ZAKONO POTVRĐIVANJU AKATA SVETSKOG POŠTANSKOG SAVEZA("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 2/2023) |
Potvrđuju se akti Svetskog poštanskog saveza, i to:
Jedanaesti dodatni protokol uz Ustav Svetskog poštanskog saveza;
Treći dodatni protokol uz Opšti pravilnik Svetskog poštanskog saveza;
Svetska poštanska konvencija i Završni protokol Svetske poštanske konvencije;
Sporazum o poštansko-novčanim uslugama i Završni protokol Sporazuma o poštansko-novčanim uslugama;
Pravilnik o postupanju na Kongresu,
usvojeni na Kongresu Svetskog poštanskog saveza u Abidžanu, 26. avgusta 2021. godine, u originalu na francuskom, engleskom, španskom i arapskom jeziku.
Tekst akata Svetskog poštanskog saveza u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
JEDANAESTI DODATNI PROTOKOL UZ USTAV SVETSKOG POŠTANSKOG SAVEZA
Punomoćnici vlada država članica Svetskog poštanskog saveza, koji su se sastali na Kongresu u Abidžanu, na osnovu člana 30. stav 2. Ustava Svetskog poštanskog saveza, zaključenog u Beču 10. jula 1964. godine, usvojili su sledeće izmene navedenog ustava, koje podležu ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju.
(Izmenjena preambula)
U cilju razvoja komunikacija između naroda efikasnim pružanjem poštanskih usluga i doprinosa ostvarivanju najviših ciljeva međunarodne saradnje na kulturnom, društvenom i ekonomskom polju, punomoćnici vlada država ugovornica usvojili su, uz uslov ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja, ovaj ustav.
Misija Svetskog poštanskog saveza (u daljem tekstu: Savez) jeste da podstakne trajni razvoj efikasnih i pristupačnih kvalitetnih univerzalnih poštanskih usluga u cilju olakšavanja komunikacije među stanovnicima sveta kroz:
- garantovanje slobodnog protoka poštanskih pošiljaka na jedinstvenoj poštanskoj teritoriji koju čine međusobno povezane mreže;
- podsticanje usvajanja pravičnih zajedničkih standarda i korišćenja tehnologije;
- obezbeđivanje saradnje i interakcije među zainteresovanim stranama;
- promovisanje efektivne tehničke saradnje;
- obezbeđivanje zadovoljenja potreba korisnika koje se menjaju.
(Izmenjen član 1)
Delokrug i ciljevi rada Saveza
1 Države koje usvajaju ovaj ustav sačinjavaju, u okviru međuvladine organizacije pod nazivom Svetski poštanski savez, jedinstvenu poštansku teritoriju za potrebe uzajamne razmene poštanskih pošiljaka. Sloboda tranzita je zagarantovana na čitavoj teritoriji Saveza, u skladu sa uslovima utvrđenim u Aktima Saveza i svim njihovim dodatnim protokolima (u daljem tekstu zbirno: Akta Saveza).
2 Cilj rada Saveza je obezbeđivanje organizacije i unapređenje poštanskih usluga, kao i poboljšanje razvoja međunarodne saradnje u ovoj oblasti.
3 Savez se obavezuje da učestvuje, u meri u kojoj je to moguće, u pružanju poštanske tehničke pomoći koju potražuju države članice.
(Izmenjen član 1bis)
1 Za potrebe Akata Saveza, sledeći termini imaju navedeno značenje:
1.1 Poštanska usluga: skup svih međunarodnih poštanskih usluga, čiji obim je utvrđen i regulisan Aktima Saveza. Osnovne obaveze koje iz obavljanja ovih usluga proizilaze sastoje se u zadovoljavanju određenih socijalnih i ekonomskih ciljeva država članica, pri čemu su obezbeđeni prijem, prerada, prenos i uručenje poštanskih pošiljaka.
1.2 Država članica: država koja ispunjava uslove navedene u članu 2. Ustava.
1.3 Jedinstvena poštanska teritorija (jedna ista poštanska teritorija): obaveza ugovornih strana u skladu sa Aktima Saveza da po principu reciprociteta, omoguće ravnopravnu razmenu poštanskih pošiljaka, poštujući načelo slobode tranzita, i postupaju sa poštanskim pošiljkama koje dolaze iz drugih zemalja koje su u tranzitu kroz njihovu zemlju kao sa svojim poštanskim pošiljkama, bez diskriminacije, u skladu sa uslovima utvrđenim u Aktima Saveza.
1.4 Sloboda tranzita: načelo prema kome je posrednička država članica dužna da prenosi poštanske pošiljke u tranzitu iz jedne države članice u drugu državu članicu, pri čemu sa ovim pošiljkama mora da postupa na isti način kao i sa svojim pošiljkama u unutrašnjem saobraćaju, u skladu sa uslovima utvrđenim u Aktima Saveza.
1.5 (Brisano.)
1.6 (Brisano.)
1.6bis Poštanska pošiljka: opšti termin koji se odnosi na svaku pošiljku koju otpremi ovlašćeni operator države članice (pismonosna pošiljka, poštanski paketi, uputnica, itd.), kako je opisano u Svetskoj poštanskoj konvenciji (u daljem tekstu: Konvencija), Sporazumi Saveza (iz člana 22. Ustava) i odgovarajućim Pravilnicima.
1.7 Ovlašćeni operator: svaki vladin ili nevladin entitet koji je zvanično imenovan od strane države članice da obavlja poštanske usluge i da na njenoj teritoriji ispunjava obaveze koje proističu iz Akata Saveza.
1.8 Rezerva: klauzula o izuzimanju kojom država članica namerava da izuzme ili izmeni pravni efekat neke odredbe Akta prilikom primene istog u toj državi članici, osim odredbi Ustava ili Opšteg pravilnika. Svaka rezerva mora biti kompatibilna sa ciljem i svrhom Saveza, onako kako su one definisane u preambuli i članu 1. Ustava. Rezerva mora biti u potpunosti opravdana i odobrena od strane većine koja je potrebna za usvajanje predloženog Akta i uneta u Završni protokol.
(Izmenjen član 4)
1 Države članice čiji ovlašćeni operatori pružaju poštanske usluge u ime teritorija koje nisu uključene u Savez dužne su da postupaju kao posrednici za druge države članice. Odredbe Konvencije i njenih pravilnika primenjuju se i na posebne odnose.
(Izmenjen član 8)
1 Države članice, ili njihovi ovlašćeni operatori, mogu, ako je to dozvoljeno njihovim zakonodavstvom, osnovati uže saveze i zaključiti posebne sporazume o poštanskim uslugama, ali uvek pod uslovom da oni nemaju odredbe koje su manje povoljne za javnost od odredbi akata u kojima su uključene države članice ugovorne strane.
2 Uži savezi mogu slati svoje posmatrače na kongrese, u Administrativan savet, Savet za poštansku eksploataciju, kao i na druge konferencije i sastanke koje organizuje Savez.
3 Savez može slati svoje posmatrače na kongrese, konferencije i sastanke užih saveza.
(izmenjeni član 9)
Odnosi sa Ujedinjenim nacijama
1 Odnosi između Saveza i Ujedinjenih nacija uređeni su sporazumima čiji tekstovi se nalaze u prilogu ovog ustava.
(Izmenjen član 11)
Pristupanje ili prijem u članstvo u Savezu. Postupak
1 Svaka članica Ujedinjenih nacija može pristupiti Savezu.
2 Svaka suverena država koja nije članica Ujedinjenih nacija može zatražiti prijem u članstvo.
3 Pristupanje ili zahtev za prijem u članstvo u Savezu mora sadržati formalnu izjavu o pristupanju Ustavu i obaveznim aktima Saveza. Vlada predmetne države izjavu upućuje generalnom direktoru Međunarodnog biroa, koji dostavlja obaveštenje o pristupanju, odnosno koji se konsultuje sa državama članicama o zahtevu za prijem.
4 Država koja nije članica Ujedinjenih nacija smatra se primljenom u članstvo ako njen zahtev odobri najmanje dve trećine država članica Saveza. Smatra se da su se države članice čije odgovore Međunarodni biro ne primi u roku od četiri meseca od dana konsultacija uzdržale od glasanja. Pomenute odgovore, koji se dostavljaju Međunarodnom birou u fizičkom obliku ili sigurnim elektronskim sredstvima,potpisuje ovlašćeni predstavnik državnog organa predmetne države članice. "Sigurna elektronska sredstva" u smislu ovog stava su sva elektronska sredstva koja se koriste za obradu, skladištenje i prenos podataka koja obezbeđuju očuvanje potpunosti, integriteta i poverljivosti tih podataka tokom slanja pomenutih odgovora od strane države članice.
5 O pristupanju ili prijemu u članstvo generalni direktor Međunarodnog biroa obaveštava vlade država članica. Pristupanje ili prijem stupa na snagu danom dostavljanja obaveštenja.
(Izmenjen član 12)
1 Svaka država članica može da istupi iz Saveza dostavljanjem pisanog obaveštenja o otkazivanju Ustava, koje vlada predmetne zemlje upućuje generalnog direktoru Međunarodnog biroa, a generalni direktor Međunarodnog biroa ga zatim dostavlja vladama država članica.
2 Istupanje iz Saveza stupa na snagu po isteku jedne godine od prijema obaveštenja o otkazivanju iz stava 1. koje dostavlja generalni direktor Međunarodnog biroa.
(Izmenjen član 21)
Rashodi Saveza. Doprinosi država članica
1 Svaki kongres utvrđuje najviši mogući iznos:
1.1 godišnjih rashoda Saveza;
1.2 rashoda vezanih za organizaciju narednog kongresa.
2 Najviši iznos rashoda iz stava 1. može biti prekoračen ako to okolnosti nalažu, pod uslovom da se poštuju odgovarajuće odredbe Opšteg pravilnika.
3 Troškove Saveza, uključujući u odgovarajućim slučajevima i rashode iz stava 2, zajednički snose države članice Saveza. U tu svrhu, svaka država članica bira razred doprinosa u koji želi da bude razvrstana, uz primenu odgovarajućih odredbi Opšteg pravilnika.
4 U slučaju pristupanja ili prijema u Savez u skladu sa članom 11, predmetna država bira razred doprinosa u koji želi da bude razvrstana za potrebe raspodele troškova Saveza, uz jednaku primenu odgovarajućih odredbi Opšteg pravilnika.
(Izmenjen član 22)
1 Ustav je osnovni akt Saveza. On sadrži izvorna pravila Saveza i ne može biti predmet rezervi.
2 Opšti pravilnik sadrži odredbe koje obezbeđuju primenu Ustava i funkcionisanje Saveza. On je obavezan za sve države članice i ne može biti predmet rezervi.
3 Konvencija i njeni pravilnici sadrže pravila koja se primenjuju na sve poštanske usluge. Ova akta su obavezujuća za sve države članice. Države članice obezbeđuju da njihovi ovlašćeni operatori ispunjavaju obaveze koje proističu iz Konvencije i njenih pravilnika.
4 Sporazumi Saveza, odnosno njihovi pravilnici, definišu i uređuju ostale usluge osim onih koje definiše i uređuje Konvencija i njeni pravilnici između onih država članica koje su njihove ugovornice. Oni su obavezujući samo za te države članice. Države članice potpisnice obezbeđuju da njihovi ovlašćeni operatori ispunjavaju obaveze koje proističu iz sporazuma Saveza i njihovih pravilnika.
5 Pravilnike, koji sadrže pravila potrebna za primenu Konvencije i sporazuma Saveza, donosi Savet za poštansku eksploataciju, imajući u vidu odluke koje je doneo Kongres.
6 Završni protokoli priloženi uz akta Saveza iz stavova 3, 4. i 5. sadrže rezerve na ta akta.
(Izmenjen član 25)
Potpis, provera autentičnosti, ratifikovanje, prihvatanje, odobravanje i pristupanje Aktima Saveza
1 Akta Saveza usvojena na Kongresu potpisuju punomoćnici država članica.
2 Pravilnike overavaju predsedavajući i generalni sekretar Saveta za poštansku eksploataciju.
3 Akta Saveza države članice potpisnice ratifikuju, prihvataju ili odobravaju u najkraćem mogućem roku, u skladu sa svojim ustavnim propisima.
4 (Brisano.)
5 Ako država članica ne ratifikuje, ne prihvati ili ne odobri Akta Saveza koja je potpisala, ta akta nisu ništa manje važeća za druge države članice koje su ih ratifikovale, prihvatile ili odobrile.
6 Države članice mogu u bilo kom trenutku da pristupe aktima Saveza koje nisu potpisale, u skladu s odgovarajućim postupcima koji su utvrđeni u Pravilniku o postupanju Kongresa.
7 O pristupanju država članica Aktima Saveza dostavlja se obaveštenje u skladu sa članom 26.
(Izmenjen član 26)
Obaveštenje o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju i pristupanju Aktima Saveza
1 Isprave o ratifikaciji, prihvatanju i odobravanju Akata Saveza, odnosno pristupanju Aktima Saveza, deponuju se u najkraćem mogućem roku kod generalnog direktora Međunarodnog biroa, koji o njihovom deponovanju obaveštava vlade država članica.
(Brisan član 27)
(Brisano.)
(Izmenjen član 28)
1 Svaka država članica može da prestane da bude strana u jednom ili više sporazuma Saveza, uz shodnu primenu uslova iz člana 12.
(Izmenjen član 29)
1 Država članica ima pravo da na Kongresu ili između Kongresa iznese predloge koji se odnose na akta Saveza u kojima je strana.
2 Međutim, predlozi koji se odnose na Ustav i Opšti pravilnik mogu se podneti isključivo na Kongresu.
3 Takođe, predlozi koji se odnose na pravilnike podnose se Savetu za poštansku eksploataciju posredstvom Međunarodnog biroa.
(Izmenjen član 30)
1 Predlozi koji se podnose Kongresu u vezi s ovim ustavom smatraju se usvojenima ako ih odobri najmanje dve trećine država članica Saveza s pravom glasa.
2 Izmene i dopune Ustava koje Kongres usvoji biće predmet dodatnog protokola i stupiće na snagu na dan koji je u njemu naveden, o čemu odlučuje isti Kongres. Ne dovodeći u pitanje obavezujuću prirodu Ustava u skladu sa članom 22.stav 1, pomenute izmene i dopune države članice ratifikuju, prihvataju, odobravaju ili im pristupaju u najkraćem mogućem roku. Sa ispravama o toj ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju postupa se u skladu s postupkom iz člana 26.
(Izmenjen član 31)
Izmene i dopune Opšteg pravilnika, Konvencije i sporazuma Saveza
1 Opšti pravilnik, Konvencija i sporazumi Saveza utvrđuju uslove koji moraju biti ispunjeni za usvajanje predloga koji se na njih odnose.
2 Izmene i dopune Opšteg pravilnika, Konvencije i sporazuma Saveza biće predmet dodatnog protokola, a stupaju na snagu na dan koji odredi Kongres. Ne dovodeći u pitanje obavezujuću prirodu pomenutih akata Saveza u skladu sa članom 22, pomenute izmene i dopune države članice ratifikuju, prihvataju, odobravaju ili im pristupaju u najkraćem mogućem roku. Sa ispravama o toj ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju postupa se u skladu s postupkom iz člana 26. Ova odredba se shodno primenjuje i na sve izmene i dopune Konvencije i sporazuma Saveza usvojene između Kongresa.
Stupanje na snagu i trajanje Dodatnog protokola uz Ustav Svetskog poštanskog saveza
Ovaj dodatni protokol stupa na snagu 1. jula 2022. godine i ostaje na snazi neograničeno vreme.
U potvrdu navedenog, punomoćnici vlada država članica sačinili su ovaj dodatni protokol, koji ima istu pravosnažnost i zakonitost kao da su njegove odredbe unete u sam tekst Ustava, i potpisali su ga u jednom originalnom primerku koji se deponuje kod generalnog direktora Međunarodnog biroa. Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza dostaviće po jedan njegov prepis svakoj državi članici.
Sačinjeno u Abidžanu, 26. avgusta 2021. godine
TREĆI DODATNI PROTOKOL UZ OPŠTI PRAVILNIK SVETSKOG POŠTANSKOG SAVEZA
Punomoćnici vlada država članica Svetskog poštanskog saveza, koji su se sastali na Kongresu u Abidžanu, u skladu sa članom 22. stav 2. Ustava Svetskog poštanskog saveza, zaključenog u Beču 10. jula 1964. godine, sporazumno i u skladu sa članom 25. stav 4. Ustava, usvojili su sledeće izmene Opšteg pravilnika.
Član I
(Izmenjen član 106)
Sastav i funkcionisanje Administrativnog saveta
1 Administrativni savet se sastoji od četrdeset i jednog člana, koji vrše svoju dužnost u periodu između dva uzastopna Kongresa.
2 Predsedničko mesto pripada po pravu državi domaćinu Kongresa. Ako ta država odustane od tog prava, ona postaje po pravilu član Saveta i na taj način geografska grupa kojoj ona pripada raspolaže jednim mestom više, na koje se ne primenjuju ograničenja iz stava 3. U tom slučaju, Administrativni savet bira na predsedničko mesto jednog od članova iste geografske grupe kojoj pripada država domaćin.
3 Ostalih četrdeset članova Administrativnog saveta bira Kongres na osnovu pravične geografske raspodele. Na svakom Kongresu menja se najmanje polovina članova; nijedna država članica ne može biti izabrana uzastopno na tri Kongresa. Ne dovodeći u pitanje prethodne odredbe, jedna stolica u geografskoj grupi u koju spadaju države članice definisane kao zemlje i teritorije pacifičkih ostrva (u skladu s odgovarajućom listom koju utvrđuju Ujedinjene nacije) rezervisana je za te države članice.
4 Svaki član Administrativnog saveta određuje svog predstavnika, odnosno predstavnike. Članovi Administrativnog saveta su u obavezi da aktivno učestvuju u njegovom radu.
5 Funkcije člana Administrativnog saveta obavljaju se bez naknade. Troškovi rada Saveta padaju na teret Saveza.
6 Administrativni savet definiše, formalizuje i/ili formira stalne grupe i radne grupe ili druga tela koja se formiraju unutar njegove strukture vodeći računa o strategiji i poslovnom planu Saveza koje usvaja Kongres.
Član II
(Izmenjen član 107)
Nadležnosti Administrativnog saveta
1 Administrativni savet ima sledeće nadležnosti:
1.1 nadzire celokupan rad Saveza u vremenu između Kongresa, vodeći računa o odlukama Kongresa, proučavajući pitanja politike vlada u oblasti poštanskih usluga i vodeći računa o razvoju međunarodne regulative, kao što je ona koja se odnosi na trgovinu uslugama i na konkurenciju.
1.2 Promoviše, koordinira i nadgleda sve oblike poštanske-tehničke pomoći u okviru međunarodne tehničke saradnje.
1.3 Razmatra nacrt četvorogodišnjeg poslovnog plana Saveza koji odobri Kongres i finalizira ga raspoređujući aktivnosti predviđene u nacrtu plana za period od četiri godine u skladu sa postojećim raspoloživim resursima. Plan treba da bude, ako je to moguće, usklađen sa rezultatima procesa prioritetizacije koji sprovodi Kongres. Konačna verzija četvorogodišnjeg biznis plana Saveza koju je sačinio i odobrio Administrativni savet, predstavlja osnovu za pripremu godišnjeg programa i budžeta, kao i za godišnje operativne planove koje pripremaju i primenjuju Administrativni savet i Savet za poštansku eksploataciju.
1.4 Razmatra i usvaja godišnji program i budžet, kao i račune Saveza, uzimajući u obzir konačnu verziju biznis plana Svetskog poštanskog saveza, kao što je opisano u članu 107. stav 1. tačka 3.
1.5 Odobrava prekoračenje gornje granice rashoda, ako okolnosti to zahtevaju, u skladu sa članom 145. st. 3. do 5.
1.6 Odobrava izbor nižeg razreda doprinosa, ako je to zatraženo, u skladu sa uslovima predviđenim u članu 150. stav 6.
1.7 Odobrava promenu geografske grupe na zahtev države članice, vodeći računa o mišljenjima država članica koje pripadaju istoj geografskoj grupi.
1.8 Otvara ili ukida radna mesta u Međunarodnom birou koja se finansiraju iz redovnog budžeta, vodeći računa o ograničenjima uslovljenim utvrđenom gornjom granicom rashoda.
1.9 Odlučuje o kontaktima koje treba uspostaviti sa državama članicama radi ostvarivanja svojih nadležnosti.
1.10 Posle konsultacija sa Savetom za poštansku eksploataciju, odlučuje o odnosima koje treba uspostaviti sa organizacijama koje nisu posmatrači u smislu člana 105. stav. 1 i 105. stav 2. tačka 1.
1.11 Razmatra izveštaje Međunarodnog biroa o odnosima Svetskog poštanskog saveza sa drugim međunarodnim telima i donosi odluke koje smatra opravdanim o vođenju ovih odnosa i o koracima koje treba preduzeti u vezi s njima.
1.12 Blagovremeno, nakon konsultovanja sa Savetom za poštansku eksploataciju i Generalnim sekretarom, određuje specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija, međunarodne organizacije, udruženja, preduzeća i kvalifikovana lica koji će biti pozvani u svojstvu ad hoc posmatrača na posebnim sednicama Kongresa i njegovih komisija, kada je to u interesu Saveza ili rada Kongresa, i nalaže generalnom direktoru Međunarodnog biroa da uputi potrebne pozive.
1.13 Određuje državu članicu u kojoj sledeći Kongres treba da bude održan, u slučaju predviđenim u članu 101. stav 3.
1.14 Blagovremeno, nakon konsultovanja sa Savetom za poštansku eksploataciju, određuje broj komisija potrebnih za obavljanje poslova Kongresa i određuje njihove nadležnosti.
1.15 Nakon konsultovanja sa Savetom za poštansku eksploataciju i uz odobrenje Kongresa, određuje države članice koje bi mogle:
1.15.1 da vrše funkcije zamenika predsednika Kongresa i predsednika i zamenika predsednika komisija, vodeći, što je moguće više, računa o ravnopravnoj geografskoj zastupljenosti država članica; i
1.15.2 da uđu u sastav Užih komisija Kongresa.
1.16 Određuje svoje članove koji će biti članovi Konsultativnog komiteta.
1.17 U okviru svojih nadležnosti, razmatra i usvaja svaku radnju koja se smatra neophodnom radi očuvanja i poboljšanja kvaliteta međunarodnih poštanskih usluga i njihove modernizacije.
1.18 Na zahtev Kongresa, Saveta za poštansku eksploataciju ili država članica, proučava administrativne, zakonodavne i pravne probleme koji se tiču Saveza ili međunarodnih poštanskih usluga; Administrativni savet odlučuje da li je opravdano sprovesti studije u gore navedenim oblastima, a na zahtev država članica između održavanja Kongresa.
1.19 Sastavlja predloge koji se podnose na odobravanje Kongresu ili državama članicama u skladu sa članom 140.
1.20 Podnosi studijske teme Savetu za poštansku eksploataciju na razmatranje u skladu sa članom 113. stav 1. tačka 6.
1.21 U dogovoru sa Savetom za poštansku eksploataciju, razmatra i odobrava Nacrt Strategije koja će biti predstavljena Kongresu.
1.22 Prima i razmatra izveštaje i preporuke Konsultativnog komiteta i razmatra preporuke Konsultativnog komiteta pre njihovog podnošenja Kongresu.
1.23 Obezbeđuje kontrolu rada Međunarodnog biroa.
1.24 Odobrava godišnji izveštaj o radu Saveza i godišnje finansijsko-operativne izveštaje pripremljene od strane Međunarodnog biroa i prema potrebi iznosi zapažanje o njima.
1.25 Utvrđuje načela koja se smatraju neophodnima, a koja Savet za poštansku eksploataciju treba da uzme u obzir prilikom proučavanja pitanja koja imaju značajne finansijske posledice (poštarine, terminalni troškovi, tranzitni troškovi, osnovne stope vazdušnog prevoza pošte i slanje pismonosnih pošiljaka u inostranstvo), pažljivo prati proučavanje ovih pitanja, razmatra i usvaja predloge Saveta za poštansku eksploataciju o ovim pitanjima, u cilju obezbeđenja usklađenosti sa navedenim načelima.
1.26 U okviru svojih nadležnosti, odobrava preporuke Saveta za poštansku eksploataciju koje se odnose na usvajanje pravila ili novih postupaka ako je potrebno, dok Kongres ne odluči po tom pitanju.
1.27 Razmatra godišnji izveštaj koji sačinjava Savet za poštansku eksploataciju i sve predloge koje Savet podnosi.
1.28 Usvaja četvorogodišnji izveštaj koji je sačinio Međunarodni biro u saradnji sa Savetom za poštansku eksploataciju o učinku država članica u sprovođenju Strategije Saveza, koju je odobrio prethodni Kongres, a podnosi se narednom Kongresu.
1.29 Utvrđuje okvir za organizaciju Konsultativnog komiteta i daje saglasnost na organizovanje Konsultativnog komiteta, u skladu s odredbama člana 122.
1.30 Utvrđuje kriterijume za članstvo u Konsultativnom komitetu i oduzima status člana u skladu s tim kriterijumima, kako je bliže određeno u odgovarajućem pravilniku o radu iz člana 122.
1.31 Propisuje finansijski pravilnik Saveza.
1.32 Propisuje pravila kojima se uređuje Rezervni fond.
1.33 Propisuje pravila kojima se uređuje Specijalni fond.
1.34 Propisuje pravila kojima se uređuje Fond za posebne aktivnosti.
1.35 Propisuje pravila kojima se uređuje Dobrovoljni fond.
1.36 Propisuje pravilnik o radu zaposlenih i uslove rada izabranih zvaničnika.
1.37 Propisuje Pravilnik Socijalnog fonda.
1.38 U kontekstu člana 152, vrši sveukupan nadzor nad formiranjem i aktivnostima pomoćnih tela koja finansiraju korisnici.
1.39 Donosi svoj poslovnik, kao i izmene i dopune Poslovnika.
Član III
(Izmenjen član 108)
Organizacija sednica Administrativnog saveta
1 Na svom konstitutivnom sastanku, koji saziva i otvara predsednik Kongresa, Administrativni savet bira među svojim članovima četiri zamenika predsedavajućeg i donosi svoj poslovnik. Predsedavajući i četiri zamenika predsedavajućeg su države članice iz svake od pet geografskih grupa Saveza.
2 Administrativni savet se sastaje dva puta godišnje, ili dodatno u izuzetnim slučajevima, u sedištu Saveza, u skladu s odgovarajućim procedurama utvrđenim u Poslovniku.
3 Predsedavajući i zamenici predsedavajućih Administrativnog saveta i predsedavajući, ko-predsedavajući i zamenici predsedavajućih Komiteta Administrativnog saveta čine Upravni odbor. Ovaj odbor priprema i upravlja radom svake sednice Administrativnog saveta. On u ime Administrativnog saveta odobrava godišnji izveštaj o radu Saveza kojeg sačinjava Međunarodni biro i izvršava sve druge zadatke koje Administrativni savet odluči da mu poveri ili za kojima se ukaže potreba u toku procesa strateškog planiranja.
4 Predsedavajući Saveta za poštansku eksploataciju predstavlja ovo telo na zasedanjima Administrativnog saveta na čijem dnevnom redu se nalaze pitanja od interesa za Savet za poštansku eksploataciju.
5 Predsedavajući Konsultativnog komiteta predstavlja ovu organizaciju na sastancima Administrativnog saveta kada dnevni red obuhvata pitanja od interesa za Konsultativni komitet.
Član IV
(Izmenjen član 110)
1 Putne troškove predstavnika članica Administrativnog saveta koji prisustvuju njegovim sastancima snosi njihova država članica. Međutim, jedan predstavnik svake države članice koja je klasifikovana kao zemlja u razvoju ili nerazvijena, shodno listi koju su utvrdili Administrativni savet i Ujedinjene nacije, osim za sastanke koji se održavaju tokom trajanja Kongresa, ima pravo da naplati putne troškove u ceni povratne avionske karte u ekonomskoj klasi i/ili povratne vozne karte u prvoj klasi, odnosno troškove putovanja drugim prevoznim sredstvom, u potonjem slučaju pod uslovom da taj iznos ne premašuje cenu povratne avionske karte u ekonomskoj klasi. Isto pravo se daje i svakom članu Komiteta ili drugih tela, kada se njihovi sastanci održavaju van Kongresa i zasedanja Saveta.
Član V
(Izmenjen član 112)
Sastav i funkcionisanje Saveta za poštansku eksploataciju
1 Savet za poštansku eksploataciju se sastoji od četrdeset osam članova koji izvršavaju svoja zaduženja u periodu između dva Kongresa.
2 Članove Saveta za poštansku eksploataciju bira Kongres na osnovu kvalifikovane geografske raspodele. Najmanje trećina članova svake geografske grupe se menja na svakom Kongresu. Ne dovodeći u pitanje prethodne odredbe, jedna stolica u geografskoj grupi u koju spadaju države članice definisane kao zemlje i teritorije pacifičkih ostrva (u skladu s odgovarajućom listom koju utvrđuju Ujedinjene nacije) rezervisana je za te države članice.
3 Svaki član Saveta za poštansku eksploataciju određuje svog predstavnika, odnosno predstavnike. Članovi Saveta za poštansku eksploataciju aktivno učestvuju u njegovom radu.
4 Troškovi rada Saveta za poštansku eksploataciju padaju na teret Saveza. Njegovi članovi ne primaju nikakvu naknadu.
5 Savet za poštansku eksploataciju definiše, formalizuje i/ili formira stalne grupe, radne grupe, pomoćna tela finansirana od strane korisnika ili druga tela koja će se osnivati u okviru njegove strukture, uz dužno poštovanje strategije i poslovnog plana Saveza koje usvoji Kongres.
Član VI
(Izmenjen član 113)
Nadležnosti Saveta za poštansku eksploataciju
1 Savet za poštansku eksploataciju ima sledeće nadležnosti:
1.1 koordinira praktične mere za razvoj i poboljšanje međunarodnih poštanskih usluga.
1.2 preduzima, uz uslov da Administrativni savet to usvoji u okviru svojih nadležnosti, svaku radnju koju smatra potrebnom za očuvanje i unapređenje kvaliteta međunarodnih poštanskih usluga i njihove modernizacije.
1.3 odlučuje o kontaktima koje treba uspostaviti sa državama članicama i njihovim ovlašćenim operatorima u cilju obavljanja svojih nadležnosti.
1.4 preduzima potrebne mere u cilju proučavanja i objavljivanja iskustava i dostignuća određenih država članica i njihovih ovlašćenih operatora u oblastima tehnike, eksploatacije, ekonomije i stručne obuke od interesa za druge države članice i njihove ovlašćene operatore.
1.5 preduzima, u dogovoru sa Administrativnim savetom, odgovarajuće mere u oblasti tehničke saradnje sa svim državama članicama Saveza i njihovim ovlašćenim operatorima, a naročito sa novim državama i zemljama u razvoju i njihovim ovlašćenim operatorima.
1.6 razmatra sva ostala pitanja koja mu podnese neki član Saveta za poštansku eksploataciju, Administrativni savet ili bilo koja država članica ili ovlašćeni operator.
1.7 prima i razmatra izveštaje i preporuke Konsultativnog komiteta i, kada je reč o pitanjima od značaja za Savet za poštansku eksploataciju, proučava i komentariše preporuke Konsultativnog komiteta pre njihovog podnošenja Kongresu.
1.8 imenuje iz redova svojih članova sastav Konsultativnog komiteta.
1.9 sprovodi studije o najvažnijim eksploatacionim, komercijalnim, tehničkim, ekonomskim problemima i problemima tehničke saradnje koji su od interesa za sve države članice i njihove ovlašćene operatore, kao što su pitanja koja imaju značajne finansijske posledice (poštarina, terminalni troškovi, tranzitni troškovi, delovi poštarine vazdušnog prevoza, poštarine za poštanske pakete i prijem pismonosnih pošiljaka za inostranstvo), sačinjava informacije i mišljenja po ovim pitanjima i preporučuje mere koje treba preduzeti.
1.10 obezbeđuje polazne podatke za Administrativni savet za sačinjavanje Nacrta strategije i nacrta četvorogodišnjeg poslovnog plana Saveza koji se podnose Kongresu.
1.11 proučava probleme stručne nastave i obuke od interesa za države članice i njihove ovlašćene operatore, kao i za nove države i zemlje u razvoju.
1.12 proučava postojeće stanje i potrebe novih zemalja i zemalja u razvoju i priprema odgovarajuće preporuke o načinima i sredstvima poboljšanja njihovih poštanskih usluga.
1.13 vrši reviziju Pravilnika Saveza; u vezi s tim, Savet za poštansku eksploataciju je podređen smernicama Administrativnog saveta u pogledu osnovne politike i načela.
1.14 sačinjava predloge koji se podnose na usvajanje ili Kongresu ili državama članicama, u skladu sa članom 140; usvajanje od strane Administrativnog saveta je neophodno kada se ovi predlozi odnose na pitanja iz njegove nadležnosti.
1.15 na zahtev države članice, razmatra svaki predlog koji ta država članica dostavi Međunarodnom birou na osnovu člana 139, o tome sačinjava komentare i zadužuje Međunarodni biro da ih priključi ovom predlogu pre nego što ga podnese na usvajanje državama članicama.
1.16 preporučuje, ako je potrebno, a u odgovarajućim slučajevima i posle usvajanja od strane Administrativnog saveta i konsultovanja sa svim državama članicama, usvajanje pravila ili novog postupka, dok se na Kongresu ne odluči po tom pitanju.
1.17 sastavlja i izdaje, u obliku preporuka državama članicama i njihovim ovlašćenim operatorima (ili kao obavezujuće odredbe ako je tako predviđeno Aktima Saveza), tehničke i eksploatacione standarde kao i standarde za druge procese u okviru svoje nadležnosti, gde je jedinstvena praksa neophodna; isto tako prema potrebi izdaje izmene standarda koje je već utvrdio.
1.18 utvrđuje okvir za organizovanje pomoćnih tela koja finansiraju korisnici i učestvuju u organizaciji tih tela u skladu s odredbama člana 152.
1.19 prima i razmatra izveštaje primljene od pomoćnih tela koja finansiraju korisnici na godišnjem nivou.
1.20 Usvaja svoj poslovnik i izmene i dopune Poslovnika.
Član VII
(Izmenjen član 114)
Organizacija sednica Saveta za poštansku eksploataciju
1 Na svom prvom sastanku, koji saziva i otvara predsednik Kongresa, Savet za poštansku eksploataciju bira među svojim članovima predsedavajućeg i četiri zamenika predsedavajućeg kao i predsedavajuće/zamenike predsedavajućih/ko-predsedavajuće Komiteta. Predsedavajući i četiri zamenika predsedavajućeg su države članice iz svake od geografskih grupa Saveza.
2 Savet za poštansku eksploataciju se sastaje dva puta godišnje, ili dodatno u izuzetnim slučajevima, u sedištu Saveza u skladu s odgovarajućim procedurama koje su utvrđene u njegovom poslovniku.
3 Predsedavajući i zamenik predsedavajućeg i predsedavajući, ko-predsedavajući i zamenici predsedavajućeg Komiteta Saveta za poštansku eksploataciju čine Upravni odbor. Ovaj odbor priprema i upravlja radom svake sednice Saveta za poštansku eksploataciju i ispunjava sve zadatke koje mu ovaj poveri, ili za kojima se ukaže potreba u toku procesa strateškog planiranja.
4 Na osnovu Strategije Saveza koja je usvojena na Kongresu, a posebno dela koji se odnosi na strategiju stalnih tela Saveza, Savet za poštansku eksploataciju na svojoj prvoj sednici posle Kongresa sačinjava osnovni program rada koji sadrži izvestan broj taktika za realizaciju strategija. Ovaj osnovni program rada, koji obuhvata ograničeni broj tematskih projekata od zajedničkog interesa, revidira se svake godine, u zavisnosti od novih aktuelnosti i prioriteta.
5 Predsedavajući Konsultativnog komiteta predstavlja ovu organizaciju na sastancima Saveta za poštansku eksploataciju kada dnevni red obuhvata pitanja od značaja za Konsultativni komitet.
Član VIII
(Izmenjen član 116)
1 Putne troškove predstavnika članova Saveta za poštansku eksploatacijukoji učestvuju u njegovim sastancima padaju na teret njihovih država članica. Međutim, jedan predstavnik svake države članice koja je klasifikovana kao zemlja u razvoju ili nerazvijena, shodno listi koju su utvrdile Ujedinjene nacije, osim za sastanke koji se održavaju tokom trajanja Kongresa, ima pravo da naplati putne troškove u ceni povratne avionske karte u ekonomskoj klasi i/ili povratne vozne karte u prvoj klasi, odnosno troškove putovanja drugim prevoznim sredstvom, u potonjem slučaju pod uslovom da taj iznos ne premašuje cenu povratne avionske karte u ekonomskoj klasi.
Član IX
(Izmenjen član 119)
Sastav Konsultativnog komiteta
1 Sastav Konsultativnog komiteta čine:
1.1 nevladine organizacije (uključujući organizacije koje zastupaju korisnike, pružaoce usluga dostave, zaposlene u poštanskom sektoru ili poslodavce u poštanskom sektoru); filantropski subjekti; organizacije za standardizaciju i finansijske i razvojne organizacije; dobavljači dobara i usluga za sektor poštanskih usluga; prevoznici i drugi subjekti iz privatnog sektora; i slične organizacije pojedinaca i privrednih društava koje imaju interes da podrže misiju i ciljeve Saveza;
1.1 bis zvaničnici na najvišim položajima u poštanskom sektoru koje preporuče države članice ili odgovarajuća tela Saveza, uključujući i Konsultativni komitet.
1.1 ter (Brisano.)
1.2 (Brisano.)
1.3 (Brisano.)
1bis Svi članovi Konsultativnog komiteta moraju biti osnovani (a ako to predmetna država članica zahteva i propisno registrovani), odnosno, u slučaju zvaničnika na najvišim položajima iz člana 1.1bis, moraju imati prebivalište u državi članici Saveza.
2 Troškove rada Konsultativnog komiteta zajednički snose članovi Konsultativnog komiteta, ukoliko drugačije ne odredi Administrativni savet. U vezi s tim, kako je bliže određeno u Poslovniku Konsultativnog komiteta, mogu da se primenjuju različiti iznosi članarine u zavisnosti odkonkretne pravne prirode i finansijskih mogućnosti članova Konsultativnog komiteta.
3 Članovi Konsultativnog komiteta ne primaju nagradu niti bilo kakvu drugu naknadu.
Član X
(Izmenjen član 120)
Članstvo u Konsultativnom komitetu
1 Članstvo u Konsultativnom komitetu određuje se u postupku podnošenja zahteva i prijema koji je utvrdio Administrativni savet i koji se sprovodi u skladu sa članom 107. tačka 1.30.
1bis Uz zahteve za članstvo u Konsultativnom komitetu koje podnose subjekti ili zvaničnici na najvišim položajima iz člana 119. prilaže se prethodno pisano odobrenje ili preporuka odgovarajuće države članice Saveza država članica, u skladu sa članom 119.1bis tog člana.
2 Svaki član Konsultativnog komiteta imenuje svog predstavnika, odnosno predstavnike.
Član XI
(Izmenjen član 121)
Nadležnosti Konsultativnog komiteta
1 Konsultativni komitet ima sledeće nadležnosti:
1.1 razmatra dokumente i izveštaje Administrativnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju. U izuzetnim okolnostima, pravo da dobija određene tekstove i dokumente mu može biti ograničeno ako to zahteva poverljivost teme sednice ili predmeta dokumenta, u skladu sa članom 109. stav 2. tačka 3. i115. stav 2. tačka 3.
1.2 vodi studije i daje doprinos studijama pitanja koja su od značaja za članove Konsultativnog komiteta.
1.3 razmatra pitanja koja utiču na sektor poštanskih usluga i objavljuje izveštaje o tim pitanjima.
1.4 doprinosi radu Administrativnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju, što uključuje i dostavljanje izveštaja i preporuka i davanje mišljenja ovim dvama savetima.
1.5 upućuje preporuke Kongresa, uz uslov njihovog odobravanja od strane Administrativnog saveta, a kada se tiču pitanja koja su od značaja za Savet za poštansku eksploataciju, i uz uslov razmatranja i iznošenja komentara od strane Saveta za poštansku eksploataciju.
Član XII
(Izmenjen član 124)
Posmatrači pri Konsultativnom komitetu
1 Države članice Saveza i posmatrači i ad hoc posmatrači iz člana 105 mogu učestvovati u radu sednica Konsultativnog komiteta, bez prava glasa.
2 Iz logističkih razloga, Konsultativni komitet može ograničiti broj prisutnih po posmatraču i ad hoc posmatraču koji učestvuje u radu. Takođe može i da ograniči njihovo pravo da govore tokom rasprava.
3 U izuzetnim okolnostima, posmatrači i ad hoc posmatrači mogu biti isključeni sa sednice ili dela sednice ili im pravo da primaju dokumente može biti ograničeno ako to zahteva poverljivost teme sednice ili predmeta dokumenta. O ovom ograničenju odluku u svakom pojedinačnom slučaju može da donese bilo koje odgovarajuće telo ili njegov predsedavajući. O svakoj pojedinačnoj situaciji podnosi se izveštaj Administrativnom savetu i Savetu za poštansku eksploataciju kada se radi o pitanjima od značaja za Savet za poštansku eksploataciju. Ako smatra da je neophodno, Administrativni savet naknadno može da preispita ograničenja, što u odgovarajućim slučajevima čini u dogovoru sa Savetom za poštansku eksploataciju, kada je to potrebno.
Član XIII
(Izmenjen član 127)
Nadležnosti generalnog direktora
0bis Generalni direktor je zakonski predstavnik Saveza.
1 Generalni direktor organizuje, upravlja i rukovodi Međunarodnim biroom.
2 U pogledu klasifikacije radnih mesta, imenovanja i napredovanja:
2.1 generalni direktor je ovlašćen da klasifikuje radna mesta od stepena G1 do D2 i da imenuje i unapređuje funkcionere na navedene stepene;
2.2 kod imenovanja na stepene P1 do D2, on je dužan da uzme u obzir profesionalne kvalifikacije kandidata koji su državljani države članice ili koji svoje profesionalne aktivnosti obavljaju u državi članici, vodeći računa o pravičnoj geografskoj i jezičkoj zastupljenosti, kao i o rodnoj ravnoteži. Radna mesta stepena D2 je potrebno, koliko je moguće, popuniti kandidatima koji potiču iz različitih regiona i iz regiona iz kojih ne potiču generalni direktor i zamenik generalnog direktora, vodeći računa o tome da je efikasnost Međunarodnog biroa najbitnija. U slučaju radnog mesta za koje su potrebne posebne kvalifikacije, generalni direktor može da traži kandidata spolja;
2.3 generalni direktor takođe prilikom imenovanja novog funkcionera vodi računa o tome da, u načelu, lica koja zauzimaju mesta stepena D2, D1 i P5 potiču iz različitih država članica Saveza;
2.4 prilikom unapređenja funkcionera Međunarodnog biroa na stepene D2, D1 i P5, generalni direktor nije obavezan da primenjuje načelo iz tačke 2.3;
2.5 u postupku odabira, zahtevi pravične geografske i jezičke zastupljenosti i rodne ravnoteže dolaze posle ocene vrednosti kandidata;
2.6 generalni direktor obaveštava Administrativni savet jednom godišnje o imenovanjima i unapređenjima u stepene P4 do D2.
3 Pored navedenog, generalni direktor ima i sledeće dužnosti:
3.1 ima ovlašćenja kao depozitar Akata Saveza i kao posrednik u postupku pristupanja i prijema u Savez, kao i istupanja iz Saveza;
3.2 saopštava odluke donete na Kongresu svim vladama država članica;
3.3 obaveštava sve države članice i njihove ovlašćene operatore koje je doneo ili revidirao Savet za poštansku eksploataciju;
3.4 priprema nacrt godišnjeg budžeta Saveza na što je moguće nižem nivou, u skladu s potrebama Saveza, i blagovremeno ga podnosi na razmatranje Administrativnom savetu; saopštava budžet državama članicama Saveza pošto ga odobri Administrativni savet i realizuje ga;
3.5 izvršava posebne aktivnosti koje zahtevaju organi Saveza i one koje su generalnom direktoru poverene Aktima;
3.6 preduzima radnje radi realizacije ciljeva koje su odredili organi Saveza, u okviru utvrđene politike i raspoloživih sredstava;
3.7 podnosi sugestije i predloge Administrativnom savetu ili Savetu za poštansku eksploataciju;
3.8 nakon završetka rada Kongresa, podnosi Savetu za poštansku eksploataciju predloge koji se odnose na potrebne izmene u Pravilnicima na osnovu odluka Kongresa, saglasno Poslovniku Saveta za poštansku eksploataciju;
3.9 priprema za Administrativni savet, i na osnovu direktiva dobijenih od tog saveta, Nacrt Strategije Saveza i Nacrt četvorogodišnjeg biznis plana Saveza za podnošenje Kongresu;
3.10 priprema za odobrenje i usvajanje u Administrativnom savetu četvorogodišnji izveštaj o učinku država članica u sprovođenju Strategije Saveza, koju je odobrio prethodni Kongres i koji će biti podnet na narednom Kongresu;
3.11 (Brisano.)
3.12 posreduje u odnosima između:
3.12.1 Saveza i Užih saveza;
3.12.2 Saveza i Ujedinjenih nacija;
3.12.3 Saveza i međunarodnih organizacija čije su delatnosti od interesa za Savez;
3.12.4 Saveza i međunarodnih organizacija, udruženja ili preduzeća koje organi Saveza žele da konsultuju ili da sa njima sarađuju;
3.13 vrši dužnost generalnog sekretara organa Saveza i u tom svojstvu, vodeći računa o posebnim odredbama ovog opšteg pravilnika, stara se o:
3.13.1 pripremi i organizaciji rada organa Saveza;
3.13.2 pripremi, izradi i distribuciji dokumenata, izveštaja i zapisnika;
3.13.3 radu sekretarijata u toku sastanaka organa Saveza;
3.14 prisustvuje sastancima organa Saveza i učestvuje u diskusijama bez prava glasa, s mogućnošću da bude zastupljen.
Član XIV
(Izmenjen član 132)
Obaveštenja. Mišljenja. Zahtevi za tumačenje i izmenu Akata. Ankete. Posredovanje u poravnanju računa
1 Međunarodni biro u svako doba stoji na raspolaganju Administrativnom savetu, Savetu za poštansku eksploataciju i državama članicama i njihovim ovlašćenim operatorima, da im pruži svako korisno obaveštenje o pitanjima koja se odnose na usluge.
2 Posebno, on je zadužen da prikuplja, usklađuje, objavljuje i dostavlja sva obaveštenja od interesa za poštanske usluge; da daje mišljenje o spornom pitanju ili pruža usluge rešavanja sporova (u potonjem slučaju uz naknadu i u skladu s odgovarajućim procedurama koje je usvojio Administrativni savet) na zahtev stranaka u sporu; da postupa prema zahtevima za tumačenje i izmenu Akata Saveza i, uopšteno, da sprovodi studije i da obavlja poslove redakcijskog ili dokumentacionog karaktera koje mu navedena Akta nalažu ili koji se mogu od njega tražiti u interesu Saveza.
3 Takođe sprovodi ankete koje traže države članice i njihovi ovlašćeni operatori da bi pribavio mišljenje drugih država članica i njihovih ovlašćenih operatora o određenom pitanju. Ishod ankete nema karakter glasanja i formalno ne obavezuje.
4 Može da posreduje, kao kliring kuća, u poravnanju svih vrsta računa koji se odnose na poštanske usluge.
5 Međunarodni biro garantuje poverljivost i bezbednost poslovnih podataka koje države članice i/ili njihovi operatori dostavljaju o obavljanju svojih dužnosti koje proističu iz Akata ili odluka Saveza.
Član XV
(Izmenjen član 138)
Postupak za podnošenje predloga Kongresu
1 Uz izuzetke predviđene u st. 2. i 5, sledeći postupci primenjuju se na podnošenje svih vrsta predloga koje države članice dostavljaju Kongresu:
1.1 primaju se predlozi koji stignu Međunarodnom birou najmanje četiri meseca pre utvrđenog datuma Kongresa;
1.2 ne prima se nikakav nacrt predloga u periodu od četiri meseca koji prethodi utvrđenom datumu Kongresa;
1.3 suštinski predlozi koji stignu Međunarodnom birou u periodu između četiri i tri meseca pre utvrđenog datuma Kongresa primaju se samo ako ih podrže najmanje dve države članice;
1.4 suštinski predlozi koji stignu Međunarodnom birou u periodu između tri i dva meseca pre utvrđenog datuma Kongresa primaju se samo ako ih podrži najmanje osam država članica; predlozi koji stignu nakon toga se više ne primaju;
1.5 izjave o podršci moraju se dostavljati Međunarodnom birou u istom roku u kojem se dostavljaju i predlozi na koje se odnose.
2 Predlozi koji se odnose na Ustav ili Opšti pravilnik moraju se dostaviti Međunarodnom birou najmanje četiri meseca pre početka rada Kongresa; predlozi koji stignu posle ovog datuma, ali pre otvaranja Kongresa, mogu se razmatrati samo ako Kongres tako odluči dvotrećinskom većinom država zastupljenih na Kongresu i ako su poštovani uslovi predviđeni u stavu 1.
3 Svaki predlog mora po pravilu imati samo jedan cilj i sadržati samo izmene koje taj cilj opravdava. Slično tome, svaki predlog koji može dovesti do većih troškova po Savez mora da sadrži i naznaku svog finansijskog uticaja koju priprema država članica koja podnosi predlog, u konsultaciji sa Međunarodnim biroom, tako da mogu da se utvrde finansijska sredstva koja su potrebna za implementaciju takvog predloga.
4 Nacrti predloga treba da sadrže naslov "Nacrt predloga" one države članice koja ih podnosi, a Međunarodni biro ih objavljuje pod brojem posle koga se dodaje slovo R. Predlozi koji ne nose ovu oznaku, ali koji se, po mišljenju Međunarodnog biroa, bave samo nacrtom, objavljuju se uz odgovarajuću naznaku; Međunarodni biro tada sačinjava spisak ovih predloga za Kongres.
5 Postupak propisan u st. 1. i 4. se ne primenjuje ni na predloge koji se odnose na Poslovnik Kongresa ni na predloge koje dostave Administrativni savet ili Savet za poštansku eksploataciju.
Član XVI
(Izmenjen član 138bis)
Postupak izmene predloga koji su podneti u skladu sa članom 138.
1 Izmene i dopune predloga koji su već izneti, uključujući i one koje dostavi Administrativni savet ili Savet za poštansku eksploataciju, mogu se predstaviti Međunarodnom birou u skladu s odredbama Pravilnika o postupanju Kongresa.
2 (Brisano.)
Član XVII
(Izmenjen član 140)
Razmatranje predloga kojima se menja i dopunjuje Konvencija ili sporazumi između Kongresa
1 Na svaki predlog koji se odnosi na Konvenciju, sporazume i njihove završne protokole primenjuje se sledeći postupak: kada država članica pošalje predlog Međunarodnom birou, Međunarodni biro prosleđuje predlog na uvid svim državama članicama. Njima se ostavlja rok od 45 dana da razmotre predlog i da Međunarodnom birou dostave svoje primedbe, ako ih ima. Amandmani nisu dozvoljeni. Po isteku navedenog roka od 45 dana, Međunarodni biro prosleđuje državama članicama sva mišljenja koja je prikupio i poziva sve države članice koje imaju pravo glasa da se izjasne za predlog ili protiv njega. Za države članice čije glasove Međunarodni biro ne primi u roku od 45 dana smatra se da su se uzdržale od glasanja. Pomenuti rokovi računaju se od datuma objave cirkulara Međunarodnog biroa. Svu dokumentaciju i mišljenja izneta u navedenom postupku dostavljaju se u fizičkom obliku ili sigurnim elektronskim sredstvima, a u slučaju podnesaka država članica Međunarodnim birou potpisuje ovlašćeni predstavnik državnog organa predmetne države članice. "Sigurna elektronska sredstva"u smislu ovog stava su sva elektronska sredstva koja se koriste za obradu, skladištenje i prenos podataka koja obezbeđuju očuvanje potpunosti, integriteta i poverljivosti tih podataka tokom slanja pomenute dokumentacije i mišljenja od strane Međunarodnog biroa ili države članice.
2 Ako se predlog odnosi na neki aranžman Saveza ili njegov završni protokol, samo države članice koje su ugovorne strane tog sporazuma mogu uzeti učešće u postupku iz stava 1.
Član XVIII
(Brisan član 141)
Postupak kojim se Savetu za poštansku eksploataciju podnose predlozi za pripremu novih pravilnika, saglasno odlukama donetim na Kongresu
(Brisano.)
(Izmenjen član 144)
Stupanje na snagu Pravilnika i drugih odluka usvojenih između dva Kongresa
1 Pravilnici i sve njihove izmene i dopune stupaju na snagu na dan koji je u njima naveden, a o kojem odlučuje Savet za poštansku eksploataciju, i ostaju na snazi na neodređeno vreme.
2 Uz primenu odredbi iz stava 1, odluke o izmenama i dopunama akata Saveza koje se usvajaju između Kongresa počinju da se primenjuju tek po isteku najmanje tri meseca od dana obaveštavanja o njima.
(Izmenjen član 145)
1 Uz primenu odredbi st. 2. do 6, godišnji troškovi za rad tela Saveza ne smeju preći 38.890.030 švajcarskih franaka u periodu od 2022. do 2025. godine. U slučaju odlaganja Kongresa planiranog za 2025. godinu, ista gornja granica važi i za period nakon 2025. godine.
2 Troškovi sazivanja sledećeg Kongresa (premeštanje sekretarijata, troškovi prevoza, troškovi montaže uređaja za simultano prevođenje, troškovi izrade dokumentacije za vreme Kongresa itd.) ne smeju preći iznos od 2.900.000 švajcarskih franaka.
3 Administrativni savet je ovlašćen da prekorači iznose utvrđene u st. 1. i 2. zbog povećanja skala plata, doprinosa na ime penzija ili naknada, uključujući tu i naknade za radna mesta, koje su odobrile Ujedinjene nacije radi primene na njihovo osoblje na radu u Ženevi.
4 Administrativni savet je takođe ovlašćen da svake godine koriguje iznose za druge izdatke osim izdataka na osoblje, u zavisnosti od kretanja indeksa potrošačkih cena u Švajcarskoj.
5 I pored stava 1, Administrativni savet, a u slučaju neodložno hitne potrebe i generalni direktor, može odobriti prekoračenje utvrđenih granica troškova radi plaćanja važnih i nepredviđenih opravki zgrade Međunarodnog biroa, pod uslovom da taj iznos ne prelazi 125.000 švajcarskih franaka godišnje.
6 Ako se ispostavi da su odobrenja iz st. 1. i 2. nedovoljna da se obezbedi nesmetano funkcionisanje Saveza, navedene granične vrednosti se mogu prekoračiti uz odobrenje većine država članica Saveza. Sve konsultacije o tome moraju obuhvatiti potpuni izveštaj o činjenicama koje opravdavaju takav zahtev.
(Izmenjen član 146)
Regulisanje doprinosa država članica
1 Države koje pristupaju Savezu ili se primaju u svojstvo članica Saveza, kao i one koje istupaju iz Saveza, moraju da plate svoj doprinos za celu godinu u toku koje njihov prijem ili napuštanje počinje da proizvodi dejstvo.
2 Države članice plaćaju unapred svoj doprinos za godišnje izdatke Saveza na osnovu budžeta koji utvrdi Administrativni savet. Ove doprinose treba uplatiti najkasnije prvog dana finansijske godine na koju se budžet odnosi. Posle tog roka, na dugovane iznose plaća se kamata u korist Saveza, po stopi od 5% godišnje, počev od četvrtog meseca.
3 Ako su neizmireni obavezni doprinosi države članice prema Savezu, bez kamata, jednaki ili veći od sume doprinosa te države članice za dve prethodne finansijske godine, ta država članica može neopozivo da prepusti Savezu celokupan iznos ili deo svojih potraživanja od drugih država članica, prema postupku koji utvrdi Administrativni savet. Uslovi ustupanja potraživanja se utvrđuju na osnovu sporazuma koji zaključuju država članica, njeni dužnici/poverioci i Savez.
4 Države članice koje iz pravnih ili drugih razloga nisu u mogućnosti da izvrše takvu asignaciju, obavezuju se da zaključe amortizacioni plan za regulisanje starih dugovanja.
5 Osim u izuzetnim okolnostima, o čemu odlučuje Kongres ili Administrativni savet, plaćanje obaveznih starih dugovanja doprinosa Savezu ne može da traje duže od deset godina. U slučajevima kada Kongres ili Administrativni savet odobri sporazum o plaćanju u periodu dužem od dvadeset godina, minimalni iznos obaveznih starih doprinosa na godišnjem nivou mora biti najmanje jednak godišnjem doprinosu države članice koja je potpisnica sporazuma.
6 Takođe u izuzetnim okolnostima, o čemu odlučuje Kongres ili Administrativni savet, bilo koje od ova dva tela može da oslobodi državu članicu celokupnog iznosa ili dela iznosa dugovane kamate, ako ta država u celosti otplati glavnicu svojih starih dugovanja.
6bis U jednako izuzetnim okolnostima, Kongres ili Administrativni savet može na pisani zahtev predmetne države članice odlučiti da oslobodi tu državu članicu starih dugovanja i da odmah ukine automatske sankcije koje su joj uvedene, uz uslov plaćanja iznosa koji je najmanje jednak polovini celokupnog iznosa starih dugovanja (ne računajući obračunatu kamatu) te države članice.
6ter Kongres ili Administrativni savet takođe može na pisani zahtev države članice sa dugoročnim starim dugovanjima odlučiti da tu državu članicu oslobodi starih dugovanja i da odmah ukine automatske sankcije koje su joj uvedene, pod uslovom da predmetna država članica uplati svoje obavezne doprinose za godišnje rashode Saveza za prethodnih pet godina (uključujući i tekuću finansijsku godinu, ali ne računajući obračunatu kamatu).
6ter.1 Za potrebe stava 6ter, "dugoročno staro dugovanje" definiše se kao svaki neizmireni iznos (uključujući i kamatu) koji se odnosi na obavezne doprinose za godišnje rashode Saveza, a koji je nastao u periodu dužem od poslednjih pet finansijskih godina.
6ter.2 Takođe za potrebe stava 6ter, i to konkretno u slučaju najnerazvijenijih zemalja i malih ostrvskih država u razvoju, u skladu s definicijom iz člana150. stav 1, Kongres ili Administrativni savet može izuzetno odlučiti da se "obavezni doprinosi za poslednjih pet godina" predmetne države članice računaju na osnovu aktuelnog razreda doprinosa u koji je ta država članica razvrstana, u kom slučaju se odgovarajući iznos aktuelnog razreda doprinosa množi sa pet.
6quater U slučaju najnerazvijenijih zemalja i malih ostrvskih država u razvoju, u skladu s definicijom iz člana 150. stav1, kojima je odobreno da koriste bilo koji od izuzetnih aranžmana plaćanja iz stavova 6bis i 6ter ovog člana, najmanje 50% iznosa koje je predmetna država članica uplatila se izdvaja za projekte tehničke pomoći koje predvodi Savez, a od kojih korist treba da ostvari ta država članica.
6quinquies Iznosi glavnice ili kamate na koje se primenjuje oslobođenje u okviru izuzetnih aranžmana za plaćanje iz stavova 6bis i 6terovog člana se ne otkazuju, već ih Savez odvaja i raspoređuje u skladu sa svojim relevantnim finansijskim pravilima. U slučaju da predmetna država članica naknadno dođe pod automatske sankcije, Savez navedene iznose ponovo evidentira sa trenutnim dejstvom kao zaostala dugovanja predmetne države članice.
7 Država članica se takođe može, u okviru amortizacionog plana starih dugovanja koji je usvojio Administrativni savet, osloboditi celine ili dela akumulirane kamate ili kamate koja će tek dospeti; međutim, ovo oslobođenje je uslovljeno potpunim i urednim izvršenjem amortizacionog plana u dogovorenom roku, najduže za deset godina.
8 Odredbe iz st. 3. do 7. se shodno primenjuju i na troškove prevođenja koje Međunarodni biro ispostavi državama članicama koje pripadaju utvrđenim jezičkim grupama.
9 Međunarodni biro šalje račune za naplatu državama članicama najmanje tri meseca pre isteka roka. Originalni računi se šalju na tačne adrese koje navedu države članice. Elektronske verzije računa se šalju elektronskom poštom kao predračuni ili obaveštenja.
10 Takođe, Međunarodni biro dostavlja državama članicama jasne informacije svaki put kada im obračuna kamatu na svaku nedospelu naplatu određenih računa, kako bi države članice mogle na jednostavan način ustanoviti na koje račune se date kamate odnose.
(Izmenjen član 150)
1 Države članice učestvuju u pokrivanju troškova Saveza, prema razredu doprinosa kojem pripadaju. Struktura razreda doprinosa počinje sa jednom jedinicom i uvećava se u postepenim koracima od po jedne jedinice do nivoa koji je definisan na osnovu najnovije skale procene za raspodelu troškova Ujedinjenih nacija. Države članice biraju svoj razred doprinosa na osnovu svog ekonomskog kapaciteta,vodeći računa o navedenoj skali procene. Države članice koje se nalaze na spisku najnerazvijenijih zemalja Ujedinjenih nacija plaćaju polovinu jedinice doprinosa. Male ostrvske države u razvoju sa manje od 200.000 stanovnika (prema spisku Ujedinjenih nacija) plaćaju jednu desetinu jedinice doprinosa.
2 Nezavisno od razreda doprinosa iz stava 1, svaka država članica može izabrati da plaća veći broj jedinica, na minimalni vremenski period koji je jednak periodu između dva Kongresa. Obaveštenje o promeni se najkasnije dostavlja na Kongresu. Po isteku perioda između dva Kongresa, država članica se automatski vraća na svoj prvobitni broj jedinica doprinosa, osim u slučaju da odluči da zadrži svoj doprinos na većem broju jedinica. Uplata dodatnih doprinosa povećava shodno tome potrošnju.
3 Države članice biraju svoj broj jedinica po prijemu ili pristupanju Savezu, vodeći računa o najnovijoj skali procene za raspodelu troškova Ujedinjenih nacija, u skladu s postupkom iz člana 21. stav 4. Ustava.
4 Države članice koje plaćaju iznos iznad svog ekonomskog kapaciteta procenjenog na osnovu skale procene za raspodelu troškova Ujedinjenih nacija imaju pravo da smanje svoj broj jedinica za najviše dve jedinice po ciklusu Kongresa, pod uslovom da se tako ne dobija niži iznos doprinosa od onog koji bi platile prema važećoj skali procene za raspodelu troškova Ujedinjenih nacija. Trošak takvog smanjenja solidarno snose sve države članice u skladu s postupkom iz člana 21. stav 3. Ustava. Države članice koje plaćaju iznos ispod svog ekonomskog kapaciteta procenjenog na osnovu skale procene za raspodelu troškova Ujedinjenih nacija se pozivaju da povećaju svoj broj jedinica za najmanje dve po ciklusu Kongresa dok ne dostignu aktuelni nivo prema pomenutoj skali procene. One države članice koje to ne učine neće moći da koriste smanjenje vrednosti jedinice doprinosa po osnovu povećanja ukupnog broja jedinica doprinosa.
5 (Brisano.)
6 Ipak, u izuzetnim okolnostima, kao što su elementarne nepogode koje zahtevaju programe međunarodne pomoći, Administrativni savet može odobriti privremeni prelazak u niži razred doprinosa jednom između dva Kongresa ako to država članica zahteva, ako ta članica utvrdi da više nije u mogućnosti da održava razred doprinosa koji je prvobitno izabrala.
7 Primenom stava 6, Administrativni savet može odobriti privremeno razvrstavanje u niži razred doprinosa najviše na period od dve godine, ili do idućeg Kongresa, ako se on održava pre kraja tog perioda. Po isteku utvrđenog perioda, predmetna država automatski ponovo stupa u svoj prvobitni razred doprinosa.
8 Za promene u viši razred ne postoje nikakva ograničenja.
(Izmenjen član 153)
1 U slučaju da se spor mora rešiti arbitražom između država članica, svaka država članica mora da obavesti drugu stranu pisanim putem o predmetu spora i obavesti je, posredstvom najave za pokretanje arbitraže, da želi da pokrene arbitražni postupak.
2 Ako se spor odnosi na operativna ili tehnička pitanja, svaka država članica može zahtevati od svog ovlašćenog operatora da postupa u skladu sa procedurom predviđenom u sledećim stavovima i da prenese svoja ovlašćenja na svog operatora. Dotična država članica biće obaveštena o toku postupka i o rezultatu. Dotične države članice ili ovlašćeni operatori u daljem tekstu biće označeni kao "strane u arbitraži".
3 Strane u arbitraži mogu da imenuju jednog ili tri arbitra.
4 Ako strane u arbitraži odaberu da imenuju tri arbitra, svaka strana, u skladu sa stavom 2, bira za arbitra državu članicu ili ovlašćenog operatora koji nije direktno uključen u spor. Kada više država članica i/ili ovlašćenih operatora ima zajednički interes, oni će se u svrhu ovog stava smatrati jednom stranom.
5 Kada se strane dogovore oko imenovanja tri arbitra, trećeg arbitra strane zajedno biraju i on ne mora biti iz države članice ili ovlašćenog operatora.
6 Ako se spor tiče nekog od sporazuma, arbitri se mogu odrediti isključivo iz redova država članica koje su strane potpisnice tog sporazuma.
7 Strane u arbitraži mogu zajedničkim dogovorom da imenuju jednog arbitra, koji ne mora biti iz države članice ili ovlašćenog operatora.
8 Ako jedna ili obe strane u arbitraži u roku od tri meseca od dobijanja najave za pokretanje arbitraže ne imenuju arbitra ili arbitre, Međunarodni biro, ukoliko je to neophodno, poziva državu članicu u docnji da imenuje arbitra, ili sam imenuje istog automatski. Međunarodni biro nije uključen u donošenje odluka niti postupati kao arbitar, osim u slučaju da to strane zajedno zahtevaju. U potonjem slučaju, Međunarodni biro obavlja funkciju arbitra uz naknadu i u skladu s odgovarajućim postupcima rešavanja sporova koje je usvojio Administrativni savet.
9 Strane u arbitraži mogu međusobno da se sporazumeju o rešenju spora u bilo kom trenutku pre nego što je odluka doneta od strane arbitra ili arbitara. Obaveštenje o bilo kakvom odustajanju mora biti dostavljeno u pisanoj formi Međunarodnom birou u roku od 10 dana od dana kada strane postignu takav sporazum. Kada se strane sporazumeju o odustajanju od arbitražnog postupka, arbitar ili arbitri više nemaju autoritet da odlučuju o predmetnom pitanju.
10 Arbitar ili arbitri moraju da donose odluke o sporovima na osnovu činjenica i predočenih dokaza. Sve informacije koje se odnose na spor moraju biti dostavljene obema stranama i arbitru ili arbitrima.
11 Odluka arbitra ili arbitara se donosi većinom glasova i dostavlja se Međunarodnom birou i stranama u roku od šest meseci od dana objavljivanja obaveštenja o pokretanju arbitraže.
12 Arbitražni postupak je poverljiv, i samo kratak opis spora i odluka dostavljaju se u pisanoj formi Međunarodnom birou u roku od 10 dana nakon što se odluka dostavi stranama u arbitraži.
13 Odluka arbitra ili arbitara je konačna i obavezujuća za obe strane i na nju nije moguće izjaviti žalbu.
14 Strane u arbitraži dužne su da sprovedu odluku arbitra ili arbitara bez odlaganja. Kada država članica prenese na ovlašćenog operatora svoja ovlašćenja da pokrene i vodi arbitražni postupak, država članica odgovorna je da osigura da ovlašćeni operator sprovodi odluku arbitra ili arbitara.
(Izmenjen član 155)
Jezici koji se koriste za dokumentaciju, diskusije i službenu prepisku
1 Za dokumentaciju Saveza koriste se francuski, engleski, arapski i španski jezik. Koriste se takođe kineski, nemački, portugalski i ruski jezik, pod uslovom da se samo najvažnija osnovna dokumentacija izrađuje na ovim jezicima. Mogu se koristiti i drugi jezici, pod uslovom da države članice koje to zahtevaju snose sve troškove.
2 Država članica ili države članice koje traže neki drugi jezik koji nije zvanični jezik obrazuju jezičku grupu.
3 Međunarodni biro objavljuje dokumentaciju na službenom jeziku i na jezicima obrazovanih jezičkih grupa, neposredno ili posredovanjem regionalnih biroa ovih grupa, u skladu sa postupcima koji su dogovoreni sa Međunarodnim biroom. Objavljivanje na raznim jezicima vrši se prema uobičajenom standardu.
4 Dokumentacija koju Međunarodni biro objavljuje neposredno dostavlja se istovremeno na različitim traženim jezicima, koliko je to moguće.
5 Prepiska između država članica ili njihovih ovlašćenih operatora i Međunarodnog biroa i između Međunarodnog biroa i trećih lica može se vršiti na svakom jeziku za koji Međunarodni biro raspolaže prevodilačkom službom.
6 Troškovi prevođenja na bilo koji jezik, računajući tu i one koji nastaju primenom stava 5. i člana 136, padaju na teret jezičke grupe koja je tražila taj jezik. Države članice koje koriste službeni jezik na ime prevođenja neslužbenih dokumenata plaćaju paušalni doprinos, čiji je iznos po jedinici doprinosa jednak onom koji snose države članice koje koriste drugi radni jezik Međunarodnog biroa. Svi drugi troškovi dostavljanja dokumenata padaju na teret Saveza. Gornja granica troškova koje snosi Savez za izradu dokumenata na kineskom, nemačkom, portugalskom i ruskom jeziku utvrđuje se rezolucijom Kongresa.
7 Troškovi koji padaju na teret jedne jezičke grupe dele se između članova te grupe srazmerno njihovom doprinosu troškovima Saveza. Ovi troškovi mogu da se dele među članovima jezičke grupe i prema nekom drugom ključu, pod uslovom da se predmetne države članice o tome slože i da obaveste Međunarodni biro o svojoj odluci preko predstavnika grupe.
8 Međunarodni biro postupa po svakom zahtevu za promenu jezika koji dostavi država članica u roku koji ne može biti duži od dve godine.
9 Za diskusije na sastancima organa Saveza dozvoljeni su francuski, engleski, španski, ruski i arapski jezik, korišćenjem sistema za usmeno prevođenje - sa ili bez elektronske opreme - a odluku o tome donose organizatori sastanka, nakon konsultacija s generalnim direktorom Međunarodnog biroa i predmetnim državama članicama.
10 Drugi jezici su takođe dozvoljeni za diskusije i sastanke iz stava 9.
11 Delegacije koje koriste druge jezike obezbeđuju simultano prevođenje na jedan od jezika navedenih u stavu 9, bilo korišćenje sistema iz istog stava, kada se mogu izvršiti potrebne tehničke izmene, bilo korišćenjem pojedinačnih usmenih prevodilaca.
12 Troškovi usluga usmenog prevođenja dele se između država članica koje koriste isti jezik srazmerno njihovom doprinosu troškovima Saveza. Međutim, troškove montaže i održavanja tehničke opreme snosi Savez.
13 Države članice i/ili njihovi ovlašćeni operatori se mogu sporazumeti o tome koji će se jezik koristiti za službenu prepisku u njihovim međusobnim odnosima. Ako takav sporazum ne postoji, koristi se francuski jezik.
(Izmenjen član 158)
Stupanje na snagu i trajanje Opšteg pravilnika
1 (Brisano.)
2 Ovaj opšti pravilnik stupa na snagu 1. januara 2014. godine i ostaje na snazi neograničeno vreme.
Stupanje na snagu i važenje Dodatnog protokola uz Opšti pravilnik Svetskog poštanskog saveza
Ovaj dodatni protokol stupa na snagu 1. jula 2022. godine i ostaje na snazi neograničeno vreme.
U potvrdu navedenog, punomoćnici vlada država članica sačinili su ovaj dodatni protokol, koji ima istu pravosnažnost i zakonitost kao da su njegove odredbe unete u sam tekst Opšteg pravilnika, i potpisali su ga u jednom originalnom primerku koji se deponuje kod generalnog direktora Međunarodnog biroa. Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza dostaviće po jedan njegov prepis svakoj državi članici.
Sačinjeno u Abidžanu, 26. avgusta 2021. godine
Dolepotpisani punomoćnici vlada država članica Svetskog poštanskog saveza (u daljem tekstu: Savez), imajući u vidu član 22. stav 3. Ustava Svetskog poštanskog saveza zaključenog u Beču 10. jula 1964. godine, na osnovu međusobne saglasnosti i u skladu sa članom 25. stav 4. Ustava, potvrđuju ovom Svetskom poštanskom konvencijom, (u daljem tekstu: Konvencija) u međunarodnom poštanskom saobraćaju.
ZAJEDNIČKA PRAVILA KOJA SE PRIMENJUJU U MEĐUNARODNOM POŠTANSKOM SAOBRAĆAJU
Član 1
1 U smislu Konvencije, sledeći termini imaju navedena značenja:
1.1 pismonosna pošiljka: pošiljka čiji je opis i prenos definisan u skladu sa uslovima datim u Konvenciji i Pravilnicima;
1.2 paketska pošiljka: pošiljka čiji je opis i prenos definisan u skladu sa uslovima datim u Konvenciji i Pravilnicima;
1.3 EMS pošiljka (express mail service): pošiljka čiji je opis i prenos definisan u skladu sa uslovima datim u Konvenciji, Pravilnicima i odgovarajućim EMS instrumentima;
1.4 dokumenta: pismonosne, paketske ili EMS pošiljke koje sadrže bilo kakvu pisanu, crtanu, štampanu ili digitalnu informaciju, ne uključujući trgovačke artikle, čije se fizičke specifikacije nalaze u okviru Pravilnika;
1.5 roba: pismonosne, paketske ili EMS pošiljke koje sadrže materijalne i pokretne predmete, osim novca, uključujući i trgovačke artikle, a koji nije obuhvaćen definicijom "dokumenta" iz stava 1.4 ovog člana, i čije fizičke specifikacije su u okvirima koji su utvrđeni Pravilnicima;
1.6 zatvoreni zaključak: posude sa nazivnicom, sa ili bez olovne blombe sa pečatom, koje sadrže poštanske pošiljke;
1.7 pogrešno usmereni zaključci: zaključci (posude) prispeli u izmeničnoj pošti koja nije označena na nazivnici (posude);
1.8 lični podaci: informacije potrebne za identifikaciju korisnika poštanske usluge;
1.9 pogrešno usmerene pošiljke: pošiljke prispele u izmeničnu poštu, adresovane za neku drugu izmeničnu poštu u drugoj državi članici;
1.10 tranzitni troškovi: naknada za usluge koje je prevoznik obavio u zemlji tranzita (ovlašćeni operator, druga služba ili kombinacija ove dve) u pogledu kopnenog, pomorskog i/ili vazdušnog tranzita pismonosnih pošiljaka;
1.11 terminalni troškovi: naknada koju ovlašćeni operator zemlje porekla plaća ovlašćenom operatoru zemlje odredišta na ime troškova nastalih u zemlji odredišta u vezi sa primljenim pismonosnim pošiljkama;
1.12 ovlašćeni operator: bilo koji vladin ili nevladin subjekat zvanično određen od države članice da obavlja poštanske usluge i da ispunjava obaveze koje proizilaze iz Akata Saveza na svojoj teritoriji;
1.13 mali paket: pošiljka koja se prenosi u skladu sa uslovima ove Konvencije i Pravilnika;
1.14 naknada za kopneni prenos: naknada koju ovlašćeni operator zemlje porekla plaća ovlašćenom operatoru zemlje odredišta na ime troškova nastalih u zemlji odredišta u vezi sa primljenim paketima;
1.15 naknada za kopneni tranzit: naknada za usluge koje je prevoznik obavio u zemlji tranzita (ovlašćeni operator, druga služba ili kombinacija ove dve) u pogledu kopnenog i/ili vazdušnog tranzita paketa preko teritorije te zemlje;
1.16 naknada za pomorski prevoz: nadoknada za usluge koje je obavio prevoznik (ovlašćeni operator, druga služba ili kombinacija ove dve) koji učestvuje u pomorskom prevozu paketa;
1.17 potražnica: reklamacija ili upit u vezi sa korišćenjem poštanske usluge podnet u skladu sa uslovima datim u Konvenciji i njenim pravilnicima;
1.18 univerzalna poštanska usluga: neprekidno obezbeđivanje kvalitetnih osnovnih poštanskih usluga na celoj teritoriji države članice, svim korisnicima, po pristupačnim cenama;
1.19 otvoreni tranzit: otvoreni tranzit, preko posredujuće zemlje, pošiljaka čiji broj ili masa ne opravdavaju sačinjavanje zatvorenih zaključaka za zemlju odredišta.
Član 2
Određivanje jednog ili više subjekata odgovornih za ispunjavanje obaveza koje proističu iz pristupanja Konvenciji
1 Države članice obaveštavaju Međunarodni biro u roku od šest meseci od završetka Kongresa o nazivu i adresi državnog tela zaduženog za nadzor po poštanskim pitanjima. U roku od šest meseci od završetka Kongresa, države članice takođe obaveštavaju Međunarodni biro o nazivu i adresi jednog ili više operatora koji su zvanično ovlašćeni za obavljanje poštanskih usluga na njihovoj teritoriji i za ispunjavanje obaveza koje proističu iz Akata Saveza. Međunarodni biro mora biti obavešten u najkraćem roku o svim promenama kod državnih tela i zvanično ovlašćenih operatora koje nastanu u periodu između dva Kongresa, a poželjno je da to bude učinjeno najmanje tri meseca pre nego što promena stupi na snagu.
2 Kada država članica zvanično imenuje novog ovlašćenog operatora, ona navodi opseg poštanskih usluga koje isti pruža u skladu sa Aktima Saveza, kao i geografski obuhvat koji operator pokriva na njenoj teritoriji.
1 U cilju podrške konceptu jedinstvene poštanske teritorije Saveza, države članice obezbeđuju da svi korisnici/klijenti uživaju pravo na univerzalnu poštansku uslugu, koja se sastoji u pružanju kvalitetnih osnovnih poštanskih usluga, neprekidno, na celoj teritoriji države, po pristupačnim cenama.
2 U tom cilju, države članice utvrđuju, u okviru svog nacionalnog poštanskog zakonodavstva ili na drugi način, opseg poštanskih usluga, kao i uslove u pogledu kvaliteta i pristupačnih cena, vodeći računa istovremeno o potrebama stanovništva i o svojim nacionalnim uslovima.
3 Države članice se staraju da operatori koji obavljaju univerzalnu poštansku uslugu obezbede odgovarajuću ponudu poštanskih usluga i ispunjavaju standarde kvaliteta.
4 Države članice se staraju da se pružanje univerzalne poštanske usluge obavlja na održivoj osnovi, čime se garantuje njena održivost.
1 Načelo slobode tranzita je definisano u članu 1. Ustava. Ono obavezuje svaku državu članicu da obezbedi da njeni ovlašćeni operatori uvek otpremaju najbržim vezama i najsigurnijim sredstvima, koje i sami koriste za sopstvene pošiljke, zatvorene zaključke i pismonosne pošiljke u otvorenom tranzitu, koje su im predali drugi ovlašćeni operatori. Ovo načelo se takođe primenjuje i na pogrešno usmerene pošiljke i pogrešno usmerene zaključke.
2 Države članice koje ne učestvuju u razmeni poštanskih pošiljaka koje sadrže zarazne supstance ili radioaktivne materije, mogu da ne primaju takve pošiljke u otvorenom tranzitu preko svoje teritorije. To takođe važi i za tiskovine, časopise, magazine, male pakete i "M" vreće, čija sadržina ne zadovoljava zakonske odredbe koje propisuju uslove njihovog objavljivanja ili prometa u tranzitnoj zemlji.
3 Sloboda tranzita poštanskih paketa zagarantovana je na čitavoj teritoriji Saveza.
4 Ako država članica ne poštuje odredbe o slobodi tranzita, ostale države članice imaju pravo da obustave poštanski saobraćaj sa tom državom članicom.
Vlasništvo nad poštanskim pošiljkama. Vraćanje iz poštanskih tokova. Izmena ili ispravka adrese i/ili imena primaoca (naziva pravnog lica, prezimena, imena ili patronima (ako postoji)). Nadoslanje. Vraćanje neuručivih pošiljaka pošiljaocu
1 Poštanska pošiljka je vlasništvo pošiljaoca dok se ne uruči zakonskom vlasniku, osim ukoliko je bila zaplenjena shodno zakonodavstvu zemlje porekla ili zemlje odredišta i, u slučaju primene člana 19. stav 2.1.1. ili 19. stav 3. shodno nacionalnom zakonodavstvu zemlje tranzita.
2 Pošiljalac poštanske pošiljke može zahtevati vraćanje pošiljke iz poštanskih tokova ili izmenu ili ispravku adrese i/ili imena primaoca (naziva pravnog lica, prezimena, imena ili patronima (ako postoji)). Poštarina i drugi uslovi propisani su Pravilnicima.
3 Države članice obezbeđuju da njihovi ovlašćeni operatori vrše nadoslanje poštanskih pošiljaka, ako je primalac promenio adresu, i vraćaju neuručive pošiljke pošiljaocu. Poštarina i drugi uslovi propisani su Pravilnicima.
1 Termin "poštanska marka" je zaštićen po ovoj konvenciji i rezervisan isključivo za marke koje ispunjavaju uslove iz ovog člana i Pravilnika.
2 Poštanske marke:
2.1 se izdaju i puštaju u promet samo uz odobrenje države članice ili teritorije, a u skladu sa Aktima Saveza;
2.2 su izraz suvereniteta i sadrže dokaz o unapred plaćenoj poštarini koja odgovara njihovoj nominalnoj vrednosti kada su nalepljene na poštanske pošiljke, u skladu sa Aktima Saveza;
2.3 moraju biti u prometu za plaćanje poštarine unapred ili u filatelističke svrhe, u državi članici ili teritoriji na kojoj se izdaju, u skladu sa nacionalnom regulativom;
2.4 moraju biti dostupne svim građanima unutar države članice ili teritorije na kojoj se izdaju.
3 Poštanske marke sadrže:
3.1 naziv države članice ili teritorije na kojoj su izdate, ispisan latiničnim pismom; ili ako to od Međunarodnog biroa Svetskog poštanskog saveza zahteva država članica ili teritorija na kojoj su izdate, skraćenicu ili inicijale koji zvanično predstavljaju državu članicu ili teritoriju na kojoj su marke izdate, u skladu sa uslovima koji su utvrđeni u Pravilnicima;
3.2 nominalnu vrednost, izraženu:
3.2.1 u principu, u zvaničnoj valuti zemlje ili teritorije na kojoj je izdata, ili kao slovo ili simbol;
3.2.2 drugim karakteristikama za identifikaciju.
4 Simboli države, zvanične kontrolne oznake i logotip međuvladinih organizacija koji su otisnuti na poštanskim markama zaštićeni su u smislu Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine.
5 Teme i motivi poštanskih maraka moraju biti:
5.1 u skladu sa duhom preambule Ustava Saveza i odluka koje su doneli organi Saveza;
5.2 u bliskoj vezi sa kulturnim identitetom države članice ili teritorije ili takvi da doprinose širenju kulture ili održanju mira;
5.3 sa oznakom, kada obeležavaju značajne ličnosti ili događaje koji ne pripadaju državi članici ili teritoriji, koja jasno određuje državu članicu ili teritoriju o kojoj je reč;
5.4 bez političkog sadržaja ili bilo koje teme koja je uvredljive prirode za neku ličnost ili državu;
5.5 od velikog značaja za zemlju članicu ili teritoriju.
6 Otisci plaćene poštarine, otisci mašine za frankiranje i otisci dobijeni štamparskom mašinom ili drugim štamparskim postupkom saglasno Aktima Saveza mogu se koristiti samo uz odobrenje države ili teritorije članice.
7 Pre izdavanja poštanskih maraka uz upotrebu novih materijala ili tehnologija, države članice dostavljaju Međunarodnom birou neophodne informacije o kompatibilnosti izdatih maraka sa mašinama za preradu. Međunarodni biro dalje o tome obaveštava ostale države članice i njihove ovlašćene operatore.
Države članice i/ili njihovi ovlašćeni operatori su dužni da usvajaju i primenjuju proaktivnu strategiju održivog razvoja na svim nivoima poštanske eksploatacije, sa posebnim osvrtom na ekološke, društvene i privredne aktivnosti, kao i da promovišu svest o održivom razvoju poštanskog sektora.
Bezbednost u poštanskom saobraćaju
1 Države članice i njihovi ovlašćeni operatori dužni su da poštuju zahteve u pogledu bezbednosti koji su definisani u okviru standarda Saveza u pogledu bezbednosti i usvajaju i sprovode strateške aktivnosti u oblasti bezbednosti na svim nivoima poštanske eksploatacije, radi očuvanja i povećanja poverenja javnosti u poštanske usluge koje pružaju ovlašćeni operatori, u interesu svih strana učesnica. Ova strategija sadrži ciljeve definisane u Pravilnicima, kao i načelo usaglašavanja sa uslovima u pogledu obezbeđivanja elektronskih naprednih podataka o poštanskim pošiljkama, pri primeni odredbi (uključujući vrste poštanskih pošiljaka i kriterijume za iste) usvojenih od strane Administrativnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju, u skladu sa tehničkim standardima Saveza za slanje poruka. Strategija treba takođe da sadrži razmenu informacija o očuvanju sigurnog i bezbednog transporta i tranzita zaključaka između država članica i njihovih ovlašćenih operatora.
2 Sve bezbednosne mere koje se primenjuju u transportnom lancu međunarodnog poštanskog saobraćaja moraju biti srazmerne riziku ili pretnjama na koje se odnose i moraju se sprovoditi tako da ne narušavaju svetske poštanske ili trgovinske tokove, uzimajući u obzir specifičnosti poštanske mreže. Bezbednosne mere koje imaju potencijalni globalni uticaj na poštansku eksploataciju moraju se usaglašavati, međunarodno koordinirati i sprovoditi na uravnotežen način, uz učešće svih relevantnih zainteresovanih strana.
1 Poštanske pošiljke
1.1 Države članice preduzimaju sve neophodne mere za sprečavanje dole navedenih dela i gonjenje i kažnjavanje svakog lica za koje se utvrdi da je krivo za:
1.1.1 stavljanje opojnih droga i psihotropnih materija, kao i drugih opasnih materija, u poštanske pošiljke, kada njihovo stavljanje nije izričito dozvoljeno Konvencijom i Pravilnicima;
1.1.2 stavljanje u poštanske pošiljke predmeta pedofilnog ili pornografskog karaktera koji predstavljaju zloupotrebu dece.
2 Sredstva plaćanja poštarine i načini plaćanja
2.1 Države članice preduzimaju sve neophodne mere za sprečavanje, gonjenje i kažnjavanje svakog prekršaja u vezi sa načinima plaćanja poštarine utvrđenim u Konvenciji, kao što su:
2.1.1 poštanske marke, u opticaju ili povučene iz prometa;
2.1.2 otisci plaćene poštarine;
2.1.3 otisci mašina za frankiranje ili otisci štamparskih mašina;
2.1.4 međunarodni kuponi za odgovor.
2.2 U Konvenciji, prekršaji u vezi sa sredstvima plaćanja poštarine odnose se na bilo koje od dole navedenih dela učinjenih od strane bilo kog lica s namerom da na nelegitiman način ostvari dobitak za sebe ili treće lice. Sledeća dela su kažnjiva:
2.2.1 falsifikovanje, imitiranje ili krivotvorenje bilo kog sredstva plaćanja poštarine, ili svaki nelegalni ili zabranjeni postupak u vezi sa njihovom neovlašćenom izradom;
2.2.2 izrada, korišćenje, puštanje u promet, reklamiranje, distribuiranje, deljenje, transport, izlaganje, prikazivanje ili objavljivanje (takođe i u obliku kataloga ili za potrebe oglašavanja) bilo kog sredstva plaćanja poštarine koje je falsifikovano, imitirano ili krivotvoreno;
2.2.3 korišćenja ili puštanja u promet, u poštanske svrhe, bilo kog sredstva plaćanja poštarine koje je već ranije korišćeno;
2.2.4 svaki pokušaj da se izvrši neki od navedenih prekršaja.
3 Reciprocitet
3.1 Što se tiče sankcija, ne pravi se razlika između postupaka navedenih pod 2, nezavisno od toga da li su u pitanju nacionalna ili inostrana sredstva plaćanja poštarine; ova odredba ne podleže reciprocitetu po bilo kom zakonskom ili drugom osnovu.
1 Podaci o ličnosti korisnika mogu se upotrebljavati samo u onu svrhu zbog koje su prikupljani, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.
2 Podaci o ličnosti korisnika se mogu obelodaniti samo onim trećim licima kojima je važećim nacionalnim zakonodavstvom dozvoljen pristup datim podacima.
3 Države članice i njihovi ovlašćeni operatori su dužni da garantuju poverljivost i bezbednost ličnih podataka korisnika, u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom.
4 Ovlašćeni operatori su dužni da obaveste svoje korisnike o načinu na koji se koriste njihovi lični podaci, kao i o svrsi prikupljanja tih podataka.
5 Bez obzira na prethodne odredbe, ovlašćeni operatori mogu elektronskim putem preneti podatke o ličnosti ovlašćenim operatorima zemalja odredišta ili tranzita kojima su ti podaci potrebni za izvršavanje usluge.
Razmena zatvorenih zaključaka s vojnim jedinicama
1 Zatvoreni pismonosni zaključci se mogu razmenjivati posredovanjem suvozemnih, pomorskih ili vazdušnih službi drugih zemalja:
1.1 između pošta jedne od država članica i komandanata vojnih jedinica stavljenih na raspolaganje Organizaciji Ujedinjenih nacija;
1.2 između komandanata ovih vojnih jedinica;
1.3 između pošta jedne od država članica i komandanata pomorskih, vazdušnih ili vojnih jedinica, ratnih brodova ili vojnih aviona te iste države, stacioniranih u inostranstvu; 1.4 između komandanata pomorskih, vazdušnih ili vojnih jedinica, ratnih brodova ili vojnih aviona iste države.
2 Pismonosne pošiljke sadržane u zaključcima navedenim u stavu 1. moraju biti isključivo adresovane na ili poslate od strane članova vojnih jedinica ili glavnih štabova i posada brodova ili aviona na koje zaključci glase ili koji ih otpremaju. Poštarinu i uslove otpreme koji se na njih primenjuju određuje, prema svojim pravilima, ovlašćeni operator države članice koja je stavila na raspolaganje vojnu jedinicu ili kojoj pripadaju brodovi ili avioni.
3 Ako ne postoji poseban sporazum, ovlašćeni operator države članice koja je stavila na raspolaganje vojnu jedinicu ili kojoj pripadaju ratni brodovi ili vojni avioni duguje ovlašćenim operatorima tranzitne troškove za zaključke, terminalne troškove i troškove vazdušnog prevoza.
Predaja pismonosnih pošiljaka u inostranstvu
1 Ovlašćeni operator nije dužan da otprema niti da uručuje primaocima pismonosne pošiljke koje pošiljaoci, nastanjeni na teritoriji tih država članica, predaju na otpremu ili daju da se predaju na otpremu u stranoj državi, a u cilju pribavljanja dobiti korišćenjem povoljnih uslova u pogledu tarifa koje se tamo primenjuju.
2 Odredbe iz stava 1. primenjuju se podjednako na pismonosne pošiljke pripremljene u državi u kojoj živi pošiljalac, koje su zatim prenete preko granice, kao i na pismonosne pošiljke pripremljene u nekoj stranoj državi.
3 Ovlašćeni operator odredišne države ima pravo da traži od ovlašćenog operatora države porekla plaćanje poštarine po cenama u unutrašnjem saobraćaju. Ako ovlašćeni operator države porekla ne prihvati da plati tu poštarinu u roku koji odredi ovlašćeni operator države odredišta, ovlašćeni operator države odredišta može ili da vrati pošiljke ovlašćenom operatoru države porekla uz pravo da mu budu nadoknađeni troškovi vraćanja ili da sa ovim pošiljkama postupa u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom.
4 Ovlašćeni operator nije dužan da otprema niti da uručuje primaocima pismonosne pošiljke koje su pošiljaoci predali ili dali da se predaju u velikoj količini u nekoj drugoj državi, a ne u onoj u kojoj borave, ako je iznos terminalnih troškova za naplatu niži od iznosa koji bi bio naplaćen da su pošiljke bile predate u državi boravišta pošiljaoca. Ovlašćeni operator države odredišta ima pravo da od ovlašćenog operatora države porekla traži plaćanje naknade srazmerno nastalim troškovima, čiji iznos ne sme da premašuje višu vrednost od sledeća dva iznosa: ili 80% od poštarine u unutrašnjem saobraćaju koja se primenjuje na odgovarajuće pošiljke, ili iznosa poštarina shodno čl. 29, 30.5 do 30.11, 30.12. i 30.13, ili 31.17, u zavisnosti od slučaja. Ako ovlašćeni operator države porekla ne prihvati da plati traženi iznos u roku koji je odredio ovlašćeni operator države odredišta, ovlašćeni operator odredišta može ili da vrati pošiljke ovlašćenom operatoru porekla, uz pravo da mu budu nadoknađeni troškovi nadoslanja, ili da sa ovim pošiljkama postupa u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom.
Upotreba obrazaca Svetskog poštanskog saveza
1 Ukoliko Aktima Saveza nije predviđeno drugačije, samo ovlašćeni operatori mogu da koriste obrasce i dokumentaciju Svetskog poštanskog saveza za obavljanje poštanskih usluga i za razmenu poštanskih pošiljaka u skladu sa Aktima Saveza.
2 Ovlašćeni operatori mogu da koriste obrasce i dokumentaciju Svetskog poštanskog saveza za rad ekstrateritorijalnih izmeničnih pošta (ETOEs), kao i međunarodnih centara za obradu pošiljaka (IMPCs) koji su ovlašćeni operatori uspostavili izvan svoje nacionalne teritorije, kao što je dalje definisano u stavu 6, kako bi se olakšalo obavljanje gorepomenutih poštanskih usluga i razmena poštanskih pošiljaka.
3 Korišćenje mogućnosti iz stava 2. podleže nacionalnom zakonodavstvu ili politici države članice ili teritorije na kojoj je uspostavljena ETOE ili IMPC. U vezi s tim, i bez predrasude u odnosu na obaveze koje su navedene u članu 2, ovlašćeni operatori garantuju kontinuirano ispunjavanje svojih obaveza prema Konvenciji i u potpunosti su odgovorni za sve svoje odnose sa drugim ovlašćenim operatorima i sa Međunarodnim biroom.
4 Zahtev iz stava 3. se jednako primenjuje i na odredišnu državu članicu, vezano za prihvatanje poštanskih pošiljaka iz ETOE i IMPC.
5 Države članice obaveštavaju Međunarodni biro o svojim politikama u pogledu poštanskih pošiljaka koje šalju i/ili primaju od strane ETOEs ili IMPCs. Takve informacije se objavljuju na internet stranici Saveza.
6 Isključivo za potrebe ovog člana, ETOEs se definišu kao kancelarije ili objekti koji se osnivaju u komercijalne svrhe, a kojima upravljaju ovlašćeni operatori ili su pod odgovornošću ovlašćenih operatora na teritoriji države članice ili nekoj teritoriji koja nije njihova nacionalna teritorija, u svrhu poslovanja na tržištima izvan njihove nacionalne teritorije. IMPCs se definišu kao objekti međunarodnih preradnih centara za preradu međunarodnih pošiljaka, bilo za svrhu generisanja ili prijema poštanskih zaključaka, bilo da služe kao tranzitni centri za međunarodnu poštansku razmenu između drugih ovlašćenih operatora.
7 Ništa što je sadržano u ovom članu ne može se tumačiti tako da ukazuje da se ETOEs ili IMPCs (uključujući i ovlašćene operatore odgovorne za njihovo uspostavljanje i poslovanje izvan njihove nacionalne teritorije) nalaze u istoj situaciji u pogledu Akata Saveza kao ovlašćeni operatori države domaćina ili da se drugim državama članicama nameće zakonska obaveza priznavanja tih ETOEs ili IMPCs kao ovlašćenih operatora na teritoriji na kojoj su uspostavljeni i na kojoj posluju.
STANDARDI I CILJEVI KVALITETA USLUGE
Standardi i ciljevi kvaliteta usluge
1 Države članice ili njihovi ovlašćeni operatori utvrđuju, objavljuju i ažuriraju svoje standarde i ciljeve kvaliteta usluga u pogledu roka dostave za pismonosne pošiljke i pakete u dolazu u odgovarajućim kompendijumima, kao što je navedeno u Pravilnicima.
2 Ovi standardi i ciljevi kvaliteta usluga, uvećani za vreme koje je uobičajeno potrebno za carinjenje, ne smeju biti nepovoljniji od onih koji se primenjuju na slične pošiljke u unutrašnjem saobraćaju.
3 Države članice porekla ili njihovi ovlašćeni operatori takođe utvrđuju i objavljuju standarde kvaliteta usluga od prijema do uručenja "s kraja na kraj" za prioritetne i avionske pismonosne pošiljke, kao i pakete i ekonomske/površinske pakete.
4 Države članice ili njihovi ovlašćeni operatori moraju da nadziru i mere primenu standarda kvaliteta usluga.
POŠTARINA, DOPLATE I OSLOBOĐENJE OD PLAĆANJA POŠTARINE
1 Države članice ili njeni ovlašćeni operatori, u zavisnosti od nacionalne regulative, određuju poštarinu za različite poštanske usluge definisane u Konvenciji, u skladu sa načelima navedenim u Konvenciji i njenim pravilnicima. Poštarina u načelu mora biti povezana sa troškovima pružanja ovih usluga.
2 Država članica porekla ili njen ovlašćeni operator, u zavisnosti od nacionalne regulative, utvrđuje poštarinu za prenos pismonosnih pošiljaka i poštanskih paketa. U poštarinu je uključena dostava pošiljaka na adresu pod uslovom da se u odredišnoj zemlji obavlja usluga dostave predmetnih pošiljaka.
3 Naplaćena poštarina, uključujući i onu koja je indikativno navedena u Aktima, treba da je bar jednaka onoj koja se naplaćuje za pošiljke u unutrašnjem saobraćaju sa istim karakteristikama (kategorija, količina, vreme prerade itd.).
4 Države članice ili njihovi ovlašćeni operatori, u zavisnosti od nacionalne regulative, imaju pravo da pređu gornje granice svake poštarine indikativno navedene u Aktima.
5 Najniže granice poštarine utvrđene u stavu 3, države članice ili njihovi ovlašćeni operatori mogu prekoračiti tako da odobre umanjenu poštarinu, u skladu sa nacionalnom regulativom, za pismonosne pošiljke i pakete primljene u svojoj državi. Primera radi, mogu da odobre povlašćene poštarine velikim korisnicima Pošte.
6 Od korisnika se ne može naplatiti druga vrsta poštarine, osim one predviđene u Aktima.
7 Osim u slučajevima kada je Aktima predviđeno drugačije, svaki ovlašćeni operator zadržava poštarinu koju je naplatio.
Oslobađanje od poštanskih naknada
1 Načelo
1.1 Slučajevi oslobađanja od poštanskih naknada, u smislu oslobađanja od plaćanja poštarine unapred, izričito su propisani Konvencijom. Ipak, Pravilnici mogu propisati i oslobađanje od plaćanja poštarine i oslobađanje od plaćanja tranzitnih troškova, terminalnih troškova i delova poštarine u dolazu za pismonosne pošiljke i poštanske pakete koji se odnose na poštansku službu, a koje otpremaju države članice, ovlašćeni operatori i Uži savezi. Takođe, pismonosne pošiljke i poštanski paketi koje Međunarodni biro Saveza otprema Užim savezima, državama članicama i ovlašćenim operatorima oslobađaju se svih poštarina. Međutim, država članica porekla ili njen ovlašćeni operator može da naplati dopunske avionske poštarine za gore navedene pošiljke.
2 Ratni zarobljenici i internirana civilna lica
2.1 Pismonosne pošiljke, poštanski paketi i pošiljke poštansko-novčanih usluga upućene ratnim zarobljenicima, ili poslate od strane ratnih zarobljenika, neposredno ili preko biroa navedenih u Pravilnicima Konvencije i Sporazumu o poštansko-novčanim uslugama, oslobođene su plaćanja svake poštanske naknade, izuzev avionske dopunske poštarine. Pripadnici zaraćenih strana, uhapšeni i internirani u neutralnu zemlju izjednačeni su s ratnim zarobljenicima u pravom smislu kada je reč o primeni prethodnih odredbi.
2.2 Odredbe predviđene u stavu 2.1. takođe se primenjuju i na pismonosne pošiljke, poštanske pakete i pošiljke poštansko-novčanih usluga koje potiču iz drugih zemalja, a upućene su civilnim interniranim licima, ili ih oni šalju, neposredno ili preko biroa navedenih u Pravilnicima Konvencije i Sporazumu o poštansko-novčanim uslugama, na način kako je to utvrđeno Ženevskom konvencijom o zaštiti civilnih lica za vreme rata od 12. avgusta 1949. godine.
2.3 Biroi navedeni u Pravilnicima Konvencije i Sporazumu o poštansko-novčanim uslugama uživaju isto tako oslobađanje od plaćanja poštarine za pismonosne pošiljke, poštanske pakete i pošiljke poštansko-novčanih usluga koje se odnose na lica navedena u stavovima 2.1. i 2.2, a koje oni šalju ili primaju, neposredno ili kao posrednici.
2.4 Paketi mase do 5 kilograma predaju se bez plaćanja poštarine. Granica mase se povećava na 10 kilograma za pakete čija je sadržina nedeljiva i za pakete upućene logoru ili njegovim poverenicima ("hommes de confiance") radi podele zarobljenicima.
2.5 U obračunu između ovlašćenih operatora, ne obračunava se poštarina za službene pakete i pakete upućene ratnim zarobljenicima i civilnim interniranim licima, osim avionske dopunske poštarine koja se primenjuje na avionske pakete.
3 Pošiljke za slepa lica
3.1 Svaka pošiljka za slepa lica koja se šalje od strane ili za neku organizaciju za slepa lica ili se šalje od strane slepog lica ili za slepo lice je oslobođena plaćanja svih poštanskih naknada, izuzev dopunske avionske poštarine, pod uslovom da se pomenute pošiljke prihvata kao takve u unutrašnjem saobraćaju ovlašćenog operatora pošiljaoca.
3.2 U ovom članu:
3.2.1 slepo lice označava osobu koja je u svojoj zemlji registrovana kao slepo ili slabovido lice ili koja ispunjava kriterijume Svetske zdravstvene organizacije koji definišu slepe ili slabovide osobe;
3.2.2 organizacija za slepa lica označava instituciju ili udruženje koje pomaže slepim licima ili ih zvanično predstavlja;
3.2.3 pošiljke za slepa lica obuhvataju prepisku, literaturu u bilo kojem obliku, uključujući zvučne zapise, kao i opremu ili materijal svake vrste napravljen ili prilagođen kao pomoć slepim licima u prevazilaženju problema slepila, kako je navedeno u Pravilniku.
OSNOVNE I DOPUNSKE USLUGE
1 Države članice se staraju da njihovi ovlašćeni operatori vrše prijem, preradu, prevoz i uručenje pismonosnih pošiljaka.
2 Pismonosne pošiljke koje sadrže samo dokumenta su:
2.1 prioritetne pošiljke i neprioritetne pošiljke, mase do 2 kilograma;
2.2 pisma, dopisnice i štampane stvari, mase do 2 kilograma;
2.3 pošiljke za slepa lica, mase do 7 kilograma;
2.4 posebne vreće koje sadrže novine, časopise, knjige i slične štampane stvari za istog primaoca na istoj adresi pod nazivom "M vreće", mase do 30 kilograma.
3 Pismonosne pošiljke koje sadrže robu su:
3.1 prioritetni i neprioritetni mali paketi, mase do dva kilograma;
3.2 pošiljke za slepa lica, mase do 7 kilograma, kako je navedeno u Pravilnicima;
3.3 posebne vreće koje sadrže novine, časopise, knjige i slične štampane stvari za istog primaoca na istoj adresi pod nazivom "M vreće", mase do 30 kilograma, kako je navedeno u Pravilnicima.
4 Pismonosne pošiljke se klasifikuju i prema brzini prenosa pošiljaka i prema sadržini pošiljaka u skladu sa Pravilnicima.
5 U okviru sistema klasifikacije koji su navedeni u stavu 4, pismonosne pošiljke se takođe mogu klasifikovati na osnovu formata kao pisma malog formata (P), pisma velikog formata (G), pisma glomaznog formata (E) ili mali paketi (E). Granične vrednosti veličine i mase su bliže određena u Pravilnicima.
6 Granice mase veće od onih koja su navedena u st. 2. i 3. primenjuju se opciono na određene kategorije pismonosnih pošiljaka pod uslovima koji su utvrđeni u Pravilnicima.
7 Države članice se takođe staraju da njihovi ovlašćeni operatori vrše prijem, preradu, prevoz i uručenje poštanskih paketa mase do 20 kilograma.
8 Granice mase preko 20 kilograma primenjuju se prema slobodnom izboru na određene poštanske pakete pod uslovima koji su utvrđeni u Pravilnicima.
1 Države članice obezbeđuju pružanje sledećih obaveznih dopunskih usluga:
1.1 preporučeno rukovanje za prioritetne i avionske pismonosne pošiljke u polazu;
1.2 preporučeno rukovanje za sve preporučene pismonosne pošiljke u dolazu.
2 Države članice mogu obezbediti pružanje sledećih opcionih dopunskih usluga između onih ovlašćenih operatora koji su se saglasili da pružaju te usluge:
2.1 označavanje vrednosti za pismonosne pošiljke i pakete;
2.2 otkupnine za pismonosne pošiljke i pakete;
2.3 praćenje uručenja pismonosne pošiljke;
2.4 uručenje lično primaocu preporučenih pismonosnih pošiljaka ili pismonosnih pošiljaka sa označenom vrednošću;
2.5 oslobađanja od plaćanja poštarine i dažbina za uslugu uručenja pismonosnih pošiljaka i paketa;
2.6 usluge prenosa lomljivih i glomaznih paketa;
2.7 usluge otpremanja većeg broja pošiljaka grupisanih u jednu koje jedan pošiljalac šalje u inostranstvo (consignment);
2.8 vraćanje robe, koja podrazumeva vraćanje robe od strane primaoca originalnom prodavcu, uz pisano odobrenje prodavca.
3 Sledeće tri dopunske usluge sadrže i obavezni i opcioni deo:
3.1 pošiljka sa plaćenim odgovorom u međunarodnom poštanskom saobraćaju (IBRS), je u osnovi opciona. Međutim, sve države članice ili njihovi ovlašćeni operatori su obavezni da obezbede uslugu vraćanja pošiljaka IBRS;
3.2 međunarodni kuponi za odgovor, koji se mogu zameniti u svakoj državi članici. Međutim, prodaja međunarodnih kupona za odgovor je opciona;
3.3 povratnica za preporučene pismonosne pošiljke, pakete i pošiljke sa označenom vrednošću. Sve države članice ili njihovi ovlašćeni operatori primaju povratnice u dolaznom saobraćaju. Međutim, povratnica u polaznom saobraćaju je opciona usluga.
4 Opis ovih usluga, kao i njihova poštarina, utvrđeni su Pravilnicima.
5 Kada su uslugom obuhvaćene i dole navedene usluge koje podležu posebnoj poštarini u unutrašnjem saobraćaju, ovlašćeni operatori imaju pravo da naplate istu poštarinu i za međunarodne pošiljke, pod uslovima utvrđenim u Pravilnicima:
5.1 dostava malih paketa preko 500 grama;
5.2 pismonosne pošiljke primljene posle zadnje otpreme;
5.3 pošiljke primljene posle redovnog radnog vremena šaltera;
5.4 preuzimanje pošiljke na adresi pošiljaoca;
5.5 povlačenje pismonosne pošiljke van redovnog radnog vremena šaltera;
5.6 poste restante;
5.7 ležarina za pismonosne pošiljke preko 500 grama (sa izuzetkom pošiljaka za slepa lica) i za pakete;
5.8 uručenje paketa, po osnovu izveštaja o prispeću;
5.9 naplata poštarine za pokriće rizika od više sile;
5.10 uručenje pismonosnih pošiljaka van redovnog radnog vremena šaltera.
ZABRANE I CARINSKA PITANJA
Pošiljke koje se ne primaju. Zabrane
1 Opšte
1.1 Ne primaju se pošiljke koje ne ispunjavaju uslove propisane Konvencijom i Pravilnicima. Ne primaju se pošiljke koje se šalju u svrhu obmane ili sa namerom da se izbegne puno plaćanje odgovarajuće poštarine.
1.2 Izuzeci od zabrana sadržanih u ovom članu utvrđeni su Pravilnicima.
1.3 Sve države članice ili ovlašćeni operatori imaju mogućnost da prošire spisak zabrana navedenih u ovom članu, sa čijom se primenom može početi odmah po njihovom unošenju u odgovarajuću listu. Svaka država članica ili njen ovlašćeni operator koji žele da prošire ili izmene listu predmeta koje zabranjuju ili uslovno dozvoljavaju za uvoz (ili u tranzitu) o tome obaveštavaju Međunarodni biro, koji zatim shodno tome ažurira odgovarajuću listu.
2 Zabrane koje se odnose na sve vrste pošiljaka
2.1 Zabranjeno je stavljati dole navedene predmete u sve vrste pošiljaka:
2.1.1 opojne droge i psihotropne materije, kao što je to propisano od strane Međunarodnog odbora za kontrolu narkotika, ili druge nelegalne lekove koji su zabranjeni u državi odredišta;
2.1.2 bestidne ili nemoralne predmete;
2.1.3 falsifikate i predmete piraterije;
2.1.4 druge predmete čiji je uvoz ili promet zabranjen u zemlji odredišta;
2.1.5 predmete koji, po svojoj prirodi ili pakovanju, mogu biti opasni za službenike ili građane i koji mogu isprljati ili oštetiti druge pošiljke, poštansku opremu ili imovinu trećeg lica;
2.1.6 dokumenta koja imaju karakter aktuelne i lične prepiske, razmenjene između lica koja nisu pošiljalac i primalac ili lica koja sa njima stanuju;
3 Opasne materije
3.1 Zabranjeno je stavljati u sve vrste pošiljaka opasne materije, kao što je to naznačeno u Konvenciji i Pravilnicima.
3.2 Stavljanje replika i neaktivnih eksplozivnih naprava i vojne borbene tehnike, uključujući neaktivne granate, neaktivne čaure i sl. zabranjeno je u svim poštanskim pošiljkama.
3.3 Izuzetno, opasne materije mogu biti prihvaćene tamo gde su države članice iskazale spremnost da takve materije primaju bilo na bazi reciporociteta ili jednostrano, pod uslovom da su navedene opasne materije dozvoljene u skladu s nacionalnim i međunarodnim pravilima i propisima o transportu.
4 Žive životinje
4.1 Zabranjeno je stavljanje živih životinja u sve vrste poštanskih pošiljaka.
4.2 Izuzetno se primaju u pismonosnim pošiljkama koje nisu pošiljke sa označenom vrednošću:
4.2.1 pčele, pijavice i svilene bube;
4.2.2 paraziti i utamanjivači štetnih insekata, namenjeni za kontrolu ovih insekata, a koji se razmenjuju između zvanično priznatih ustanova;
4.2.3 vinske mušice (fam. Drosophilidae) radi biomedicinskog istraživanja, a koje se razmenjuju između zvanično priznatih ustanova.
4.3 Izuzetno se primaju u poštanskim paketima:
4.3.1 žive životinje čiji je prevoz poštom dozvoljen poštanskim propisima i/ili nacionalnim zakonodavstvom dotičnih zemalja.
5 Stavljanje prepiske u pakete
5.1 Zabranjeno je stavljati u poštanske pakete dole navedene predmete:
5.1.1 prepisku, izuzimajući arhivski materijal, razmenjenu između lica koja nisu pošiljalac i primalac ili lica koja sa njima stanuju.
6 Metalni novac, novčanice i drugi vredni predmeti
6.1 Zabranjeno je stavljati metalni novac, novčanice, ili bilo kakve hartije od vrednosti na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje, nakit ili druge dragocene predmete:
6.1.1 u pismonosne pošiljke bez označene vrednosti;
6.1.1.1 međutim, ako nacionalno zakonodavstvo države porekla i odredišta to dozvoljava, ovi predmeti se mogu otpremati u zatvorenom omotu kao preporučene pošiljke;
6.1.2 u pakete bez označene vrednosti, osim gde nacionalno zakonodavstvo države porekla i odredišta to dozvoljava;
6.1.3 pakete bez označene vrednosti razmenjene između dve države koje primaju pakete sa označenom vrednošću;
6.1.3.1 osim toga, država članica ili ovlašćeni operator mogu zabraniti stavljanje zlata u polugama u pakete sa označenom vrednošću ili bez označene vrednosti koji potiču sa njene teritorije ili se upućuju na njenu teritoriju ili se otpremaju u otvorenom tranzitu preko njene teritorije; država članica može da ograniči stvarnu vrednost ovakvih pošiljaka.
7 Štampane stvari i pošiljke za slepa lica:
7.1 ne mogu imati natpis niti sadržati bilo kakav predmet koji ima karakter prepiske;
7.2 ne mogu sadržati poštansku marku niti oblik frankiranja, žigosan ili ne, kao ni bilo kakvu hartiju koja predstavlja novčanu vrednost, osim u slučajevima kada pošiljka sadrži kao prilog dopisnicu, kovertu ili omot sa štampanom adresom pošiljaoca pošiljke ili njegovog zastupnika u zemlji prijema ili odredišta originalne pošiljke, koja je frankirana za vraćanje.
8 Postupak sa pogrešno primljenim pošiljkama
8.1 Postupak sa pogrešno primljenim pošiljkama utvrđen je Pravilnicima. Međutim, pošiljke koje sadrže predmete navedene u st. 2.1.1, 2.1.2, 3.1. i 3.2. ni u kom slučaju se ne otpremaju na odredište, niti se uručuju primaocima, niti se vraćaju mestu porekla. U slučaju da su predmeti navedeni u stavu 2.1.1. otkriveni u toku tranzita, sa takvim predmetima se postupa u skladu s nacionalnim zakonodavstvom zemlje tranzita. U slučaju da su predmeti navedeni u st. 3.1. i 3.2. otkriveni u toku transporta, odgovarajući ovlašćeni operator ima pravo da te predmete ukloni iz pošiljke i da raspolaže sa njima. Ovlašćeni operator zatim može otpremiti ostatak pošiljke na odredište, sa obaveštenjem o uklanjanju nedozvoljenog predmeta.
Carinski pregled. Carinske i druge dažbine
1 Ovlašćeni operatori države porekla i države odredišta ovlašćeni su da, prema zakonodavstvu tih država, podnose pošiljke na carinski pregled.
2 Za pošiljke podnete na carinski pregled može se naplatiti poštarina za podnošenje na carinski pregled, čiji je predviđeni iznos utvrđen u Pravilnicima. Ova poštarina se naplaćuje samo za pošiljke koje su prilikom podnošenje na carinski pregled i carinjenje opterećene carinskim dažbinama ili sličnim dažbinama.
3 Ovlašćeni operatori koji imaju ovlašćenje da obavljaju carinjenje u ime korisnika, bilo u ime samog korisnika ili ovlašćenog operatora države odredišta, mogu da naplate od korisnika carinske dažbine zasnovane na stvarnim troškovima postupka carinjenja. Ove carinske dažbine mogu se naplatiti za sve pošiljke prijavljene na carini, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, uključujući i one koje su izuzete iz carinske procedure. Korisnici moraju biti unapred informisani o pomenutim carinskim dažbinama.
4 Ovlašćeni operatori imaju ovlašćenje da od pošiljalaca ili primalaca pošiljaka, u zavisnosti od slučaja, naplate carinske i sve druge eventualne dažbine.
ODGOVORNOST
1 Svaki ovlašćeni operator dužan je da prihvati potražnice koje se odnose na pakete ili preporučene pošiljke ili pošiljke sa označenom vrednošću koje je sam primio ili koje je primio bilo koji drugi ovlašćeni operator, pod uslovom da su potražnice podnete od strane korisnika u roku od šest meseci, računajući od prvog narednog dana od dana predaje pošiljke. Prenos i obrada potražnica između ovlašćenih operatora vrši se pod uslovima koji su utvrđeni u Pravilnicima. Rok od šest meseci odnosi se na podnosioca potražnice i ovlašćene operatore i ne obuhvata vreme prenosa potražnica između ovlašćenih operatora.
2 Postupanje sa potražnicama se ne naplaćuje. Međutim, dodatni troškovi u slučaju zahteva za korišćenje usluge EMS padaju na teret lica koje je podnelo zahtev.
Odgovornost ovlašćenih operatora. Naknada štete
1 Opšte odredbe
1.1 Osim u slučajevima predviđenim u članu 23, ovlašćeni operatori su odgovorni:
1.1.1 za gubitak, orobljenje ili oštećenje preporučenih pošiljaka, običnih paketa (sa izuzetkom paketa u okviru dostavne kategorije elektronske trgovine (u daljem tekstu: paketi ECOMPRO), čije su specifikacije dodatno definisane u Pravilnicima) i pošiljaka sa označenom vrednošću;
1.1.2 za vraćanje preporučenih pošiljaka, pošiljaka sa označenom vrednošću i običnih paketa na kojima nije naznačen razlog neuručenja.
1.2 Ovlašćeni operatori ne snose odgovornost za pošiljke koje nisu obuhvaćene tačkama 1.1.1. i 1.1.2, niti za pakete ECOMPRO.
1.3 U svim ostalim slučajevima koji nisu obuhvaćeni ovom Konvencijom, ovlašćeni operatori nisu odgovorni.
1.4 Kada je gubitak ili potpuno oštećenje preporučenih pošiljaka, običnih paketa ili pošiljaka sa označenom vrednošću posledica više sile, koja ne daje pravo na obeštećenje, pošiljalac ima pravo na vraćanje naplaćene poštarine prilikom predaje pošiljke, izuzev poštarine za osiguranje.
1.5 Iznosi koje treba isplatiti kao naknadu ne mogu biti viši od iznosa naznačenih u Pravilnicima.
1.6 U slučajevima utvrđene odgovornosti, indirektna šteta, neostvarena dobit ili moralna šteta ne uzimaju se u obzir prilikom određivanja visine iznosa obeštećenja koji treba isplatiti.
1.7 Sve odredbe koje se odnose na odgovornost ovlašćenih operatora moraju biti precizne, obavezujuće i sveobuhvatne. Odgovornost ovlašćenih operatora nikada, čak ni u slučaju grube greške, ne sme biti iznad granica utvrđenih Konvencijom i Pravilnicima.
2 Preporučene pošiljke
2.1 U slučaju gubitka, potpunog orobljenja ili potpunog oštećenja preporučene pošiljke, pošiljalac ima pravo na naknadu štete utvrđenu Pravilnicima. Ako pošiljalac zahteva iznos manji od iznosa utvrđenog Pravilnicima, ovlašćeni operatori mogu da plate ovaj manji iznos i da na toj osnovi budu obeštećeni od bilo kog drugog ovlašćenog operatora, uključenog u ceo proces.
2.2 U slučaju delimičnog orobljenja ili delimičnog oštećenja preporučene pošiljke, pošiljalac ima pravo na naknadu štete koja, u načelu, odgovara stvarnom iznosu orobljenja ili oštećenja.
3 Obični paketi
3.1 U slučaju gubitka, potpunog orobljenja ili potpunog oštećenja paketa, pošiljalac ima pravo na naknadu štete utvrđenu Pravilnicima. Ako pošiljalac zahteva iznos manji od iznosa utvrđenog Pravilnicima, ovlašćeni operatori mogu da plate ovaj manji iznos i da na toj osnovi budu obeštećeni od bilo kog drugog uključenog ovlašćenog operatora.
3.2 U slučaju delimičnog orobljenja ili delimičnog oštećenja paketa, pošiljalac ima pravo na naknadu štete koja u načelu odgovara stvarnom iznosu orobljenja ili oštećenja.
3.3 Ovlašćeni operatori mogu se dogovoriti da u svojim međusobnim odnosima primenjuju iznos po paketu utvrđen Pravilnicima, bez obzira na masu paketa.
4 Pošiljke sa označenom vrednošću
4.1 slučaju gubitka, potpunog orobljenja ili potpunog oštećenja pošiljke sa označenom vrednošću, pošiljalac ima pravo na naknadu štete koja, u načelu, odgovara iznosu označene vrednosti u SDR.
4.2 U slučaju delimičnog orobljenja ili delimičnog oštećenja pošiljke sa označenom vrednošću, pošiljalac ima pravo na naknadu štete koja, u načelu, odgovara stvarnom iznosu orobljenja ili oštećenja. Ona, međutim, ni u kom slučaju ne može preći iznos označene vrednosti u SDR.
5 Ako su preporučena pismonosna pošiljka ili pismonosna pošiljka sa označenom vrednošću vraćeni bez navedenog razloga neuručenja, pošiljalac ima pravo samo na refundaciju plaćenih troškova slanja.
6 Ako je paket vraćen bez navedenog razloga neuručenja, pošiljalac ima pravo samo na refundaciju troškova plaćenih prilikom slanja paketa u zemlji porekla i na troškove prouzrokovane vraćanjem iz zemlje odredišta.
7 U slučajevima predviđenim stavovima 2, 3 i 4, naknada štete se izračunava po tržišnoj ceni predmeta ili robe iste vrste preračunatoj u SDR, u mestu i u vreme kada je pošiljka primljena na otpremu. U nedostatku tržišne cene, naknada štete se izračunava prema redovnoj vrednosti predmeta ili robe, procenjenoj na istoj osnovi.
8 U slučaju naknade zbog gubitka, potpunog orobljenja ili potpunog oštećenja preporučene pošiljke, običnog paketa ili pošiljke sa označenom vrednošću, pošiljalac, odnosno primalac, u zavisnosti od slučaja, takođe ima pravo na vraćanje plaćene poštarine, izuzev poštarine za preporučeno rukovanje ili rukovanje pošiljkom sa označenom vrednošću. Isto važi i za preporučene pošiljke, obične pakete ili pošiljke sa označenom vrednošću koje je primalac odbio da primi zbog njihovog lošeg stanja, ako se ono može pripisati ovlašćenom operatoru i uključuje njegovu odgovornost.
9 Bez obzira na odredbe u st. 2, 3. i 4, primalac ima pravo na naknadu štete za orobljenu, oštećenu ili izgubljenu preporučenu pošiljku, običan paket ili pošiljku sa označenom vrednošću, ukoliko se pošiljalac ovog svog prava u pisanoj formi odrekne u korist primaoca. Ovo odricanje od prava na naknadu nije neophodno u slučajevima gde su pošiljalac i primalac ista osoba.
10 Ovlašćeni operator zemlje porekla može da isplaćuje pošiljaocima u svojoj zemlji naknadu predviđenu nacionalnim zakonodavstvom te zemlje za preporučene pošiljke i pakete bez označene vrednosti, pod uslovom da ne bude manja od one koja je utvrđena st. 2.1. i 3.1. To isto važi i za ovlašćenog operatora zemlje odredišta, kada se naknada štete isplaćuje primaocu. Iznosi utvrđeni u st. 2.1. i 3.1. se ipak moraju primenjivati:
10.1 U slučaju postupka protiv odgovornog ovlašćenog operatora; ili
10.2 u slučaju kada se pošiljalac odrekne svojih prava u korist primaoca.
11 Nisu dozvoljene rezerve koje se odnose na prekoračenje rokova za potražnice i isplate naknade štete ovlašćenim operatorima, uključujući rokove i uslove koji su propisani Pravilnicima, osim u slučaju sklapanja bilateralnog ugovora.
Nepostojanje odgovornosti država članica i ovlašćenih operatora
1 Ovlašćeni operatori prestaju da budu odgovorni za preporučene pošiljke, pakete i pošiljke sa označenom vrednošću koje su dostavili pod uslovima utvrđenim u njihovim propisima za pošiljke iste vrste. Odgovornost ipak postoji:
1.1 kada se orobljenje ili oštećenje utvrdi bilo pre dostave, ili u toku dostave pošiljke;
1.2 kada, ukoliko to nacionalni propisi dozvoljavaju, primalac, ili pošiljalac, ako se pošiljka vraća u mesto porekla, stavi primedbe prilikom preuzimanja orobljene ili oštećene pošiljke;
1.3 kada je, ukoliko to nacionalni propisi dozvoljavaju, preporučena pošiljka dostavljena u kućni sandučić, a primalac izjavi u potražnom postupku da je nije primio;
1.4 kada primalac ili, u slučaju vraćanja u mesto porekla, pošiljalac paketa ili pošiljke sa označenom vrednošću, i pored propisno potvrđenog uručenja, bez odlaganja izjavi ovlašćenom operatoru koji mu je pošiljku uručio, da je utvrdio orobljenje ili oštećenje. On mora da podnese dokaz da orobljenje ili oštećenje nije nastalo posle uručenja. Termin "bez odlaganja" se primenjuje u skladu s nacionalnim zakonodavstvom.
2 Države članice i ovlašćeni operatori nisu odgovorni:
2.1 u slučaju više sile, shodno članu 18. stav 5. tačka 9;
2.2 kada ne mogu da pruže podatke o pošiljkama zbog toga što su službena dokumenta uništena usled više sile, pod uslovom da ne postoji neki drugi dokaz o njihovoj odgovornosti;
2.3 kada je šteta nastala zbog greške ili nehata pošiljaoca ili proizilazi iz prirode sadržine pošiljke;
2.4 u slučaju pošiljaka čija sadržina potpada pod spisak zabrana predviđenih u članu 19;
2.5 u slučaju zaplene na osnovu zakonodavstva zemlje odredišta, prema obaveštenju države članice ili ovlašćenog operatora te zemlje;
2.6 u slučaju pošiljaka sa označenom vrednošću na kojima je lažno označena viša vrednost od stvarne vrednosti sadržine;
2.7 kada pošiljalac nije podneo potražnicu u roku od šest meseci, računajući od narednog dana nakon predaje pošiljke;
2.8 u slučaju paketa ratnih zarobljenika i interniranih civilnih lica;
2.9 kada postoji sumnja da je pošiljalac imao lažne namere sa ciljem da dobije naknadu štete.
3 Države članice i ovlašćeni operatori ne preuzimaju nikakvu odgovornost za carinske deklaracije, bez obzira na oblik u kome su sastavljene, niti za odluke carinskih organa donete prilikom pregleda pošiljaka podnetih na carinski pregled.
1 Pošiljalac pošiljke je odgovoran za povrede zaposlenih u pošti i za sve štete prouzrokovane na drugim poštanskim pošiljkama, kao i na poštanskoj opremi, slanjem predmeta koji se ne prihvataju za prevoz ili nepoštovanjem uslova prijema.
2 U slučaju štete prouzrokovane na drugim poštanskim pošiljkama, pošiljalac je odgovoran za svaku oštećenu pošiljku u istoj meri kao i ovlašćeni operatori.
3 Pošiljalac ostaje odgovoran čak i ako pošta primi takvu pošiljku.
4 Međutim, ukoliko je pošiljalac poštovao uslove kod predaje pošiljke, pošiljalac nije odgovoran ako je bilo greške ili nehata ovlašćenog operatora ili prevoznika u toku rukovanja pošiljkom nakon prijema.
1 U vezi sa podnošenjem zahteva protiv odgovornog ovlašćenog operatora, obaveza isplate naknade štete i vraćanja poštarine i dažbina pada na teret ovlašćenog operatora porekla, odnosno ovlašćenog operatora odredišta, u zavisnosti od slučaja.
2 Pošiljalac može da se odrekne svojih prava na naknadu štete u korist primaoca. Pošiljalac, ili primalac u slučaju odricanja od prava na naknadu, može ovlastiti treće lice da primi naknadu štete, ako nacionalno zakonodavstvo to dozvoljava.
Eventualno vraćanje isplaćene naknade štete od pošiljaoca ili primaoca
1 Ako se, posle isplaćene naknade štete, pronađe preporučena pošiljka, paket ili pošiljka sa označenom vrednošću ili deo pošiljke, koji su ranije smatrani izgubljenim, pošiljalac, odnosno primalac, u zavisnosti kome je isplaćena naknada štete, se obaveštava da mu je pošiljka na raspolaganju u roku od tri meseca, ako vrati iznos isplaćene naknade štete. On se istovremeno izjašnjava kome pošiljka treba da bude uručena. U slučaju da on odbije ili ne dostavi odgovor u datom roku, isti se postupak sprovodi prema primaocu, odnosno pošiljaocu, u zavisnosti od slučaja, uz ostavljanje istog roka za odgovor.
2 Ako pošiljalac ili primalac odbiju da preuzmu pošiljku ili ne odgovore u roku propisanom u stavu 1, ona postaje svojina ovlašćenog operatora ili, u određenim slučajevima, ovlašćenih operatora koji su isplatili štetu.
3 U slučaju da se naknadno pronađe pošiljka sa označenom vrednošću, za čiju se sadržinu ispostavi da je niže vrednosti od isplaćene naknade štete, pošiljalac, odnosno primalac, u zavisnosti od slučaja, mora vratiti iznos te naknade da bi mu pošiljka bila uručena, ne dovodeći u pitanje posledice koje proizlaze iz lažnog označavanja vrednosti.
NAKNADE
1 Zatvoreni zaključci i pošiljke u otvorenom tranzitu koje razmenjuju dva ovlašćena operatora ili dve pošte iste države članice posredovanjem službi jednog ili više ovlašćenih operatora (usluge trećeg lica) podležu plaćanju tranzitnih troškova. Oni predstavljaju naknade za usluge kopnenog, pomorskog i vazdušnog tranzita. Ovo načelo se takođe primenjuje i na pogrešno poslate pošiljke i pogrešno usmerene zaključke.
Terminalni troškovi. Opšte odredbe
1 Uz rezervu izuzetaka utvrđenih u Pravilnicima, svaki ovlašćeni operator koji od drugog ovlašćenog operatora prima pismonosne pošiljke ima pravo da od ovlašćenog operatora zemlje porekla naplati naknadu za troškove koje mu prouzrokuju primljene međunarodne pošiljke.
2 U cilju primene odredaba o plaćanju terminalnih troškova njihovih ovlašćenih operatora, zemlje i teritorije su razvrstane saglasno spisku koji je u tu svrhu sačinio Kongres u Rezoluciji C 7/2016, kako sledi:
2.1 zemlje i teritorije u ciljnom sistemu pre 2010. godine (grupa I);
2.2 zemlje i teritorije u ciljnom sistemu od 2010. godine i 2012. godine (grupa II);
2.3 zemlje i teritorije u ciljnom sistemu od 2016. godine (grupa III);
2.4 zemlje i teritorije u tranzicionom sistemu (grupa IV).
3 Odredbe Konvencije o plaćanju terminalnih troškova predstavljaju prelazne mere ka usvajanju sistema plaćanja za svaku pojedinačnu državu na kraju tranzicionog perioda.
4 Pristup unutrašnjem režimu. Direktan pristup
4.1 U načelu, svaki ovlašćeni operator zemlje koja je bila u ciljnom sistemu pre 2010. godine omogućava drugom ovlašćenom operatoru iste poštarine, rokove i uslove koje primenjuju u svom unutrašnjem saobraćaju i pod istim uslovima kao za korisnike u svojoj zemlji. Na ovlašćenom operatoru odredišta je da odluči da li je ovlašćeni operator porekla ispunio rokove i uslove direktnog pristupa.
4.2 Ovlašćeni operatori zemalja u ciljnom sistemu pre 2010. godine su dužni da drugim ovlašćenim operatorima zemalja koje su bile u ciljnom sistemu pre 2010. godine omoguće iste poštarine, rokove i uslove koje nude u svom unutrašnjem saobraćaju, pod istim uslovima koje daju korisnicima u svojoj zemlji.
4.3 Ovlašćeni operatori zemalja koje su se priključile ciljnom sistemu od 2010. godine mogu ponuditi određenom broju ovlašćenih operatora primenu unutrašnjih uslova, na bazi reciprociteta, na probni period od dve godine. Nakon tog perioda, moraju odlučiti da li prestaju sa ponudom uslova iz unutrašnjeg saobraćaja ili nastavljaju sa omogućavanjem navedenih uslova svim ovlašćenim operatorima. Međutim, ako ovlašćeni operatori zemalja koje su se pridružile ciljnom sistemu od 2010. godine zatraže od drugih ovlašćenih operatora iz zemalja koje su bile u ciljnom sistemu pre 2010. godine omogućavanje uslova iz unutrašnjeg saobraćaja, onda moraju i oni da omoguće svim ovlašćenim operatorima one poštarine, rokove i uslove koje pružaju u unutrašnjem saobraćaju, a pod uslovima koji su identični uslovima koje daju korisnicima u svojoj zemlji.
4.4 Ovlašćeni operatori zemalja u tranzicionom sistemu mogu da se opredele da drugim ovlašćenim operatorima ne daju mogućnost primene svojih unutrašnjih uslova. Međutim, mogu da se opredele da određenom broju ovlašćenih operatora omoguće pristup svojih unutrašnjim uslovima na bazi reciprociteta, za period od dve godine. Nakon tog perioda, moraju odlučiti da li prestaju sa omogućavanjem uslova iz unutrašnjeg saobraćaja ili nastavljaju sa omogućavanjem navedenih uslova svim ovlašćenim operatorima.
5 Naknade terminalnih troškova zasnivaju se na kvalitetu usluga u zemlji odredišta. Stoga je Savet za poštansku eksploataciju ovlašćen da izmeni naknade u čl. 29, 30. i 31. kako bi podstakao učešće u sistemima praćenja kvaliteta usluga i nagradio ovlašćene operatore koji su postigli ciljeve kvaliteta usluga. Savet za poštansku eksploataciju takođe može utvrditi visinu kazni koje se plaćaju u slučaju nezadovoljavajućeg kvaliteta usluga, pri čemu minimalne naknade ne smeju biti manje od iznosa navedenih u čl. 30. i 31.
6 Svaki ovlašćeni operator se može u potpunosti ili delimično odreći naknade predviđene pod 1.
7 U svrhu plaćanja terminalnih troškova, "M" vreće mase do 5 kilograma tretiraju se kao da im je masa 5 kilograma. Stopa terminalnih troškova za "M" vreće iznosi:
7.1 za 2022. godinu, 1,016 SDR po kilogramu;
7.2 za 2023. godinu, 1,044 SDR po kilogramu;
7.3 za 2024. godinu, 1,073 SDR po kilogramu;
7.4 za 2025. godinu, 1,103 SDR po kilogramu.
8 Za preporučene pošiljke postoji dodatno plaćanje u iznosu od 1,463 SDR po pošiljci za 2022. godinu, 1,529 SDR po pošiljci za 2023. godinu, 1,598 SDR po pošiljci za 2024. godinu i 1,670 SDR za 2025. godinu. Za pošiljke sa označenom vrednošću dodatno plaćanje iznosi 1,777 SDR po pošiljci za 2022. godinu, 1,857 SDR po pošiljci za 2023. godinu, 1,941 SDR po pošiljci za 2024. godinu i 2,028 SDR za 2025. godinu. Savet za poštansku eksploataciju je ovlašćen da dopuni iznos naknade za ove i druge dopunske usluge, kada te usluge sadrže dodatne karakteristike koje se posebno navode u Pravilnicima.
9 Za pošiljke sa uslugom praćenja uručenja postoji dodatno plaćanje u iznosu od 0,400 SDR po pošiljci u skladu sa uslovima koji su utvrđeni u Pravilnicima. Savet za poštansku eksploataciju je ovlašćen da dopuni iznos naknade za pošiljke sa uslugom praćenja uručenja na osnovu učinka elektronskog prenosa informacija, kako je navedeno u Pravilnicima.
10 Za male pakete, preporučene pošiljke, pošiljke sa označenom vrednošću i pošiljke sa uslugom praćenja uručenja koja nije usaglašena sa Tehničkim standardom Svetskog poštanskog saveza S10, dodatno se naplaćuje iznos od 0,5 SDR po pošiljci, osim ako je drugačije dogovoreno bilateralnim sporazumom.
11 Savet za poštansku eksploataciju je ovlašćen da dopuni naknade i/ili utvrdi kazne ispunjavanjem uslova od strane ovlašćenih operatora za davanje elektronski najavljenih podataka o pismonosnim pošiljkama koje sadrže robu.
12 Naknada za vraćene neuručene pismonosne pošiljke se utvrđuje u Pravilnicima.
13 U svrhu plaćanja terminalnih troškova, pismonosne pošiljke otpremljene u velikom broju u skladu sa uslovima navedenim u Pravilnicima, smatraju se "pošiljkama u velikom broju". Plaćanje za pošiljke u velikom broju se utvrđuje shodno čl. 29, 30. i 31, u zavisnosti od slučaja.
14 Svaki ovlašćeni operator može, na osnovu bilateralnog ili multilateralnog sporazuma, da primenjuje i druge sisteme plaćanja terminalnih troškova.
15 Ovlašćeni operatori mogu opciono da razmenjuju neprioritetne pošiljke, primenjujući 10% popusta na stope prioritetnih terminalnih troškova.
16 Odredbe koje se primenjuju između ovlašćenih operatora iz zemalja u ciljnom sistemu odnose se na svakog ovlašćenog operatora iz zemalja u tranzicionom sistemu koji želi da se priključi ciljnom sistemu. Savet za poštansku eksploataciju može utvrditi odgovarajuće prelazne mere u Pravilnicima. Kompletne odredbe ciljnog sistema mogu se primeniti na svakog novog ovlašćenog operatora u ciljnom sistemu, koji izjavi da želi da primenjuje sve navedene odredbe bez prelaznih mera.
Terminalni troškovi. Samodeklarisane stope troškova za glomazne pismonosne pošiljke (E) i male pakete (E)
1 Počevši od stopa koje su na snazi za 2021. godinu nadalje i nezavisno od čl. 30. i 31, ovlašćeni operatori mogu da obaveste Međunarodni biro do 1. juna godine koja prethodi godini u kojoj bi se samodeklarisane stope troškova primenjivale o samodeklarisanoj stopi po pošiljci i samodeklarisanoj stopi po kilogramu, izraženoj u lokalnoj valuti ili SDR, koje će se primenjivati za glomazne pismonosne pošiljke (E) i male pakete (E) u narednoj kalendarskoj godini. Međunarodni biro na godišnjem nivou preračunava samodeklarisane stope date u lokalnoj valuti u vrednosti izražene u SDR. Za potrebe izračunavanja stopa u SDR-u, Međunarodni biro koristi prosečni mesečni kurs u petomesečnom periodu koji se završava 31. marta u godini koja prethodi godini u kojoj bi se samodeklarisane stope prijavljivale. Dobijene stope će biti saopštene cirkularom Međunarodnog biroa najkasnije 1. jula godine koja prethodni godini u kojoj bi se samodeklarisane stope primenjivale. Samodeklarisane stope troškova za glomazne pismonosne pošiljke (E) i male pakete (E) zamenjuju se po potrebi bilo kojom referentnom ili izračunatom stopom koja se odnosi na glomazne pismonosne pošiljke (E) i male pakete (E) na drugim mestima u Konvenciji ili Pravilnicima. Takođe, svaki ovlašćeni operator dostavlja Međunarodnom birou svoje domaće tarife koje se koriste u unutrašnjem saobraćaju za ekvivalentne usluge radi izračunavanja odgovarajućih gornjih stopa.
1.1 Uz primenu odredbi pod 1.2. i 1.3, samodeklarisane stope:
1.1.1 pri prosečnoj masi E formata od 0,158 kilograma, neće biti veće od maksimalne stope specifične za datu zemlju obračunate u skladu sa stavom 1.2;
1.1.2 će se zasnivati na 70%, ili na odgovarajućem procentu iz stava 8, od poštarine po komadu u unutrašnjem saobraćaju za pošiljke ekvivalentne glomaznim pismonosnim pošiljkama (E) i malim paketima (E) koje nudi ovlašćeni operator u unutrašnjem saobraćaju i na snazi je 1. juna godine koja prethodi godini za koju bi se primenjivale samodeklarisane stope troškova;
1.1.3 će se zasnivati na poštarini po komadu koji je na snazi za pošiljke u unutrašnjem saobraćaju određenog operatora, koje su navedenih maksimalnih dimenzija i oblika glomaznih pismonosnih pošiljaka (E) i malih paketa (E);
1.1.4 će biti dostupne svim ovlašćenim operatorima;
1.1.5 će se primenjivati samo na glomazne pismonosne pošiljke (E) i male pakete (E);
1.1.6 će se primenjivati na sve tokove glomaznih pismonosnih pošiljaka (E) i malih paketa (E) osim na tokove glomaznih pismonosnih pošiljaka (E) i malih paketa (E) iz država u tranzicionom sistemu u zemlje u ciljnom sistemu, i između država u tranzicionom sistemu, ako tokovi ne pređu 100 tona pošte godišnje;
1.1.7 će se primenjivati na sve tokove glomaznih pismonosnih pošiljaka (E) i malih paketa (E) osim na tokove glomaznih pismonosnih pošiljaka (E) i malih paketa (E) između država u ciljnom sistemu od 2010, 2012. i 2016. godine, i iz tih zemalja u zemlje ciljnog sistema pre 2010. godine, ako tokovi ne pređu 25 tona pošte godišnje.
1.2 Samodeklarisane stope troškova po pošiljci i po kilogramu za glomazne pismonosne pošiljke (E) i male pakete (E) ne smeju biti više od gornjih stopa karakterističnih za konkretnu zemlju, a koje su određene linearnom regresijom od 11 bodova, što odgovara visini od 70%, ili procentu koji se primenjuje iz stava 8, prioritetnih tarifa po komadu za celokupne ekvivalentne usluge u unutrašnjem saobraćaju za 20-gramske, 35-gramske, 75-gramske, 175-gramske, 250-gramske, 375-gramske, 500-gramske, 750-gramske, 1.000-gramske, 1.500-gramske i 2.000-gramske glomazne pismonosne pošiljke (E) i male pakete (E), bez ikakvih taksi.
1.2.1 Utvrđivanje da li samodeklarisane stope troškova premašuju gornju granicu će se vršiti na prosečnom prihodu korišćenjem najaktuelnijeg prosečnog sastava pošte u svetu od jednog kilograma pošte u kome pošiljka formata E imaju masu 0,158 kilograma. U slučajevima u kojima samodeklarisane stope troškova premašuju gornju granicu sa prosečnom masom formata E od 0,158 kilograma, primenjuju se gornje granice po pošiljci i po kilogramu; alternativno, navedeni ovlašćeni operator se može odlučiti da smanji svoje samodeklarisane stope troškova na nivo koji je u skladu sa stavom 1.2.
1.2.2 Kada je moguće primeniti više paketskih stopa u zavisnosti od debljine, za predmete do 250 grama koristiće se niža tarifa za unutrašnji saobraćaj, a viša tarifa za unutrašnji saobraćaj koristiće se za pošiljke iznad 250 grama.
1.2.3 Kada se za ekvivalentnu uslugu u unutrašnjem saobraćaju primenjuju zonske stope, koristiće se srednja stopa utvrđena Pravilnicima, dok se tarife u unutrašnjem saobraćaju za određivanje srednje vrednosti za spoljašnje zone isključuju. Alternativno, određivanje zonske tarife koja se koristi može se zasnivati na stvarnoj ponderisanoj prosečnoj udaljenosti ulaznih glomaznih pismonosnih pošiljaka (E) i malih paketa (E) (za poslednju kalendarsku godinu).
1.2.4 Kada ekvivalentna usluga i tarifa u unutrašnjem saobraćaju uključuju dodatne funkcije koje nisu deo osnovne usluge, tj. usluge praćenja, potpisivanja i osiguranja, a takve karakteristike se odnose na sve mase navedene u stavu 1.2, oduzima se odgovarajuća dopunska stopa u unutrašnjem saobraćaju, dopunska stopa ili predložena stopa u aktima Saveza, u zavisnosti od toga koja je najniža. Ukupni odbitak za sve dodatne funkcije ne sme preći 25% domaće tarife.
1.3 Ako gornje stope za određenu zemlju izračunate u skladu sa stavom 1.2, rezultiraju prihodom izračunatim za pošiljku formata E u iznosu od 0,158 kilograma koji je niži od prihoda izračunatog za istu pošiljku iste mase na osnovu nižih dole navedenih stopa, samodeklarisane stope troškova ne mogu biti veće od navedenih:
1.3.1 za 2020. godinu, 0,614 SDR po pošiljci i 1,381 SDR po kilogramu;
1.3.2 za 2021. godinu, 0,645 SDR po pošiljci i 1,450 SDR po kilogramu;
1.3.3 za 2022. godinu, 0,677 SDR po pošiljci i 1,523 SDR po kilogramu;
1.3.4 za 2023. godinu, 0,711 SDR po pošiljci i 1,599 SDR po kilogramu;
1.3.5 za 2024. godinu, 0,747 SDR po pošiljci i 1,679 SDR po kilogramu;
1.3.6 za 2025. godinu, 0,784 SDR po pošiljci i 1,763 SDR po kilogramu.
1.4 Svi dodatni uslovi i postupci za određivanje samodeklarisanih stopa troškova koje se odnose na glomazne pismonosne pošiljke (E) i male pakete (E) biće propisani Pravilnicima. Sve ostale odredbe Pravilnika koje se odnose na glomazne pismonosne pošiljke (E) i male pakete (E) takođe će se primenjivati na samodeklarisane stope troškova, osim u slučaju da su u suprotnosti s ovim članom.
1.5 Ovlašćeni operatori zemalja u tranzicionom sistemu mogu primenjivati samodeklarisane stope troškova na osnovu uzorkovanja svojih dolaznih tokova.
2 Pored gornjih stopa predviđenih u 1.2, prijavljene samodeklarisane stope troškova ne smeju biti veće od maksimalnih prihoda definisanih za godine od 2021. do 2025., i to:
2.1 2021: prihod izračunat na osnovu samodeklarisanih stopa biće utvrđen u visini najviših gornjih stopa za konkretnu zemlju ili prihoda u 2020. godini za pošiljku formata E u iznosu od 0,158 kilograma uvećanog za 15%, u zavisnosti od toga koji od ova dva iznosa je niži;
2.2 2022: prihod izračunat na osnovu samodeklarisanih stopa biće utvrđen u visini najviših gornjih stopa za konkretnu zemlju ili prihoda u 2021. godini za pošiljku formata E u iznosu od 0,158 kilograma uvećanog za 15%, u zavisnosti od toga koji od ova dva iznosa je niži;
2.3 2023: prihod izračunat na osnovu samodeklarisanih stopa biće utvrđen u visini najviših gornjih stopa za konkretnu zemlju ili prihoda u 2022. godini za pošiljku formata E u iznosu od 0,158 kilograma uvećanog za 16%, u zavisnosti od toga koji od ova dva iznosa je niži;
2.4 2024: prihod izračunat na osnovu samodeklarisanih stopa biće utvrđen u visini najviših gornjih stopa za konkretnu zemlju ili prihoda u 2023. godini za pošiljku formata E u iznosu od 0,158 kilograma uvećanog za 16%, u zavisnosti od toga koji od ova dva iznosa je niži;
2.5 2025: prihod izračunat na osnovu samodeklarisanih stopa biće utvrđen u visini najviših gornjih stopa za konkretnu zemlju ili prihoda u 2024. godini za pošiljku formata E u iznosu od 0,158 kilograma uvećanog za 17%, u zavisnosti od toga koji od ova dva iznosa je niži.
3 Za stope koje su na snazi u 2021. i narednim godinama, odnos između samodeklarisane stope troškova po pošiljci i stope po kilogramu ne sme da se menja za više od pet procentnih poena nagore ili nadole u odnosu na odnos od prethodne godine. Za ovlašćene operatore koji samostalno deklarišu stope iz stava 7. ili primenjuju samodeklarisane stope troškova na recipročnoj osnovi u skladu sa stavom 9, odnos koji je na snazi u 2020. godini zasnivaće se na samodeklarisanoj stopi po pošiljci i stopi po kilogramu utvrđenoj na dan 1. jula 2020. godine.
4 Ovlašćeni operatori koji se odluče da ne prijave samodeklarisane stope u skladu sa ovim članom u potpunosti primenjuju odredbe sadržane u čl. 30. i 31.
5 Za ovlašćene operatore koji su izabrali da samostalno deklarišu svoje tarife za glomazne pismonosne pošiljke (E) i male pakete (E) u prethodnoj kalendarskoj godini, a koji ne dostave različite samodeklarisane stope troškova za narednu godinu, postojeće samodeklarisane stope troškova nastavljaju da se primenjuju, osim u slučaju da ne ispunjavaju uslove utvrđene u ovom članu.
6 Ovlašćeni operator obaveštava Međunarodni biro o svakom smanjenju naknade u unutrašnjem saobraćaju iz ovog člana.
7 Sa dejstvom od 1. jula 2020. godine, i nezavisno od st. 1. i 2, ovlašćeni operator države članice koji je u 2018. godini primio ukupno preko 75.000 tona pošte (prema relevantnim zvaničnim informacijama dostavljenim Međunarodnom birou ili bilo kojim drugim zvanično dostupnim informacijama po proceni Međunarodnog biroa) može da samodeklariše stope za glomazne pismonosne pošiljke (E) i male pakete (E), osim u slučaju tokova pismonosnih pošiljaka iz st. 1.1.6. i 1.1.7. Isti ovlašćeni operator takođe ima pravo da ne primenjuje maksimalna ograničenja povećanja prihoda utvrđena u stavu 2. za tokove pošte ka svojoj zemlji, iz svoje zemlje i između svoje zemlje i bilo koje druge zemlje.
8 Ako nadležni organ koji vrši nadzor nad ovlašćenim operatorom koji koristi gore pomenutu opciju iz stava 7. utvrdi da, kako bi se pokrili svi troškovi rukovanja i isporuke glomaznih pismonosnih pošiljaka (E) i malih paketa (E), samodeklarisana stopa operatora svake godine nakon 2020. godine mora da se zasniva na odnosu troškova i tarife koji prelazi 70% troška za jednu pošiljku u unutrašnjem saobraćaju, onda odnos troškova i tarife za tog ovlašćenog operatora može biti veći od 70%, uz ograničenje da odnos troškova i tarifa koji se koristi ne sme da prelazi jedan procentni poen iznad 70% ili odnosa troškova i tarife koji se koristi za izračunavanje trenutno važećih samodeklarisanih stopa, a koji ne sme preći 80%, pri čemu se uzima veći od ova dva iznosa, a pod uslovom da predmetni ovlašćeni operator sve prateće informacije dostavi u vidu obaveštenja Međunarodnom birou u skladu sa stavom 1. Ako takav ovlašćeni operator poveća odnos troškova i tarife na osnovu takve odluke nadležnog organa, dužan je da obavesti Međunarodni biro o tom iznosu za potrebe objavljivanja do 1. maja u godini koja prethodi godini u kojoj se taj odnos primenjuje. Bliža određenja u vezi sa troškovima i prihodima koji će se koristiti za izračunavanje specifičnog odnosa troškova i tarifa biće propisani Pravilnicima.
9 Ako se ovlašćeni operator države članice poziva na stav 7, svi ostali odgovarajući ovlašćeni operatori (uključujući i one čiji odlazni tokovi su izuzeti u skladu sa st. 1.1.6. i 1.1.7) mogu da postupe isto i da samodeklarišu stope troškova za glomazne pismonosne pošiljke (E) i male pakete (E) u odnosu na pomenutog ovlašćenog operatora, a da se na njih ne primenjuju maskimalne granice povećanja prihoda utvrđene u stavu 2. Stav 8. ovog člana takođe se primenjuje na sve takve odgovarajuće ovlašćene operatore. U odnosu na takve ovlašćene operatore koji izaberu da primenjuju samodeklarisane stope troškova na osnovu ovog stava 9. (uključujući i one čiji odlazni tokovi opciono ispunjavaju uslove za oslobođenje iz st. 1.1.6. i 1.1.7), recipročno se primenjuju samodeklarisane stope ovlašćenog operatora koji se pozvao na stav 7.
10 Svaki ovlašćeni operator koji se poziva na mogućnost navedenu u stavu 7. dužan je da u kalendarskoj godini stupanja na snagu inicijalnih stopa plati Savezu naknadu za period od pet uzastopnih godina (počevši od kalendarske godine u kojoj počinje primena gore navedene opcije pod 7), u iznosu od 8 miliona CHF godišnje, ili ukupno 40 miliona CHF. Nakon isteka petogodišnjeg perioda, ne očekuje se dalje plaćanje za samodeklarisane stope troškova u skladu sa ovim stavom.
10.1 Navedena naknada se raspodeljuje isključivo u skladu sa sledećom metodologijom: 16 miliona CHF se dodeljuje vezanom fondu Saveza u svrhu implementacije projekata usmerenih na elektronske najavljene podatke i poštansku sigurnost, pod uslovima iz pisma o saglasnosti između navedenog ovlašćenog operatora i Saveza; a 24 miliona CHF se dodeljuje vezanom fondu za potrebe finansiranja dugoročnih obaveza Saveza, kako je bliže definisao Administrativni savet, pod uslovima iz pisma o saglasnosti između predmetnog ovlašćenog operatora i Saveza.
10.2 Naknada iz ovog stava ne primenjuje se na one ovlašćene operatore država članica koji recipročno primenjuju samodeklarisane stope u skladu sa stavom 9. kao odgovor na postupak drugog ovlašćenog operatora koji koristi opciju da određuje samodeklarisane stope u skladu sa stavom 7.
10.3 Ovlašćeni operator koji plaća naknadu obaveštava Međunarodni biro svake godine kako treba raspodeliti iznos od 8 miliona CHF godišnje, uz uslov da se pet godišnjih alokacija raspodeljuje na gore navedeni način, u skladu s navedenim pismom saglasnosti. Ovlašćeni operator koji koristi opciju da samodeklarisane stope troškova odredi u skladu sa stavom 7. biće na odgovarajući način izveštavan o troškovima povezanim sa naplaćenom naknadom, shodno ovom stavu, pod uslovima iz pisma saglasnosti između predmetnog ovlašćenog operatora i Saveza.
11 Ako ovlašćeni operator koristi opciju samodeklarisane stope troškova u skladu sa stavom 7. ili ako ovlašćeni operator recipročno primenjuje samodeklarisanu stopu troškova u skladu sa stavom 9, tada istovremeno sa uvođenjem samodeklarisanih stopa troškova predmetni ovlašćeni operator treba da razmotri mogućnost da ovlašćenim operatorima zemalja porekla koje su članice Svetskog poštanskog saveza na nediskriminatornoj osnovi omogući korišćenje proporcionalno prilagođene naknade za količinu i udaljenost, u meri u kojoj je to moguće i raspoloživo u objavljenom unutrašnjem saobraćaju zemlje odredišta za slične usluge na osnovu obostrano prihvatljivog bilateralnog komercijalnog sporazuma, u okviru pravila nacionalnog regulatornog tela.
12 Na ovaj član se ne mogu staviti nikakve rezerve.
Terminalni troškovi. Odredbe koje se primenjuju na poštanske tokove između ovlašćenih operatora zemalja u ciljnom sistemu
1 Plaćanje za pismonosne pošiljke, uključujući i pošiljke u velikom broju, izuzev "M" vreća i IBRS pošiljaka, utvrđuje se primenom stopa po pošiljci i po kilogramu, koje odražavaju troškove prerade u zemlji odredišta. Naknade za prioritetne pošiljke u unutrašnjem saobraćaju koje su deo univerzalne usluge koristiće se kao osnova za izračunavanje stopa terminalnih troškova.
2 Stope terminalnih troškova u ciljnom sistemu se izračunavaju uzimajući u obzir, gde je to primenjivo u unutrašnjem saobraćaju, klasifikaciju pošiljaka prema njihovom formatu, kako je utvrđeno članom 17. stav 5. Konvencije.
3 Ovlašćeni operatori u ciljnom sistemu među sobom razmenjuju zaključke razvrstane prema formatu pošiljaka, u skladu sa uslovima navedenim u Pravilnicima.
4 Plaćanje za IBRS pošiljke definisano je Pravilnicima.
5 Stope po pošiljci i po kilogramu odvojene su za (P) male i (G) velike pismonosne pošiljke i (E) glomazne pismonosne pošiljke i (E) male pakete. One se izračunavaju na osnovu 70% od iznosa naknade za malu (P) pismonosnu pošiljku mase 20 grama i za veliku (G) pismonosnu pošiljku mase 175 grama, bez PDV-a ili drugih taksi. Za glomazne (E) pismonosne pošiljke i male (E) pakete, stope se obračunavaju pomoću formata P/G sa granicom od 375 grama, bez PDV-a ili drugih taksi.
6 Savet za poštansku eksploataciju definiše uslove izračunavanja stopa, kao i neophodnih operativnih, statističkih i obračunskih postupaka za razmenu zaključaka razvrstanih prema formatu pošiljaka.
7 Stope koje se primenjuju za tokove između zemalja u ciljnom sistemu u datoj godini ne smeju da dovedu do povećavanja većeg od 13% u prihodima terminalnih troškova za pismonosnu pošiljku u formatu P/G mase 37,6 grama i formatu E mase 375 grama, u odnosu na prethodnu godinu.
8 Stope koje se primenjuju za tokove između zemalja u ciljnom sistemu pre 2010. godine za male (P) i velike (G) pismonosne pošiljke ne mogu biti veće od sledećih iznosa:
8.1 za 2022. godinu, 0,380 SDR po pošiljci i 2,966 SDR po kilogramu;
8.2 za 2023. godinu, 0,399 SDR po pošiljci i 3,114 SDR po kilogramu;
8.3 za 2024. godinu, 0,419 SDR po pošiljci i 3,270 SDR po kilogramu;
8.4 za 2025. godinu, 0,440 SDR po pošiljci i 3,434 SDR po kilogramu.
9 Stope koje se primenjuju za tokove između zemalja u ciljnom sistemu za glomazne pošiljke (E) i male pakete (E) ne mogu biti veće od sledećih iznosa:
9.1 za 2022. godinu, 0,864 SDR po pošiljci i 1,942 SDR po kilogramu;
9.2 za 2023. godinu, 0,950 SDR po pošiljci i 2,136 SDR po kilogramu;
9.3 za 2024. godinu, 1,045 SDR po pošiljci i 2,350 SDR po kilogramu;
9.4 za 2025. godinu, 1,150 SDR po pošiljci i 2,585 SDR po kilogramu.
10 Stope koje se primenjuju za tokove između zemalja u ciljnom sistemu za male (P) i velike (G) pismonosne pošiljke ne mogu biti niže od sledećih iznosa:
10.1 za 2022. godinu, 0,272 SDR po pošiljci i 2,121 SDR po kilogramu;
10.2 za 2023. godinu, 0,292 SDR po pošiljci i 2,280 SDR po kilogramu;
10.3 za 2024. godinu, 0,314 SDR po pošiljci i 2,451 SDR po kilogramu;
10.4 za 2025. godinu, 0,330 SDR po pošiljci i 2,574 SDR po kilogramu.
11 Stope koje se primenjuju za tokove između zemalja u ciljnom sistemu za glomazne pošiljke (E) i male pakete (E) ne mogu biti niže od sledećih iznosa:
11.1 za 2022. godinu, 0,677 SDR po pošiljci i 1,523 SDR po kilogramu;
11.2 za 2023. godinu, 0,711 SDR po pošiljci i 1,599 SDR po kilogramu;
11.3 za 2024. godinu, 0,747 SDR po pošiljci i 1,679 SDR po kilogramu;
11.4 za 2025. godinu, 0,784 SDR po pošiljci i 1,763 SDR po kilogramu.
12 Stope koje se primenjuju za tokove između zemalja u ciljnom sistemu od 2010. i 2012. godine, kao i između zemalja u ciljnom sistemu pre 2010. godine za male (P) i velike (G) pismonosne pošiljke, ne mogu biti više od sledećih iznosa:
12.1 za 2022. godinu, 0,342 SDR po pošiljci i 2,672 SDR po kilogramu;
12.2 za 2023. godinu, 0,372 SDR po pošiljci i 2,905 SDR po kilogramu;
12.3 za 2024. godinu, 0,404 SDR po pošiljci i 3,158 SDR po kilogramu;
12.4 za 2025. godinu, 0,440 SDR po pošiljci i 3,434 SDR po kilogramu.
13 Stope koje se primenjuju za tokove između zemalja u ciljnom sistemu od 2016. godine, kao i između tih zemalja i zemalja u ciljnom sistemu pre 2010. godine ili od 2010. i 2012. godine za male (P) i velike (G) pismonosne pošiljke ne mogu biti više od sledećih iznosa:
13.1 za 2022. godinu, 0,313 SDR po pošiljci i 2,443 SDR po kilogramu;
13.2 za 2023. godinu, 0,351 SDR po pošiljci i 2,738 SDR po kilogramu;
13.3 za 2024. godinu, 0,393 SDR po pošiljci i 3,068 SDR po kilogramu;
13.4 za 2025. godinu, 0,440 SDR po pošiljci i 3,434 SDR po kilogramu.
14 Za tokove ispod 50 tona godišnje između zemalja koje su se priključile ciljnom sistemu 2010, 2012. i 2016. godine, kao i između ovih zemalja i zemalja koje su bile u ciljnom sistemu pre 2010. godine, komponente "po kilogramu" i "po pošiljci" pretvaraju se u ukupnu stopu po kilogramu na osnovu svetskog proseka kilograma pošiljke gde sa za P i G formate uzima prosek od 3,97 pošiljaka mase 0,14 kilograma, dok se za E formate uzimaju 5,45 pošiljke mase 0,86 kilograma.
15 Stope terminalnih troškova koje se primenjuju na glomazne (E) pošiljke i male pakete (E) i koje su samodeklarisane u skladu sa članom 29. zamenjuju stope koje se odnose na glomazne (E) pošiljke i male pakete (E) u ovom članu; shodno tome, odredbe propisane u stavovima 7, 9. i 11. se ne primenjuju.
16 Plaćanje za pošiljke u velikom broju koje se šalju zemljama u ciljnom sistemu do 2010. godine utvrđuje se primenom stopa po pošiljci i po kilogramu koje su utvrđene u stavovima 5. do 11. ili u članu 29, u zavisnosti od slučaja.
17 Plaćanje za pošiljke u velikom broju koje se šalju zemljama u ciljnom sistemu od 2010, 2012. i 2016. godine utvrđuje se primenom stopa po pošiljci i po kilogramu koje su utvrđene u st. 5. i od 10. do 13. člana 29, u zavisnosti od slučaja.
18 Na ovaj član se ne mogu staviti nikakve rezerve.
Terminalni troškovi. Odredbe koje se primenjuju na tokove pošiljaka za, iz i između ovlašćenih operatora zemalja u tranzicionom sistemu
1 U pripremi za ulazak u ciljni sistem ovlašćenih operatora zemalja u tranzicionom sistemu terminalnih troškova, plaćanje za pismonosne pošiljke, uključujući i pošiljke u velikom broju, izuzev "M" vreća i IBRS pošiljaka, utvrđuje se na osnovu stope po pošiljci i stope po kilogramu.
2 Osim za stope terminalnih troškova koje se primenjuju na glomazne (E) pošiljke i male pakete (E) i koje su samodeklarisane u skladu sa članom 29, odredbe člana 30. st. 1. do 3, 9. i 10, primenjuju se za izračunavanje stopa po pošiljci i po kilogramu koje se primenjuju na male (P), velike (G) i glomazne pošiljke (E) i male pakete (E).
3 Stope koje se primenjuju na tokove za, iz i između zemalja u tranzicionom sistemu u datoj godini ne smeju da dovedu do povećanja od više od 15,5% u prihodima terminalnih troškova za pismonosnu pošiljku u formatu P/G mase 37,6 grama, i više od 13% u prihodima terminalnih troškova za pismonosnu pošiljku u formatu E mase 375 grama, u odnosu na prethodnu godinu.
4 Plaćanje za IBRS pošiljke definisano je Pravilnicima.
5 Stope koje se primenjuju na tokove za, iz i između zemalja u tranzicionom sistemu za male (P) i velike (G) pismonosne pošiljke ne mogu biti veće od sledećih iznosa:
5.1 za 2022. godinu, 0,285 SDR po pošiljci i 2,227 SDR po kilogramu;
5.2 za 2023. godinu, 0,329 SDR po pošiljci i 2,573 SDR po kilogramu;
5.3 za 2024. godinu, 0,380 SDR po pošiljci i 2,973 SDR po kilogramu;
5.4 za 2025. godinu, 0,440 SDR po pošiljci i 3,434 SDR po kilogramu.
6 Stope koje se primenjuju na tokove za, iz i između zemalja u tranzicionom sistemu za male (P) i velike (G) pismonosne pošiljke ne mogu biti manje od sledećih iznosa:
6.1 za 2022. godinu, 0,272 SDR po pošiljci i 2,121 SDR po kilogramu;
6.2 za 2023. godinu, 0,292 SDR po pošiljci i 2,280 SDR po kilogramu;
6.3 za 2024. godinu, 0,314 SDR po pošiljci i 2,451 SDR po kilogramu;
6.4 za 2025. godinu, 0,330 SDR po pošiljci i 2,574 SDR po kilogramu.
7 Osim za stope terminalnih troškova koje se primenjuju na glomazne (E) pošiljke i male pakete (E) i koje su samodeklarisane u skladu sa članom 29. i u skladu sa stavom 2, stope koje se primenjuju na tokove za, iz i između zemalja u tranzicionom sistemu za glomazne (E) pošiljke i male pakete (E) ne mogu biti veće od sledećih iznosa:
7.1 za 2022. godinu, 0,864 SDR po pošiljci i 1,942 SDR po kilogramu;
7.2 za 2023. godinu, 0,950 SDR po pošiljci i 2,136 SDR po kilogramu;
7.3 za 2024. godinu, 1,045 SDR po pošiljci i 2,350 SDR po kilogramu;
7.4 za 2025. godinu, 1,150 SDR po pošiljci i 2,585 SDR po kilogramu.
8 Osim za stope terminalnih troškova koje se primenjuju na glomazne (E) pošiljke i male pakete (E) i koje su samodeklarisane u skladu sa članom 29. i u skladu sa stavom 2, stope koje se primenjuju na tokove za, iz i između zemalja u tranzicionom sistemu za glomazne (E) pošiljke i male pakete (E) ne mogu biti manje od sledećih iznosa:
8.1 za 2022. godinu, 0,677 SDR po pošiljci i 1,523 SDR po kilogramu;
8.2 za 2023. godinu, 0,711 SDR po pošiljci i 1,599 SDR po kilogramu;
8.3 za 2024. godinu, 0,747 SDR po pošiljci i 1,679 SDR po kilogramu;
8.4 za 2025. godinu, 0,784 SDR po pošiljci i 1,763 SDR po kilogramu.
9 Osim za stope terminalnih troškova koje se primenjuju na glomazne (E) pošiljke i male pakete (E) i koje su samodeklarisane u skladu sa članom 29, komponente "po kilogramu" i "po pošiljci" pretvaraju se u ukupnu stopu po kilogramu na osnovu svetskog proseka kilograma pošiljke na sledeći način:
9.1 za 2022. godinu, ne manje od 6,376 SDR po kilogramu i ne više od 7,822 SDR po kilogramu;
9.2 za 2023. godinu, ne manje od 6,729 SDR po kilogramu i ne više od 8,681 SDR po kilogramu;
9.3 za 2024. godinu, ne manje od 7,105 SDR po kilogramu i ne više od 9,641 SDR po kilogramu;
9.4 za 2025. godinu, ne manje od 7,459 SDR po kilogramu i ne više od 10,718 SDR po kilogramu.
10 Osim za stope terminalnih troškova koje se primenjuju na glomazne (E) pošiljke i male pakete (E) i koje su samodeklarisane u skladu sa članom 29, jedinstvena poštarina po kilogramu se primenjuje ako ni ovlašćeni operator porekla ni ovlašćeni operator odredišta ne zatraže mehanizme za revidiranje poštarina na osnovu stvarnog broja pošiljaka po kilogramu, umesto svetskog proseka. Uzorkovanje za mehanizam za revidiranje primenjuje se u skladu sa uslovima propisanima u Pravilnicima.
11 Za tokove pošte između zemalja u tranzicionom sistemu manje od 100 tona godišnje, ukupna stopa po kilogramu će biti sledeća:
11.1 za 2022. godinu, 6,376 SDR po kilogramu;
11.2 za 2023. godinu, 6,729 SDR po kilogramu;
11.3 za 2024. godinu, 7,105 SDR po kilogramu;
11.4 za 2025. godinu, 7,459 SDR po kilogramu.
12 Za tokove pošte iz zemalja u ciljnom sistemu u zemlje u tranzicionom sistemu manje od 100 tona godišnje gde su stope terminalnih troškova koje se primenjuju na glomazne (E) pošiljke i male pakete (E) samodeklarisane u skladu sa članom 29, komponente "po kilogramu" i "po pošiljci" pretvaraju se u ukupnu stopu po kilogramu na osnovu svetskog proseka sastava jednog kilograma pošte, kako je navedeno u članu 30.14, izuzev tokova iz člana 29.1.5. od 50 tona i više gde zemlja u tranzicionom sistemu uzorkuje svoj ulazni tok.
13 Za tokove pošte za, iz i između zemalja u tranzicionom sistemu iznad 100 tona godišnje gde su stope terminalnih troškova koje se primenjuju na glomazne (E) pošiljke i male pakete (E) samodeklarisane u skladu sa članom 29. i gde zemlja odredišta odluči da ne uzorkuje ulaznu poštu, komponente "po kilogramu" i "po pošiljci" pretvaraju se u ukupnu stopu po kilogramu na osnovu svetskog proseka sastava jednog kilograma pošte, kako je navedeno u članu 30.14.
14 Osim za tokove pošte iz stava 12, stope terminalnih troškova koje se primenjuju na glomazne (E) pošiljke i male pakete (E) i koje su samodeklarisane u skladu sa članom 29. zamenjuju stope koje se odnose na glomazne (E) pošiljke i male pakete (E) iz ovog člana; shodno tome, odredbe propisane u stavovima 7, 8. i 10. se ne primenjuju.
15 Reviziju smanjenja ukupne poštarine iz stava 10. ne može da traži zemlja iz ciljnog sistema protiv zemlje iz tranzicionog sistema, osim ako ta druga zemlja ne traži reviziju u suprotnom smeru.
16 Za tokove pošte za, iz i između zemalja u tranzicionom sistemu koji su manji od 100 tona godišnje, ovlašćeni operatori mogu, na opcionoj osnovi, otpremati i primati zaključke razvrstane prema formatu pošiljaka, u skladu sa uslovima koji su navedeni u Pravilnicima. U slučaju razmene zaključaka razvrstanih prema formatu primenjuju se stope iz st. 5, 6, 7. i 8. ako ovlašćeni operator odredišta izabere da ne samodeklariše stope u skladu sa članom 29.
17 Plaćanje za pošiljke u velikom broju ovlašćenim operatorima zemalja u ciljnom sistemu utvrđuje se primenom stopa po pošiljci i po kilogramu predviđenih u članu 29. ili 30. Za primljene pošiljke u velikom broju, ovlašćeni operatori u tranzicionom sistemu mogu zahtevati plaćanje u skladu sa st. 5, 6, 7. i 8. i članom 29, u zavisnosti od slučaja.
18 Na ovaj član se ne mogu staviti nikakve rezerve.
1 Terminalni troškovi, osim za "M" vreće, IBRS pošiljke i pošiljke u velikom broju, koje plaćaju sve države i teritorije državama koje su označene kao najmanje razvijene i koje su svrstane u grupu IV za terminalne troškove i za potrebe Fonda za kvalitet usluga (QSF), uvećavaju se za 20% od stopa predviđenih članom 29. ili 31. u svrhu uplaćivanja u Fond za kvalitet usluga za unapređenje kvaliteta usluga u tim državama. Ovakvo plaćanje se neće izvršavati međusobno između država grupe IV.
2 Terminalni troškovi, osim za "M" vreće, IBRS pošiljke i pošiljke u velikom broju, koje plaćaju države i teritorije označene kao zemlje iz grupe I državama koje su svrstane u grupu IV, izuzev najmanje razvijenih država iz stava 1. ovog člana, uvećavaju se za 10% u odnosu na stope navedene u članu 29. ili 31, za uplatu u Fond za kvalitet usluga za unapređenje kvaliteta usluga u tim zemljama.
3 Terminalni troškovi, osim za "M" vreće, IBRS pošiljke i pošiljke u velikom broju, koje plaćaju države i teritorije označene kao zemlje iz grupe II zemljama svrstanim u grupu zemalja IV, izuzev najmanje razvijenih zemalja iz stava 1. ovog člana, uvećavaju se za 10% u odnosu na stope navedene u članu 29. ili 31, za uplatu u Fond za kvalitet usluga za unapređenje kvaliteta usluga u tim zemljama.
4 Terminalni troškovi, osim za "M" vreće, IBRS pošiljke i pošiljke u velikom broju, koje plaćaju države i teritorije označene kao zemlje iz grupe III državama svrstanim u grupu zemalja IV, izuzev najmanje razvijenih zemalja iz stava 1. ovog člana, uvećavaju se za 5% u odnosu na stope navedene u članu 29. ili 31, za uplatu u Fond za kvalitet usluga za unapređenje kvaliteta usluga u tim zemljama.
5 Uvećanje od 1%, izračunato na osnovu terminalnih troškova koje plaćaju države i teritorije označene kao zemlje iz grupe I, II i III zemljama uvrštenima u grupu zemalja III, izuzev u vezi sa "M" vrećama, IBRS pošiljkama i pošiljkama u velikom broju, uplaćuje se u zajednički fond koji se osniva radi unapređenja kvaliteta usluga u zemljama svrstanim u grupe II, III i IV i kojim se upravlja u skladu sa relevantnim procedurama koje je propisao Savet za poštansku eksploataciju.
6 Uvećanje od 0,5%, izračunato na bazi terminalnih troškova koje plaćaju zemlje i teritorije označene kao zemlje iz grupe I, II i III zemljama uvrštenima u grupu zemalja III, izuzev u vezi sa "M" vrećama, IBRS pošiljkama i pošiljkama u velikom broju, uplaćuje se na poseban račun koji će biti otvoren kao deo zajedničkog fonda iz stava 5. ovog člana, posebno za unapređenje kvaliteta usluga u zemljama iz grupe IV koje su Ujedinjene nacije označile kao najmanje razvijene zemlje, i kojim se upravlja u skladu sa relevantnim procedurama koje je propisao Savet za poštansku eksploataciju.
7 U skladu relevantnim procedurama koje je propisao Savet za poštansku eksploataciju, svi neiskorišćeni iznosi uplaćeni prema st. 1, 2, 3. i 4. ovog člana i prikupljeni u toku prethodne četiri referentne godine Fonda za kvalitet usluga (gde je 2018. prva referentna godina) takođe se prebacuju u zajednički fond iz stava 5. ovog člana. Za potrebe ovog stava, samo ona sredstva koja nisu korišćena u projektima koji se tiču kvaliteta usluga, a koje je odobrio Fond za kvalitet usluga, u roku od dve godine od prijema poslednjeg iznosa za bilo koji dati period od četiri godine, kako je gore definisano, prenose se u gorenavedeni zajednički fond.
8 Na kombinovane terminalne troškove koji se uplaćuju u Fond za kvalitet usluga za unapređenje kvaliteta usluga u grupi zemalja IV primenjuje se pravilo minimalnog iznosa od 20.000 SDR godišnje za svaku zemlju korisnicu. Dodatna sredstva neophodna za dostizanje minimalnog iznosa biće fakturisana srazmerno obimu razmene zemljama iz grupa I, II i III.
9 Savet za poštansku eksploataciju će najkasnije do decembra 2021. godine usvojiti i ažurirati procedure za finansiranje projekata Fonda za kvalitet usluga.
C. Tarifa za prevoz poštanskih paketa
Tarifa za kopneni i pomorski prenos poštanskih paketa
1 Osim ECOMPRO paketa, na pakete koji se razmenjuju između dva ovlašćena operatora primenjuju se tarife za kopneni prenos u dolazu, koje se izračunavaju kombinovanjem osnovne stope po paketu i osnovne stope po kilogramu, utvrđenih Pravilnikom.
1.1 Imajući u vidu gorenavedene osnovne stope, ovlašćeni operatori mogu takođe biti ovlašćeni i da potražuju dodatne tarife po paketu i po kilogramu, u skladu sa pravilima utvrđenim Pravilnikom.
1.2 Tarife navedene u st. 1. i 1.1. padaju na teret ovlašćenog operatora države porekla, osim ako Pravilnik ne predviđa odstupanja od ovog načela.
1.3 Tarife za unutrašnji prenos u dolazu moraju biti jedinstvene za celu teritoriju svake države.
2 Paketi koji se razmenjuju između dva ovlašćena operatora ili između dve pošte iste države, posredstvom usluge prenosa jednog ili više ovlašćenih operatora, podležu, u korist ovlašćenih operatora čije usluge učestvuju u prenosu, plaćanju naknada za tranzit utvrđenih Pravilnikom prema stopi rastojanja.
2.1 Za pakete u otvorenom tranzitu, posredujući ovlašćeni operatori imaju pravo potraživanja jedinstvene stope naknade po pošiljci, utvrđene Pravilnikom.
2.2 Naknade za tranzit padaju na teret ovlašćenog operatora države porekla, osim ako Pravilnik ne predviđa odstupanja od ovog načela.
3 Svaki ovlašćeni operator čije usluge učestvuju u pomorskom prevozu paketa ovlašćen je da potražuje naknadu za pomorski prevoz. Ove naknade padaju na teret ovlašćenog operatora države porekla, osim ako Pravilnik ne predviđa odstupanje od ovog načela.
3.1 Za svaku uslugu pomorskog prevoza, naknada za pomorski prevoz određena je Pravilnikom prema važećoj stopi rastojanja.
3.2 Ovlašćeni operatori mogu da povećaju najviše do 50% deo naknade za pomorski prevoz obračunate u skladu sa stavom 3.1. S druge strane, oni mogu da je smanje po svojoj želji.
Osnovne stope i odredbe koje se odnose na naknade za vazdušni prevoz
1 Osnovnu stopu koja se primenjuje za plaćanje računa između ovlašćenih operatora za vazdušni prevoz usvaja Savet za poštansku eksploataciju. Ovu stopu izračunava Međunarodni biro, prema formuli utvrđenoj Pravilnicima. Stope koje se odnose na vazdušni prevoz paketa koji se otpremaju u okviru usluge vraćanja robe, izračunavaju se prema odredbama definisanim u Pravilnicima.
2 Izračunavanje naknade vazdušnog prevoza zatvorenih zaključaka, prioritetnih pošiljaka, avionskih pošiljaka i avionskih paketa u otvorenom tranzitu, pogrešno usmerenih zaključaka i pošiljaka, kao i relevantni načini obračunavanja, opisani su u Pravilnicima.
3 Naknadu vazdušnog prevoza za celokupnu pređenu razdaljinu snose:
3.1 kada je reč o zatvorenim zaključcima, ovlašćeni operatori zemlje porekla zaključaka, uključujući i slučajeve kada se ti zaključci otpremaju u tranzitu preko jednog ili više posredujućih ovlašćenih operatora;
3.2 kada je reč o prioritetnim pošiljkama i avionskim pošiljkama u otvorenom tranzitu, uključujući i pogrešno usmerene pošiljke, ovlašćeni operatori koji otpremaju pošiljke nekom drugom ovlašćenom operatoru.
4 Ova ista pravila se primenjuju na pošiljke oslobođene kopnenih i pomorskih tranzitnih troškova, ako se otpremaju avionom.
5 Svaki ovlašćeni operator odredišta koji obezbeđuje vazdušni prevoz međunarodnih pošiljaka unutar svoje zemlje ostvaruje pravo da mu se nadoknade dodatni troškovi za ovaj prevoz, pod uslovom da prosečna ponderisana razdaljina pređenih rastojanja premašuje 300 kilometara. Savet za poštansku eksploataciju može da zameni prosečnu ponderisanu razdaljinu nekim drugim odgovarajućim kriterijumom. Osim u slučaju sporazuma o besplatnom prevozu, naknade moraju biti iste za sve prioritetne zaključke i avionske zaključke sa poreklom iz inostranstva, bez obzira na to da li se ti zaključci nadošilju ili ne nadošilju vazdušnim putem.
6 Međutim, kada su terminalni troškovi koje naplaćuje ovlašćeni operator odredišta zasnovani isključivo na stvarnim troškovima, na poštarinama u unutrašnjem saobraćaju ili samodeklarisanim poštarinama utvrđenima u članu 29, ne zaračunava se nikakva dodatna naknada za troškove unutrašnjeg vazdušnog prevoza.
7 Ovlašćeni operator odredišta isključuje, u svrhu izračunavanja prosečnog ponderisanog rastojanja, masu svih zaključaka čije je izračunavanje naknade terminalnih troškova zasnovano isključivo na stvarnim troškovima, na poštarinama u unutrašnjem saobraćaju ili samodeklarisanim poštarinama utvrđenima u članu 29. ovlašćenog operatora odredišta.
Odredbe koje se odnose na međunarodni obračun
1 Međunarodni obračun koji se odnosi na eksploataciju koja se obavlja u skladu sa ovom Konvencijom (uključujući obračun za transport (usmeravanje) poštanskih pošiljaka, obračun za celokupno rukovanje poštanskim pošiljkama u odredišnoj državi i obračun naknade za gubitak, krađu ili oštećenje poštanskih pošiljaka) zasniva se i sačinjava se u skladu sa odredbama Konvencije i drugih akata Saveza i ne zahteva sačinjavanje bilo kakvih dokumenata od strane ovlašćenog operatora, osim u slučajevima propisanim aktima Saveza.
2 U cilju obezbeđivanja univerzalne poštanske usluge, kako je propisano u članu 3, i integriteta međunarodne poštanske mreže, ovlašćeni operatori plaćaju za radnje izvršene u skladu sa Konvencijom.
F. Utvrđivanje tarifa i naknada
Nadležnosti Saveta za poštansku eksploataciju u utvrđivanju tarifa i naknada
1 Savet za poštansku eksploataciju je ovlašćen da utvrdi sledeće tarife i naknade koje padaju na teret ovlašćenih operatora, u skladu sa uslovima koji su propisani pravilnicima:
1.1 tranzitne naknade za preradu i prevoz pismonosnih zaključaka preko jedne ili više posredujućih država;
1.2 osnovne stope i naknade za vazdušni prevoz zaključaka;
1.3 tarifa za unutrašnji prevoz u dolazu za rukovanje svim paketima u dolazu osim ECOMPRO paketa;
1.4 naknada za tranzit za rukovanje i prevoz paketa preko neke posredujuće države;
1.5 naknada za pomorski prevoz paketa.
1.6 naknada za kopneni prevoz u polazu za uslugu vraćanja robe u paketima.
2 Svaka izmena koja se vrši u skladu sa metodologijom koja obezbeđuje pravičnu naknadu ovlašćenim operatorima koji pružaju usluge, mora biti zasnovana na pouzdanim i reprezentativnim ekonomskim i finansijskim podacima. Svaka usvojena izmena stupa na snagu onog dana koji odredi Savet za poštansku eksploataciju.
OPCIONE USLUGE
EMS i integrisani logistički servis
1 Države članice ili njihovi ovlašćeni operatori mogu međusobno da se dogovore da učestvuju u pružanju sledećih usluga, koje su opisane u Pravilnicima:
1.1 EMS, poštanska ekspres usluga za dokumente i robu, koja, kada je to moguće, predstavlja najbrži fizički vid poštanske usluge. Ova usluga se može pružati na osnovu Standardnog EMS multilateralnog sporazuma ili na osnovu bilateralnog sporazuma;
1.2 integrisani logistički servis, usluga koja u potpunosti zadovoljava logističke zahteve korisnika i koja obuhvata faze pre i posle fizičkog prenosa robe i dokumenata.
1 Države članice ili njihovi ovlašćeni operatori mogu međusobno da se dogovore da učestvuju u pružanju sledećih elektronskih poštanskih usluga, koje su opisane u Pravilnicima:
1.1 elektronska poštanska pošiljka, elektronska poštanska usluga koja podrazumeva slanje elektronskih poruka i informacija od strane ovlašćenih operatora;
1.2 preporučena elektronska poštanska pošiljka, bezbedna elektronska poštanska usluga sa dokazom o slanju i dokazom o uručenju elektronske poruke kroz bezbedan komunikacioni kanal do autentifikovanih korisnika;
1.3 elektronski poštanski sertifikacioni žig, koji pruža evidencionu potvrdu elektronskog događaja, u datom obliku i vremenu, u kojem učestvuje jedan ili više učesnika;
1.4 elektronski poštanski sandučić, koji omogućava slanje elektronskih poruka od strane autentifikovanog pošiljaoca, kao i uručenje i čuvanje elektronskih poruka i informacija za autentifikovanog primaoca.
ZAVRŠNE ODREDBE
Uslovi za usvajanje predloga koji se odnose na Konvenciju i Pravilnike
1 Da bi se predlozi podneti Kongresu, koji se odnose na Konvenciju, prihvatili, mora ih usvojiti većina država članica sa pravom glasa, a koje su prisutne i koje glasaju. Najmanje polovina država članica koje su zastupljene na Kongresu i koje imaju pravo glasa, mora biti prisutna u trenutku glasanja.
2 Da bi predlozi koji se odnose na Pravilnike postali izvršni, mora ih usvojiti većina članica Saveta za poštansku eksploataciju sa pravom glasa.
3 Da bi se predlozi podneti između dva Kongresa koji se odnose na ovu Konvenciju i na njen Završni protokol prihvatili, moraju dobiti:
3.1 dve trećine glasova, s tim da je najmanje polovina država članica Saveza sa pravom glasa učestvovala u glasanju, ukoliko je reč o glasanju o izmenama;
3.2 većinu glasova, ukoliko je reč o tumačenju odredaba.
4 Svaka država članica može, najkasnije devedeset dana od dana dostavljanja obaveštenja o izmeni usvojenoj u skladu sa stavom 3.1, da predloži rezervu na tu istu izmenu, prema analogiji sa istim uslovima odobravanja propisanima u stavu 3.1 i relevantnim odredbama člana 40.
1 Svaka rezerva koja nije u skladu sa ciljem i svrhom Saveza nije dozvoljena.
2 Opšte je pravilo da svaka država članica, čije stavove ne dele ostale države članice, nastoji da se, u meri u kojoj je to moguće, prikloni mišljenju većine. Rezerva se može staviti samo u slučaju kada je to krajnje neophodno i kada za to postoje jaki razlozi.
3 Rezerve na bilo koji član važeće Konvencije podnose se na Kongresu u formi kongresnog predloga napisanog na jednom od radnih jezika Međunarodnog biroa i u skladu sa odgovarajućim odredbama Pravilnika o postupanju na Kongresu.
4 Da bi se prihvatila, predložena rezerva mora biti usvojena od strane iste većine koja je potrebna za izmenu člana na koji se ta rezerva odnosi.
5 U načelu, rezerve se primenjuju na osnovu reciprociteta u odnosima između država članica koje stavljaju rezerve i drugih država članica.
6 Rezerve na Konvenciju unose se u Završni protokol ove Konvencije, na osnovu predloga koje je usvojio Kongres.
Stupanje na snagu i važenje Konvencije
Ova konvencija stupa na snagu 1. jula 2022. godine (izuzev svih odredaba sadržanih u Odeljku VII, "Naknada", koje stupaju na snagu 1. januara 2022. godine) i ostaje na snazi na neodređeni period.
Kao potvrdu gorenavedenog, opunomoćeni predstavnici Vlada država članica su potpisali ovu Konvenciju u jednom originalnom primerku, koji se deponuje kod generalnog direktora Međunarodnog biroa. Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza dostavlja kopiju svakoj državi članici.
Sačinjeno u Abidžanu, 26. avgusta 2021. godine
ZAVRŠNI PROTOKOL SVETSKE POŠTANSKE KONVENCIJE
U trenutku potpisivanja Svetske poštanske konvencije (u daljem tekstu: Konvencija), zaključene na današnji dan, opunomoćeni predstavnici Vlada država članica Svetskog poštanskog saveza (u daljem tekstu: Savez) saglasili su se o sledećem:
Član I
Vlasništvo nad poštanskim pošiljkama. Vraćanje iz pošte. Izmena ili ispravka adrese
1 Odredbe čl. 5.1. i 2. se ne primenjuju na Antigvu i Barbudu, Bahrein (Kraljevstvo), Barbados, Belize, Bocvanu, Brunej Darusalam, Kanadu, Hong-Kong, Kinu, Dominiku, Egipat, Fidži, Gambiju, Grenadu, Gijanu, Irsku, Jamajku, Keniju, Kiribati, Kuvajt, Lesoto, Malavi, Maleziju, Mauricijus, Nauru, Novi Zeland, Nigeriju, Papuu - Novu Gvineju, Sveti Kristof i Nevis, Svetu Luciju, Sveti Vinsent i Grenadine, Samou, Sejšele, Sijera Leone, Singapur, Solomonska Ostrva, Svazilend, Tanzaniju (Ujedinjena Rep.), Trinidad i Tobago, Tuvalu, Ugandu, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Britanske prekomorske teritorije (Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske), Vanuatu i Zambiju.
2 Članovi 5.1. i 2. se isto tako ne primenjuju na Austriju, Dansku i Iran (Islamska Rep.), čije zakonodavstvo ne dozvoljava vraćanje ili izmenu adrese pismonosnih pošiljaka na zahtev pošiljaoca, od trenutka kada je primalac bio obavešten o prispeću pošiljke koja mu je upućena.
3 Član 5.1. ne primenjuje se na Australiju, Ganu i Zimbabve.
4 Član 5.2 ne primenjuje se na Bahame, Belgiju, Demokratsku Narodnu Republiku Koreju, Irak i Mijanmar, čije zakonodavstvo ne dozvoljava vraćanje ili izmenu adrese pismonosnih pošiljaka na zahtev pošiljaoca.
5 Član 5.2 ne primenjuje se na Sjedinjene Američke Države.
6 Član 5.2. se primenjuje na Australiju samo u meri koliko je to dozvoljeno njenim unutrašnjim zakonodavstvom.
7 Protivno članu 5.2, Demokratska Republika Kongo, El Salvador, Panama (Rep.), Filipini i Venecuela (Bolivarska Republika) ovlašćene su da ne vraćaju poštanske pakete, nakon što je primalac zahtevao njihovo carinjenje, zato što je to u suprotnosti sa carinskim propisima ovih zemalja.
Član II
Protivno članu 6.7, Australija, Malezija, Novi Zeland i Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severna Irska obradiće pismonosne pošiljke i pakete sa poštanskim markama koristeći nove materijale ili tehnologije koje nisu kompatibilne sa njihovim mašinama za sortiranje pošiljaka samo uz prethodni dogovor sa ovlašćenim operatorom porekla.
Član III
Predaja pismonosnih pošiljaka u inostranstvu
1 Australija, Austrija, Grčka, Novi Zeland, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske i Sjedinjene Američke Države zadržavaju pravo da naplaćuju poštarinu, srazmerno nastalim troškovima, od svakog ovlašćenog operatora koji im, na osnovu odredaba člana 12.4, vrati pošiljke koje nisu prvobitno otpremljene kao poštanske pošiljke njihovih službi.
2 Protivno članu 12.4, Kanada zadržava pravo da naplaćuje od ovlašćenog operatora zemlje porekla naknadu koja joj omogućava da minimalno pokrije troškove nastale preradom takvih pošiljaka.
3 Član 12.4 dozvoljava ovlašćenom operatoru odredišne zemlje da traži od ovlašćenog operatora zemlje porekla odgovarajuću naknadu za uručenje pismonosnih pošiljaka predatih u inostranstvu u velikom broju. Australija i Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske zadržavaju pravo da ograniče to plaćanje na iznos koji odgovara unutrašnjoj tarifi odredišne zemlje, koja se primenjuje na iste pošiljke.
4 Član 12.4. dozvoljava ovlašćenom operatoru odredišne države da traži od ovlašćenog operatora države porekla odgovarajuću naknadu za uručenje pismonosnih pošiljaka predatih u inostranstvu u velikom broju. Sledeće države članice zadržavaju pravo da ograniče to plaćanje u okviru ograničenja odobrenih Pravilnikom za pošiljke u velikom broju: Bahami, Barbados, Brunej Darusalam, Kina (Narodna Rep.), Grenada, Gvajana, Indija, Malezija, Nepal, Holandija, Holandski Antili i Aruba, Novi Zeland, Sveta Lucija, Sveti Vinsent i Grenadini, Singapur, Šri Lanka, Surinam, Tajland, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Britanske prekomorske teritorije (Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske) i Sjedinjene Američke Države.
5 Bez obzira na rezerve iz stava 4, sledeće države članice zadržavaju pravo da primenjuju u potpunosti odredbe člana 12. Konvencije na pošiljke koje prime od država članica Saveza: Argentina, Australija, Austrija, Azerbejdžan, Belgija, Benin, Brazil, Burkina Faso, Kamerun, Kanada, Obala Slonovače (Rep.), Kipar, Danska, Egipat, Francuska, Nemačka, Grčka, Gvineja, Iran (Islamska Rep.), Izrael, Italija, Japan, Jordan, Liban, Luksemburg, Mali, Mauritanija, Monako, Maroko, Norveška, Pakistan, Portugal, Ruska Federacija, Saudijska Arabija, Senegal, Švajcarska, Sirija Arapska Republika, Togo i Turska.
6 U cilju primene člana 12.4, Nemačka zadržava pravo da zahteva od države u kojoj su pošiljke predate naknadu čiji je iznos jednak iznosu koji bi ona primila od države gde pošiljalac stanuje.
7 Bez obzira na rezerve iz člana III, Kina (Narodna rep.) zadržava pravo da ograniči plaćanje za uručenje pismonosnih pošiljaka otpremljenih u inostranstvu u velikom broju na najveće iznose odobrene Konvencijom i Pravilnikom za pošiljke u velikom broju.
8 Bez obzira na rezerve u članu 12.3, Austrija, Belgija, Nemačka, Lihtenštajn, Švajcarska i Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske zadržavaju pravo da zahtevaju plaćanje unutrašnjih delova poštarine od pošiljaoca ili, ako on ne uspe da obavi slanje, od ovlašćenog operatora slanja.
Član IV
1 Protivno članu 15, Australija, Belorusija, Kanada, Finska i Novi Zeland ovlašćeni su da naplaćuju poštarinu koja nije predviđena Pravilnicima, kada je ta poštarina dozvoljena zakonodavstvom njihovih zemalja.
2 Protivno članu 15, Brazil je ovlašćen da naplaćuje dodatnu poštarinu primaocima obične pošiljke koja sadrži robu koja je morala biti preregistrovana u pošiljke koje se mogu locirati kao rezultat carinskih i bezbednosnih zahteva.
Član V
Izuzeće od oslobađanja plaćanja poštarine za sekograme
1 Protivno članu 16, Indonezija, Sveti Vinsent i Grenadini i Turska, koje ne odobravaju oslobađanje od plaćanja poštarine za sekograme u svom unutrašnjem saobraćaju, mogu naplaćivati poštarinu za frankiranje i poštarinu za posebne usluge, koje ne mogu biti više od poštarine u njihovoj unutrašnjoj službi.
2 Francuska primenjuje odredbe člana 16. koje se tiču sekograma u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom.
3 Protivno članu 16.3, a u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, Brazil zadržava pravo da sekogramima smatra samo one pošiljke koje otpremi slepo lice ili organizacije za slepa lica ili su na takva lica adresirane. Za pošiljke koje ne ispunjavaju ove uslove će se naplaćivati poštarina.
4 Protivno članu 16, Novi Zeland će za uručenje na Novom Zelandu kao sekograme prihvatiti samo pošiljke koje su oslobođene poštarine u okviru nacionalne službe na Novom Zelandu.
5 Protivno članu 16, Finska, koja ne obezbeđuje oslobađanje od poštarine sekograma u okviru nacionalnih usluga u skladu sa definicijama iz člana 16. koje je usvojio Kongres, može naplaćivati poštarinu koja važi u unutrašnjem saobraćaju na sekograme upućene drugim državama.
6 Protivno članu 16, Kanada, Danska i Švedska dozvoljavaju oslobađanje od poštarine slepim licima samo u meri koja je predviđena njihovim nacionalnim zakonodavstvima.
7 Protivno članu 16, Island prihvata oslobađanje od poštarine slepim licima samo u meri koja je predviđena njenim nacionalnim zakonodavstvom.
8 Protivno članu 16, Australija će prihvatiti kao sekograme za uručenje u Australiji samo one pošiljke koje su oslobođene poštarine u okviru njenih nacionalnih usluga.
9 Protivno članu 16, Australija, Austrija, Azerbejdžan, Kanada, Nemačka, Japan, Švajcarska, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske i Sjedinjene Američke Države mogu naplaćivati poštarinu za posebne usluge, koja se primenjuje na sekograme u njihovoj unutrašnjoj službi.
Član VI
1 Bez obzira na odredbe člana 17, Australija ne prihvata da osnovne usluge obuhvataju poštanske pakete.
2 Odredbe člana 17.2.4 ne primenjuju se na Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, čije nacionalno zakonodavstvo propisuje nižu granicu mase. Zakonodavstvo u oblasti zdravlja i bezbednosti u Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske ograničava masu vreća do 20 kilograma.
3 Protivno članu 17.2.4, Azerbejdžan, Kazahstan, Kirgistan i Uzbekistan imaju ovlašćenje da ograniče, u polazu i dolazu, najveću masu "M" vreća na 20 kilograma.
4 Protivno članu 17, Island prihvata pošiljke za slepe samo u meri kojoj su predviđene njenim nacionalnim zakonodavstvom.
Član VII
1 Belgija, Kanada i Švedska su ovlašćene da ne primenjuju član 18. stav 3.3, kada je reč o paketima, zato što ne pružaju uslugu povratnice za pakete u svom unutrašnjem saobraćaju.
2 Protivno članu 18.3.3, Danska i Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske zadržavaju pravo da ne prihvataju unutrašnje povratnice, s obzirom da one ne pružaju uslugu uručenja u okviru svog unutrašnjeg saobraćaja.
3 Protivno članu 18.3.3, Brazil je ovlašćen da prihvata unutrašnje povratnice samo kada se one mogu vratiti elektronskim putem.
Član VIII
1 Izuzetno, Demokratska Narodna Republika Koreja i Liban ne prihvataju preporučene pošiljke koje sadrže metalni novac, novčanice, bilo koju hartiju od vrednosti na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje, nakit i druge skupocene predmete. Njih izričito ne obavezuju odredbe Pravilnika kada je reč o njihovoj odgovornosti u slučaju krađe ili oštećenja preporučenih pošiljaka, kao i u pogledu pošiljaka koje sadrže predmete od stakla ili lomljive predmete.
2 Izuzetno, Bolivija, Kina (Narodna Rep.), izuzev posebnog administrativnog regiona Hong-Kong, Irak, Nepal, Pakistan, Saudijska Arabije, Sudan i Vijetnam ne prihvataju preporučene pošiljke koje sadrže metalni novac, novčanice, devize ili bilo koje hartije od vrednosti na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje, nakit i druge skupocene predmete.
3 Mijanmar zadržava pravo da ne prihvata pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže skupocene predmete navedene u članu 19.6, zato što je to u suprotnosti sa njegovim unutrašnjim zakonodavstvom.
4 Nepal ne prihvata preporučene pošiljke ili pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže novčanice ili metalni novac, osim u slučaju posebnog sporazuma zaključenog u tu svrhu.
5 Uzbekistan ne prihvata preporučene pošiljke ili pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže metalni novac, novčanice, čekove, poštanske marke ili stranu valutu i odbija svaku odgovornost u slučaju gubitka ili oštećenja pošiljaka takve vrste.
6 Iran (Islamska Rep.) ne prihvata pošiljke koje sadrže predmete suprotne islamskoj religiji, i zadržava pravo da ne prihvati pismonosne pošiljke (obične, preporučene pošiljke ili pošiljke sa označenom vrednošću) koje sadrže metalni novac, novčanice, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje, nakit ili druge skupocene predmete, i neće prihvatati odgovornost u slučajevima gubitka ili oštećenja takvih pošiljaka.
7 Filipini zadržavaju pravo da ne prihvataju pismonosne pošiljke (obične, preporučene ili sa označenom vrednošću) koje sadrže metalni novac, novčanice ili svaku hartiju od vrednosti na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje ili druge skupocene predmete.
8 Australija ne prihvata nikakvu poštansku pošiljku koja sadrži zlato u polugama ili novčanice. Pored toga, ona ne prihvata preporučene pošiljke za dostavu u Australiji, niti pošiljke u otvorenom tranzitu koje sadrže predmete od vrednosti, kao što su nakit, plemeniti metali, drago ili poludrago kamenje, hartije od vrednosti, metalni novac ili bilo koji oblik utrživih finansijskih instrumenata. Ona odbija svaku odgovornost kada je reč o poštanskim pošiljkama koje krše ovu rezervu.
9 Kina (Narodna Rep.), izuzev posebnog administrativnog regiona Hong-Konga, ne prihvata pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže metalni novac, novčanice, devize ili bilo koje hartije od vrednosti na donosioca ili putničke čekove, saglasno svojim unutrašnjim propisima.
10 Letonija i Mongolija zadržavaju pravo da, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, ne prihvataju obične pošiljke, preporučene pošiljke ili pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže metalni novac, novčanice, hartije od vrednosti na donosioca i putničke čekove.
11 Brazil zadržava pravo da ne prihvata obične pošiljke, preporučene pošiljke ili pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže metalni novac, novčanice u opticaju i bilo koje hartije od vrednosti na donosioca.
12 Vijetnam zadržava pravo da ne prihvata pisma koja sadrže predmete i robu.
13 Indonezija ne prihvata preporučene i pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže metalni novac, novčanice, čekove, poštanske marke, stranu valutu ili bilo koju vrstu hartija od vrednosti koje glase na donosioca u Indoneziji i neće prihvatati odgovornost u slučaju gubitka ili oštećenja takve pošiljke.
14 Kirgistan zadržava prava da ne prihvata pismonosne pošiljke (obične, preporučene, vrednosne i male pakete) koje sadrže metalni novac, novčanice, hartije od vrednosti koje glase na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, bez obzira da li je prerađeno ili ne, drago kamenje, nakit i druge vredne predmete i neće prihvatati odgovornost u slučajevima gubitka ili oštećenja takvih pošiljaka.
15 Azerbejdžan i Kazahstan ne prihvataju preporučene ili vrednosne pošiljke koje sadrže metalni novac, novčanice, doznake ili bilo kakve hartije od vrednosti koje glase na donosioca, čekove, dragocene metale, bez obzira da li su prerađeni ili ne, drago kamenje, nakit i druge vrednosne predmete ili stranu valutu i neće prihvatati odgovornost u slučajevima gubitka ili oštećenja takvih pošiljaka.
16 Moldavija i Ruska Federacija ne prihvataju preporučene ili vrednosne pošiljke koje sadrže novčanice u opticaju, hartije od vrednosti (čekove) bilo koje vrste koji glase na donosioca ili stranu valutu i neće prihvatati odgovornost u slučajevima gubitka ili oštećenja takvih pošiljaka.
17 Protivno članu 19.3, Francuska zadržava pravo da ne prihvati pošiljke koje sadrže robu u slučajevima kada takva roba nije u skladu sa njenim nacionalnim zakonodavstvom, ili međunarodnim propisima, tehničkim uputstvima ili uputstvima za pakovanje za potrebe vazdušnog transporta.
18 Kuba zadržava pravo da ne prihvati, rukuje, prenosi ili dostavlja bilo kakve pismonosne pošiljke koje sadrže metalni novac, novčanice, devize ili hartije od vrednosti koje glase na donosioca, čekove, plemenite metale i drago kamenje, nakit ili druge vrednosne predmete, ili bilo kakvu vrstu dokumenata, robe ili predmeta u slučajevima kada takvi predmeti nisu u skladu sa nacionalnim ili međunarodnim propisima ili tehničkim uputstvima ili uputstvima za pakovanje za potrebe vazdušnog transporta, i neće prihvatiti odgovornost u slučaju krađe, gubitka ili oštećenja na takvim predmetima. Kuba zadržava pravo da ne prihvati pismonosne pošiljke koje podležu carinjenju, koje sadrže robu koja je uvezena u zemlju, ukoliko njena vrednost nije u skladu sa nacionalnim propisima.
Član IX
1 Mijanmar i Zambija su ovlašćene da ne prihvataju pakete sa označenom vrednošću koji sadrže skupocene predmete navedene u članu 19.6.1.3.1, zato što je to u suprotnosti sa njihovim unutrašnjim propisima.
2 Izuzetno, Liban i Sudan ne prihvataju pakete koji sadrže metalni novac, novčanice ili svaku hartiju od vrednosti na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje i druge skupocene predmete, ili koji sadrže tečnosti i materije koje se lako tope, ili predmete od stakla ili slično, ili lomljive predmete. One nisu obavezne da primenjuju odredbe Pravilnika koje se na to odnose.
3 Brazil je ovlašćen da ne prihvati pakete sa označenom vrednošću koji sadrže metalni novac i novčanice u opticaju, kao i svaku hartiju od vrednosti na donosioca, zato što je to u suprotnosti sa njegovima unutrašnjim propisima.
4 Gana je ovlašćena da ne prihvata pakete sa označenom vrednošću koji sadrže metalni novac i novčanice u opticaju, zato što je to u suprotnosti sa njenim unutrašnjim propisima.
5 Pored predmeta navedenih u članu 19, Saudijska Arabija je ovlašćena da ne prihvata pakete koji sadrže metalni novac, novčanice ili bilo kakve hartije od vrednosti na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje i druge skupocene predmete. Ona ne prihvata ni pakete koji sadrže lekove svake vrste, osim ako je uz njih priložen lekarski recept koji je izdao zvanični nadležni organ, proizvode namenjene za gašenje vatre, hemijske tečnosti ili predmete suprotne načelima islamske religije.
6 Pored predmeta navedenih u članu 19, Oman ne prihvata pakete koji sadrže:
6.1 lekove svih vrsta, osim u slučaju kada je uz njih priložen lekarski recept koji je izdao zvanični nadležni organ;
6.2 proizvode namenjene za gašenje vatre i hemijske tečnosti;
6.3 predmete suprotne načelima islamske religije.
7 Pored predmeta navedenih u članu 19, Iran (Islamska Rep.) je ovlašćena da ne prihvata pakete koji sadrže predmete suprotne načelima islamske religije, i zadržava pravo da ne prihvati obične ili vrednosne poštanske pakete koji sadrže metalni novac, novčanice, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje, nakit ili druge skupocene predmete; Iran ne prihvata odgovornost u slučajevima gubitka ili oštećenja takvih predmeta.
8 Filipini su ovlašćeni da ne prihvataju pakete koji sadrže metalni novac, novčanice ili bilo kakve hartije do vrednosti na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje ili druge skupocene predmete, ili koji sadrže tečnosti i materije koje se lako tope, ili predmete od stakla ili slično, ili lomljive predmete.
9 Australija ne prihvata nikakvu poštansku pošiljku koja sadrži zlato u polugama ili novčanice.
10 Kina (Narodna Rep.) ne prihvata obične pakete koji sadrže metalni novac, novčanice ili bilo kakve hartije od vrednosti na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje ili druge skupocene predmete. Pored toga, osim ako se radi o posebnom administrativnom regionu Hong-Kong, paketi sa označenom vrednošću koji sadrže metalni novac, novčanice, bilo kakve hartije od vrednosti na donosioca i putničke čekove se takođe se ne prihvataju.
11 Mongolija zadržava pravo da ne prihvata, prema svom nacionalnom zakonodavstvu, pakete koji sadrže metalni novac, novčanice, hartije od vrednosti na donosioca i putničke čekove.
12 Letonija ne prihvata obične pakete i pakete sa označenom vrednošću koji sadrže metalni novac, novčanice, bilo kakve hartije od vrednosti (čekove) na donosioca ili strani novac i ne prihvata nikakvu odgovornost u slučaju gubitka ili oštećenja ovakvih pošiljaka.
13 Moldavija, Ruska Federacija, Ukrajina i Uzbekistan ne prihvataju obične i vrednosne pakete koje sadrže novčanice u opticaju, hartije od vrednosti (čekove) plative na donosioca ili stranu valutu, i ne prihvata odgovornost u slučaju gubitka ili oštećenja ovih pošiljaka.
14 Azerbejdžan i Kazahstan ne prihvataju obične ili vrednosne pakete koji sadrže metalni novac, novčanice, kreditne potvrde ili hartije od vrednosti na donosioca, čekove, plemenite metale, bilo da su obrađeni ili ne, drago kamenje, nakit i druge vredne predmete ili stranu valutu, i ne prihvataju odgovornost u slučaju gubitka ili oštećenja ovakvih pošiljaka.
15 Kuba zadržava pravo da ne prihvati, rukuje, prenosi ili dostavlja poštanske pakete koje sadrže metalni novac, novčanice, devize ili hartije od vrednosti koje glase na donosioca, čekove, plemenite metale ili drago kamenje, nakit ili druge vrednosne predmete, ili bilo kakvu vrstu dokumenata, robe ili predmeta u slučajevima kada takvi predmeti nisu u skladu sa nacionalnim propisima ili međunarodnim propisima ili tehničkim uputstvima ili uputstvima za pakovanje za potrebe vazdušnog transporta, i ne prihvata odgovornost u slučaju krađe, gubitka ili oštećenja takvih predmeta. Kuba zadržava pravo da ne prihvata poštanske pakete koji podležu carinjenju, koji sadrže robu uvezenu u zemlju, ukoliko njena vrednost nije u skladu sa nacionalnim propisima.
Član X
Predmeti koji podležu carinjenju
1 U vezi sa članom 19, Bangladeš i El Salvador ne prihvataju pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže predmete koji podležu carinjenju.
2 U vezi sa članom 19, sledeće države ne prihvataju pisma i preporučena pisma koja sadrže predmete koji podležu carinjenju: Avganistan, Albanija, Azerbejdžan, Belorusija, Kambodža, Čile, Kolumbija, Kuba, Demokratska Narodna Republika Koreja, El Salvador, Estonija, Kazahstan, Letonija, Moldavija, Nepal, Peru, Ruska Federacija, San Marino, Turkmenistan, Ukrajina, Uzbekistan i Venecuela (Bolivarska Rep.).
3 U vezi sa članom 19, sledeće države ne prihvataju pisma koja sadrže predmete koji podležu carinjenju: Benin, Burkina Faso, Obala Slonovače (Rep.) Džibuti, Mali i Mauritanija.
4 I pored odredaba iz st. 1. do 3, pošiljke seruma, vakcina, kao i pošiljke hitno potrebnih lekova koje je teško nabaviti, primaju se u svim slučajevima.
Član XI
Poštarina za podnošenje na carinski pregled
1 Gabon zadržava pravo da naplaćuje od svojih korisnika poštarinu za podnošenje na carinski pregled.
2 I pored člana 20.2, Argentina, Australija, Austrija, Brazil, Kanada, Kipar, Finska, Rumunija, Ruska Federacija i Španija zadržavaju pravo da naplaćuju poštarinu za podnošenje na carinjenje od klijenata za svaki predmet koji se podnese na carinsku kontrolu.
3 I pored člana 20.2, Azerbejdžan, Grčka, Pakistan i Turska, zadržavaju pravo da naplaćuju poštarinu za podnošenje na carinjenje od klijenata za sve pošiljke podnete carinskim organima.
4 Kongo (Rep.) i Zambija zadržavaju pravo da naplate poštarinu od svojih korisnika za podnošenje paketa na carinski pregled.
Član XII
1 I pored člana 21.2, Republika Kabo Verde, Čad, Demokratska Narodna Republika Koreja, Egipat, Gabon, Grčka, Iran (Islamska Rep.), Kirgistan, Mongolija, Mjanmar, Filipini, Saudijska Arabija, Sudan, Sirijska Arapska Republika, Turkmenistan, Ukrajina, Britanske prekomorske teritorije (Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske), Uzbekistan i Zambija zadržavaju pravo da naplaćuju od svojih korisnika poštarinu za potražnice za pismonosne pošiljke.
2 I pored člana 21.2, Argentina, Austrija, Azerbejdžan, Belorusija, Kanada, Finska, Mađarska, Litvanija, Moldavija, Norveška, Rumunija i Slovačka zadržavaju pravo da naplaćuju posebnu poštarinu, kada se po sprovedenom potražnom postupku utvrdi da je potražnica bila neosnovana.
3 Avganistan, Republika Kabo Verde, Kongo (Rep.), Egipat, Gabon, Iran (Islamska Rep.), Kirgistan, Mongolija, Mjanmar, Saudijska Arabija, Sudan, Surinam, Sirijska Arapska Republika, Turkmenistan, Ukrajina, Uzbekistan i Zambija zadržavaju pravo da naplaćuju od svojih korisnika poštarinu za potražnice za pakete.
4 I pored člana 21.2, Brazil, Panama (Rep.) i Sjedinjene Američke Države zadržavaju pravo da naplaćuju od korisnika naknadu za potražnice za pismonosne pošiljke i pakete predate u državama koje primenjuju takvu vrstu poštarine u skladu sa stavom 1. do 3. ovog člana.
Član XIII
Dodatna naknada za unutrašnji prenos u dolazu
I pored člana 33, Avganistan zadržava pravo da naplaćuje 7,50 SDR po paketu, kao dodatnu naknadu za kopneni prenos u dolazu.
Član XIV
Osnovne stope naplate i odredbe koje se tiču troškova vazdušnog transporta
I pored odredaba člana 34, Australija zadržava pravo da primeni stope naplate troškova vazdušnog transporta na pakete u polazu poslate preko servisa za povraćaj robe, bilo na osnovu odredbi Pravilnika ili drugih propisa, uključujući i bilateralne sporazume.
Član XV
1 Belgija, Norveška i Sjedinjene Američke Države mogu za avionske pakete da naplaćuju veće delove poštarine za kopneni prenos nego za površinske pakete.
2 Liban je ovlašćen da naplaćuje za pakete do 1 kilogram poštarinu koja se primenjuje na pakete preko 1, a do 3 kilograma.
3 Panama (Rep.) je ovlašćena da naplaćuje 0,20 SDR po kilogramu za površinske pakete koji se u tranzitu prevoze vazdušnim putem (S.A.L.).
Član XVI
Nadležnost Saveta za poštansku eksploataciju da koriguje poštarinu i stope naplate
I pored člana 36.1.6, Australija zadržava pravo da primeni stope naplate troškova kopnenog prenosa u polazu za obezbeđivanje usluga povraćaja robe za poštanske pakete, bilo na osnovu odredbi Pravilnika ili drugih propisa, uključujući i bilateralne sporazume.
Kao potvrdu gorenavedenog, punomoćnici su sačinili ovaj Protokol, koji ima istu snagu i isto važenje kao da su njegove odredbe bile unete u sam tekst Konvencije, i potpisali su ga u jednom originalnom primerku, koji se deponuje kod generalnog direktora Međunarodnog biroa. Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza dostavlja kopiju svakoj ugovornoj strani.
Sačinjeno u Abidžanu, 26. avgusta 2021. godine
SPORAZUM O POŠTANSKO-NOVČANIM USLUGAMA
Dolepotpisani punomoćnici Vlada država članica Svetskog poštanskog saveza (u daljem tekstu: Savez), shodno članu 22.4 Ustava Svetskog poštanskog saveza, zaključenog 10. jula 1964. godine u Beču, sačinili su, uz opštu saglasnost i u skladu sa članom 25.4 Ustava, sledeći Sporazum, koji je usklađen sa načelima Ustava, a posebno da bi podstakli finansijsku inkluziju i sprovodili bezbednu i dostupnu poštansko-novčanu uslugu, prilagođenu najvećem broju korisnika, na osnovu sistema koji omogućava interoperabilnost mreža ovlašćenih operatora.
OPŠTA NAČELA KOJA SE PRIMENJUJU NA POŠTANSKO-NOVČANE USLUGE
OPŠTE ODREDBE
Član 1
1 U skladu sa odredbama stava 2, svaka država članica obezbeđuje, uz svoja najbolja nastojanja, elektronsko pružanje ili primanje najmanje sledećih poštansko-novčanih usluga na svojoj teritoriji:
1.1 gotovinska uputnica: pošiljalac predaje sredstva na uslužnim pristupnim tačkama i traži da pun iznos bude isplaćen primaocu u gotovini, bez umanjenja.
1.2 uputnica za isplatu u gotovini: pošiljalac daje uputstva i traži da se njegov račun zaduži i da pun iznos bude isplaćen primaocu u gotovini, bez umanjenja.
1.3 uputnica za uplatu u gotovini: pošiljalac predaje sredstva na uslužnim pristupnim tačkama i traži da pun iznos bude uplaćen na račun primaoca, bez umanjenja.
1.4 transfer sa računa: pošiljalac daje uputstva da se njegov račun zaduži i traži da se na račun primaoca uplati isti iznos, bez umanjenja.
2 U slučaju da država članica ne pruža ili ne prihvata ni jednu od poštansko-novčanih usluga navedenih u stavu 1, ta država članica mora da ponudi ili prihvati najmanje jednu od gorenavedenih poštansko-novčanih usluga na papiru.
3 Pravilnici utvrđuju procedure za izvršenje ovog sporazuma.
Član 2
1 Nadležni organ - bilo koji organ vlasti države članice, koji pomoću ovlašćenja koja mu daje zakon ili propisi, nadgleda aktivnosti ovlašćenog operatora ili lica koja se pominju u ovom članu. Nadležni organ može da kontaktira administrativna ili pravna tela koja su angažovana u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, a naročito nadležno državno telo za finansijsku kontrolu, kao i tela za nadzor.
2 Rata - delimično avansno plaćanje od strane ovlašćenog operatora izdavaoca, ovlašćenom operatoru koji vrši isplatu, u cilju olakšavanja novčane situacije poštansko-novčanih usluga ovlašćenog operatora koji vrši isplatu.
3 Pranje novca - konverzija ili transfer sredstava pri saznanju da ta sredstva potiču iz kriminalnih radnji ili učestvovanja u takvim radnjama, a sa ciljem prikrivanja ili maskiranja nezakonitog porekla sredstava, ili sa ciljem da se bilo kom licu koje je učestvovalo u takvoj radnji pomogne da izbegne pravne posledice svojih radnji; pranjem novca se smatra kada radnje koje su dovele do pranja novčanih sredstava podležu gonjenju na teritoriji druge države članice Saveza ili treće države.
4 Razdvajanje fondova - obavezno razdvajanje novčanih sredstava korisnika od novčanih sredstava ovlašćenog operatora, što sprečava upotrebu novčanih sredstava korisnika u druge svrhe, osim za pružanje poštansko-novčanih usluga.
5 Klirinška banka - u okviru multilateralnih razmena sredstava, klirinška banka izmiruje međusobna dugovanja i potraživanja nastala po osnovu usluga koje operatori pružaju jedni drugima. Njena uloga je da izvrši obračun svih razmenjenih sredstava između operatora, a koja se poravnavaju preko banaka, kao i da preduzme neophodne korake u slučaju neregularnosti u poravnanju računa.
6 Kliring - sistem koji omogućava da se jedan broj transakcija koji treba obaviti održi na minimumu, vraćanjem periodičnih salda dugovanja i potraživanja od strana koje su uključene u kliring. Kliring obuhvata dve faze: utvrđivanje bilateralnih salda, i sabiranjem ovih salda, izračunavanje ukupnog stanja svakog pojedinačnog subjekta u odnosu na celu zajednicu, da bi se obavilo samo jedno poravnanje zasnovano na dužničkoj ili poverilačkoj poziciji dotičnog subjekta.
7 Namenski račun - račun na koji se prenose novčana sredstva prikupljena iz različitih izvora.
8 Vezani račun - žiro-račun koji ovlašćeni operatori otvaraju recipročno, kao deo bilateralnih odnosa, a uz pomoć koga se izmiruju međusobna dugovanja i potraživanja.
9 Protivzakonita aktivnost - bilo koja vrsta učešća ili izvršenja krivičnog dela ili prekršaja, kako je definisano nacionalnim zakonodavstvom.
10 Depozit za obezbeđenje - iznos koji se deponuje u gotovom novcu ili hartijama od vrednosti, kao garancija plaćanja između ovlašćenih operatora.
11 Primalac - fizičko ili pravno lice koje je pošiljalac odredio kao korisnika uputnice ili poštanskog žiro-transfera.
12 Treća valuta - posredna valuta koja se koristi u slučajevima nekonvertibilnosti jedne od dve valute, ili za kliring tj. poravnanje računa.
13 Dužna marljivost u odnosu sa korisnicima - opšta obaveza ovlašćenih operatora, koja obuhvata sledeće dužnosti:
13.1 identifikaciju korisnika;
13.2 dobijanje informacija o svrsi poštanske uputnice;
13.3 praćenje poštanskih uputnica;
13.4 provera da su informacije o korisniku ažurirane;
13.5 izveštavanje nadležnih organa vlasti o sumnjivim transakcijama.
14 Elektronski podaci koji se odnose na poštanske uputnice - podaci koji se prenose elektronskim putem, od jednog ovlašćenog operatora do drugog, a odnose se na isplatu poštanskih uputnica, rešavanje potražnica, izmene ili ispravke adresa ili naknade; ove podatke unose ovlašćeni operatori, ili se generišu automatski u njihovom informacionom sistemu, a označavaju promenu statusa poštanske uputnice ili zahteva.
15 Podaci o ličnosti - lične informacije potrebne za identifikaciju pošiljaoca ili primaoca.
16 Poštanski podaci - podaci potrebni za usmeravanje i praćenje poštanske uputnice ili za statističke namene, kao i za centralizovani sistem kliringa.
17 Elektronska razmena podataka (EDI) - razmena "od kompjutera do kompjutera", onih podataka o operacijama koji koriste mreže i upotrebljavaju standardne formate koji su kompatibilni sa sistemom Saveza.
18 Pošiljalac - fizičko ili pravno lice, koje daje nalog ovlašćenom operatoru da obavi poštansko-novčanu uslugu u skladu sa Aktima Saveza.
19 Finansiranje terorizma - pokriva finansiranje terorističkih aktivnosti, terorista i terorističkih organizacija.
20 Novčana sredstva korisnika - gotovinska suma koju je pošiljalac predao ovlašćenom operatoru izdavaocu, ili za koju je račun pošiljaoca zadužen i to je evidentirano u dokumentima ovlašćenog operatora izdavaoca, ili je na bilo koji drugi pouzdani način putem elektronskog bankarstva stavljena od strane pošiljaoca na raspolaganje ovlašćenom operatoru izdavaocu, ili bilo kom drugom finansijskom operatoru, u cilju isplate primaocu navedenog od strane pošiljaoca, u skladu sa ovim Sporazumom i njegovim Pravilnicima.
21 Uputnica za otkupnu pošiljku (COD) - operativni termin koji se koristi da označi poštansku uputnicu izdatu po osnovu uručenja otkupne pošiljke, kao što je definisano u članu 1. ovog sporazuma.
22 Valuta izdavanja - valuta zemlje odredišta ili treća valuta koju je odobrila zemlja odredišta, u kojoj je poštanska uputnica izdata.
23 Ovlašćeni operator izdavalac - ovlašćeni operator koji prenosi poštansku uputnicu ovlašćenom operatoru koji vrši isplatu, u skladu sa Aktima Saveza.
24 Ovlašćeni operator koji vrši isplatu - ovlašćeni operator odgovoran za obavljanje isplate poštanske uputnice u zemlji odredišta, u skladu sa Aktima Saveza.
25 Period važenja - vremenski period tokom kojeg poštanska uputnica može da bude realizovana ili otkazana.
26 Uslužna pristupna tačka - fizičko ili virtuelno mesto na kome korisnik može da pošalje ili primi poštansku uputnicu.
27 Naknada - suma koju ovlašćeni operator - izdavalac duguje ovlašćenom operatoru koji vrši isplatu primaocu.
28 Opoziv - mogućnost pošiljaoca da opozove svoju poštansku uputnicu (novčani uputnički nalog ili transfer) do trenutka isplate, ili do isteka perioda važenja, ako isplata nije izvršena.
29 Rizik druge strane - rizik da jedna od ugovornih strana ne izvrši svoje ugovorne obaveze, što dovodi do rizika od gubitka ili likvidnosti.
30 Rizik likvidnosti - rizik da je učesnik u sistemu poravnanja računa ili druga strana privremeno nesposobna da ispuni obaveze u potpunosti i u potrebno vreme.
31 Prijavljivanje sumnjivih transakcija - obaveza ovlašćenog operatora, prema nacionalnom zakonodavstvu i rezolucijama Saveza, da svojim nadležnim državnim organima pruža informacije o sumnjivim transakcijama.
32 Praćenje i lociranje ("track and trace") - sistem koji omogućava da se prati kretanje poštanske uputnice, i da se u bilo koje vreme identifikuje njena lokacija i status.
33 Poštarina - iznos koji pošiljalac plaća ovlašćenom operatoru izdavaocu za poštansko-novčanu uslugu.
34 Sumnjiva transakcija - jedna ili više poštanskih uputnica, ili zahtev za naknadu iste, a koji je povezan sa prekršajem pranja novca ili finansiranja terorističkih aktivnosti.
35 Korisnik - fizičko ili pravno lice, pošiljalac ili primalac, koji koristi poštansko-novčane usluge u skladu sa ovim sporazumom.
Član 3
Određivanje tela ili entiteta nadležnog/ih za ispunjavanje obaveza koje proističu iz pristupanja ovom sporazumu
1 Države članice imaju obavezu da, u roku od šest meseci od završetka Kongresa, obaveste Međunarodni biro o imenu i adresi vladinog tela nadležnog za državnu regulaciju i nadzor u pogledu pružanja poštansko-novčanih usluga.
2 U roku od šest meseci od završetka Kongresa, države članice takođe treba da dostave Međunarodnom birou ime i adresu operatora (ili više njih) koji su zvanično ovlašćeni da obavljaju poštansko-novčane usluge preko svoje mreže, pružajući ili primajući barem jednu poštansko-novčanu uslugu, te da ispunjavaju obaveze koje proističu iz Akata Saveza na svojim teritorijama.
3 U slučaju nedostavljanja pomenutog obaveštenja u propisanom roku od šest meseci, Međunarodni biro šalje opomenu državi članici.
4 Informacije o promenama kod vladinih organa i zvanično ovlašćenih operatora, između Kongresa, treba dostaviti Međunarodnom birou što je pre moguće.
5 Ovlašćeni operatori pružaju poštansko-novčane usluge u skladu sa ovim sporazumom.
Član 4
1 Države članice treba da preduzimaju neophodne korake da obezbede kontinuitet pružanja poštansko-novčanih usluga u slučaju da njihovi ovlašćeni operatori ne ispune svoje ugovorne obaveze, ne dovodeći u pitanje obavezu tog (ili tih) operatora prema drugim ovlašćenim operatorima koja proističe iz Akata Saveza.
2 U slučaju neispunjavanja ugovornih obaveza svog ovlašćenog operatora (ili više njih), država članica, preko Međunarodnog biroa, obaveštava druge države članice koje su potpisnice sporazuma o sledećem:
2.1 obustavljanju svojih poštansko-novčanih usluga, od datuma koji je naznačen, do daljeg obaveštenja;
2.2 preduzetim merama u cilju ponovnog uspostavljanja svojih usluga pod odgovornošću bilo kog novog ovlašćenog operatora.
Član 5
Pružanje poštansko novčanih usluga od strane ovlašćenih aktera u širem poštanskom sektoru u izuzetnim slučajevima
1 Ne dovodeći u pitanje mogućnost podugovaranja propisanu u članu 6.4, države članice: i) ako čitav spektar poštansko-novčanih usluga kako su definisane u članu 1. ne pruža/ne pružaju njihov ovlašćeni operator/njihovi ovlašćeni operatori; ili ii) ako se suočavaju sa situacijom neispunjavanja ugovornih obaveza iz člana 4, imaju mogućnost da odobre angažovanje ovlašćenih aktera u širem poštanskom sektoru od strane ovlašćenih operatora da učestvuju u međusobnom povezivanju i/ili obavljanju poštansko-novčanih usluga, u cilju podsticanja finansijske inkluzije i daljeg omogućavanja interoperabilnosti međunarodne mreže poštansko-novčanih usluga.
1.1 Države članice obezbeđuju da za njihovo odobravanje obavljanja poštansko-novčanih usluga kojima upravljaju ovlašćeni akteri u širem poštanskom sektoru bude potrebno da ovlašćeni akteri u širem poštanskom sektoru (WPSPs) poštuju relevantne odredbe ovog sporazuma u vezi sa poštansko-novčanim uslugama i obezbeđuju da za takva odobravanja bude potrebno da ovlašćeni akteri u širem poštanskom sektoru poštuju relevantne zahteve Saveza za sporazume o licenciranju za rad pod kolektivnim brendom PosTransfer.
1.2 Države članice određuju ovlašćene aktere u širem poštanskom sektoru u skladu sa parametrima definisanima u stavu 1. (u skladu sa detaljnim operativnim kriterijumima koje definiše relevantno telo osnovano u okviru Saveta za poštansku eksploataciju).
1.3 Međunarodni biro je odgovoran za pripremu liste država članica u kojima ovlašćeni akteri u širem poštanskom sektoru mogu da budu ovlašćeni da rade, kao i liste odobrenih ovlašćenih aktera u širem poštanskom sektoru. Ovu listu Međunarodni biro mora redovno da ažurira i da je dostavlja putem cirkulara svim državama članicama.
2 Ostvarivanje mogućnosti propisane u stavu 1. mora da bude u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom ili politikom države članice u kojoj je osnovan ovlašćeni akter u širem poštanskom sektoru. U tom smislu, i ne dovodeći u pitanje obaveze u vezi sa određivanjem tela iz člana 3, države članice garantuju kontinuirano ispunjavanje obaveza iz Sporazuma o poštansko-novčanim uslugama (PPSA).
2.1 U skladu sa gorenavedenim kriterijumima, svaki zahtev za licenciranje koji se odnosi na ovlašćenog aktera u širem poštanskom sektoru upućuje se državi članici u kojoj ovlašćeni akter u širem poštanskom sektoru namerava da obavlja aktivnosti u vezi sa međusobnim povezivanjem ili obavljanjem poštansko-novčanih usluga. U tim smislu, ovlašćeni akter u širem poštanskom sektoru može da posluje u nekoliko država članica pod uslovom da je prihvatljiv i da ga je za to ovlastio državni organ predmetne države članice.
2.2 Svako ovlašćenje koje država članica formalno da ovlašćenom akteru u širem poštanskom sektoru mora biti vremenski ograničeno i ne sme da dovodi u pitanje mogućnost države članice da povuče takvo ovlašćenje ako više nisu ispunjeni uslovi navedeni u stavu 1.
2.3 Za potrebe stava 1.3, gorenavedena ovlašćenja države članice data ovlašćenom akteru u širem poštanskom sektoru (i relevantna dokumentacija povezana s njim) se odmah dostavljaju Međunarodnom birou.
3 Zahtev propisan u stavu 2. se na isti način primenjuje na državu članicu odredišta za prihvatanje poštanskih uputnica od ovlašćenih aktera u širem poštanskom sektoru.
4 Države članice obaveštavaju Međunarodni biro o svojim politikama u vezi sa poštanskim uputnicama koje se prenose preko i/ili primaju od ovlašćenih aktera u širem poštanskom. Takve informacije moraju da budu dostupne na veb sajtu Saveza.
5 Ni za šta sadržano u ovom članu se ne smatra da ukazuje na to da su ovlašćeni akteri u širem poštanskom sektoru u istom položaju kao i ovlašćeni operatori predmetne države članice prema Aktima Saveza, niti uvodi zakonsku obavezu za drugu državu članicu da prizna te ovlašćene aktere u širem poštanskom sektoru kao ovlašćene operatore za potrebe ovog sporazuma.
6 U cilju obezbeđivanja poštovanja odredaba ovog člana, države članice su saglasne da svako ovlašćenje koje daju ovlašćenim akterima u širem poštanskom sektoru za učešće u međusobnom povezivanju i/ili obavljanju poštansko-novčanih usluga bude uslovljeno ispunjavanjem zahteva da ovlašćeni akteri u širem poštanskom sektoru pristanu na to da nad njihovim aktivnostima koje su relevantne za ovaj sporazum mogu da se vrše periodične revizije koje vrši Međunarodni biro, u skladu sa relevantnim procedurama koje su propisane u Pravilnicima.
Član 6
1 Države članice obezbeđuju da njihovi ovlašćeni operatori i odobreni ovlašćeni akteri u širem poštanskom sektoru iz člana 5. budu odgovorni za obavljanje poštansko-novčanih usluga preko drugih operatora i korisnika.
2 Oni odgovaraju za rizike kao što su operativni rizici, rizici likvidnosti i rizici druge strane, u skladu sa nacionalnom zakonodavstvom.
3 U cilju obavljanja poštansko-novčanih usluga, čije pružanje je povereno ovlašćenim operatorima i odobrenim ovlašćenim akterima u širem poštanskom sektoru iz stava 1, države članice obezbeđuju da ti subjekti zaključe bilateralne ili multilateralne ugovore sa drugim ovlašćenim operatorima i odobrenim ovlašćenim akterima u širem poštanskom sektoru po svom izboru.
4 Ne dovodeći u pitanje prethodne obaveze, ovlašćeni operator ima mogućnost da, sa drugim subjektima koji su ugovorno vezani za njega, a u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, delimično zaključuje podugovore u oblasti međupovezivanja i obavljanja poštansko-novčanih usluga, koje su ovde definisane kao usluge poverene tom ovlašćenom operatoru od strane njegove države članice. U tom smislu, ovlašćeni operator garantuje neprekidno ispunjavanje svojih obaveza u skladu sa ovim sporazumom i ima punu odgovornost za sve svoje odnose sa ovlašćenim operatorima drugih država članica, kao i sa Međunarodnim biroom.
Član 7
Vlasništvo nad fondovima za pružanje poštansko-novčanih usluga
1 Svaka suma novca, data u gotovini ili zadužena sa računa za isplatu poštanske uputnice, pripada pošiljaocu do onog trenutka kada se isplati primaocu ili uplati na račun primaoca, osim u slučaju uputnice za otkupne pošiljke.
2 Tokom roka važenja poštanske uputnice, pošiljalac može da opozove ovu poštansku uputnicu do onog trenutka kada se isplati primaocu ili uplati na račun primaoca, osim u slučaju uputnice za otkupne pošiljke.
3 Svaka suma novca, data u gotovini ili zadužena sa računa za izvršenje uputnice za otkupnu pošiljku, pripada pošiljaocu otkupne pošiljke od trenutka izdavanja. Uputnica je tada neopoziva.
Član 8
Sprečavanje pranja novca, finansiranja terorizma i finansijskog kriminala
1 Ovlašćeni operatori treba da preduzmu sve neophodne korake da ispune svoje obaveze koje proističu iz nacionalne ili međunarodne regulative koja uređuje mere borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma i finansijskog kriminala.
2 Ovlašćeni operatori treba da obaveštavaju nadležne organe vlasti svoje zemlje o sumnjivim transakcijama, u skladu sa nacionalnim zakonima i propisima.
3 Pravilnici treba detaljno da definišu obaveze ovlašćenih operatora u smislu identifikovanja korisnika, dužne marljivosti i postupaka primene propisa za sprečavanje pranja novca, finansiranja terorizma i finansijskog kriminala.
Član 9
Poverljivost i korišćenje podataka o ličnosti
1 Države članice i njihovi ovlašćeni operatori obezbeđuju poverljivost i bezbednost podataka o ličnosti u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, a gde je primenjivo, i sa međunarodnim obavezama i Pravilnicima.
2 Podaci o ličnosti se mogu upotrebljavati isključivo za svrhe za koje su prikupljeni, u skladu sa važećim nacionalnim zakonima i međunarodnim obavezama.
3 Podaci o ličnosti se saopštavaju samo onim trećim licima koja su prema važećem nacionalnom zakonodavstvu ovlašćena da pristupe tim podacima.
4 Ovlašćeni operatori imaju obavezu da obaveštavaju svoje korisnike o korišćenju njihovih podataka o ličnosti, kao i o svrsi za koju su oni prikupljeni.
5 Podaci koji su potrebni za obavljanje poštansko-novčanih usluga su poverljive prirode.
6 U statističke svrhe i za moguće namene merenja kvaliteta usluga i centralnog kliringa, ovlašćeni operatori Međunarodnom birou Svetskog poštanskog saveza dostavljaju poštanske podatke, najmanje jednom godišnje. Međunarodni biro ima obavezu da tretira sve pojedinačne poštanske podatke kao poverljive.
Član 10
1 Razmena podataka neophodna za pružanje usluga definisanih ovim sporazumom uređena je načelom tehnološke neutralnosti, što znači da pružanje ovih usluga ne zavisi od korišćenja neke posebne tehnologije.
2 Procedure za izvršenje poštanskih uputnica, uključujući uslove za deponovanje, unos, otpremu, naloge za isplatu i naknade, i za rešavanje potražnica, kao i vremenski rok za stavljanje tih sredstava na raspolaganje primaocu, mogu biti različiti zavisno od tehnologije koja se koristi za prenos uputnica.
3 Poštansko-novčane usluge se mogu pružati na osnovu kombinovanja različitih tehnologija.
OPŠTA NAČELA I KVALITET USLUGE
Član 11
1 Pristup putem mreže i finansijska inkluzija
1.1 Poštansko-novčane usluge pružaju ovlašćeni operatori preko svojih mreža i/ili preko mreže bilo koje druge partnerske mreže, u cilju obezbeđenja dostupnosti ovih usluga najvećem broju korisnika, a u pogledu obezbeđivanja pristupa i korišćenja širokog spektra poštansko-novčanih usluga pristupačnih cena.
1.2 Svi korisnici mogu koristiti poštansko-novčane usluge, bez obzira na bilo koje postojeće ugovorne ili komercijalne odnose koje imaju sa ovlašćenim operatorom.
2 Razdvajanje fondova
2.1 Fondovi korisnika moraju biti izdvojeni. Ova sredstva i tokovi koje generišu moraju biti odvojena od drugih sredstava i tokova tog operatora, a naročito od njihovih sopstvenih novčanih sredstava.
2.2 Poravnanja koja se odnose na naknade između ovlašćenih operatora su odvojena od poravnanja koja se odnose na fondove korisnika.
3 Valuta izdavanja i valuta isplate po osnovu poštanske uputnice
3.1 Iznos poštanske uputnice se iskazuje i isplaćuje u valuti države odredišta, ili u bilo kojoj drugoj valuti koju odobri država odredišta.
4 Nemogućnost poricanja
4.1 Na prenos poštanske uputnice elektronskim putem primenjuje se načelo nemogućnosti poricanja, u smislu da ovlašćeni operator - izdavalac ne dovodi u pitanje postojanje uputnice, a ovlašćeni operator koji isplaćuje, ne poriče prijem uputnice, ukoliko je poruka u skladu sa važećim tehničkim standardima.
4.2 Nemogućnost poricanja elektronskih poštanskih uputnica se osigurava tehnološkim sredstvima, bez obzira na sistem koji koriste ovlašćeni operatori.
5 Izvršenje poštanskih uputnica
5.1 Poštanska uputnica koja se prenosi između ovlašćenih operatora mora da bude izvršena u skladu sa odredbama ovog sporazuma i u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.
5.2 U mreži ovlašćenih operatora, ukoliko obe države članice koriste istu valutu, suma koju ovlašćenom operatoru izdavaocu doznači pošiljalac treba da bude ista kao suma plaćena primaocu od strane ovlašćenog operatora koji vrši isplatu. Ako valuta nije ista, suma se konvertuje prema utvrđenom deviznom kursu po dostavljanju doznake i/ili plaćanju, prema potrebi.
5.3 Isplata u gotovini odgovarajućih sredstava od pošiljaoca primaocu nije uslovljena prijemom od strane ovlašćenog operatora koji vrši isplatu. Ona je predmet ispunjenja obaveza ovlašćenog operatora izdavaoca prema ovlašćenom operatoru koji vrši isplatu, u smislu rata, redovnog izmirivanja računa, obezbeđivanja vezanog računa ili plaćanja putem centralizovanog sistema za kliring i poravnanje.
5.4 Uplata na račun primaoca od strane ovlašćenog operatora koji vrši isplatu je uslovljena prijemom odgovarajućih sredstava od pošiljaoca, koja ovlašćeni operator izdavalac mora da obezbedi ovlašćenom operatoru koji vrši isplatu. Ova sredstva mogu da potiču sa vezanog računa ovlašćenog operatora izdavaoca ili iz centralizovanog sistema za kliring i poravnanje.
6 Određivanje poštarine
6.1 Ovlašćeni operator izdavalac utvrđuje cene poštansko-novčanih usluga.
6.2 Ovim cenama se mogu dodati naknade za svaku opcionu ili dopunsku uslugu koju zatraži pošiljalac.
7 Izuzimanje od plaćanja poštarine
7.1 Odredbe Svetske poštanske konvencije koje se tiču izuzimanja od naplate poštarine za pošiljke za ratne zarobljenike ili civilne zatočenike moraju da se primenjuju i na poštansko-novčane usluge za ovu kategoriju primaoca.
8 Naknada ovlašćenom operatoru koji vrši isplatu
8.1 Ovlašćeni operator koji vrši isplatu dobija naknadu od ovlašćenog operatora izdavaoca za izvršenje poštanske uputnice.
9 Intervali za poravnanje računa između ovlašćenih operatora
9.1 Učestalost poravnanja računa između ovlašćenih operatora za sredstva koja su isplaćena ili preneta primaocu u ime pošiljaoca može biti različita od učestalosti koja se odnosi na poravnanja naknada između ovlašćenih operatora. Sredstva koja se isplate ili polože poravnavaju se najmanje jednom mesečno.
10 Obaveza obaveštavanja korisnika
10.1 Korisnici imaju pravo na sledeće informacije, koje se objavljuju i stoje na raspolaganju svim pošiljaocima: uslovi koji se odnose na pružanje poštansko-novčanih usluga, cene, naknade, kursne liste, uslovi za izvršenje obaveza i adrese službi za informacije i potražnice.
10.2 Pristup ovim informacijama je besplatan.
Član 12
1 Ovlašćeni operatori mogu odlučiti da identifikuju poštansko-novčane usluge kao zajednički brend.
2 Savet za poštansku eksploataciju ima obavezu da definiše ciljeve, elemente kvaliteta usluge i standarde kvaliteta za poštanske uputnice koje se prenose elektronskim putem.
3 Ovlašćeni operatori moraju da primenjuju minimalni broj elemenata kvaliteta usluge i standarda kvaliteta za poštanske uputnice koje se prenose elektronskim putem.
NAČELA ELEKTRONSKE RAZMENE PODATAKA
Član 13
1 Mreže
1.1 Za razmenu podataka potrebnih za pružanje poštansko-novčanih usluga između svih ovlašćenih operatora, kao i za praćenje kvaliteta usluge, ovlašćeni operatori su obavezni da koriste sistem razmene elektronskih podataka (EDI) Svetskog poštanskog saveza, ili bilo koji sistem koji obezbeđuje interoperabilnost poštansko-novčanih usluga, u skladu sa ovim sporazumom.
Član 14
Bezbednost elektronske razmene podataka
1 Ovlašćeni operatori su odgovorni za pravilno funkcionisanje svoje opreme.
2 Elektronski prenos podataka mora da bude bezbedan, u cilju garantovanja autentičnosti i integriteta prenetih podataka.
3 Ovlašćeni operatori treba da obezbede sigurnost transakcija, u skladu sa međunarodnim standardima.
Član 15
Sistemi koje ovlašćeni operatori koriste treba da dozvole monitoring obrade uputnica i njihov opoziv od strane pošiljaoca, do momenta isplate odgovarajućeg iznosa primaocu, ili uplate istog na račun primaoca, ili, ako je to slučaj, do vraćanja datog iznosa pošiljaocu.
PRAVILA KOJA UREĐUJU POŠTANSKO-NOVČANE USLUGE
OBRADA POŠTANSKIH UPUTNICA
Član 16
Depozit, unos i prenos poštanskih uputnica
1 Uslovi za deponovanje, unos i prenos poštanskih uputnica utvrđeni su Pravilnicima.
2 Period važenja poštanskih uputnica ne može da bude produžen i utvrđen je Pravilnicima.
Član 17
Provera i oslobađanje finansijskih sredstava
1 Posle potvrđivanja identiteta primaoca u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i tačnosti informacija koje je dao, ovlašćeni operator vrši isplatu u gotovini. Za uplatu ili transfer, ovo plaćanje se vrši uplatom sredstava u korist računa primaoca.
2 Vremenski rok za oslobađanje finansijskih sredstava uređuje se bilateralnim i multilateralnim sporazumima između ovlašćenih operatora.
Član 18
Ovlašćeni operatori obaveštavaju Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza o maksimalnim iznosima slanja ili prijema, koji su utvrđeni u skladu sa njihovim nacionalnim zakonodavstvom.
Član 19
1 Visina povraćaja
1.1 Povraćaj u okviru poštansko-novčanih usluga pokriva pun iznos poštanske uputnice u valuti države izdavanja. Iznos koji se nadoknađuje je jednak iznosu koji je pošiljalac uplatio, ili iznosu za koji je zadužen njegov račun. Cena poštansko-novčane usluge se dodaje na iznos koji je predmet povraćaja u slučaju da je ovlašćeni operator počinio grešku.
1.2 Povraćaj se ne vrši za uputnicu za otkupnu pošiljku.
POTRAŽNICE I ODGOVORNOST
Član 20
1 Potražnice se prihvataju u periodu od šest meseci od narednog dana od dana prijema poštanske uputnice.
2 Zavisno od njihove nacionalne regulative, ovlašćeni operatori imaju pravo da od korisnika naplate naknadu za potražnice koje se odnose na poštanske uputnice.
Član 21
Odgovornost ovlašćenih operatora prema korisnicima
1 Upravljanje fondovima
1.1 Osim u slučaju uputnica za otkupne pošiljke, ovlašćeni operator - izdavalac odgovoran je pošiljaocu za sume koje su mu predate na šalteru ili za koje je zadužio račun pošiljaoca, dok:
1.1.1 poštanska uputnica ne bude u potpunosti isplaćena; ili
1.1.2 prebačena na račun primaoca; ili
1.1.3 se ta sredstva ne vrate pošiljaocu u gotovini ili prenosom na njegov račun.
1.2 Za uputnice za otkupne pošiljke, ovlašćeni operator - izdavalac je odgovoran primaocu za sume koje su mu predate na šalteru ili za koje je zadužio račun pošiljaoca, dok uputnica za otkupnu pošiljku ne bude u potpunosti isplaćena ili prebačena na račun primaoca.
Član 22
Međusobne obaveze i odgovornost ovlašćenih operatora
1 Svaki ovlašćeni operator je odgovoran za svoje greške.
2 Uslovi i obim odgovornosti utvrđeni su Pravilnicima.
Član 23
Nepostojanje odgovornosti ovlašćenih operatora
1 Ovlašćeni operatori nisu odgovorni:
1.1 u slučaju kašnjenja u izvršenju usluge;
1.2 kada ne mogu da računaju na realizaciju poštanske uputnice zbog činjenice da su podaci o poštansko-novčanim uslugama uništeni dejstvom više sile, osim ako se na drugi način ne prezentuje dokaz o njihovoj odgovornosti;
1.3 kada je šteta počinjena greškom ili nemarom pošiljaoca, a naročito kada je reč o njegovoj odgovornosti pružanja tačnih informacija vezanih za njegovu poštansku uputnicu, uključujući i činjenicu da označeni iznos potiče iz legitimnih izvora i da je realizacija poštanske uputnice legitimna;
1.4 ako označena sredstva budu zaplenjena;
1.5 u slučaju finansijskih sredstava za ratne ili civilne zarobljenike;
1.6 kada korisnik nije podneo potražnicu u roku koji je utvrđen ovim sporazumom;
1.7 kada istekne vreme koje je određeno za odštetu u smislu poštansko-novčanih usluga u državi izdavaoca uputnice.
Član 24
Na odredbe o odgovornosti propisane u čl. 21. do 23. ne mogu se stavljati rezerve, osim u slučaju bilateralnog ugovora.
FINANSIJSKI ODNOSI
Član 25
Pravila obračuna i finansijska pravila
1 Pravila obračuna
1.1 Ovlašćeni operatori moraju poštovati pravila obračuna definisana u Pravilnicima.
2 Priprema mesečnih i generalnih računa
2.1 Ovlašćeni operator koji vrši isplatu ima obavezu da svakom ovlašćenom operatoru izdavaocu dostavlja mesečni račun koji pokazuje iznose koji su isplaćeni za poštanske uputnice. Mesečni računi se, u istim intervalima, uključuju u generalni račun za poravnanje, uključujući i rate i uvećavajući bilans.
3 Rata
3.1 U slučaju neravnoteže u razmeni usluga i sredstava između ovlašćenih operatora, ovlašćeni operator izdavalac plaća ovlašćenom operatoru koji vrši isplatu ratu, najmanje jednom mesečno, na početku svakog zaključnog perioda. U slučajevima kada povećanje učestalosti poravnanja računa smanjuje ovaj period na manje od nedelju dana, operatori se mogu dogovoriti da se odreknu ove rate.
4 Namenski račun
4.1 U načelu, svaki ovlašćeni operator ima jedan namenski račun za sredstva svojih korisnika. Ta sredstva se koriste isključivo za poravnanje poštanskih uputnica isplaćenih primaocima ili za povraćaje neisplaćenih poštanskih uputnica pošiljaocima.
4.2 Sve rate koje je platio ovlašćeni operator izdavalac prenose se na namenski račun za ovlašćenog operatora koji vrši isplatu. Ove rate koriste se isključivo za isplate primaocima.
5 Depozit za obezbeđenje
5.1 Može se zahtevati isplata depozita za obezbeđenje, u skladu sa uslovima datim u Pravilnicima.
Član 26
1 Centralizovano poravnanje
1.1 Poravnanje računa između ovlašćenih operatora može da prođe i kroz centralnu klirinšku banku, u skladu sa procedurama koje su predviđene Pravilnicima, a realizuje se sa namenskih računa ovlašćenih operatora.
2 Bilateralno poravnanje
2.1 Izdavanje računa na osnovu salda generalnog računa
2.1.1 U načelu, ovlašćeni operatori koji nisu članovi centralizovanog sistema kliringa, poravnavaju račune na osnovu salda generalnog računa.
2.2 Vezani račun
2.2.1 Kada ovlašćeni operatori imaju žiro mrežu, svaki od njih može da otvori vezani račun, uz pomoć kojeg se rešavaju međusobna dugovanja i potraživanja po osnovu razmene poštanskih uputnica.
2.2.2 Kada ovlašćeni operator koji vrši isplatu nema žiro sistem, može da otvori vezani račun kod druge finansijske institucije.
2.3 Valuta za poravnanje
2.3.1 Poravnanja se obavljaju u valuti države odredišta ili u valuti treće države, o kojoj se ovlašćeni operatori sporazumno dogovore.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 27
1 Nisu dozvoljene rezerve koje nisu u skladu sa ciljem i namenom Saveza.
2 Po pravilu, svaka država članica čije stavove ne dele druge države članice, nastoji, koliko je to u njenoj moći, da se složi sa mišljenjem većine. Rezerve treba da se podnose samo u slučaju apsolutne potrebe i da se daju opravdani razlozi za isto.
3 Rezerve na bilo koji član ovog sporazuma, podnose se Kongresu u vidu predloga za Kongres, napisanog na jednom od radnih jezika Međunarodnog biroa, u skladu sa relevantnim odredbama Pravilnika o postupanju na Kongresu.
4 Da bi postali pravosnažni, predlozi koji se odnose na rezerve moraju da budu odobreni od strane potrebne većine za usvajanje amandmana na član na koji se rezerva odnosi.
5 U načelu, rezerva se primenjuje na bazi reciprociteta između države članice koja je podnela rezervu i ostalih država članica.
6 Rezerve na ovaj sporazum se unose u njegov Završni protokol, na osnovu predloga usvojenih od strane Kongresa.
Član 28
1 Kada je to primenjivo, u svim slučajevima koji nisu izričito predviđeni ovim sporazumom, po analogiji, se primenjuje Konvencija.
2 Na ovaj sporazum se ne primenjuje član 5. Ustava.
3 Uslovi za usvajanje predloga u vezi sa ovim sporazumom i Pravilnicima
3.1 Da bi postali pravosnažni, predlozi koji se odnose na ovaj sporazum podneti Kongresu moraju biti prihvaćeni od strane većine država članica sa pravom glasa, koje su prisutne i koje su ugovorne strane u ovom sporazumu. U vreme glasanja mora da bude prisutna najmanje polovina država članica zastupljenih u Kongresu sa pravom glasa.
3.2 Da bi postali pravosnažni, predlozi koji se odnose na Pravilnike ovog sporazuma moraju da budu prihvaćeni od strane većine država članica Saveta za poštansku eksploataciju, koje su prisutne, imaju pravo glasa i glasaju i koje su potpisnice ovog sporazuma ili su saglasne sa istim.
3.3 Da bi postali pravosnažni, predlozi koji se tiču ovog sporazuma, a koji se podnose između dva Kongresa moraju dobiti:
3.3.1 dve trećine glasova, sa najmanje polovinom država članica sa pravom glasa, koje učestvuju u glasanju i koje su ugovorne strane u ovom sporazumu, ako predlozi uključuju dodavanje novih odredbi;
3.3.2 većinu glasova, sa najmanje polovinom država članica sa pravom glasa, koje učestvuju u glasanju i koje su ugovorne strane u ovom sporazumu, ako predlozi uključuju amandmane na odredbe ovog sporazuma;
3.3.3 većinu glasova, ako predlozi obuhvataju tumačenje odredbi ovog sporazuma.
3.4 Ne uzimajući u obzir odredbe iz stava 3.3.1, svaka država članica čija je nacionalna regulativa još uvek neusaglašena sa predloženom dopunom, može, u roku od 90 dana od dana dobijanja obaveštenja o tome, da dostavi pisanu izjavu Generalnom direktoru Međunarodnog biroa, u kojoj navodi da nije u mogućnosti da prihvati ovu dopunu.
Član 29
Stupanje na snagu i važenje Sporazuma o poštansko-novčanim uslugama
Ovaj sporazum stupa na snagu 1. jula 2022. godine i ostaje na snazi na neodređeni period.
Kao potvrdu gorenavedenog, punomoćnici Vlada država članica potpisali su ovaj sporazum u jednom originalnom primerku, koji se deponuje i čuva kod Generalnog direktora Međunarodnog biroa. Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza dostavlja kopiju svakoj ugovornoj strani.
Sačinjeno u Abidžanu, 26. avgusta 2021. godine.
ZAVRŠNI PROTOKOL SPORAZUMA O POŠTANSKO-NOVČANIM USLUGAMA
U trenutku potpisivanja Sporazuma o poštansko-novčanim uslugama, zaključenog na današnji dan, dolepotpisani punomoćnici saglasili su se o sledećem:
Član I
Ne uzimajući u obzir član 1, Vijetnam zadržava pravo da pruža uslugu uputnica za otkupnu pošiljku na svojoj teritoriji.
Član II
1 Pozivajući se na član 6.4, kao i primenom čl. 3. i 4. Sporazuma o poštansko-novčanim uslugama, svaki operator koga imenuje Francuska pokreće poštansko-novčane usluge samo sa operatorima država članica koje su potpisnice sporazuma.
2 U slučajevima kada jedan od navedenih operatora nije ovlašćeni operator, on može jedino da vrši isplatu uputnica dobijenih od francuskog ovlašćenog operatora. Da bi zaključio ugovor o razmeni sa francuskim ovlašćenim operatorom, ovaj operator najpre obezbeđuje primerak izjave o svom učešću u isključivoj realizaciji uputnica poštansko-novčane usluge, koju je izdao nadležnim organima date države članice, koji može, na osnovu svog diskrecionog prava, biti kombinovan sa drugim ovlašćenjima.
3 Navedene odredbe se recipročno primenjuju na nacionalnoj teritoriji Francuske u pogledu svakog operatora u Francuskoj koji želi da sklopi partnerstvo isključivo sa ovlašćenim operatorima drugih država članica koje su potpisnice Sporazuma o poštansko-novčanim uslugama.
Kao potvrdu gorenavedenog, punomoćnici Vlada država članica sačinili su ovaj protokol koji ima istu snagu i isto važenje kao da su njegove odredbe unete u tekst samog Sporazuma o poštansko-novčanim uslugama, i potpisali ga u jednom originalnom primerku koji se deponuje i čuva kod Generalnog direktora Međunarodnog biroa. Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza dostavlja kopiju svakoj ugovornoj strani.
Sačinjeno u Abidžanu, 26. avgusta 2021. godine
PRAVILNIK O POSTUPANJU NA KONGRESU
Član 1
Pravilnik o postupanju na Kongresu (u daljem tekstu: Pravilnik) je sačinjen shodno Aktima Saveza i on upravlja radom Kongresa. U slučaju neslaganja jedne od njegovih odredbi i odredbi iz Akata, odredbe iz Akata imaju prioritet.
Član 2
1 Izraz "delegacija" označava osobu ili telo koje čine osobe, određene od strane države članice da učestvuju na Kongresu. Delegacija se sastoji od šefa delegacije i, ako je to prikladno, njegovog zamenika, jednog ili više delegata i eventualno i jednog ili više zvaničnika (uključujući eksperte, sekretare, itd.).
2 Šefovi delegacije, njihovi zamenici i delegati su predstavnici država članica u smislu sadržanom u članu 15.2 Ustava, ako poseduju akreditacije koje ispunjavaju uslove propisane u članu 3. ovog pravilnika.
Član 3
1 Akreditacije delegata treba da potpiše šef države, predsednik vlade ili ministar spoljnih poslova zemlje koju predstavljaju, ili bilo koji drugi državni zvaničnik ovlašćen pisanim putem od strane tih organa da potpiše akreditive. Kopija takvog ovlašćenja dostavlja se zajedno sa akreditacijama. Poželjno je da se akreditacije daju na jednom od radnih jezika Međunarodnog biroa. Uz akreditacije date na jeziku koji nije radni jezik Međunarodnog biroa (i za koji ne postoji prevodilačka služba Saveza) mora da se dostavi prevod na engleski ili francuski jezik, kao i izjava kojom se potvrđuje da prevod tačno pokazuje sadržaj originalnog dokumenta. Akreditacije delegata koji imaju pravo da potpišu Akte (punomoćnici) treba da sadrži vrednost takvog potpisa (da li je potpis predmet ratifikovanja ili odobrenja, potpis ad referendum, definitivan potpis). U odsustvu takvih specifičnih informacija, smatraće se da potpis mora da se ratifikuje ili odobri. Akreditacije koje ovlašćuju imaoca da potpisuje Akte implicitno uključuju pravo obraćanja i pravo glasa. Delegati kojima su nadležni organi vlasti dodelili puna ovlašćenja bez posebnog navođenja obima istih, ovlašćeni su da govore na skupu, da glasaju i da potpisuju Akte, osim ako se u tekstu u akreditaciji izričito navodi drugačije. Akreditacije koje ovlašćuju imaoca da učestvuje u ime zemlje ili da je predstavlja implicitno uključuju samo pravo obraćanja i pravo glasa.
2 Za potrebe ovog člana i bez obaveze da daju konkretne akreditacije ili puna ovlašćenja, za šefove država, predsednike vlada i ministre spoljnih poslova država članica se takođe smatra da predstavljaju svoje države članice za potrebe postupanja u vezi sa usvajanjem akata Saveza.
3 Akreditacije se deponuju, posredstvom Sekretarijata Kongresa (u daljem tekstu: Sekretarijat), sa ovlašćenjem namenjenim za tu svrhu.
4 Države članice čiji delegati ne poseduju akreditacije ili koji nisu podneli svoje akreditacije mogu, pod uslovom da su imena tih delegata njihove vlade saopštile Međunarodnom birou, da učestvuju u raspravama, ali nemaju pravo glasa dok organu iz stava 3. ne budu dostavljene njihove akreditacije u primerenom i adekvatnom obliku. Međunarodni biro procenjuje primerenost akreditacija delegata i, ukoliko postoji sumnja, upućuje pitanje organu iz stava3. na razmatranje.
5 Akreditacija države članice koja ovlašćuje delegaciju druge države članice da je predstavlja na Kongresu (ovlašćenje), treba da bude u istoj formi kao i akreditacija opisana u stavu 1.
6 Akreditivi i ovlašćenja dostavljeni bezbednim elektronskim sredstvima (kao i odgovori na zahteve za informacije u vezi s tim) dozvoljeni su pod uslovom da organ iz stava3. potvrdi ispunjenost zahteva koji su propisani u stavu 1. Za potrebe ovog stava, "bezbedna elektronska sredstva" su sva elektronska sredstva koja se koriste za obradu, skladištenje i prenos podataka i koja obezbeđuju da se očuva potpunost, integritet i poverljivost tih podataka u toku dostavljanja gorenavedenih akreditacija i ovlašćenja od strane država članica.
7 Delegacija koja, po podnošenju akreditacije, bude sprečena da prisustvuje jednom ili više sastanaka, može organizovati da je predstavlja delegacije druge države članice, pod uslovom da takvo pismeno obaveštenje dostavi Predsedavajućem tog sastanka. Međutim, delegacija može da predstavlja samo još jednu državu osim svoje.
8 Delegati država članica koje nisu ugovorne strane u Sporazumu, mogu uzeti na Kongresu učešće u raspravama koje se tiču tog sporazuma, ali bez prava glasa.
Član 4
1 Na sastancima Kongresa i odbora, delegacije će zauzeti mesta po redosledu imena država koje zastupaju prema francuskom alfabetu.
2 Predsednik Administrativnog saveta će predviđenom vremenu izvlačiti cedulje sa imenom zemlje koja će biti smeštena najbliže govornici na sastancima Kongresa i odbora.
Član 5
Posmatrači i ad hoc posmatrači
1 Posmatrači i ad hoc posmatrači nemaju pravo glasa, ali mogu zauzeti govornicu uz dozvolu Predsedavajućeg tog sastanka.
2 U izuzetnim okolnostima, pravo posmatrača i ad hoc posmatrača da uzmu učešće na određenim sastancima ili delovima sastanaka može se ograničiti ako tako zahteva poverljiva priroda teme o kojoj se raspravlja. Oni će o tome biti obavešteni što je pre moguće. Ovu odluku o ograničenjima može, za svaki slučaj pojedinačno, doneti telo koje je u pitanju ili njegov predsedavajući. Takve odluke će preispitati Biro Kongresa, koji je ovlašćen da potvrdi ili opovrgne takvu odluku prostom većinom glasova.
Član 6
Predsedavanje i potpredsedavanje Kongresom
1 Na prvoj plenarnoj sednici, a na predlog države članice koja je domaćin Kongresa, Kongres bira Predsednika Kongresa, a zatim, na predlog Administrativnog saveta, odobrava imenovanje država članica koje će preuzeti potpredsedništvo u Kongresu, kao i predsedavajuće i potpredsedavajuće odbora. Ova mesta se raspodeljuju uzimajući u obzir, koliko je to moguće, podjednaku geografsku raspoređenost država članica.
2 Predsednik otvara i zatvara sastanke kojima predsedava, vodi rasprave, daje reč govornicima, stavlja predloge na glasanje i objavljuje koja većina je potrebna za usvajanje predloga, objavljuje odluke i, zavisno od odobrenja Kongresa, tumači takve odluke ako je potrebno.
3 Predsednik vodi računa da se ovaj pravilnik poštuje i da se održava red na sastancima.
4 Svaka delegacija može Plenumu ili Odboru uložiti žalbe na odluke koje je doneo Predsednik na osnovu odredbi ili tumačenja ovog pravilnika. Međutim, odluka Predsedavajućeg se smatra ispravnom osim ako je ne opozove većina prisutnih članova sa pravom glasa.
5 Ukoliko država članica koja je predsedavajuća nije više u stanju da obavlja tu funkciju, jedan od potpredsednika koga odredi Plenum ili Odbor zauzima njeno mesto.
Član 7
1 Biro Kongresa je centralno telo odgovorno za upravljanje njegovim radom. Sastoji se od predsednika i potpredsednika Kongresa i predsedavajućih odbora. On se sastaje periodično da bi preispitao napredak u radu Kongresa i da sačini preporuke koje imaju za cilj da omoguće takav napredak. Biro pomaže Predsedniku u izradi nacrta dnevnog reda za svaku plenarnu sednicu, kao i u koorinaciji rada odbora. On priprema preporuke koje se odnose na zaključivanje Kongresa.
2 Generalni sekretar Kongresa i Pomoćnik generalnog sekretara, navedeni u članu 10.1, prisustvuju sastancima Biroa.
Član 8
1 Države članice koje su zastupljene u Kongresu imaju pravo da budu članovi odbora koji su odgovorni za proučavanje predloga koji se tiču Ustava, Opšteg Pravilnika i Konvencije.
2 Države članice zastupljene u Kongresu, koje su ugovorne strane jednog ili više opcionih sporazuma, imaju pravo da budu članovi odbora koji su odgovorni za reviziju takvih sporazuma. Pravo glasa članova odbora je ograničeno na sporazum ili sporazume u kojima su one ugovorne strane.
3 Države članice koje nisu članice odbora koji se bave pitanjima sporazuma mogu da prisustvuju sastancima takvih odbora i da uzimaju učešće u raspravama, ali bez prava glasa.
Član 9
Kongres i svi odbori mogu da osnuju radne grupe za proučavanje posebnih pitanja.
Član 10
1 Međunarodni biro uz pomoć države članice domaćina obezbeđuje Sekretarijat.
2 Generalni direktor i zamenik generalnog direktora Međunarodnog biroa imaju funkcije generalnog sekretara, odnosno pomoćnika generalnog sekretara Kongresa.
3 Generalni direktor i zamenik generalnog direktora Međunarodnog biroa prisustvuju sednicama Kongresa i Biroa Kongresa i učestvuju u raspravama, ali nemaju pravo glasa. Oni takođe mogu pod istim uslovima prisustvovati sastancima odbora ili ih na njima može predstavljati viši zvaničnik Međunarodnog biroa.
4 Zvaničnici Međunarodnog biroa Kongresa su istovremeno sekretari Plenuma, Biroa Kongresa i odbora. Oni pružaju pomoć Predsedniku tokom sastanaka i odgovorni su za sačinjavanje izveštaja.
5 Pomoćnici sekretara pružaju pomoć sekretarima Plenuma i odbora.
Član 11
Jezik koji se koristi u raspravama
1 U skladu sa stavom 2, u raspravama se mogu koristiti francuski, engleski, španski i ruski jezik, uz pomoć sistema za simultano ili konsekutivno prevođenje.
2 Rasprave Odbora za izradu nacrta se održavaju na francuskom jeziku.
3 Ostali jezici se takođe mogu koristiti u raspravama navedenima u stavu 1. Jezik zemlje domaćina ima prioritet u vezi sa ovim. Delegacije koje koriste druge jezike treba da obezbede simultani prevod na jedan od jezika navedenih u stavu 1, bilo sistemom za simultano prevođenje kada se mogu obaviti neophodne tehničke izmene, ili angažovanjem posebnih prevodilaca.
4 Troškovi prevodilačkih usluga se dele među članicama grupe država koje koriste isti jezik, srazmerno njihovim doprinosima u rashodima Saveza.
Član 12
Jezici na kojima se sačinjavaju dokumenti Kongresa
1 Dokumente koji se pripremaju tokom trajanja Kongresa, uključujući i nacrte odluka koji se podnose Kongresu na odobrenje, objavljuje Sekretarijat na francuskom jeziku.
2 U tom cilju, dokumenti koje su sačinile delegacije država članica podnose se na francuskom jeziku, direktno ili posredstvom prevodilačke službe Sekretarijata.
3 Gorenavedene usluge prevođenja, koje o svom trošku organizuju jezičke grupe koje su osnovane u skladu sa relevantnim odredbama Opšteg pravilnika, mogu takođe prevoditi dokumente Kongresa na svoje jezike.
Član 13
1 Sva pitanja koja se iznesu pred Kongres biće predmet predloga.
2 Za sve predloge koje pre Kongresa objavi Međunarodni biro smatra se da su podneti Kongresu.
3 Dva meseca pre otvaranja Kongresa ni jedan predlog se ne razmatra, osim onih za izmenu ranijih predloga.
4 Amandmanom se smatra sledeće: bilo koji predlog koji, bez menjanja suštine originalnog predloga, uključuje brisanje, dodatak ili reviziju jednog dela originalnog predloga. Ni jedna predložena promena se neće smatrati amandmanom ako nije u skladu sa značenjem ili namenom originalnog predloga. U slučaju nedoumice, Kongres ili odbor će o tome doneti odluku.
5 Amandmani koji su Kongresu podneti na već date predloge, podnose se Sekretarijatu u pisanom obliku, na francuskom jeziku, do 12 časova na dan koji prethodi danu kada će se o predlogu diskutovati, tako da se isti mogu dostaviti delegatima istog dana. Ovaj rok se ne primenjuje na amandmane koji proisteknu direktno iz rasprava na Plenumu ili sastanku odbora. U drugom slučaju, ako je tako traženo, autor amandmana podnosi pismenu verziju na francuskom jeziku ili na bilo kojem drugom jeziku koji se koristi u raspravi. Predsedavajući će pročitati predlog glasno, dati da se pročita naglas ili ga vizuelno prikazati delegatima.
6 Procedura predviđena stavom 5. se takođe primenjuje na podnošenje predloga koji nisu sačinjeni da bi izmenili tekst Akata (nacrte rezolucija, nacrte preporuka, nacrte formalnih mišljenja, itd.) kada su takvi predlozi nastali iz rada Kongresa.
7 Svaki predlog ili amandman treba da sadrži konačnu formu teksta koji će biti umetnut u Akte Saveza, pri čemu Odbor za izradu nacrta može da izvrši reviziju.
Član 14
Razmatranje predloga na Plenumu i odborima
1 Izrada predloga (na kraj čijeg broja se stavlja slovo "R") dodeljuje se Odboru za izradu nacrta, bilo direktno kada Sekretarijat nema nedoumica u pogledu njihove prirode (Sekretarijat sačinjava listu takvih predloga za Odbor za izradu nacrta), ili, ako Sekretarijat ima nedoumice u pogledu njihove prirode, nakon što drugi odbori potvrde da je njihova priroda u skladu sa nacrtima (na isti način će se sačiniti lista takvih predloga za odbore koji se pitaju). Međutim, ako su takvi predlozi vezani za druge predloge čiju suštinu treba da razmatra Plenum ili drugi odbori, Odbor za izradu nacrta će odložiti razmatranje istih dok Plenum ili drugi odbori ne donesu odluku o suštini odgovarajućih predloga. Predlozi iza čijih brojeva nije stavljeno slovo R, ali koji, po mišljenju Sekretarijata, imaju prirodu nacrta, upućuju se direktno nadležnim odborima koji se bave tom suštinom predloga. Kada ovi odbori započnu rad, oni donose odluku o tome koji od predloga će se direktno proslediti Odboru za izradu nacrta. Listu tih predloga sačinjava Sekretarijat za odbore.
2 Ako je jedno isto pitanje predmet nekoliko predloga, Predsednik odlučuje o redosledu po kome će se o njima raspravljati, počevši, po pravilu, od predloga koji se najviše udaljava od osnovnog teksta i povlači najznačajniju promenu u odnosu na trenutno stanje.
3 Ako neki predlog može da se podeli na nekoliko delova, svaki deo se može razmatrati i o njemu izjašnjavati odvojeno, ako se saglasi podnosilac predloga ili skupština. Ista mogućnost se primenjuje za istovremeno razmatranje nekoliko povezanih predloga.
4 Svaki predlog koji iz Plenuma ili iz odbora povuče njegov podnosilac može ponovo da podnese delegacija druge države članice. Slično tome, ako se neki amandman na predlog prihvati od strane podnosioca predloga, druga delegacija može ponovo da podnese originalni, neizmenjeni predlog.
5 Svaki amandman na predlog koji je prihvatila delegacija koja je podnela predlog, odmah će biti uključena u tekst istog. Ako podnosilac originalnog predloga ne prihvati amandman, Predsedavajući donosi odluku da li će se o amandmanu ili predlogu prvo glasati, počevši od onog koji se najviše udaljava od značenja ili namere osnovnog teksta i koji povlači najznačajnije promene u odnosu na trenutno stanje.
6 Postupak opisan u stavu 5. se primenjuje takođe i kada je podneto više od jednog amandmana na jedan predlog.
7 Predsednik Kongresa i predsedavajući odbora će se postarati da se posle svakog sastanka tekstovi predloga, amandmana ili odluka koje su usvojene proslede Odboru za izradu nacrta, u pisanom obliku.
Član 15
1 Delegati ne mogu dobiti reč dok ne dobiju dozvolu od Predsedavajućeg tog sastanka. Oni se pozivaju da govore polako i razgovetno. Predsedavajući daje delegatima priliku da slobodno i u potpunosti izraze svoje poglede na teme o kojima se raspravlja, onoliko koliko je to u skladu sa normalnim tokom rasprave.
2 Obraćanja ne mogu trajati duže od pet minuta, osim ukoliko većina prisutnih članova sa pravom glasa drugačije ne odluči. Predsedavajući ima ovlašćenje da prekine bilo kog govornika koji premaši navedeno dozvoljeno vreme. Takođe može zamoliti delegata da se ne udaljava od teme.
3 Tokom rasprave, Predsedavajući može, uz saglasnost većine prisutnih članova sa pravom glasa, da objavi da je lista govornika zaključena, pošto je glasno pročita. Kada se iscrpi lista govornika, Predsedavajući zatvara raspravu, mada i posle zaključivanja liste može podnosiocu predloga o kom se raspravlja da dodeli pravo da odgovori na neko od obraćanja.
4 Predsedavajući takođe može, uz saglasnost većine prisutnih članova sa pravom glasa, da ograniči trajanje obraćanja bilo koje delegacije o predlogu iz određene grupe predloga; ali podnosilac predloga tada ima pravo da predlog predstavi i da se kasnije obrati, ako zatraži to pravo, da bi dodao nove činjenice kao odgovor na govore delegacija, da bi mogao, ako tako želi, da bude poslednji govornik.
5 Predsedavajući može, uz saglasnost većine prisutnih članova sa pravom glasa, da ograniči broj obraćanja o predlogu iz određene grupe predloga; ali ovo ograničenje ne sme biti manje od pet za i pet protiv predloga o kome se raspravlja.
Član 16
Inicijative o tačkama koje su na dnevnom redu i proceduralne inicijative
1 Tokom rasprave o bilo kom pitanju i čak posle zaključivanja takve rasprave, a kada je to prikladno, delegacija može da podnese inicijativu o tački dnevnog reda da bi zatražila:
1.1 pojašnjenje načina vođenja rasprava;
1.2 poštovanje Pravilnika;
1.3 promenu u redosledu diskusija o predlogu koji je predložio Predsednik.
Inicijativa o predlogu tačke sa dnevnog reda ima prednost nad drugim pitanjima, uključujući i proceduralne inicijative navedene u stavu 3.
2 Predsednik odmah daje tražena pojašnjenja ili donosi odluku koju smatra poželjnom, a koja se odnosi na predmet inicijative o tački dnevnog reda. U slučaju prigovora, odluka Predsednika se odmah stavlja na glasanje.
3 Pored toga, tokom diskusije o nekom pitanju, delegacija može da unese proceduralnu inicijativu koja se tiče predloga za:
3.1 prekid sastanka;
3.2 zaključivanje sastanka;
3.3 odlaganje rasprave o pitanju o kome se diskutuje;
3.4 zaključivanje rasprave o pitanju o kome se diskutuje.
Inicijative proceduralne prirode imaju prednost, prema gorenavedenom redosledu, nad svim drugim predlozima, osim u odnosu na inicijative za tačke dnevnog reda iz stava 1.
4 O inicijativama za prekid ili zaključivanje sednice se ne raspravlja, ali se one odmah stavljaju na glasanje.
5 Kada neka delegacija predloži odlaganje ili zaključivanje rasprave o pitanju o kome se diskutuje, mogu da se obrate samo dva govornika koja su protiv odlaganja ili zaključivanja rasprave, posle čega se inicijativa stavlja na glasanje.
6 Delegacija koja podnosi inicijativu koja se tiče tačke dnevnog reda ili proceduralni predlog ne može po podnošenju da se bavi suštinom pitanja o kome se diskutuje. Predlagač proceduralne inicijative može da je povuče pre stavljanja na glasanje, a svaka inicijativa ove vrste, izmenjena ili ne, koja bude povučena, može da bude ponovo podneta od strane druge delegacije.
Član 17
1 U skladu sa odredbama st. 2. i 3, kvorum koji je potreban za otvaranje sastanaka i za glasanje je polovina država članica zastupljenih na Kongresu, sa pravom glasa.
2 Za glasanje o izmenama Ustava i Opšteg pravilnika, potreban kvorum čini dve trećine država članica Saveza sa pravom glasa.
3 Kada se radi o sporazumima, kvorum koji je potreban za otvaranje sastanaka i za glasanje je polovina država članica zastupljenih na Kongresu, koje su ugovorne strane u sporazumu o kome se raspravlja i sa pravom glasa.
4 Delegacije koje su prisutne, ali ne učestvuju u datom glasanju, ili su iz država koje ne žele da uzmu učešće u glasanju, ne smatraju se odsutnima kada se utvrđuje potreban kvorum iz st. 1, 2. i 3.
Član 18
1 O pitanjima koja ne mogu da se reše zajedničkim sporazumom odlučuje se glasanjem.
2 Glasanje se obavlja po tradicionalnom sistemu ili uz pomoć elektronskog sistema glasanja. Uobičajeno se koristi elektronski sistem, kada je taj sistem u upotrebi na Kongresu. Međutim, u slučaju tajnog glasanja, može se glasati tradicionalnim sistemom ako tako zahteva jedna delegacija koju podržava većina prisutnih delegacija sa pravom glasa.
3 Za glasanje po tradicionalnom sistemu, koriste sledeće metode:
3.1 podizanjem ruke. Ako postoji nedoumica o rezultatu takvog glasanja, Predsednik će, ako on to želi ili tako zahteva delegacija, odrediti neposredno glasanje prozivanjem o istom pitanju;
3.2 prozivanjem, na zahtev delegacije, ili ako tako odluči Predsednik; prozivanje se obavlja po francuskom alfabetnom redu imena zastupljenih država, počevši od države koju je izvukao Predsednik; rezultat ovog glasanja, zajedno sa spiskom država koje su grupisane po načinu na koji su glasali, prilaže se uz zapisnik sa sednice;
3.3 tajnim glasanjem, korišćenjem glasačkih listića, ako tako zahtevaju dve delegacije; u tom slučaju, Predsednik sastanka ili sednice imenuje tri lica za brojanje glasova, vodeći računa o jednakoj geografskoj zastupljenosti i nivou ekonomskog razvoja država članica, i pravi potrebne aranžmane za održavanje tajnog glasanja.
4 Za elektronsko glasanje koriste sledeće metode:
4.1 nesnimljeno/nezabeleženo glasanje: ono zamenjuje glasanje podizanjem ruke;
4.2 zabeleženo/snimljeno glasanje: ono zamenjuje glasanje prozivanjem; međutim, imena država se ne prozivaju osim ako tako ne zahteva jedna delegacija koju podržava većina prisutnih delegacija sa pravom glasa;
4.3 tajno glasanje: ono zamenjuje tajno glasanje sa glasačkim listićima.
5 Bez obzira na sistem glasanja koji se koristi, tajno glasanje ima prednost nad bilo kojim drugim postupkom glasanja.
6 Kada je postupak glasanja započet, ni jedna delegacija ne sme da ga prekine, osim da istakne tačku dnevnog reda koja se odnosi na način na koji se obavlja glasanje.
7 Nakon glasanja, Predsednik može dozvoliti delegatima da daju objašnjenja za svoje glasanje.
Član 19
1 Da bi se usvojili, predlozi koji sadrže amandmane na Akte moraju da:
1.1 kada se radi o Ustavu, budu prihvaćeni najmanje dvotrećinskom većinom država članica Saveza koje imaju pravo glasa;
1.2 kada se radi o Opštem pravilniku, da ih prihvati većina država članica zastupljena u Kongresu sa pravom glasa;
1.3 kada se radi o Konvenciji, da ih prihvati većina država članica sa pravom glasa, koje su prisutne;
1.4 u slučaju da se radi o sporazumima, da ih prihvati većina država članica sa pravom glasa, koje su prisutne, a koje su ugovorne strane u sporazumima.
2 Proceduralna pitanja koja ne mogu da se reše zajedničkim sporazumom, daju se na glasanje i odluka se donosi većinom glasova prisutnih država članica sa pravom glasa. Isto se odnosi na odluke koje ne sadrže promene u Aktima, osim ukoliko Kongres odluči drugačije glasovima većine država članica sa pravom glasa, koje su prisutne.
3 U skladu sa stavom 5, "prisutne države članice sa pravom glasa" su države članice koje imaju pravo glasa i koje glasaju "za" ili "protiv", pri čemu se uzdržani ne uzimaju u obzir pri brojanju glasova koji su potrebni za većinu, kao ni prazni ili nevažeći i poništeni glasački listići, u slučaju tajnog glasanja.
4 U slučaju izjednačenog rezultata, predlog će se smatrati odbijenim.
5 Kada broj uzdržanih, ili praznih i nevažećih glasačkih listića prelazi polovinu broja ubačenih glasova (za, protiv i uzdržanih), razmatranje pitanja se odlaže za naredni sastanak, na kome se neće uzimati u obzir uzdržani glasovi, niti prazni ili nevažeći i poništeni glasački listići.
Član 20
Izbor članova Administrativnog saveta ili Saveta za poštansku eksploataciju
Da bi se donela odluka između država koje su dobile isti broj glasova prilikom izbora članova Administrativnog saveta ili Saveta za poštansku eksploataciju, Predsedavajući će doneti odluku žrebom.
Član 21
Izbor Generalnog direktora i Zamenika generalnog direktora Međunarodnog biroa
1 Izbor Generalnog direktora Međunarodnog biroa i izbor Zamenika generalnog direktora se obavlja tajnim glasanjem na jednom ili više uzastopnih sastanaka koji se održavaju u jednom danu. Izabraće se kandidat koji dobije većinu ubačenih glasova prisutnih država članica sa pravom glasa. Održava se onoliko glasanja koliko bude potrebno da neki kandidat dobije većinu.
2 "Prisutne države članice sa pravom glasa" su države članice koje glasaju za jednog od kandidata čije kandidature su objavljene pravovremeno i u ispravnoj formi, a uzdržani, kao i prazni ili nevažeći i poništeni glasački listići se ne uzimaju u obzir prilikom brojanja glasova koji su potrebni za većinu.
3 Kada broj uzdržanih, ili praznih i nevažećih glasačkih listića prelazi polovinu broja ubačenih glasova shodno stavu 2, izbor se odlaže za naredni sastanak, na kome se neće uzimati u obzir uzdržani glasovi, niti prazni ili nevažeći i poništeni glasački listići.
4 Kandidat koji dobije najmanji broj glasova tokom jednog glasanja će biti eliminisan.
5 U slučaju nerešenog rezultata, održaće se dodatno glasanje i ako je potrebno i drugo dodatno glasanje, u pokušaju da se donese odluka o izjednačenim kandidatima, pri čemu se dodatno glasanje obavlja samo za te kandidate. Ako je nemoguće dobiti rezultat, izbor se obavlja žrebom. Žreb obavlja Predsedavajući.
6 Kandidati za Generalnog direktora i Zamenika generalnog direktora Međunarodnog biroa mogu biti prisutni ili mogu imati zastupnika pri brojanju glasova, na svoj zahtev.
Član 22
1 Izveštaji sa plenarnih sastanaka beleže tok sastanaka, ukratko prikazuju govore i u njima se navode predlozi i ishodi rasprava.
2 Rasprave na sastancima Odbora su predmet izveštaja Plenuma. Po pravilu, Radne grupe sačinjavaju izveštaj za telo koje ih je osnovalo.
3 Međutim, delegati imaju pravo da zatraže da se njihove izjave uvrste u izveštaje, bilo doslovno ili ukratko prikazane, pod uslovom da se francuski ili engleski tekst predaju Sekretarijatu najkasnije dva sata posle završetka sastanka.
4 Delegatima se ostavlja period od dvadeset i četiri sata, od trenutka kada su nacrti izveštaja distribuirani, da sačine svoje komentare za Sekretarijat, koji, ako je potrebno, nastupa kao posrednik između uključenih strana i Predsedavajućeg sastanka koji je u pitanju.
5 Po pravilu i u skladu sa odredbama stava 4, na početku svakog plenarnog sastanka Predsedavajući podnosi na usvajanje izveštaj sa prethodnog sastanka. Isto se odnosi i na izveštaje Odbora. Izveštaji sa poslednjih sastanaka koje nije bilo moguće usvojiti na Plenumu ili sastanku Odbora, usvajaju Predsedavajući sa tih sastanaka. Međunarodni biro takođe uzima u obzir i eventualne komentare koje je dobio od delegata država članica u roku od četrdeset dana od slanja izveštaja istima.
6 Međunarodni biro je ovlašćen da u izveštajima sa sastanaka Plenuma ili sastanaka odbora ispravi pravopisne greške ili probleme u izradi nacrta koji nisu otkriveni kada su zapisnici usvajani u skladu sa stavom 5.
Član 23
Žalbe na odluke odbora i Plenuma
1 Svaka delegacija može uložiti žalbu na odluku koja se tiče predloga (Akata, rezolucija, itd.), koja je usvojena ili dobijena u Odboru. Obaveštenje o žalbi se mora predati Predsedniku Kongresa, u pisanoj formi i u roku od 48 časova od prekida sastanka Odbora na kome je predlog bio usvojen ili odbijen. Žalba se razmatra u toku narednog plenarnog sastanka.
2 Kada je Plenum usvojio ili odbio neki predlog, taj predlog može ponovo razmatrati isti Plenum samo ako je žalbu podržalo najmanje 10 delegacija. Takvu žalbu mora da odobri dvotrećinska većina prisutnih država članica sa pravom glasa, koje su glasale. Ova mogućnost je ograničena na predloge koji su podneti neposredno Plenumu, pri čemu se na jedno pitanje ne može podneti više od jedne žalbe.
Član 24
Usvajanje nacrta odluka na Kongresu (Akata, rezolucija, itd.)
1 Po pravilu, svaki nacrt Akta koji podnese Odbor za izradu nacrta proučava se član po član. Predsedavajući može, uz saglasnost većine, da koristi bržu proceduru, na primer poglavlje po poglavlje. Ako ne postoji konsenzus, svaki Akt se smatra usvojenim jedino posle većinskog glasanja u njegovu korist; na takvo glasanje se primenjuje član 19.1.
2 Međunarodni biro je ovlašćen da u konačnim verzijama Akata ispravi pravopisne greške ili probleme u izradi nacrta koji nisu uočeni tokom proučavanja nacrta Akata, uključujući bez ograničavanja brojeve ispred članova, stavova i referenci.
3 Nacrti odluka koje nisu odluke za izmenu Akata, a koje podnosi Odbor za izradu nacrta, po pravilu se razmatraju en bloc. Odredbe stava 2. se takođe odnose i na nacrte ovih odluka.
Član 25
Dodela studija Administrativnom savetu i Savetu za poštansku eksploataciju
Na preporuku svog Biroa, Kongres dodeljuje studije Administrativnom savetu i Savetu za poštansku eksploataciju, u skladu sa sastavom i odgovornostima ova dva organa, kako su utvrđeni čl. 106, 107, 112. i 113. Opšteg pravilnika.
Član 26
1 Rezerve se moraju podneti pisanim putem, u formi predloga Sekretarijatu i na jednom od radnih jezika Međunarodnog biroa (predlozi koji se tiču Konačnog protokola), što je pre moguće po usvajanju predloga koji se odnosi na član za koji se traži rezerva.
2 Da bi omogućio distribuciju predloga o rezervama svim državama članicama pre usvajanja Konačnog protokola u Kongresu, Sekretarijat utvrđuje vremenski rok za podnošenje rezervi i obaveštava o tome države članice.
3 Sekretarijat Kongresa neće razmatrati rezerve na Akta Saveza koje se podnesu posle roka koji je Sekretarijat odredio.
Član 27
U skladu sa članom 24.2, akta koja konačno usvoji Kongres podnose se punomoćnicima na potpisivanje. Ukoliko Kongres ne odluči drugačije, takva akta ostaju otvorena za potpisivanje za sve države članice u sedištu Saveza 30 dana nakon što ih Kongres usvoji, a nakon toga ostaju otvorena za pristupanje.
Član 28
1 Svaki Kongres može dodati amandmane na Pravilnik. Da bi se prihvatili za diskusiju, predloge za izmenu postojećeg Pravilnika na Kongresu treba da podrži najmanje 10 delegacija, osim ako ih je podnelo telo Svetskog poštanskog saveza koje je ovlašćeno da daje predloge.
2 Da bi se usvojili, predloge amandmana na postojeće Pravilnike mora da usvoji dvotrećinska većina država članica zastupljena u Kongresu sa pravom glasa.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".