PROGRAMKONTROLE I SMANJENJA POPULACIJE NAPUŠTENIH PASA I MAČAKA NA TERITORIJI GRADA LESKOVCA("Sl. glasnik grada Leskovca", br. 44/2022) |
Veliki broj napuštenih pasa/mačaka na ulicama našeg grada, okolnih naseljenih mesta i polja, rezultat je napuštanja kućnih ljubimaca od strane njihovih vlasnika. Sada već bivši kućni ljubimci prepušteni su borbi za opstanak, a kao posledica toga dolazi do nekontrolisanog razmnožavanja, čime se već postojeći broj napuštenih životinja povećava.
Pored napuštanja životinja, odnosno pasa/mačaka, kao osnovnog načina njihovog postojanja na javnim površinama, povećanju njihovog broja doprinosi i veliki reproduktivni potencijal ovih životinja. Postoje podaci koji govore o tome da za samo šest godina par plodnih pasa i njihovo potomstvo, u optimalnim uslovima, može dati čak 67 000 štenaca. Kod mačaka ovaj broj je još veći i iznosi 420 000 mačića za sedam godina.
Uzrok ovom problemu su loše navike ljudi i teška ekonomska situacija građana, koji zbog nedostatka sredstava za obeležavanje i vakcinaciju, pribegavaju izbacivanju pasa/mačaka na ulicu.
Iz napomenutih razloga neophodno je:
1. Primeniti važeće odredbe zakona.
2. Stimulisati mere za sterilizaciju, vakcinaciju i obeležavanje pasa/mačaka.
3. Proširiti kapacitete izgrađenih prihvatilišta.
4. Kontinuirano raditi na povećanju kapaciteta Zoohigijenske službe.
5. Informisanje - upoznavanje građana sa zakonskim obavezama vlasnika pasa/mačaka, i sa ovim Programom, humanom rešavanju problema ovih napuštenih životinja (edukacija stanovništva putem medija u saradnji sa nadležnim gradskim i republičkim službama, udruženjima građana i drugih relevantnih činilaca, edukacija vlasnika o odgovornom vlasništvu i zakonskim obavezama, kažnjavanje neodgovornih vlasnika).
Primenom ovih odredbi u praksi, stiču se uslovi za rešavanje problema sa napuštenim psima i mačkama, ali i sankcionisanje nesavesnih i neodgovornih vlasnika pasa i mačaka, koji su glavni uzrok njegovog nastajanja. Takođe je potrebno povećati higijenu u naseljenim mestima, kako bi se smanjila mogućnost prehranjivanja napuštenih pasa na ulici koji mogu da budu agresivni, što je potencijalna opasnost za ljude, decu i domaće životinje.
Pitanje napuštenih pasa/mačaka predstavlja ozbiljan javni problem koji se može rešiti samo planskom, organizovanom, kontinuiranom akcijom svih zainteresovanih strana u društvu kroz jasno osmišljen Program humanog rešavanja problema ovih napuštenih životinja.
Za rešavanje ovog problema nadležna je lokalna samouprava, a njen prvi korak je izrada ovog Programa u skladu sa specifičnostima sredine. Da bi Program bio uspešan potrebna je saradnja svih relevantnih institucija (nadležnog ministarstva, lokalne samouprave, komunalnog preduzeća, veterinara, udruženja za zaštitu životinja i građana).
Osnovna načela na kojima se zasniva ovaj Program jesu:
1. Načelo brige o životinjama, koje podrazumeva moralnu obavezu i dužnost čoveka da poštuje životinje i brine o životu i dobrobiti životinja čiji opstanak zavisi neposredno od njega;
2. Načelo integralnosti, koje podrazumeva da državni organi i organi jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih delokruga, obezbeđuju integralnu zaštitu dobrobiti životinja sprovođenjem međusobno usaglašenih planova i programa;
3. Načelo prevencije i predostrožnosti, koje podrazumeva da svaka aktivnost koja je u direktnoj ili indirektnoj vezi sa životinjama mora biti planirana i sprovedena tako da predstavlja najmanji rizik po život i dobrobit životinja, ljudi i životne sredine i zasniva se na proceni uticaja različitih načina korišćenja životinja na njihov život i dobrobit, kao i na korišćenju najboljih raspoloživih tehnologija, sredstava i opreme;
4. Načelo odgovornosti, koje podrazumeva da je vlasnik, odnosno držalac životinja odgovoran za njihov život i dobrobit i da je dužan da snosi troškove zbrinjavanja životinja čiji je vlasnik, odnosno držalac, ako više ne želi ili nije u mogućnosti da se stara o njima.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom Programu imaju sledeće značenje:
1. Vlasnik životinje, jeste pravno ili fizičko lice, odnosno preduzetnik, koje ima pravo čuvanja, držanja, uzgoja, reprodukcije, prevoza, korišćenja i prodaje životinje i koje je odgovorno za život, zaštitu zdravlja i dobrobiti životinja;
2. Dobrobit životinja, jeste obezbeđivanje uslova u kojima životinja može da ostvaruje svoje fiziološke i druge potrebe svojstvene vrsti, kao što su ishrana i napajanje, prostor za smeštaj, fizička, psihička i termička udobnost, sigurnost, ispoljavanje osnovnih oblika ponašanja, socijalni kontakt sa životinjama iste vrste, odsustvo neprijatnih iskustava kao što su bol, strah, stres, bolesti i povrede;
3. Dobra veterinarska praksa jesu principi profesionalnog ponašanja i sprovođenja sistema upravljanja kvalitetom rada subjekata koji obavljaju veterinarsku delatnost, u skladu sa pravilima veterinarske etike;
4. Držalac životinje jeste pravno ili fizičko lice, odnosno preduzetnik, koje ima pravo čuvanja, držanja, uzgoja, reprodukcije, prevoza i korišćenja životinje, kao i pravo prodaje životinje, na osnovu pisanog odobrenja vlasnika i koje je odgovorno za život, zaštitu zdravlja i dobrobiti životinja;
5. Držanje životinja jeste smeštaj, čuvanje, nega i briga o životinjama, osim reprodukcije;
6. Životinja jeste svaki kičmenjak koji je u stanju da oseti bol, patnju strah i stres;
7. Izgubljena životinja jeste životinja koja je napustila vlasnika, odnosno držaoca i koju je on svesno napustio;
8. Napuštena životinja jeste životinja koja nema dom ili koja se nalazi izvan njega i lišena je brige i nege vlasnika, odnosno držaoca i koju je on svesno napustio;
9. Kućni ljubimac je svaka životinja koja se drži radi druženja;
10. Lišavanje životinje života jeste postupak kojim se životinji oduzima život na način koji izaziva trenutnu smrt;
11. Registracija i obeležavanje životinja jeste postupak obeležavanja životinja na trajan način radi identifikacije, registracije i prikupljanja svih podataka u jedinstven informacioni sistem;
12. Pažnja dobrog domaćina jeste obezbeđivanje uslova kojima se zadovoljavaju životne potrebe životinje, kao što su dovoljna količina hrane i vode, prostor za kretanje, ishranu i odmor, zaklon, mikroklimatski i higijenski uslovi života, prisustvo i kontakt sa životinjama iste vrste i očuvanje fizičke, psihičke i genetske celovitosti životinje, kao što je preduzimanje i sprovođenje preventivnih, dijagnostičkih, higijenskih, terapeutskih i drugih mera radi očuvanja zdravstvenog stanja životinje i sprečavanja nastanka povreda, bolesti, stresa, bola, patnje, straha i smrti životinja;
13. Prihvatilište za životinje jeste objekat koji služi za privremeni ili trajni smeštaj napuštenih i izgubljenih životinja i pomoć i brigu o napuštenim i izgubljenim životinjama;
14. Udomljavanje životinje je najhumaniji način njihovog zbrinjavanja i tom prilikom moraju biti vakcinisani, sterilisani i obeleženi.
Pod napuštenom životinjom, u smislu ovog Programa smatraju se napušteni psi i mačke.
Cilj Programa, a samim tim i grada Leskovca, je smanjenje populacije napuštenih pasa i mačaka na javnim površinama grada, kao i obezbeđenje kvalitetnije brige nad napuštenim i izgubljenim psima i mačkama, i u tom smislu potrebno je izvršiti proširenje prihvatilišta u skladu sa potrebama Grada Leskovca.
Kontrola populacije napuštenih pasa i mačaka se prevashodno postiže zaustavljanjem njenog daljeg rasta, sprovođenjem mera masovne sterilizacije i planskim zbrinjavanjem u prihvatilište, ali i promovisanjem i sterilizacijom vlasničkih pasa i mačaka, u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima, te merama protiv napuštanja životinja (trajno obeležavanje - čipovanje i registracija vlasničkih pasa i mačaka, edukacija vlasnika o odgovornom vlasništvu i zakonskim obavezama, kažnjavanje neodgovornih vlasnika). Veoma je važna i izgradnja sistema za trajnu kontrolu i praćenje smanjenja broja napuštenih pasa i mačaka, sa aktivnim i odgovornim učešćem svih društvenih činilaca.
Program humanog rešavanja problema napuštenih pasa/mačaka podrazumeva aktivno učešće svih članova društva u lancu humanog rešavanja ovog problema.
Realizacija ovog Programa garantuje uspostavljanje minimalnog broja napuštenih pasa/mačaka na ulicama čime se izbegavaju teže posledice po građane i ove napuštene životinje. Ciljeve Programa je moguće ostvariti jedino u saradnji vladinog i nevladinog sektora (državnih organa sa jedne strane i udruženja građana, kao i samog građanina sa druge strane).
U humanom rešavanju problema napuštenih životinja učestvuju:
1. Centralna vlast - organi Republike Srbije (donošenje svih potrebnih zakona, podzakonskih akata i pravilnika, kao i mera i subvencija lokalnim vlastima i građanima, to jest pomoć u rešavanju problema napuštenih pasa/mačaka).
2. Jedinica lokalne samouprave - Gradonačelnik, Skupština grada, Gradsko veće i Gradska uprava.
3. Inspekcija - Veterinarska i druge nadležne inspekcijske službe (nadzor nad sprovođenjem zakona i podzakonskih akata).
4. Veterinarska služba - praćenje, zaštita i unapređenje zdravlja životinja na teritoriji grada.
5. Pravno lice koje upravlja prihvatilištem.
6. Komunalna policija, tužilaštvo i lokalna udruženja građana za zaštitu životinja.
7. Mediji - podizanje svesti građana o značaju humanog rešavanja problema napuštenih životinja (pasa/mačaka) i istinito i redovno informisanje.
8. Građanin - dužnost svakog građanina jeste da spreči i prijavi sve oblike zlostavljanja životinja i ugrožavanja njihovih života, zdravlja i dobrobiti.
3. OSNOVE ZA REALIZACIJU PROGRAMA
Osnove za realizaciju Programa čine sledeći elementi:
- Zakonska regulativa je propisala efektivne, preventivne mere koje se odnose na: registraciju i obeležavanje pasa, vakcinaciju, odgovornost vlasnika, zabranu napuštanja kućnih ljubimaca i postupke sa napuštenim životinjama.
Pitanja kojima se bavi ovaj Program regulisana su pre svega Zakonom o dobrobiti životinja, Zakonom o veterinarstvu, Zakon o komunalnim delatnostima, Zakonom o potvrđivanju Evropske konvencije o zaštiti kućnih ljubimaca, Zakonom o lokalnoj samoupravi, i drugim zakonima i podzakonskih propisa kojima je uređena ova oblast i oblast nadzora. Takođe, lokalna samouprava, odnosno Skupština grada Leskovca donela je Odluku o uslovima za držanje domaćih životinja na teritoriji grada Leskovca, kojom se bliže definišu uslovi i način držanja pasa i mačaka na teritoriji grada Leskovca, obaveze i odgovornosti vlasnika, odnosno držaoca pasa i mačaka, zaštita od zlostavljanja, hvatanja i zbrinjavanja napuštenih pasa i mačaka, zaštita dobrobiti pasa i mačaka pri humanom lišavanju života i druga pitanja od značaja za držanje i dobrobit pasa i mačaka na teritoriji grada Leskovca.
Pravni osnov za donošenje ovog Programa sadržan je u odredbama člana 54. Zakona o dobrobiti životinja ("Službeni glasnik RS", broj: 41/2009), ko jim je propisana dužnost organa jedinice lokalne samouprave da izradi i sprovode Program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka prema specifičnostima sredine. Takođe, članom 65. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da je Gradsko veće organ grada, a u vezi sa tim članom 71. Statuta grada Leskovca ("Službeni glasnik grada Leskovca", broj 28/2018), članom 2. i 16. Odluke o Gradskom veću ("Službeni glasnik grada Leskovca", broj 15/08), propisano je da Gradsko veće donosi Program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka na teritoriji grada Leskovca.
U skladu sa zakonskom regulativom mere za realizaciju ovog Programa su:
- Registracija i obeležavanje svih pasa i mačaka, kao ključna preventivna mera, kojom je olakšan nadzor nad njihovim kretanjem, trgovinom, prevozom, odnosno pronalaženjem, izgubljenih, napuštenih i otuđenih pasa i mačaka. Na taj način svaki pas i mačka bio bi evidentiran i znao bi se njegov vlasnik.
- Sterilizacija je najefikasnija mera, kojom se sprečavanjem nekontrolisane reprodukcije smanjuje broj napuštenih pasa i mačaka na javnim površinama i reguliše brojnost njihove populacije u prihvatilištima, a time se uspostavlja i kontrola reprodukcije vlasničkih pasa i mačaka.
- Izgradnja prihvatilišta - prihvatilište mora biti opremljeno, a zaposleni obučeni za rad sa životinjama u prihvatilištu. Životinje se iz prihvatilišta vraćaju vlasniku uz nadoknadu troškova, udomljavaju ili ustupaju drugim prihvatilištima.
- Podizanje kapaciteta zoohigijeničarske službe - Zakonom je predviđena obaveza lokalne samouprave da na svojoj teritoriji organizuje službu koja obavlja poslove hvatanja i zbrinjavanja napuštenih životinja u prihvatilišta za životinje. U smislu podizanja kapaciteta treba posebno obratiti pažnju na:
- tehničku opremljenost službe za hvatanje, prevoz i zbrinjavanje životinja;
- obučenost radnika.
- Udomljavanje je najhumaniji način zbrinjavanja napuštenih pasa i mačaka. Sve životinje koje se daju na udomljavanje moraju biti vakcinisane, sterilisane i obeležene.
- Saradnja svih učesnika u lancu rešavanja problema napuštenih pasa i mačaka, i preuzimanje odgovornosti za svoj deo izvršenja Programa.
- Obrazovanje i informisanje - ciljevi obrazovanja i informisanja su upoznavanje vlasnika pasa i mačaka, kao i građana sa osobinama i potrebama pasa i mačaka, sopstvenim motivima držanja pasa i mačaka i zakonskim obavezama vlasnika pasa i mačaka. Pored toga građani se moraju upoznati sa elementima Programa kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka, u cilju boljeg razumevanja prava i odgovornosti svih učesnika u lancu rešavanja problema, a naročito obaveze vlasnika pasa i mačaka.
- Eutanazija je najneefikasnija mera kontrole i rešavanja problema napuštenih životinja, a po preporuci Svetske zdravstvene organizacije može se sprovoditi jedino i samo kao ubistvo iz milosrđa nad bolesnim životinjama, koje su neizlečivo bolesne ili ireparabilno povređene i to u terminalnom stadijumu bolesti ili povrede kada je nemoguće otkloniti bolove, a takođe i Zakon o dobrobiti životinja propisuje u kojim slučajevima se životinja može lišiti života.
- Finansiranje - da bi Program u celosti bio realizovan potrebno je predvideti i obezbediti finansijska sredstva za rad službi, trenutnog rešavanja problema napuštenih pasa/mačaka, u skladu sa zakonom i ovim Programom do proširenja izgrađenih prihvatilišta, zatim samo proširenje prihvatilišta sa svim pratećim sadržajima koji omogućavaju njegovo nesmetano funkcionisanje.
• Budžet grada
• Sredstva iz donacija
• Budžet RS
4. RAZLOZI ZA PRIMENU PROGRAMA
Imajući u vidu zakonsku regulativu, a sagledavajući sve aspekte trenutnog stanja u rešavanju problema sa napuštenim psima i mačkama na teritoriji grada Leskovca i prihvatajući humaniji i savremeniji pristup u rešavanju ovog problema, u skladu sa važećim propisima i specifičnostima sredine, kao osnov za primenu Programa, izdvajaju se sledeći razlozi:
• Problemi sa napuštenim psima i mačkama - koji se rešavaju kroz primenu svih mera predviđenih ovim Programom.
• Socijalno-bezbedonosni - smanjenje broja napada napuštenih pasa na građane.
• Zdravstveni - sprečavanje širenja zaraznih bolesti među životinjama, kao i bolesti koje su zajedničke za ljude i životinje (zoonoze), a naročito besnila i ehinokokoze.
• Higijensko-ekološki - sprečavanje rasturanja otpada što rezultira smanjenim prljanjem i zagađivanjem javnih površina grada Leskovca.
• Ekonomski - smanjenje broja zahteva građana kao i podnetih tužbenih zahteva, za naknadu štete nastale ujedima napuštenih pasa, čime bi se uštedela značajna sredstva koja bi se usmeravala u realizaciju Programa.
• Humani odnos prema životinjama - humano postupanje sa životinjama je mera u interesu i ljudi i životinja.
• Edukativni - realizacija raznih edukativnih programa namenjenih podizanju ukupne svesti građana, naročito dece, o izgradnji humanog odnosa prema životinjama uopšte, sa posebnim akcentom na odgovorno vlasništvo nad kućnim ljubimcima i napuštenim životinjama.
Osnovni razlog nastanka i stalnog uvećavanja ovog problema je nepoštovanje važećih propisa koji se odnose na obaveze i odgovornosti vlasnika, to jest držaoca pasa i mačaka, odnosno neizvršavanje obaveza vlasnika pasa i mačaka i neadekvatne kontrole sprovođenja propisa. Takođe, veći broj napuštenih pasa na javnim površinama posledica je nemarnosti građana u pogledu načina i mesta odlaganja otpadnih materija koje mogu poslužiti kao hrana napuštenim psima i mačkama, zatim postoje lokacije na kojima žive napušteni psi o kojima se staraju pojedinci, bez ikakvog nadzora nad njihovim zdravstvenim stanjem i brojnosti, i slično.
Grad Leskovac trenutno problem napuštenih pasa rešava na način da Gradska uprava, u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, zaključuje Ugovor sa Veterinarskom stanicom, kojim se vrše usluge humanog zbrinjavanja napuštenih pasa, a koje podrazumevaju: klinički pregled napuštenih pasa, vakcinaciju, čipovanje, sterilizaciju, dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju, kao i hranjenje napuštenih pasa.
Shodno odredbama člana 15. stav 2. Odluke o uslovima za držanje domaćih životinja na teritoriji grada Leskovca, koju je donela Skupština grada Leskovca, hvatanje napuštenih pasa na području grada Leskovca vrši Zoohigijenska služba JKP "Komunalac" Leskovac, na human način i savremenim metodama. Prema Odluci ova služba u saradnji sa nadležnom veterinarskom službom napuštene pse smešta u prihvatilište. Grad Leskovac je u prethodnom periodu obezbedio dva prihvatilišta kojima upravlja JKP "Komunalac" Leskovac, a to su prvo izgrađeno prihvatilište u Turekovcu (kapacitet oko 200 pasa) i drugo, novoizgrađeno u Željkovcu (kapacitet 200-250 pasa). U novoizgrađenom prihvatilištu, u ataru sela Željkovac, napuštene životinje dobijaju veterinarsku negu, zatim se vakcinišu, sterilišu i čipuju nakon čega se vraćaju na prvobitna staništa, tj na lokacije sa kojih su uhvaćene. Za izgradnju prihvatilišta uloženo je oko 20 miliona dinara.
Napomena: U narednom periodu potrebno je da grad Leskovac preko svojih organa (Gradska uprava, Gradsko veće) u kontinuitetu ostvaruje sve potrebne zakonske uslove za dalji smeštaj napuštenih pasa i mačaka u prihvatilište, da o tome sačinjava ugovore i da obe ugovorne strane izvršavaju sve propisane obaveze, u skladu sa ovim Programom, kao i da Odeljenje za inspekcijske poslove i Odeljenje komunalne milicije pojača nadzor nad primenom i sprovođenjem odredaba Odluke o uslovima za držanje domaćih životinja na teritoriji grada Leskovca. Takođe je neophodna neposredna saradnja sa svi subjekata sa veterinarskom inspekcijom, koja u okviru svojih ovlašćenja vrši poslove nadzora i kontrole, u cilju efikasnijeg izvršavanja obaveza u okviru nadležnosti organa čime se mogu na pravi način ostvariti ciljevi i mere Programa.
Program se sastoji iz šest faza koje se mogu tretirati kao odvojeni projekti. Realizaciji svih projekata mora da prethodi donošenje i usaglašavanje podzakonskih akata, pre svega odluka, od strane nadležnih organa Gradske uprave grada Leskovca, i sinhronizacija rada nadležnih gradskih službi, kao i zainteresovanih udruženja građana za realizaciju Programa.
6.1. Projekat proširenje kapaciteta izgrađenih prihvatilišta.
6.2. Projekat unapređenja Zoohigijenske službe.
6.3. Projekat informisanja i edukacije građana.
6.4. Projekat masovnog tretmana napuštenih pasa/mačaka.
6.4.1. Registracija, obeležavanje i vakcinacija.
6.4.2. Sterilizacija.
6.4.3. Udomljavanje, poklanjanje i pronalaženje izgubljenih životinja.
6.4.4. CNR Program (uhvati, steriliši, pusti).
6.4.5. Saradnja.
6.4.6. Eutanazija.
6.5. Projekat masovnog tretmana vlasničkih pasa/mačaka.
6.6. Projekat sankcionisanja neodgovornih građana.
Shodno odredbama člana 66. Zakona o dobrobiti životinja ("Službeni glasnik RS", broj 41/2009), organ jedinice lokalne samouprave dužan je da obezbedi prihvatilište ako na svojoj teritoriji ima napuštenih životinja. Na teritoriji grada Leskovca postoji veliki broj napuštenih pasa, i dosadašnje preduzete aktivnosti nisu dale očekivane rezultate, tako da je u narednom periodu potrebno da Grad, preko svojih organa, preduzme sve neophodne zakonske mere kako bi se ostvario cilj ovog Programa, a to je proširenje kapaciteta izgrađenih prihvatilišta prema uslovima za smeštaj napuštenih životinja, odnosno napuštenih pasa/mačaka. Proširenjem kapaciteta izgrađenih prihvatilišta, potrebno je izvršiti i nabavku potrebne opreme, formirati adekvatne službe za rad u prihvatilištu, obezbediti sredstava za plaćanje materijalnih troškova, kao i izvršiti sve ostale obaveze, čijim izvršenjem će biti završen proces za nesmetan prijem napuštenih životinja u prihvatilište.
Prihvatilišta moraju biti proširena u skladu sa zakonskim normativima (Zakon o dobrobiti životinja, Zakon o veterinarstvu, podzakonski propisi), i u tom smislu Grad Leskovac mora obezbediti potrebne uslove za izradu projektno-tehničke dokumentacije.
Ukoliko je potrebno, u postupku proširenja prihvatilišta, Grad će preko svojih organa, donositi odgovarajuće akte kojim će bliže definisati način rada, uslove i sve druge potrebne elemente kojim će biti omogućen nesmetan rad prihvatilišta, u skladu sa zakonom.
Prihvatilište za napuštene životinje mora ispunjavati uslove za zaštitu dobrobiti životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme, u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima i mora biti upisan u Registar objekata koji vodi ministarstvo, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo.
Lica koja rade sa životinjama u prihvatilištu, moraju biti obučena za zaštitu dobrobiti životinja.
Vlasnik prihvatilišta, dužan je da pre upisa u Registar objekata ministarstvu dostavi dokaz da je obezbedio:
1. Finansijska sredstva za nesmetani rad;
2. Sprovođenje zdravstvene zaštite životinja;
3. Odgovarajući prostor za smeštaj životinja na način koji će obezbediti dobrobit životinja i neće narušiti javni red i mir;
4. Lica koja su obučena za rad sa životinjama.
Vlasnik prihvatilišta je odgovoran za život, zdravlje i dobrobit životinja u prihvatilištu.
Vlasnik prihvatilišta dužan je da se o kućnim ljubimcima u prihvatilištu brine sa pažnjom dobrog domaćina.
Vlasnik prihvatilišta dužan je da vodi evidenciju o životinjama i da tu evidenciju čuva tri godine.
Vlasnik prihvatilišta je dužan da:
1. Prima prijave o napuštenim životinjama i da obezbedi zbrinjavanje svake napuštene životinje, u skladu sa zakonom o dobrobiti životinja i ovim Programom;
2. Obezbedi sprovođenje mera preventivne zdravstvene zaštite životinja i potrebnu pomoć životinjama od strane veterinara;
3. Brine o pronalaženju vlasnika, odnosno držaoca životinja;
4. Vrati vlasniku, odnosno držaocu, na njegov zahtev, životinju u roku od 15 dana od dana smeštaja u prihvatilište;
5. Pripremi plan zbrinjavanja životinja u slučaju zatvaranja prihvatilišta ili elementarnih nepogoda.
Životinja koja je smeštena u prihvatilište može se pokloniti ako je vlasnik, odnosno držalac ne preuzme u roku od 17 dana od dana smeštaja u prihvatilište.
Vlasnik prihvatilišta dužan je da sarađuje sa nadležnim veterinarskim službama i organizacijama za zaštitu životinja, kao i da redovno obaveštava javnost i druge vlasnike prihvatilišta o životinjama koje se nalaze u prihvatilištu.
Ako se životinji u roku od najmanje 30 dana od dana smeštanja u prihvatilište koje obezbeđuje organ jedinice lokalne samouprave ne pronađe vlasnik, odnosno ako se ne zbrine na drugi način, sa životinjom se postupa u skladu sa ovim Programom. Troškove zbrinjavanja napuštenih životinja snosi vlasnik, odnosno držalac životinje, a ako je nepoznat troškove zbrinjavanja životinje snosi vlasnik prihvatilišta, odnosno isti padaju na teret Budžeta grada.
Inspekcijski nadzor u oblasti veterinarstva i zaštite dobrobiti životinja vrši ministarstvo preko nadležnih veterinarskih inspektora. Veterinarska stanica koja ispunjava zakonske uslove može obavljati pojedine stručne poslove.
6.2. Unapređenje rada Zoohigijenske službe
Prema članu 46. Zakona o veterinarstvu ("Službeni glasnik RS", broj: 91/2005 i 30/2010), predviđena je obaveza JLS da na svojoj teritoriji organizuje službu koja će obavljati poslove hvatanja i zbrinjavanja napuštenih životinja u prihvatilište za životinje.
Da bi ova služba efikasno funkcionisala, potrebno je kontinuirano raditi na unapređivanju službe, u smislu nabavke i održavanja potrebne opreme za rad, u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima, angažovanjem potrebnog broja izvršilaca, koji moraju biti obučeni za izvršavanje ove vrste posla, kontinuirano sprovoditi edukaciju zaposlenih u okviru službe.
Napomena: Za obavljanje ovih poslova u gradu Leskovcu oformljena je Zoohigijenska služba u okviru JKP "Komunalac" Leskovac, koja je u skladu sa Odlukom o uslovima za držanje domaćih životinja na teritoriji grada Leskovca zadužena za obavljanje napred pomenutih poslova. Ova služba prema dostavljenom izveštaju poseduje potrebnu opremu za rad. Svi radnici su prošli obuku za hvatanje pasa. U narednom periodu potrebno je da u smislu izvršenja navedenih poslova grad Leskovac i JKP "Komunalac" Leskovac zaključe ugovor radi poveravanja obavljanja ovih poslova.
U narednom periodu, kontinuiranim praćenjem važećih zakonskih i podzakonskih akata radiće se na tehničkom jačanju i kadrovskom osposobljenošću ove službe.
6.3. Informisanje i edukacija građana
Ciljevi obrazovanja i informisanja su upoznavanje vlasnika životinja i ostalih građana o osobinama i potrebama pasa i mačaka, kao i sa zakonskom regulativom. Pored toga stanovništvo je neophodno upoznati sa elementima Programa kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa/mačaka u cilju boljeg razumevanja prava i odgovornosti svih učesnika u lancu rešavanja problema, a naročito obaveza vlasnika, odnosno držaoca psa/mačke.
Mediji imaju važnu ulogu u edukaciji i podizanju svesti građana o problemu ovih napuštenih životinja, redovnom istinitom informisanju i promociji humanijeg odnosa prema njima.
Problemi koji se javljaju su:
- nedovoljan nivo znanja i informisanost samih medija o pravim uzrocima nastanka problema napuštenih životinja - pasa i mačaka, kao i o humanim načinima njihovog rešavanja, kao i
- nedovoljna zainteresovanost medija.
U cilju rešenja navedenih problema potrebno je kontinuirano:
- informisanje medija o uzrocima nastanka problema napuštenih životinja - pasa/mačaka;
- podsticanje zainteresovanosti medija povećanim aktivnostima udruženja građana za zaštitu životinja i drugih relevantnih subjekata i
- iniciranje partnerske saradnje sa medijima u humanom rešavanju problema ovih napuštenih životinja.
Pored objektivnog informisanja, mediji treba da preuzmu ulogu edukatora javnosti, kako bi se pomoglo i građanima i državnim službama u rešavanju i prevazilaženju ovog problema.
Unapređenje javne svesti kroz edukaciju i podizanje nivoa informisanja šire javnosti putem stalne medijske kampanje čiji je akcenat na principima zaštite dobrobiti životinja, ukazuje da će naredne generacije u našem gradu imati drugačiji odnos prema ovom problemu. Kroz obrazovne programe i javne kampanje potrebno je upoznati javnost sa načinima i uslovima držanja kućnih ljubimaca, pre svega pasa i mačaka, njihovim biološkim osobinama, ponašanjem i potrebama, koristima koje čovek ima od njih, kao i sa zakonskim obavezama koje čovek ima prema njima (Zakon o dobrobiti životinja, Zakon o veterinarstvu, podzakonskim aktima, kao i svih relevantnih gradskih propisa).
Sve generacije građana potrebno je uključiti u edukaciju, s tim što pristup mora biti prilagođen uzrastu (razlikuju se načini edukovanja dece predškolskog i školskog uzrasta, srednjoškolaca, odraslih lica), a posebno vlasnika, odnosno držaoca pasa i mačaka.
U edukaciju građana (dece i odraslih) putem medija i na drugi adekvatan način treba uključiti sve relevantne subjekte, kao što su predstavnici organa grada, nadležne gradske službe (inspekcija i komunalna policija), udruženja za zaštitu životinja, veterinarska inspekcija, predstavnici komunalnog preduzeća i dr.
6.4. Projekat masovnog tretmana napuštenih pasa/mačaka
6.4.1. Registracija, obeležavanje i vakcinacija
Registracija i obeležavanje napuštenih pasa/mačaka je ključna preventivna mera, kojom je olakšan nadzor nad njihovim kretanjem, trgovinom, prevozom, odnosno pronalaženjem izgubljenih, napuštenih i otuđenih životinja. Na taj način svaki pas/mačka bi bio evidentiran i znao bi se njegov vlasnik.
Neophodno vršiti obeležavanje životinja putem elektronskog identifikacionog sistema, odnosno mikročipovanje životinja - psa/mačke, od strane ovlašćenog obeleživača, u skladu sa zakonom. Svi podaci o obeleženim psima i mačkama moraju se dostavljati Centralnoj bazi. Kompletna procedura obeležavanja pasa i mačaka regulisana je Pravilnikom o načinu obeležavanja i registracije pasa i mačaka. Takođe, sve napuštene životinje moraju biti vakcinisane protiv besnila, i tretirane u skladu sa propisima koji regulišu ovu oblast.
6.4.2. Sterilizacija
Metod sterilizacije predstavlja najefikasniju meru kojom se smanjuje broj napuštenih pasa i mačaka, reguliše brojnost populacije u prihvatilištima, kao i nekontrolisana reprodukcija napuštenih pasa.
Obaveza je da svaka jedinka u prihvatilištima mora biti sterilisana, kao i svaka jedinka koja napušta prihvatilište.
Jedinke mogu biti sterilisane u bilo kojoj adekvatnoj ustanovi, čime bi se čime bi se ova mera učinila efikasnijom. Ovom merom bi se olakšao rad Prihvatilišta, jer se pri prihvatilištu neretko vrši nekontrolisano razmnožavanje, čime se slabi funkcija prihvatilišta.
Sterilizacija je rutinska hirurška intervencija, koja traje samo 15 minuta i pas je sposoban da se vrati kući već posle sat vremena. Potpuni oporavak traje 7-10 dana kod ženke, odnosno 3-5 dana kod mužjaka. Iako najefikasnija metoda u suzbijanju populacije napuštenih pasa/mačaka, nije dovoljno prihvaćen metod zbog nedovoljne informisanosti i predrasuda. Kontinuiranom edukacijom i boljim informisanjem građana povećava se svest o značaju i ulozi sterilizacije u rešavanju ovog problema. Na ovaj način se stiču uslovi da se problem smanjenja brojnosti populacije napuštenih životinja reši na najhumaniji način.
Sprečavanje razmnožavanja životinja smanjuje zdravstvene, ekološke i finansijske probleme nastale nekontrolisanim uvećanjem broja jedinki.
Sterilizacija je temelj svakog efikasnog programa kontrole prekobrojnosti.
6.4.3. Udomljavanje, poklanjanje i pronalaženje izgubljenih životinja
Udomljavanje, poklanjanje i pronalaženje izgubljenih životinja predstavlja najhumaniji način zbrinjavanja napuštenih životinja. Sve životinje koje se daju na udomljavanje moraju biti vakcinisane, sterilisane i obeležene.
Iz iskustva u našem, kao i u drugim gradovima, poznato je da određeni broj građana kontaktira zaposlene u Prihvatilištu i aktivne članove udruženja za zaštitu životinja kako bi "poklonio" jednog, dve ili više kućnih ljubimaca prihvatilištu.
Razlozi za takvu odluku građana mogu biti objektivni (preseljenje iz kuće u stan, promena mesta prebivališta, bolest, smrt vlasnika... i sl.) i subjektivna želja vlasnika da se oslobodi životinje, dojučerašnjeg kućnog ljubimca, navodeći uglavnom lične razloge.
Udomljavanje je postupak pronalaženja novog vlasnika za psa koji se nalazi u prihvatilištu. Građani mogu dobiti informaciju u prihvatilištu, ukoliko su zainteresovani da udome psa. Saradnja sa udruženjima za zaštitu životinja mora biti na najvišem nivou kako bi informisanje građana o mogućnostima udomljavanja pasa iz prihvatilišta dalo očekivane rezultate. Psi/mačke se udomljavaju očišćeni od parazita, vakcinisani, obeleženi i sterilisani, kako bi se smanjila mogućnost daljeg nekontrolisanog razmnožavanja životinje u domaćinstvu.
Građani koji su izgubili svoje kućne ljubimce psa/mačku, dužni su, u skladu sa Odlukom o uslovima za držanje domaćih životinja na teritoriji grada Leskovca, da taj gubitak bez odlaganja, prijave Zoohigijenskoj službi, a nestanak životinje koja je obeležena i najbližoj veterinarskoj službi. Ako vlasnik, odnosno držalac ne prijavi gubitak životinje, smatra se da je napustio životinju. Ukoliko su građani prijavili nestanak, a životinja se pronađe, Zoohigijenskoj služba je dužna da u roku od 3 dana obavesti vlasnika, odnosno držaoca, da pronađenu životinju mogu preuzeti u prihvatilištu. Spisak traženih, odnosno izgubljenih životinja je javan i nadležna Zoohigijenska služba je u obavezi da redovno ažurira i objavljuje spisak na zvaničnoj stranici JKP "Komunalac" Leskovac. Vlasnici, odnosno držaoci pasa/mačaka mogu preuzeti uhvaćenu životinju u roku od 3 dana od dana obaveštavanja, uz plaćanje naknade za hvatanje i čuvanje. Vlasnik potpisuje izjavu o vraćenoj životinji prilikom preuzimanja. JKP "Komunalac" Leskovac dužan je da podatke nakon identifikacije registrovanih životinja pasa/mačaka, koje su sa javnih površina uhvaćene, a potom i zbrinute u prihvatilištu, dostavi nadležnim inspekcijama na dalju nadležnost.
6.4.4. CNR Program (uhvati, steriliši, pusti)
U sredinama u kojima je broj napuštenih pasa veliki, neophodno je primeniti tzv. CNR Program (uhvati, steriliši, pusti). Jednostavno uklanjanje životinja - pasa ili mačaka sa ulica ne predstavlja efikasan način smanjenja njihovog broja. Na lokalitetima sa kojih su uklonjeni psi doseljavaju se novi, jer su za uklonjenim životinjama ostali slobodni izvori hrane. Na taj način, veoma brzo, već posle par meseci, lokalitet sa kojeg su uklonjeni naseljava veći broj životinja. Nasuprot tome CNR Programom prvo se stabilizuje brojnost napuštenih životinja, a potom postepeno dolazi do smanjenja njihovog broja putem smanjenja kapaciteta staništa, a i sprečavanjem nastanka nove generacije.
CNR Program se ukratko svodi na hvatanje životinja, sterilizaciju, vakcinaciju protiv besnila, tretman protiv endoparazita i ektoparazita, obeležavanje i vraćanje zdravih, neagresivnih i neujedljivih životinja na područje na kojem su uhvaćeni, osim na lokacije dečijih vrtića, školskih dvorišta i bolnica. Vraćene životinje se i dalje smatraju napuštenima do njihovog udomljenja ili do kraja njihovog života.
CNR Program je efikasna prelazna mera čiji je cilj da zaustavi dalji porast populacije, kao i dolazak novih na slobodne izvore hrane. S obzirom da se ove životinje ne mogu razmnožavati, njihova populacija se postepeno smanjuje.
6.4.5. Saradnja
Human i efikasan način rešavanja problema napuštenih pasa, odnosno mačaka podrazumeva pre svega bolju saradnju svih službi na lokalnom nivou, te je neophodno uspostaviti dobru koordinaciju svih mesnih zajednica, škola, javnih preduzeća, kinoloških društava, veterinarskih stanica, inspekcijskih službi, komunalne milicije, policije, udruženja za zaštitu životinja, prihvatilišta i nadležnih Ministarstava.
Navedeni subjekti su dužni da svojim aktivnostima doprinose realizaciji ovog programa.
6.4.6. Eutanazija
Eutanazija je najneefikasnija mera kontrole. Sprovodi je isključivo veterinar nad agresivnim i neizlečivo bolesnim životinjama u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja.
Po Zakonu o dobrobiti životinja ("Službeni glasnik RS", broj: 41/2009), pas i mačka se mogu lišiti života ukoliko:
1. su teško povređeni, neizlečivo bolesni, telesno deformisani ili na drugi način patološki onesposobljeni, tako da oporavak nije moguć, a život za životinju predstavlja bol, patnju, strah i stres,
2. su dostigli starost da im otkazuju osnovne životne funkcije,
3. se lišavanjem života sprečava širenje, odnosno ako se suzbiju i iskorenjuju zarazne bolesti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo i
4. u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom.
Lišavanje životinje života obavlja se na human način koji prouzrokuje trenutnu i sigurnu smrt.
Lišavanje životinje života na human način mora se obavljati uz prethodno omamljivanje životinje, osim kod prinudnog lišavanja života radi prekida patnje i bola nastalog usled patološkog stanja, povrede ili zarazne bolesti.
Životinju može lišiti života samo veterinar ili veterinarski tehničar pod nadzorom veterinara ili drugo obučeno lice pod nadzorom veterinara, osim u slučajevima kada je ugrožena bezbednost ljudi i životinja, ako zakonom nije drugačije propisano.
Lica koja vrše eutanaziju dužna su da posle sprovedenog postupka lišavanja života provere da li je nastupila smrt životinje.
6.5. Projekat masovnog tretmana vlasničkih pasa/mačaka
Vlasnici i držaoci pasa i mačaka dužni su da omoguće veterinarskim stanicama i veterinarskim ambulantama (ovlašćeni obeleživači od strane ministarstva) da vrše vakcinaciju pasa i mačaka u skladu sa Programom mera zdravstvene zaštite životinja. Vakcinisani psi i mačke moraju se trajno obeležiti u skladu sa posebnim propisom, ili u skladu sa Pravilnikom o načinu obeležavanja i registraciji pasa i mačaka. Obeležavanjem i registrovanjem pasa/mačaka stvaraju se uslovi za jednostavnije pronalaženje vlasnika ili držaoca koji napuste ili izgube životinju. Sankcionisanjem ovakvog postupanja stvaraju se uslovi za uspostavljanje odgovornosti vlasnika i držaoca pasa i mačaka.
Takođe, po zakonu ovlašćeni obeleživač pasa i mačaka dostavlja Centralnoj bazi, koju vodi Ministarstvo nadležno za poslove veterine, podatke o obeleženim psima i mačkama, o uginulim ili izgubljenim psima i mačkama, o promenama vlasnika ili držaoca pasa i mačaka i odgovara za tačnost i ažurnost podataka.
Pored sterilizacije napuštenih životinja poželjno je promovisati i sterilizaciju pasa i mačaka poznatih vlasnika. Kao što je već napred navedeno, sterilizacija nije u javnosti dovoljno prihvaćen metod zbog nedovoljne informisanosti građana i predrasuda. Kontinuiranom edukacijom i boljim informisanjem građana povećava se svest o značaju i ulozi sterilizacije u rešavanju ovog problema. Na ovaj način se stiču uslovi da se vlasnički psi i mačke, ukoliko njihovi vlasnici, odnosno držaoci ne žele ili ne mogu da se staraju o njihovom potomstvu, na vreme preduzmu mere, kako bi se na najbolji način sprečilo nastajanje potomstva. Ova mera bi takođe uticala na smanjenje broja napuštenih pasa/mačaka.
U tom smislu je neophodno vršiti kontinuirano upoznavanje javnosti sa pravima i obavezama vlasnika i držaoca ovih životinja sa njihovim zakonskim obavezama.
6.6. Sankcionisanje neodgovornih građana
Potrebno je sankcionisati naročito one vlasnike, odnosno one držaoce životinja, koji ne vakcinišu svoje pse i mačke i ne izvrše njihovo trajno obeležavanje, ako napuste, odnosno odbace životinju čiji opstanak zavisi neposredno od njih, kada bez nadzora puste životinje na javne površine, kao i u drugim zakonom i drugim propisima predviđenim slučajevima.
Kako bi ovaj Program mogao da postigne željene rezultate, neophodno je da nadležni inspekcijski organi i komunalna milicija, u okviru svojih ovlašćenja preduzmu sve mere na sankcionisanju neodgovornih vlasnika, odnosno držaoca pasa/mačaka, u skladu sa zakonom i podzakonskim propisima koji regulišu ovu oblast, kao i da republička veterinarska inspekcija, u skladu sa svojim ovlašćenjima preduzme zakonom propisane mere. U tom smislu neophodan je visok nivo komunikacije i saradnje sa nadležnim Ministarstvima.
Da bi Program u celosti bio realizovan potrebno je predvideti i obezbediti finansijska sredstva za proširenje prihvatilišta počevši od izrade projektno-tehničke dokumentacije, radova proširenja, potrebne opreme za rad u proširenim kapacitetima, materijalnih troškova prihvatilišta, znači svih troškova za nesmetano funkcionisanje prihvatilišta i za rad njenih službi, kao i za rad Zoohigijenske službe. Do stavljanja u funkciju novoproširenih kapaciteta prihvatilišta, Grad treba da nastavi sa izdvajanjem sredstava za rešavanje pitanja napuštenih pasa i mačaka u postojećim prihvatilišta. Mere obeležavanja - čipovanja, vakcinacije, sterilizacije, eventualne eutanazije, i svih drugih neophodnih troškova detaljno će biti regulisane ugovorom između Gradske uprave grada Leskovca i pravnog lica koje će za potrebe grada obavljati te poslove, a u skladu sa ovim Programom.
7.1. Izvori prihoda.
- Budžet RS,
- Budžet grada Leskovca,
- sredstva iz donacija.
8. PREDLOG DINAMIKE REALIZACIJE PROGRAMA
S`obzirom na sadašnje stanje, obimnost problematike i finansijske mogućnosti Grada predlaže se da se realizacija Programa izvede u fazama.
Kod faznog rešavanja posebno treba voditi računa o prioritetima i zakonskim obavezama.
Prioritete i faze realizacije Programa, pre svega u delu svih potrebnih uslova za proširenje, opremanje i stavljanje u funkciju novoproširenih kapaciteta prihvatilišta za životinje, utvrdiće nadležni organi Grada.
Grad ima finansijske obaveze u delu realizacije ovog Programa, naročito u pogledu jačanja kapaciteta Zoohigijenske službe. Eventualne troškove edukacije građana u vezi sa ovim Programom snosiće grad Leskovac.
Program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka na teritoriji grada Leskovca predstavlja podzakonski akt koji definiše načela, ciljeve i mere za rešavanje problema napuštenih životinja, u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja Republike Srbije, preporukama Svetske zdravstvene organizacije (WHO), Svetske organizacije za zdravlje životinja (OIE) i 21 Koalicije ICAM, kao i Deklaracije Evropskog parlamenta o kontroli brojnosti populacije pasa, uzimajući u obzir specifičnosti sredine.
U gradu Leskovcu problem napuštenih pasa predstavlja temu o kojoj se raspravlja više godina, a koja još više zaokupljuje pažnju javnosti velikim brojem odštetnih zahteva građana na račun Grada.
Najizraženiji problem je u samom Gradu, ali je prisutan i u ostalim prigradskim i seoskim područjima. Na rešavanju ove problematike preduzimane su mere, ali još uvek nisu dale očekivane rezultate.
Proširenjem kapaciteta već izgrađenih prihvatilišta i sprovođenjem Programa kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa/mačaka u gradu Leskovcu koji podrazumeva: sterilizaciju, obeležavanje svih pasa na teritoriji grada, udomljavanje uhvaćenih pasa, edukaciju stanovništva putem sredstava javnog informisanja, predškolskih i školskih ustanova, saradnju sa veterinarskim službama i inspekcijama, udruženjima za zaštitu životinja, ekološkim organizacijama, kinolozima, treba se postići željeni i planirani cilj, a to je upravo smanjenje populacije napuštenih pre svega pasa, a i mačaka.
Svaki neevidentiran pas i mačka kojeg vlasnik izbaci na ulicu postaje napuštena životinja i predstavlja opasnost za građane, a odgovornost za posledice njegovih napada na građane i imovinu pada na teret lokalne samouprave.
Obeležavanjem pasa i mačaka uvećava se odgovornost vlasnika, koji svoje ljubimce ne mogu olako izbaciti na ulicu, a neodgovorni vlasnici će snositi sve materijalne troškove za posledice dela koje napravi pas (napadne čoveka, druge životinje...), kao i troškove hvatanja i zbrinjavanja psa/mačke u prihvatilištu.
U tom smislu, promovisanje odgovornog vlasništva i edukacija treba da dovedu do značajnog smanjivanja broja napuštenih životinja. Odgovorno vlasništvo podrazumeva da vlasnik psa ili mačke prihvata različite obaveze u skladu sa zakonom i potrebama životinja u smislu ponašanja, okruženja i fizičkih potreba, ali i sa prevencijom rizika (agresija, širenje bolesti, povrede) koji bi pas ili mačka mogli da predstavljaju za ljude, druge životinje ili životnu sredinu. Napuštanje pasa i mačaka predstavlja širi društveni problem koji je prisutan u celom svetu, a iskustva drugih zemalja pokazuju da je za njegovo efikasno rešavanje neophodno angažovanje svih relevantnih činilaca (državnih i lokalnih vlasti, veterinarskih organizacija, stručne javnosti, nevladinog sektora, vlasnika kućnih ljubimaca, medija, odgajivača i prodavaca pasa i mačaka...).
Doktori veterinarske medicine imaju važnu ulogu u kontroli populacije pasa i mačaka. Oni mogu da ostvare najveći uticaj na vlasnike životinja da se ponašaju odgovorno, kroz neposrednu edukaciju, ali takođe i da predlažu donošenje novih akata u cilju efikasnijeg sprovođenja Programa i rešavanja problema.
Promovisanje udomljavanja napuštenih pasa i mačaka predstavlja oblik edukacije građana jer se istovremeno ukazuje na problem napuštanja kućnih ljubimaca od strane neodgovornih vlasnika, na patnju životinja i potrebu zaštite njihove dobrobiti, kao i na najhumaniji način na koji građani mogu da se uključe u proces rešavanja problema napuštenih životinja.
Mediji su jedna od veoma bitnih komponenti u rešavanju problema napuštenih životinja, koji svojim uticajem na javno mnjenje, treba da pruže podršku realizaciji Programa. U što kraćem roku trebalo bi započeti medijsku kampanju koja bi se na popularan način bavila ovom problematikom.
Odgajivači i prodavci treba da imaju obavezu da kupce edukuju o pravilnoj nezi pasa i mačaka, a takođe i o odgovornom vlasništvu.
Treba naglasiti da kada se napuštenoj životinji koja je vraćena na lokaciju sa koje je odvedena na obradu po Programu, obezbedi osnovna nega, stvaraju se stabilne i zdrave populacije pasa i mačaka u lokalnim zajednicama. Takve populacije ne predstavljaju opasnost po zdravlje i bezbednost građana. Građani koji brinu o napuštenim psima i mačkama koji žive na ulici, imaju nezamenjivu ulogu u primeni Programa koji se, pored ostalog, zasniva na sterilizaciji i vraćanju na staništa određenog broja napuštenih životinja.
Praksa je pokazala da se primenom mera: obeležavanja pasa, sterilizacijom, udomljavanjem, edukacijom građana, drastično smanjuje broj napuštenih pasa. Sve mere predviđene Programom su neophodne kako bi se kroz vreme i edukaciju podigla svest o shvatanju odgovornosti (lične i materijalne) vlasnika svakog psa.
U izradi ovog Programa učestvovala je Komisija obrazovana od strane načelnika Gradske uprave grada Leskovca. Radi što bolje izrade Programa, Komisija je osim važećih propisa koristila i iskustva drugih gradova u Srbiji, i vršila konsultacije sa gradskim i republičkim inspekcijskim službama.
Analizirajući prethodno i sagledavajući trenutno stanje problema sa napuštenim psima i mačkama, izrađen je "Program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka na teritoriji grada Leskovca", sačinjen od međusobno povezanih celina koje definišu osnovna načela, ciljeve, razloge za primenu, pregled stanja, predlog rešenja, odredbe, finansijski plan, plan smanjenja broja ujeda, dinamiku sprovođenja i praćenje realizacije.
Do stavljanja u funkciju novih kapaciteta u postojećim prihvatilištima, što predstavlja jedan od glavnih ciljeva ovog Programa, treba preduzeti mere na realizaciji i sprovođenju Program smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka, na način koji je predviđen Programom:
1. Hvatanjem napuštenih pasa i mačaka, njihovim uklanjanjem sa javnih površina i njihovim smeštajem u prihvatilište otkloniće se opasnost od ujeda napuštenih pasa, a samim tim će se izbeći plaćanje naknade štete oštećenim građanima, što će dovesti do smanjenja budžetskih izdataka po ovom osnovu.
2. Sterilizacijom se brojnost populacije pasa i mačaka stavlja pod kontrolu, na human način, a istovremeno se utiče i na stvaranje zdrave populacije, s`obzirom da se sterilizacijom značajno smanjuje rizik polno prenosivih i opasnih bolesti životinja.
3. Mikročipovanjem svih pasa i mačaka postiže se ustrojavanje evidencije njihovih vlasnika, što za posledicu ima povećanje odgovornosti istih prema njihovim kućnim ljubimcima, ali i prenošenje odgovornosti za štetu usled ujeda pasa sa Grada na evidentiranog vlasnika životinje.
4. Antirabičnom vakcinacijom pasa i mačaka nestaje opasnost od širenja rabiesa, 100% smrtonosne antropozoonoze.
5. Edukacija građana svih uzrasta usmerena je na širenje svesti i informisanje javnosti o dobrobiti životinja, u cilju pravilnog odnosa prema životinjama koji isključuje bilo kakav vid agresivnog ponašanja.
6. Sprovođenjem CNR Programa (uhvati, steriliši, pusti) doći će do daljeg porasta populacija pasa na javnim površinama, stabilizacije broja napuštenih pasa, odnosno sprečavanja njihovog nekontrolisanog razmnožavanja.
Smatra se da bi donošenje i realizacija ovog Programa doprineli da se na progresivan, ali pre svega human način promeni naš odnos prema napuštenim životinjama, a samim tim i slika naše svesti.
U realizaciji ovog Programa učestvuju organi grada Leskovca, a pre svega Gradska uprava grada Leskovca sa svojim službama, JKP "Komunalac" Leskovac, veterinarska inspekcija, veterinarska služba, mediji, udruženja za zaštitu životinja, kao i sami građani.
Nadzor nad sprovođenjem mera i realizacije ovog Programa vršiće Gradsko veće grada Leskovca.
Gradsko veće može ovlastiti člana Veća koji je zadužen za rešavanje ovog pitanja, da neposredno prati primenu i realizaciju ovog Programa, i da u skladu sa tim periodično izveštava Gradsko veće, a naročito u slučaju kada se određene planirane mere Programom ne sprovode ili se ne sprovode na odgovarajući način.
Program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka na teritoriji grada Leskovca, objaviti u "Službenom glasniku grada Leskovca".
Danom donošenja ovog Programa, prestaje da važi Program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka na teritoriji grada Leskovca, koji je donelo Gradsko veće grada Leskovca, broj: 061-16/09-01, od 30.7.2009. godine.