UPUTSTVOO NAČINU ZA OCENJIVANJE DA LI TRANSAKCIJA SADRŽI DRŽAVNU POMOĆ("Sl. glasnik RS", br. 34/2023) |
1. Ovim uputstvom preuzima se sadržina Commission Notice on the notion of State aid as referred to in Article 107(1) of the Treaty on the Functioning of the European Union (2016/C 262/01).
2. Ovim uputstvom bliže se uređuje način na koji Komisija za kontrolu državne pomoći (u daljem tekstu: Komisija) ocenjuje da li mera (transakcija) koju sprovodi nadležni organ Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i svako pravno lice koje upravlja i/ili raspolaže javnim sredstvima sadrži državnu pomoć.
3. Ako mera obuhvata sledeće kumulativne i međusobno uslovljene elemente:
(1) postojanje učesnika na tržištu;
(2) stvarni ili potencijalni javni rashod ili umanjeeno ostvarenje javnog prihoda (pripisivost mere državi i njeno finansiranje javnim sredstvima);
(3) stavljanje određenog učesnika na tržištu u povoljniji položaj u odnosu na konkurente ili davanje prednosti proizvodnji određene robe i/ili usluge (prednost i selektivnost);
(4) postojanje opasnosti od narušavanja konkurencije na tržištu i uticaja na trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije, transakcija sadrži državnu pomoć.
4. Transakcija ne sadrži državnu pomoć ako se nadležni organ Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i svako pravno lice koje upravlja i/ili raspolaže javnim sredstvima ponaša u skladu sa uobičajenim tržišnim okolnostima u konkretnoj situaciji, na način kako bi se ponašao tipični učesnik na tržištu u privatnoj svojini, zbog čega mera nije selektivna i ne dolazi do narušavanja konkurencije na tržištu.
II UČESNIK NA TRŽIŠTU I EKONOMSKE DELATNOSTI
5. Pravila o državnoj pomoći primenjuju se samo ako je korisnik pomoći učesnik na tržištu.
6. Učesnik na tržištu je svako pravno ili fizičko lice koje obavlja ekonomsku delatnost bez obzira na njegovu pravnu formu (oblik organizovanja), način finansiranja i vlasničku strukturu (princip neutralnosti). Ekonomska delatnost predstavlja delatnost proizvodnje ili prometa robe ili pružanja usluga na tržištu.
7. Učesnik na tržištu je i svako pravno ili fizičko lice, koje nije osnovano u cilju sticanja dobiti (npr. udruženja, sportske organizacije, sindikati, verske zajednice, nevladine i druge nedobitne organizacije) ako obavlja ekonomsku delatnost, odnosno delatnost proizvodnje ili prometa robe ili pružanja usluga na tržištu.
8. Subjekti koji su deo javne uprave smatraju se učesnikom na tržištu ako obavljaju ekonomsku delatnost, odnosno delatnost proizvodnje ili prometa robe ili pružanja usluga na tržištu (u daljem tekstu: javni organ).
9. Učesnikom na tržištu smatra se i subjekt koji istovremeno obavlja ekonomske i neekonomske delatnosti, i to samo u delu koji se odnosi na obavljanje njegove ekonomske delatnosti, bez obzira da li je obavlja kao pretežnu ili sporednu.
10. Dva ili više učesnika na tržištu između kojih postoji kontrolni uticaj i druga funkcionalna, ekonomska ili faktička veza smatraju se jednim učesnikom na tržištu.
11. Neekonomska delatnost može postati ekonomska delatnost, i obrnuto (postojanje tržišta za pružanje određenih usluga zavisi od načina na koje su te usluge regulisane pozitivnim propisima, odnosno klasifikacija delatnosti na ekonomske i neekonomske može se menjati protekom vremena iz političkih ili ekonomskih razloga).
12. Ekonomska delatnost može da postoji i kada je tržište zatvoreno, jer je javni organ onemogućio da drugi učesnici na tržištu pružaju određenu uslugu (kako bi sam pružao tu uslugu), ako postoje drugi učesnici na tržištu, koji bi mogli da pruže istu uslugu na datom tržištu. Ako određenu uslugu pruža javni organ ne smatra se automatski da je obavlja kao neekonomsku delatnost.
13. Subjekt koji ne obavlja delatnost proizvodnje ili prometa robe ili pružanja usluga na tržištu, a ima čak i većinsko učešće u osnovnom kapitalu učesnika na tržištu ili ostvaruje samo pravo na isplatu dividende i ostala statusna prava akcionara ne smatra se učesnikom na tržištu.
14. Pomoć koja se dodeljuje za obavljanje isključive i poverene nadležnosti (neekonomske delatnosti) Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ne predstavlja državnu pomoć.
15. Neekonomske delatnosti iz tačke 14. ovog uputstva mogu biti:
(1) vojska;
(2) policija;
(3) bezbednost i kontrola vazdušnog saobraćaja;
(4) bezbednost i kontrola pomorskog saobraćaja;
(5) nadzor i kontrola zagađenja životne sredine;
(6) organizacija, finansiranje i izvršenje krivičnih sankcija;
(7) uređenje i revitalizacija javne površine koju vrši javni organ (npr. priprema za izgradnju i obezbeđivanje priključaka na komunalne usluge, kao što su: voda, gas, kanalizacija i struja, kao i na saobraćajne mreže, i to železnicu i puteve);
(8) prikupljanje podataka u javne svrhe, koje učesnici na tržištu dostavljaju na osnovu zakonske obaveze za objavljivanje tih podataka.
16. Javni organ koji obavlja ekonomsku delatnost, a koja se može odvojiti od poslova državne uprave ili poverenih poslova predstavlja učesnika na tržištu u odnosu na tu ekonomsku delatnost. U suprotnom, ako ekonomska delatnost ne može da se odvoji od poslova državne uprave ili poverenih poslova, javni organ ne smatra se učesnikom na tržištu.
17. Sistem socijalnog osiguranja koji se zasniva na principu solidarnosti ne uključuje ekonomsku delatnost pod uslovom da:
(1) je osiguranje obavezno;
(2) predstavlja socijalnu kategoriju;
(3) je uspostavljen u neprofitne svrhe;
(4) osiguranik ostvaruje prava iz socijalnog osiguranja nezavisno od iznosa plaćenih doprinosa;
(5) iznos plaćenih doprinosa nije nužno srazmeran zaradi osiguranika;
(6) sistem uspostavlja, nadzire i finansira država.
18. Sistem socijalnog osiguranja uključuje ekonomsku delatnost ako:
(1) osiguranje nije obavezno;
(2) ostvarivanje prava osiguranika zavisi od iznosa plaćenih doprinosa;
(3) je uspostavljen u svrhe ostvarivanja prihoda;
(4) osiguranik ostvaruje veći obim prava od prava koja su uspostavljena sistemom iz tačke 17. ovog uputstva.
19. Zdravstvene ustanove u javnoj svojini, koje se finansiraju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ili na drugi način u skladu sa pozitivnim propisima, odnosno koje pružaju usluge bez naknade u oblasti zdravstvene zaštite ne predstavljaju učesnike na tržištu.
20. Zdravstvene ustanove iz tačke 19. ovog uputstva ne predstavljaju učesnike na tržištu ni u slučaju kada sprovode nabavku dobara i usluga na tržištu u svrhu obavljanja svoje delatnosti.
21. Zdravstvene ustanove u javnoj ili privatnoj svojini, kao i drugi pružaoci zdravstvene zaštite, koji naknadu za pruženu uslugu naplaćuju direktno od korisnika usluga ili osiguravajućeg društva, predstavljaju učesnike na tržištu u delu pružanja tih usluga (činjenica da zdravstvenu uslugu pruža zdravstvena ustanova u javnoj svojini ne predstavlja dovoljan kriterijum za određivanje njene delatnosti kao neekonomske).
22. Privatna praksa i drugi pružaoci zdravstvene zaštite u privatnoj svojini, koji naplaćuju usluge zdravstvene zaštite, smatraju se učesnicima na tržištu (isti princip primenjuje se na apoteke).
Obrazovanje i naučnoistraživačke delatnosti
23. Javne ustanove koje obavljaju delatnost obrazovanja i vaspitanja i koje se u celosti ili delimično finansiraju iz javnih sredstava, ne predstavljaju učesnike na tržištu.
24. Naknadom za uslugu koju pružaju javne ustanove (npr. predškolske ustanove, osnovne, srednje škole i visokoškolske ustanove) ne smatraju se školarine i druge naknade za upis, jer se njima nadoknađuje samo deo stvarno nastalih troškova pružanja usluge obrazovanja i vaspitanja.
25. Usluge obrazovanja i vaspitanja koje se finansiraju iz školarina i drugih naknada (komercijalni prihodi), a kojima se nadoknađuju svi stvarno nastali troškovi pružanja tih usluga predstavljaju ekonomske delatnosti.
26. Delatnosti univerziteta i naučnoistraživačkih organizacija, koje se ne smatraju ekonomskim i na koje se ne primenjuju pravila o državnoj pomoći, a odnose se na njihove primarne ciljeve su:
(1) obrazovanje radi unapređenja i osposobljenosti kadrovskih resursa;
(2) sprovođenje nezavisnog istraživanja i razvoja nauke, tehnologije i obrazovanja radi uspostavljanja naučne saradnje, proširivanja znanja i podizanja standarda i kvaliteta života;
(3) predstavljanje naučnih rezultata i interpretacije naučnoistraživačkih dostignuća.
27. Ako naučnoistraživačke organizacije, pored naučnoistraživačke delatnosti obavljaju i druge poslove, koji se odnose na transfer znanja i tehnologija (izdavanje licenci za obavljanje naučnoistraživačke delatnosti ili osnivanje drugih organizacija u skladu sa zakonom), ti poslovi kojima se komercijalizuju rezultati naučnog i istraživačkog rada smatraju se neekonomskim delatnostima pod uslovom da:
(1) ih sprovodi naučnoistraživačka organizacija ili infrastruktura (uključujući i njihova odeljenja ili ogranke);
(2) se te delatnosti zajedno sprovode ili se sprovode u ime i za račun naučnoistraživačkih organizacija;
(3) se prihod od tih delatnosti u celosti ulaže u očuvanje i razvoj naučnoistraživačkih i obrazovnih institucija, naučnih kadrova i naučnoistraživačke infrastrukture.
Kultura, zaštita i očuvanje kulturnog nasleđa
28. Kultura, zaštita i očuvanje kulturnog nasleđa naročito obuhvata sledeće namene i delatnosti:
(1) muzeje, arhive, biblioteke, umetničke i kulturne centre ili prostore, pozorišta, bioskope, operske i koncertne dvorane, ostale organizacije za javno izvođenje, ustanove filmske baštine i drugu sličnu umetničku i kulturnu infrastrukturu, organizacije, zavode, ustanove i institucije u oblasti kulture;
(2) materijalna dobra (nepokretna i pokretna), prirodno nasleđe povezano s kulturnim nasleđem ili ako su ih nadležni organi Republike Srbije priznali kao kulturno ili prirodno nasleđe, odnosno dobro;
(3) nematerijalno nasleđe u svakom obliku, uključujući folklorne običaje i zanate;
(4) umetnička ili kulturna događanja i izvođenja, festivale, izložbe i ostale slične kulturne delatnosti;
(5) delatnosti kulturnog i umetničkog obrazovanja i podsticanje razumevanja važnosti zaštite i podsticanja različitosti kulturnog izražavanja programima obrazovanja i jačanja javne svesti, uključujući korišćenje novih tehnologija (naučnoistraživačke i edukativne delatnosti u kulturi);
(6) pisanje, izdavanje, produkciju, distribuciju, digitalizaciju i objavljivanje muzičkih i književnih dela, uključujući prevode.
29. Delatnosti koje obavljaju ustanove kulture i ustanove u oblasti zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa smatraju se neekonomskim, pod uslovom da se sredstva za ostvarivanje opšteg interesa u kulturi obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.
30. Javno finansiranje delatnosti iz tačke 28. ovog uputstva, koje su dostupne javnosti bez naknade, ne predstavlja državnu pomoć.
31. Naknadom za usluge koje pružaju ustanove kulture i drugi subjekti u kulturi ne smatraju se ulaznice i drugi novčani izdaci korisnika kojima se pokriva samo deo stvarno nastalih troškova.
32. Kulturni programi i projekti ustanova kulture i drugih subjekata (uključujući i zaštitu prirode), koji se pretežno finansiraju iz prihoda ostvarenih obavljanjem delatnosti, i to od naknada za pružene usluge, prodajom proizvoda ili na drugi komercijalni način (komercijalne izložbe, bioskopi, muzičke predstave, festivali i umetničke škole koje se pretežno finansiraju iz školarine) smatraju se ekonomskim delatnostima.
33. Sprovođenje projekata u cilju zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa ili kulturne delatnosti (npr. restauracija značajnih istorijskih građevina) za račun određenih učesnika na tržištu predstavlja ekonomsku delatnost.
34. Kulturne delatnosti i delatnosti u oblasti zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa (npr. delatnost zaštite arhivske građe), koje obavljaju isključivo određene ustanove, zbog čega je isključeno postojanje stvarnog tržišta, smatraju se neekonomskim.
35. Ako ustanove kulture ili drugi subjekti u kulturi, pored neekonomskih delatnosti u oblasti kulture, zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa (tač. 29, 31. i 34. ovog uputstva) obavljaju i ekonomske delatnosti, njihovo finansiranje iz javnih sredstava predstavlja državnu pomoć samo u delu koji se odnosi na troškove nastale obavljanjem ekonomskih delatnosti1.
_______________
1 Javno finansiranje za uobičajene dodatne sadržaje infrastrukturnih objekata (restorana, prodavnica, ili parking prostora) koji se isključivo koriste za obavljanje neekonomske delatnosti nemaju uticaja na međunarodnu trgovinu. Slično ovome, smatra se da javno finansiranje uobičajenih dodatnih sadržaja, koji se nude u okviru obavljanja neekonomskih delatnosti u oblasti kulture i očuvanja kulturnog nasleđa (sadržaji koji se plaćaju, kao što su prodavnica, bar ili garderoba u muzeju) obično nema uticaja na trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije.
III PRIPISIVOST MERE DRŽAVI I NJENO FINANSIRANJE JAVNIM SREDSTVIMA
36. Davanje prednosti direktno ili indirektno učesnicima na tržištu putem javnih sredstava, koja se mogu pripisati državi predstavljaju dva kumulativna uslova, koja se prilikom ocenjivanja postojanja državne pomoći i određivanja davaoca državne pomoći razmatraju zajedno (da li postoji prenos javnih sredstava i da li se taj prenos može pripisati državi).
37. Mera se može pripisati državi kada javni organ direktno dodeljuje pomoć korisniku, kao i kada osniva posebno pravno lice (javno ili privatno telo) da upravlja i/ili raspolaže tim sredstvima, iako to telo uživa diskreciono pravo pri raspodeli sredstava (osnivanjem samostalnih tela za dodelu državne pomoći ne isključuju se pravila o državnoj pomoći).
38. Mera, koju preduzima javno preduzeće ili drugi učesnici na tržištu nad kojima država direktno ili indirektno može da vrši kontroli uticaj2 (u daljem tekstu: javni učesnik na tržištu), ne može se direktno (po automatizmu) pripisati državi kao davaocu, već je potrebno utvrditi da li su javni organi na bilo koji način učestvovali u donošenju mere3.
39. Mera koju je preduzeo javni učesnik na tržištu može se pripisati državi na osnovu pokazatelja koji proističu iz okolnosti konkretnog slučaja (procenom konkretne situacije i uslova pod kojima se daje pomoć).
40. Pokazatelji za utvrđivanje pripisivosti mere državi u smislu tačke 39. ovog uputstva mogu biti:
(1) činjenica da su posebna pravna lica (javna ili privatna tela) prilikom odlučivanja dužna da postupaju po zahtevima javnih organa, odnosno da odluka ne bi mogla biti doneta bez prethodne saglasnosti javnih organa;
(2) specifičan položaj javnog učesnika na tržištu u odnosu na druge učesnike na tržištu koji proizilazi iz međusobnog odnosa i povezanosti javnog učesnika na tržištu sa državom;
(3) činjenica da je učesnik na tržištu koji učestvuje u dodeli pomoći korisniku dužan da postupa u skladu sa direktivama koje su izdali javni organi;
(4) integrisanost javnog učesnika na tržištu u strukturu javne uprave;
(5) priroda delatnosti javnog učesnika na tržištu4, kao i obavljanje tih delatnosti na tržištu, u skladu sa uobičajenim tržišnim uslovima, na način kako ih obavlja tipični učesnik na tržištu u privatnoj svojini;
(6) pravni položaj javnog učesnika na tržištu (sama činjenica da je neki javni učesnik na tržištu osnovano kao društvo kapitala u skladu sa privatnim pravom, s obzirom na samostalnost koju mu daje ta pravna forma, ne predstavlja osnov za isključivanje pripisivosti);
(7) stepen nadzora koji javni organi vrše u odnosu na upravljanje u javnom učesniku na tržištu;
(8) svi drugi pokazatelji, koji podrazumevaju uključenost javnih organa u donošenje određene mere ili postojanje verovatnoće da će biti uključeni, uzimajući u obzir obuhvat mere, njen sadržaj ili uslove koje ona sadrži.
_______________
2 Kontroli uticaj države podrazumeva većinsko učešće u osnovnom kapitalu učesnika na tržištu, posedovanje većine glasova po osnovu akcija koje ima u učesniku na tržištu ili imenovanje više od polovine članova u organima upravljanja ili nadzora u učesniku na tržištu.
3 Uzimajući u obzir bliske odnose između države i javnih preduzeća, postoji realan rizik da se državna pomoć može dodeliti posredstvom tih preduzeća na netransparentan način i kršeći pravila o državnoj pomoći. Upravo zbog privilegovanih odnosa koji postoje između države i javnih preduzeća, trećoj strani će, po opštem pravilu, biti veoma teško da dokaže da su mere koje je preduzelo takvo preduzeće zapravo usvojene po nalogu javnog organa u konkretnom slučaju.
4 Npr. mere koje donose javne razvojne banke radi ostvarivanja ciljeva javne politike ili mere koje donese agencije za privatizaciju ili javni penzioni fondovi.
41. Javna sredstva obuhvataju sredstva iz budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti, organizacija za obavezno socijalno osiguranje, drugih fondova i sredstva svakog pravnog lica (javnih i privatnih), koje upravlja i/ili raspolaže javnim sredstvima i dodeljuje državnu pomoć u bilo kom obliku (prenos javnih sredstava5 postoji i u slučaju kada centralna banka obezbeđuje finansijska sredstva određenoj kreditnoj instituciji).
42. Ako sredstva javnih učesnika na tržištu usmerava država ka drugom učesniku na tržištu ta sredstva mogu predstavljati javna sredstva u smislu člana 3. stav 1. Zakona.
43. Na prenos javnih sredstava unutar povezanih pravnih lica u javnoj svojini primenjuju se pravila o državnoj pomoći, čak i kada se sredstva prenose iz matičnog društva na kontrolisana društva (iako sa ekonomskog stanovišta oni predstavljaju jednog učesnika na tržištu), pri čemu se pripisivost takvih sredstava državi ocenjuje u skladu sa tačkom 39. ovog uputstva (činjenica da je javni učesnik na tržištu korisnik državne pomoći ne isključuje mogućnost da taj učesnik na tržištu dodeli pomoć drugom korisniku posredstvom druge mere državne pomoći).
44. Ako određenu meru pomoći ne finansira direktno država, nego pravno lice (javno ili privatno telo), kojem je povereno ili koje je osnovano da upravlja i/ili raspolaže javnim sredstvima za određenu namenu, ne pretpostavlja se da se ta mera ne finansira iz javnih sredstava.
45. Mera koju usvoji javni organ i kojom se stavlja u povoljniji položaj određeni učesnik na tržištu ili se daje prednost proizvodnji određenih proizvoda iako se u celosti ili delom finansira iz sredstava koje javni organ potražuje od tih korisnika može se smatrati prenosom javnih sredstava.
46. Prenos javnih sredstava može se vršiti kroz više oblika, kao što su: direktno davanje bespovratnih sredstava, zajmovi, državne garancije, direktna ulaganja u materijalna i nematerijalna sredstva privrednih društava ili davanja u naturi i dr.
47. Obaveza javnog organa da učini dostupnim javna sredstva pod odložnim rokom, smatra se, takođe, prenosom javnih sredstava.
48. Za prenos javnih sredstava nije neophodno da postoji faktički prenos javnih sredstava, već je dovoljno da država odustane od naplate javnih prihoda. Odricanje od naplate javnih prihoda, koji bi u redovnim okolnostima bili naplaćeni predstavlja prenos javnih sredstava6 (npr. umanjenje javnih prihoda od poreza i doprinosa za socijalno osiguranje zbog oslobođenja od plaćanja poreza, doprinosa za socijalno osiguranje, kao i oslobođenja od plaćanja izrečenih novčanih kazni i dr.).
49. Nastanak stvarnog rizika za dodatno opterećenje (stvaranje obaveze) države, izdavanjem garancije ili ugovornom obavezom, pod odložnim rokom, smatra se javnim sredstvima u smislu člana 3. stav 1. Zakona.
50. Ako javni organi ili javni učesnik na tržištu prodaju robu ili pružaju usluge po ceni, koja je niža od tržišne ili ulažu u sredstva određenog učesnika na tržištu na način koji nije u skladu sa ponašanjem tipičnog učesnika na tržištu u privatnoj svojini, smatra se da postoji odricanje od javnih sredstava, kao i davanje prednosti određenom korisniku.
51. Dodela pristupa javnim dobrima ili davanje specijalnih ili ekskluzivnih prava bez adekvatne naknade u skladu sa tržišnim cenama može predstavljati odricanje od javnih sredstava što dovodi do umanjenja javnih prihoda (kao i davanje prednosti određenom korisniku).
52. U slučajevima iz tač. 50. i 51. ovog uputstva utvrđuje se da li država, pored toga što raspolaže imovinom u javnoj svojini, primenjuje i kriterijume za kvalitativni izbor učesnika na tržištu, odnosno ex ante sprovodi i uspostavlja postupak za izbor korisnika na transparentan način i bez diskriminacije. Pravila o državnoj pomoći ne primenjuju se na meru kojom se umanjuju očekivani prihodi države, pod uslovom da se izbor učesnika na tržištu sprovodi u skladu sa načelom zabrane diskriminacije, kao i da postoji jasna veza između ostvarivanja regulatorne funkcije i odricanja od prihoda države.
53. Prenos javnih sredstava postoji, ako javni organi ne naplaćuju naknade u skladu sa pozitivnim propisima kojima se uređuje korišćenje javnih dobara, kao i davanje određenih specijalnih ili ekskluzivnih prava (ne podrazumeva se da je na takav način dodeljena i prednost).
54. Indirektan uticaj na javne prihode koji proizilazi iz mera koje sprovodi država ne predstavlja prenos javnih sredstava ako predstavlja sastavnu karakteristiku mere (odstupanje od odredbi zakona o radu kojima se menjaju ugovorne obaveze poslodavca i zaposlenih ne predstavlja prenos javnih sredstava, bez obzira da li se odstupanjem od pojedinih odredaba istog zakona određuje plaćanje umanjenih poreza ijk doprinosa za obavezno socijalno osiguranje). Takođe, pozitivni propisi kojima je regulisana minimalna cena određene robe ne predstavlja prenos javnih sredstava.
55. Poreklo sredstava nije od značaja za primenu pravila o državnoj pomoći pod uslovom da su pre dodele korisnicima ta sredstva bila predmet javne kontrole i, shodno tome, na raspolaganju javnim organima, čak iako ta sredstva ne postanu njihova imovina7.
56. Prenosom javnih sredstava smatra se i dodela subvencija koje se finansiraju iz neporeskih prihoda ili obaveznih doprinosa i koje se raspodeljuju u skladu sa odredbama pozitivnih propisa, čak i kada ih ne sprovode javni organi. Poreklo sredstava ne predstavlja odlučujući pokazatelj prenosa javnih sredstava (činjenica da se subvencije delimično finansiraju iz dobrovoljnih privatnih doprinosa nije dovoljna da se isključi prisustvo javnih sredstava), već je potrebno utvrditi stepen intervencije javnih organa u definisanju mere i načina njenog finansiranja. Ako je propisom utvrđena obaveza plaćanja članarine (sredstava za rad) u strukovnim udruženjima (privredne komore i sl. organizacije) iz kojih se finansira određena komercijalna aktivnost, koja je u interesu članova tog udruženja smatra se da ne postoji prenos javnih sredstava.
57. Sredstva iz Evropske unije (npr. iz strukturnih fondova), iz Evropske investicione banke, Evropskog investicionog fonda, odnosno međunarodnih finansijskih institucija (Međunarodni monetarni fond ili Evropska banka za obnovu i razvoj) smatraju se javnim sredstvima pod uslovom da javni organi imaju diskreciono pravo da odlučuju o korišćenju tih sredstava (naročito o izboru korisnika). Ako Evropska unija, Evropska investiciona banka ili Evropski investicioni fond direktno dodeljuju sredstva korisnicima, bez diskrecionog prava javnog organa, ista ne predstavljaju javna sredstva i ne primenjuju se pravila o državnoj pomoći.
58. Ako se propisom uređuju finansijske transakcije između učesnika na tržištu u privatnoj svojini tako da se između njih vrši direktan prenos sredstava, bez učešća javnog tela ili drugog subjekta koji je država odredila za prenos tih sredstava, te transakcije ne predstavljaju prenos javnih sredstava (npr. utvrđena obaveza, kojom snabdevač električne energije kupuje električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije po fiksnim minimalnim cenama ne predstavlja direktan niti indirektan prenos javnih sredstava proizvođačima obnovljivih izvora energije8, iako država obavezuje snabdevače električne energije da određenu vrstu električne energije kupuju sopstvenim finansijskim sredstvima).
59. Prenos javnih sredstava postoji ako fizička lica plaćaju naknadu određenom korisniku posredstvom javnih tela ili učesnika na tržištu u privatnoj svojini, koje je odredila država za prenos tih sredstava (kada je učesnik na tržištu u privatnoj svojini, zakonom određen da prikuplja naknade za račun države, u propisanim iznosima, kao i da ih usmerava ka korisnicima, pod uslovom da prihod ostvaren naplatom tih naknada ne koristi za svrhe koje nisu predviđene zakonom).
60. Potpuna kompenzacija dodatnih troškova, koji padaju na teret učesnika na tržištu, zbog utvrđene obaveze kupovine proizvoda od određenih snabdevača po ceni većoj od tržišne, koja se vrši finansiranjem od krajnjih potrošača tog proizvoda predstavlja mehanizam državne intervencije, iako postoji direktan prenos sredstava između privrednih subjekata.
_____________
5 Npr. ako centralna banka u bankarskoj krizi donosi opšte mere koje su otvorene za sve uporedive učesnike na tržištu (npr. zajmovi za čitavo tržište pod istim uslovima), a ne selektivne mere u korist pojedinačnih banaka, zbog čega se na te opšte mere ne primenjuju pravila o državnoj pomoći.
6 Npr. odstupanja od uobičajenih pravila o nelikvidnosti kojima se učesnicima na tržištu omogućava da nastave poslovanje u okolnostima pod kojima im to ne bi bilo dozvoljeno kada bi se primenjivala uobičajena pravila o nelikvidnosti, mogu da uključuju dodatno opterećenje za državu ako su javna tela među glavnim poveriocima tih učesnika na tržištu ili ako takvo postupanje dovodi do de facto odricanja od naplate javnih dugova.
7 Npr. kada građani finansiraju svojim dobrovoljnim ulozima koje mogu da se povuku u bilo kom trenutku.
8 Obaveza učesnika na tržištu u privatnoj svojini ne predstavlja direktan ni indirektan prenos javnih sredstava. Kvalifikacija se ne menja zbog nižih prihoda datog obveznika, što verovatno dovodi do smanjenih poreskih prihoda jer je ovo sastavni element mere.
61. Davanje prednosti određenom učesniku na tržištu u odnosu na konkurente ili proizvodnji određene robe i/ili usluga predstavlja svaku ekonomsku korist koju učesnik na tržištu ne bi mogao da ostvari u uobičajenim tržišnim okolnostima, bez državne intervencije, odnosno bez dodele državne pomoći.
62. Radi utvrđivanja postojanja prednosti ocenjuje se efekat koji mera ima na učesnika na tržištu, dok oblik mere nije od značaja za procenu da li ona donosi ekonomsku prednost učesniku na tržištu, niti je relevantan uzrok ili cilj državne intervencije, kao ni da li je učesnik na tržištu mogao da je izbegne ili odbije.
63. Prednost postoji ako se državnom intervencijom9 ostvaruje povoljniji finansijski rezultat određenog učesnika na tržištu, pod uslovima koji se razlikuju od uobičajenih tržišnih uslova.
64. Ekonomska prednost pored direktnog davanja obuhvata i umanjenje poreskih i neporeskih obaveza (npr. ako se poreskim olakšicama umanjuje deo doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zaposlenih kod učesnika na tržištu smatra se da se na taj način učesnik na tržištu oslobađa troškova koji su sastavni deo njegove ekonomske delatnosti, ili oslobođenje određenih učesnika na tržištu od plaćanja troškova, koje drugi učesnici na tržištu, u uporedivim tržišnim okolnostima plaćaju u skladu sa pozitivnim pravom, bez obzira na neekonomsku prirodu delatnosti u vezi sa kojom su nastali ti troškovi, ili davanjem subvencija za isplatu dodatka na platu zaposlenima kod određenog učesnika na tržištu, za koje ne postoji propisana zakonska obaveza plaćanja tog dodatka).
65. Troškovi koji su nastali pri izvršavanju obaveza, koje proističu iz pozitivnih propisa, predstavljaju troškove nastale u vezi sa obavljanjem njegove ekonomske delatnosti, a svako umanjenje ili oslobođenje od plaćanja tih troškova predstavlja davanje prednosti učesniku na tržištu.10
66. Prednost može da postoji iako:
(1) ostvarena korist ne prelazi vrednost umanjenja ili oslobođenja od plaćanja troškova koji su propisani pozitivnim propisima;
(2) postoji umanjenje troškova koje je učesnik na tržištu bio dužan da snosi, čak iako su ti troškovi nastali kao posledica ulaganja za koje je dodeljena državna pomoć11; ili
(3) postoji nadoknada troškova koje učesnik na tržištu u skladu sa pozitivnim propisima nije dužan da snosi.
67. Naknadom troškova, koji su nastali u obavljanju usluga od opšteg ekonomskog interesa, isključuje se postojanje prednosti ako su kumulativno ispunjena četiri uslova, koja su propisana članom 6. stav 1. Zakona.
68. Ne smatra se da postoji prednost ako postoji odgovornost države za štetu učinjenu učesnicima na tržištu, povraćaj neosnovano utvrđenih poreza ili naknada za eksproprijaciju.
69. Radi utvrđivanja postojanja prednosti vrši se analiza finansijskih rezultata, odnosno efekat koji mera ima na učesnika na tržištu, u konkretnom slučaju (upoređivanje pravnog položaja i činjeničnog stanja učesnika na tržištu nakon sprovedene mere i u slučaju ako mera nije usvojena), zbog čega se ne uzima u obzir činjenica da su konkurentni učesnici na tržištu u drugim državama u povoljnijem položaju.
______________
9 "Državna intervencija" ne odnosi se samo na pozitivne radnje javnih organa, već obuhvata i nepreduzimanje mera u određenim okolnostima (nepreduzimanje radnji radi naplate dugova).
10 Regulatorne mere države predstavljaju mere kojima se utvrđuju obaveze, kao što su obavezna kontrola kvaliteta, laboratorijska ispitivanja i sertifikacija određenih proizvoda i usluga.
11 Davanje državne pomoći učesnicima na tržištu za ulaganja u regionu, za koja je pomoć već dodeljena, ne podrazumeva se da se na takav način ne umanjuju troškovi koji bi inače bili uključeni u budžet učesnika na tržištu, s obzirom da, u odsustvu subvencije, privredni subjekat ne bi izvršilo ulaganje.
Uslovi i kriterijumi ponašanja tipičnog učesnika na tržištu u privatnoj svojini
70. Javni organ koji direktno ili indirektno sprovodi ekonomske transakcije, u bilo kom obliku, smatra se učesnikom na tržištu na koga se primenjuju pravila za dodelu državne pomoći.
71. Ne smatra se da postoji prednost i ne primenjuju se pravila o državnoj pomoći ako nadležni organ Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i svako pravno lice koje upravlja i/ili raspolaže javnim sredstvima sprovodi transakcije u uobičajenim tržišnim okolnostima i na njih se ne primenjuju pravila o državnoj pomoći u skladu sa članom 6. stav 2. Zakona12.
72. Kod transakcije iz tačke 71. ovog uputstva potrebno je uporediti postupanje javnih organa sa ponašanjem tipičnog učesnika na tržištu u privatnoj svojini u uobičajenim tržišnim okolnostima, u konkretnoj situaciji, kako bi se utvrdilo da li se transakcijama koje vrše javni organi ostvaruje ekonomska prednost.
73. Procena da li ekonomske transakcije javnih organa, koje se sprovode u uobičajenim tržišnim okolnostima sadrže državnu pomoć, odnosno da li se njima daje prednost (koja ne bi postojala u uobičajenim tržišnim okolnostima) vrši se na osnovu testa tipičnog učesnika na tržištu u privatnoj svojini (eng. market economy operator test, a u daljem tekstu: "MEO test").
74. MEO testom vrši se procena da li je javni organ dao prednost određenom učesniku na tržištu, tako što nije postupao na način kako bi se ponašao tipični učesnik na tržištu u privatnoj svojini u odnosu na određenu transakciju. Za primenu pravila o državnoj pomoći nije od značaja činjenica da li državna intervencija predstavlja opravdano sredstvo javnog organa za sprovođenje ciljeva javne politike (politike zapošljavanja). Procena uspešnosti poslovanja (profitabilnost ili neprofitabilnost) korisnika pomoći ne predstavlja dovoljan pokazatelj da li je ekonomska transakcija sprovedena u skladu sa tržišnim uslovima.
75. Osnovni princip MEO testa predstavlja procenu postupanja javnih organa, odnosno da li se javni organ ponašao, u konkretnoj situaciji, na isti način kako bi se ponašao tipični učesnik na tržištu u privatnoj svojini. Ako se javni organ nije ponašao, u konkretnoj situaciji, na isti način kako bi se ponašao tipični učesnik na tržištu u privatnoj svojini, korisniku javnih sredstava daje se ekonomska prednost, koju u uobičajenim tržišnim uslovima ne bi ostvario, zbog čega se smatra da je u povoljnijem položaju u odnosu na konkurente.
76. MEO test primenjuje se samo u odnosu na ostvarenu prednost i utvrđene obaveze, koje su nastale u vezi sa učešćem države kao učesnika na tržištu u privatnoj svojini.
77. Prilikom sprovođenja MEO testa ne analiziraju se neekonomske delatnosti, koje država obavlja kao javni organ, već samo ekonomske delatnosti koje bi obavljao tipični učesnik na tržištu u privatnoj svojini. Ako državna intervencija predstavlja meru sprovođenja javne politike, u cilju socijalnog ili regionalnog razvoja, takvo postupanje države iako opravdano sa stanovišta javne politike, istovremeno može da uključuje i neke ciljeve koje učesnik na tržištu ne bi po pravilu uzimao u obzir (ciljevi koji se isključivo odnose na ulogu države kao javnog organa npr. pitanja socijalne, regionalne ili sektorske politike).
78. Usklađenost državne intervencije sa tržišnim uslovima obavezno se ocenjuje unapred (ex-ante), uzimajući u obzir informacije, koje su dostupne u trenutku donošenja odluke o sprovođenju mere (nije dovoljno vršiti ekonomske analize, kojima se naknadno utvrđuje da li je mera pomoći profitabilna za korisnike). Tipični učesnik na tržištu u privatnoj svojini po pravilu sprovodi sopstvenu preliminarnu ex-ante analizu poslovnih strategija i očekivanih finansijskih rezultata projekta u odnosu na koje donosi odluke (npr. izrada poslovnog plana).
79. Javni organ snosi teret dokazivanja činjenice da je odluka o transakciji doneta na osnovu ekonomske procene, koja se može uporediti sa procenama koje bi, u sličnim okolnostima, izvršio tipični učesnik na tržištu u privatnoj svojini (sa karakteristikama koje su slične karakteristikama javnih organa) radi utvrđivanja profitabilnosti, odnosno ekonomske prednosti transakcije13.
80. Da li je transakcija u skladu sa tržišnim uslovima utvrđuje se sveobuhvatnom analizom uticaja koje transakcije imaju na učesnika na tržištu, u konkretnom slučaju, nezavisno od toga da li su konkretni instrumenti putem kojih se dodeljuju sredstva, koja se koriste za izvršenje te transakcije mogu biti dostupna tipičnom učesniku na tržištu u privatnoj svojini (npr. primena MEO testa ne može se isključiti samo zbog fiskalne prirode instrumenta koji je država koristila za sprovođenje mere i dodelu sredstava).
81. Niz uzastopnih mera koje se odnose na istog učesnika na tržištu, koje se sprovode u relativno kratkom vremenskom periodu, međusobno povezane ili su bile planirane ili predvidive u vreme sprovođenja prve intervencije, a u cilju utvrđivanja postojanja državne pomoći, mogu se ocenjivati kao jedna mera.
82. Izuzetno, ako je naknadna intervencija nastupila kao rezultat nepredviđenih okolnosti, koje se nisu mogle predvideti u vreme sprovođenja prethodne intervencije, mere ocenjuju se posebno.
83. Za utvrđivanje usklađenosti transakcije sa tržišnim uslovima potrebno je uzeti u obzir sve relevantne okolnosti konkretnog slučaja (u određenim slučajevima, iako javni organ kupuje određene proizvode ili usluge po tržišnim cenama, ne smatra se da je ta kupovina izvršena u skladu sa tržišnim uslovima, ako se nije postupalo na način kako bi se tipični učesnik na tržištu u privatnoj svojini ponašao u uobičajenim tržišnim okolnostima)14.
______________
12 Po osnovu različitih ekonomskih transakcija ustanovljeno je u praksi "načelo ulagača u tržišnoj ekonomiji" kako bi se utvrdilo da li ulaganje javnih organa (dokapitalizacija) predstavlja državnu pomoć ili ne. U tom slučaju potrebno je proceniti da li bi, u sličnim okolnostima, uporedivi privredni subjekt izvršio isto ulaganje kao što je država. "Test poverioca u privatnoj svojini" kako bi se utvrdilo da li ponovni pregovori poverilaca o dugu (javnih organa) uključuju državnu pomoć (uporedna analiza ponašanja poverioca-javnih organa sa ponašanjem hipotetičkih poverilaca-privrednih subjekata koji bi se našli u sličnoj situaciji). "Test prodavca u privatnoj svojini" kojim se vrši procena da li prodaja, koju sprovodi javni organ uključuje državnu pomoć, i to analizom da li bi tipičan učesnik na tržištu u privatnoj svojini, kao prodavac, u uobičajenim tržišnim okolnostima mogao da postigne istu ili povoljniju cenu.
13 Procena ex ante može da bude različita u zavisnosti od složenosti transakcije o kojoj je reč i vrednosti imovine, robe ili usluga. Ex ante procena sprovodi se uz podršku stručnjaka koji imaju odgovarajuća znanja i iskustvo i koja se zasniva na objektivnim kriterijumima. Ocene nezavisnih stručnjaka mogu dodatno osigurati verodostojnost procene.
14 Npr. ako se analizom svih specifičnih okolnosti konkretnog slučaja, može zaključiti da je javni organ izvršio kupovinu određene robe ili usluga (bez obzira na tržišnost cene) koja mu nije bila neophodna (stvarno potrebna), može se pretpostaviti da javni organi nisu postupali kako bi se tipičan učesnik na tržištu u privatnoj svojini ponašao u uobičajenim tržišnim okolnostima. Shodno tome, ta kupovina je omogućila prednost prodavcu koju taj prodavac, odnosno učesnik na tržištu ne bi ostvario u normalnim tržišnim uslovima i svi iznosi koji su plaćeni po osnovu ugovora o kupoprodaji predstavljaju državnu pomoć.
Usklađenost sa tržišnim uslovima
84. Usklađenost transakcije sa tržišnim uslovima može se utvrditi:
(1) direktno na osnovu tržišnih podataka koji se odnose na transakciju u konkretnom slučaju, ili
(2) ako tržišnih podataka nema, usklađenost transakcije sa tržišnim uslovima utvrđuje na osnovu drugih dostupnih metoda15.
1) Slučajevi u kojima se usklađenost transakcije sa tržišnim uslovima može direktno utvrditi
85. Transakcija je usklađena sa tržišnim uslovima ako se na osnovu tržišnih podataka može jasno i nedvosmisleno utvrditi da je sprovedena kao pari passu transakcija, ili ako je prodaja i kupovina imovine, dobara i usluga (ili druge transakcije koje se mogu uporediti) sprovedena na transparentan i bezuslovan način, bez diskriminacije u konkurentnom postupku javnog nadmetanja.
86. Ako se procenom specifičnih tržišnih podataka koji se odnose na transakciju utvrdi da transakcija, u konkretnom slučaju, nije u skladu sa tržišnim uslovima, ne primenjuju se druge metode za procenu kako bi se došlo do drugačijeg zaključka16.
87. Pari passu transakcija je transakcija, koju javni organ i učesnik na tržištu sprovode pod istim uslovima (isti stepen rizika i ostvarivanja koristi) i nalaze se u uporedivoj (istoj ili sličnoj) situaciji (npr. javno-privatno partnerstvo).
88. Ako su javni organ i učesnik na tržištu u privatnoj svojini, u situacijama koje se mogu uporediti, istovremeno učestvovali u istoj transakciji ali pod različitim uslovima (različit stepen rizika i ostvarivanja koristi u odnosu na prethodno utvrđene prava i obaveze), smatra se da transakcija javnog organa nije u skladu sa tržišnim uslovima17.
89. Javni organ sprovodi transakciju na način kako bi se ponašao tipični učesnik na tržištu u privatnoj svojini, ako su ispunjeni sledeći kriterijumi:
(1) javni organ i učesnik na tržištu u privatnoj svojini su odlučili i sproveli transakciju, pod uslovom da nisu nastupile promenjene okolnosti ekonomske prirode kao posledice dugačkog vremenskog perioda između transakcija;
(2) uslovi za sprovođenje transakcije jednaki su za javne organe i sve uključene učesnike na tržištu u privatnoj svojini, uzimajući u obzir mogućnost povećanja ili smanjenja stepena rizika protekom vremena;
(3) intervencija učesnika na tržištu u privatnoj svojini ima stvaran ekonomski značaj, a ne samo simboličan ili marginalan18; i
(4) početni položaj javnih organa i uključenih učesnika na tržištu u privatnoj svojini može se uporediti u odnosu na transakciju, uzimajući u obzir njihovu prethodnu ekonomsku izloženost u odnosu na učesnike na tržištu, u konkretnoj situaciji, mogućnost njihovog povezivanja, kao i u kojoj meri različiti ulagači snose slične troškove za sprovođenje transakcije19, kao i sve druge okolnosti specifične za javne organe ili učesnike na tržištu kojima se onemogućava upoređivanje.
90. Kriterijumi iz tačke 89. ovog uputstva ne primenjuju se u određenim transakcijama javnih organa, ako učesnik na tržištu u privatnoj svojini ne može ostvariti takvo učešće, odnosno ako se ne može ponašati na način na koji bi se ponašao javni organ, s obzirom na njegov jedinstven položaj i strukturu.
91. Ako se kupovina imovine, dobara i usluga (ili druge transakcije koje se mogu uporediti20) vrši u skladu sa propisima o javnim nabavkama, smatra se da su te transakcije izvršene u skladu sa tržišnim uslovima, pod uslovom da su ispunjeni kriterijumi za kvalitativni izbor učesnika na tržištu iz tač. 100. i 101. ovog uputstva.
92. Ako se prodaja imovine, dobara i usluga (ili druge transakcije koje se mogu uporediti21) vrši u okviru konkurentnog postupka javnog nadmetanja, na transparentan i bezuslovan način, tako da se obezbedi konkurencija, jednak položaj svih učesnika na tržištu, bez diskriminacije, u skladu sa načelima propisa o javnim nabavkama, smatra se da su te transakcije izvršene u skladu sa tržišnim uslovima, pod uslovom da su ispunjeni kriterijumi za kvalitativni izbor učesnika na tržištu iz tač. 100. i 101. ovog uputstva.
93. Ako država donese odluku o ulaganju u određenu delatnost, u cilju sprovođenja mera javnih politika (npr. podsticaji u proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora energije ili dostupnost kapaciteta za proizvodnju električne energije) dodela sredstva u okviru konkurentnog postupka javnog nadmetanja može se smatrati minimalnom merom pomoći ali se prednost ne može isključiti.
94. Postupak javnog nadmetanja mora biti konkurentan, izrađen na način da omogućava veću konkurenciju, kako bi se svim zainteresovanim i kvalifikovanim ponuđačima omogućilo učešće u postupku nadmetanja.
95. Sprovođenje postupka na transparentan način omogućava svim zainteresovanim ponuđačima jednak položaj, kao i blagovremeno obaveštavanje o svakoj fazi postupka. Dostupnost podataka, objektivni rokovi za podnošenje ponuda zainteresovanih ponuđača i jasno definisani kriterijumi za dodelu ugovora predstavljaju suštinske elemente transparentnog postupka. Javni poziv mora biti objavljen na način koji omogućava svim potencijalnim ponuđačima da o njemu budu obavešteni. U zavisnosti od karakteristika imovine, dobara i usluga, u konkretnom slučaju, određuju se potrebni nivoi javnog objavljivanja (ako je predmet postupka prodaja i kupovina imovine, dobra i usluga velike vrednosti ili drugih specifičnih karakteristika, objavljivanje se vrši na način da se privuku potencijalni ponuđači koji posluju izvan teritorije RS, npr. u "Službenom listu Evropske unije").
96. Smatra se da je određena transakcija sprovedena u skladu sa tržišnim uslovima ako su pre njenog sprovođenja ispunjeni sledeći uslovi: poštovanje načela zabrane diskriminacije u svim fazama postupka i uspostavljanje objektivnih kriterijuma za dodelu ugovora (da bi se osigurao jednak položaj svih ponuđača u postupku utvrđivanjem kriterijuma za dodelu ugovora omogućava se objektivno upoređivanje i procenjivanje ponuda).
97. Smatra se da su zahtevi iz tač. 91-96. ovog uputstva prilikom kupovine imovine, dobara i usluga ispunjeni ako se ispune svi uslovi za sprovođenje odgovarajućeg postupka u skladu sa propisima o javnim nabavkama, izuzev u određenim okolnostima kada nije moguće utvrditi tržišnu cenu (pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva).
98. Tržišna cena ne može se odrediti ako je podneta samo jedna ponuda u postupku javnog nadmetanja, izuzev:
(1) ako su uspostavljene posebne mere zaštite u postupku, koje obezbeđuju stvarnu i efektivnu konkurenciju na tržištu, usled čega se ne može pretpostaviti da samo jedan privredni subjekat može da podnese verodostojnu ponudu;
(2) kada javni organi obezbeđuju dodatna sredstva kako bi ponuda odgovarala tržišnoj ceni.
99. Prodaja imovine, dobara ili usluga sprovodi se na bezuslovan način ako potencijalni kupac u konkurentnom postupku javnog nadmetanja može slobodno da stiče imovinu, robu ili usluge koje se prodaju, kao i da ih koristi za sopstvene potrebe bez obzira da li obavlja određenu ekonomsku delatnost. U suprotnom, ako se kupcu utvrđuju posebne obaveze, koje su u interesu javnih organa, ili u opštem ekonomskom interesu (koje tipični učesnik u privatnoj svojini ne bi zahtevao), izuzev onih koje proizilaze iz pozitivnih propisa, smatra se da se postupak ne sprovodi na bezuslovan način.
100. Ako javni organi prodaju imovinu, robu ili usluge, jedini relevantan kriterijum za odabir kupca predstavlja najviša cena, uzimajući u obzir i ugovorne obaveze (garancija prodavca ili druge obaveze koje nastupaju nakon prodaje), kao i isključivo verodostojne22 i obavezujuće23 ponude.
101. Ako javni organi kupuju imovinu, robu i usluge, uslovi u postupku konkurentnog javnog nadmetanja utvrđuju se u skladu sa načelom zabrane diskriminacije, na objektivan način, i to u vezi sa predmetom i specifičnim karakteristikama ugovora, tako da ekonomski najpovoljnija ponuda odgovara njihovoj tržišnoj vrednosti. Kriterijumi za određivanje najpovoljnije ponude utvrđuju se na način koji omogućava efektivnu konkurenciju u postupku, odnosno ponuđač kome je dodeljen ugovor ne ostvaruje više od očekivanog prihoda (sprovođenje postupka koji poseban značaj daje ceni ili drugim elementima ponude kojima se ostvaruje konkurencija).
_______________
15 Ako javni organ sprovodi prodaju u okviru konkurentnog postupka javnog nadmetanja, pretpostavlja se da tržišna cena odgovara najvišoj (obavezujućoj i kredibilnoj) ponudi, bez potrebe da se pribegava drugim metodima procene, kao što su nezavisne studije.
16 Ako javni organ sprovodi prodaju u okviru konkurentnog postupka javnog nadmetanja, pretpostavlja se da tržišna cena odgovara najvišoj (obavezujućoj i kredibilnoj) ponudi, bez potrebe da se pribegava drugim metodima procene, kao što su nezavisne studije.
17 Ako javni organ i učesnik na tržištu u privatnoj svojini sprovode različite transakcije u različito vreme i pod različitim uslovima ne znači nužno da transakcija koju je izvršio javni organ nije u skladu sa tržišnim uslovima.
18 Npr. ako je intervencijom tipičnog učesnika na tržištu u privatnoj svojini postignuto samo 10% ulaganja, nasuprot 90% državnih ulaganja, pari passu uslovi nisu ispunjeni ako dokapitalizaciju koju je izvršila država koja ima manjinski udeo nije pratilo ni uporedivo učešće akcionara u privatnom vlasništvu kapitala u odnosu na sopstveni većinski udeo, niti je bilo srazmerno broju akcija kojima raspolažu obe strane.
19 Transakcioni troškovi mogu da se odnose na troškove koje padaju na teret ulagača za svrhe analitičkog pregleda i odabiranja projekta ulaganja, definisanja uslova ugovora ili praćenja napretka tokom trajanja ugovora. Npr. ako banke u javnom vlasništvu stalno snose troškove analitičkog pregleda projekata ulaganja za finansiranje zajma, činjenica da privatni ulagači zajednički ulažu sa istom kamatnom stopom nije dovoljna da se isključi državna pomoć.
20 Npr. iznajmljivanje određene robe ili davanje koncesije za komercijalnu eksploataciju prirodnih bogatstava.
22 U zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja ponuda može da bude kredibilna iako nije zahtevana, a naročito ako je obavezujuća.
23 Npr. obične najave, bez pravno obavezujućih zahteva ne bi se uzimale u obzir u okviru konkurentnog postupka javnog nadmetanja.
2) Slučajevi u kojima se usklađenost sa tržišnim uslovima može utvrditi na osnovu uporedne analize (benchmarking) ili drugih metoda procene
102. Ako transakcija nije realizovana u okviru konkurentnog postupka javnog nadmetanja ili kao pari passu transakcija usklađenost tansakcije sa tržišnim uslovima procenjuje na osnovu:
(1) uporedne analize (benchmarking); ili
(2) drugih metoda procene24.
103. Uporedna analiza (benchmarking) je način za procenu usklađenosti transakcije sa tržišnim uslovima u odnosu na referentnu transakciju (uporedive transakcije koje su sproveli uporedivi učesnici na tržištu u privatnoj svojini u uporedivim situacijama).
104. Da bi se odredile referentne transakcije neophodno je, u konkretnom slučaju, utvrditi vrstu učesnika na tržištu (holding društvo, investicioni fond, institucionalni ulagači čija se strategija ulaganja zasniva na ostvarivanju dugoročnog profita), vrstu transakcije (učešće u kapitalu ili konverzija duga), tržište (finansijska tržišta, brzorastuća tržišta u oblasti inovacija i razvoja tehnologija, ili tržište za pružanje javnih usluga u oblasti infrastrukture), kao i period za sprovođenje transakcije.25 Referentne transakcije mogu se prilagoditi specifičnim karakteristikama transakcija koje sprovode javni organi (položaj određenog učesnika na tržištu i uslovi relevantnog tržišta).
105. Uporedna analiza ne primenjuje se za određivanje tržišnih cena ako kriterijumi nisu utvrđeni u odnosu na tržišne elemente ili ako su intervencije javnog organa značajno uticale na postojeće cene.
106. Upoređivanjem transakcija, ne utvrđuje se jedna referentna vrednost, već raspon mogućih vrednosti, pri čemu se uzimaju centralne tendencije kao što su prosečne ili medijalne vrednosti više uporedivih transakcija.
107. Usklađenost transakcije sa tržišnim uslovima može se utvrđivati i opšteprihvaćenom metodologijom za procenu.
108. Metodologija iz tačke 107. ovog uputstva mora da bude zasnovana na raspoloživim, objektivnim, proverljivim i pouzdanim podacima, kao i dovoljno detaljnim da odražavaju ekonomsku situaciju u vreme kada je odlučeno o transakciji, uzimajući u obzir stepen rizika i buduća očekivanja. U zavisnosti od vrednosti transakcije, veća pouzdanost procene postiže se sprovođenjem analize osetljivosti, procenom različitih poslovnih scenarija, izradom poslovnih planova za slučaj nepredviđenih okolnosti i upoređivanjem dobijenih rezultata alternativnim metodologijama procene. Kada se sprovođenje transakcije odlaže, ako je potrebno sprovodi se nova ex ante procena i uzimaju se u obzir promene nastale na tržištu.
109. Izračunavanje interne stope prinosa (IRR) ili neto sadašnje vrednosti (NPV) ekonomske isplativosti ulaganja predstavlja opšteprihvaćenu metodologiju za procenu.26 Da bi se procenilo da li je ulaganje izvršeno pod tržišnim uslovima, ekonomska isplativost ulaganja upoređuje se sa uobičajenim stopama prinosa korisnika u drugim sličnim projektima ulaganja. Očekivani prinos (ili trošak kapitala ulaganja) predstavlja prosečni očekivani prinos koji učesnik na tržištu (ulagač) očekuje da ostvari od ulaganja na osnovu opšteprihvaćenih kriterijuma, naročito procene rizika, finansijskog položaja ulagača i posebnih karakteristika koje su uobičajene u datom privrednom sektoru, području ili državi. Ako očekivani prinos nije ostvariv izvesno je da ulaganje neće biti sprovedeno u skladu sa tržišnim uslovima. Ako postoji visok stepen rizika za određeni projekat ulagači zahtevaju višu internu stopu prinosa, odnosno veći trošak kapitala.
110. U zavisnosti od situacije na tržištu27, dostupnosti podataka ili vrste transakcije primenjuje se odgovarajuća metodologija za procenu: ako ulagač planira da ostvari dobit ulaganjem u sredstva privrednog društva primenjuje se interna stopa prinosa ili neto sadašnja vrednost; ako poverilac nastoji da naplati svoja potraživanja (glavnica i kamata) u ugovorenom i zakonom utvrđenom roku procenjuju se sredstva obezbeđenja i vrednost imovine, dok u slučaju prodaje zemljišta dovoljno je pre pregovora o prodaji pribaviti izveštaj nezavisnog procenitelja kako bi se utvrdila tržišna vrednost na osnovu opšteprihvaćenih tržišnih pokazatelja i kriterijuma za procenu28.
111. Određivanjem interne stope prinosa ili neto sadašnje vrednosti ulaganja ne dobija se, po pravilu, tačna vrednost, već raspon mogućih vrednosti (u zavisnosti od ekonomskih, pravnih i drugih posebnih okolnosti transakcije koje su sastavni deo metode procene), pri čemu se uzimaju centralne tendencije kao što su prosečne ili medijalne vrednosti više uporedivih transakcija.
112. Različite metodologije kojima se potvrđuju iste vrednosti dobijene upotrebom inicijalne metodologije predstavljaju koristan i dodatni pokazatelj za utvrđivanje isplativosti ulaganja.
113. Za utvrđivanje usklađenosti transakcije sa tržišnim uslovima, potrebno je uzeti u obzir, u konkretnom slučaju, prethodnu ekonomsku izloženost javnog organa kod određenog učesnika na tržištu pod uslovom da je i tipični učesnik na tržištu u privatnoj svojini mogao imati istu prethodnu izloženost (npr. kada je država akcionar u privrednom društvu)29.
114. Za primenu MEO testa30 izloženost iz tačke 113. ovog uputstva potrebno je analizirati u okviru hipotetičkih alternativnih (counterfactual) scenarija. U slučaju mere pomoći koja se odnosi na restrukturiranje javnog učesnika na tržištu, koje je u teškoćama, očekivanu ekonomsku isplativost takvog ulaganja treba uporediti sa uobičajeno očekivanim prinosom (troškovi kapitala) u postupku likvidacije tog korisnika, kao u alternativnom scenariju (tipični učesnik na tržištu u privatnoj svojini će izabrati likvidaciju ako u konkretnom slučaju, tako ostvaruje veću dobit ili umanjuje gubitke). U konkretnom slučaju, analiza troškova likvidacije ne uključuje troškove nastale u vezi sa ovlašćenjima javnih organa, već isključivo troškove koje bi snosio tipični učesnik na tržištu u privatnoj svojini, uzimajući u obzir njegov socijalni, ekonomski i ekološki razvoj poslovanja31.
_______________
24 Kada se tržišna cena utvrđuje pari passu ili u okviru konkurentskog postupka javnog nadmetanja, ti rezultati ne mogu da se osporavaju drugim metodologijama procene, kao npr. nezavisnim studijama.
25 Period za sprovođenje transakcije je naročito važan u situacijama ekonomskih promena na tržištu ili po samog učesnika.
26 Odnos između neto sadašnje vrednosti i interne stope prinosa idealan je u slučajevima kada je interna stopa prinosa jednaka oportunitetnom trošku ulagača. Ako je neto sadašnja vrednost ulaganja pozitivna, znači da projekat ima internu stopu prinosa veću od očekivane stope prinosa, odnosno oportunitetnog troška za ulagača, i u tom slučaju ulaganje je isplativo. Ako projekat ima neto sadašnju vrednost koja je jednaka nuli, interna stopa prinosa jednaka je očekivanoj stopi prinosa. U tom slučaju, nije bitno da li ulagač realizuje to ulaganje ili uloži sredstva na drugačiji način. Ako je neto sadašnja vrednost negativna, interna stopa prinosa je manja od očekivane i takvo ulaganje nije dovoljno ekonomski isplativo. Kada interna stopa prinosa i neto sadašnja vrednost dovode do različitih odluka o ulaganjima u skladu sa tržišnom praksom preporučuje se metod neto sadašnje vrednosti, izuzev kada postoji značajna neizvesnost u vezi sa odgovarajućom diskontnom stopom.
27 Npr. slučaju likvidacije učesnika na tržištu, vrednovanje na osnovu likvidacione vrednosti ili vrednosti imovine mogu biti prikladni metodi procene.
28 Ako se upoređivanjem (benchmarking), kao ni drugim opšteprihvaćenim metodama ne može tačno utvrditi vrednost zemljišta, mogu se primeniti alternativne metode.
29 Prethodni položaj ne treba uzimati u obzir ako je on rezultat mere za koju se pri globalnoj proceni svih njenih aspekata ustanovi da je nije mogao preduzeti privatni ulagač koji želi da ostvari profit.
30 Npr. izloženost u smislu tačke 86 (4) ovog uputstva.
31 Ako privatni ulagači, naročito veće grupe privrednih društava, plaćaju komplementarne naknade, npr. za zaštitu žiga smatra se da postoji dugoročna ekonomska isplativost. Međutim, neophodnost plaćanja takve naknade treba da se dokaže, u konkretnom slučaju u kojem je neophodna zaštita žiga, kao i da je uspostavljena praksa plaćanja takve naknade među privrednim društvima u sličnim okolnostima (sami primeri nisu dovoljni).
Davanje kredita i garancija u skladu sa tržišnim uslovima
115. Utvrđivanje usklađenosti uslova za davanje garancija pod tržišnim uslovima vrši se procenom situacije u kojoj učestvuju tri strane: država ili svako pravno lice koje raspolaže i/ili upravlja javnim sredstvima kao davalac garancije, zajmoprimac i zajmodavac. Garancijom države daje se prednost učesniku na tržištu, pod povoljnijim uslovima od tržišnih (kamatna stopa koju ne bi mogao da ostvari na tržištu bez garancije države; ili davanje garancija za kredite u slučajevima kada na tržištu uzimanje kredita ne bi bilo moguće po nijednoj kamatnoj stopi), zbog čega je, u većini slučajeva, pomoć uspostavljena samo u korist zajmoprimca. U posebnim okolnostima davanje garancije obuhvata i pomoć zajmodavcu, naročito ako se garancija daje naknadno u odnosu na postojeću obavezu između zajmodavca i zajmoprimca, pri čemu nije obezbeđen prelazak prednosti na zajmoprimca u potpunosti ili se garancija za kredite koristi za otplatu kredita bez sredstava obezbeđenja.
116. Davanjem garancije u skladu sa uslovima koji su povoljniji od tržišnih, uzimajući u obzir finansijski položaj zajmoprimca, daje se prednost zajmoprimcu (zajmoprimac plaća premiju za izdavanje garancije, koja ne odražava na odgovarajući način rizik koji davalac garancije preuzima). Neograničene garancije nisu u skladu sa tržišnim uslovima, što se takođe odnosi na implicitne garancije, koje proizilaze iz odgovornosti države za dugove nesolventnih učesnika na tržištu, na koje se ne primenjuju pravila o stečaju.
117. U odsustvu posebnih tržišnih podataka o određenoj transakciji, usklađenost dužničkog instrumenta sa tržišnim uslovima može se utvrditi na osnovu upoređivanja sa sličnim transakcijama na tržištu (benchmarking). U slučaju kredita i garancija, podaci o troškovima finansiranja učesnika na tržištu mogu se prikupiti na osnovu podataka o njegovim drugim (nedavnim) kreditima, podataka o prinosu na obveznice koje je izdao ili na osnovu marže o ustupanju potraživanja u vezi sa njegovim neispunjenjem obaveza (credit defaultswap). Uporedive tržišne transakcije mogu biti i slične transakcije u vezi sa kreditom ili garancijom koje je preduzeo drugi učesnik na tržištu (sa kojim se poredi), obveznice koje je on izdao ili ustupanje potraživanja u vezi sa njegovim neispunjenjem obaveza. Ako na finansijskim tržištima nije moguće pronaći odgovarajući kriterijum za određivanje ukupnog finansijskog troška garantovanog kredita, koji uključuje kamatnu stopu na kredit i premiju garancije treba uporediti sa tržišnom cenom kredita koji nije pokriven garancijom. Uporedna analiza (benchmarking) može da se dopuni metodama procene koji se odnose na trošak kapitala32.
118. Za jednostavniju procenu da li se na meru može primeniti MEO test određuju se zamenske vrednosti za utvrđivanje državne pomoći sadržane u instrumentima za dodelu državne pomoći, kao što su zajmovi i garancije.
119. Metodologija za izračunavanje referentne kamatne stope, koja je regulisana propisima za utvrđivanje referentne i diskontne kamatne stope, koristi se kao zamena za tržišnu kamatnu stopu kada se ona ne može odrediti na osnovu upoređivanja sa sličnim transakcijama na tržištu (transakcije sa ograničenim iznosima i/ili transakcije mikro, malih i srednjih pravnih lica (MSP)). Ako se upoređivanjem transakcija utvrđuju niže kamatne stope od onih koje se izračunavaju primenom metodologije za izračunavanje referentne kamatne stope, kao tržišna kamatna stopa uzima se niža kamatna stopa, zbog čega referentna kamatna stopa predstavlja samo zamensku vrednost33. U suprotnom, ako je isti učesnik na tržištu izvršio slične transakcije po višoj kamatnoj stopi od referentne kamatne stope i ako su njegov finansijski položaj i tržišne okolnosti ostale nepromenjene, referentna kamatna stopa ne prestavlja adekvatnu zamenu za tržišnu kamatnu stopu, u konkretnom slučaju.
120. Postojanje državne pomoći može se isključiti ako:
(1) korisnik nije u teškoćama u smislu propisa o kontroli državne pomoći;
(2) garancija je povezana sa posebnom finansijskom transakcijom koja je ograničena na maksimalni fiksni iznos i određeni vremenski period;
(3) zajmodavac snosi deo rizika; i
(4) se za garanciju plaća tržišna premija garancije.
121. Postojanje državne pomoći u obliku garancije koja se dodeljuje na osnovu šeme garancije može se isključiti ako su ispunjeni kriterijumi iz tačke 120. ovog uputstva, kao i ako:
(1) se premija određuje posebno za svakog korisnika (na osnovu kreditnog rejtinga zajmoprimca, instrumenata obezbeđenja, trajanja garancije i dr.);
(2) se šema finansira iz sopstvenih izvora od naplaćenih premija garancija;
(3) se premije procenjuju najmanje jednom godišnje na osnovu realne stope gubitaka šeme u ekonomski prihvatljivom vremenskom periodu kako bi se pravilno i pravovremeno ocenilo da li se šema finansira iz sopstvenih izvora, a ako postoji rizik da šema neće više moći da se finansira iz sopstvenih izvora, premije moraju da se prilagode kod svih izdatih i budućih garancija ili samo kod budućih;
(4) premije pokrivaju uobičajene rizike povezane sa izdavanjem garancije, administrativne troškove šeme i godišnju naknadu za adekvatnost kapitala, čak iako je taj kapital delimično prikupljen ili uopšte nije prikupljen;
(5) sadrži uslove za dodelu garancija u cilju obezbeđivanja transparentnosti, kao što su veličina učesnika na tržištu, kreditni rejting, sektor u kome posluje i trajanje garancije.
122. Postojanje državne pomoći u obliku garancije koja se dodeljuje na osnovu šeme garancije u korist MSP može se isključiti ako su ispunjeni kriterijumi iz tač. 120. i 121. ovog uputstva, kao i ako se:
(1) premija određuje posebno za svakog korisnika kao "premija sigurne luke"; ili
(2) premija određuje kao jedinstvena premija za sve korisnike, pri čemu garantovani iznos ne može biti viši od 2,5 miliona evra po korisniku.
123. Smatra se da zajmodavac snosi deo rizika ako garancija pokriva najviše do 80% neizmirenog kredita ili druge finansijske obaveze. Kako bi se obezbedilo da zajmodavac snosi deo rizika, prilikom izdavanja garancije se vodi računa o tome da:
(1) se sa smanjenjem veličine kredita ili druge finansijske obaveze (npr. ako je kredit počeo da se otplaćuje), garantovani iznos proporcionalno smanjuje na način da u svakom trenutku garancija ne pokriva više od 80% neizmirenog kredita ili druge finansijske obaveze;
(2) zajmodavac i davalac garancije snose gubitke jednako i srazmerno, jer, u suprotnom, državna pomoć može da postoji u slučaju kada gubitak prvo snosi davalac garancije, pa tek onda zajmodavac.
124. Postojanje državne pomoći može se isključiti ako: garancija može da pokrije preko 80%, a najviše do 100% neizmirenog kredita ili druge finansijske obaveze ako se garancija daje za:
(1) pokrivanje dužničke hartije od vrednosti;
(2) finansiranje učesnika na tržištu čija je isključiva delatnost obavljanje poverene usluge od opšteg ekonomskog interesa i ako tu garanciju daje isti organ koji poverava tu uslugu; ili
(3) ako davalac može da dokaže da takva garancija ne sadrži državnu pomoć.
_____________
32 Npr. prihod od uloženog kapitala prilagođen riziku (RAROC) koji zajmodavci i ulagači zahtevaju za finansiranje sličnog referentnog rizika (benchmark risk) i dospeća za učesnika na tržištu koji posluje u istom sektoru.
33 Osim u slučaju ako konkretna šema pomoći upućuje na korišćenje referentne kamatne stope.
125. Ako državni osiguravač dobija pomoć države za osiguranje izvoza od privremeno netržišnih rizika pod uslovima iz ovog uputstva, ne smatra se da stiče ekonomsku prednost, niti da se ta prednost prenosi osiguranicima34. Državni osiguravač je svako pravno lice, koje obavlja poslove osiguranja izvoza uz pomoć ili u ime Republike Srbije.
126. Privremeno netržišni rizici su tržišni (komercijalni i/ili politički) rizici, koji se mogu smatrati privremeno netržišnim u slučaju:
(1) kada kapacitet tržišta privatnih osiguravača u Republici Srbiji nije dovoljan da pokrije sve ekonomski opravdane rizike.
(2) rizika MSP, čiji ukupni godišnji izvoz iznosi do dva i po miliona evra,
(3) pojedinačnog rizika, čiji period traje najmanje 181 dan a najviše dve godine.
127. Tržišni rizici su komercijalni i/ili politički rizici sa maksimalnim periodom rizika do dve godine35, a koji se odnose na kupce (iz javnog i privatnog sektora) sa sedištem u državama članicama Evropske unije, Velikoj Britaniji, Australiji, Kanadi, Islandu, Japanu, Novom Zelandu, Norveškoj, Švajcarskoj i SAD.
128. Komercijalni rizik odnosi se na kupce koji nisu iz javnog sektora, a obuhvata naročito:
(1) jednostrani raskid ugovora kupca bez opravdanog razloga,
(2) odbijanje kupca da primi ugovorom predviđenu robu bez opravdanog razloga,
(3) nelikvidnost kupca i jemca,
(4) neispunjenje ugovorne obaveze kupca i jemca.
129. Politički rizik obuhvata naročito rizik, ako:
(1) kupac iz javnog sektora, odnosno država spreči izvršenje transakcije ili kupac ne izvrši plaćanje u roku;
(2) kupac ne snosi odgovornost ili ne može da utiče za rizik,
(3) država ne izvrši prenos sredstava u Republiku Srbiju, koji su uplatili kupci sa sedištem u toj državi;
(4) nastupi viša sila izvan teritorije Republike Srbije, kao što je rat ili sličan događaj, a rizici nisu na drugi način osigurani.
130. Pomoć36 iz tačke 125. ovog uputstva postoji kada:
(1) Republika Srbija odgovara za obaveze državnog osiguravača;
(2) državni osiguravač nije u obavezi da čuva rezerve i ispunjava druge obaveze koje su propisane zakonom kojim je uređeno obavljanje delatnosti osiguranja;
(3) državni osiguravač nije dužan da plaća porez;
(4) državni osiguravač dobija bilo koji oblik državne pomoći;
(5) državni osiguravač ima pristup državnim resursima ili informacijama pod uslovima povoljnijim od tržišnih;
(6) Republika Srbija daje reosiguranje ili garanciju za reosiguranje pod povoljnijim uslovima od tržišnih; ili
(7) državni osiguravač ostvaruje druge pogodnosti.
131. Državni osiguravač može da obavlja poslove osiguranja izvoza od privremeno netržišnih rizika ako drugi osiguravači ne pokrivaju te rizike.
132. Državni osiguravač može da osigurava samo ekonomski opravdane rizike (rizike, koje bi prihvatio i privatni osiguravač) i to najviše do 95%, a rok za podnošenje odštetnog zahteva mora biti najmanje 90 dana.
133. Državni osiguravač naplaćuje premiju osiguranja koja ne može biti niža od premije sigurne luke. Premija sigurne luke je minimalna godišnja premija koja zavisi od kategorije rizika kupca zasnovane na kreditnom rejtingu i prikazana je u Tabeli. Pored premije osiguranja rizika državni osiguravač naplaćuje i odgovarajuću administrativnu taksu.
Tabela
Kategorija rizika kupca (kreditni rejting) |
Godišnja premija sigurne luke u procentima37 |
Odličan |
0,2-0,4 |
Dobar |
0,41-0,9 |
Zadovoljavajući |
0,91-2,3 |
Slab |
2,31-4,5 |
134. U slučaju kada državni osiguravač nadoknađuje deo osiguranog gubitka (npr. u slučaju saosiguranja, kvotnog reosiguranja i dodatnog pokrića), premija osiguranja se smatra minimalnom ako je najmanje 30% viša u odnosu na premiju koju je naplatio privatni osiguravač.
135. Državni osiguravač, na svojoj internet stranici objavljuje informacije i dostavlja Komisiji za kontrolu državne pomoći godišnji izveštaj o šemama osiguranja privremeno netržišnih rizika. Izveštaj sadrži najmanje informacije o ukupnom obimu odobrenih kreditnih limita, osiguranom prometu, naplaćenim premijama, registrovanim i naplaćenim potraživanjima, naplaćenim iznosima, i administrativnim troškovima šeme.
______________
34 Pomoć, iz tačke 127. ovog uputstva, za osiguranje izvoza od tržišnih rizika smatra se neusklađenom državnom pomoći.
35 Period rizika od dve godine obuhvata period od zaključenja ugovora do trenutka plaćanja ugovorene cene.
36 Državni osiguravač koji ne dobija pomoć države može da obavlja poslove osiguranja izvoza od tržišnih rizika pod uslovom da vodi odvojene račune za obavljanje poslova osiguranja izvoza od tržišnih rizika i osiguranja izvoza od netržišnih rizika.
37 Premija osiguranja rizika za ugovore koji traju 30 dana dobija se kada se odgovarajuća premija sigurne luke podeli sa 12.
136. Prednost mogu ostvariti učesnici na tržištu, iako im se javna sredstva ne prenose direktno. Merom se može direktno dati prednost određenom učesniku na tržištu, korisniku pomoći i istovremeno indirektno prednost ostalim učesnicima na tržištu (kao što su posrednici, preko kojih se obezbeđuje prenošenje prednosti na krajnjeg korisnika, zbog čega se oni obično ne mogu smatrati korisnikom državne pomoći). Direktan korisnik prednosti može da bude ili učesnik na tržištu ili fizičko ili pravno lice koje ne obavlja ekonomsku delatnost.
137. Indirektna prednost razlikuje se od sekundarnih ekonomskih efekata koje sadrže sve mere državne pomoći (povećanje proizvodnje). Predvidivi efekti indirektne prednosti ocenjuju se sa ex ante stanovišta. Indirektna prednost postoji ako se mera uspostavlja na takav način da se sekundarni efekti prenose na učesnike na tržištu ili na grupe učesnike na tržištu čiji se položaj može utvrditi (ako je direktna pomoć, de facto ili de jure, uslovljena kupovinom dobara ili usluga koje proizvode samo određeni učesnici na tržištu, npr. učesnici na tržištu u određenom privrednom sektoru)38.
____________
38 Sekundarni ekonomski efekat u obliku povećane proizvodnje (iako ne predstavlja indirektnu pomoć) postoji u slučajevima kada se pomoć prenosi preko učesnika na tržištu, npr. finansijskog posrednika, koji je potom prenosi u potpunosti na krajnjeg korisnika.
138. Mera je selektivna ako se određeni učesnik na tržištu stavlja u povoljniji položaj u odnosu na konkurente ili se daje prednost proizvodnji određene robe i/ili usluga.
139. Opšte mere kojima se određeni učesnici na tržištu ne stavljaju u povoljniji položaj u odnosu na konkurente ili kojima se ne daje prednost proizvodnji određene robe i/ili usluga ne smatraju se selektivnim. Međutim, državne intervencije, koje su definisane na način da se odnose na sve učesnike na tržištu, kao opšte mere, takođe mogu biti u izvesnoj meri selektivne, ako je realan efekat takav da se omogućava povoljniji položaj određenih učesnika na tržištu u odnosu na konkurente ili davanje prednosti proizvodnji određene robe i/ili usluga. Ne smatra se selektivnom ni svaka mera, kojom se učesnik na tržištu stavlja u povoljniji položaj u odnosu na konkurente, već samo ona mera kojom se na selektivan način daje prednost određenim učesnicima na tržištu, kategorijama učesnika na tržištu ili određenim privrednim sektorima.
140. Postojanje velikog broja učesnika na tržištu, kao potencijalnih korisnika državne pomoći (svi učesnici na tržištu u određenom sektoru), raznolikost ili veličina sektora kojem pripadaju, nisu dovoljni za kvalifikaciju mere kao opšte mere ekonomske politike, ukoliko primenom te mere ne mogu ostvariti korist svi sektori privrede. Ako pomoć nije namenjena unapred određenom korisniku (ili za više njih), ali se dodeljuje u skladu sa objektivnim kriterijumima u okviru unapred opredeljenih budžetskih sredstava neodređenom broju korisnika, koji nisu prethodno pojedinačno identifikovani, u konkretnom slučaju, smatra se da takva mera ima selektivnu prirodu.39
____________
39 Npr. delimično oslobođenje od plaćanja akcize na dizel gorivo koje se koristi za zagrevanje staklenih bašta. U tom slučaju, činjenica da bi od tog oslobođenja mogli imati koristi svi učesnici na tržištu, koji se opredele za proizvodnju u staklenicima nije dovoljna da se utvrdi opšta priroda mere.
141. Ako se mera primenjuje samo na određene učesnike na tržištu (ili kategorije učesnika na tržištu) ili na određene sektore privrede smatra se da postoji materijalna selektivnost. Materijalna selektivnost utvrđuje se de iure ili de facto.
142. De iure selektivnost mere direktno proizilazi iz propisa i formalnopravno je rezervisana samo za određene učesnike na tržištu (za učesnike na tržištu određene veličine, koji obavljaju delatnost u određenim sektorima privrede ili određene pravne forme; za novoosnovane učesnike na tržištu ili učesnike na tržištu; za kategorije učesnika na tržištu sa određenim karakteristikama ili funkcijama unutar grupe; učesnike na tržištu u teškoćama; ili učesnike na tržištu koji obavljaju delatnost uvoza/izvoza).
143. De facto selektivnost postoji u slučajevima u kojima, iako su formalni kriterijumi za primenu mere utvrđeni na uopšten i objektivan način, struktura mere je takva da se njenim efektima stavljaju u znatno povoljniji položaj određene kategorije učesnika na tržištu.
144. De facto selektivnost može nastupiti zbog uslova ili mera koje je uvela država kako bi se određenim učesnicima na tržištu onemogućilo ostvarivanje koristi (u slučaju poreske mere, odnosno davanja poreskog kredita samo za velika ulaganja, iz razloga administrativne efikasnosti, smatra se da je mera de facto rezervisana samo za učesnike na tržištu sa značajnim finansijskim sredstvima). Mera kojom se daje prednost učesnicima na tržištu u određenom (kratkom) vremenskom periodu smatra se de facto selektivnom.
145. Opšte mere koje se (prima facie) primenjuju na sve učesnike na tržištu smatraju se selektivnim ako su organi uprave ovlašćeni da odlučuju po slobodnoj oceni o primeni mere (iako učesnici na tržištu ispunjavaju propisane kriterijume ne pretpostavlja se da ostvaruju prava određena merom).
146. Ako su kriterijumi za dodelu državne pomoći utvrđeni na uopšten ili neodređen način smatra se da nužno postoji ovlašćenje organa uprave da po slobodnoj oceni odlučuju o primeni mere. U slučaju da poreska uprava ima šira ovlašćena, odnosno da po slobodnoj oceni određuje korisnike ili da odlučuje o uslovima pod kojima se daje prednost, na osnovu kriterijuma, nezavisno od uspostavljenog poreskog sistema (npr. održavanje stope zaposlenosti), odlučivanjem na takav način smatra se da se stavlja u povoljniji položaj određeni učesnik na tržištu u odnosu na konkurente ili se daje prednost proizvodnji određene robe i/ili usluga.
147. Ako je za ostvarivanje poreske olakšice potrebna prethodna saglasnost organa uprave ne pretpostavlja se da je mera selektivna, ako je ta saglasnost zasnovana na unapred poznatim, objektivnim kriterijumima i bez diskriminacije, zbog čega se smatra da je ovlašćenje organa uprave za odlučivanje po slobodnoj oceni ograničeno. Prethodna poreska kontrola mora se uspostaviti u proceduralnom sistemu, lako dostupnom postupku, u kojem se na objektivan i nepristrasan način, i u razumnom roku odlučuje o zahtevu, kao i u kojem podnosilac zahteva u slučaju odbijanja zahteva može ostvariti pravnu zaštitu u poreskom postupku, ili može pokrenuti upravni spor.
148. Mere kojima ekonomsku korist ostvaruje unapred određeni učesnik na tržištu ili više njih (npr. davanje subvencija ili davanje imovine na korišćenje bez naknade) smatra se da se na selektivan način stavlja u povoljniji položaj određeni učesnik na tržištu ili više njih.
149. Selektivnost mera šire primene koje se odnose na sve učesnike na tržištu, koji ispunjavaju određene kriterijume i kojima se umanjuju njihove uobičajene obaveze plaćanja dažbina (npr. učesnici na tržištu koji ispunjavaju određene kriterijume za oslobođenje od plaćanja poreza ili doprinosa za socijalno osiguranje), ne može se jasno utvrditi, zbog čega je neophodno odrediti:
(1) (identifikovati) opšti pravni režim;
(2) da li određena mera odstupa od tog režima tako da pravi razliku između učesnika na tržištu, čiji se pravni položaj i činjenično stanje može uporediti u odnosu na ciljeve uspostavljenog režima;
(3) ako mera odstupa od opšteg pravnog režima da li je to odstupanje opravdano zbog načela opšteg pravnog režima.
150. Ako mera odstupa od opšteg pravnog režima, može se smatrati da je selektivna, za razliku od situacije kada mera ne odstupa od pravnog režima ili je odstupanje opravdano zbog načela pravnog režima.
151. Instrumenti za dodelu državne pomoći posmatraju se u odnosu na njihove efekte40, zbog čega nije dovoljno samo utvrditi da li mera odstupa od opšteg pravnog režima, već da li su granice tog režima utvrđene tako da očigledno stavljaju u povoljniji položaj određene učesnike na tržištu, koji se mogu uporediti u odnosu na ciljeve uspostavljenog režima.
152. U određenim slučajevima koji se odnose na dažbine za posebne namene, čije su granice utvrđene tako da stavljaju u povoljniji položaj određene proizvode ili određene delatnosti, koje su u uporedivoj situaciji u odnosu na cilj utvrđene dažbine41, sprovodi se procena kao iz tačke 149. ovog uputstva.
153. Opšti pravni režim predstavlja merilo u odnosu na koje se vrši procena selektivnosti mere.
154. Opšti pravni režim predstavlja skup utvrđenih pravila, koji se primenjuju na sve učesnike na tržištu i kojima se uređuje primena, uslovi, prava i obaveze učesnika na tržištu, kao i postupak.
155. U slučaju poreske mere opšti pravni režim utvrđuje se na osnovu elemenata kao što su poreska osnovica, poreski obveznici, oporezivi događaj kao predmet oporezivanja i poreska stopa (npr. opšti režim može se utvrditi u odnosu na postupak utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica, PDV-a, ili opšti sistem oporezivanja osiguranika, kao i u odnosu na plaćanje dažbina za posebne namene, kao što su dažbine za obavljanje delatnosti ili proizvodnju proizvoda sa štetnim uticajem na životnu sredinu ili zdravlje ljudi, a koji ne čine deo opšteg poreskog režima). Uzimajući u obzir posebne slučajeve iz tač. 151. i 152. ovog uputstva opšti pravni režim predstavlja utvrđenu obavezu plaćanja poreza ili drugih dažbina.
156. Odstupanje od uspostavljenog opšteg pravnog režima utvrđuje se na osnovu procene da li se primenom te mere određeni učesnici na tržištu stavljaju u povoljniji položaj (ili se daje prednost proizvodnji određenih proizvoda) u odnosu na druge učesnike na tržištu, čiji se pravni položaj i činjenično stanje može uporediti, u pogledu ciljeva uspostavljenog režima.
Različit položaj učesnika na tržištu ne može se opravdati u cilju sprovođenja ciljeva spoljne politike, kao što su ciljevi regionalne ili industrijske politike, odnosno politike zaštite životne sredine.
157. Struktura određenih obaveza plaćanja dažbina za posebne namene (a naročito njihove poreske osnovice), kao što je plaćanje dažbina koje se utvrđuju sa namerom destimulacije obavljanja delatnosti ili proizvodnje proizvoda sa štetnim uticajem na životnu sredinu ili zdravlje ljudi, obično opravdava ciljeve politike koji se sprovode. Različit tretman određenih delatnosti ili proizvoda u odnosu na tretman drugih delatnosti ili proizvoda, koji takođe podležu oporezivanju, a u pogledu postizanja suštinskog cilja, ne predstavlja odstupanje42.
158. Mera kojom se u povoljniji položaj stavlja određeni učesnik na tržištu (ili se daje prednost proizvodnji određene robe i/ili usluga) u odnosu na konkurente, a čiji se pravni položaj i činjenično stanje može uporediti, u pogledu ciljeva uspostavljenog režima, može biti (prima facie) selektivna.
159. Mera koja odstupa od opšteg pravnog režima (iako je prima facie selektivna) tako da je to odstupanje opravdano zbog prirode ili načela opšteg pravnog režima ne smatra se selektivnom.
160. Mera nije selektivna ako je u skladu sa načelima opšteg pravnog režima ili ako je ona neophodna za sprovođenje tog režima. Ciljevi spoljne politike, ne mogu predstavljati dovoljan razlog kojim se opravdava odstupanje mere od opšteg pravnog režima.
161. Strategija za sprečavanje i borbu protiv poreskih prevara ili poreske utaje, specifični računovodstveni zahtevi, administrativno upravljanje, načelo poreske neutralnosti43, progresivna stopa poreza na dobit i njegova uloga pri raspodeli dobiti, izbegavanje dvostrukog oporezivanja44, ili optimizacija naplate poreskih dugova mogu predstavljati osnov za opravdano odstupanje od opšteg pravnog režima.
162. Kako bi odstupanje određene mere od opšteg pravnog režima bilo opravdano zbog načela tog režima neophodno je da mera bude proporcionalna, tako da ne prelazi minimum koji je neophodan za postizanje legitimnih ciljeva, odnosno da se uspostavljeni ciljevi mere, u konkretnom slučaju, ne mogu ostvariti primenom jednostavnijih mera.
163. Ako efekti mere dovode do različitog tretmana učesnika na tržištu potrebno je dokazati opravdanost takvog tretmana u odnosu na načela opšteg pravnog režima.
_____________
40 Instrumenti za dodelu državne pomoći ne posmatraju se u pogledu uzroka ili ciljeva mere, već se određuju samo u odnosu na njihove efekte, bez obzira na način korišćenja.
41 Evropski Sud pravde je u slučaju Ferring smatrao je da je utvrđena obaveza na selektivan način, tako da samo farmaceutske laboratorije plaćaju dažbine na direktnu prodaju lekova, ali ne i trgovci lekova na veliko. U svetlu konkretnih činjeničnih okolnosti - kao što su jasan cilj mere i njeni efekti - sud nije jednostavno ispitao da li bi ta mera dovela do odstupanja od opšteg pravnog režima, koji se sastoji od plaćanja dažbina. Takođe uporedio je situaciju u farmaceutskim laboratorijama (koje podležu naplati dažbina) i situaciju kod trgovaca na veliko (kod kojih je isključena naplata tih dažbina), zbog čega je zaključio da s obzirom na činjenicu da nije utvrđena obaveza trgovcima na veliko da plaćaju porez na direktnu prodaju ista se izjednačava sa prima facie selektivnim oslobođenjem od plaćanja tog poreza.
42 Ako je usklađivanjem domaćeg zakonodavstva sa određenom direktivom EU utvrđena obaveza plaćanja dažbina koja predviđa različiti tretman određenih delatnosti/proizvoda smatra se da su te delatnosti/proizvodi u drugačijem položaju u pogledu uspostavljenog (suštinskog) cilja.
43 Kada je reč o investicionim fondovima, glava V. ovog uputstva.
44 U presudi Suda pravde od 8. septembra 2011, Paint Graphos and others, u spojenim predmetima C-78/08 to C-80/08, ECLI:EU:C:2011:550 Sud je ukazao na mogućnost oslanjanja na prirodu ili opštu šemu nacionalnog poreskog sistema kao opravdanje za činjenicu da se zadruge koje raspodeljuju svoju dobit ne oporezuju kao zadruge, pod uslovom da se u tom slučaju porez naplaćuje pojedinačno od članova.
164. Regionalna selektivnost može da postoji ako se mera primenjuje na određenom području Republike Srbije.
165. Ako o primeni mere (npr. niže stope oporezivanja) unutar određenog geografskog područja odlučuje Republika Srbija postoji regionalna selektivnost mere.
166. Ako autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave ima autonomiju da na svojoj teritoriji odlučuje o primeni određene mere smatra se da ne postoji regionalna selektivnost. Smatra se da autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave ima autonomiju u odlučivanju ako su kumulativno ispunjena tri kriterijuma autonomije: institucionalna, proceduralna i ekonomska (i finansijska) autonomija.
167. Institucionalna autonomija postoji ako odluku o određenoj meri samostalno donosi nadležni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u okviru svojih ustavnih i zakonskih nadležnosti.
168. Postojanje proceduralne autonomije može se utvrditi kada je odluka o poreskim merama doneta bez mogućnosti neposredne intervencije organa Republike Srbije u pogledu utvrđivanja njenog sadržaja.
169. Osnovni kriterijum za utvrđivanje proceduralne autonomije ne predstavlja izvornu nadležnost organa autonomne pokrajine ili jedinica lokalne samouprave, već sposobnost tog organa, da u okviru svojih nadležnosti samostalno donese odluku o poreskoj meri, odnosno bez mogućnosti neposredne intervencije organa Republike Srbije u pogledu utvrđivanja njenog sadržaja.
170. Saradnja između organa Republike Srbije i organa autonomne pokrajine ili jedinica lokalne samouprave radi izbegavanja potencijalnog sukoba nadležnosti, ne isključuje proceduralnu autonomiju organa autonomne pokrajine ili jedinica lokalne samouprave na određenom području ako taj organ, a ne organ Republike Srbije donosi konačnu odluku o usvajanju mere.
171. Smatra se da organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave ima proceduralnu autonomiju iako nadzor nad zakonitošću njihovog rada i akata vrše nadležni organi Republike Srbije u skladu sa propisima.
172. Ako regionalna (ili lokalna) poreska mera nije u potpunosti odvojena od opšteg poreskog režima ne znači da takva mera predstavlja državnu pomoć, odnosno nije potrebno da poreski sistem (poreske osnovice, poreske stope, pravila o refakciji i oslobađanju od plaćanja poreza) u potpunosti bude uspostavljen na nivou teritorijalne jedinice. Ako je prenošenje nadležnosti za utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica ograničeno samo na decentralizaciju ovlašćenja za promenu poreske stope unutar određenog raspona, bez mogućnosti za promenu poreske osnovice (npr. poreske olakšice i oslobođenja), smatra se da postoji proceduralna autonomija, pod uslovom da unapred utvrđen raspon poreskih stopa omogućava tom organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave da samostalno vrši ovlašćenja bez mogućnosti neposredne intervencije organa Republike Srbije u pogledu utvrđivanja njenog sadržaja.
173. Postojanje ekonomske i finansijske autonomije može se utvrditi ako organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave preuzima odgovornost za političke i finansijske posledice mere smanjenja poreza, a što je moguće samo u slučajevima kada taj organ raspolaže budžetskim sredstvima, odnosno ako upravlja prihodima i rashodima.
174. Prilikom utvrđivanja postojanja ekonomske i finansijske autonomije ocenjuju se finansijske posledice regionalne poreske mere. Ako se ove finansijske posledice nadoknađuju dodelom pomoći ili davanjem subvencija iz budžeta drugih teritorijalnih jedinica ili budžeta Republike Srbije ne postoji ekonomska i finansijska autonomija.
175. Ekonomska i finansijska autonomija postoji kada su umanjeni javni prihodi (od poreza) nastali kao rezultat prenošenja poreskih ovlašćenja (npr. niža poreska stopa), a koji se nadoknađuju povećanjem tih prihoda zbog pojave novih učesnika na tržištu usled nižih poreskih stopa.
176. Za postojanje ekonomske i finansijske autonomije nije neophodno da je pozitivnim propisima utvrđena nadležnost organa autonomne pokrajine ili jedinica lokalne samouprave za naplatu poreza, kao i da naplatu poreskih prihoda vrše ti organi, već je potrebno da troškove naplate poreza snosi organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.
Posebna pitanja koja se odnose na poreske mere
1) Zadruge
177. Zadruga se osniva i posluje u skladu sa posebnim zadružnim principima, zbog čega se razlikuje od drugih učesnika na tržištu, i to:
(1) postojanje posebnih zahteva u pogledu članstva, kao i sprovođenje aktivnosti u zajedničkom interesu svojih članova45, a ne u interesu spoljnih ulagača;
(2) imovina je nedeljiva, sredstva ostvarena od prodaje imovine ili ostvarena dobit ne mogu se isplaćivati zadrugarima po osnovu članstva u zadruzi, već moraju biti namenjeni zajedničkom interesu članova;
(3) imaju ograničen pristup tržištima kapitala i ostvaruju niske profitne marže.
178. U skladu sa specifičnostima iz tačke 177. ovog uputstva, pravni položaj zadruge ne može se uporediti sa privrednim društvima, koja su osnovana u cilju sticanja dobiti, zbog čega se na povlašćeni poreski tretman zadruga ne primenjuju pravila o državnoj pomoći, pod uslovom da:
(1) obavljaju delatnost u ekonomskim interesu svojih članova;
(2) međusobni odnosi članova nisu isključivo komercijalni, već lični i pojedinačni;
(3) članovi aktivno učestvuju u upravljanju i kontroli poslovanja zadruge; i
(4) zadrugari imaju pravo na raspodelu sredstava u srazmeri sa njihovim transakcijama koje su imali sa zadrugom.
179. Ako se zadruga, u konkretnom slučaju, može uporediti sa privrednim društvima uključuje se u isti pravni režim sa privrednim društvima, pri čemu je potrebno izvršiti procenu u tri koraka u skladu sa tač. 149. do 163. ovog uputstva.
180. Mera mora da bude u skladu sa osnovnim principima opšteg poreskog režima, odnosno mehanizama koji su sastavni deo tog sistema. Ako se zadruge ne oporezuju u skladu sa pravilima o naplati poreza za zadruge, porez se naplaćuje od svakog zadrugara pojedinačno, pod uslovom da se ostvarena dobit zadruge raspodeljuje članovima. Svako umanjenje od plaćanja poreza mora se utvrditi na proporcionalan način (svedeno na minimum) i potrebno je primeniti odgovarajući postupak vršenja kontrole i nadzora.
______________
45 Kontrola zadruga poverena je podjednako svim članicama, u skladu sa pravilom "jedna osoba, jedan glas".
2) Investicioni fondovi46
181. Investicioni fond47, kao institucija kolektivnog investiranja podleže odgovarajućem nivou oporezivanja s obzirom da u osnovi posluje kao posrednik između investitora (treća strana) i ciljnog društva koji je predmet ulaganja. U nedostatku posebnih poreskih pravila, kojima se uređuje poreski tretman investicionih fondova ili investicionih društava, investicioni fondovi tretiraju se kao poseban poreski obveznik, pri čemu se dodatni porez naplaćuje na svaki prihod ili dobit posrednika. Smanjenje negativnih efekata naplate poreza na ulaganja preko investicionih fondova ili investicionih društava u poređenju sa oporezivanjem direktnih ulaganja pojedinačnih ulagača, postiže se u meri kojom je osigurano da ukupno konačno poresko opterećenje različitih vrsta ulaganja bude približno isto, bez obzira na način ulaganja.
182. Poreske mere koje za cilj imaju obezbeđenje poreske neutralnosti za ulaganja u investicione fondove ili investiciona društava ne smatraju se selektivnim ako se tim merama ne stavlja u povoljniji položaj određeni investicioni fond ili određena vrsta ulaganja48, već se smanjuje ili izbegava moguće dvostruko oporezivanje u skladu sa opštim principima koji su sastavni deo poreskog sistema. Poreska neutralnost podrazumeva da se sa poreskim obveznicima postupa jednako bez obzira da li oni direktno ili indirektno, preko investicionih fondova ulažu u imovinu, kao što su prenosive hartije od vrednosti ili akcije akcionarskog društava. Poreski režim za otvorene investicione fondove sa javnom ponudom, kojim se postiže fiskalna transparentnost na nivou finansijskog posrednika, može biti opravdan ciljevima uspostavljenog poreskog sistema, pod uslovom da opšti princip, kao sastavni deo poreskog sistema predstavlja izbegavanje mogućeg dvostrukog oporezivanja. Suprotno, ako se povlašćen poreski tretman odnosi na jasno definisane investicione subjekte koje ispunjavaju posebne uslove49 na štetu drugih investicionih subjekata, koji se nalaze u uporedivoj pravnoj i činjeničnoj situaciji, smatra se selektivnim (npr. ako se poreskim pravilima obezbeđuje povoljniji tretman za nacionalna ulaganja, fondove sa efektima socijalne zaštite ili dugoročnim investicionim fondovima, a ne primenjuje se na fondove koji su usklađeni na nivou EU50).
183. Poreska neutralnost ne znači da je u potpunosti potrebno utvrditi oslobođenje od plaćanja poreza, niti da je potrebno da se menadžeri fonda (rukovodioci imovinom) oslobode od plaćanja poreza na naknade za upravljanje imovinom u koju fondovi ulažu51, niti se opravdava povoljniji poreski tretman za kolektivna ulaganja u odnosu na pojedinačna ulaganja. Tako uspostavljen (neproporcijalni) poreski sistem prevazilazi ono što je neophodno za ostvarivanje cilja, odnosno izbegavanje mogućeg dvostrukog oporezivanja (nije svedeno na minimum) zbog čega predstavlja selektivnu meru.
_____________
46 Ovaj odeljak nije ograničen samo na otvorene investicione fondove sa javnom ponudom (the Undertakings for the Collective Investment in Transferable Securities - UCITS), već se odnosi i na druge institucije kolektivnog investiranja, kao što su, između ostalih - alternativni investicioni fondovi.
47 Takvi učesnici na tržištu mogu biti osnovani zaključenjem ugovora (kao zajednički fondovi kojima upravljaju društva za upravljanje) ili u skladu sa zakonom o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom (kao posebni fondovi) ili u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje tržište kapitala (kao investiciona društva).
48 Npr. šema pomoći je neusklađena ako određenim učesnicima na tržištu daje poreske olakšice za kolektivno ulaganje u prenosive hartije od vrednosti, specijalizovane za akcije malih ili srednjih privatizovanih preduzeća, kojima može da se trguje na regulisanom tržištu.
49 Npr. povoljniji poreski tretman na nivou nosioca ulaganja koji zavisi od ulaganja tri četvrtine imovine UCITS fonda u mala i srednja preduzeća.
50 EU fondovi kao što su: EuVECA - fondovi rizičnog kapitala, EuSEF - fondovi za socijalno preduzetništvo ili ELTIF - fondovi za dugoročno ulaganje.
51 Poseban poreski tretman otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom odnosi se na kapital fonda, ali ne i na sopstvene prihode i kapital društava za upravljanje.
3) Otpis poreza i sporednih poreskih davanja
184. Otpis poreza i sporednih poreskih davanja uključuje oslobođenje od odgovornosti za poreske prekršaje, oslobođenje od plaćanja novčanih kazni, kamate po osnovu dospele a neplaćene poreske obaveze, troškova postupka prinudne naplate i troškova poresko-prekršajnog postupka52.
185. Mera otpisa poreza i sporednih poreskih davanja koja se primenjuje na učesnike na tržištu može se smatrati opštom merom ako su ispunjeni sledeći uslovi:
(1) mera se primenjuje na svakog učesnika na tržištu iz bilo kog sektora privrede, nezavisno od njegove veličine, koji ima neizmirene poreske obaveze, dospele na naplatu (datum koji je određen merom), i kojom se unapred određene kategorije učesnika na tržištu ne stavljaju u povoljniji položaj;
(2) mera ne sadrži de facto selektivnost u korist određenih učesnika na tržištu ili sektora privrede; i
(3) nadležnost poreske uprave je ograničena samo na sprovođenje otpisa poreza i sporednih poreskih davanja, bez ovlašćenja da odlučuju po slobodnoj oceni o primeni mere ili njenom intenzitetu, kao i da merom nije predviđen odustanak od provere.
186. Vremenski ograničena primena mere otpisa poreza i sporednih poreskih davanja (u određenom kratkom vremenskom periodu)53 na poreske obaveze koje su dospele pre unapred određenog datuma, i koje, u trenutku uvođenja otpisa poreza i sporednih poreskih davanja, nisu izmirene, predstavlja opštu meru ako su ispunjeni uslovi iz tačke 185. ovog uputstva, a sprovode se u cilju unapređenja naplate poreza, kao i poštovanja utvrđenih poreskih obaveza.
187. Mere otpisa poreza i sporednih poreskih davanja mogu se smatrati opštim merama ako se njima sprovode ciljevi domaćeg zakonodavstva u pogledu usklađivanja sa određenim opštim zakonskim načelima, kao što je pravo na suđenje u razumnom roku.
_______________
52 Otpisom poreza može se pružiti mogućnost prijavljivanja neprijavljene imovina ili prihoda.
53 Mera treba vremenski da se primenjuje koliko se omogućava svim poreskim obveznicima na koje se mera odnosi da mogu da ostvare korist.
4) Pravila o amortizaciji
188. Poreske pogodnosti sadržane u pravilima o amortizaciji ne predstavljaju državnu pomoć (primena metode za amortizaciju imovine predstavlja sastavni deo poreskog sistema).
189. Za procenu moguće selektivnosti amortizacionih stopa, koje se primenjuju za određenu imovinu neophodno je uspostaviti referentnu vrednost (od koje bi određena stopa ili metod za vrednovanje amortizacije eventualno odstupio). Primenom odgovarajuće metode, u računovodstvenom smislu, postiže se tačan prikaz finansijske situacije učesnika na tržištu (ekonomska amortizacija imovine), dok se u poreskom postupku privrednim društvima omogućava raspodela priznatih poreskih rashoda zbog kojih se umanjuju poreske osnovice.
190. Podsticaji u vezi sa amortizacijom određene vrste imovine ili za određene učesnike na tržištu (kraći period amortizacije stalnih sredstava, povoljnije metode za amorizaciju54, prevremena amortizacija, itd.), koji se ne zasnivaju na vodećim principima pravila o amortizaciji, mogu da dovedu do postojanja državne pomoći. Suprotno, pravila o ubrzanoj i prevremenoj amortizaciji imovine u zakupu, mogu se smatrati opštim merama ako su ugovori o zakupu, u konkretnom slučaju, dostupni svim privrednim društvima, nezavisno od njihove veličine i sektora kojem pripadaju.
191. Ako je poreski organ ovlašćen da po slobodnoj oceni određuje različite periode amortizacije stalnih sredstava ili da odlučuje o različitim metodama vrednovanja privrednih društava i sektora mera je selektivna. Prethodna saglasnost poreske uprave, koja se ne odnosi samo na prethodnu proveru pravnih zahteva, predstavlja uslov za primenu pravila o amortizaciji i uključuje selektivnost.
______________
54 Metoda opadajućeg bilansa (declining-balance method) ili metoda zbira broja godina (sum-of-the-years'-digits method), za razliku od uobičajenog linearnog metoda.
5) Režim fiksne poreske osnovice za određene
delatnosti
192. Odredbe posebnih propisa, na osnovu kojih poreska uprava nema ovlašćenja za odlučivanje po slobodnoj oceni, nego se, npr. porez na dohodak (prihod od samostalne delatnosti) utvrđuje na fiksnoj osnovi, mogu biti opravdane prirodom opšteg pravnog režima, ako se za utvrđivanje tog poreza uzimaju u obzir posebni računovodstveni zahtevi ili npr. poseban značaj zemljišta koje je specifičan i neophodan za određene sektore.
193. Odredbe propisa iz tačke 192. ovog uputstva nisu selektivne, ako su ispunjeni sledeći uslovi:
(1) ako se režim fiksne osnovice može opravdati u cilju izbegavanja nesrazmernih administrativnih radnji za određene vrste učesnika na tržištu zbog njihove veličine (mikro i mala pravna lica) ili vrste privrednog sektora;
(2) ako se efektima fiksne osnovice ne postiže manje poresko opterećenje tih učesnika na tržištu u poređenju sa drugim učesnicima na tržištu koji ne predstavljaju njegov delokrug i ne daje se prednost za potkategorije korisnika takvog režima.
6) Pravila u cilju sprečavanja zloupotreba
194. Odredbe propisa u cilju sprečavanja zloupotreba mogu se opravdati kao mera kojom se poreskim obveznicima onemogućava izbegavanje plaćanje poreza. Ako se određeni učesnici na tržištu ili transakcije izuzimaju od primene pravila kojima se reguliše sprečavanje zloupotreba (neprimenjivanje tih pravila) takve mere smatraju se selektivnim.
7) Akcize
195. Oslobođenje od plaćanja obračunate akcize ne znači automatski izuzimanje pravila o državnoj pomoći iako je obaveza po osnovu akcize usklađena na celokupnoj teritoriji Republike Srbije. Umanjenjem iznosa akcize na selektivan način može se dati prednost učesnicima na tržištu za proizvodnju ili prodaju proizvoda na tržištu.
VI UTICAJ NA TRGOVINU I KONKURENCIJU
196. Dodela javnih sredstava učesnicima na tržištu predstavlja državnu pomoć ako se narušava ili postoji opasnost od narušavanja konkurencije na tržištu i ako utiče na trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije.
Narušavanje konkurencije na tržištu
197. Ako se merom pomoći poboljšava položaj korisnika te pomoći u odnosu na druge učesnike na tržištu smatra se da takva mera narušava ili postoji opasnost da će se narušiti konkurencija na tržišta. Narušavanje konkurencije na tržištu, u smislu člana 3. stav 1. Zakona postoji ako se daje prednost određenom učesniku na tržištu u liberalizovanom sektoru, u kojem postoji, ili bi mogla da postoji, konkurencija na tržištu.
198. Ako je učesniku na tržištu poverena obaveza obavljanja određene usluge od javnog interesa (ako se ista može poveriti trećoj strani) nije isključena mogućnost za narušavanje konkurencije na tržištu.
199. Narušavanje konkurencije na tržištu ne postoji ako:
(1) je usluga predmet zakonskog monopola (koji je utvrđen u skladu sa pozitivnim pravom)55;
(2) zakonski monopol ne isključuje samo konkurenciju na tržištu, već i konkurenciju u borbi za tržište (isključena je svaka mogućnost da bilo koji drugi učesnik na tržištu postane isključivi pružalac određene usluge)56;
(3) usluga ne predstavlja konkurenciju drugim uslugama; i
(4) je isključeno unakrsno subvencionisanje (ako je pružalac usluge aktivan na drugom tržištu, na drugom geografskom tržištu ili tržištu proizvoda, a koje je otvoreno za konkurenciju potrebno je voditi odvojene račune tako da se troškovi i prihodi raspodeljuju na odgovarajući način čime se omogućava da se dodela javnih sredstava za pruženu uslugu koja je predmet zakonskog monopola ne upotrebljava u korist drugih aktivnosti).
200. Državnom intervencijom može se narušiti konkurencija na tržištu, iako se na takav način ne omogućava učesniku na tržištu da stekne ili proširi tržišni udeo (npr. davanjem određene subvencije narušava se konkurencija na tržištu iako se korisniku pomoći daje prednost oslobođenjem od plaćanja uobičajenih troškova poslovanja), već je dovoljno da se državnom intervencijom omogućava da zadrži ili ojača sopstveni položaj u odnosu na položaj prema konkurentima koji bi imao da mu nije data pomoć.
201. Da bi se smatralo da pomoć narušava konkurenciju dovoljno je da ta pomoć daje korisniku prednost tako što ga oslobađa izdataka koje bi inače imao u svom svakodnevnom poslovanju. Ako je dodeljena državna pomoć u malom iznosu, ili ako se pomoć dodeljuje određenom učesniku na tržištu koji se razvrstava u malo pravno lice ne smatra se da je isključeno narušavanje ili postojanje opasnosti od narušavanja konkurencije na tržištu.
_______________
55 Zakonski monopol postoji ako je pružanje određene usluge zakonom ili regulatornim merama rezervisano isključivo za jednog pružaoca određene usluge, pri čemu postoji zabrana da bilo koji drugi učesnik na tržištu pruža tu uslugu (čak i u slučaju ako bi se zadovoljila eventualna preostala potražnja određene grupe potrošača). Međutim, sama činjenica da je pružanje javne usluge povereno određenom učesniku na tržištu ne znači da taj učesnik na tržištu ima zakonski monopol.
56 Npr. ako se koncesija daje u okviru konkurentnog postupka postoji konkurencija za tržište.
202. Davanje javnih sredstava učesnicima na tržištu predstavlja državnu pomoć u skladu sa članom 3. stav 1. Zakona, samo u meri u kojoj utiče na trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije (ne utvrđuje se da li pomoć zaista ima uticaj na trgovinu Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije, već je dovoljno utvrditi da li ta pomoć može da utiče na tu trgovinu57).
203. Smatra se da davanje javnih sredstava učesnicima na tržištu može imati uticaj na trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije iako korisnik nije direktno uključen u prekograničnu trgovinu (zbog subvencije otežava se drugim učesnicima na tržištu ulazak na tržište održavanjem ili povećavanjem lokalnog snabdevanja).
204. Pomoć u malom iznosu, ili pomoć koja se dodeljuje određenom učesniku na tržištu, koji se razvrstava u malo pravno lice, ne isključuje mogućnost za postojanje uticaja na trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije. Subvencija države dodeljena učesniku na tržištu, koji pruža isključivo lokalne ili regionalne usluge i ne pruža bilo koje druge usluge izvan matične države može da utiče na trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije ako učesnici na tržištu iz zemalja članica Evropske unije mogu pružati takve usluge (na osnovu pravila o poslovnom nastanjivanju, ako ta mogućnost nije samo hipotetička). Ako se određenom učesniku na tržištu daje subvencija države za pružanje usluga prevoza, obim pružanja tih usluga može se, na osnovu subvencije, održati ili povećavati, što ima za posledicu da učesnik na tržištu, koji je nastanjen u zemljama članicama Evropske unije ima manju mogućnost pružanja usluga prevoza na tržištu u Republici Srbiji (uticaj na trgovinu je manje verovatan ako postoji manji delokrug obavljanja ekonomske delatnosti, što se može dokazati malim prometom).
205. Uticaj na trgovinu postoji iako korisnik izvozi ukupnu proizvodnju ili njen veći deo izvan teritorije Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije, zbog čega je uticaj manje neposredan i ne može se pretpostaviti samo na osnovu činjenice da je tržište otvoreno za konkurenciju.
206. Za utvrđivanje uticaja na trgovinu, nije neophodno definisati tržište niti detaljno ispitati uticaj/efekat mere na položaj na tržištu korisnika i njegovih konkurenata.
207. Uticaj na trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije ne može biti samo hipotetički pretpostavljen, već se utvrđuje zbog čega se merom narušava ili postoji opasnost od narušavanja konkurencije na tržištu, kao i zbog čega bi ona mogla imati uticaj na trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije, na osnovu predvidljivih efekata mere.
208. Ako mera ima samo lokalni karakter i zbog toga ne utiče na trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije potrebno je utvrditi da li korisnik prodaje robu ili pruža usluge na ograničenom području unutar Republike Srbije (malo je verovatno da će privući kupce iz drugih država), zbog čega se ne može predvideti da li će mera imati uticaj/efekat koji bi bio veći od marginalnog na uslove prekograničnih ulaganja ili pravila o poslovnom nastanjivanju.
209. Mere davanja javnih sredstava, koje ne utiču na trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije, utvrđene su na osnovu specifičnih okolnosti, i to za:
(1) objekte za sport i rekreaciju koji prvenstveno služe lokalnom stanovništvu i ne očekuje se da će se na taj način privući potrošače, odnosno ulaganja iz zemalja članica Evropske unije;
(2) kulturne događaje i subjekte koji obavljaju ekonomske aktivnosti58, za koje se razumno može očekivati da neće privući (preusmeriti) korisnike ili posetioce od slične manifestacije u zemljama članicama Evropske unije. Dodela sredstava velikim i poznatim kulturnim institucijama i manifestacijama u državi, koje se promovišu izvan njegovog područja, može uticati na trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije;
(3) bolnice i druge objekte zdravstvene zaštite koji pružaju uobičajenu ponudu medicinskih usluga usmerenih na lokalno stanovništvo i za koje se ne očekuje da će privući potrošače ili ulagače iz zemalja članica Evropske unije;
(4) informativne medije i/ili kulturne proizvode koji zbog lingvističkih i geografskih razloga imaju lokalno ograničenu publiku;
(5) kongresne centre, ukoliko je očekivano da lokacija i potencijalni efekat pomoći koji ima na cene (ponudu) neće preusmeriti korisnike iz drugih centara u zemljama članicama Evropske unije;
(6) platforme za razmenu informacija i umrežavanje koje ima za cilj direktno rešavanje problema nezaposlenosti i društvenih sukoba u unapred definisanom i malom lokalnom području;
(7) male aerodrome ili luke sa namenom za pružanje usluga za lokalne korisnike, zbog čega je ograničena konkurencija na tržištu za usluge koje se nude na lokalnom nivou i za koje postoji samo marginalan uticaj na prekogranično ulaganje;
(8) žičare (a naročito ski-liftovi) u područjima na kojima postoji mali broj objekata, sa ograničenim turističkim kapacitetima. Kako bi se razlikovala postrojenja za podršku obavljanja delatnosti koje mogu privući korisnike izvan lokalnog područja za koje se uopšteno smatra da utiču na trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije i postrojenja povezanih sa sportom na područjima u kojima postoji mali broj objekata sa ograničenim turističkim kapacitetima u kojima davanje javnih sredstava možda neće imati uticaj na trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije, uzimaju se u obzir sledeći faktori: lokacija postrojenja (unutar gradova ili kao veza između sela); radno vreme; pretežno lokalni korisnici (odnos dnevnih u odnosu na nedeljne karte); ukupan broj i kapacitet postrojenja u odnosu na broj rezidentnih korisnika; drugi turistički objekti na tom području (uz neophodna prilagođavanja, slični faktori mogu biti relevantni za druge vrste objekata).
______________
57 Ako se davanjem prednosti jača položaj određenog učesnika na tržištu u odnosu na konkurente iz EU, smatra se da postoji uticaj na trgovinu sa EU, odnosno da ta prednost utiče na ostale učesnike na tržištu koji posluju na tržištu EU.
58 U skladu sa propisanim uslovima, u glavi I ovog uputstva, pod kojima kulturne delatnosti i delatnosti očuvanja kulturnog nasleđa imaju ekonomsku prirodu u smislu člana 3. stav 1. Zakona. Za očuvanje kulturne delatnosti ili zaštite kulturnog nasleđa koje nisu ekonomske prirode, nije potrebno procenjivati da li bi eventualno finansiranje javnim sredstvima moglo da utiče na trgovinu.
VII SPECIFIČNA OBJAŠNJENJA JAVNOG FINANSIRANJA INFRASTRUKTURE
210. Finansiranje infrastrukture javnim sredstvima ne sadrži državnu pomoć u slučaju kada se infrastruktura ne koristi u komercijalne svrhe i kada je dostupna bez ikakvih ograničenja za sve korisnike.
211. Na finansiranje infrastrukture povezane sa neekonomskim delatnostima ne primenjuju se pravila o državnoj pomoći (delatnosti javnih organa i imaoca javnih ovlašćenja za koje se upotrebljava infrastruktura, kao što su: vojni objekti, kontrola avio saobraćaja, svetionici, druga oprema za signalizaciju, na unutrašnjim plovnim putevima, zaštita od poplava i upravljanje niskim vodostajem u javnom interesu, policija i carina, ili koja se ne koristi za promet robe ili usluga na tržištu, kao što su putevi za besplatnu javnu upotrebu).
212. Ako se infrastruktura koja se prvobitno koristila za obavljanje neekonomske delatnosti, a potom za obavljanje ekonomske delatnosti (npr. ako je vojni aerodrom prešao u civilnu upotrebu), samo pripadajući troškovi za njenu upotrebu u komercijalne svrhe ocenjivaće se u skladu sa pravilima o državnoj pomoći.
213. Ako se neka infrastruktura koristi za obavljanje ekonomske i neekonomske delatnosti na finansiranje njene izgradnje javnim sredstvima primenjuju se pravila o državnoj pomoći i to samo u onoj meri u kojoj pokriva troškove nastale u vezi sa obavljanjem ekonomske delatnosti.
214. Ako učesnik na tržištu obavlja i ekonomske i neekonomske delatnosti javna sredstva namenjena za obavljanje neekonomske delatnosti ne mogu se koristiti za obavljanje ekonomske delatnosti (zabrana unakrsnog subvencionisanja), a što se obezbeđuje ograničavanjem javnog finansiranja na neto troškove (uključujući troškove kapitala) neekonomske delatnosti i vođenjem jasno razdvojenih poslovnih računa.
215. Ako se infrastruktura pretežno koristi za obavljanje neekonomske delatnosti na finansiranje izgradnje i održavanje infrastrukture ne primenjuju se pravila o državnoj pomoći, pod uslovom da je obavljanje ekonomske delatnosti sporedno (odnosi se na upravljanje infrastrukturom ili kada se za obavljanje ekonomske delatnosti koristi isti materijal, oprema, radna snaga ili osnovna sredstva) ili je suštinski povezano sa njenom osnovnom neekonomskom upotrebom.
216. Sporedne ekonomske delatnosti moraju biti ograničene u pogledu kapaciteta infrastrukture59 (ako određena istraživačka organizacija povremeno iznajmljuje svoju opremu i izdaje u zakup laboratorije industrijskim saradnicima60).
217. Smatra se da finansiranje javnim sredstvima dodatnih sadržaja (restorani, prodavnice ili plaćeni parking prostor) predstavlja finansiranje infrastrukture, koja se isključivo koristi za obavljanje neekonomske delatnosti i nema uticaj na trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije61.
218. Finansiranje javnim sredstvima lokalne ili opštinske infrastrukture, koja se koristi u komercijalne svrhe ne utiče na konkurenciju i trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije ako se infrastruktura pretežno koristi na lokalnom području i ako bi uticaj na prekogranično ulaganje bio marginalan. Ne smatra se da postoji uticaj na trgovinu npr. u slučaju izgradnje lokalnih centara za rekreaciju, zdravstvenih ustanova, malih aerodroma ili luka koje pretežno koriste lokalni korisnici. Dokazi na osnovu kojih se može utvrditi da ne postoji uticaj na trgovinu mogu biti i podaci koji ukazuju da je korišćenje infrastrukture izvan teritorije države veoma ograničeno, kao i da su prekogranična ulaganja koja se procenjuju minimalna na tržištu, zbog čega nije verovatno da će postojati negativan uticaj na trgovinu.
219. Smatra se da ne postoji uticaj na trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije, niti narušavanje konkurencije u pogledu izgradnje infrastrukture, ako:
(1) infrastruktura obično nema direktnu konkurenciju (kada određena infrastruktura nije u direktnoj konkurenciji na tržištu sa drugim infrastrukturama iste vrste ili drugim infrastrukturama različite vrste koje nude usluge sa visokim stepenom zamenljivosti, ili direktno te usluge62);
(2) je finansiranje privatnim sredstvima zanemarljivo u datom sektoru63; i
(3) se korišćenjem infrastrukture određeni učesnik na tržištu ili određeni sektor privrede na selektivan način ne stavlja u povoljniji položaj u odnosu na konkurente, već doprinosi cilju od opšteg interesa.
220. Pravila o državnoj pomoći ne primenjuju se ako se sredstva ne koriste za unakrsno subvencionisanje ili indirektno subvencionisanje drugih ekonomskih delatnosti, uključujući upravljanje infrastrukturom. Ako učesnik na tržištu obavlja i ekonomsku delatnost, pored neekonomske delatnosti, u obavezi je da vodi odvojene račune za svaku delatnost pojedinačno, da raspodeljuje troškove i prihode na odgovarajući način i da obezbeđuje da se finansiranje javnim sredstvima ne koristi za obavljanje drugih delatnosti.
221. Dodela javnih sredstava za izgradnju infrastrukture može predstavljati indirektnu pomoć operatoru te infrastrukture, osim u slučaju kada je taj operator izabran u konkurentnom postupku javnog nadmetanja.
222. Procena da li finansiranje infrastrukture u različitim sektorima predstavlja državnu pomoć vrši se u odnosu na osnovne karakteristike koje finansiranje infrastrukture javnim sredstvima, po pravilu, ima u različitim sektorima, uzimajući u obzir uslove iz tačke 219. ovog uputstva.
223. Na finansiranje aerodromske infrastrukture64, koja je namenjena pružanju aerodromskih usluga avio-prevoziocima uz plaćanje naknade i pružanju drugih nevazduhoplovnih komercijalnih usluga, primenjuju se pravila o državnoj pomoći. Finansiranje aerodromske infrastrukture javnim sredstvima, koja je namenjena za obavljanje neekonomskih delatnosti koje su u isključivoj nadležnosti Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ne primenjuju se pravila o državnoj pomoći.
224. Na finansiranje lučke infrastrukture, koja je namenjena pružanju lučkih usluga komercijalne prirode, a koje se obavljaju u lukama, odnosno pristaništima uz naknadu, primenjuju se pravila o državnoj pomoći. S obzirom na međusobnu konkurenciju luka smatra se da će finansiranje lučke infrastrukture verovatno uticati na trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije. Pravila o državnoj pomoći ne primenjuju se na ulaganja u infrastrukturu koja je neophodna za obavljanje neekonomskih delatnosti i koje su u isključivoj nadležnosti Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave (npr. kontrola pomorskog saobraćaja, vatrogasne usluge, policija i carina).
225. Na finansiranje izgradnje širokopojasne infrastrukture, koja se koristi isključivo u komercijalne svrhe, javnim sredstvima primenjuju se pravila o državnoj pomoći65. Povezivanje isključivo javnih organa predstavlja neekonomsku delatnost i finansiranje javnim sredstvima takvih "zatvorenih mreža" ne predstavlja državnu pomoć.
226. Na finansiranje energetske infrastrukture66, koja se koristi za pružanje energetskih usluga uz obavezu plaćanja naknade, primenjuju se pravila o državnoj pomoći.
227. Na finansiranje istraživačke infrastrukture javnim sredstvima, koja se koristi za obavljanje ekonomske delatnosti (iznajmljivanje opreme ili laboratorija učesnicima na tržištu, pružanje usluga učesnicima na tržištu ili obavljanje ugovorenog istraživanja), primenjuju se pravila o državnoj pomoći.
228. Na izgradnju železničke infrastrukture67 koja se potencijalnim korisnicima stavlja na raspolaganje pod jednakim uslovima i bez diskriminacije ispunjava uslove iz tačke 219. ovog uputstva, zbog čega njeno finansiranje, po pravilu, ne utiče na trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije i ne narušava tržišnu konkurenciju68. Ista pravila primenjuju se na ulaganje u železničke mostove, železničke tunele i infrastrukturu gradskog prevoza69.
229. Putevi, koji su besplatno dostupni za javnu upotrebu predstavljaju opštu infrastrukturu i na njihovo finansiranje javnim sredstvima se ne primenjuju pravila o državnoj pomoći. Upravljanje putevima na kojima se naplaćuje putarina u većini slučajeva predstavlja obavljanje ekonomske delatnosti. Izgradnja putne infrastrukture70, pa i puteva na kojima se naplaćuje putarina ispunjava uslove iz tačke 219. ovog uputstva, i takvo finansiranje ne utiče na trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije i ne narušava tržišnu konkurenciju71. Upravljanje putevima na kojima se plaća putarina predstavlja ekonomsku delatnost. Pravila o državnoj pomoći ne primenjuju se na celokupno finansiranje projekta, u konkretnom slučaju, ako država obezbedi ispunjenje uslova iz tačke 220. ovog uputstva. Ista pravila primenjuju se na ulaganje u mostove, tunele i unutrašnje plovne puteve (reke i kanale).
230. Upravljanje mrežama za vodovodne i kanalizacione mreže72 predstavlja ekonomsku delatnost. Izgradnja vodovodne i kanalizacione mreže ispunjava uslove iz tačke 230. ovog uputstva, i takvo finansiranje ne utiče na trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije i ne narušava tržišnu konkurenciju.
231. Smatra se da je državna pomoć dodeljena vlasniku projekta, bez obzira da li direktno koristi infrastrukturu za promet dobara ili pružanje usluga ili je stavlja na raspolaganje operatorima, kao trećoj strani, koji pružaju usluge krajnjim korisnicima infrastrukture (ako vlasnik aerodroma da koncesiju za pružanje usluga na aerodromu).
232. Operatori koji koriste infrastrukturu za koju je dodeljena državna pomoć i za to plaćaju manju cenu nego što bi inače platili za uporedivu infrastrukturu u skladu sa tržišnim uslovima ostvaruju ekonomsku prednost.
233. Ekonomska prednost operatora ne postoji ako je upravljanje infrastrukturom dodeljeno u konkurentnom postupku javnog nadmetanja. U skladu sa tim, smatraće se da se ekonomska prednost operatora naročito može isključiti ako se koncesija za upravljanje infrastrukturom (ili njenim delovima) dodeli po tržišnoj ceni u okviru konkurentnog postupka javnog nadmetanja, koji ispunjava sve uslove utvrđene u tač. 94-10173.
234. Ako je operator infrastrukture dobio državnu pomoć ili ako njegova sredstva predstavljaju javna sredstva, on može dalje da dodeli prednost krajnjim korisnicima infrastrukture (ako su oni učesnici na tržištu), izuzev kada su uslovi korišćenja u skladu sa MEO testom, odnosno kada je infrastruktura stavljena na raspolaganje krajnjim korisnicima u skladu sa tržišnim uslovima.
235. Smatra se da se krajnjim korisnicima ne daje prednost ako je naknada za korišćenje infrastrukture utvrđena u okviru konkurentnog postupka javnog nadmetanja, koji ispunjava sve uslove utvrđene u tač. 94-101.
236. Za procenu da li je transakcija u skladu sa tržišnim uslovima, u nedostatku tržišnih podataka, potrebno je proceniti uslove u kojima uporedivi operatori odobravaju korišćenje uporedive infrastrukture u uporedivim situacijama (benčmarking), ako je takvo poređenje moguće.
237. Ako se ne mogu primeniti kriterijumi za procenu iz tač. 235. i 236. ovog uputstva činjenica da je transakcija u skladu sa tržišnim uslovima može se utvrditi na osnovu opšte prihvaćene metodologije za procenu. Smatra se da se MEO testom može proceniti usklađenost sa tržišnim uslovima u slučaju finansiranja otvorene infrastrukture javnim sredstvima, koja nije namenjena određenim korisnicima, pri čemu njihovi krajnji korisnici postepeno doprinose, sa ex ante stanovišta, profitabilnosti projekta/korisnika projekta (slučaj kada operator infrastrukture sa pojedinačnim korisnicima uspostavi komercijalne aranžmane kojima se omogućava pokrivanje svih troškova koji su nastali u vezi sa obavljanjem te delatnosti, uključujući razumnu dobit). Ovom procenom treba uzeti u obzir sve dodatne prihode i očekivane dodatne troškove koje snosi operator u vezi sa obavljanjem delatnosti krajnjeg korisnika u konkretnom slučaju.
________________
59 U tom pogledu, komercijalna upotreba infrastrukture može da se smatra sporednom kada kapacitet koji se svake godine raspoređuje za tu delatnost nije veći od 20% ukupnog godišnjeg kapaciteta infrastrukture.
60 Ako delatnosti ne ostanu sporedne, i na sekundarne ekonomske delatnosti mogu se primeniti pravila o državnoj pomoći.
61 Malo je verovatno da će dodatni sadržaji privući kupce iz drugih država, kao i da bi njihovo finansiranje moglo imati uticaj koji bi bio veći od marginalnog na uslove prekograničnih ulaganja ili pravila o poslovnom nastanjivanju.
62 Npr. usluge koje pružaju komercijalni prevoznici trajektima mogu da budu u konkurenciji sa naplatom drumarine (na mostu ili u tunelu).
63 Finansiranje privatnim sredstvima u datom sektoru procenjuje se na nivou države, a ne na regionalnom ili lokalnom nivou.
64 Kao što su poletno-sletne staze i njihovi sistemi rasvete, terminali, rulne staze ili centralizovana infrastruktura za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja na aerodromima (pojasevi za prtljag).
65 Širokopojasni sektor ima specifične karakteristike, a naročito mogućnost da širokopojasna mreža može da primi nekoliko operatora, zbog čega oni mogu biti u međusobnoj konkurenciji.
66 U energetsku infrastrukturu spada, naročito, infrastruktura za prenos, distribuciju i skladištenje električne struje, plina i nafte.
67 Kao što su železničke pruge i železničke stanice.
68 Ovo zapažanje nema uticaj na pitanje da li svaka prednost koja se daje korisniku infrastrukture predstavlja državnu pomoć. Na primer, ako je upravljanje infrastrukturom predmet zakonskog monopola i ako je isključena tržišna konkurencija za upravljanje infrastrukturom, prednost koja se daje operatoru infrastrukture ne može da naruši konkurenciju i stoga ne predstavlja državnu pomoć. Ako nosilac projekta/realizator projekta ili operator infrastrukture posluje na nekom drugom liberalizovanom tržištu, trebalo bi radi sprečavanja unakrsnog subvencionisanja da, vodi odvojene knjige, raspodeljuje troškove i prihode na odgovarajući način, kao i da osigura da bilo koje drugo finansiranje javnim sredstvima ne donosi korist za obavljanje drugih delatnosti.
69 Kao što su tramvajske šine ili podzemni javni prevoz.
70 Uključujući puteve za povezivanje zemljišta koje se može koristi i u komercijalne svrhe.
71 Netipična situacija u kojoj državna pomoć ne može da se isključi bi bila, npr. most ili tunel između dve države kojim se velikim delom zamenjuje usluga koju nude komercijalni trajektni prevoznici, ili izgradnja puta sa naplatom putarine koji je u direktnoj konkurenciji sa drugim putem sa naplatom putarine (npr. dva puta sa naplatom putarine koja imaju paralelne trase i stoga nude usluge koje su velikim delom uzajamno zamenjive).
72 Mreže za vodosnabdevanje i kanalizacione mreže obuhvataju infrastrukturu za distribuciju vode i transport otpadnih voda, kao što su odgovarajuće cevi.
73 Prednost za vlasnika infrastrukture postoji iako je sproveden konkurentni postupak javnog nadmetanja, već se na taj način umanjuje pomoć koja mu se daje.
238. Ovo uputstvo stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".