PLANUPRAVLJANJA RIZICIMA OD POVREDE PRINCIPA RODNE RAVNOPRAVNOSTI("Sl. list grada Kragujevca", br. 1/2023) |
Rodna ravnopravnost podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti, ravnomerno učešće i uravnoteženu zastupljenost muškaraca i žena u svim oblastima društvenog života, jednake mogućnosti za ostvarivanje prava i sloboda, korišćenje ličnih znanja i sposobnosti za lični razvoj i razvoj društva, jednake mogućnosti i prava u pristupu robama i uslugama, kao i ostvarivanje jednake koristi od rezultata rada, uz uvažavanje bioloških, društvenih i kulturološki formiranih razlika između muškaraca i žena i različitih interesa, potreba i prioriteta muškaraca i žena prilikom odlučivanja o njihovim pravima i obavezama.
Diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, jeste svako neopravdano razlikovanje, nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), na otvoren ili prikriven način, u odnosu na lica ili grupe lica, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica, zasnovano na polu i polnim karakteristikama u: političkoj, obrazovnoj, medijskoj i ekonomskoj oblasti, oblasti zapošljavanja, zanimanja i rada, samozapošljavanja, zaštite potrošača, zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti, socijalnoj zaštiti, u braku i porodičnim odnosima, oblasti bezbednosti, ekologiji, kulturi, sportu i rekreaciji, kao i u oblasti javnog oglašavanja i drugim oblastima društvenog života.
Neposredna diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njihovog pola i polnih karakteristika, u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj.
Posredna diskriminacija na osnovu pola i polnih karakteristika postoji ako, na izgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa, lice ili grupu lica, stavlja ili bi se mogla staviti, zbog njihovog pola i polnih karakteristika, u nepovoljan položaj u poređenju sa drugim licima u istoj ili sličnoj situaciji, osim ako je to objektivno opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna.
Diskriminacija na osnovu pola i polnih karakteristika postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano postupa nepovoljnije nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima, isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili, odnosno nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije na osnovu pola, ili zbog toga što su ponudili ili nameravaju da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju.
Diskriminacijom na osnovu pola i polnih karakteristika smatra se i uznemiravanje, ponižavajuće postupanje, pretnje i uslovljavanje, seksualno uznemiravanje i seksualno ucenjivanje, rodno zasnovan govor mržnje, nasilje zasnovano na polu, polnim karakteristikama, nasilje prema ženama, nejednako postupanje na osnovu trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta, odsustva radi posebne nege deteta u svojstvu očinstva i materinstva (roditeljstva), usvojenja, hraniteljstva, starateljstva i podsticanje na diskriminaciju, kao i svaki nepovoljniji tretman koji lice ima zbog odbijanja ili trpljenja takvog ponašanja.
Članom 13. Zakona o rodnoj ravnopravnosti definisane su vrste planskih akata, među koje spada, Plan upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti i Plan upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti predviđen članom 19. navedenog zakona predstavlja garanciju rodne perspektive.
Međunarodni akti i pravni okvir Republike Srbije na kojima se zasniva rodna ravnopravnost
Međunarodni akti
- Povelja Ujedinjenih nacija,
- Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948),
- Evropska povelja o ljudskim pravima (1950),
- Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (1966),
- Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966),
- Konvencija o pravima deteta (1989) i protokoli uz konvenciju;
- Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom (2006),
- Konvencija o sprečavanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW),
- Pekinška deklaracija i Platforma za akciju (1995),
- Program Akcije Međunarodne konferencije o stanovništvu i razvoju (1994),
- Specijalna sesija GSUN: Žene 2000: Rodna ravnopravnost, razvoj i mir za 21 vek (2000) - Milenijumska deklaracija UN A/Res/55/2 (2000),
- Direktiva Saveta Evrope 78/2000 o diskriminaciji,
- Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i prateći protokoli,
- Bečka deklaracija i program delovanja (1993).
Pravni okvir Republike Srbije
- Ustav Republike Srbije, u osnovnim odredbama garantuje ravnopravnost žena i muškaraca i obavezuje državu da vodi politiku jednakih mogućnosti (član 15), zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju po bilo kom osnovu ili ličnom svojstvu uključujući i pol (član 21. stav 3.), propisuje mogućnost preduzimanja posebnih mera radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koje su u nejednakom položaju sa ostalim građanima (član 21. stav 4), garantuje jednakost pred zakonom (član 21. stav 1.), jednaku zakonsku zaštitu (član 21. stav 2.), zaštitu pred sudovima (član 22. stav 1.), drugim državnim organima (član 36. stav 1.) i međunarodnim institucijama (član 22. stav 2.), i posebnu zaštitu majki, trudnica, dece i samohranih roditelja (član 66.), kao i posebnu zdravstvenu zaštitu trudnica, majki i samohranih roditelja sa decom do sedme godine, koja se finansira iz javnih prihoda (član 68).
- Zakon o rodnoj ravnopravnosti ("Službeni glasnik RS", broj 52/2021),
- Zakon o zabrani diskriminacije ("Službeni glasnik RS", broj 22/2009 i 52/2021),
- Zakon o sprečavanju nasilja u porodici ("Službeni glasnik RS", broj 94/2016),
- Zakon o ravnopravnosti polova ("Službeni glasnik RS", broj 104/2009).
Naziv: |
Grad Kragujevac |
Sedište i adresa |
Trg Slobode br. 3, Kragujevac |
Broj telefona |
034/335-324 |
Veb sajt: |
www.kragujevac.rs |
Matični broj: |
07184069 |
PIB |
101982436 |
Odgovorno lice: |
Dr. Gordana Damnjanović - članica Gradskog veća za zdravstvenu i socijalnu zaštitu |
Elektronska adresa: |
drg.damnjanovic@gmail.com |
Lice za koordinaciju: |
Ivana Obradović Stanić - Načelnica odeljenja za ljudska i manjinska prava rodnu ravnopravnost i prevenciju trgovine ljudima |
Elektronska adresa: |
Ivana.obradovic054@gmail.com |
1.2. Rodno osetljiva statistika
1.2.1. Polna zastupljenost u Gradskoj upravi
Ukupan broj zaposlenih: 688 (100 %)
Muškarci: 231 (33,58%) |
Žene: 457 (66,42%) |
1.2.2. Struktura zaposlenih prema stepenu stečenog obrazovanja
Stepen stručne spreme:
Kvalifikacije koje poseduju zaposlena i radno angažovana lica, razvrstana po polu:
|
Kvalifikacije |
Muškarci |
Žene |
Ukupno |
1. |
- |
5 (0,75%) |
3 (0,45%) |
8 (1,20%) |
2. |
NKR |
1 (0,15%) |
1 (0,15%) |
2 (0,30%) |
3. |
PKR |
0 (0,00%) |
1 (0,15%) |
1 (0,15%) |
4. |
KR |
1 (0,15%) |
0 (0,00%) |
1 (0,15%) |
5. |
VKR |
2 (0,30%) |
1 (0,15%) |
3 (0,45%) |
6. |
SSS |
64 (9,30%) |
117 (17,01%) |
181 (26,31%) |
7. |
VS |
15 (2,18%) |
25 (3,63%) |
40 (5,81%) |
8. |
VSS |
143 (20,78%) |
309 (44,91%) |
452 (65,70%) |
1.2.3. Struktura zaposlenih prema godinama starosti
|
Muškarci |
Žene |
Ukupno |
21-30g |
11 (1,60%) |
32 (14,65%) |
43 (6,25%) |
31-40g |
49 (7,12%) |
80 (11,63%) |
129 (18,75%) |
41-50g |
74 (10,76%) |
187 (27,18%) |
261 (37,94%) |
51-60g |
65 (9,45%) |
123 (17,88%) |
188 (27,33%) |
61-70g |
32 (4,65%) |
35 (5,09%) |
67 (9,74%) |
3. OBLASTI I PROCESI KOJI SU RIZIČNI ZA POVREDU PRINCIPA RODNE RAVNOPRAVNOSTI
Oblasti i procesi predstavljaju izraz samoprocene grada Kragujevca u primeni osnovnih principa rodne ravnopravnosti.
Savet evropskih opština i regiona doneo je Evropsku povelju o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou zbog značaja primene principa rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou i nedovoljno jasne regulative u tom segmentu, preduzeo niz akcija u pravcu njene promocije, te ustanovio korake koji će osigurati njenu primenu.
Rodna ravnopravnost pretpostavlja da u jednom društvu, zajednici ili organizaciji postoje jednake mogućnosti za žene, muškarce i osobe drugačijih rodnih identiteta, da doprinesu kulturnom, političkom, ekonomskom i socijalnom napretku, kao i da imaju jednake mogućnosti da uživaju sve koristi i dobrobiti od napretka jedne zajednice. Budući da su rodna ravnopravnost i učešće žena u javnom životu mera demokratizacije svakog društva, njegovog razvoja i stabilnosti, a u slučaju Republike Srbije i pretpostavka bržeg uključivanja u evropske integracije, kao i da se na lokalnom nivou zadovoljavaju bazične potrebe građanstva, donose politike i kreiraju programi koji na najdirektniji mogući način utiču na praktične aspekte svakodnevnog života i rada žena i muškaraca, Skupština grada Kragujevca je 2013. godine donela Odluku o prihvatanju Evropske povelje o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou.
Potpisivanjem Povelje grad Kragujevac se javno obavezao da će slediti principe rodne ravnopravnosti i sprovoditi odredbe propisane Poveljom. Povelja podrazumeva izradu Akcionog plana za njeno sprovođenje, ali i međusobnu saradnju potpisnica koja će olakšati primenu i razmenu dobrih praksi.
Grad Kragujevac je podržan od Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women) koja je pokrenula projekat Sigurnost žena i devojčica u javnom prostoru (oktobar 2021 - oktobar 2023), u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost Republike Srbije i Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Glavni cilj projekta, koji finansira Ambasada Ujedinjenog Kraljevstva u Beogradu, je unapređenje rada nacionalnih i lokalnih institucija i drugih aktera u borbi protiv nasilja prema ženama i devojčicama u svim sferama privatnog i javnog života, kao i primena međunarodno priznatih alata i praksi u ovoj oblasti, za grad Kragujevac.
U prvoj fazi ovog projekta aktivnosti su usmerene na unapređenje zaštite žena i devojčica sprovođenjem:
1) nacionalnog istraživanja u cilju prikupljanja podataka o stepenu bezbednosti žena i devojčica u javnom prostoru kako bi se pružila podrška radu nacionalnih i lokalnih institucija koje učestvuju u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja;
2) razvoju alata za procenu bezbednosti žena kojim bi se utvrdile potrebe i izazovi sa kojima se žene i devojčice susreću u javnom prostoru a zatim i pružila podrška jedinicama lokalne samouprave i ženskim organizacijama u definisanju i sprovođenju mera kojima se unapređuje bezbednost žena i devojčica u toj sferi;
3) podrške sigurnim kućama za žrtve nasilja u porodici kako bi se unapredila njihova dostupnost, rad i kapaciteti za delotvorno pružanje usluga svim ženama i devojčicama izloženim nasilju.
Komisija za rodnu ravnopravnost grada Kragujevca inicirala je izradu prvog Lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost za period 2019-2020. godine. Ovu inicijativu Komisija je pokrenula u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima, kao i Odlukom o ravnopravnosti polova koja je doneta od strane Skupštine grada Kragujevca 2018. godine.
Skupština grada Kragujevca je na sednici održanoj dana 21.02.2022. godine donela Odluku o pristupanju izradi Lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost grada Kragujevca za period 2022-2024. godine.
Ovim dokumentom se utvrđuje celokupna lokalna politika u cilju eliminisanja diskriminacije žena, poboljšanja njihovog položaja i integrisanja principa rodne ravnopravnosti u sve oblasti delovanja institucija sistema, kao jedan od elemenata modernizacije i demokratizacije društva, u cilju bržeg, ravnomernijeg i efikasnijeg društvenog razvoja, u skladu sa politikom jednakih mogućnosti proklamovanom u Ustavu Republike Srbije (član 15).
Lokalnim akcionim planom za unapređivanje rodne ravnopravnosti obuhvaćene su oblasti koje se tiču učešća žena u kreiranju politika i u donošenju odluka u oblasti ekonomije, obrazovanja, zdravlja, nasilja nad ženama jer su ove oblasti ključne za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti.
Akcionim planom se utvrđuju aktivnosti koje će se sprovoditi u periodu od 2022. godine do 2024. godine.
Važnija akta doneta/potpisana na inicijativu Komisije za rodnu ravnopravnost:
1. Skupština grada Kragujevca je 8. decembra 2013. godine usvojila Evropsku povelju o ravnopravnosti polova na lokalnom nivou.
2. Skupština grada je dana 29. juna 2018. godine donela Odluku o ravnopravnosti polova na teritoriji grada Kragujevca.
3. Grad Kragujevac je usvojio Pakt za zaustavljanje seksualnog nasilja nad decom - sačinjen od strane Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope 2017. godine. Potpisivanjem ovog akta je grad Kragujevac je prihvatio obavezu da se angažuje u akciji "Jedno od petoro" u cilju podizanja svesti i stvaranja struktura neophodnih za rešavanje seksualnog nasilja i zlostavljanja nad decom.
Služba pravne pomoći funkcioniše u okviru Gradske uprave za društvene delatnosti i organizovana je kroz rad centralne kancelarije, a besplatna je za osetljive kategorije stanovništva: korisnike Centra za socijalni rad, nezaposlena lica, studente, primaoce minimalnih penzija, žrtve nasilja u porodici.
Savet za zapošljavanje u gradu Kragujevcu postoji od 2005. godine. U saradnji sa Savetom, Gradsko veće grada Kragujevca na godišnjem nivou donosi Lokalni akcioni plan zapošljavanja, kojim definiše mere aktivne politike zapošljavanja i u skladu sa tim opredeljuje sredstva u budžetu grada za podsticanje zapošljavanja.
Ženska parlamentarna mreža na nivou grada Kragujevca osnovana je 2016. godine.
Privredni savet u gradu Kragujevcu formiran je juna 2012. godine. Savet ima 21 člana i čine ga predstavnici privrede, Uprave grada, Univerziteta i ostalih organizacija i institucija koje su od značaja za razvoj privrede u gradu.
Savet za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom obrazovan je 2011. godine.
Obrazovan je Savet za unapređenje položaja Roma i usvojen Lokalni akcioni plan za socijalnu inkluziju Roma i Romkinja u gradu Kragujevcu za period 2022-2025. godine.
Počev od 2013. godine u gradu Kragujevcu su konstituisani mehanizmi za zaštitu prava pacijenata i to: Savet za zdravlje kao radno telo Gradskog veća i Savetnik za zaštitu prava pacijenata.
Na osnovu člana 63. Zakona o rodnoj ravnopravnosti (usvojenog maja 2021. godine od strane Vlade Republike Srbije) Skupština grada Kragujevca u septembru iste godine donosi Rešenje o obrazovanju Komisije za rodnu ravnopravnost kao stalno radno telo. Komisija za rodnu ravnopravnost obavlja poslove i zadatke u skladu i na način utvrđen odredbama Poslovnika Skupštine grada Kragujevca i Odluke o stalnim radnim telima Skupštine grada Kragujevca. Članovi su predstavnici odborničkih grupa i ukupno ih ima 7.
Na osnovu člana 63. Zakona o rodnoj ravnopravnosti iz 2021. godine, grad Kragujevac je doneo Rešenje o obrazovanju Saveta za rodnu ravnopravnost u oktobru 2021. godine. Zadaci Saveta su, pored ostalog, da utiče na promenu rodnih obrazaca i unapređenje kulture rodne ravnopravnosti, povećava ravnopravnost žena i muškaraca primenom politika i mera jednakih mogućnosti, prati ostvarivanje načela ravnopravnosti zasnovane na polu u svim oblastima javnog života i međunarodnih standarda, učestvuje u izradi i usvajanju strateških dokumenata, naročito u izradi i usvajanju Plana razvoja Grada. Savet, kojim predsedava članica Gradskog veća za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, čini 20 predstavnika i predstavnica ustanova, institucija i organizacija iz Kragujevca.
Grad Kragujevac 2022. godine, doneo je Antidiskriminacioni Kodeks ("Službeni list grada Kragujevca", broj 30/22).
Cilj Kodeksa je preveniranje i borba protiv stavova i ponašanja koji potencijalno vode ka diskriminatornom ponašanju i nejednakom tretmanu lica ili grupe lica, a na osnovu nekog njegovog/njenog/njihovog ličnog svojstva. Kodeks nam pomaže da sprečimo svaku diskriminaciju - kod poslodavca, u odnosu sa korisnicima usluga, onih koji ostvaruju neki svoj interes ili na zakonu zasnovano pravo, u odnosu sa kolegama, partnerima, ili drugim saradnicima i poslovnim subjektima. Kodeks omogućava bolju i kvalitetniju razmenu informacija, posebno između zaposlenih i rukovodilaca, a samim tim, unapređuje sistem pružanja usluga i drugih poslova partnerima, strankama, klijentima. Drugim rečima, cilj nam je da artikulišemo pravilno ponašanje i odgovornost, jačajući međusobno poštovanje, posvećenost različitostima i inkluziju.
Cilj nam je da unapređujemo kulturu ravnopravnosti.
Kodeks utvrđuje osnovne standarde u poslovnom ponašanju i komunikaciji koji se moraju poštovati od strane svih zaposlenih i radno angažovanih, kao i svih drugih partnera u poslu.
To znači da su Grad Kragujevac i zaposleni u Gradskim upravama dužni da u svakoj prilici poštuju princip jednakosti građana pred zakonom, a posebno kada rešavaju o zahtevima građana i donose odluke. Oni postupaju jednako prema svim građanima u istoj pravnoj i faktičkoj situaciji. U obavljanju svojih dužnosti, zaposleni u Gradskoj upravi ne smeju neopravdano i nedozvoljeno da prave razliku ili nejednako postupaju prema licu ili grupi s obzirom na njihova lična ili stečena svojstva i pripadnost (po osnovu pola, rase, boje kože, društvenog porekla, rođenja, genetskih svojstava, jezika, veroispovesti ili verovanja, političkog ili drugog uverenja, državljanstva, pripadnosti narodu ili nacionalnoj manjini, kulture, imovnog stanja, rođenja, invaliditeta, starosne dobi, rodnog identiteta i seksualne orijentacije, zdravstvenog stanja, bračnog i porodičnog statusa, osuđivanosti, fizičkog izgleda, članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim ili pretpostavljenim ličnim svojstvima).
Prava, obaveze i odgovornosti zaposlenog i poslodavca u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja propisani su Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 36/10) i Pravilnikom o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja, ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 62/10) i Pravilnikom o sprečavanju zlostavljana na radu koji je donela Gradska uprava za finansije i javne nabavke grada Kragujevca.
Gradska uprava za finansije i javne nabavke grada Kragujevca svim zaposlenima dostavila je Obaveštenje o zabrani vršenja zlostavljanja i seksualnog uznemiravanja na radu i zloupotrebi prava na zaštitu od takvog ponašanja.
S obzirom na navedeno, stepen rizika od povrede principa ravnopravnosti je procenjen kao nizak. Pošto je stepen rizika nizak, verovatnoća nastanka rizika od povrede principa ravnopravnosti je zanemarljiva, a moguća posledica tog rizika je minimalna.
Mere koje su predviđene ovim Planom upravljanja rizicima su, pre svega, sa ciljem unapređenja do potpune primene principa rodne ravnopravnosti.
4. MERE ZA OSTVARIVANJE I UNAPREĐENJE RODNE RAVNOPRAVNOSTI
Zakon razvrstava mere za ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti na opšte mere i posebne mere.
Opšte mere se donose nakon društvenog dijaloga i širokog društvenog konsenzusa, dok se posebne mere donose pojedinačno na nivou organizacije.
Opšte mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti jesu zakonom propisane mere kojima se u određenoj oblasti zabranjuje diskriminacija na osnovu pola, ili nalaže odgovarajuće postupanje radi ostvarivanja rodne ravnopravnosti.
Posebne mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti su aktivnosti, mere, kriterijumi i prakse u skladu sa načelom jednakih mogućnosti, kojima se obezbeđuje ravnopravno učešće i zastupljenost žena i muškaraca, posebno pripadnika osetljivih društvenih grupa, u svim sferama društvenog života i jednake mogućnosti za ostvarivanje prava i sloboda.
Posebne mere, u skladu sa opštim merama određuje i sprovodi organ javne vlasti.
Prilikom određivanja posebnih mera moraju se uvažavati različiti interesi, potrebe i prioriteti žena i muškaraca, a posebnim merama mora se obezbediti:
- pravo žena i muškaraca na informisanost i jednaku dostupnost programima i uslugama;
- promovisanje jednakih mogućnosti u upravljanju ljudskim resursima i na tržištu rada;
- uravnotežena zastupljenost polova u svakoj fazi formulisanja i sprovođenja politike rodne ravnopravnosti;
- prikupljanje relevantnih podataka razvrstanih po polu i njihovo dostavljanje nadležnim institucijama.
Posebne mere se primenjuju, dok se ne postigne cilj zbog kojeg su propisane.
4.2.1. Mere koje se određuju u slučajevima osetno neuravnotežene zastupljenosti polova
Najnepovoljniju situaciju u pogledu zastupljenosti manje zastupljenog pola na rukovodećim mestima je u mesnim zajednicama, gde je 85,9% predsednika mesnih zajednica, a 14,1% predsednica. Što se tiče sastava Saveta mesnih zajednica 82,6% su muškarci, a 17,4% žene. Da bi se otklonila ova neuravnoteženost primenjivaće se:
- Afirmativna mera prilikom angažovanja lica u mesnim zajednicama
MERA 1: AFIRMATIVNA MERA PRILIKOM ANGAŽOVANJA LICA U MESNIM ZAJEDNICAMA
Razlog za uvođenje mere:
Otklanjanje neuravnoteženosti u pogledu zastupljenosti polova angažovanih lica na rukovodećim mestima u mesnim zajednicama i Saveta mesnih zajednica.
Vreme za uvođenje mere:
Kontinuirano.
Način sprovođenja i kontrole sprovođenja mere:
Prilikom odlučivanja o angažovanju lica na rukovodećim pozicijama u mesnim zajednicama i Savetima mesnih zajednica na konkursima za njihovo angažovanje, davati prednost manje zastupljenom polu.
Prestanak sprovođenja mere:
Mera nema vremensko ograničenje.
4.2.2. Programske mere
Ovim merama se operacionalizuju programi za ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti.
Grad Kragujevac, usled potreba za ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti donosi sledeće programske mere:
- Pohađanje obuka, seminara i konferencija u vezi sa rodnom ravnopravnošću;
- Uspostavljanje saradnje sa državnim organima radi dalje kontinuirane edukacije svih zaposlenih.
MERA 1: POHAĐANJE OBUKA, SEMINARA I KONFERENCIJA U VEZI SA RODNOM RAVNOPRAVNOŠĆU
Razlog za uvođenje mere:
Sticanje novih znanja i veština o punoj primeni principa rodne ravnopravnosti u gradu Kragujevcu.
Vreme za uvođenje mere:
Kontinuirano.
Način sprovođenja i kontrole sprovođenja mere:
Primena novih znanja i veština stečenih na obukama, seminarima i konferencijama u radu prilikom:
- izrade statutarnih dokumenata, strateških dokumenata, pravilnika i drugih akata;
Prestanak sprovođenja mere:
Mera pohađanja obuka, seminara i konferencija za lica zaposlena u Gradskim upravama je trajna, tj. nema vremensko ograničenje.
MERA 2. USPOSTAVLJANJE SARADNJE SA DRŽAVNIM ORGANIMA
Razlog za uvođenje mere:
Uspostavljanjem kontinuirane saradnje sa državnim organima u vidu razmene informacija i znanja sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti omogućava se jednostavnija implementacija obaveza proisteklih iz zakonskih i podzakonskih akata.
Vreme za uvođenje mere:
Kontinuirano.
Način sprovođenja i kontrole sprovođenja mere:
Sprovođenje ove mere se vrši razmenom informacija iz oblasti rodne ravnopravnosti, održavanjem okruglih stolova i prezentacija, učestvovanjem na panelnim diskusijama o iskustvima u sprovođenju rodne ravnopravnosti.
Prestanak sprovođenja mere:
Mera uspostavljanja saradnje sa državnim organima je trajna, tj. nema vremensko ograničenje.
ZAKLJUČAK
Radi operacionalizacije programa za ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti donose se sledeće mere koje se određuju u slučajevima osetno neuravnotežene zastupljenosti polova:
- Afirmativna mera prilikom angažovanja lica u mesnim zajednicama i sledeće programske mere:
- Pohađanje obuka, seminara i konferencija u vezi sa rodnom ravnopravnošću;
- Uspostavljanje saradnje sa državnim organima radi dalje kontinuirane edukacije svih zaposlenih.
Sve mere su donete sa ciljem kontinuiranog unapređenja ravnopravnosti polova u gradu Kragujevcu.
Sprovođenje mera se vrši kontinuirano, podizanjem svesti kod zaposlenih o značaju primene principa rodne ravnopravnosti.
Kako su predložene mere dugoročne ili trajne, ne postoji rok za njihov završetak, već će se one primenjivati u kontinuitetu.
Konačni cilj, koji se želi postići usvajanjem Plana upravljanja rizicima i sprovođenjem mera koje su u njemu navedene, je da se mogućnost da dođe do povrede principa rodne ravnopravnosti svede na minimum.
SPISAK DRŽAVNIH ORGANA KOJI SE BAVE UNAPREĐENJEM PRINCIPA RODNE RAVNOPRAVNOSTI
Redni broj |
Naziv državnog organa/organizacije |
Kontakt |
|
telefon |
|||
1. |
Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije |
011/361-9833 |
rodna.ravnopravnost@gov.rs kabinet@mre.gov.rs |
2. |
Sektor za antidiskriminacionu politiku i rodnu ravnopravnost Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog |
011/214-2021 |
antidiskriminacija.rodna@minljmpdd.gov.rs |
3. |
Zaštitnik građana |
011/206-8100 |
zastitnik@zastitnik.rs kabinet@zastitnik.rs |
4. |
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti |
011/243-8020 |
poverenik@ravnopravnost.gov.rs |
Ovaj Plan objaviti u "Službenom listu grada Kragujevca" i na Oglasnoj tabli organa Grada.