PLANUPRAVLJANJA RIZICIMA OD POVREDE PRINCIPA RODNE RAVNOPRAVNOSTI("Sl. list grada Smedereva", br. 1/2023) |
U skladu sa nacionalnim principima rodne politike koji afirmativno ističu rodnu ravnopravnost i jednakost na svim nivoima delovanja i rada, vodeći principi su:
• Razlike u polu moraju se uzeti u obzir da bi se postigla suštinska jednakost i pravičnost;
• Rodna ravnopravnost znači da se različito ponašanje, težnje i potrebe žena i muškaraca jednako razmatraju, vrednuju i favorizuju;
• Transformacija individualne svesti o rodnoj ravnopravnosti i pravima žena, kao i organizaciona kultura i upravljanje su preduslov za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena;
• Održivi razvoj je moguć samo ako se zasniva na ravnopravnom partnerstvu i uzajamnom poštovanju žena i muškaraca.
Abstract
In accordance with the national principles of gender policy, which affirmatively emphasize gender equality and equality at all levels of activity and work of the, the guiding principles are:
• Gender differences must be taken into account to achieve substantive equality and equity;
• Gender equality means that the different behavior, aspirations and needs of women and men are equally considered, valued and favored;
• Transformation of individual awareness of gender equality and women's rights, as well as organizational culture and management are a prerequisite for gender equality and women's empowerment;
• Sustainable development is only possible if it is based on equal partnership and mutual respect between women and men.
Rodna ravnopravnost podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti, ravnomerno učešće i uravnoteženu zastupljenost žena i muškaraca u svim oblastima društvenog života, jednake mogućnosti za ostvarivanje prava i sloboda, korišćenje ličnih znanja i sposobnosti za lični razvoj i razvoj društva, jednake mogućnosti i prava u pristupu robama i uslugama, kao i ostvarivanje jednake koristi od rezultata rada, uz uvažavanje bioloških, društvenih i kulturološki formiranih razlika između muškaraca i žena i različitih interesa, potreba i prioriteta žena i muškaraca prilikom donošenja javnih i drugih politika i odlučivanja o pravima, obavezama i na zakonu zasnovanim odredbama, kao i ustavnim odredbama.
Diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, jeste svako neopravdano razlikovanje, nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), na otvoren ili prikriven način, u odnosu na lica ili grupe lica, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica, zasnovano na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu u: političkoj, obrazovnoj, medijskoj i ekonomskoj oblasti; oblasti zapošljavanja, zanimanja i rada, samozapošljavanja, zaštite potrošača (robe i usluge); zdravstvenom osiguranju i zaštiti; socijalnom osiguranju i zaštiti, u braku i porodičnim odnosima; oblasti bezbednosti; ekologiji; oblasti kulture; sportu i rekreaciji; kao i u oblasti javnog oglašavanja i drugim oblastima društvenog života.
Neposredna diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njihovog pola, polnih karakteristika, odnosno roda, u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj.
Posredna diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, postoji ako, na izgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa, lice ili grupu lica, stavlja ili bi mogla staviti, zbog njihovog pola, polnih karakteristika, odnosno roda, u nepovoljan položaj u poređenju sa drugim licima u istoj ili sličnoj situaciji, osim ako je to objektivno opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna.
Diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano postupa nepovoljnije nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima, isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili, odnosno nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije na osnovu pola, odnosno roda, ili zbog toga što su ponudili ili nameravaju da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju.
Diskriminacijom na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, smatra se i uznemiravanje, ponižavajuće postupanje, pretnje i uslovljavanje, seksualno uznemiravanje i seksualno ucenjivanje, rodno zasnovan govor mržnje, nasilje zasnovano na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu ili promeni pola, nasilje prema ženama, nejednako postupanje na osnovu trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta, odsustva radi posebne nege deteta u svojstvu očinstva i materinstva (roditeljstva), usvojenja, hraniteljstva, starateljstva i podsticanje na diskriminaciju kao i svaki nepovoljniji tretman koji lice ima zbog odbijanja ili trpljenja takvog ponašanja.
Diskriminacija lica po osnovu dva ili više ličnih svojstava bez obzira na to da li se uticaj pojedinih ličnih svojstava može razgraničiti je višestruka diskriminacija ili se ne može razgraničiti (interseksijska diskriminacija).
Ne smatraju se diskriminacijom na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, mere za zaštitu materinstva i očinstva (roditeljstva), usvojenja, hraniteljstva, starateljstva, kao i zaštita na radu zaposlenih različitog pola, u skladu sa propisima kojima se uređuju radni odnosi i bezbednost i zdravlje na radu, posebne mere uvedene radi postizanja pune rodne ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda.
Ne smatraju se diskriminacijom na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, posebne mere donete radi otklanjanja i sprečavanja nejednakog položaja žena i muškaraca i ostvarivanja jednakih mogućnosti za žene i muškarce.
Zakonom o rodnoj ravnopravnosti uređuje se pojam, značenje i mere politike ostvarivanja i unapređenja rodne ravnopravnosti, kao i vrste planskih akata u oblasti rodne ravnopravnosti, nadzor nad primenom zakona i druga pitanja od značaja za ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti. Navedenim zakonom se uređuju obaveze organa javne vlasti, poslodavaca i drugih socijalnih partnera da integrišu rodnu perspektivu u oblasti u kojoj deluju.
Članom 13. Zakona o rodnoj ravnopravnosti definisane su vrste planskih akata, među kojima je i Plan upravljanja rizicima od povrede principa ravnopravnosti. Plan upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti predstavlja garanciju rodne perspektive, urodnjavanja i uravnotežene zastupljenosti polova u postupanjima organa javne vlasti, poslodavaca, osiguravajućih društava, političkih stranaka, sindikalnih organizacija i drugih organizacija i udruženja.
Međunarodni akti na kojima se zasniva rodna ravnopravnost
Republika Srbija je prihvatila veliki broj međunarodnih dokumenta i integrisala ih u domaći pravni sistem u cilju ostvarivanja rodne ravnopravnosti kroz nacionalne zakone i javne politike. Na globalnom nivou, najznačajniji dokument koji se odnosi na sprečavanje diskriminacije žena jeste Konvencija o sprečavanju svih oblika diskriminacije žena (tzv. CEDAW), koju je Republika Srbija ratifikovala i o čijem sprovođenju podnosi periodične izveštaje Komitetu Ujedinjenih nacija.
Proces evropskih integracija takođe podrazumeva usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva sa propisima, posebno direktivama Evropske unije, koje se tiču jednakih šansi i nediskriminacije, kao što su Direktiva 2006/54/ EZ o sprovođenju principa jednakih mogućnosti za muškarce i žene u pogledu zapošljavanja i zanimanja, Direktiva Saveta Evrope 78/2000 o diskriminaciji. Nacionalno zakonodavstvo Republike Srbije usaglašeno je sa konvencijama Evropske unije i Saveta Evrope (Deklaracija Saveta Evrope o jednakosti muškaraca i žena kao osnovnom principu demografije, Evropska konvencija o ljudskim pravima i dr.).
Međunarodni akti:
• Povelja Ujedinjenih nacija
• Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948)
• Evropska povelja o ljudskim pravima (1950)
• Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (1966)
• Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966)
• Konvencija o pravima deteta (1989) i protokoli uz konvenciju;
• Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom (2006)
• Konvencija o sprečavanju svih oblika diskriminacije žena (tzv. CEDAW)
• UN Program akcije u odnosu na malo oružje i praktične mere za razoružanje (PoA)
• Rezolucija SBUN - žene mir i bezbednost 1325(2000), 1820 (2008), 1888 (2009)
• 1889 (2009), 1906 (2010), 2016 (2013), 2122 (2013)
• Rezolucija GSUN 65/69 - Žene, razoružanje, neširenje i kontrola oružja
• Pekinška deklaracija i Platforma za akciju (1995)
• Peking + 15 i Peking + 25 - Nacionalni pregled o ostvarenom napretku u sprovođenju pekinške Deklaracije i Platforme za akciju
• Program Akcije Međunarodne konferencije o stanovništvu i razvoju (1994)
• Specijalna sesija GSUN: Žene 2000: Rodna ravnopravnost, razvoj i mir za 21. vek
• (2000) - Milenijumska deklaracija UN A/Res/55/2 (2000)
• Direktiva Saveta Evrope 78/2000 o diskriminaciji
• Direktiva 2006/54/EZ o sprovođenju principa jednakih mogućnosti za muškarce i žene u pogledu zapošljavanja i zanimanja
• Agenda 2030 - ciljevi održivog razvoja A/RES/70/1 (2015)
• Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i prateći protokoli
• Povelja EU o osnovnim pravima 2016/c 202/025
• Bečka deklaracija i program delovanja (1993)
Pravni okvir za izradu Plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti
• Ustav Republike Srbije, u osnovnim odredbama garantuje ravnopravnost žena i muškaraca i obavezuje državu da vodi politiku jednakih mogućnosti (član 15), zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju po bilo kom osnovu ili ličnom svojstvu uključujući i pol (član 21. stav 3), propisuje mogućnost preduzimanja posebnih mera radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koje su u nejednakom položaju sa ostalim građanima (član 21. stav 4), garantuje jednakost pred zakonom (član 21. stav 1), jednaku zakonsku zaštitu (član 21. stav 2), zaštitu pred sudovima (član 22. stav 1), drugim državnim organima (član 36. stav
1) i međunarodnim institucijama (član 22. stav 2), pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu ili obavezi (član 36. stav 2), pravo na pravnu pomoć (član 67. stav 1) od strane advokature (član 67. stav
2) i službe pravne pomoći u JLS (član 67. stav 2), pravo na rehabilitaciju i naknadu materijalne i nematerijalne štete prouzrokovane nezakonitim ili nepravilnim radom državnog organa (član 35. stav 2), jemči zaštitu podataka o ličnosti (član 42), pravo azila (član 57), slobodu odlučivanja o sklapanju braka, ravnopravnost supružnika, izjednačava status vanbračne zajednice i braka u skladu sa zakonom (član 62), garantuje ravnopravnost roditelja u izdržavanju, vaspitanju i obrazovanju dece (član 65), jemči slobodu odlučivanja o rađanju (član 63) i posebnu zaštitu majki, trudnica, dece i samohranih roditelja (član 66) kao i posebnu zdravstvenu zaštitu trudnica, majki i samohranih roditelja sa decom do sedme godine, koja se finansira iz javnih prihoda (član 68) i socijalnu zaštitu porodice i zaposlenih (član 69);
• Zakon o rodnoj ravnopravnosti ("Službeni glasnik RS", broj 52/21);
• Zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 27/2018, 6/2020 i 129/2021 - dr. zakon);
• Zakon o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje);
• Pravilnik o izradi i sprovođenju plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti ("Službeni glasnik RS", broj 67/2022);
• Odluka o organizaciji Gradske uprave grada Smedereva ("Službeni list grada Smedereva", broj 15/2022).
Sadržaj Plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti
Plan upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti (u daljem tekstu: Plan upravljanja rizicima) predstavlja garanciju rodne perspektive, urodnjavanja i uravnotežene zastupljenosti polova u radnim procesima Gradske uprave grada Smedereva.
Garancija rodne perspektive odnosi se na uzimanje u obzir rodnih razlika, razlika po polu i različitih interesa, potreba i prioriteta žena i muškaraca i njihovo uključivanje u sve faze planiranja, pripreme, donošenja i sprovođenja odluka u Gradskoj upravi grada Smedereva, kao i obavljanje radnih procesa.
Urodnjavanje predstavlja sredstvo za ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti kroz uključivanje rodne perspektive u sve faze procesa rada Gradske uprave grada Smedereva.
Uravnotežena zastupljenost polova postoji kada je zastupljenost jednog od polova između 40-50% u odnosu na drugi pol, a osetno neuravnotežena zastupljenost polova postoji kada je zastupljenost jednog pola niža od 40% u odnosu na drugi pol, osim ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.
Prilikom izrade Plana upravljanja rizicima polazi se od radnih procesa u svim oblastima funkcionisanja Gradske uprave grada Smedereva.
Plan upravljanja rizicima sadrži: 1) spisak oblasti i radnih procesa koji su naročito izloženi riziku za povredu principa rodne ravnopravnosti, uključujući i rezultate procene stepena rizika; 2) spisak preventivnih mera kojima se sprečavaju rizici i rokovi za njihovo preduzimanje; 3) podatke o licima odgovornim za sprovođenje mera iz plana upravljanja rizicima.
Osnovni podaci o organu javne vlasti
Naziv: Gradska uprava grada Smedereva
Adresa sedišta: Ulica Omladinska broj 1
Matični broj: 07222262
JBKJS: 07104
Poreski identifikacioni broj: 102186104
Odgovorno lice - rukovodilac organa: Milko Mišković
Struktura Gradske uprave grada Smedereva
U okviru Gradske uprave grada Smedereva obrazovane su osnovne organizacione jedinice za obavljanje srodnih, stručnih i drugih poslova i to:
1. Odeljenje za javne službe
2. Odeljenje za opštu upravu i mesne zajednice
3. Odeljenje za privredu i javne nabavke
4. Odeljenje za finansije
5. Odeljenje za lokalnu poresku administraciju
6. Odeljenje za urbanizam, građevinarstvo i investicije
7. Odeljenje za inspekcijske poslove
8. Odeljenje komunalne milicije
9. Odeljenje za poslove organa grada
10. Služba za zajedničke poslove i vanredne situacije
11. Odeljenje za imovinsko pravne i komunalne poslove
12. Kabinet gradonačelnika
Ukupan broj zaposlenih i radno angažovanih lica u Gradskoj upravi grada Smedereva je 278 (100%). Od ukupnog broj zaposlenih i radno angažovanih lica u Gradskoj upravi grada Smedereva je 180 žena (65%) i 98 muškaraca (35%).
Starosna struktura zaposlenih i radno angažovanih lica u Gradskoj upravi grada Smedereva
Od 21-30 godina života |
Žene |
Muškarci |
3 (1%) |
5 (2%) |
|
Od 31-40 godina života |
Žene |
Muškarci |
33 (12,5%) |
26 (9%) |
|
Od 41-50 godina života |
Žene |
Muškarci |
62 (22%) |
22 (8%) |
|
Od 51-60 godina života |
Žene |
Muškarci |
64 (23%) |
35 (12,5%) |
|
Od 61-65 godina života |
Žene |
Muškarci |
18 (6,5%) |
10 (3,5%) |
Obrazovna struktura zaposlenih i radno angažovanih u Gradskoj upravi grada Smedereva
Kvalifikacije koje poseduju zaposlena i radno angažovana lica u gradskoj upravi grada Smedereva, razvrstana po polu:
Stepen obrazovanja |
Ukupno |
Žene |
Muškarci |
VII |
169 (60,5%) |
104 (62%) |
65 (38%) |
VI |
29 (10%) |
22 (76%) |
7 (24%) |
IV |
68 (25%) |
48 (70%) |
20 (30%) |
III |
7 (2,5%) |
3(43%) |
4 (57%) |
I |
4 (1,5%) |
2 (50%) |
2 (50%) |
Plan upravljanja rizicima izrađuje se na osnovu procene rizika, koja je početna faza u procesu izrade pomenutog plana. Procena rizika vrši se u svim radnim procesima Gradske uprave grada Smedereva.
Procenom rizika identifikuju se izvori mogućeg ugrožavanja lica u procesu rada koji mogu da prouzrokuju povredu principa rodne ravnopravnosti i sagledavaju moguće posledice, potrebe i mogućnosti za zaštitu od povrede principa rodne ravnopravnosti.
Procena stepena rizika se vrši uz pomoć matrice kojom se rizik procenjuje i meri kao: veoma visok (crvena), visok (narandžasta), umereni (žuta) i nizak (zelena), na osnovu kojih se procenjuje verovatnoća nastanka rizika, kao i posledica tog rizika:
Procena rizika u određenom radnom procesu vrši se tako što se broj zaposlenih manje zastupljenog roda u radnom procesu podeli sa ukupnim brojem zaposlenih u tom procesu i pomnoži sa 100. Tada se dobija procenat uravnoteženosti polova u odeljenju/službi na osnovu čega se može proceniti rizik rodne ravnopravnosti.
Rodna ravnopravnost je zastupljena ako je uravnoteženost između 40% i 50%, što znači da ispod 40% postoji rizik rodne neuravnoteženosti.
Procena rizika na osnovu koje se utvrđuje verovatnoća nastanka posledice prema gore navedenoj tabeli služi da se u svakom radnom procesu identifikuju procesi koji su naročito izloženi riziku za povredu principa rodne ravnopravnosti i to na sledeći način:
• 0-10% veoma visok rizik;
• 10-20% vosok;
• 20-30% umeren;
• 30-40% nizak.
Na osnovu izvršene analize utvrđuje se koji su radni procesi naročito izloženi riziku za povredu principa rodne ravnopravnosti.
Radni procesi koji su naročito izloženi riziku od povrede principa rodne ravnopravnosti
Spisak oblasti i radnih procesa koji su naročito izloženi riziku za povredu principa rodne ravnopravnosti, uključujući i rezultate procene stepena rizika u Gradskoj upravi grada Smedereva su:
• Odeljenje za javne službe - za obavljanje radnih procesa u navedenom odeljenju, zaposleno je i radno angažovano ukupno 30 lica (100%), od toga je 25 žena (83%) i 5 muškaraca (17%) - VISOK RIZIK;
• Odeljenje za opštu upravu i mesne zajednice - za obavljanje radnih procesa u navedenom odeljenju, zaposleno je i radno angažovano ukupno 50 lica (100%), od toga je 35 žena (70%) i 15 muškaraca (30%) - NIZAK RIZIK;
• Odeljenje za privredu i javne nabavke - za obavljanje radnih procesa u navedenom odeljenju, zaposleno je i radno angažovano ukupno 18 lica (100%), od toga je 14 žena (77%) i 4 muškarca (23%) - UMEREN RIZIK;
• Odeljenje za finansije - za obavljanje radnih procesa u navedenom odeljenju, zaposleno je i radno angažovano ukupno 27 lica (100%), od toga je 16 žena (59%) i 11 muškaraca (41%) - NEMA RIZIKA;
• Odeljenje za lokalnu poresku administraciju - za obavljanje radnih procesa u navedenom odeljenju, zaposleno je i radno angažovano ukupno 19 lica (100%), od toga je 10 žena (52%) i 9 muškaraca (48%) - NEMA RIZIKA;
• Odeljenje za urbanizam, građevinarstvo i investicije - za obavljanje radnih procesa u navedenom odeljenju, zaposleno je i radno angažovano ukupno 17 lica (100%), od toga je 9 žena (53%) i 8 muškaraca (47%) - NEMA RIZIKA;
• Odeljenje za inspekcijske poslove - za obavljanje radnih procesa u navedenom odeljenju, zaposleno je i radno angažovano ukupno 22 lica (100%), od toga je 14 žena (63%) i 8 muškaraca (37%) - NIZAK RIZIK;
• Odeljenje komunalne milicije - za obavljanje radnih procesa u navedenom odeljenju, zaposleno je i radno angažovano ukupno 7 lica (100%), od toga su 2 žene (28%) i 5 muškaraca (72%) - UMEREN RIZIK;
• Odeljenje za poslove organa grada - za obavljanje radnih procesa u navedenom odeljenju, zaposleno je i radno angažovano ukupno 13 lica (100%), od toga je 11 žena (84%) žena i 2 muškarca (16%) - VISOK RIZIK;
• Služba za zajedničke poslove i vanredne situacije - za obavljanje radnih procesa u navedenom odeljenju, zaposleno je i radno angažovano ukupno 16 lica (100%), od toga su 4 žene (25%) i 12 muškaraca (75%) - UMEREN RIZIK;
• Odeljenje za imovinsko pravne i komunalne poslove - za obavljanje radnih procesa u navedenom odeljenju, zaposleno je i radno angažovano ukupno 18 lica (100%), od toga je 10 žena (55 %) i 8 muškaraca (45%) - NEMA RIZIKA;
• Kabinet gradonačelnika - za obavljanje radnih procesa u Kabinetu gradonačelnika, zaposleno je i radno angažovano ukupno 3 lica (100%), od toga su 2 žene (66%) i 1 muškarac (34%) - NIZAK RIZIK.
Preventivne mere kojima se sprečavaju rizici i rokovi za njihovo postupanje
Mere za ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti se mogu razvrstati u opšte mere i posebne mere. Opšte mere se donose nakon društvenog dijaloga i širokog društvenog konsenzusa, dok se posebne mere donose pojedinačno na nivou organizacije.
Opšte mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti jesu zakonom propisane mere kojima se u određenoj oblasti zabranjuje diskriminacija na osnovu pola, odnosno roda, ili nalaže odgovarajuće postupanje radi ostvarivanja rodne ravnopravnosti. Opšte mere obuhvataju i mere utvrđene drugim aktima (deklaracije, rezolucije, strategije i slično), čiji je cilj ostvarivanje rodne ravnopravnosti.
Posebne mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti su aktivnosti, mere, kriterijumi i prakse u skladu sa načelom jednakih mogućnosti kojima se obezbeđuje ravnopravno učešće i zastupljenost žena i muškaraca, posebno pripadnika osetljivih društvenih grupa, u svim sferama društvenog života i jednake mogućnosti za ostvarivanje prava i sloboda.
Posebne mere, u skladu sa opštim merama određuju i sprovode organi javne vlasti, poslodavci i udruženja.
Prilikom određivanja posebnih mera moraju se uvažavati različiti interesi, potrebe i prioriteti žena i muškaraca, a posebnim merama mora se obezbediti:
• pravo žena, devojčica i muškaraca na informisanost i jednaku dostupnost politikama, programima i uslugama;
• primena urodnjavanja i rodno odgovornog budžetiranja u postupku planiranja, upravljanja i sprovođenja planova, projekata i politika;
• promovisanje jednakih mogućnosti u upravljanju ljudskim resursima i na tržištu rada;
• uravnotežena zastupljenost polova u upravnim i nadzornim telima i na položajima;
• uravnotežena zastupljenost polova u svakoj fazi formulisanja i sprovođenja politika rodne ravnopravnosti;
• upotreba rodno senzitivnog jezika kako bi se uticalo na uklanjanje rodnih stereotipa pri ostvarivanju prava i obaveza žena i muškaraca;
• prikupljanje relevantnih podataka razvrstanih po polu i njihovo dostavljanje nadležnim institucijama.
Vrste posebnih mera su:
1) mere koje određuju i sprovode u slučajevima osetno neuravnotežene zastupljenosti polova;
2) podsticajne mere, kojima se daju posebne pogodnosti ili uvode posebni podsticaji u cilju unapređenja položaja i obezbeđivanja jednakih mogućnosti za žene i muškarce u svim oblastima društvenog života;
3) programske mere, kojima se operacionalizuju programi za ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti.
Mere koje se određuju u slučajevima osetno neuravnotežene zastupljenosti polova
U Gradskoj upravi grada Smedereva u Odeljenju za javne službe i Odeljenju za poslove organa grada utvrđen je VEOMA VISOK RIZIK, pa bi posebne mere bile:
• organizovati obuke zaposlenih o rodnoj ravnopravnosti u sferi rada;
• analizirati ostale radne procese u Gradskoj upravi u cilju ispitivanja zainteresovanosti zaposlenih manje zastupljenog pola za obavljanje poslova radnog procesa u kome postoji visok rizik od povrede principa rodne ravnopravnosti;
• pratiti opterećenje zaposlenih brojem i vrstama zaduženja sa posebnim akcentom na opterećenje koje u radnom procesu imaju zaposleni manje zastupljenog pola;
• organizovati razgovore sa zaposlenima koji obaveste načelnika Gradske uprave o prestanku radnog odnosa, čija bi tema, između ostalog, bila i razlog za prestanak radnog odnosa;
• obezbeđivanje usklađenosti porodičnog i profesionalnog života, a posebno lakše ostvarivanje prava i obaveza zaposlenih koji su negovatelji člana uže porodice ili člana porodičnog domaćinstva;
• pratiti rad zaposlenih po povratku sa odsustva i sprečiti moguća opterećenja prilikom raspodele zaduženja i radnih zadataka;
• informisati zaposlene o zakonskim i podzakonskim propisima koji propisuju mere protiv rodno zasnovanog nasilja (seksualno uznemiravanje, zlostavljanje i svaki oblik ucenjivanja);
• sankcionisati nedozvoljeno ponašanje zaposlenih.
Ovim merama se operacionalizuju programi za ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti. Gradska uprava grada Smedereva, usled potreba za ostvarivanjem i unapređenjem rodne ravnopravnosti, donosi sledeće programske mere:
• Implementacija rodno osetljivog jezika u internim dokumentima;
• Pohađanje obuka, seminara i konferencija o temi: rodna ravnopravnost;
• Uspostavljanje saradnje sa državnim organima i organizacijama civilnog društva;
• Rodno odgovorno budžetiranje.
Mera 1. Implementacija rodno osetljivog jezika u internim dokumentima
Nedosledna upotreba ženskog roda, kada označavamo žene koje obavljaju određena zanimanja ili javne funkcije, nije pitanje gramatičke pravilnosti, jer je upotreba ženskog roda gramatički ne samo ispravna, već i neophodna. Stoga je dosledna upotreba jezika ravnopravnosti pitanje svesti o važnosti društvene jednakosti muškaraca i žena.
Razlog za uvođenje mere: |
U određenim internim dokumentima Grada Smedereva - Gradske uprave grada Smedereva nije prisutan rodno senzitivan jezik. Sva dokumentacija se vodi u gramatički muškom rodu i podrazumeva prirodno muški i ženski rod lica na koji se odnose. |
Vreme za uvođenje mere: |
Nakon usvajanja Plana upravljanja rizicima počeće se primenjivanje ove mere. |
Način sprovođenja i kontrole sprovođenja mere: |
Lice zaduženo za sprovođenje mera iz rodne ravnopravnosti će vršiti kontrolu svih internih dokumenata u skladu sa Priručnikom za upotrebu rodno osetljivog jezika, koji je objavljen na internet strani Koordinacionog tela za rodnuravnopravnost Vlade Republike Srbije. |
Prestanak sprovođenja mere: |
Mera implementacije rodno osetljivog jezika je trajna, odnosno nema vremensko ograničenje. |
Mera 2: Pohađanje obuka, seminara i konferencija o temi: rodna ravnopravnost
Razlog za uvođenje mere: |
Sticanje novih znanja i veština u punoj primeni principa rodne ravnopravnosti u lokalnoj samoupravi. |
Vreme za uvođenje mere: |
Sprovodiće se od dana usvajanja Plana upravljanja rizicima, kontinuirano. |
Način sprovođenja i kontrole sprovođenja mere: |
Primena novih znanja i veština stečenih na obukama, seminarima i konferencijama u radu Gradske uprave grada Smedereva prilikom: |
Prestanak sprovođenja mere: |
Mera pohađanja obuka, seminara i konferencija je trajna, odnosno nema vremensko ograničenje. |
Mera 3. Uspostavljanje saradnje sa državnim organima i organizacijama civilnog društva
Razlog za uvođenje mere: |
Uspostavljanjem kontinuirane saradnje sa državnim organima i organizacijama civilnog društva u vidu razmene informacija i znanja sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti omogućava se jednostavnija implementacija obaveza proisteklih iz zakonskih i podzakonskih akata. |
Vreme za uvođenje mere: |
Sprovodiće se od dana usvajanja Plana upravljanja rizicima, kontinuirano. |
Način sprovođenja i kontrole sprovođenja mere: |
Sprovođenje ove mere obavlja se potpisivanjem Memoranduma o saradnji, razmenom informacija iz oblasti rodne ravnopravnosti, održavanjem okruglih stolova i prezentacija, učestvovanjem na panel diskusijama o iskustvima u sprovođenju rodne ravnopravnosti. |
Prestanak sprovođenja mere: |
Mera uspostavljanja saradnje sa državnim organima i organizacijama civilnog društva je trajna, odnosno nema vremensko ograničenje. |
Mera 4: Rodno odgovorno budžetiranje
Razlog za uvođenje mere: |
U skladu sa Uputstvom Ministarstva finansija za izradu odluke o budžetu lokalne vlasti, neophodno je da nadležni organ lokalne vlasti na godišnjem nivou donese plan postupnog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja, kojim će odrediti jednog ili više korisnika budžetskih sredstava i jedan ili više programa opredeljenog budžetskog korisnika za koji/koje će se definisati (na nivou programa i/ili programske aktivnosti) najmanje jedan rodno odgovoran cilj i odgovarajući pokazatelji/indikatori koji adekvatno mere doprinos cilja unapređenju ravnopravnosti između žena i muškaraca. |
Vreme za uvođenje mere: |
Sprovodiće se od dana donošenja Plana upravljanja rizicima, kontinuirano. |
Način sprovođenja i kontrole sprovođenja mere: |
Postavljanje posebnog cilja za žene ili muškarce sa ciljem smanjenja neravnopravnosti. Isticanje rodne dimenzije problema koji se rešava, odnosno eksplicitno uzimanje u obzir pitanja roda i rodno osetljivog pristupa. |
Prestanak sprovođenja mere: |
Nakon što na snagu stupe načini za urodnjavanje, odnosno za uključivanje rodne perspektive u ciljeve i budu ostvareni indikatori u okviru programske strukture budžeta i kod lokalne samouprave. |
Podaci o licu odgovornom za sprovođenje mera iz Plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti
IME I PREZIME: |
Đulijeta Sulić |
RADNO MESTO: |
Poslovi praćenja i koordinacije na rešavanju romskih pitanja i poslovi iz oblasti rodne ravnopravnosti u Odeljenju za javne službe Gradske uprave grada Smedereva |
BROJ MOB. TEL: |
064/84-49-202 |
djulijeta.sulic@smederevo.ls.gov.rs |
U skladu sa nacionalnim principima rodne politike koji afirmativno utiču na rodnu ravnopravnost i jednakost na svim nivoima delovanja i rada Gradske uprave, vodeći principi su:
• Razlike u polu moraju se uzeti u obzir da bi se postigla suštinska jednakost i pravičnost;
• Rodna ravnopravnost znači da se različito ponašanje, težnje i potrebe žena i muškaraca jednako razmatraju, vrednuju i favorizuju;
• Transformacija individualne svesti o rodnoj ravnopravnosti i pravima žena, kao i organizaciona kultura i upravljanje su preduslov za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena;
• Održivi razvoj je moguć samo ako se zasniva na ravnopravnom partnerstvu i uzajamnom poštovanju žena i muškaraca.
Garantovanje jednakih mogućnosti za žene i muškarce je jedno od najvažnijih pitanja za organizacioni i pravni okvir Gradske uprave grada Smedereva, pri čemu su principi uspostavljanja rodne ravnopravnosti bazirani na glavnim nacionalnim pravnim i strateškim dokumentima.
Definisanjem principa kojima se u obrazovanje i istraživanje, odnosno delovanje i rad Gradske uprave grada Smederva, u celini uvodi tzv. kultura jednakih mogućnosti, za sve zaposlene i obezbeđuje da žene i muškarci imaju jednaka prava i mogućnosti razvoja i rada. Na taj način Gradska uprava grada Smedereva iskazuje jasnu opredeljenost da podržava promociju i primenu istinske ravnopravnosti žena i muškaraca kroz sledeće principe:
• Interesi oba pola moraju biti optimalno ispunjeni na svim nivoima i u svim funkcijama. Ovo takođe uključuje dužno razmatranje svih specifičnih rodnih interesa u svim radnim kontekstima;
• Gradska uprava grada Smedereva ima za cilj postizanje uravnotežene zastupljenosti žena i muškaraca na svim nivoima i svim funkcijama. Ako je u uslovima jednakih kvalifikacija jedan pol izrazito nedovoljno zastupljen u datom kontekstu, preporučuje se davanje prednosti kandidatima manje zastupljenog pola.;
• Niko ne može trpeti negativne posledice zbog svog pola, rodnog identiteta ili rodne tranzicije;
• Dostojanstvo i integritet svakog pojedinca moraju se poštovati. Seksualno uznemiravanje i seksističko ponašanje kršenje su ljudskog dostojanstva.;
• Pisani i govorni jezik treba da izražava jednak tretman žena i muškaraca uz obezbeđenje preciznosti i jasnoće.
Dosledna primena ovog Plana, doprineće smanjenju diskriminatorskog ponašanja i unapređenju kulture tolerancije i inkluzivnosti, povećanje nivoa svesti i kulture ophođenja zaposlenih jednih prema drugima.
Stupanje na snagu i izmena Plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti
Plan upravljanja rizicima stupa na snagu narednog dana od donošenja i biće objavljen u "Službenom listu grada Smedereva" i na zvaničnoj internet stranici grada Smedereva.