GODIŠNJI IZVEŠTAJO REALIZACIJI POSLOVA IZVOZA, UVOZA, PRUŽANJA BROKERSKIH USLUGA I TEHNIČKE POMOĆI U OBLASTI NAORUŽANJA I VOJNE OPREME ZA 2021. GODINU("Sl. glasnik RS", br. 30/2023) |
Pravni osnov za izradu Godišnjeg izveštaja o realizaciji poslova izvoza, uvoza, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći u oblasti naoružanja i vojne opreme za 2021. godinu (u daljem tekstu: Izveštaj) sadržan je u članu 28. stav 3. Zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme1 (u daljem tekstu: Zakon), kojim je propisano da "Ministarstvo priprema godišnji izveštaj o realizaciji poslova izvoza i uvoza NVO i pružanju usluga i dostavlja ga Vladi".
Godišnji izveštaj o realizaciji poslova izvoza, uvoza, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći u oblasti naoružanja i vojne opreme usvaja Vlada i dostavlja ga Narodnoj skupštini. Ovaj izveštaj daje pregled izvoza i uvoza navedene robe, u periodu od 1. januara do 31. decembra 2021. godine, u skladu sa preporukama, standardima i pravilima Evropske unije (u daljem tekstu: EU).
Razvijen sistem kontrole izvoza naoružanja i vojne opreme, definisan u svim svojim fazama Zakonom i pratećim propisima, predstavlja važan deo procesa pristupanja EU. Ovo je posebno važno, imajući u vidu da je Republika Srbija tradicionalno značajan proizvođač i izvoznik naoružanja i vojne opreme u regionu jugoistočne Evrope. U tom smislu je postojanje razvijenog i sa međunarodnim standardima usklađenog nacionalnog zakonodavstva u ovoj oblasti od posebnog značaja, a radi ostvarivanja i zaštite spoljnopolitičkih, bezbednosnih i odbrambenih interesa zemlje, međunarodnog kredibiliteta i integriteta i obezbeđenja poštovanja međunarodnih obaveza koje je Republika Srbija preuzela. Zajednička pozicija EU koja se odnosi na kriterijume u izvozu oružja (Common position 944/2008), ugrađena je u naše zakonodavstvo2. Pored toga, Nacionalna kontrolna lista naoružanja i vojne opreme se redovno, na godišnjem nivou, usaglašava sa EU listom ove robe.
Republika Srbija je uspostavila efikasan sistem kontrole spoljnotrgovinskog prometa naoružanja i vojne opreme i odnosnih tehnologija, a njegovo unapređenje smatra jednim od svojih prioritetnih ciljeva. Ovo posebno ako se ima u vidu njen geografski položaj, kao i postojanje latentne opasnosti od međunarodnog terorizma.
U skladu sa međunarodnim preporukama, ministarstvo nadležno za poslove spoljne trgovine (u daljem tekstu: Ministarstvo), u saradnji sa drugim nadležnim ministarstvima, nastoji da obezbedi potpunu transparentnost u oblasti izdavanja dozvola za izvoz, uvoz, pružanje brokerskih usluga i tehničke pomoći u vezi sa naoružanjem i vojnom opremom. Godišnji izveštaj se, po usvajanju na Vladi, objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije", kao i na internet stranici Ministarstva. Imajući u vidu karakter podataka koje Izveštaj sadrži precizno je izbalansiran i ustanovljen nivo njegove transparentnosti koji predstavlja kompromis između obaveze objavljivanja, sa jedne strane, i zaštite poslovnih interesa privrednih subjekata, sa druge strane. Zbog toga su podaci iskazani zbirno, kako se ne bi, ni na koji način, ugrozila njihova poverljivost (dozvole za izvoz/uvoz NVO se izdaju pod oznakom "poverljivo").
Izveštaj sadrži informacije o politici izvozno-uvozne kontrole, nacionalnom zakonodavstvu, nacionalnim kontrolnim listama, kriterijumima za izdavanje dozvole, institucijama nadležnim u postupku izdavanja dozvole, međunarodnim obavezama, dosadašnjem iskustvu na polju izvozne kontrole, kao i statističke podatke koji su dati u odeljcima.
Odeljci uz Izveštaj sadrže podatke, prikazane po tabelama, o licima koja su registrovana za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, pružanje brokerskih usluga i tehničke pomoći, odnosno koja su upisana u Registar koji se vodi u Ministarstvu3, zatim o izdatim, odbijenim i oduzetim dozvolama, kao i o realizaciji po izdatim dozvolama za 2021. godinu.
Ovaj izveštaj ne sadrži informacije o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme u zemlji s obzirom da je ta materija u nadležnosti Ministarstva odbrane.
Prilikom izrade Izveštaja poštovane su preporuke EU po pitanju forme i sadržine nacionalnog izveštaja, kako bi bio kompatibilan sa izveštajima država članica EU i upotrebljiv u svrhu poređenja sa nacionalnim izveštajima zemalja u regionu i šire.
Ministarstvo vodi bazu podataka o zahtevima za izdavanje dozvola, izdatim, oduzetim, izmenjenim i dozvolama koje su prestale da važe, kao i o realizaciji po izdatim dozvolama na osnovu podataka dobijenih od carinskih organa kao i samih privrednih subjekata. Naime, članom 27. Zakona propisana je obaveza izvoznika, uvoznika, brokera i pružaoca tehničke pomoći da dostavi podatke o izvršenom izvozu i uvozu kontrolisane robe, i to u roku od 15 dana od dana izvršenog posla. Ukoliko se u periodu važenja dozvole posao ne realizuje, original neiskorišćene dozvole mora se vratiti Ministarstvu. Ako je predmet izvoza jedna od pet kategorija naoružanja (tenkovi, oklopna borbena vozila, artiljerija kalibra 75 mm, borbeni avioni i jurišni helikopteri) koja je bila na upotrebi u Ministarstvu odbrane, izvoznik je u obavezi da 30 dana pre realizacije izvoza o tačnom datumu, količinama i mestima izvoza obavesti Verifikacioni centar Uprave za međunarodnu vojnu saradnju Sektora za politiku odbrane.
Izvoznici, odnosno uvoznici dostavljaju podatke o kategoriji robe iz kontrolne liste kao i njen opis, broju komada, krajnjoj upotrebi, finansijskoj vrednosti, zemlji izvoza, odnosno uvoza i zemlji krajnjeg odredišta, odnosno zemlji porekla. Vrednosni podaci u Godišnjem izveštaju iskazani su u američkim dolarima - USD, a za preračunavanje iznosa iz jedne valute u drugu koristi se zvanični srednji kurs Narodne banke Srbije koji se primenjuje na dan 31. decembar 2021. godine.
___________
1"Službeni glasnik RS", broj 107/14.
2Videti član 17. Zakona.
3 Član 7. Zakona.
U oblasti izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, kao i pružanja brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći, nacionalno zakonodavstvo koje se primenjuje čine:
1. Zakon o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme4;
2. podzakonski akti;
3. ratifikovane međunarodne konvencije i sporazumi;
4. ostali propisi od uticaja na ovu oblast.
____________
4 "Službeni glasnik RS", broj 107/14.
1. Zakon o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme
Zakon je stupio na snagu 16. oktobra 2014. godine. U izradi Zakona učestvovali su eksperti iz država članica EU (Portugalija, Češka i Belgija), kao i eksperti iz SAD-a.
Cilj Zakona je da se uspostavi efikasna državna kontrola u oblasti spoljnotrgovinskog prometa naoružanjem i vojnom opremom radi ostvarivanja i zaštite bezbednosnih, spoljnopolitičkih i ekonomskih interesa, međunarodnog kredibiliteta i integriteta i poštovanja međunarodnih obaveza koje je preuzela Republika Srbija.
Zakon predstavlja osnov za sveobuhvatnu kontrolu izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme kao i kontrolu pružanja brokerskih i usluga tehničke pomoći, propisuje obavezu i uslove registracije privrednih subjekata za obavljanje ovih poslova i proceduru izdavanja dozvola, definiše zadatke i ulogu nadležnih organa u vezi sa propisanom administrativnom procedurom i predviđa sankcije za njegovo kršenje.
Donošenjem Zakona, zajedno sa ranije donetim Zakonom o izvozu i uvozu robe dvostruke namene (novembar 2013. godine)5 zaokružen je pravni okvir i uspostavljen pravni osnov za efikasnu izvoznu kontrolu navedene robe, u skladu sa međunarodnim standardima.
___________
5"Službeni glasnik RS", br. 95/13 i 77/19.
Podzakonskim aktima bliže se uređuju određena pitanja iz materije Zakona. U tom smislu, doneti su sledeći propisi:
1) Odluka o utvrđivanju Nacionalne kontrolne liste naoružanja i vojne opreme (usklađena sa Zajedničkom vojnom listom EU6);
2) Pravilnik o načinu vođenja Registra lica ovlašćenih za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, brokerskih usluga i tehničke pomoći7;
3) Pravilnik o obrascu i sadržini zahteva za izdavanje dozvole, obrascu dozvole i drugim obrascima koji prate izvoz i uvoz naoružanja i vojne opreme8;
4) Pravilnik o obrascima saglasnosti za bezbednosnu proveru9;
5) Pravilnik o obavezama carinskih organa u postupku izvoza, uvoza i tranzita naoružanja i vojne opreme.10
_____________
6 "Službeni glasnik RS", broj 102/20.
7
"Službeni glasnik RS", broj 96/18. Izmenama i dopunama Zakona o
privrednim društvima prestale su da važe odredbe pojedinih zakona i
propisa u delu u kom se ustanovljava obaveza upotrebe pečata u
poslovanju društava i preduzetnika. S tim u vezi pravilnici su
izmenjeni.
8 "Službeni glasnik RS", broj 96/18. Videti prethodnu napomenu.
9 "Službeni glasnik RS", broj 96/18. Isto.
10 "Službeni glasnik RS", broj 32/15.
Odlukom Vlade, donetom na osnovu člana 4. Zakona, utvrđena je Nacionalna kontrolna lista naoružanja i vojne opreme11.
Zakonom je propisano da Vlada može utvrditi i druge liste radi izvršavanja obaveza iz međunarodnih ugovora.
Osnovni cilj utvrđivanja nacionalne kontrolne liste i njenog usklađivanja sa listama EU, kao i kontrola prometa robe koja je u njoj navedena jeste unapređenje regionalne i međunarodne bezbednosti radi postizanja što veće transparentnosti i odgovornosti u oblasti transfera konvencionalnog naoružanja, proizvoda i tehnologija, kao i preduzimanje mera i postupaka da kontrolisana roba ne dođe u posed terorista. Nacionalna kontrolna lista naoružanja i vojne opreme (naoružanje, vojna oprema i odnosne tehnologije) je usklađena sa EU Zajedničkom listom vojne opreme obuhvaćene Pravilima ponašanja EU o postupanju kod izvoza naoružanja.
Roba koja se nalazi na Nacionalnoj kontrolnoj listi naoružanja i vojne opreme (NKL NVO) obuhvata novo i polovno naoružanje i vojnu opremu, odnosno robu koja je projektovana ili modifikovana za vojnu upotrebu. Kratak pregled roba iz NKL NVO (prema br. od 1. do 22) je dat u Prilogu 1 (Nacionalna kontrolna lista NVO i jedinice mera) uz ovaj izveštaj.
Nacionalna kontrolna lista naoružanja i vojne opreme, kao i EU Military List obuhvata liste roba međunarodnih kontrolnih režima u delu naoružanja i vojne opreme, koje su ugrađene u Zajedničku listu Evropske unije.
Nacionalna kontrolna lista naoružanja i vojne opreme i Nacionalna kontrolna lista robe dvostruke namene, kao i ostala regulativa u ovoj oblasti, objavljene su na sajtu Ministarstva12.
____________
11 "Službeni glasnik RS", broj 102/20.
12 www.mtt.gov.rs
4. Ratifikovane međunarodne konvencije i sporazumi
Republika Srbija je potpisnik međunarodnih sporazuma i konvencija o naoružanju, kontroli naoružanja i jačanju bezbednosnih mera, i to:
1) Konvencija o zabrani ili smanjenju upotrebe nekih vrsta konvencionalnog naoružanja koje bi moglo biti posebno opasno ili bi moglo imati nediskriminatorne posledice - tzv. nehumano naoružanje (CCW) - (SFRJ ratifikovala 1970, SRJ odobrila 2002. godine);
2) Konvencija o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njihovom uništenju (CWC) - (ratifikovana 2000. godine);
3) Konvencija o zabrani upotrebe, skladištenja, proizvodnje i prometa protivpešadijskih mina i njihovog uništenja - Otavska Konvencija o zabrani zemljišnih mina (Srbija i Crna Gora predala instrumente ratifikacije Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, septembra 2003. godine, a obaveze proistekle iz Konvencije su preuzete 1. marta 2004. godine);
4) Mere i instrumenti malog oružja i lakog naoružanja (SALW) - Dokument OEBS o malom oružju 2000, Dokument OEBS o skladištima konvencionalne municije 2003, Dokument OEBS o sertifikatima o krajnjem korisniku 2004, Dokument OEBS o trgovinskom posredovanju (brokeringu) 2004, Dokument OEBS o lakim prenosivim sistemima protivvazdušne odbrane 2003 (MANPADS), Regionalni plan za primenu Pakta stabilnosti 2001, Program akcije UN za sprečavanje, suzbijanje i iskorenjivanje nedozvoljene trgovine malim oružjem i lakim naoružanjem u svim njegovim aspektima (UN PoA SALW), Protokol UN protiv nezakonite proizvodnje i trgovine vatrenim oružjem i njegovim delovima, komponentama i municijom, kojim se dopunjava Konvencija UN protiv međunarodnog organizovanog kriminala (UN FP) 2006;
5) Bečki dokument o merama za jačanje poverenja i bezbednosti 1999 (CSBM);
6) Sporazum o podregionalnoj kontroli naoružanja u skladu sa Članom IV Aneksa 1B Dejtonskog sporazuma;
7) Sporazum o trgovini naoružanjem koji je Republika Srbija potpisala 2013. godine a ratifikovala oktobra 2014. godine13. Sporazum je stupio na snagu 24. decembra 2014. godine.
____________
13 "Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 14/14.
5. Ostali propisi od uticaja na ovu oblast
Pored Zakona, u pozitivnom zakonodavstvu Republike Srbije, u oblasti izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme primenjuju se i drugi zakoni, koji preciznije regulišu određena pitanja, od značajna za svakodnevno obavljanje poslova izdavanja dozvola u ovoj oblasti, kao što su:
1) Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme ("Službeni glasnik RS", broj 36/18);
2) Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 36/11 - dr. zakon, 88/11 i 89/15 - dr. zakon);
3) Carinski zakon ("Službeni glasnik RS", br. 95/18, 91/19 - dr. zakon, 144/20 i 118/21);
4) Zakon o oružju i municiji ("Službeni glasnik RS", br. 20/15, 10/19 i 20/20);
5) Zakon o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 104/13);
6) Zakon o transportu opasne robe ("Službeni glasnik RS", br. 104/16, 83/18, 95/18 - dr. zakon i 10/19 - dr. zakon);
7) Zakon o graničnoj kontroli ("Službeni glasnik RS", broj 24/18).
III OSNOVA SISTEMA IZVOZNO-UVOZNE KONTROLE
Poslovi izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, kao i pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći u ovoj oblasti obavljaju se u tri faze:
1. Registrovanje lica (pravnih lica i preduzetnika) za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći;
2. Izdavanje dozvola za svaki konkretan posao izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći;
3. Nadzor i kontrola vršenja navedenih poslova.
Poslove izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, pružanje brokerskih usluga i tehničke pomoći može da vrši pravno lice i preduzetnik, registrovano za obavljanje ovih delatnosti kod nadležnog ministarstva, prema članu 7. Zakona. Pravo obavljanja poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, pružanje brokerskih usluga i tehničke pomoći stiče se danom upisa lica u Registar, koji vodi Ministarstvo. Rešenje o upisu u Registar važi pet godina.
Način vođenja Registra, postupak registracije, potrebna dokumenta, kao i sadržina Registra, bliže su uređeni Pravilnikom o načinu vođenja registra lica ovlašćenih za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, brokerskih usluga i tehničke pomoći14.
_____________
14 "Službeni glasnik RS", broj 96/18.
Shodno odredbi člana 12. stav 1. Zakona dozvola za izvoz i uvoz naoružanja i vojne opreme, pružanje brokerskih usluga i tehničke pomoći, dozvola izdata pod posebnim uslovima, kao i dozvola izdata po osnovu izuzeća je isprava koju izdaje Ministarstvo.
Pravilnikom o obrascu i sadržini zahteva za izdavanje dozvole, obrascu dozvole i drugim obrascima koji prate izvoz i uvoz naoružanja i vojne opreme15 definisana je forma zahteva za izdavanje dozvole i drugih obrazaca, kao i spisak dokumenata koje je neophodno podneti uz zahtev.
U postupku odlučivanja o konkretnom zahtevu nadležno ministarstvo pribavlja saglasnost ministarstva nadležnog za spoljne poslove, ministarstva nadležnog za poslove odbrane, ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i organa državne uprave nadležnom za poslove nacionalne bezbednosti u skladu sa članom 16. Zakona. Shodno odredbi člana 16. Ministarstvo može "u zavisnosti od vrste naoružanja i vojne opreme na koje se zahtev odnosi, zatražiti mišljenje i drugih ministarstava, posebnih organizacija i agencija nadležnih u odgovarajućoj oblasti". Uređeno je takođe da "ako neki od organa ne da saglasnost, o izdavanju dozvole odlučuje Vlada".
Zakon uređuje postupak izdavanja dozvola za izvoz i uvoz, kao i dozvola za pružanje brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći. Pored toga predviđeno je izdavanje dozvola po osnovu izuzeća od redovne procedure ukoliko se:
"1) izvozi ili uvozi NVO koje pripada bezbednosnim ili odbrambenim snagama Republike Srbije, odnosno bezbednosnim ili odbrambenim snagama druge države, koji ulaze na, prelaze preko, ili izlaze sa carinske teritorije Republike Srbije radi:
(1) ispunjavanja obaveza Republike Srbije koje proističu iz međunarodnih sporazuma i članstva u međunarodnim organizacijama;
(2) učešća u multinacionalnim operacijama;
(3) učešća na međunarodnim vežbama, koje se izvode na ili van teritorije Republike Srbije.
2) izvozi ili uvozi NVO u cilju pružanja humanitarne pomoći ili donacije u hitnim slučajevima."
Pored toga, u skladu sa navedenom posebnom procedurom, može se izdati i dozvola za tzv. "nekomercijalni izvoz i uvoz".
Ministarstvo može odbiti izdavanje dozvole ako se steknu uslovi propisani članom 21. Zakona.
Izdata dozvola se može oduzeti, u slučajevima koji su izričito navedeni članom 22. Zakona.
Izdata dozvola može prestati da važi u slučajevima predviđenim članom 23. Zakona ili se može izmeniti u skladu sa uslovima propisanim članom 24. Zakona.
Ministarstvo, kada je u pitanju uvoz naoružanja i vojne opreme, izdaje Sertifikat krajnjeg korisnika - End User Certificate. Sa druge strane, kada je u pitanju izvoz kontrolisane robe, Ministarstvo proverava dostavljeni Sertifikat krajnjeg korisnika, sa aspekta ispunjenosti uslova iz člana 14. Zakona (da nije stariji od šest meseci, da sadrži sve neophodne elemente i da je preveden i prevod overen od strane ovlašćenog sudskog tumača). U saradnji sa ministarstvom nadležnim za spoljne poslove, diplomatskim putem proverava se verodostojnost izdatih sertifikata krajnjeg korisnika (da li su izdati od strane ovlašćenih organa i institucija zemlje u koju se roba izvozi).
Za transport i tranzit naoružanja i vojne opreme neophodna su odobrenja koja izdaju nadležni organi. Za transport kopnenim i vodenim putem odobrenje izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, a odobrenje za transport vazdušnim putem izdaje Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, na osnovu prethodno izdate dozvole Ministarstva.
___________
15 "Službeni glanik RS", broj 96/18.
2.1. Kriterijumi za izdavanje dozvole
Članom 17. Zakona uređeno je deset kriterijuma koji moraju da se razmotre i primene pre izdavanja dozvole. Zakon je u potpunosti usklađen sa tzv. Zajedničkom pozicijom (Common Position 944/2008). Na osnovu navedenih kriterijuma utvrđuje se:
1) da li se izdavanjem dozvole ugrožava poštovanje međunarodnih obaveza Republike Srbije, koje proističu iz članstva u Ujedinjenim nacijama, posebno u odnosu na sankcije usvojene od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju i drugim međunarodnim organizacijama koje obavezuju Republiku Srbiju, kao i sporazuma o zabrani širenja oružja za masovno uništavanje i drugih međunarodnih sporazuma;
2) da li se izdavanjem dozvole ugrožava poštovanje ljudskih prava u zemlji krajnjeg odredišta ili doprinosi da ta zemlja krši međunarodno priznate odredbe humanitarnog prava, kao i međunarodnih ljudskih prava;
3) da li se izdavanjem dozvole omogućava izbijanje ili nastavak oružanih i drugih sukoba u državi krajnje upotrebe NVO;
4) da li se izdavanjem dozvole ugrožava očuvanje regionalnog mira, bezbednosti i stabilnosti;
5) da li se izdavanjem dozvole ugrožava bezbednost ili odbrambene interese Republike Srbije;
6) da li je izdavanje dozvole suprotno spoljnopolitičkom ili ekonomskom interesu Republike Srbije;
7) da li izdavanje dozvole ima negativan uticaj na odnos države krajnjeg korisnika prema međunarodnoj zajednici, posebno njen odnos prema terorizmu, međunarodno organizovanom kriminalu i poštovanju međunarodnog prava;
8) da li se izdavanjem dozvole doprinosi riziku preusmeravanja NVO ili reeksporta pod nepoželjnim uslovima;
9) da li izvoz NVO odgovara tehničkim kapacitetima države prijema;
10) da li priloženi dokumenti odgovaraju krajnjoj nameni NVO navedenoj u zahtevu.
U skladu sa Zajedničkom pozicijom, Zakonom je uređeno da se zahtev za izdavanje dozvole odbija ako sadrži elemente i podatke o postojanju prvih šest kriterijuma, dok o postojanju kršenja kriterijuma 7-10 procenu vrše nadležne nacionalne institucije. Pravila su politički obavezujuća za države članice EU. Njihovom ugradnjom u nacionalno zakonodavstvo i doslednom primenom u proceduri izdavanja dozvola, Republika Srbija ispunjava zahteve EU za usklađivanje propisa u ovoj oblasti.
Prilikom razmatranja zahteva za izdavanje dozvole, pored navedenih kriterijuma, uzimaju se u obzir i:
a) potencijalni efekti države na ekonomski, finansijski i komercijalni interes, uključujući i dugoročni interes u uspostavljanju stabilnih i demokratskih odnosa sa trgovinskim partnerima;
b) potencijalni efekti na odnose sa državom u koju se vrši izvoz;
v) potencijalni efekti na transformaciju i oživljavanje namenske industrije;
g) potencijalni efekti na ukupni privredni razvoj države.
Ispunjenost kriterijuma procenjuju ministarstva koja učestvuju u postupku izdavanja dozvole, svako prema svojoj nadležnosti, na osnovu kojih daju saglasnost da li su se stekli uslovi za izdavanje dozvole.
2.2. Nadležne institucije u procesu izdavanja dozvole
Prema članu 16. Zakona, Ministarstvo kompletan zahtev za izdavanje dozvole dostavlja na saglasnost ministarstvu nadležnom za poslove odbrane, ministarstvu nadležnom za spoljne poslove i ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, kao i organu državne uprave nadležnom za poslove nacionalne bezbednosti.
Ministarstvo može, u zavisnosti od vrste NVO na koje se zahtev odnosi, zatražiti mišljenje i od drugih ministarstava, posebnih organizacija i agencija nadležnih u odgovarajućoj oblasti.
Ministarstvo može u postupku odlučivanja o zahtevu obaviti konsultacije sa drugim organima, organizacijama i agencijama nadležnim za primenu ovog zakona.
Ministarstvo vrši nadzor nad poslovima uvoza i izvoza NVO, pružanjem brokerskih usluga i tehničke pomoći, kao i nad sprovođenjem propisa donetih na osnovu Zakona, u saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove odbrane, ministarstvom nadležnim za unutrašnje poslove i ministarstvom nadležnim za spoljne poslove, kao i organom državne uprave nadležnim za poslove nacionalne bezbednosti. U slučaju potrebe, Ministarstvo sarađuje i sa drugim ministarstvima, agencijama i posebnim organizacijama nadležnim u odgovarajućoj oblasti.
Carinski organi, organi službi bezbednosti i nadležni inspekcijski organi u okviru svojih ovlašćenja sprovode stalnu kontrolu nad vršenjem navedenih poslova.
Carinsku kontrolu vrši Uprava carina i tromesečno obaveštava Ministarstvo o realizaciji izdatih dozvola.
Shodno odredbi člana 36. Zakona, tokom vršenja carinske kontrole NVO koja je predmet izvoza i uvoza, carinski organi mogu, u okviru svojih nadležnosti, prekinuti sprovođenje carinskog postupka izvoza ili uvoza NVO, o čemu će odmah obavestiti Ministarstvo.
Obaveze carinskih organa u sprovođenju odredaba Zakona, shodno članu 37. Zakona, propisane su Pravilnikom o obavezama carinskih organa u postupku izvoza, uvoza i tranzita naoružanja i vojne opreme16.
Na osnovu ovog pravilnika, carinski organi prilikom davanja odobrenja za stavljanje kontrolisane robe u odgovarajući carinski postupak, dužni su da utvrde da li je uz jedinstvenu carinsku ispravu priložena dozvola izdata od strane Ministarstva i da li podaci iz dozvole o obavljanju poslova izvoza i uvoza NVO, pružanju brokerskih usluga i tehničke pomoći odgovaraju podacima iz deklaracije i stvarnom stanju robe.
Takođe, carinski organi, prilikom provere deklaracije za postupak tranzita naoružanja i vojne opreme, dužni su da utvrde da li je uz deklaraciju priloženo odobrenje iz člana 31. Zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme, odnosno odobrenje ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove za tranzit NVO kopnenim i vodenim putem ili odobrenje Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, uz saglasnost ministarstva nadležnog za spoljne poslove i ministarstva nadležnog za poslove odbrane.
Shodno članu 4. Pravilnika, carinski organi će privremeno zadržati kontrolisanu robu, ako utvrde da:
1) uz deklaraciju nije priložena odgovarajuća dozvola;
2) podaci navedeni u deklaraciji ne odgovaraju podacima navedenim u dozvoli;
3) stvarno stanje robe ne odgovara podacima navedenim u dozvoli.
O prekidu carinskog postupka i privremenom zadržavanju robe carinski organ je dužan da odmah obavesti Ministarstvo, uz navođenje razloga zbog kojih je to učinjeno.
Ministarstvo unutrašnjih poslova vrši kontrolu i nadzor prevoza i tranzita naoružanja i vojne opreme, oružja i municije i eksplozivnih materija, preko državne granice i na teritoriji Republike Srbije17.
Značajno je istaći, da, shodno članu 34. Zakona, lica koja se bave izvozom i uvozom naoružanja i vojne opreme, pružanjem brokerskih usluga i tehničke pomoći u vezi sa navedenom robom, kao i lica koja se bave transportom ili tranzitom dužna su da nadležnim organima navedenim u članu 33. Zakona, omoguće uvid radi nadzora u svim fazama prometa, transporta, tranzita i skladištenja NVO.
Izvoznik, uvoznik, broker ili pružalac tehničke pomoći, kao i lice koje nabavlja i čuva NVO, preduzima sve potrebne mere u cilju sprečavanja nestanka ili oštećenja NVO.
U slučaju nestanka ili oštećenja NVO, navedeno lice je dužno da odmah obavesti ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, kao i Ministarstvo u roku od 24 časa od momenta nestanka ili oštećenja NVO.
Izvoznik, uvoznik, broker i pružalac tehničke pomoći, dužan je da čuva dokumentaciju o prometu NVO najmanje deset godina po obavljenom poslu, da omogući izvršenje kontrole i nadzora i obezbedi potrebnu pomoć u njenom sprovođenju i da se pridržava uslova navedenih u dozvoli.
U Ministarstvu, shodno odredbama Zakona, formirana je baza podataka koja se, upotrebom odgovarajuće namenski projektovane višekorisničke računarske programske aplikacije, redovno ažurira. Navedena baza podataka je tako projektovana da obuhvata sve podatke značajne za sistem izvozno-uvozne kontrole spoljnotrgovinskog prometa kontrolisane robe i to u obimu i obliku koji zahteva izveštavanje po definisanim nacionalnim i regionalnim godišnjim izveštajima, kao i izveštajem UN o prometu malog i lakog i konvencionalnog naoružanja i predstojećim obavezama u smislu izveštavanja u skladu sa obavezama koje proističu iz Sporazuma o trgovini naoružanjem.
_____________
16
"Službeni glasnik RS", broj 32/15. Pravilnik je doneo ministar
finansija radi pune primene Zakona ("Službeni glasnik RS", broj 107/14).
17 Zakon o oružju i municiji ("Službeni glasnik RS", br. 20/15, 10/19 i 20/20).
Odeljak 1
Spisak lica upisanih u Registar lica ovlašćenih za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, brokerskih usluga i tehničke pomoći u 2021. godini
Spisak lica upisanih u Registar lica ovlašćenih za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, brokerskih usluga i tehničke pomoći u 2021. godini, čine lica koja se po prvi put registruju za izvoz i uvoz naoružanja i vojne opreme, pružanje brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći, kao i lica koja su ponovo upisana tokom 2021. godine Ponovni upis lica vršio se sukcesivno tokom 2021. godine u zavisnosti od datuma upisa u 2016. godini, a usled isteka zakonom propisanog roka važenja rešenja od pet godina.
U 2021. godini, u pomenuti registar, upisano je 16 novih privrednih subjekta, a ponovo upisano 25. Prema pravnoj formi, u ukupnom broju upisanih u 2021. godini (254), dominiraju društva sa ograničenom odgovornošću (240 lica), što čini 94% upisanih, dok je broj akcionarskih društava (12) značajno manji, sa procentualnim učešćem od 5% i dva preduzetnika, što čini 1%.
Prema poreklu osnivačkog kapitala upisanih lica u Registar, na dan 31. decembra 2021. godine, preovlađuje domaći kapital sa 93% (235 lica), dok je učešće stranog kapitala 6% (14 lica), odnosno mešovitog kapitala 2% (pet lica).
Polazeći od kriterijuma utvrđenih Zakonom o računovodstvu18, u broju upisanih u 2021. godini je 64% odnosno 163 privrednih subjekata razvrstano u mikro pravna lica, 26% odnosno 66 u mala pravna lica, 6%, odnosno 16 u srednja pravna lica i 4%, odnosno devet velikih pravnih lica.
____________
18 "Službeni glasnik RS", br. 73/19 i 44/21 - dr. zakon.
Odeljak 2
Podaci o izdatim dozvolama za izvoz NVO, prema destinaciji izvoza, razvrstano prema NKL NVO
Za izvoz naoružanja i vojne opreme u 2021. godini izdato je 371 dozvola, u ukupnoj vrednosti od 1,23 milijardi USD. U odnosu na 2020. godinu broj ukupno izdatih dozvola veći je za 20% (63 dozvola više), a ukupna vrednost izdatih dozvola je značajno uvećana, za 47% (za 393 miliona USD19).
U 2021. godini izdate su dozvole za izvoz NVO kupcima iz 62 države, što ukazuje da je u odnosu na 2020. godinu tržište prošireno za tri zemlje.
Prema broju izdatih dozvola, najatraktivnije su sledeće destinacije: Sjedinjene Američke Države (39), Bosna i Hercegovina (31), Republika Bugarska (29), Češka Republika (19), Država Izrael (15), Republika Kipar (14), Republika Severna Makedonija (13) Republika Turska (12), Republika Poljska (11), Crna Gora (11), Sent Kits i Nevis (10) i Rumunija (10).
Za ovih 12 destinacija u 2021. godini je izdato 183 dozvola, što čini 50% od ukupnog broja izdatih dozvola za izvoz NVO.
U periodu 2005-2021. godine je izdata 6.062 dozvole za izvoz NVO.
Videti Grafikon broj 1.
Vrednosno gledano, najznačajnije izvozne destinacije u 2021. godini su Sjedinjene Američke Države (634,19 mil. USD, odnosno 52%), Kraljevina Saudijska Arabija (142,65 mil. USD, odnosno 12%), Republika Kipar (87,58 mil. USD, odnosno 7%), Hašemitska Kraljevina Jordan (48 mil. USD, odnosno 4%) i Republika Bugarska (31,76 mil. USD, odnosno 3%).
Ukupna vrednost zaključenih spoljnotrgovinskih poslova izvoza, prema izdatim dozvolama izvoznicima za prvih pet destinacija iznosi 944,18 mil. USD što čini 77% od ukupne vrednosti izdatih dozvola za izvoz NVO u 2021. godini. Vrednost izdatih dozvola za sve ostale destinacije izvoza iznosi 284,70 mil. USD što čini 23% od ukupne vrednosti izdatih dozvola za izvoz NVO u 2021. godini.
Videti Grafikon broj 6.
U periodu 2005-2021. godine ukupna vrednost izdatih dozvola za izvoz NVO iznosi 10,95 milijardi USD. Za uporedne vrednosti izvoza i uvoza NVO po godinama videti Grafikon broj 2.
______________
19 U daljem tekstu mil. USD.
Odeljak 3
Podaci o izdatim dozvolama za uvoz NVO, prema destinaciji uvoza, razvrstano prema NKL NVO
Za uvoz naoružanja i vojne opreme u 2021. godini je izdato 269 dozvola, u ukupnoj vrednosti od 517,50 mil. USD. U odnosu na 2020. godinu izdato je 30 dozvola više (13%), dok je ukupna vrednost izdatih dozvola povećana za 214,33 mil. USD (za 70%).
U 2021. godini izdate su dozvole za uvoz NVO iz 29 država, za dve više nego u prethodnoj godini.
Najveći broj izdatih dozvola za uvoz NVO u 2021. godini se odnosio na uvoz iz Bosne i Hercegovine (36), Ruske Federacije (20), Savezne Republike Nemačke (20), Sjedinjenih Američkih Država (19), Republike Austrije (17), Republike Italije (17) i Ujedinjenog Kraljevstva (16 dozvola). Za navedenih sedam država izdato je 145 dozvola, što čini 54% od broja ukupno izdatih uvoznih dozvola.
U periodu 2005-2021. godine je izdato ukupno 3.151 dozvola za uvoz NVO.
Videti Grafikon broj 1.
Vrednosno gledano, najvažnije uvozne destinacije su: Narodna Republika Kina (297,94 mil. USD, odnosno 58%), Ruska Federacija (70,57 mil. USD, odnosno 14%), Republika Bugarska (33,62 mil. USD, odnosno 6%), Bosna i Hercegovina (31,11 mil. USD, odnosno 6%), Crna Gora (15,24 mil. USD, odnosno 3%) i Kraljevina Belgija (11,4 mil. USD, odnosno 2%).
Ukupna vrednost zaključenih spoljnotrgovinskih poslova uvoza, prema izdatim dozvolama za prvih šest destinacija iznosi 459,48 mil. USD, što čini 89% vrednosti svih izdatih dozvola. Uvoz sa svih ostalih destinacija iznosi 57,62 mil. USD, ili 11% od ukupne vrednosti izdatih uvoznih dozvola.
Videti Grafikon broj 7.
U periodu 2005-2021. godine ukupna vrednost izdatih dozvola za uvoz NVO iznosi 3,16 milijardi USD.
Videti Grafikon broj 2.
Odeljak 4
Podaci o realizaciji izvoza po izdatim dozvolama za izvoz NVO, prema destinaciji izvoza, razvrstano prema NKL NVO
U ovom odeljku je prikazana realizacija izvoza NVO u toku 2021. godine (po svim dozvolama, koje su važile u 2021. godini, bez obzira na godinu izdavanja).
Ukupna realizacija izvoza NVO je iznosila 448,92 mil. USD. U odnosu na 2020. godinu povećana je vrednost izvoza za 64,67 mil. USD (za 17%). Za uporedni pregled odobrenih i realizovanih vrednosti po godinama videti Grafikon broj 4.
Najveća vrednost u realizaciji izvoza je ostvarena izvozom u Sjedinjene Američke Države (70,7 mil. USD, odnosno 16%), Republiku Azerbejdžan (63,91 mil. USD, odnosno 14%), Republiku Ugandu (38,93 mil. USD, odnosno 9%), Ujedinjene Arapske Emirate (37,51 mil. USD, odnosno 8%), Republiku Kipar (26,09 mil. USD, odnosno 6%), Kraljevinu Saudijsku Arabiju (24,03 mil. USD, odnosno 5%) i Kraljevinu Bahrein (22,90 mil. USD, odnosno 5%), Burkinu Faso (14,34 mil. USD), Demokratsku Narodnu Republiku Alžir (14,11 mil. USD), Republiku Bugarsku (12,72 mil. USD) i Arapsku Republiku Egipat (12,18 mil. USD) svaka sa po 3% od ukupne vrednosti izvoza.
Izvoz NVO u prvih jedanaest država iznosi 337,42 mil. USD, što čini 75% ukupne realizacije izvoza NVO u 2021. godini.
Videti Grafikon broj 6.1.
U periodu 2005-2021. godine ukupna vrednost realizovanih dozvola za izvoz NVO iznosi preko 4,5 milijardi USD. U ovom periodu je ostvaren značajan suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni u oblasti NVO, u kumulativnom iznosu od preko 3 milijarde USD.
Videti Grafikon broj 3.
Odeljak 5
Podaci o realizaciji uvoza po izdatim dozvolama za uvoz NVO, prema destinaciji uvoza, razvrstano prema NKL NVO
U ovom odeljku je prikazana realizacija uvoza NVO u toku 2021. godine (po dozvolama koje su važile u 2021. godini, bez obzira na godinu izdavanja).
Ukupna realizacija uvoza NVO je iznosila 182,87 mil. USD. U odnosu na 2020. godinu značajno je smanjena vrednost realizovanog uvoza (za 128 mil. USD, odnosno za 40%). Za uporedni pregled odobrenih i realizovanih vrednosti po godinama videti Grafikon broj 5.
Najveća vrednost u realizaciji uvoza NVO u 2021. godini je ostvarena uvozom iz: Ruske Federacije (69,90 mil. USD, odnosno 38% ukupnog realizovanog uvoza), Republike Belorusije (49,80 mil. USD odnosno 27%), Republike Bugarske (20,45 mil. USD, odnosno 11%), Bosne i Hercegovine (9 mil. USD, odnosno 5%), Republike Francuske (7,6 mil. USD, odnosno 4%), Slovačke Republike, Crne Gore i Češke Republike (po 3 mil. USD, odnosno 2%), Republike Kipar i Republika Hrvatska (po 2,5 mil. USD, odnosno 1%).
Uvoz NVO iz prvih deset zemalja iznosi 171,23 mil. USD, što čini 94% ukupne realizacije uvoza NVO u 2021. godini.
Videti Grafikon broj 7.1.
U periodu 2005-2021. godine ukupna vrednost realizovanih dozvola za uvoz NVO iznosi preko 1,5 milijardi USD.
Videti Grafikon broj 3.
Odeljak 6
Podaci o odbijenim zahtevima, oduzetim dozvolama i dozvolama za koje je prestala važnost, za izvoz NVO (prema destinaciji izvoza, razvrstano prema NKL NVO).
U 2021. godini odbijeno je šest zahteva za izvoz naoružanja i vojne opreme za sledeće destinacije krajnjeg korisnika: Sjedinjene Američke Države (dva zahteva), Republiku Azerbejdžan, Arapsku Republiku Egipat, Republiku Poljsku i Republiku Hrvatsku (po jedan zahtev).
Oduzetih dozvola, kao ni dozvola za koje je prestala važnost na osnovu rešenja Ministarstva nije bilo.
Odeljak 7
Podaci o odbijenim zahtevima, oduzetim dozvolama i dozvolama za koje je prestala važnost, za uvoz NVO (prema destinaciji izvoza, razvrstano prema NKL NVO).
Za uvoz naoružanja i vojne opreme u 2021. godini odbijen je jedan zahtev, iz Republike Bugarske.
Oduzetih dozvola, kao ni dozvola za koje je prestala važnost na osnovu rešenja Ministarstva nije bilo.
Priloge 1 i 2, koji su sastavni deo ovog izveštaja, možete pogledati OVDE