ZAKON

O SUDIJAMA

("Sl. glasnik RS", br. 10/2023)

 

I OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1

Ovim zakonom se uređuju položaj sudije, nespojivost sa sudijskom funkcijom, vrednovanje rada sudije, materijalni položaj sudije, uslovi i postupak za izbor sudije, prestanak sudijske funkcije, položaj predsednika suda, položaj sudije porotnika i disciplinska odgovornost sudije.

Nezavisnost

Član 2

Sudija je nezavisan u vršenju sudijske funkcije.

Sudija sudi na osnovu Ustava, potvrđenog međunarodnog ugovora, zakona, opšte prihvaćenih pravila međunarodnog prava i drugog opšteg akta donetog u skladu sa zakonom.

Stalnost i nepremestivost

Član 3

Sudijska funkcija je stalna. Sudija vrši funkciju u sudu za koji je izabran.

Bez svoje saglasnosti sudija ne može biti trajno premešten ni privremeno upućen u drugi sud, osim u slučajevima predviđenim Ustavom i ovim zakonom.

Sudija može, uz svoju saglasnost, biti upućen na rad u Visoki savet sudstva, ministarstvo nadležno za pravosuđe, Pravosudnu akademiju ili međunarodnu organizaciju u oblasti pravosuđa, u skladu sa ovim zakonom.

Etički principi vršenja sudijske funkcije

Član 4

Etički principi vršenja sudijske funkcije su: nezavisnost, nepristrasnost, odgovornost i dostojanstvenost.

Sudija je dužan da u svakoj prilici održi poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost. Svi organi javne vlasti i javni funkcioneri dužni su da svojim postupanjem i ponašanjem održavaju poverenje u nezavisnost i nepristrasnost sudija i sudova.

Sudija je dužan da nepristrasno vodi postupak po svojoj savesti, u skladu sa vlastitom procenom činjenica i tumačenjem prava, uz obezbeđenje pravičnog suđenja i poštovanje procesnih prava stranaka garantovanih Ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorom, zakonom i opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava.

U cilju unapređenja etičkih principa vršenja sudijske funkcije Visoki savet sudstva donosi Etički kodeks kojim se bliže uređuju etički principi vršenja sudijske funkcije.

Sudije su dužne da se u svakoj prilici pridržavaju Etičkog kodeksa.

Službe, poslovi i postupci nespojivi sa sudijskom funkcijom određuju se zakonom.

Materijalna nezavisnost

Član 5

Sudija ima pravo na platu i penziju u skladu sa dostojanstvom sudijske funkcije i odgovornošću sudije.

Iznos plate i penzije sudije garantuje njegovu nezavisnost i materijalnu sigurnost.

Plata sudije uređuje se ovim zakonom.

Imunitet

Član 6

Sudija ne može biti pozvan na odgovornost za mišljenje dato u vezi sa vršenjem sudijske funkcije ili za glasanje pri donošenju sudske odluke, izuzev ako učini krivično delo kršenja zakona od strane sudije ili javnog tužioca.

Sudija ne može bez odobrenja Visokog saveta sudstva biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vršenju sudijske funkcije.

Odgovornost za štetu

Član 7

Za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija.

Ako je Republika Srbija na osnovu pravnosnažne sudske odluke, odnosno poravnanja zaključenog pred sudom, isplatila štetu iz stava 1. ovog člana, može tražiti od sudije naknadu isplaćenog novčanog iznosa, ako je šteta prouzrokovana namerno.

Ako je odlukom Ustavnog suda ili drugog suda u Republici Srbiji, Evropskog suda za ljudska prava ili drugog međunarodnog suda, utvrđeno da su u toku sudskog postupka povređeni ljudska prava i osnovne slobode i da je presuda zasnovana na takvom kršenju ili da je presuda izostala zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Republika Srbija može tražiti od sudije naknadu isplaćenog novčanog iznosa, ako je šteta prouzrokovana namerno.

Na zahtev ministra nadležnog za pravosuđe, Državno pravobranilaštvo je dužno da pokrene parnični postupak pred nadležnim sudom za naknadu isplaćenog novčanog iznosa iz st. 2. i 3. ovog člana, po prethodno pribavljenom mišljenju Visokog saveta sudstva. Visoki savet sudstva daje mišljenje u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za pribavljanje mišljenja.

Pravo na udruživanje

Član 8

Sudija ima pravo da se udružuje u strukovna udruženja radi zaštite svojih interesa i očuvanja nezavisnosti u radu.

Pravo strukovnog udruživanja podrazumeva i učešće u aktivnosti strukovnog udruženja u toku radnog vremena, ako se time ne remeti rad u sudu.

Učešće u donošenju odluka od značaja za rad sudova

Član 9

Sudija ima pravo da uzme učešće u donošenju odluke od značaja za rad suda.

Pravo na stručno usavršavanje i obuku

Član 10

Sudija ima pravo i obavezu na stručno usavršavanje i obuku o trošku Republike Srbije, u skladu sa posebnim zakonom.

Obuka sudija je organizovano sticanje i usavršavanje teorijskog i praktičnog znanja i veština potrebnih za stručno i efikasno vršenje sudijske funkcije.

Obuka je obavezna na osnovu zakona ili odluke Visokog saveta sudstva, u slučaju promene specijalizacije, bitnih promena propisa, uvođenja novih tehnika rada i radi otklanjanja nedostataka u radu sudije uočenih pri vrednovanju njegovog rada.

Sadržaj programa obuke određuje se u zavisnosti od profesionalnog iskustva sudije.

Izbor i prestanak funkcije i broj sudija i sudija porotnika

Član 11

Sudiju i predsednika suda bira i o prestanku njihove funkcije odlučuje Visoki savet sudstva, u skladu sa Ustavom i zakonom.

Broj sudija i sudija porotnika za svaki sud određuje Visoki savet sudstva.

Broj sudija prekršajnih sudova, Prekršajnog apelacionog suda i Upravnog suda određuje se i za svako odeljenje izvan sedišta suda.

Visoki savet sudstva preispituje potreban broj sudija i sudija porotnika u svakom sudu na pet godina.

Visoki savet sudstva može po sopstvenoj inicijativi ili na predlog predsednika suda, predsednika neposredno višeg suda, predsednika Vrhovnog suda i ministra nadležnog za pravosuđe, a na osnovu godišnjeg priliva predmeta, preispitati potreban broj sudija i sudija porotnika i pre isteka roka od pet godina.

Prava iz radnog odnosa sudije

Član 12

Sudija ostvaruje pravo iz radnog odnosa u skladu sa propisom koji uređuje pravo iz radnog odnosa izabranog lica, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

II POLOŽAJ SUDIJE

1. Stalnost sudijske funkcije

Pojam

Član 13

Sudijska funkcija traje neprekidno od izbora za sudiju do navršenja radnog veka.

Sudijska funkcija može prestati pod uslovima predviđenim Ustavom i ovim zakonom.

Smanjenje broja sudija

Član 14

Sudijska funkcija ne prestaje ako bude smanjen broj sudija u sudu u kome sudija vrši sudijsku funkciju.

Udaljenje sa sudijske funkcije

Član 15

Sudija se udaljuje sa funkcije ako mu je određen pritvor.

Sudija može biti udaljen sa funkcije ako je pokrenut postupak za utvrđivanje razloga za njegovo razrešenje ili krivični postupak za krivično delo zbog koga može biti razrešen.

Sud koji je odredio pritvor ili pred kojim je pokrenut krivični postupak dužan je da o pritvoru ili pokretanju krivičnog postupka odmah obavesti Visoki savet sudstva.

Sudija može biti udaljen sa funkcije i ako je upućen na obavezan lekarski pregled radi provere radne sposobnosti za vršenje sudijske funkcije.

Odluku o udaljenju sudije donosi Visoki savet sudstva.

Trajanje udaljenja

Član 16

Sudija se udaljuje sa funkcije do ukidanja pritvora, okončanja postupka za utvrđivanje razloga za njegovo razrešenje, okončanja krivičnog postupka ili okončanja postupka za utvrđivanje radne sposobnosti za vršenje sudijske funkcije.

Visoki savet sudstva može ukinuti odluku o udaljenju pre okončanja postupka za utvrđivanje razloga za razrešenje sudije ili okončanja krivičnog postupka.

Pravo na žalbu Ustavnom sudu koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe

Član 17

Protiv odluke o udaljenju sudija može izjaviti žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, u roku od tri dana od dana dostavljanja odluke.

Žalba Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, ne zadržava izvršenje odluke.

2. Nepremestivost sudije

Pojam

Član 18

Sudija ima pravo da sudijsku funkciju vrši stalno u sudu za koji je izabran, osim u slučaju propisanom Ustavom i ovim zakonom.

Sudija samo uz svoju saglasnost može biti trajno premešten ili privremeno upućen iz jednog u drugi sud, ili upućen u Visoki savet sudstva, ministarstvo nadležno za pravosuđe, Pravosudnu akademiju ili međunarodnu organizaciju u oblasti pravosuđa.

Saglasnost se daje u pismenom obliku i mora da prethodi donošenju rešenja o trajnom premeštaju, privremenom upućivanju ili upućivanju.

Trajni premeštaj

Član 19

Sudija može, uz svoju pismenu saglasnost, biti trajno premešten u drugi sud iste vrste i istog ili nižeg stepena, ako postoji potreba za hitnom popunom upražnjenog sudijskog mesta, koja se ne može rešiti izborom ili privremenim upućivanjem sudije, uz pribavljenu saglasnost predsednika oba suda.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, sudija može bez svoje pismene saglasnosti biti trajno premešten u drugi sud u slučaju ukidanja suda ili ukidanja pretežnog dela nadležnosti suda za koji je izabran.

Sudu je ukinut pretežni deo nadležnosti ako je usled promene stvarne nadležnosti suda, osnivanja novog suda ili promene područja na kojem sud vrši nadležnost smanjen potreban broj sudija u sudu.

U slučaju iz stava 2. ovog člana sudija može biti trajno premešten samo u sud istog stepena koji preuzima nadležnost suda koji je ukinut ili kojem je ukinut pretežni deo nadležnosti.

Ako je nadležnost ukinutog suda preuzelo dva ili više sudova, odnosno pretežnu nadležnost suda preuzeo jedan ili više sudova, pri donošenju odluke o trajnom premeštaju sudije, Visoki savet sudstva uzima u obzir prebivalište sudije, dužinu sudijskog staža i vrstu posla koji je sudija obavljao.

Sudija trajno nastavlja da vrši sudijsku funkciju u sudu u koji je premešten.

Rešenje o trajnom premeštaju donosi Visoki savet sudstva.

Protiv rešenja o trajnom premeštaju sudija može izjaviti žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, u roku od 30 dana od dana prijema rešenja.

Privremeno upućivanje u drugi sud

Član 20

Sudija se privremeno upućuje u drugi sud u kome nedostatak, sprečenost, izuzeće sudija ili drugi razlozi otežavaju rad suda.

Sudija može biti privremeno upućen samo u drugi sud iste vrste i istog ili neposredno nižeg stepena, najduže na godinu dana, bez mogućnosti ponovnog privremenog upućivanja u isti sud.

Rešenje o privremenom upućivanju sudije iz st. 1. i 2. ovog člana, uz pismenu saglasnost sudije, donosi Visoki savet sudstva.

Pre donošenja rešenja o privremenom upućivanju sudije iz st. 1. do 3. ovog člana, Visoki savet sudstva pribavlja mišljenje sednice svih sudija suda u koji je sudija izabran i suda u koji se privremeno upućuje.

Izuzetno, u slučaju ukidanja pretežnog dela nadležnosti suda za koji je izabran, sudija može bez svoje pismene saglasnosti biti privremeno upućen u drugi sud istog stepena koji je preuzeo pretežni deo nadležnosti.

Protiv rešenja o privremenom upućivanju sudija može izjaviti žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, u roku 30 dana od dana prijema rešenja.

Upućivanje u Visoki savet sudstva, ministarstvo nadležno za pravosuđe, Pravosudnu akademiju ili međunarodnu organizaciju

Član 21

Sudija može biti upućen, radi obavljanja stručnih poslova, u Visoki savet sudstva, ministarstvo nadležno za pravosuđe, Pravosudnu akademiju i međunarodnu organizaciju u oblasti pravosuđa.

Upućivanje iz stava 1. ovog člana vrši se na predlog predsednika Visokog saveta sudstva, ministra nadležnog za pravosuđe, direktora Pravosudne akademije ili rukovodioca međunarodne organizacije u oblasti pravosuđa u koju se sudija upućuje, uz pismenu saglasnost sudije, po pribavljenom mišljenju predsednika suda u kome sudija vrši svoju funkciju.

Upućivanje može trajati najduže tri godine, odnosno najduže šest godina u međunarodnu organizaciju, bez mogućnosti ponovnog upućivanja u isti organ, ustanovu ili međunarodnu organizaciju iz stava 1. ovog člana.

Rešenje o upućivanju donosi Visoki savet sudstva.

Za vreme upućivanja sudija se može osloboditi vršenja sudijske funkcije, na osnovu odluke Visokog saveta sudstva.

U slučaju upućivanja u ministarstvo nadležno za pravosuđe sudija se obavezno oslobađa vršenja sudijske funkcije.

3. Međusobna nezavisnost sudija

Pojam

Član 22

Sudija je u vršenju sudijske funkcije slobodan u zastupanju svog shvatanja, utvrđivanju činjenica i primeni prava.

Sudija nije dužan da bilo kome, pa ni drugim sudijama i predsedniku suda, objašnjava svoja pravna shvatanja, utvrđeno činjenično stanje i primenu prava, izuzev u obrazloženju odluke ili kad to zakon posebno nalaže.

Neizmenjivost godišnjih poslova

Član 23

Sudija ima pravo da mu se vrsta sudijskog posla odredi godišnjim rasporedom poslova i da se ne menja tokom godine.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, zbog izbora novog sudije, dužeg odsustva sudije, znatno povećanog ili smanjenog priliva predmeta u toku godine po pojedinim pravnim oblastima ili upražnjenog sudijskog mesta, sudiji može tokom godine biti promenjena pravna oblast u kojoj postupa.

Godišnji raspored poslova i njegova izmena određuju se na osnovu potreba suda i osposobljenosti sudije za uspešno obavljanje poslova na koje se raspoređuje.

Raspodela predmeta slučajem

Član 24

Sudija predmete prima prema redosledu nezavisnom od ličnosti stranaka i okolnosti pravne stvari.

Sudiji se predmeti poveravaju na osnovu godišnjeg rasporeda poslova u sudu vodeći računa o složenosti predmeta, u skladu sa Sudskim poslovnikom, prema redosledu unapred utvrđenom za svaku kalendarsku godinu, isključivo na osnovu oznake i broja predmeta.

Niko nema prava da sudska veća obrazuje i predmete dodeljuje mimo rasporeda poslova i redosleda prijema predmeta.

Odstupanja

Član 25

Od redosleda prijema predmeta može se odstupiti u slučajevima predviđenim zakonom, kao i u slučaju opterećenosti ili opravdane sprečenosti sudije, u skladu sa Sudskim poslovnikom.

U skladu sa Sudskim poslovnikom, sudiji može biti oduzet predmet: ako je zbog njegovog dužeg odsustva potrebno postupiti po predmetu koji je hitan po zakonu ili po svojoj suštini, ako je ugroženo efikasno funkcionisanje suda, ako je sudiji pravnosnažno izrečena disciplinska mera zbog disciplinskog prekršaja neopravdano odugovlačenje postupka, kao i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.

Oduzeti predmet iz stava 2. ovog člana dodeljuje se u rad drugom sudiji, u skladu sa Sudskim poslovnikom.

Pravo na prigovor

Član 26

Na odstupanje od redosleda prijema predmeta ili oduzimanje predmeta, sudija ima pravo na prigovor predsedniku neposredno višeg suda, u roku od tri dana od dana saznanja.

O prigovoru sudije Vrhovnog suda odlučuje Opšta sednica Vrhovnog suda.

Pravo na prigovor zbog oduzimanja predmeta ima i stranka, u roku od tri dana od dana saznanja.

Prigovor se podnosi preko predsednika suda, koji može u skladu sa podnetim prigovorom da izmeni odluku o odstupanju od redosleda prijema predmeta ili oduzimanja predmeta sudiji.

Ako predsednik suda ne usvoji prigovor dužan je da prigovor, sa obrazloženjem za odbijanje prigovora, dostavi predsedniku neposredno višeg suda, odnosno opštoj sednici Vrhovnog suda u roku od tri dana od dana prijema prigovora.

Nepostupanje predsednika suda u roku iz stava 5. ovog člana smatra se disciplinskim prekršajem.

Odluka po prigovoru donosi se u roku od 15 dana od dana dostavljanja prigovora. Ako predsednik neposredno višeg suda ili opšta sednica ne odluči o prigovoru u propisanom roku, smatra se da je prigovor usvojen.

Dužnost obaveštavanja predsednika neposredno višeg suda

Član 27

Predsednik suda dužan je da o svakom odstupanju od redosleda prijema predmeta pismeno obavesti predsednika neposredno višeg suda.

Obaveštavanje o trajanju postupka

Član 28

Sudija je dužan da obavesti predsednika suda o razlozima zbog kojih prvostepeni postupak nije okončan u roku od jedne godine i da ga zatim na svakih šest meseci obaveštava o daljem toku postupka.

U postupku po pravnom leku sudija je dužan da obavesti na svaka tri meseca predsednika suda o razlozima zbog kojih postupak nije okončan.

U prvostepenom postupku predsednik suda dužan je da obavesti predsednika neposredno višeg suda o svakom postupku koji nije okončan u roku od dve godine i razlozima za to.

U postupku po redovnom pravnom leku koji nije okončan u roku od jedne godine, predsednik suda dužan je da obavesti predsednika Vrhovnog suda.

Rok za obaveštavanje u izvršnim, vanparničnim i drugim nespornim stvarima određuje se Sudskim poslovnikom.

Dužnost obaveštavanja iz ovog člana teče od dana prijema predmeta u sud.

Pravo sudije na pritužbu

Član 29

Sudija može Visokom savetu sudstva izjaviti pritužbu ako mu je povređeno pravo za koje ovim zakonom nije predviđen poseban postupak zaštite.

Pritužba se dostavlja licu na koga se pritužba odnosi, koje se može izjasniti u roku od tri dana od dana prijema.

Visoki savet sudstva odlučuje o pritužbi u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe i odmah upoznaje sa odlukom o pritužbi sudiju, predsednika suda, predsednika neposredno višeg suda i predsednika Vrhovnog suda. Ako je pritužba osnovana, Visoki savet sudstva preduzima mere radi zaštite prava sudije.

Aktom Visokog saveta sudstva bliže se uređuje način podnošenja pritužbe sudije i postupanje Visokog saveta sudstva po pritužbi.

Pravo sudije na zaštitu od neprimerenog uticaja

Član 30

Sudija može podneti zahtev za zaštitu od neprimerenog uticaja Visokom savetu sudstva.

Način podnošenja zahteva i postupak po zahtevu za zaštitu od neprimerenog uticaja propisuje se aktom Visokog saveta sudstva.

4. Odnos sudijske funkcije i druge funkcije, posla ili privatnog interesa

Odnos druge funkcije, posla ili privatnog interesa sa sudijskom funkcijom

Član 31

Sudija ne može biti na funkciji u drugom organu Republike Srbije, organu autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, gradske opštine ili javnoj službi, javnim preduzećima i drugim pravnim licima čiji je osnivač ili član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradska opština, član političke stranke, niti politički delovati na drugi način, baviti se javnim ili privatnim plaćenim poslom, niti pružati pravnu uslugu ili davati pravni savet uz naknadu.

Izuzetno od stava 1. ovog člana sudija može biti član Upravnog odbora i Programskog saveta Pravosudne akademije, u skladu sa zakonom koji uređuje Pravosudnu akademiju.

Sa sudijskom funkcijom nespojivi su i druga funkcija, posao ili privatni interes koji su suprotni dostojanstvu, odnosno narušavaju ugled i nezavisnost sudije.

Etički odbor, odlučuje koja je funkcija, posao ili privatni interes u suprotnosti sa dostojanstvom i nezavisnosti sudije i štetni po ugled sudijske funkcije, na osnovu Etičkog kodeksa.

Sudija može, van radnog vremena, da se bez posebnog odobrenja bavi nastavnom, naučnom i umetničkom delatnošću i da bude član tela za proveru stručnosti, uz naknadu.

U slučaju određenom zakonom, sudija može, u toku radnog vremena, da obavlja nastavnu i naučnu delatnost u Pravosudnoj akademiji.

Sudija može u toku radnog vremena, po odobrenju predsednika suda, da učestvuje u radu stručnog tela obrazovanog u skladu sa posebnim propisom i radne grupe za izradu zakona i drugog akta.

Postupak odlučivanja o nespojivosti

Član 32

Sudija je dužan da pismeno obavesti Visoki savet sudstva o drugoj funkciji, poslu ili privatnom interesu za koje postoji mogućnost da je nespojiv sa sudijskom funkcijom.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana Visokom savetu sudstva može da podnese svako lice. Visoki savet sudstva pokreće i vodi postupak odlučivanja o nespojivosti sudijske funkcije sa drugom funkcijom, poslom ili privatnim interesom u skladu sa aktom Visokog saveta sudstva.

Visoki savet sudstva obaveštava sudiju, predsednika suda i predsednika neposredno višeg suda, o postojanju nespojivosti funkcije, posla ili privatnog interesa sa sudijskom funkcijom.

Primena drugog propisa

Član 33

Sudija je javni funkcioner u smislu zakona koji uređuje sprečavanje korupcije i podleže obavezama za javne funkcionere koje su utvrđene tim zakonom.

5. Vrednovanje rada

Sudija i predsednik suda čiji se rad vrednuje

Član 34

Rad sudije i predsednika suda podleže redovnom vrednovanju, osim sudije i predsednika Vrhovnog suda i sudije koji je navršio 60 godina života.

Rad sudije koji je navršio 60 godina života vrednuje se na lični zahtev sudije ili na predlog predsednika suda.

Svrha vrednovanja

Član 35

Svrha vrednovanja rada je procena, održavanje i unapređenje kvaliteta rada, uz poštovanje nezavisnosti sudije, u cilju jačanja poverenja javnosti u rad sudije i suda.

Pravila vrednovanja

Član 36

Vrednovanje obuhvata sve poslove koje obavlja sudija, odnosno predsednik suda, pri čemu se naročito uzimaju u obzir uslovi rada.

Vrednovanje se vrši na osnovu javno objavljenih, objektivnih, jedinstvenih i sveobuhvatnih kriterijuma koji se zasnivaju na kvalitativnim, kao i na kvantitativnim pokazateljima. Vrednovanje rada sudije ne obuhvata procenu primene slobodnog sudijskog uverenja u oceni dokaza i tumačenju propisa.

Vrednovanje rada sudije vrši se na osnovu sledećih osnovnih kriterijuma: stručno znanje i sposobnost njegove primene; sposobnost analitičkog mišljenja i rešavanja pravnog pitanja; sposobnost za donošenje odluke u primerenom roku; veština vođenja rasprave i saslušavanja; sposobnost usmenog i pismenog izražavanja i argumentovanja; sposobnost organizovanja sudijskog posla; sposobnost obavljanja zadatka rukovodećeg mesta, ako je sudija imenovan na takvo mesto; preuzimanje dodatnog posla i zaduženja.

Kriterijumi i pokazatelji za vrednovanje, način i postupak vrednovanja rada sudije, odnosno predsednika suda bliže se uređuju aktom Visokog saveta sudstva.

Postupak vrednovanja

Član 37

Postupak vrednovanja se zasniva na principima pravičnosti i jednakosti, uz učešće sudije, odnosno predsednika suda čiji se rad vrednuje.

U postupku vrednovanja sudiji, odnosno predsedniku suda čiji se rad vrednuje obezbeđuje se neposredan pristup izvoru podataka za vrednovanje, pravo na samoprocenu rada, pravo da se izjasni o predlogu odluke o vrednovanju i pravo na pravni lek protiv odluke o vrednovanju.

Komisija nadležna za vrednovanje i pravno sredstvo protiv odluke o vrednovanju

Član 38

Komisija Visokog saveta sudstva vrednuje rad sudije i predsednika suda.

Komisija je sastavljena od po tri člana iz reda sudija, pri čemu sudija suda višeg stepena vrednuje rad sudije i predsednika suda nižeg stepena.

Član komisije iz stava 1. ovog člana dužan je da završi obuku za sprovođenje vrednovanja rada sudije, koja se propisuje aktom Visokog saveta sudstva.

Protiv odluke o vrednovanju rada sudije i predsednika suda može se izjaviti žalba Visokom savetu sudstva u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke.

Protiv odluke Visokog saveta sudstva iz stava 4. ovog člana može se pokrenuti upravni spor.

Postupak u upravnom sporu je hitan.

Način rada komisije iz stava 1. ovog člana uređuje se aktom Visokog saveta sudstva.

Period za koji se vrši vrednovanje

Član 39

Rad sudije, odnosno predsednika suda, redovno se vrednuje jednom u pet godina.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, na osnovu odluke Visokog saveta sudstva, rad sudije i predsednika suda može biti i vanredno vrednovan.

Odluka o vrednovanju rada

Član 40

Odluka o vrednovanju rada donosi se na osnovu sveobuhvatne analize i procene sposobnosti i rezultata rada sudije, odnosno predsednika suda, prema kriterijumu i pokazatelju propisanim aktom Visokog saveta sudstva iz člana 36. stav 4. ovog zakona.

Odluka o vrednovanju rada sudije, odnosno predsednika suda mora biti obrazložena.

Rad sudije, odnosno predsednika suda vrednuje se sa: "izvanredno vrši sudijsku funkciju", "uspešno vrši sudijsku funkciju", "zadovoljavajuće vrši sudijsku funkciju", "nezadovoljavajuće vrši sudijsku funkciju".

Odluka o vrednovanju se upisuje u lični list sudije, odnosno predsednika suda.

Odluka o vrednovanju predstavlja osnov za izbor i obaveznu obuku sudije, odnosno predsednika suda.

6. Materijalni položaj sudije

Osnovna plata

Član 41

Sudija ima pravo na platu sudije suda za koji je izabran.

Plata sudije određuje se na osnovu osnovne plate.

Osnovna plata određuje se množenjem koeficijenata za obračun i isplatu plata sa osnovicom za obračun i isplatu plate.

Osnovica za obračun i isplatu plate sudije utvrđuje se Zakonom o budžetu.

Koeficijent za obračun i isplatu plate određuje se tako što se svaki sudija razvrstava u jednu od šest platnih grupa.

Osnovna plata, prema ovom zakonu, jeste vrednost u koju se ne uračunava procenat za vrednovanje minulog rada.

Sudija ne može da uz platu prima i penziju ostvarenu u skladu sa posebnim propisom.

Platne grupe sudija

Član 42

Sudija se razvrstava u jednu od šest platnih grupa, koja je izražena u koeficijentu.

U prvoj platnoj grupi je sudija prekršajnog suda.

U drugoj platnoj grupi je sudija osnovnog suda.

U trećoj platnoj grupi je sudija privrednog, višeg i Prekršajnog apelacionog suda.

U četvrtoj platnoj grupi je sudija Privrednog apelacionog, apelacionog suda i Upravnog suda.

U petoj platnoj grupi je sudija Vrhovnog suda.

U šestoj platnoj grupi je predsednik Vrhovnog suda.

Koeficijenti

Član 43

Prva platna grupa ima koeficijent 2,50.

Druga platna grupa ima koeficijent 3,00.

Treća platna grupa ima koeficijent 3,50.

Četvrta platna grupa ima koeficijent 4,00.

Peta platna grupa ima koeficijent 5,00.

Šesta platna grupa ima koeficijent 6,00.

Osnovna plata predsednika suda

Član 44

Osnovna plata predsednika suda se određuje tako što se plata sudije tog suda uvećava za:

- 10%, u sudu do 20 sudija;

- 15%, u sudu do 40 sudija;

- 20% u sudu do 60 sudija;

- 25% u sudu do 80 sudija;

- 30% u sudu preko 80 sudija.

Odredba stava 1. ovog člana se ne primenjuje na predsednika Vrhovnog suda.

Plata sudije koji je trajno premešten, ili privremeno upućen u drugi sud, odnosno upućen u Visoki savet sudstva, ministarstvo nadležno za pravosuđe, Pravosudnu akademiju ili međunarodnu organizaciju u oblasti pravosuđa

Član 45

Sudija koji je trajno premešten ili privremeno upućen u drugi sud, odnosno upućen u Visoki savet sudstva, ministarstvo nadležno za pravosuđe, Pravosudnu akademiju ili međunarodnu organizaciju u oblasti pravosuđa ima pravo na osnovnu platu sudije suda iz kog je trajno premešten, privremeno upućen ili upućen, a ako je za sudiju to povoljnije ima pravo na osnovnu platu u sudu, Visokom savetu sudstva, ministarstvu nadležnom za pravosuđe, Pravosudnoj akademiji ili međunarodnoj organizaciji u oblasti pravosuđa u koje je trajno premešten, privremeno upućen ili upućen.

Uvećanje osnovne plate sudije

Član 46

Osnovna plata sudije koji vrši funkciju u sudu u kome je nepopunjeno više od 10% sudijskih mesta ili u kome je znatno povećan obim posla može se uvećati od 10% do 50%, srazmerno broju nepopunjenih mesta, odnosno obimu povećanja posla.

Kao nepopunjeno sudijsko mesto smatra se i mesto sudije koji je privremeno oslobođen vršenja sudijske funkcije, odnosno kojem miruje sudijska funkcija, zbog izbora, imenovanja, privremenog upućivanja u drugi sud, odnosno upućivanja u Visoki savet sudstva, ministarstvo nadležno za pravosuđe, Pravosudnu akademiju ili međunarodnu organizaciju.

Osnovna plata sudije koji postupa u predmetu krivičnog dela sa elementom organizovanog kriminala i ratnog zločina, može se uvećati do 100%.

Odluku o uvećanju osnovne plate iz st. 1. i 3. ovog člana donosi Visoki savet sudstva.

Osnovna plata zamenika predsednika suda uvećava se za 50% uvećanja iz člana 44. stav 1. ovog zakona.

Naknade plate

Član 47

Sudija ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada i na naknadu troškova u slučaju propisanom zakonom ili drugim propisom, kao i pravo na naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor, najmanje pod istim uslovima i u istom obimu prava kao i ostali zaposleni u sudu.

III IZBOR SUDIJE

1. Uslovi za izbor

Opšti uslovi za izbor

Član 48

Za sudiju može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnom organu, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit i koji je stručan, osposobljen i dostojan za vršenje sudijske funkcije.

Potrebno radno iskustvo

Član 49

Posle položenog pravosudnog ispita potrebno je radno iskustvo u pravnoj struci:

1) dve godine za sudiju prekršajnog suda;

2) tri godine za sudiju osnovnog suda;

3) šest godina za sudiju višeg suda, privrednog suda i Prekršajnog apelacionog suda;

4) deset godina za sudiju apelacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda;

5) dvanaest godina za sudiju Vrhovnog suda.

Ostali uslovi za izbor

Član 50

Ostali uslovi za izbor sudije su stručnost, osposobljenost i dostojnost.

Stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičnog znanja potrebnog za obavljanje sudijske funkcije.

Osposobljenost podrazumeva veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju sudskih predmeta.

Dostojnost podrazumeva moralne osobine koje sudija treba da poseduje i ponašanje u skladu sa tim osobinama.

Moralne osobine koje sudija treba da poseduje su: poštenje, savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost, a ponašanje u skladu sa tim osobinama podrazumeva čuvanje ugleda sudije i suda u službi i izvan nje, svest o društvenoj odgovornosti, održavanje nezavisnosti i nepristrasnosti, pouzdanosti i dostojanstva u službi i izvan nje i preuzimanje odgovornosti za unutrašnju organizaciju i pozitivnu sliku o sudstvu u javnosti.

Pokazatelje za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti propisuje Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom.

Utvrđivanje stručnosti i osposobljenosti kandidata za sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju

Član 51

Stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju proverava se na ispitu koji organizuje Visoki savet sudstva.

Uspeh na ispitu izražava se ocenama od 1 do 5.

Kandidat za sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju u osnovnom ili prekršajnom sudu i koji je završio početnu obuku na Pravosudnoj akademiji nije dužan da polaže ispit koji organizuje Visoki savet sudstva, već se njemu kao merilo stručnosti i osposobljenosti uzima završna ocena na početnoj obuci na Pravosudnoj akademiji.

Visoki savet sudstva propisuje program i način polaganja ispita na kome se ocenjuje stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju.

Zabrana diskriminacije

Član 52

Pri predlaganju za izbor sudije i izboru sudije zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu.

Pri predlaganju za izbor sudije, kao i pri izboru sudije vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine, koji je u službenoj upotrebi u sudu.

2. Postupak za izbor

Objavljivanje javnog konkursa za izbor sudije

Član 53

Javni konkurs za izbor sudije objavljuje Visoki savet sudstva.

Javni konkurs za izbor sudije objavljuje se najkasnije šest meseci pre prestanka sudijske funkcije zbog navršenja radnog veka, odnosno najkasnije 15 dana od prestanka sudijske funkcije ako je prestala iz drugog zakonom propisanog razloga.

Javni konkurs se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije", sredstvu javnog obaveštavanja koje pokriva teritoriju Republike Srbije i na internet stranici Visokog saveta sudstva.

Podnošenje prijave

Član 54

Prijava za izbor podnosi se Visokom savetu sudstva, u roku od 15 dana od dana objavljivanja javnog konkursa u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Uz prijavu podnose se i dokazi o ispunjavanju uslova za izbor.

Visoki savet sudstva odlukom obrazuje tročlanu komisiju koja utvrđuje blagovremenost, dozvoljenost i potpunost podnete prijave.

Neblagovremenu, nedozvoljenu i nepotpunu prijavu komisija odbacuje rešenjem.

Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana dozvoljen je prigovor Visokom savetu sudstva u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja. Blagovremenu, dozvoljenu i potpunu prijavu komisija dostavlja Visokom savetu sudstva na dalji postupak.

Pribavljanje podataka i mišljenja

Član 55

Visoki savet sudstva pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata.

Podaci i mišljenja pribavljaju se od organa i organizacije u kojima je kandidat radio u pravnoj struci.

Za kandidata koji je radio u sudu podaci se pribavljaju iz ličnog lista kandidata, a obavezno se pribavlja mišljenje sednice svih sudija suda u kome je radio kandidat.

Za kandidata iz reda sudija pored podataka i mišljenja iz stava 3. ovog člana pribavlja se i mišljenje sednice svih sudija neposredno višeg suda.

Prilikom donošenja odluke o izboru sudije, Visoki savet sudstva uzima u obzir ocenu dobijenu u postupku vrednovanja rada kandidata iz reda sudija.

Pri izboru kandidata iz reda sudija mogu se uzeti u obzir i druge aktivnosti od značaja za obavljanje sudijske funkcije.

Za kandidata koji radi kao sudijski pomoćnik obavezno se pribavlja ocena rada.

Za kandidata koji ranije nije vršio sudijsku funkciju, Visoki savet sudstva posebno ceni i vrstu posla koje je obavljao posle položenog pravosudnog ispita.

Pre izbora kandidat ima pravo uvida u celokupnu dokumentaciju i mišljenja koja su osnov za odluku o izboru kandidata.

Razgovor sa kandidatom

Član 56

Pre donošenja odluke o izboru, Visoki savet sudstva obavlja razgovor sa kandidatom, koji ima za cilj da utvrdi veštinu komunikacije, spremnost za obavljanje sudijske funkcije i profesionalni integritet kandidata.

Razgovor iz stava 1. ovog člana sprovodi se i vrednuje u skladu sa aktom Visokog saveta sudstva kojim se bliže uređuje postupak izbora kandidata.

Javnost rada

Član 57

U postupku za izbor sudije obezbeđuje se javnost rada, koja se bliže uređuje aktom Visokog saveta sudstva.

Odluka o izboru na sudijsku funkciju

Član 58

Visoki savet sudstva donosi odluku o izboru na sudijsku funkciju, koja mora biti obrazložena.

Odluka iz stava 1. ovog člana sa obrazloženjem objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na internet stranici Visokog saveta sudstva.

Pravo žalbe Ustavnom sudu protiv odluke o izboru na sudijsku funkciju

Član 59

Protiv odluke o izboru na sudijsku funkciju kandidat može izjaviti žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, u roku od 15 dana od dana objavljivanja odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Ustavni sud je dužan da odluku po žalbi iz stava 1. ovog člana donese u roku od 30 dana od dana isteka roka za izjavljivanje žalbe.

Ustavni sud može odbiti žalbu iz stava 1. ovog člana kao neosnovanu i potvrditi odluku o izboru na sudijsku funkciju ili usvojiti žalbu i poništiti odluku o izboru na sudijsku funkciju.

Odluka iz stava 2. ovog člana sa obrazloženjem objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

3. Zakletva sudije i stupanje na funkciju

Polaganje zakletve

Član 60

Pre stupanja na funkciju, sudija polaže zakletvu pred predsednikom Vrhovnog suda i predsednikom Narodne skupštine.

Sudija koji je izabran na sudijsku funkciju u drugi sud ne polaže ponovo zakletvu.

Tekst zakletve

Član 61

Zakletva sudije glasi: "Zaklinjem se svojom čašću da ću svoju funkciju vršiti verno Ustavu i zakonu, po najboljem znanju i umeću i služiti samo istini i pravdi".

Stupanje na funkciju

Član 62

Sudija koji je izabran stupa na funkciju na svečanoj sednici svih sudija u sudu za koji je izabran.

Stupanjem na funkciju sudiji prestaje ranija funkcija u drugom sudu.

Sudija suda višeg stepena koji je izabran za predsednika suda nižeg stepena može da se posle prestanka funkcije predsednika suda vrati na funkciju sudije suda višeg stepena.

Kad se smatra da sudija nije izabran

Član 63

Smatra se da sudija nije izabran ako bez opravdanog razloga ne stupi na funkciju u roku od 30 dana od isteka roka iz člana 59. stav 1. ovog zakona, ako nije podneta žalba Ustavnom sudu, odnosno u roku od 30 dana od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda kojom se odbija žalba na odluku o izboru na sudijsku funkciju, ako je podneta žalba Ustavnom sudu.

Odluku u slučaju iz stava 1. ovog člana donosi Visoki savet sudstva na predlog predsednika suda.

Protiv odluke Visokog saveta sudstva iz stava 2. ovog člana sudija može izjaviti žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.

Ustavni sud svojom odlukom može odbiti žalbu kao neosnovanu ili usvojiti žalbu i poništiti odluku Visokog saveta sudstva.

IV PRESTANAK SUDIJSKE FUNKCIJE

1. Razlozi za prestanak sudijske funkcije

Član 64

Sudijska funkcija prestaje na zahtev sudije, kad sudija navrši radni vek, ako trajno izgubi radnu sposobnost za vršenje sudijske funkcije, ako mu prestane državljanstvo Republike Srbije ili ako bude razrešen.

Prestanak sudijske funkcije na zahtev sudije

Član 65

Sudija koji želi da mu sudijska funkcija prestane podnosi pismeni zahtev Visokom savetu sudstva.

Zahtev može biti povučen dok funkcija sudiji ne prestane odlukom Visokog saveta sudstva ili istekom roka predviđenog ovim zakonom.

Ako o zahtevu za prestanak sudijske funkcije nije odlučeno u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, smatra se da je sudijska funkcija prestala istekom roka od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

U slučaju iz stava 3. ovog člana Visoki savet sudstva donosi akt kojim se konstatuje prestanak sudijske funkcije.

U ostalim slučajevima sudijska funkcija prestaje danom koji Visoki savet sudstva navodi u svojoj odluci.

Ako sudija posle pokrenutog postupka za utvrđivanje razloga za njegovo razrešenje podnese zahtev za prestanak sudijske funkcije, zahtev se ne razmatra do okončanja postupka za utvrđivanje razloga za njegovo razrešenje.

Navršenje radnog veka

Član 66

Sudiji prestaje funkcija kad navrši radni vek, po sili zakona.

Radni vek sudije navršava se kad sudija navrši 65 godina života, izuzev sudije Vrhovnog suda koji može obavljati sudijsku funkciju do navršenja 67 godina života.

Trajni gubitak radne sposobnosti za obavljanje sudijske funkcije

Član 67

Sudiji prestaje sudijska funkcija ako se na osnovu mišljenja stručne komisije nadležnog organa utvrdi da je zbog zdravstvenog stanja trajno izgubio radnu sposobnost za vršenje sudijske funkcije.

Odluku za upućivanje na obavezan zdravstveni pregled radi ocene radne sposobnosti sudije donosi Visoki savet sudstva po službenoj dužnosti ili na predlog predsednika suda, predsednika neposredno višeg suda i samog sudije.

Mišljenje stručne komisije nadležnog organa iz stava 1. ovog člana dostavlja se Visokom savetu sudstva.

2. Razrešenje sudije

Razlozi za razrešenje sudije

Član 68

Sudija se razrešava ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili ako je u disciplinskom postupku utvrđeno da je učinio težak disciplinski prekršaj koji, prema oceni Visokog saveta sudstva, ozbiljno šteti ugledu sudijske funkcije ili poverenju javnosti u sudove.

Postupak za utvrđivanje razloga za razrešenje sudije zbog pravnosnažne osude za krivično delo

Član 69

Visoki savet sudstva pokreće i vodi po službenoj dužnosti postupak za utvrđivanje razloga za razrešenje sudije zbog pravnosnažne osude za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci.

Postupak iz stava 1. ovog člana može se pokrenuti i na predlog predsednika suda u kojem sudija vrši sudijsku funkciju. Prvostepeni sud pred kojim je vođen krivični postupak protiv sudije, dužan je da bez odlaganja dostavi Visokom savetu sudstva i predsedniku suda u kojem sudija vrši sudijsku funkciju pravnosnažno osuđujuću presudu.

Postupak za utvrđivanje razloga za razrešenje sudije zbog učinjenog teškog disciplinskog prekršaja

Član 70

Visoki savet sudstva utvrđuje činjenice o tome da li je težak disciplinski prekršaj sudije koji je utvrđen pravnosnažnom odlukom takav da ozbiljno šteti ugledu sudijske funkcije ili poverenju javnosti u sudove.

Postupak iz stava 1. ovog člana može pokrenuti Visoki savet sudstva po službenoj dužnosti ili na predlog Disciplinske komisije.

Visoki savet sudstva dužan je da sprovede postupak i donese odluku u roku od 90 dana od dana pokretanja postupka za utvrđivanje razloga za razrešenje sudije.

Odluka Visokog saveta sudstva doneta u postupku iz stava 1. ovog člana mora biti obrazložena.

Položaj sudije u postupku za utvrđivanje razloga za njegovo razrešenje zbog učinjenog teškog disciplinskog prekršaja

Član 71

U postupku iz člana 70. ovog zakona sudija ima pravo da odmah bude obavešten o razlozima za pokretanje postupka, da se upozna s predmetom, pratećom dokumentacijom i tokom postupka i da sam ili preko punomoćnika pruži objašnjenja i dokaze za svoje navode.

Sudija ima pravo da svoje navode usmeno izloži pred Visokim savetom sudstva.

Postupak iz člana 70. ovog zakona je hitan, vodi se uz sva jemstva pravičnog suđenja, bez prisustva javnosti, osim ako sudija u odnosu na koga se postupak vodi zahteva da postupak bude javan.

3. Odluka o prestanku sudijske funkcije

Nadležnost za donošenje odluke

Član 72

Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva, posle sprovedenog postupka u kojem utvrđuje razlog za prestanak sudijske funkcije.

Postupak iz stava 1. ovog člana pokreće i vodi Visoki savet sudstva po službenoj dužnosti.

Sudijska funkcija prestaje onog dana koji Visoki savet sudstva navede u svojoj odluci, izuzev u slučaju iz člana 65. stav 3. i člana 66. ovog zakona.

Odluka o prestanku sudijske funkcije mora biti obrazložena i objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na internet stranici Visokog saveta sudstva.

Žalba Ustavnom sudu koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe na odluku o prestanku sudijske funkcije

Član 73

Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije, sudija može izjaviti žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.

Ustavni sud svojom odlukom može odbiti žalbu ili usvojiti žalbu i poništiti odluku o prestanku sudijske funkcije.

Odluka Ustavnog suda je konačna i objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

V PREDSEDNIK SUDA

Uslovi za izbor predsednika suda

Član 74

Za predsednika suda može biti izabran sudija koji vrši sudijsku funkciju u sudu istog stepena ili je sudija suda višeg stepena i koji ima izraženu sposobnost za rukovođenje i organizaciju poslova u sudu, u skladu sa kriterijumima koje donosi Visoki savet sudstva.

Postupak za izbor predsednika suda

Član 75

Predsednika suda bira Visoki savet sudstva.

Visoki savet sudstva objavljuje javni konkurs za izbor predsednika suda najkasnije šest meseci pre isteka vremena na koje je izabran predsednik suda, odnosno najkasnije u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije predsednika suda zbog prestanka sudijske funkcije, zbog izbora za sudiju drugog suda, na lični zahtev, zbog ukidanja suda ili zbog razrešenja sa funkcije predsednika suda.

Pre donošenja odluke o izboru, Visoki savet sudstva obavlja razgovor sa prijavljenim kandidatom.

Prilikom donošenja odluke o izboru predsednika suda, Visoki savet sudstva uzima u obzir ocenu dobijenu u postupku vrednovanja rada, predloženi program unapređenja rada suda od strane kandidata, ocenu dobijenu na razgovoru i pribavlja mišljenje o prijavljenom kandidatu od sednice svih sudija suda za koji se vrši izbor predsednika.

Odluka Visokog saveta sudstva o izboru predsednika suda mora biti obrazložena i objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije", kao i na internet stranici Visokog saveta sudstva.

U postupku za izbor predsednika suda obezbeđuje se javnost rada, koja se bliže uređuje aktom Visokog saveta sudstva.

Vršenje sudijske funkcije predsednika suda

Član 76

Sudija koji je izabran za predsednika suda vrši i sudijsku funkciju u tom sudu.

Trajanje funkcije predsednika suda

Član 77

Predsednik suda bira se na pet godina bez mogućnosti ponovnog izbora za predsednika istog suda.

Vreme na koje je predsednik suda izabran teče od dana stupanja na funkciju.

Vršilac funkcije predsednika suda

Član 78

Kad predsedniku suda prestane funkcija, Visoki savet sudstva postavlja sudiju koji vrši funkciju predsednika suda, dok novi predsednik suda ne stupi na funkciju, a najduže na jednu godinu.

Predsednik suda kojem je prestala funkcija zbog isteka mandata može biti postavljen za vršioca funkcije predsednika suda.

Isto lice ne može biti ponovo postavljeno za vršioca funkcije predsednika istog suda.

Sudiju koji vrši funkciju predsednika Vrhovnog suda postavlja Visoki savet sudstva po pribavljenom mišljenju Opšte sednice Vrhovnog suda.

Prestanak funkcije predsednika suda

Član 79

Predsedniku suda prestaje funkcija prestankom sudijske funkcije, izborom za sudiju drugog suda, na lični zahtev, zbog ukidanja suda, istekom mandata i razrešenjem sa funkcije predsednika suda.

Odluku o prestanku funkcije predsednika suda donosi Visoki savet sudstva.

Kad predsedniku suda prestane funkcija, Visoki savet sudstva je dužan da bez odlaganja sprovede postupak izbora predsednika suda.

Razlozi za razrešenje predsednika suda

Član 80

Predsednik suda razrešava se zbog težeg kršenja obaveze ustanovljene propisom za obavljanje posla sudske uprave, narušavanja načela nezavisnosti sudije, postupanja suprotno propisu o raspodeli predmeta, odstupanja od propisa kojim se uređuje godišnji raspored poslova, teškog disciplinskog prekršaja u vršenju funkcije predsednika suda ili nestručnog vršenja funkcije predsednika suda.

Smatra se da predsednik suda nestručno obavlja funkciju predsednika suda ako, shodno kriterijumima i merilima za vrednovanje rada predsednika sudova, njegov rad bude vrednovan ocenom "nezadovoljavajuće vrši funkciju predsednika suda".

Postupak za utvrđivanje razloga za razrešenje predsednika suda

Član 81

Postupak za utvrđivanje razloga za razrešenje predsednika suda pokreće i vodi Visoki savet sudstva po službenoj dužnosti.

Predlog za pokretanje postupka za utvrđivanje razloga za razrešenje predsednika suda može se pokrenuti i po predlogu predsednika neposredno višeg suda, sednice svih sudija suda čiji je predsednik, organa koji vrši nadzor nad radom suda, organa nadležnog za vrednovanje rada predsednika suda i Disciplinske komisije.

Odluka o razrešenju predsednika suda

Član 82

Odluku o razrešenju predsednika suda donosi Visoki savet sudstva, posle sprovedenog postupka u kome su utvrđeni razlozi za razrešenje.

Predsednik suda ima pravo da odmah bude obavešten o razlogu za pokretanje postupka, da se upozna sa predmetom, pratećom dokumentacijom i tokom postupka i da sam ili preko punomoćnika pruži objašnjenje i dokaze za svoje navode.

Predsednik suda ima pravo da svoje navode usmeno izloži pred Visokim savetom sudstva.

Protiv odluke Visokog saveta sudstva o razrešenju, predsednik suda može izjaviti žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, u roku od 30 dana od dana prijema odluke.

Položaj po prestanku funkcije predsednika suda

Član 83

Predsednik suda koji ne bude ponovo izabran, koji se razreši sa te funkcije ili mu funkcija predsednika suda prestane na lični zahtev, nastavlja da obavlja sudijsku funkciju koju je obavljao pre izbora.

Predsednik Vrhovnog suda

Član 84

Predsednika Vrhovnog suda, među sudijama tog suda, po pribavljenom mišljenju Opšte sednice Vrhovnog suda, bira Visoki savet sudstva.

Kandidat za predsednika Vrhovnog suda, uz prijavu na javni konkurs za izbor, dostavlja i program unapređenja rada sudova u Republici Srbiji, koji se objavljuje na internet stranici Visokog saveta sudstva, zajedno sa podacima iz radne biografije kandidata.

Predsednik Vrhovnog suda bira se na period od pet godina i ne može biti ponovo biran za predsednika Vrhovnog suda.

Predsednik Vrhovnog suda polaže zakletvu pred Visokim savetom sudstva i Narodnom skupštinom.

Predsedniku Vrhovnog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran na lični zahtev, prestankom sudijske funkcije ili razrešenjem iz zakonom propisanog razloga za razrešenje predsednika suda.

Odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog suda, donosi Visoki savet sudstva.

Postupak za utvrđivanje razloga za razrešenje predsednika Vrhovnog suda pokreće Visoki savet sudstva po službenoj dužnosti ili na predlog Opšte sednice Vrhovnog suda.

Postupak za utvrđivanje razloga za razrešenje predsednika Vrhovnog suda vodi Visoki savet sudstva.

Primena odredaba o sudijama na predsednika suda

Član 85

Odredbe ovog zakona o izboru i razrešenju sudije, shodno se primenjuju i na izbor i razrešenje predsednika suda.

Odredbe ovog zakona o izboru i razrešenju predsednika suda, shodno se primenjuju i na izbor i razrešenje predsednika Vrhovnog suda.

Ostale odredbe ovog zakona, koje se odnose na sudije, primenjuju se i na predsednika suda.

VI POSEBNE ODREDBE O SUDIJI POROTNIKU

Zabrana diskriminacije

Član 86

Pri predlaganju za izbor sudije porotnika i izboru sudije porotnika zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu.

Pri predlaganju za izbor sudije porotnika i izboru sudije porotnika vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju jezika nacionalne manjine, koji je u službenoj upotrebi u sudu.

Uslovi za izbor i trajanje funkcije

Član 87

Za sudiju porotnika može biti izabran punoletni državljanin Republike Srbije koji je dostojan funkcije sudije porotnika.

Sudija porotnik ne može biti član političke stranke, niti politički delovati na drugi način.

Pri izboru vodi se računa o polu, starosti, zanimanju i društvenom položaju kandidata, o znanju, stručnosti i sklonosti ka pojedinoj vrsti sudske stvari.

Sudija porotnik bira se na pet godina i može biti ponovo izabran.

Postupak izbora

Član 88

Sudiju porotnika bira Visoki savet sudstva na osnovu javnog konkursa.

Javni konkurs za izbor sudije porotnika objavljuje i sprovodi Visoki savet sudstva.

Javni konkurs iz stava 1. ovog člana objavljuje se i sprovodi shodnom primenom odredaba ovog zakona koje uređuju izbor sudija.

Pre izbora Visoki savet sudstva pribavlja mišljenje suda za koji se bira sudija porotnik.

Za sudiju porotnika može biti birano punoletno lice koje, u trenutku izbora ima manje od 70 godina života.

Zakletva

Član 89

Sudija porotnik polaže zakletvu pred predsednikom suda za koji je izabran.

Zakletva glasi: "Zaklinjem se svojom čašću da ću svoju funkciju vršiti verno Ustavu i zakonu, savesno, predano i nepristrasno".

Udaljenje sa funkcije sudije porotnika

Član 90

Predsednik suda udaljava sudiju porotnika sa funkcije ako je protiv njega pokrenut postupak za krivično delo zbog koga može biti razrešen ili postupak za utvrđivanje razloga za njegovo razrešenje.

Udaljenje traje do okončanja postupka.

Nespojivost funkcije sudije porotnika sa drugom funkcijom, poslom ili privatnim interesom

Član 91

Sudija porotnik ne može biti advokat ni pružati pravnu uslugu i stručni savet uz naknadu.

Sudija porotnik ne može biti ni javni funkcioner ili zaposlen u organu Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine.

Sa funkcijom sudije porotnika nespojivi su i druga funkcija, posao ili privatni interes koji su suprotni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štetni po ugled suda.

Prestanak funkcije sudije porotnika

Član 92

Funkcija sudije porotnika prestaje ako bude ukinut sud u kome obavlja funkciju, razrešenjem i istekom mandata.

Funkcija sudije porotnika ne prestaje zbog navršenja radnog veka.

Postupak u kome se utvrđuju razlozi za prestanak funkcije sudije porotnika pokreće se na osnovu predloga predsednika suda, predsednika neposredno višeg suda i predsednika Vrhovnog suda.

Postupak pokreće, vodi i odluku donosi Visoki savet sudstva.

Naknada i nagrada sudije porotnika

Član 93

Sudija porotnik ima pravo na naknadu troškova nastalih na funkciji, naknadu za izgubljenu zaradu i pravo na nagradu.

Uslove i visinu naknade i nagrade propisuje Visoki savet sudstva.

Shodna primena odredaba o sudijama

Član 94

Na sudije porotnike shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o sudijama.

VII DISCIPLINSKA ODGOVORNOST SUDIJA

Svrha disciplinske odgovornosti

Član 95

Sudija i predsednik suda podležu disciplinskoj odgovornosti.

Svrha disciplinske odgovornosti je da se sudija upozori ili sankcioniše, bez ugrožavanja nezavisnosti sudije, zbog neprimerenog ponašanja ili propusta u radu koji ugrožava autoritet i nepristrasnost suda, a u cilju održavanja poverenja javnosti u sudstvo.

Disciplinski prekršaj

Član 96

Disciplinski prekršaj je nesavesno vršenje sudijske funkcije ili ponašanje sudije nedostojno sudijske funkcije, koji je propisan ovim zakonom.

Nesavesno vršenje sudijske funkcije i funkcije predsednika suda je postupanje koje je suprotno propisanim obavezama i zabranama u vršenju funkcije ili u vezi sa vršenjem funkcije.

Ponašanje nedostojno sudijske funkcije predstavlja ponašanje sudije i predsednika suda u vršenju funkcije i izvan vršenja funkcije kojim se narušava ugled suda i poverenje građana u sudstvo.

Vrste disciplinskih prekršaja

Član 97

Disciplinski prekršaji su:

1) povreda načela nepristrasnosti;

2) propuštanje sudije da traži izuzeće u predmetima u kojima postoji očigledan razlog za izuzeće, odnosno isključenje predviđen zakonom;

3) neopravdano odugovlačenje postupka ili neopravdano nezakazivanje ročišta ili pretresa ili neopravdano kašnjenje u izradi odluka;

4) uzimanje predmeta u rad redom koji neopravdano odstupa od reda kojim su primljeni;

5) učestalo kašnjenje na zakazano ročište ili pretres;

6) neopravdano neobaveštavanje predsednika suda o predmetu u kojem postupak duže traje;

7) očigledno neprimereno postupanje prema učesniku u sudskom postupku i zaposlenom u sudu;

8) neopravdano i učestalo nepoštovanje radnog vremena;

9) prihvatanje poklona suprotno propisu koji uređuje sukob interesa;

10) upuštanje sudije u neprimereni odnos sa strankom ili njegovim pravnim zastupnikom u postupku koji vodi;

11) davanje komentara o sudskoj odluci, postupku ili predmetu u sredstvu javnog informisanja na način suprotan zakonu i Sudskom poslovniku;

12) obavljanje druge funkcije, posla ili privatnog interesa koji su nespojivi sa sudijskom funkcijom;

13) neopravdano nepohađanje obaveznog programa obuke;

14) dostavljanje nepotpunih ili netačnih podataka od značaja za rad i odlučivanje Visokog saveta sudstva;

15) nepostupanje po odluci Visokog saveta sudstva o upućivanju na obavezan zdravstveni pregled;

16) neovlašćeno saopštavanje mediju informacije o tekućem sudskom postupku;

17) neopravdano nepostupanje predsednika suda po meri donetoj u postupku nadzora;

18) neopravdano nepostupanje po godišnjem rasporedu sudijskih poslova u sudu ili neopravdana povreda principa slučajnog sudije suprotno zakonu;

19) neprimereno vršenje uticaja na sudiju u vršenju sudijske funkcije;

20) kršenje odredbe Etičkog kodeksa u većoj meri koje je utvrđeno od strane Etičkog odbora;

21) nedostavljanje ili neblagovremeno dostavljanje prigovora protiv odluke o godišnjem rasporedu poslova u sudu ili odluke o izmeni odluke o godišnjem rasporedu poslova u sudu ili prigovora na godišnji raspored u sudu i izmenu godišnjeg rasporeda u sudu;

22) nedostavljanje ili neblagovremeno dostavljanje prigovora protiv odstupanja od redosleda prijema predmeta ili oduzimanja predmeta.

Težak disciplinski prekršaj postoji ako je usled izvršenja disciplinskog prekršaja iz stava 1. tač. 1)-3), 9) 10), 12), 15), 17)-20) ovog člana došlo do ozbiljnog poremećaja u radu suda ili narušavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo, a naročito zastarevanja predmeta zbog nesavesnog rada sudije i ako je nastupila veća šteta u imovini stranke u postupku, kao i u slučaju ponovljenog disciplinskog prekršaja.

Pod ponovljenim disciplinskim prekršajem iz stava 2. ovog člana smatra se dva puta pravnosnažno utvrđena odgovornost sudije za disciplinski prekršaj, ako između pravnosnažnih odluka nije proteklo više od tri godine.

Odredbe st. 2. i 3. ovog člana ne primenjuju se na disciplinske prekršaje iz stava 1. tač. 4)-8), 11), 13), 14), 16), 21) i 22) ovog člana.

Prilikom utvrđivanja da li je učinjen disciplinski prekršaj iz stava 1. tačka 20) ovog člana, Etički odbor je dužan da odluči o kršenju odredbe Etičkog kodeksa u znatnoj meri u roku od 90 dana od dana podnošenja zahteva za utvrđivanje kršenja.

Drugim zakonom ne može se propisati disciplinski prekršaj sudije.

Sudija nije odgovoran za disciplinski prekršaj koji je učinjen usled nedovoljnog broja sudija u sudu, povećanog priliva predmeta u sudu, nedovoljnog broja sudskog osoblja, nezadovoljavajućih prostornih i tehničkih uslova za rad ili drugih razloga koji onemogućavaju efikasno postupanje sudije.

Disciplinske mere

Član 98

Disciplinske mere su: opomena, umanjenje plate do 50% do jedne godine i zabrana izbora u sud višeg stepena u trajanju do tri godine.

Disciplinska mera izriče se srazmerno težini učinjenog disciplinskog prekršaja.

Opomena može biti izrečena samo kada se prvi put utvrdi odgovornost sudije za disciplinski prekršaj.

Disciplinska mera umanjenje plate do 50% i disciplinska mera zabrana izbora u sud višeg stepena u trajanju do tri godine mogu se izreći svaka posebno ili zajedno.

Disciplinske mere iz stava 4. ovog člana se mogu izreći zajedno samo u slučaju da je učinjen težak disciplinski prekršaj.

Pokretanje postupka za utvrđivanje razloga za razrešenje sudije

Član 99

Ako je u disciplinskom postupku pravosnažnom odlukom utvrđeno da je sudija učinio težak disciplinski prekršaj, Visoki savet sudstva, odnosno Disciplinska komisija može pokrenuti postupak za utvrđivanje razloga za razrešenje sudije.

U postupku za utvrđivanje razloga za razrešenje sudije iz stava 1. ovog člana Visoki savet sudstva ocenjuje da li učinjeni disciplinski prekršaj ozbiljno šteti ugledu sudijske funkcije ili poverenju javnosti u sudstvo.

Disciplinski organi

Član 100

Disciplinski organi su: Disciplinski tužilac i njegovi zamenici i Disciplinska komisija, koje obrazuje Visoki savet sudstva.

Disciplinskog tužioca, njegove zamenike i članove Disciplinske komisije imenuje Visoki savet sudstva iz reda sudija na period od pet godina bez mogućnosti ponovnog imenovanja.

Sastav, uslove za imenovanje i način prestanka dužnosti, način rada i odlučivanja u disciplinskim organima uređuju se aktom Visokog saveta sudstva, koji se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na internet stranici Visokog saveta sudstva.

Disciplinski postupak

Član 101

Svako lice može podneti disciplinsku prijavu protiv sudije, odnosno predsednika suda, Disciplinskom tužiocu.

Predlog za vođenje disciplinskog postupka, Disciplinski tužilac podnosi na osnovu disciplinske prijave ili po službenoj dužnosti.

Disciplinski postupak vodi Disciplinska komisija na predlog Disciplinskog tužioca. Disciplinska komisija ne može odlučivati izvan predloga Disciplinskog tužioca.

U toku disciplinskog postupka Disciplinski tužilac može da izmeni ili proširi predlog za vođenje disciplinskog postupka, ako izvedeni dokazi ukazuju na izmenu činjeničnog stanja u odnosu na podneti predlog ili ako je sudija čija se disciplinska odgovornost utvrđuje učinio još neki disciplinski prekršaj.

Disciplinski postupak je hitan, vodi se uz sva jemstva pravičnog suđenja, bez prisustva javnosti, osim ako sudija u odnosu na koga se vodi disciplinski postupak zahteva da postupak bude javan.

Disciplinski postupak bliže se uređuje aktom Visokog saveta sudstva.

Vođenje disciplinskog postupka zastareva istekom tri godine od dana kada je disciplinski prekršaj učinjen, a ne teče za vreme trajanja upravnog spora, odnosno sudskog postupka u vezi sa pokrenutim disciplinskim postupkom i izvrešenom disciplinskom merom.

Odluke disciplinskog tužioca

Član 102

Disciplinski tužilac može da odbaci disciplinsku prijavu ili da je prihvati i podnese predlog za vođenje disciplinskog postupka.

Položaj sudije u disciplinskom postupku

Član 103

Sudija ima pravo da mu se odmah dostavi predlog za vođenje disciplinskog postupka, da se upozna sa predmetom i dokazima i da sam ili preko punomoćnika pruži objašnjenje i dokaze za svoje navode.

Sudija ima pravo da svoje navode usmeno izloži pred Disciplinskom komisijom.

Odluke Disciplinske komisije

Član 104

Posle sprovedenog disciplinskog postupka Disciplinska komisija može da odbije predlog za vođenje disciplinskog postupka ili da usvoji predlog i izrekne disciplinsku meru.

Odluka Disciplinske komisije iz stava 1. ovog člana mora biti obrazložena.

Protiv odluke Disciplinske komisije, Disciplinski tužilac i sudija protiv koga se vodi disciplinski postupak, mogu izjaviti žalbu Visokom savetu sudstva, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke.

Odluke Visokog saveta sudstva po žalbi

Član 105

Odlučujući o žalbi, Visoki savet sudstva može žalbu da odbaci kao neblagovremenu, nedozvoljenu ili izjavljenu od neovlašćenog lica, da potvrdi prvostepenu odluku Disciplinske komisije ili da odluku preinači.

Visoki savet sudstva je dužan da o žalbi odluči u roku od 30 dana od dana dostavljanja žalbe.

Odluka Visokog saveta sudstva o žalbi mora biti obrazložena.

Odluka Visokog saveta sudstva je konačna i protiv nje se može pokrenuti upravni spor.

Postupak u upravnom sporu je hitan.

Pravnosnažna odluka kojom je izrečena disciplinska mera upisuje se u lični list sudije.

Odluka kojom je izrečena disciplinska mera briše se iz ličnog lista sudije po proteku tri godine od dana pravosnažnosti odluke.

Evidencija o disciplinskim postupcima

Član 106

Visoki savet sudstva vodi evidenciju o disciplinskom postupku protiv sudije i predsednika suda.

Evidencija iz stava 1. ovog člana sadrži: ime i prezime, jedinstveni matični broj građana i naziv suda u kome sudija vrši funkciju, disciplinski prekršaj za koji je vođen postupak, ishod postupka i izrečenu disciplinsku meru.

VIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Nastavak vršenja funkcije sudija izabranih na stalnu sudijsku funkciju

Član 107

Sudija izabran na stalnu sudijsku funkciju pre dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, nastavlja od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva da vrši sudijsku funkciju u sudu za koji je izabran.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, sudija izabran na stalnu sudijsku funkciju u Vrhovnom kasacionom sudu pre dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, nastavlja od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva da vrši sudijsku funkciju u Vrhovnom sudu.

Nastavak vršenja funkcije sudije izabranog prvi put na sudijsku funkciju

Član 108

Sudija izabran prvi put od strane Narodne skupštine od dana stupanja na snagu Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 115/21) do dana konstituisanja Visokog saveta sudstva nastavlja, od dana donošenja odluke Visokog saveta sudstva kojom se konstatuje da njegova funkcija postaje stalna, da vrši sudijsku funkciju u sudu za koji je izabran.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, sudija izabran prvi put od strane Narodne skupštine od dana stupanja na snagu Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 115/21) do dana konstituisanja Visokog saveta sudstva u Vrhovni kasacioni sud, nastavlja, od dana donošenja odluke Visokog saveta sudstva kojom se konstatuje da njegova funkcija postaje stalna, da vrši sudijsku funkciju u Vrhovnom sudu.

Nastavak vršenja funkcije predsednika suda

Član 109

Predsednik suda izabran na funkciju pre dana konstituisanja Visokog saveta sudstva nastavlja u skladu sa ovim zakonom, od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, da vrši funkciju predsednika suda do isteka mandata na koji je izabran.

Izuzetno od stava 1. ovog člana predsednik suda izabran pre stupanja na snagu Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 115/21) nastavlja u skladu sa ovim zakonom, od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, da vrši funkciju predsednika suda do isteka mandata na koji je izabran i može još jednom biti biran na funkciju predsednika suda u istom sudu u skladu sa ovim zakonom.

Nastavak vršenja funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda

Član 110

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda izabran na funkciju predsednika Vrhovnog kasacionog suda pre stupanja na snagu Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 115/21) nastavlja u skladu sa ovim zakonom, od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, da vrši funkciju kao predsednik Vrhovnog suda, do isteka mandata na koji je izabran i može biti biran na funkciju predsednika Vrhovnog suda u skladu sa ovim zakonom.

Okončanje započetog postupka

Član 111

Postupak započet po odredbama Zakona o sudijama ("Službeni glasnik RS", br. 116/08, 58/09 - US, 104/09, 101/10, 8/12 - US, 121/12, 124/12 - US, 101/13, 111/14 - US, 117/14, 40/15, 63/15 - US, 106/15, 63/16 - US, 47/17 i 76/21) koji nije okončan do dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, okončaće se po odredbama ovog zakona.

Rešenje o upućivanju sudije doneto pre dana konstituisanja Visokog saveta sudstva važi do isteka vremena upućivanja.

Rešenje o postavljenju vršilaca funkcije predsednika suda doneto pre dana konstituisanja Visokog saveta sudstva važi do isteka vremena postavljenja.

Rok za donošenje podzakonskih akata

Član 112

Podzakonski akti propisani ovim zakonom donose se u roku od godinu dana od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva.

Podzakonski akti doneti u skladu sa Zakonom o sudijama ("Službeni glasnik RS", br. 116/08, 58/09 - US, 104/09, 101/10, 8/12 - US, 121/12, 124/12 - US, 101/13, 111/14 - US, 117/14, 40/15, 63/15 - US, 106/15, 63/16 - US, 47/17 i 76/21) primenjuju se do donošenja akata iz stava 1. ovog člana, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Prestanak važenja Zakona o sudijama i odredaba drugih zakona

Član 113

Danom konstituisanja Visokog saveta sudstva prestaje da važi Zakon o sudijama ("Službeni glasnik RS", br. 116/08, 58/09 - US, 104/09, 101/10, 8/12 - US, 121/12, 124/12 - US, 101/13, 111/14 - US, 117/14, 40/15, 63/15 - US, 106/15, 63/16 - US, 47/17 i 76/21).

Danom konstituisanja Visokog saveta sudstva prestaju da važe član 10. stav 3. i član 383. stav 7. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20), član 16. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 106/15, 106/16 - autentično tumačenje, 113/17 - autentično tumačenje, 54/19 i 9/20 - autentično tumačenje) i član 6. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici ("Službeni glasnik RS", broj 94/16).

Danom konstituisanja Visokog saveta sudstva postupci započeti u skladu sa odredbama zakona iz stava 2. ovog člana se obustavljaju.

Završna odredba

Član 114

Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva.