM SEKTORU	Mtoe	-	0,901	-	0,937	-	0,985	104	105
GUBICI	Mtoe	-	0,524	-	0,466	-	0,472	89	101
ENERGIJA RASPOLOŽIVA ZA FINALNU POTROŠNJU	Mtoe	-	9,948	-	10,205	-	10,271	103	101
FINALNA POTROŠNJA U NEENERGETSKE SVRHE	Mtoe	-	0,720	-	0,637	-	0,703	89	110
FINALNA POTROŠNJA U ENERGETSKE SVRHE	Mtoe	-	9,258	-	9,568	-	9,569	103	100
PO SEKTORIMA POTROŠNJE:
Industrija	Mtoe	-	2,046	-	2,020	-	2,070	99	102
Građevinarstvo	Mtoe	-	0,060	-	0,067	-	0,068	111	102
Saobraćaj	Mtoe	-	2,513	-	2,809	-	2,828	112	101
Domaćinstva	Mtoe	-	3,550	-	3,410	-	3,515	96	103
Poljoprivreda	Mtoe	-	0,140	-	0,155	-	0,150	111	97
Ostali potrošači	Mtoe	-	0,949	-	1,107	-	0,937	117	85
PO ENERGENTIMA:	Mtoe	-	-	-	-	-	-	-	-
Ugalj	Mtoe	-	0,299	-	0,293	-	0,312	98	107
Visokopećni gas	Mtoe		0,015		0,027		0,027	172	100
Naftni derivati	Mtoe	-	2,915	-	3,222	-	3,261	111	101
Prirodni gas	Mtoe	-	1,092	-	1,142	-	0,855	105	75
Električna energija	GWh	29200	2,511	29371	2,525	30315	2,607	101	103
Toplotna energija	Mtoe	-	0,777	-	0,760	-	0,887	98	117
OIE (geotermalna energija, biomasa, biogas)	Mtoe	-	1,649	-	1,598	-	1,620	97	101
Otpad	Mtoe	-	0,001	-	0,001	-	0,001	92	104
Statistička razlika / Statistical difference		-0,005		0,000		0,000