PRAVILNIKO DAVANJU SAGLASNOSTI NA IMENOVANJE ČLANOVA ORGANA UPRAVE ORGANIZATORA TRŽIŠTA, INVESTICIONOG DRUŠTVA, CENTRALNOG REGISTRA, DEPOA I KLIRINGA HARTIJA OD VREDNOSTI I SISTEMA ODOBRENIH OBJAVA (APA)("Sl. glasnik RS", br. 77/2022 i 18/2023) |
Ovim pravilnikom se propisuje:
1) uslovi za podnošenje zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za davanje prethodne saglasnosti na imenovanje člana organa uprave organizatora tržišta, investicionog društva, Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti (CRHOV) i sistema odobrenih objava (APA);
2) uslovi koje član organa uprave treba da ispunjava;
3) davanje prethodne saglasnosti na imenovanje člana organa uprave;
4) postupak procene primerenosti članova organa uprave koji sprovode organizatori tržišta, investiciona društva, CRHOV i APA.
Izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) Komisija je Komisija za hartije od vrednosti;
2) Zakon je Zakon o tržištu kapitala;
3) CRHOV je Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti;
4) Prethodna saglasnost podrazumeva da se ne može objaviti, stupiti na snagu i primenjivati odluka o imenovanju pre davanja saglasnosti Komisije.
Zahtevi koji se podnose Komisiji u skladu sa ovim pravilnikom, podnose se na odgovarajućim obrascima koji su dostupni na internet stranici Komisije.
Uz zahtev se prilažu dokumenti u originalu, overenom prepisu ili overenoj fotokopiji, ako drugačije nije propisano, a uz dokumente na stranom jeziku prilaže se i prevod ovlašćenog sudskog tumača, kao i dokaz o uplati propisane naknade Komisiji.
Kada se Komisiji dostavlja izvod iz nadležnog stranog registra, on mora da sadrži poslovno ime, adresu sedišta, broj pod kojim se to pravno lice vodi u matičnom registru i naziv države u kojoj je to lice registrovano.
Strane javne isprave moraju da sadrže apostil, kada je strana javna isprava izdata u stranoj državi koja je ratifikovala Hašku konvenciju o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava, osim ukoliko između strane države i Republike Srbije postoji uzajamnost od oslobođenja od legalizacije stranih javnih isprava.
U slučaju da konkretna strana država nije ratifikovala Hašku konvenciju o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava ili nema uzajamnosti od oslobođenja od legalizacije stranih javnih isprava strane javne isprave se legalizuju u skladu sa zakonom koji uređuje legalizaciju isprava u međunarodnom prometu.
II SAGLASNOST NA IMENOVANJE ČLANOVA ORGANA UPRAVE ORGANIZATORA TRŽIŠTA, INVESTICIONOG DRUŠTVA, CRHOV-A I APA
Kada se zahtev za davanje prethodne saglasnosti na imenovanje članova organa uprave podnosi uz zahtev za davanje dozvole za rad organizatora tržišta, CRHOV-a, APA, ili uz zahtev za obavljanje delatnosti investicionog društva, Komisija odlučuje istovremeno o oba zahteva.
Član organa uprave organizatora tržišta
Organizator tržišta ima skupštinu akcionara, jednog ili više izvršnih direktora i nadzorni odbor.
Mandat izvršnog direktora traje četiri godine i isto lice može biti ponovo birano.
Nadzorni odbor ima predsednika i najmanje četiri člana.
Izvršni direktor ne može biti član nadzornog odbora.
Direktor i član nadzornog odbora organizatora tržišta, ne može biti:
1) lice koje podleže primeni pravnih posledica osude;
2) lice koje je na rukovodećoj poziciji ili zaposleno u državnim organima, osim u slučaju kada Republika ima vlasničko učešće u organizatoru tržišta ili CRHOV-a;
3) lice koje je direktor, član upravnog odbora, zaposleni, ili lice sa kvalifikovanim učešćem u drugom organizatoru tržišta koji ima dozvolu za rad prema zakonu;
4) lice koje je direktor, član upravnog odbora ili zaposlen u CRHOV-u;
5) lice koje je direktor, član upravnog odbora ili zaposlen u investicionom društvu, kreditnoj instituciji ovlašćenoj za obavljanje poslova iz zakona, javnom društvu ili društvu za upravljanje investicionim fondovima čije su hartije od vrednosti uključene u trgovanje na tržište hartija od vrednosti, osim u slučaju kada ima vlasničko učešće u organizatoru tržišta;
6) lice koje je blisko povezano sa licima iz tač. 1)-5) ovog stava.
Organizator tržišta mora imati najmanje dva lica koja zastupaju to društvo u skladu sa opštim aktima organizatora tržišta.
CRHOV ima skupštinu akcionara, nadzorni odbor i direktora.
Ovlašćenja skupštine vrši Vlada preko ovlašćenih predstavnika.
Predstavnike u skupštini i direktora imenuje i razrešava Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Skupština imenuje i razrešava članove nadzornog odbora.
Mandat direktora i članova nadzornog odbora traje četiri godine i mogu biti ponovo birani.
Nadzorni odbor ima predsednika i četiri člana.
Direktor ne može biti predsednik nadzornog odbora.
Ukoliko se promeni vlasnička struktura, organi iz stava 1. ovog člana biraju se u skladu sa ugovorom o osnivanju CRHOV-a.
Član organa uprave investicionog društva i APA
Investiciono društvo i APA imaju organe društva u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Statutom se određuje da li je upravljanje društvom jednodomno ili dvodomno.
Organi uprave jednodomnog društva su jedan ili više direktora, odnosno odbor direktora, a organi uprave dvodomnog društva su nadzorni odbor i jedan ili više izvršnih direktora, odnosno izvršni odbor.
Direktor organizatora tržišta, investicionog društva, CRHOV-a i APA mora biti zaposlen sa punim radnim vremenom u tom društvu.
Direktor i najmanje jedan član uprave organizatora tržišta i investicionog društva i CRHOV-a moraju znati srpski jezik.
Za vreme dok obavljaju poslove iz stava 1. ovog člana ta lica ne mogu obavljati druge poslove u društvu, ni zaključivati ugovore o dopunskom radu sa drugim učesnicima na finansijskom tržištu, ni u drugim pravnim licima.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, u uslovima trajanja poremećaja na tržištu, investiciono društvo može da donese odluku da jedan od direktora može da obavlja i druge poslove u društvu, ukoliko to nije u suprotnosti sa Zakonom.
Odluku iz stava 4. ovog člana investiciono društvo dostavlja Komisiji narednog dana od dana donošenja.
Organizator tržišta i investiciono društvo moraju imati najmanje dva člana organa uprave koji upravljaju poslovanjem tog društva.
Podnošenje zahteva za davanje prethodne saglasnosti na imenovanje člana organa uprave organizatora tržišta, investicionog društva, CRHOV-a i APA
Zahtev za davanje prethodne saglasnosti na odluku o imenovanju člana organa uprave podnosi se na obrascu "Uprava ORGANIZATOR TRŽIŠTA/ID/CRHOV/APA".
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana, u pogledu članova organa uprave i njihovih povezanih ovlašćenja, dostavlja se sledeća dokumentacija:
1) lični podaci koji obuhvataju ime lica, datum i mesto rođenja, jedinstveni matični broj građana, adresu i podatke za kontakt i fotokopiju lične karte odnosno fotokopiju pasoša za strane državljane;
2) funkciju na koju je lice imenovano ili će biti imenovano i odluku nadležnog organa o imenovanju člana organa uprave sa obrazloženjem i opisom funkcije i odgovornosti članova organa uprave;
3) biografija u kojoj je navedeno relevantno obrazovanje i stručno osposobljavanje, profesionalno iskustvo, uključujući nazive svih pravnih lica kod kojih je to lice bilo ili je zaposleno, prirodu i trajanje funkcija, a posebno za sve aktivnosti u okviru tražene funkcije; za funkcije u proteklih 10 godina, u opisu tih aktivnosti navode se sve delegirane oblasti i interne oblasti za donošenje odluka koje su se obavljale i područja delovanja koja su bila pod kontrolom, sa posebnim osvrtom na radno iskustvo na poslovima u vezi sa hartijama od vrednosti i dokazom o obavljanju tih poslova (potvrda pravnog lica o vrsti poslova i periodu obavljanja tih poslova);
4) dokumentacija koja se odnosi na ugled i iskustvo lica, kao što je spisak relevantnih lica, uključujući podatke za kontakt i preporuke pravnog lica kod koga je ovo lice bilo ili je zaposleno (preporuke sadrže mišljenje o profesionalnim i etičkim kvalitetima tih lica) ili drugi odgovarajući dokaz;
5) izvod iz kaznene evidencije i informacije o kaznenim istragama i postupcima i disciplinskim merama koje su protiv njih pokrenute (uključujući smenjivanje s mesta direktora društva, stečaj, postupak u slučaju insolventnosti ili slične postupke), i to u obliku službene potvrde (ako je i u meri u kojoj je dostupna u relevantnoj državi) ili u obliku drugog jednakovrednog dokumenta; za istrage u toku informacije se mogu dostaviti u obliku izjave;
6) dokumentacija o odbijanju upisa, ovlašćenja, članstva ili dozvole za obavljanje trgovine, poslovanja ili struke; ili povlačenje, opoziv ili prekid takvog upisa, ovlašćenja, članstva ili dozvole; ili isključenje koje naloži regulatorno ili državno telo ili stručno telo ili udruženje;
7) informacije o raskidu ugovora o radu ili smenjivanju s odgovornog položaja, raskidu založnog odnosa ili sličnoj situaciji;
8) informacije o tome je li procena ugleda i iskustva lica već sprovedena (uključujući datum procene, naziv tela i dokaze o ishodu te procene);
9) opis svih finansijskih i nefinansijskih interesa ili odnosa lica i bliskih rođaka tog lica sa članovima rukovodećeg tela i nosiocima ključnih funkcija u toj instituciji, matičnoj instituciji i kćerka društvima i sa akcionarima;
10) pojedinosti o rezultatu svake procene podobnosti članova organa uprave, koju sprovodi sam podnosilac zahteva;
11) informacije o minimalnom vremenu koje lice treba posvetiti izvršavanju funkcija unutar društva (u godinama i mesecima);
12) informacije o ljudskim i finansijskim resursima namenjenim obuci i osposobljavanju članova (u godinama);
13) spisak izvršnih i neizvršnih direktorskih funkcija koje to lice trenutno ima;
14) izjavu o mogućem sukobu interesa koji može postojati ili nastati u izvršavanju dužnosti i način na koji se ti sukobi rešavaju;
15) izjavu imenovanog lica:
- da ispunjava uslove iz ovog pravilnika i iz člana 115. Zakona, za člana organa uprave organizatora tržišta;
- da ispunjava uslove iz ovog pravilnika i člana 156. Zakona, za člana organa uprave investicionog društva;
- da ispunjava uslove iz ovog pravilnika i člana 144. Zakona, za člana organa uprave APA;
16) dokaz da je predloženo imenovanje u saglasnosti s ciljem zastupljenosti nedovoljno zastupljenog pola u organu uprave iz ovog pravilnika i Zakona i odgovarajućom politikom, ciljevima i metodama društva;
17) dokaz o zasnivanju radnog odnosa za direktora i
18) dokaz o uplaćenoj naknadi Komisiji.
Finansijski interesi iz tačke 9. stava 2. ovog člana uključuju interese kao što su kreditni poslovi, jemstva i zaloge, dok nefinansijski interesi mogu uključivati interese kao što su porodični ili bliski odnosi.
Radno iskustvo na poslovima u vezi sa hartijama od vrednosti ne zahteva se za člana organa uprave APA.
Podnosioci zahteva dostavljaju dodatnu dokumentaciju po zahtevu Komisije.
Dokumentacija propisana u stavu 2. tač. 8), 10), 11), 12) i 16) ovog člana ne primenjuje se prilikom podnošenja zahteva iz stava 1. ovog člana za CRHOV.
Preporuka iz člana 10. stav 2. tačka 4. ovog pravilnika treba da sadrži mišljenje o tome da li je imenovano lice poslovalo sa pažnjom dobrog privrednika, kao i da li je iskazalo:
1) samostalnost, nezavisnost i odgovornost u radu;
2) odgovarajuće stručno znanje;
3) odgovarajuću korporativnu kulturu i način upravljanja;
4) primereno upravljanje sukobima interesa.
Radno iskustvo u vezi sa hartijama od vrednosti
Član organa uprave investicionog društva, organizatora tržišta i CRHOV mora imati najmanje tri godine radnog iskustva stečenog u obavljanju poslova u vezi sa hartijama od vrednosti u zemlji ili inostranstvu na poslovima:
1) u investicionom društvu;
2) na berzi hartija od vrednosti, odnosno finansijskih derivata;
3) u banci;
4) u društvu za upravljanje investicionim ili dobrovoljnim penzijskim fondovima;
5) u osiguravajućem društvu;
6) u Narodnoj banci Srbije, organu državne uprave, organizaciji ili pravnom licu koje poslove u vezi sa hartijama od vrednosti obavlja za račun države kao poverene poslove;
7) u Komisiji;
8) u CRHOV-u;
9) na poslovima naučnog radnika iz oblasti hartija od vrednosti, privrednog prava, računovodstva i revizije;
10) u privrednom društvu ili drugom pravnom licu na finansijskim poslovima.
Poslovima iz stava 1. ovog člana se smatraju poslovi:
1) sa korporativnim i državnim hartijama od vrednosti;
2) sa finansijskim derivatima;
3) na međubankarskom tržištu;
4) povezani sa funkcionisanjem finansijskog tržišta;
5) finansijskog analitičara;
6) kreditni poslovi;
7) ocene kreditne sposobnosti;
8) analize rizika;
9) investicione analize (analize i ocene investicionih projekata);
10) brokersko-dilerski poslovi;
11) finansijskog upravljanja;
12) sastavljanja finansijskih izveštaja;
13) revizije finansijskih izveštaja;
14) kontrolinga;
15) drugi slični poslovi.
Odredbe ovog člana ne primenjuju se na članove organa uprave investicionog društva, organizatora tržišta i CRHOV-a koji imaju nadzornu funkciju.
Promene u članstvu u organu uprave
Organizator tržišta, investiciono društvo, CRHOV i APA dužni su da Komisiju blagovremeno obaveštavaju o svim promenama u članstvu organa uprave, a kada je to moguće pre odlaska postojećih članova organa uprave s funkcije.
Obaveštenje o odlasku članova organa uprave iz stava 1. ovog člana šalje se na obrascu: Obrazac za prijavu promena članova upravljačkog tela, koji je objavljen na internet stranici Komisije.
III USLOVI ZA IMENOVANJE ČLANOVA UPRAVE INVESTICIONOG DRUŠTVA
Kriterijumi za primenu načela srazmernosti
Načelom srazmernosti nastoji se uskladiti sistem upravljanja sa pojedinačnim profilom rizičnosti i poslovnim modelom investicionog društva i njime se uzima u obzir pojedinačna pozicija za koju se obavlja procena u svrhu efikasnog postizanja ciljeva regulatornih zahteva.
Prilikom razvoja i sprovođenja politika i postupaka utvrđenih ovim pravilnikom, investiciona društva uzimaju u obzir svoju veličinu, internu organizaciju, vrstu, raspon i složenost svojih aktivnosti.
U svrhu primene načela srazmernosti i radi osiguranja odgovarajućeg sprovođenja zahteva u vezi s upravljanjem iz Zakona, investiciona društva treba da razmotre sledeće kriterijume:
1) veličinu investicionog društva u pogledu visine kapitala, imovine klijenata koja se drži ili kojom se upravlja ili obima transakcija koje obrađuju investiciono društvo ili njegovo kćerka - društvo;
2) pravna forma investicionog društva, uključujući da li je deo grupe, i ako jeste, procenu srazmernosti za grupu;
3) da li je investiciono društvo uvršteno na regulisano tržište ili ne;
4) vrstu aktivnosti i usluga koje pruža investiciono društvo i za koje ima dozvolu;
5) osnovni poslovni model i strategiju, vrstu i složenost poslovnih aktivnosti i organizacijsku strukturu investicionog društva;
6) strategiju rizika, sklonost preuzimanju rizika i stvarni profil rizičnosti investicionog društva, uzimajući u obzir i rezultat godišnje procene adekvatnosti kapitala;
7) vrstu klijenata i
8) vrstu i složenost proizvoda, ugovora ili instrumenata koje nudi investiciono društvo.
Kriterijumi za ocenu pojedinačne primerenosti članova organa uprave koju sprovode investiciona društva
Prilikom ispunjavanja obaveze utvrđene članom 156. stav 4. Zakona, investiciona društva obezbeđuju da su članovi organa uprave pojedinačno primereni u svakom trenutku i treba da procene ili ponovo procene njihovu primerenost, pojedinačno:
1) prilikom podnošenja zahteva za izdavanje dozvole za rad;
2) kada se pojave značajne promene sastava organa uprave, uključujući:
(1) prilikom imenovanja novih članova organa uprave, uključujući slučajeve kada se to događa kao posledica direktnog ili indirektnog sticanja ili povećanja kvalifikovanog učešća u pravnom licu. Ta procena bi se trebala ograničiti na novoimenovane članove;
(2) prilikom ponovnog imenovanja članova organa uprave ako su se promenili zahtevi pozicije ili ako je član imenovan na drugu poziciju unutar organa uprave. Tu procenu potrebno je ograničiti na članove čija se pozicija promenila i na analizu relevantnih aspekata, uzimajući u obzir sve dodatne zahteve za poziciju;
(3) kontinuirano u toku obavljanja dužnosti.
Početna i kontinuirana procena pojedinačne primerenosti članova organa uprave je odgovornost investicionog društva.
Investiciona društva pojedinačno treba da procene sledeće u vezi s članovima:
1) da li imaju dovoljno dobar ugled;
2) da li poseduju dovoljno znanja, veština i iskustva za ispunjavanje svojih dužnosti;
3) da li mogu delovati savesno i pošteno i imati nezavisno mišljenje kako bi delotvorno procenjivali i ispitivali odluke višeg rukovodstva i, ako je potrebno, efikasno nadgleda i prati odluke organa uprave;
Investiciona društva treba kontinuirano da prate primerenost članova organa uprave kako bi kod pojave relevantnih novih činjenica otkrile situacije u kojima je potrebno sprovesti ponovnu procenu njihove primerenosti.
Kriterijumi kolektivne primerenosti organa uprave koju sprovode investiciona društva
Prilikom ispunjavanja obaveze utvrđene članom 156. stav 4. Zakona, investiciona društva treba da osiguraju da organ uprave u svakom trenutku poseduje adekvatno stručno znanje, veštine i iskustvo kako bi bio u mogućnosti da razume delatnosti i glavne rizike institucije.
Investiciona društva treba da procene ili ponovo procene kolektivnu primerenost organa uprave, posebno:
1) prilikom podnošenja zahteva za izdavanje dozvole za rad;
2) kada se pojave značajne promene sastava organa uprave, uključujući:
- prilikom imenovanja novih članova organa uprave, uključujući slučajeve kada se to događa kao posledica direktnog ili indirektnog sticanja ili povećanja kvalifikovanog učešća u investicionom društvu;
- prilikom ponovnog imenovanja članova organa uprave ako su se promenili zahtevi pozicije ili ako je član imenovan na drugu poziciju unutar organa uprave;
- kada imenovani ili ponovo imenovani članovi prestanu biti članovi organa uprave.
3) kontinuirano u skladu sa stavom 3. ovog člana.
Investiciona društva ponovo procenjuju kolektivnu primerenost članova organa uprave, naročito u sledećim slučajevima:
1) kod značajne promene poslovnog modela, sklonosti preuzimanju rizika ili strategije rizika, odnosno kod strukture investicionog društva na pojedinačnoj ili grupnoj osnovi;
2) u okviru pregleda internih sistema upravljanja koje sprovodi organ uprave;
3) u svakom slučaju koji može na neki drugi način značajno uticati na kolektivnu primerenost organa uprave.
Prilikom sprovođenja ponovnih procena kolektivne primerenosti investiciona društva treba da se usredsrede na relevantne promene poslovnih aktivnosti, strategija i profila rizičnosti investicionog društva i na promene raspodele dužnosti unutar organa uprave i na njihov efekat na potrebno zajedničko znanje, veštine i iskustvo organa uprave.
Investiciona društva svoje procene primerenosti zasnivaju na odredbama utvrđenim u čl. 16-20. ovog pravilnika pa bi trebalo sprovesti politiku i postupke povezane s primerenošću kao što je utvrđeno u čl. 21-28. ovog pravilnika.
Procena početne i aktuelne kolektivne primerenosti organa uprave je odgovornost investicionih društava. Iako procenu sprovodi i Komisija, investiciona društva i dalje snose odgovornost za procenu i osiguranje kolektivne primerenosti organa uprave.
Računanje broja direktorskih funkcija
Uz uslov posvećivanja dovoljno vremena obavljanju svojih funkcija, članovi organa uprave moraju se pridržavati ograničenja broja direktorskih funkcija koja su utvrđena članom 156. Zakona.
Potrebno znanje, veštine i iskustvo za imenovanje člana uprave
Članovi organa uprave treba da razumeju poslovanje investicionog društva i njegove rizike u meri srazmerno svojim odgovornostima. To uključuje odgovarajuće razumevanje onih oblasti za koje pojedini član nije direktno odgovoran, ali je odgovoran zajedno s drugim članovima organa uprave.
Članovi organa uprave treba da razumeju sisteme upravljanja investicionog društva i ako je primenjivo, strukturu grupe i sve moguće sukobe interesa koji iz toga mogu proizaći. Članovi organa uprave treba da imaju mogućnost da doprinesu sprovođenju odgovarajuće kulture, korporativnih vrednosti i ponašanja u organu uprave i investicionom društvu.
Prilikom procene adekvatnog znanja, veština i iskustva treba razmotriti:
1) ulogu i dužnosti pozicije i potrebne sposobnosti;
2) znanje i veštine stečene obrazovanjem, osposobljavanjem i praksom;
3) praktično i profesionalno iskustvo stečeno na prethodnim pozicijama i
4) stečeno znanje i veštine dokazane profesionalnim ponašanjem člana organa uprave.
Prilikom procene znanja, veština i iskustva člana organa uprave, investiciono društvo razmatra teorijsko i praktično iskustvo u vezi sa:
1) investicionim uslugama i finansijskim tržištima;
2) pravnim zahtevima i regulatornim okvirom;
3) strateškim planiranjem, razumevanjem poslovne strategije ili poslovnog plana investiconog društva i njihovim ostvarenjem;
4) upravljanjem rizicima (utvrđivanje, procena, praćenje, kontrolisanje i smanjenje glavnih vrsta rizika investicionog društva);
5) računovodstvom i revizijom;
6) procenom delotvornosti mehanizama institucije, osiguranjem delotvornog upravljanja, nadzora i kontrole i
7) tumačenjem finansijskih informacija investicionog društva, utvrđivanjem ključnih problema na temelju tih informacija i odgovarajućim kontrolama i merama.
Članovi organa uprave koji su na rukovodećoj funkciji treba da poseduju dovoljno praktičnog i profesionalnog iskustva stečenog na rukovodećoj funkciji tokom dovoljno dugo vremena. Kratkotrajne pozicije mogu se uzeti u obzir u proceni, ali takve pozicije same po sebi nisu dovoljne za pretpostavku da član ima dovoljno iskustva. Prilikom procene praktičnog i profesionalnog iskustva stečenog na prethodnim pozicijama potrebno je obratiti posebnu pažnju na sledeće:
1) vrstu rukovodeće pozicije i njen hijerarhijski nivo;
2) trajanje radnog odnosa;
3) vrstu i složenost društva u kom je lice bilo na predmetnoj poziciji, uključujući njegovu organizacionu strukturu;
4) stepen sposobnosti, odlučivanja i odgovornosti člana;
5) tehničko znanje stečeno na poziciji;
6) broj podređenih lica.
Članovi organa uprave u nadzornoj funkciji treba konstruktivno da ispituju odluke organa uprave u upravljačkoj funkciji i da ih delotvorno nadziru. Adekvatno znanje, veštine i iskustvo za delotvorno ispunjavanje nadzorne funkcije se moglo steći na relevantnim akademskim ili administrativnim pozicijama ili nadzorom ili kontrolom finansijskih institucija ili drugih društava, odnosno upravljanjem njima.
Za člana organa uprave se može smatrati da ima dobar ugled i da je savestan i pošten ako ne postoje objektivne i dokazive osnove koje ukazuju drugačije, posebno uzimajući u obzir relevantne dostupne informacije o elementima ili situacijama navedenim u st. 2-6. ovog člana. Procenom ugleda, iskrenosti i poštenja treba se razmotriti i uticaj kumulativnih učinaka manjih incidenata na ugled člana.
Za procenu dobrog ugleda, savesnosti i poštenja treba uzeti u obzir svu relevantnu krivičnu ili administrativnu evidenciju, imajući u vidu vrstu presude ili optužnice, ulogu uključenog pojedinca, primljenu kaznu, dostignutu fazu pravosudnog postupka i bilo kakve mere rehabilitacije koje su stupile na snagu. Potrebno je razmotriti okolnosti, uključujući ublažavajuće elemente, ozbiljnost relevantnog krivičnog dela ili administrativne ili nadzorne aktivnosti, vreme proteklo od učinjenog krivičnog dela, ponašanje člana nakon učinjenog krivičnog dela ili aktivnosti i važnost krivičnog dela ili aktivnosti za ulogu člana. Potrebno je uzeti u obzir svu relevantnu krivičnu ili administrativnu evidenciju, imajući u vidu vremenska ograničenja na snazi.
Ne dovodeći u pitanje pretpostavku nevinosti primenjivu na krivične postupke i druga osnovna prava, prilikom procene ugleda, iskrenosti i poštenja, potrebno je razmotriti najmanje sledeće elemente:
1) osuđujuće presude ili aktuelne optužnice zbog krivičnog dela, naročito:
- kršenje zakona kojima su uređene bankarske, finansijske delatnosti, delatnosti osiguranja, hartije od vrednosti, tržišta kapitala ili finansijski ili platni instrumenti, uključujući zakone koji se odnose na pranje novca, korupciju, manipulaciju na tržištu, trgovanje na osnovu temelju povlašćenih informacija i izbegavanje plaćanja/utaju poreza;
- nepoštene prakse, prevara ili finansijska krivična dela;
- poreska krivična dela i
- druga krivična dela utvrđena zakonodavstvom kojim se uređuju privredna društva, stečaj, insolventnost ili zaštita potrošača;
2) druge relevantne mere koje je preduzelo nadležno regulatorno ili strukovno telo.
Ne dovodeći u pitanje osnovna prava pojedinaca, potrebno je uzeti u obzir aktuelne istrage kada proizlaze iz pravosudnih ili administrativnih postupaka ili drugih istovrsnih istraga regulatornih tela.
Potrebno je razmotriti sledeće situacije koje se odnose na prethodne i sadašnje poslovne rezultate i finansijsko stanje člana organa uprave s obzirom na njihov potencijalni uticaj na ugled, iskrenost i poštenje člana:
1) status dužnika koji nije ispunio obaveze (npr. negativne ocene u pouzdanom kreditnom registru ako je to dostupno);
2) finansijske i poslovne rezultate subjekata koji su u vlasništvu člana ili kojima član upravlja, odnosno u kojima je član imao ili ima značajan udeo ili uticaj, uz poseban osvrt na sve stečajne i likvidacione postupke i da li je član doprineo situaciji koja je dovela do tog postupka i na koji način;
3) prijavu ličnog stečaja i
4) ne dovodeći u pitanje pretpostavku nevinosti, građanske parnice, administrativne ili krivične postupke, velika ulaganja ili izloženosti i ugovorene kredite u meri u kojoj mogu imati značajan uticaj na finansijsko stanje člana ili subjekata koji su u vlasništvu člana ili kojima član upravlja, odnosno u kojima član ima značajan udeo.
Član organa uprave treba da održava visoke standarde poštenja i iskrenosti. Prilikom procene ugleda, iskrenosti i poštenja potrebno je razmotriti najmanje još i sledeće elemente:
1) svaki dokaz da lice nije bilo transparentno, otvoreno i spremno na saradnju u svom odnosu s Komisijom i drugim nadležnim telima;
2) odbijanje, opozivanje, povlačenje ili prekid bilo koje registracije, dozvole za rad, članstva ili dozvole za obavljanje trgovačke, poslovne ili stručne delatnosti;
3) razloge za bilo koje otkazivanje ugovora o radu ili udaljavanje s bilo koje pozicije od poverenja, založnog odnosa ili slične pozicije, odnosno za bilo koji zahtev za ostavku s takve pozicije;
4) zabranu obavljanja funkcije člana organa uprave koju je donelo relevantno nadležno telo, uključujući ona lica koja stvarno rukovode poslovanjem subjekta i
5) sve druge dokaze koji upućuju na to da lice deluje na način koji nije u skladu s visokim standardima ponašanja.
Prilikom procene postojanja sukoba interesa članova uprave, investiciona društva utvrđuju stvarne ili potencijalne sukobe interesa u skladu s politikom upravljanja sukobima interesa institucije i procenjuju njihovu značajnost, a naročito:
1) ekonomske interese (npr. akcije, druga vlasnička prava i članstvo, udele i druge ekonomske interese klijenata, prava intelektualne svojine, zajmove koje je investiciono društvo dalo društvu u vlasništvu članova organa uprave);
2) lične ili profesionalne odnose s vlasnicima kvalifikovanih udela u investicionom društvu;
3) lične ili profesionalne odnose sa zaposlenima investicionog društva ili subjekata uključenih u obim bonitetne konsolidacije (npr. bliski porodični odnosi);
4) ostala radna mesta i prethodna radna mesta u nedavnoj prošlosti (npr. u poslednjih pet godina);
5) lične ili profesionalne odnose s relevantnim spoljnim učesnicima (npr. povezanost sa značajnim dobavljačima, konsultantima ili drugim davaocima usluga);
6) članstvo u organu, odnosno vlasništvo nad organom ili subjektom sa sukobljenim interesima;
7) politički uticaj ili političke veze.
Organ uprave treba da razmotri sve stvarne i potencijalne sukobe interesa na nivou organa uprave, da ih dokumentuje, da donese odluku o njima i da propisno upravlja njima (tj. potrebno je preduzeti potrebne mere za njihovo smanjenje). Član organa uprave ne može da glasa ni o jednom pitanju ako ima sukob interesa u vezi sa tim pitanjem.
Investiciona društva obaveštavaju Komisiju ako otkriju sukob interesa koji može uticati na nezavisno mišljenje člana organa uprave, uključujući preduzete mere za njegovo smanjenje.
Ako je lice akcionar, vlasnik ili član investicionog društva, ima privatne račune, kredite ili koristi druge usluge investicionog društva ili bilo kog subjekta u okviru konsolidacije, ne može se smatrati da to samo po sebi utiče na nezavisno mišljenje člana organa uprave.
Politika primerenosti članova organa uprave
Sistemi i mehanizmi upravljanja kojima se osigurava efektivno i odgovorno vođenje investicionog društva na način kojim se podržavaju integritet tržišta i interesi klijenata iz člana 157. stav 1. Zakona, uključuju usklađenost politike primerenosti investicionog društva s njegovim opštim okvirom za korporativno upravljanje, korporativnom kulturom i sklonošću za preuzimanje rizika i za potpunu funkcionalnost postupaka u okviru politike u skladu s njihovom namenom. Organ uprave investicionog društva donosi i održava politiku za procenu primerenosti članova organa uprave.
Organ uprave treba da odobri i sve promene politike primerenosti. Potrebno je čuvati dokumentaciju u vezi s donošenjem politike i svim njenim izmenama (na primer, u zapisnicima relevantnih sastanaka).
Politika treba biti jasna, dobro dokumentovana i transparentna svim zaposlenima u investicionom društvu. Prilikom razvoja politike, organ uprave može zatražiti i uzeti u obzir ulazne parametre od drugih internih odbora, naročito odbora za imenovanja kada je osnovan, i drugih unutrašnjih funkcija, kao što su pravna funkcija, funkcija ljudskih resursa ili kontrolne funkcije.
Unutrašnje kontrolne funkcije treba da pruže efikasne ulazne parametre za razvoj politike primerenosti u skladu sa svojim ulogama. Funkcija praćenja usklađenosti - interna kontrola treba da analizira način na koji politika primerenosti utiče na usklađenost investicionog društva sa zakonodavstvom, propisima, internom politikom i postupcima i treba da izvesti organ uprave o svim utvrđenim rizicima usklađenosti i pitanjima neusklađenosti.
Odbor za imenovanja i njegovi zadaci
Investiciona društva iz člana 158. stav 1. Zakona moraju imati odbor za imenovanja koji ispunjava odgovornosti i ima resurse utvrđene članom 158. Zakona.
Članovi odbora za imenovanja treba da imaju primereno kolektivno znanje, stručnost i iskustvo u vezi s poslovanjem investicionog društva kako bi mogli da procene odgovarajući sastav organa uprave, uključujući preporučivanje kandidata za popunjavanje upražnjenih mesta u organu uprave.
Ako odbor za imenovanja nije osnovan, organ uprave koji ima nadzornu funkciju ima odgovornosti utvrđene članom 158. stav 2. tač. 2)-4) Zakona i odgovarajuće resurse za tu svrhu. Ako nije osnovan odbor za imenovanja, procena navedena u članu 158. stav 2. tač. 2) i 3) Zakona sprovodi se svake druge godine.
Odbor za imenovanja, kada je osnovan, i organ uprave koji ima nadzornu funkciju, ako je prikladno, imaju pristup svim potrebnim informacijama za obavljanje svojih dužnosti i mogu da uključe relevantne unutrašnje kontrolne funkcije i sve druge kompetentne unutrašnje funkcije po potrebi.
Sastav organa uprave i imenovanje članova
Na organ uprave se primenjuju odredbe zakona koji uređuje privredna društva i zakona koji uređuje tržište kapitala i treba da ima primeren broj članova, odgovarajući sastav i da bude imenovan na odgovarajući period. Predlozi za ponovno imenovanje podnose se tek nakon razmatranja rezultata procene u odnosu na ispunjavanje dužnosti člana koje je praćeno u prethodnom mandatu.
Opšti zahtevi za procenu pojedinačne i kolektivne primerenosti članova organa uprave
Organ uprave koji ima nadzornu funkciju ili kada je osnovan odbor za imenovanja, procenjuje pojedinačne i kolektivne primerenosti članova organa uprave pre njihovog imenovanja, osim ako je drugačije navedeno u ovom pravilniku Prilikom ove procene, organ uprave koji ima nadzornu funkciju ili kada je osnovan odbor za imenovanja, mogu se povezati s drugim odborima (npr. odborom za rizike i reviziju) i unutrašnjim funkcijama (npr. ljudskim resursima, pravnim ili kontrolnim funkcijama). Organ uprave koji ima nadzornu funkciju odgovoran je za određivanje konačnih procena primerenosti.
Odstupajući od stava 1. ovog člana, procene pojedinačne i kolektivne primerenosti mogu se sprovesti nakon imenovanja člana u bilo kom od sledećih slučajeva za koje je investiciono društvo pružilo valjano opravdanje:
1) na sastanku akcionara ili istovetnom sastanku akcionara, vlasnici ili članovi investicionog društva predložili su i imenovali članove organa uprave koje nisu predložili investiciono društvo ni organ uprave, npr. sistem liste kandidata;
2) potpuna procena primerenosti pre imenovanja člana poremetila bi normalno funkcionisanje organa uprave, uključujući posledice sledećih situacija:
- kada se potreba za zamenom članova pojavi iznenada ili neočekivano, npr. u slučaju smrti člana i
- kada se član ukloni jer više nije primeren.
Procenama primerenosti uzimaju se u obzir sva pitanja koja su relevantna i dostupna za procene. Investiciona društva treba da razmotre rizike, uključujući reputacijski rizik, koji se javljaju u slučaju utvrđivanja bilo kojih slabosti koje utiču na pojedinačnu ili kolektivnu primerenost članova organa uprave.
Ako su članovi imenovani na glavnoj skupštini i ako je procena pojedinačne i kolektivne primerenosti sprovedena pre glavne skupštine, investiciona društva akcionarima pružaju odgovarajuće informacije o rezultatima procene pre skupštine. Ako je prikladno, procena treba da sadrži različite alternativne sastave organa uprave koji mogu da se predstave akcionarima.
Procena primerenosti pojedinačnih članova
organa uprave
Investiciona društva treba da traže od članova organa uprave da dokažu svoju primerenost pružanjem najmanje one dokumentacije koju Komisija traži.
U okviru procene primerenosti pojedinačnih članova organa uprave, investiciona društva treba da:
1) prikupe informacije o primerenosti člana putem različitih kanala i instrumenata (npr. diploma i sertifikata, pisama preporuke, biografija, intervjua, upitnika);
2) prikupe informacije o ugledu, savesnosti i poštenju i nezavisnom mišljenju lica koju se procenjuje;
3) zatraži od lica koje se procenjuje da potvrdi da su pružene informacije tačne i da po potrebi pruži dokaz za iste;
4) zatraži od lica koje se procenjuje da iznese sve stvarne i moguće sukobe interesa;
5) potvrdi, u meri u kojoj je to moguće, tačnost informacija koje je pružilo lice koje se procenjuje;
6) oceni rezultate procene unutar organa uprave u nadzornoj funkciji ili, kada je osnovan, odbora za imenovanja i
7) po potrebi donese korektivne mere za osiguranje pojedinačne primerenosti članova organa uprave.
Ako postoji pitanje koje izaziva zabrinutost u pogledu primerenosti člana organa uprave, potrebno je sprovesti procenu načina na koji ta zabrinutost utiče na primerenost navedenog lica.
Investiciona društva treba da dokumentuju opis pozicije za koju je sprovedena procena, uključujući ulogu te pozicije u instituciji, i da navedu rezultate procene primerenosti u odnosu na sledeće kriterijume:
1) dovoljno vreme koje treba posvetiti obavljanju funkcija;
2) usklađenost članova organa uprave koji se nalaze na direktorskim pozicijama s ograničenjem broja direktorskih pozicija iz člana 156. Zakona;
3) dovoljno znanja, veštine i iskustvo;
4) ugled, savesnost i poštenje i
5) nezavisno mišljenje.
Sastav organa uprave koji ima upravljačku funkciju
Prilikom procene kolektivne primerenosti organa uprave, investiciona društva posebno procenjuju sastav organa uprave koji imaju upravljačku funkciju i koji imaju nadzornu funkciju. Procenom kolektivne primerenosti utvrđuje se odnos između stvarnog sastava organa uprave i stvarnog opšteg znanja, veština i iskustva organa uprave i potrebna kolektivna primerenost u skladu sa članom 156. stav 11. Zakona.
Prilikom procene primerenosti pojedinačnih članova organa uprave, investiciona društva u istom razdoblju treba da procene i kolektivnu primerenost organa uprave i da li je ukupan sastav specijalizovanih odbora organa uprave koji imaju nadzornu funkciju primeren. Naročito treba proceniti kojim znanjem, veštinama i iskustvom pojedinac doprinosi kolektivnoj primerenosti organa uprave.
Zahtevi za kontinuirano praćenje i ponovnu procenu pojedinačne i kolektivne primerenosti članova organa uprave
Kontinuirano praćenje pojedinačne ili kolektivne primerenosti članova organa uprave treba da se usredsredi na to da li su pojedinačni član ili svi članovi zajedno i dalje primereni, uzimajući u obzir pojedinačne ili kolektivne rezultate rada i relevantnu situaciju ili događaje koji su uzrokovali ponovnu procenu i učinak koji imaju na stvarnu ili potrebnu primerenost.
Prilikom ponovne procene pojedinačnih ili kolektivnih rezultata članova organa uprave, članovi organa uprave koji imaju nadzornu funkciju ili, kada je osnovan, odbor za imenovanja naročito razmatraju sledeće:
1) efikasnost radnih procesa organa uprave, uključujući učefikasnost protoka informacija i linija izveštavanja prema organu uprave, uzimajući u obzir parametre dobijene od unutrašnjih kontrolnih funkcija i bilo koje dalje korake ili preporuke tih funkcija;
2) efikasno i razumno upravljanje investicionim društvom, uključujući da li je organ uprave postupao u najboljem interesu investicionog društva;
3) sposobnost organa uprave da se usmeri na strateški važna pitanja;
4) primerenost broja održanih sastanaka, stepen prisustvovanja, primerenost vremena posvećenog obavljanju funkcija i intenzitet uključenosti direktora tokom sastanaka;
5) sve promene sastava organa uprave i sve slabosti u pogledu pojedinačne i kolektivne primerenosti uzimajući u obzir poslovni model i strategiju rizika investicionog društva i njihove promene;
6) sve ciljeve uspešnosti postavljene za investiciono društvo i organ uprave;
7) nezavisno mišljenje članova organa uprave, uključujući zahtev da u odlučivanju ne prevladava jedno lice ili mala grupa ljudi, i usklađenost članova organa uprave s politikom upravljanja sukobima interesa;
8) stepen u kom je sastav organa uprave ispunio ciljeve postavljene u politici raznolikosti institucije i
9) sve događaje koji mogu imati značajan uticaj na pojedinačnu ili kolektivnu primerenost članova organa uprave, uključujući promene poslovnog modela, strategija i organizacije investicionog društva.
Investiciona društva iz člana 156. stav 6. Zakona za koja se smatra da su velika u smislu veličine, unutrašnje organizacije i prirode, obima i složenosti poslovanja vrše periodičnu ponovnu procenu primerenosti najmanje jednom godišnje. Investiciona društva koja nisu velika u smislu veličine, unutrašnje organizacije i prirode, obima i složenosti poslovanja, treba da izvrše ponovnu procenu primerenosti najmanje svake dve godine. Investiciona društva treba da dokumentuju rezultate periodične ponovne procene. Ako je ponovnu procenu podstakao poseban događaj, investiciona društva se prilikom ponovne procene mogu usredsrediti na situaciju ili događaj koji su podstakli ponovnu procenu, tj. ako se određeni aspekti nisu promenili, moguće ih je izostaviti iz procene.
Rezultat ponovne procene, razlog za ponovnu procenu i sve preporuke u vezi s utvrđenim slabostima se dokumentuju i dostavljaju organu uprave.
Organ uprave koji ima nadzornu funkciju ili, kada je osnovan odbor za imenovanja, obaveštavaju organ uprave o rezultatima kolektivne procene primerenosti čak i ako nisu preporučene nikakve promene njegovog sastava ni druge mere. Preporuke mogu uključivati, ali nisu ograničene, na osposobljavanje, promenu postupaka, mere za smanjenje sukoba interesa, imenovanje dodatnih članova s posebnim sposobnostima i zamenu članova organa uprave.
Organ uprave koji ima upravljačku funkciju treba da primi izveštaj na znanje i da donese odluku u pogledu preporuka organa uprave koji ima nadzornu funkciju ili, kada je osnovan, odbor za imenovanja i da dokumentuje razloge ukoliko ne usvoji preporuke.
Investiciona društva obaveštavaju Komisiju ako je došlo do ponovnih procena zbog značajnih promena. Investiciona društva iz člana 156. stav 6. Zakona za koja se smatra da su velika u smislu veličine, unutrašnje organizacije i prirode, obima i složenosti poslovanja obaveštavaju Komisiju najmanje jednom godišnje o svim sprovedenim ponovnim procenama kolektivne primerenosti.
Ako organ uprave zaključi da pojedinačni član organa uprave nije primeren ili ako organ uprave nije primeren u celini, investiciono društvo bez odlaganja obaveštava Komisiju o tome, kao i o merama koje je investiciono društvo predložilo ili preduzelo za ispravljanje situacije.
Korektivne mere investicionih društava
Ako investiciono društvo procenom ili ponovnom procenom zaključi da lice nije primereno za imenovanje za člana organa uprave, to lice neće imenovati, ili ako je član već imenovan investiciono društvo će ga zameniti. Uz izuzetak kriterijuma relevantnih za procenu ugleda, savesnosti i poštenja, kada procenom ili ponovnom procenom utvrdi nedostatke u pogledu znanja, veština ili iskustva članova koji se mogu jednostavno ispraviti, investiciono društvo preduzima odgovarajuće korektivne mere za blagovremeno prevazilaženje tih nedostataka.
Ako investiciono društvo procenom ili ponovnom procenom zaključi da organ uprave nije primeren u celini, blagovremeno preduzima odgovarajuće korektivne mere.
Ako investiciono društvo preduzima korektivne mere, treba da razmotri predmetnu situaciju i nedostatke pojedinog člana ili sastava organa uprave u celini. U slučaju zahteva za izdavanje dozvole za obavljanje delatnosti investicionog društva ili zahteva za davanje saglasnosti za direktora investicionog društva, te mere potrebno je sprovesti pre izdavanja dozvole za rad.
Odgovarajuće korektivne mere mogu da uključe, ali ne ograničavaju se na: prilagođavanje odgovornosti među članovima organa uprave, zamenu određenih članova, zapošljavanje dodatnih članova, moguće mere za smanjenje sukoba interesa, osposobljavanje pojedinih članova ili osposobljavanje organa uprave u celini kako bi se osigurala pojedinačna i kolektivna primerenost organa uprave.
Investiciona društva treba, bez odlaganja da obaveste Komisiju, o svim značajnim nedostacima utvrđenim u pogledu bilo kog člana organa uprave i sastava organa uprave u celini. Obaveštenja uključuju mere koje su preduzete ili predviđene za ispravljanje tih nedostataka i vremenski okvir za njihovu realizaciju.
Dovoljna vremenska posvećenost članova organa uprave organizatora tržišta i APA
Prilikom ispunjavanja obaveze utvrđene iz člana 115. stav 1. i člana 144. Zakona, organizatori tržišta i APA treba da osiguraju da su članovi organa uprave pojedinačno primereni u svakom trenutku i treba da procene ili ponovno procene njihovu primerenost, naročito:
1) prilikom podnošenja zahteva za izdavanje dozvole za obavljanje delatnosti;
2) kada se pojave značajne promene sastava organa uprave, uključujući:
- prilikom imenovanja novih članova organa uprave, uključujući slučajeve kada se to događa kao posledica direktnog ili indirektnog sticanja ili povećanja kvalifikovanog učešća u instituciji. Ta procena bi se trebala ograničiti na novoimenovane članove;
- prilikom ponovnog imenovanja članova organa uprave ako su se promenili zahtevi pozicije ili ako je član imenovan na drugu poziciju unutar organa uprave. Tu procenu potrebno je ograničiti na članove čija se pozicija promenila i na analizu relevantnih aspekata, uzimajući u obzir sve dodatne zahteve za poziciju;
3) kontinuirano.
Pored procene koju sprovodi Komisija, početna i kontinuirana procena pojedinačne primerenosti članova organa uprave, odgovornost je organizatora tržišta i APA.
Organizator tržišta i APA treba da imaju politiku poslovanja u pisanoj formi, u kojoj su detaljno navedene funkcije i odgovornosti organa uprave i u kojoj je ex ante naveden sveobuhvatan opis posla i predviđeno vreme koje treba posvetiti za svaki položaj. Predviđena vremenska posvećenost treba biti prilagođena funkcijama i odgovornostima, uzimajući posebno u obzir okolnost da li se ono odnosi na izvršni ili neizvršni položaj.
Kada je lice izabrano u organ uprave organizatora tržišta za koje se smatra da je veliko, u smislu njegove veličine, unutrašnje organizacije i prirode, obima i složenosti poslovanja, to lice treba u pisanom obliku da potvrdi da je usklađeno sa ograničenjima broja direktorskih funkcija utvrđenim u članu 115. stav 4. Zakona.
Potencijalni članovi treba organizatoru tržišta ili APA da pruže informacije o sledećem:
1) direktorskim funkcijama u drugim finansijskim i nefinansijskim društvima, uključujući i kada deluju u ime pravnog lica ili kao zamenik kog je član organa uprave imenovao da učestvuje na sastancima;
2) direktorskim funkcijama u organizacijama koje nemaju pretežno komercijalne ciljeve;
3) drugim funkcijama i profesionalnim delatnostima unutar i izvan finansijskog sektora koje su relevantne u pogledu potrebne vremenske posvećenosti i
4) prirodi svojih odgovornosti na osnovu bilo koje od prethodnih tačaka.
Članovi organa uprave organizatora tržišta ili APA obaveštavaju organizatora tržišta ili APA o bilo kojoj bitnoj izmeni informacija pruženih u skladu s prethodnim stavom ovog člana.
Evidencije predviđene u članu 36. ovog pravilnika se ažuriraju uvek kada član obavesti organizatora tržišta ili APA o promeni u svojim spoljnim profesionalnim funkcijama i/ili uvek kada organizator tržišta ili APA sazna za takvu promenu. Nakon toga organizator tržišta ili APA ponovno ocenjuju sposobnost člana u smislu zahtevane vremenske posvećenosti.
Odbor za imenovanja ili organ uprave koji ima nadzornu funkciju uzimaju u obzir ukupnu vremensku posvećenost koju su članovi organa uprave iskazali, i to koristeći se prisustvom na sastancima organa uprave kao jednim od pokazatelja vremenske posvećenosti.
Računanje broja direktorskih funkcija
Kada direktorska funkcija istovremeno uključuje i izvršne i neizvršne odgovornosti, tu direktorsku funkciju treba smatrati funkcijom izvršnog direktora.
Kada se više direktorskih funkcija smatra jednom direktorskom funkcijom u skladu sa članom 115. stav 5. Zakona (direktorske funkcije u istoj grupi ili investicionim društvima u kojima organizator tržišta poseduje kvalifikovani udeo), ta jedna direktorska funkcija smatra se jednom funkcijom izvršnog direktora kada uključuje najmanje jednu funkciju izvršnog direktora, a kada ne uključuje, smatra se jednom funkcijom neizvršnog direktora.
Sve direktorske funkcije u subjektima u kojima organizator tržišta ima kvalifikovani udeo smatraju se jednom direktorskom funkcijom. Ta jedna direktorska funkcija dodaje se direktorskoj funkciji u organizatoru tržišta.
Sve direktorske funkcije u kćerka društvima u istoj grupi i direktorska funkcija u organizatoru tržišta smatraju se jednom direktorskom funkcijom.
Kada kćerka društva u istoj grupi imaju kvalifikovane udele u drugim subjektima, direktorske funkcije u tim subjektima treba smatrati jednom posebnom direktorskom funkcijom. Posledično tome, direktorske funkcije u kćerka društvima i direktorske funkcije u organizatoru tržišta treba smatrati jednom direktorskom funkcijom, a direktorske funkcije u subjektima drugom zasebnom direktorskom funkcijom.
Direktorske funkcije u organizacijama koje nemaju pretežno komercijalne ciljeve ne treba uzeti u obzir prilikom izračunavanja broja direktorskih funkcija. Međutim, takve aktivnosti treba uzeti u obzir prilikom procene vremenske posvećenosti određenog člana.
Organizacije koje nemaju pretežno komercijalne ciljeve uključuju:
1) dobrotvorne organizacije;
2) druge neprofitne organizacije i
3) subjekte osnovane s isključivom svrhom upravljanja privatnim ekonomskim interesima člana organa uprave pod uslovom da ne zahtevaju svakodnevno upravljanje.
Organizator tržišta i APA osiguravaju da njihov organ uprave kao celina ima sposobnost rukovođenja koja je potrebna za izvršavanje funkcije i dužnosti i dodatno razumevanje delatnosti društva i rizika povezanih s tim delatnostima, zavisno od veličine organa uprave. Prilikom ocene kolektivne prikladnosti svog organa uprave, organizator tržišta i APA razmatraju sledeće oblasti znanja i stručnosti:
1) svaku bitnu aktivnost organizator tržišta/APA;
2) finansijsko računovodstvo i izveštavanje;
3) strateško planiranje;
4) upravljanje rizicima;
5) praćenje usklađenosti i unutrašnju reviziju;
6) informacionu tehnologiju i sigurnost;
7) lokalna, regionalna i globalna tržišta, zavisno od slučaja;
8) regulatorno okruženje i
9) upravljanje međunarodnim i nacionalnim grupama i rizicima povezanim sa strukturama grupe, ako je primenjivo.
Na pojedinačnom nivou, potencijalni članovi organa uprave treba da budu upoznati s aktualnim aktivnostima organizatora tržišta ili APA kao i sa povezanim rizicima, sistemima upravljanja organizatora tržišta ili APA, potencijalnim položajem i odgovornostima i, ako je primenjivo, strukturom grupe na nivou srazmerno svojim odgovornostima. To uključuje odgovarajuće razumevanje onih oblasti za koje pojedinačni član nije direktno odgovoran, već je kolektivno odgovoran zajedno s drugim članovima organa uprave.
Prilikom procene obrazovanja, u obzir se uzima nivo i profil obrazovanja i to da li se ono odnosi na finansijske usluge i delatnosti ili bilo koju drugu relevantnu oblast znanja koja je gore opisana (finansijsko računovodstvo i izveštavanje, strateško planiranje i tako dalje). U tu svrhu organizator tržišta i APA uzimaju u obzir i teorijsko znanje i veštine stečene u okviru obrazovanja i osposobljavanja kao i praktično iskustvo koje je potencijalni član stekao u okviru prethodnih zanimanja.
Kod praktičnog iskustva, uzima se u obzir praktično i profesionalno iskustvo koje je stečeno u okviru rukovodeće pozicije tokom dovoljno dugog perioda. Kratkotrajne ili privremene pozicije mogu se uzeti u obzir prilikom procene, ali obično oni nisu dovoljni da bi se na njima zasnivala potrebna stručnost.
Prilikom ocene poštenja i savesnosti potencijalnog člana organa uprave, organizator tržišta i APA traže i proveravaju tačnost dokumenata navedenih u članu 10. pravilnika i posebno uzimaju u obzir:
1) da li je potencijalni član bio predmet negativne odluke u bilo kom postupku disciplinske prirode koji je pokrenuo nadležni organ ili državni organ i da li je član predmet bilo kog takvog postupka koji još nije završen;
2) da li je član bio predmet negativne sudske odluke u građanskim postupcima pred sudom u vezi s pružanjem finansijskih usluga ili usluga dostave podataka ili zbog nepravilnosti ili prevare u upravljanju poslovanjem;
3) da li je član učestvovao u organu uprave subjekta koji je bio predmet negativne odluke ili kazne izrečene od strane nadležnog organa ili kojem je nadležni organ oduzeo dozvolu za rad;
4) da li je nadležni organ članu odbio pravo obavljanja aktivnosti za koje je potrebna registracija ili dozvola za rad;
5) da li je član učestvovao u organu uprave subjekta nad kojim je bio pokrenut stečajni postupak ili postupak likvidacije dok je to lice bilo zaposleno u tom subjektu ili u periodu od godinu dana nakon što je tom licu prestao radni odnos u tom subjektu;
6) da li je člana stručno telo novčano kaznilo, suspendovalo, zabranilo mu bavljenje delatnošću ili podvrglo drugim sankcijama u vezi s prevarom, proneverom ili u vezi s pružanjem finansijskih usluga ili usluga dostave podataka ili da li je članu bilo zabranjeno delovati u svojstvu direktora, da li mu je bilo zabranjeno delovati u bilo kom rukovodećem svojstvu, da li mu je otkazan ugovor o radu ili izbor na drugu funkciju unutar subjekta kao posledica prekršaja ili zloupotrebe.
Članovi organa uprave odmah obaveštavaju organizatora tržišta ili APA o bilo kojoj gore navedenoj okolnosti radi ponovne procene svoje podobnosti.
Treba uzeti u obzir merodavne krivične i upravne evidencije koje se vode na osnovu nacionalnog prava, uzimajući u obzir vrstu osuđujuće presude ili optužnice, nivo žalbe, određenu kaznu, dostignutu fazu sudskog procesa i efekat svih rehabilitacionih mera. U obzir se uzima okruženje, uključujući olakšavajuće okolnosti, okolnosti utvrđene po službenoj dužnosti i težinu bilo kog prestupa ili upravne ili nadzorne radnje, razdoblje i ponašanje člana od prestupa ili upravne ili nadzorne radnje i relevantnost prestupa ili upravne ili nadzorne radnje za funkciju.
Članovi ili potencijalni članovi organa uprave organizatora tržišta/APA utvrđuju i prijavljuju organu uprave svaku okolnost koja može dovesti do sukoba interesa koji može negativno uticati na njihovu sposobnost nezavisnog i objektivnog obavljanja dužnosti i podvrgnuti ih neprimerenom uticaju zbog:
1) ličnih, profesionalnih ili ekonomskih odnosa s drugim licima (kao što su akcionari organizatora tržišta ili tog davaoca usluga dostave podataka ili konkurentskog organizatora tržišta ili APA);
2) prošlih ili sadašnjih položaja;
3) ličnih, profesionalnih ili ekonomskih odnosa s drugim članovima organa uprave ili višim rukovodiocima (ili drugim subjektima u grupi);
4) drugih ekonomskih interesa (na primer, zajmova društvu člana ili potencijalnog člana) ili
5) drugih interesa, uključujući porodične interese koji mogu dovesti do stvarnog sukoba interesa.
Utvrđivanje okolnosti koje mogu dovesti do sukoba interesa opisanih u prethodnom stavu ovog člana obuhvata sledeće:
1) da li je član ili potencijalni član organa uprave organizatora tržišta/APA: akcionar ili je bio akcionar, čiji udeo doseže ili prelazi 5% glasačkih prava organizatora tržišta ili APA, ili je zaposlen kod akcionara ili je bio zaposlen kod akcionara, čiji udeo doseže ili prelazi 5% glasačkih prava organizatora tržišta ili APA, ili je na drugi način direktno povezan ili je bio povezan s takvim akcionarem;
2) da li je član ili potencijalni član zaposlen ili je bio zaposlen u poslednjih 18 meseci sa izvršnom funkcijom kod organizatora tržišta/APA ili drugog subjekta grupe organizatora tržišta/APA;
3) za organ uprave organizatora tržišta, da li je član ili potencijalni član ili je u poslednjih 18 meseci bio akcionar čiji udeo doseže ili prelazi 5% glasačkih prava ili član organa uprave društva koje je uključeno na to tržište;
4) da li je član ili potencijalni član značajan dobavljač ili klijent ili je bio značajan dobavljač ili klijent organizatora tržišta ili APA ili drugog subjekta iz grupe organizatora tržišta/APA, ili službenik značajnog dobavljača ili klijenta ili je na drugi način direktno ili indirektno povezan s njim i
5) da li član ili potencijalni član ima ili je mogao imati bilo kakav drugi značajan ugovorni odnos s organizatorom tržišta/APA ili drugim subjektom iz grupe organizatora tržišta ili APA, osim u svojstvu člana organa uprave.
Postojanje okolnosti koja može dovesti do sukoba interesa automatski ne sprečava člana ili potencijalnog člana da učestvuje u organu uprave organizatora tržišta ili APA. Pre imenovanja, organizator tržišta/APA procenjuje svaku okolnost koja može dovesti do sukoba interesa ili stvarne sukobe interesa, naročito uz niže opisanu politiku organa uprave o upravljanju sukobom interesa i odlučuje, ako je prikladno, o merama ublažavanja. Nakon imenovanja treba otkriti svaku novu okolnost koja može dovesti do sukoba interesa ili novi stvaran sukob interesa i organ uprave treba odobriti mere ublažavanja tog sukoba interesa.
Organ uprave organizatora tržišta i APA imaju službenu pisanu politiku upravljanja sukobom interesa i objektivni postupak za usklađivanje radi sprovođenja politike, koja sadrži sledeće:
1) dužnost člana da što je više moguće izbegava aktivnosti koje mogu stvoriti sukob interesa;
2) primere u kojima sukobi mogu nastati u vezi sa svojstvom člana organa uprave;
3) strog postupak provere i odobravanja koji članovi treba da prate pre nego što se upuste u određene aktivnosti (kao što je učestvovanje u drugom organu uprave) tako da se osigura da takva aktivnost ne stvara sukob interesa;
4) dužnost člana da odmah otkrije svako pitanje koje može dovesti ili je već dovelo do sukoba interesa;
5) dužnost člana da se suzdrži od glasanja o svakom pitanju kod kog član može biti u sukobu interesa ili kod kog objektivnost člana ili njegova sposobnost pravilnog ispunjavanja dužnosti u odnosu na organizatora tržišta/APA može na drugi način biti ugrožena;
6) odgovarajuće postupke za transakcije s povezanim licima tako da se one obavljaju po tržišnim uslovima i
7) način na koji će organ uprave postupati u slučaju neusklađenosti s politikom.
Organ uprave osigurava da se javno objave politike upravljanja sukobom interesa koje je usvojio organizator tržišta ili APA. Organ uprave obaveštava Komisiju o svim značajnim sukobima interesa i merama ublažavanja koje je utvrdio odnosno preduzeo.
Odgovarajući ljudski i finansijski resursi namenjeni obuci i osposobljavanju članova organa uprave organizatora tržišta
Članovi organa uprave organizatora tržišta treba da budu i ostanu, uključujući kroz osposobljavanje, primereni za svoj položaj. Organizatori tržišta treba da utvrde politiku za obuku članova svog organa uprave i da omoguće da članovi u svakom trenutku mogu da razumeju aktivnosti organizatora tržišta, njegovu strukturu, poslovni model, profil rizika, regulatorno okruženje i sisteme upravljanja kao i ulogu koju članovi imaju u njima. Organizatori tržišta treba, takođe da predvide odgovarajuće opšte i, ako je prikladno, pojedinačno prilagođene programe osposobljavanja kako bi osigurali da se svi članovi redovno osposobljavaju. Politikom osposobljavanja takođe treba podsticati svest o raznolikosti u organu uprave.
Politika osposobljavanja utvrđuje sledeće:
1) ciljeve obuke i osposobljavanja za organ uprave, posebno za upravljačke i nadzorne poslove i, gde je prikladno, posebne položaje zavisno od njihovih posebnih odgovornosti i uključenosti u odbore;
2) odgovornosti za razvoj detaljnog programa osposobljavanja;
3) dostupne finansijske i ljudske resurse kako bi se osiguralo da se obuka i osposobljavanje može organizovati u skladu s politikom i
4) jasan postupak za svakog člana organa uprave da zatraži obuku ili osposobljavanje.
Politiku i programe osposobljavanja treba ažurirati i uzeti u obzir promene u upravljanju, strategiji i obuhvaćenim proizvodima i druge odgovarajuće postupke kao i izmene merodavnih propisa i tržišnih kretanja.
Organizatori tržišta treba da koriste postupke procene radi provere efikasnosti obavljenog osposobljavanja.
Organizator tržišta zavisno od prirode, obima i složenosti svoje aktivnosti, uspostavlja politiku zapošljavanja i raznolikosti kojom osigurava da se pri odabiru članova organa uprave u obzir uzme širok raspon kvaliteta i kompetencija. U tu svrhu politika zapošljavanja i raznolikosti treba da utvrdi konkretne ciljeve u pogledu raznolikosti.
Organizator tržišta treba da utvrdi cilj za zastupanje nedovoljno zastupljenog pola.
U politici zapošljavanja i raznolikosti treba, uzeti u obzir obrazovanje i profesionalno iskustvo, pol, starost i geografsko poreklo kako bi bili zastupljeni različiti stavovi i iskustva. U politiku raznolikosti treba uključiti raznolikost u pogledu geografskog porekla u slučaju da organizator tržišta deluje u više od jedne države.
Politikom zapošljavanja i raznolikosti utvrđuje se zastupljenost zaposlenih u organu uprave kako bi se unela različita perspektiva i stvarno poznavanje i iskustvo u pogledu aktivnosti koje organizator tržišta obavlja.
Postupci za odabir koje sprovodi organizator tržišta osigurava se da se na kandidate za članove njihovih organa uprave koji su u užem izboru primenjuje najmanje jedan od prethodno opisanih oblika raznolikosti koji trenutno nije prisutan u organu uprave. Članove organa uprave organizator tržišta ne treba da bira s isključivom svrhom povećanja raznolikosti na štetu kolektivnog funkcionisanja i podobnosti organa uprave ili uz negativan uticaj na podobnost pojedinačnih članova organa uprave.
APA mogu primenjivati prethodne smernice na raznolikost posebno kada su vrsta, obim i složenost njihovih aktivnosti i veličina njihovog organa uprave uporedivi sa vrstom, obimom i složenošću organizatora tržišta.
Pored primene propisa koji uređuju zaštitu podataka, organizator tržišta i APA imaju obavezu da najmanje pet godina evidentiraju, čuvaju na trajnom mediju i na zahtev Komisije stavljaju na raspolaganje sledeće:
1) politiku u pisanom obliku u kojoj su detaljno navedene funkcije i odgovornosti upravljačke funkcije;
2) potvrdu u pisanom obliku potencijalnog člana o njegovoj/njenoj sposobnosti da ispuni zahteve funkcije;
3) informacije koje je član ili potencijalni član organa uprave pružio u vezi s drugim direktorskim funkcijama, pozicijama ili profesionalnim delatnostima koje bi mogle uticati na njegovu/njenu sposobnost da organu uprave posveti dovoljno vremena;
4) informacije koje je član ili potencijalni član organa uprave pružio u vezi sa svojim znanjem, veštinama i iskustvom;
5) procenu u vezi s kolektivnim znanjem, veštinama i iskustvom organa uprave;
6) evidencije koje su date ili pribavljene u vezi s ocenom poštenja i savesnosti člana ili potencijalnog člana organa uprave;
7) evidencije koje su date ili pribavljene u vezi s ocenom nezavisnosti člana ili potencijalnog člana organa uprave;
8) pisanu politiku upravljanja sukobom interesa i relevantan postupak za usklađivanje radi sprovođenja politike;
9) javnu objavu i/ili informacije za upravnike o politikama upravljanja sukobom interesa i značajnim sukobima interesa;
10) politiku organizatora tržišta za obuku i osposobljavanje članova organa uprave;
11) politiku zapošljavanja i raznolikosti i
12) evidencije o postupcima odabira povezanim sa zahtevima sadržanim u ovom pravilniku.
Komisija će prilikom odlučivanja o zahtevu za davanje saglasnosti na imenovanje članova organa uprave uzeti u obzir sve elemente koji mogu uticati na ocenu ispunjenosti propisanih uslova.
Prilikom procene Komisija će razmatrati i dosadašnje rezultate koje je imenovano lice postiglo svojim profesionalnim radom i ličnim integritetom.
Kada utvrdi da su ispunjeni uslovi iz Zakona i ovog pravilnika, Komisija daje saglasnost u Zakonom propisanom roku od dana prijema urednog zahteva.
Komisija odbija zahtev za davanje saglasnosti kada utvrdi da nisu ispunjeni uslovi iz Zakona i ovog pravilnika.
Komisija povlači prethodnu saglasnost za imenovanje, odnosno imenovanje člana uprave kada utvrdi da su ispunjeni Zakonom propisani uslovi.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od dana početka primene Zakona o tržištu kapitala ("Službeni glasnik RS", broj 129/21).
Samostalni član Pravilnika o izmenama i dopunama
Pravilnika o davanju saglasnosti na imenovanje članova organa uprave organizatora tržišta, investicionog društva, centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti i sistema odobrenih objava (APA)
("Sl. glasnik RS", br. 18/2023)
Član 4
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".