UPUTSTVOZA OCENJIVANJE USKLAĐENOSTI DRŽAVNE POMOĆI ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE I U SEKTORU ENERGETIKE("Sl. glasnik RS", br. 42/2023) |
1. Ovim uputstvom bliže se uređuje način za ocenjivanje usklađenosti državne pomoći za zaštitu životne sredine i u sektoru energetike.
2. Ovo uputstvo primenjuje se na ocenu usklađenosti državne pomoći za zaštitu životne sredine i u sektoru energetike, koja se dodeljuje učesnicima na tržištu u svim sektorima, osim za:
(1) projektovanje i proizvodnju ekološki prihvatljivih proizvoda, mašina ili transportnih sredstava u cilju manjeg korišćenja prirodnih resursa i poboljšanja bezbednosti, odnosno higijene u postrojenjima ili drugim proizvodnim jedinicama;
(2) finansiranje mera zaštite životne sredine koje se odnose na infrastrukturu vazdušnog, drumskog, železničkog i unutrašnjeg plovnog saobraćaja;
(3) nadoknadu nepovratnih troškova;
(4) istraživanje, razvoj i inovacije;
(5) očuvanje biodiverziteta.
3. Državna pomoć za zaštitu životne sredine i u sektoru energetike može biti usklađena sa pravilima o dodeli državne pomoći ako:
(1) doprinosi ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa,
(2) postoji potreba za intervencijom države,
(3) je mera državne pomoći primerena,
(4) ima podsticajni efekat,
(5) je proporcionalna (svedena na minimum),
(6) pozitivni efekti mere na konkurenciju i trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije prevazilaze negativne efekte (ako su negativni efekti na narušavanje konkurencije i trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica EU dovoljno ograničeni), su podaci o pomoći dostupni javnosti (ako je pomoć transparentna).
II OCENA USKLAĐENOSTI DRŽAVNE POMOĆI KOJA SE DODELJUJE ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE I U SEKTORU ENERGETIKE
1. Doprinos ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa
4. Državna pomoć za zaštitu životne sredine doprinosi ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa ako se dodelom te pomoći povećava nivo zaštite životne sredine u poređenju sa nivoom koji bi se postigao bez državne pomoći i ako se dodelom te pomoći obezbeđuje konkurentan, održiv i stabilan energetski sistem na tržištu.
5. Davalac državne pomoći određuje cilj od zajedničkog interesa i obrazlaže očekivani doprinos mere državne pomoći za ostvarivanje tog cilja.
6. Davalac individualne državne pomoći dokazuje doprinos ostvarivanju cilja iz tačke 4. ovog uputstva na osnovu merljivih pokazatelja (u meri u kojoj je to moguće), a naročito:
(1) količine gasova staklene bašte ili zagađujućih materija koji se trajno ne emituju u atmosferu (rezultat smanjenog korišćenja fosilnih goriva, smanjenje uticaja klimatskih promena),
(2) apsolutnog iznosa i procentualnog povećanja zaštite životne sredine iznad propisanih standarda, odnosno smanjenja zagađenja koje se ne bi postiglo bez državne pomoći (postojeći standardi),
(3) raniji datum početka smanjenja zagađenja, odnosno primena standarda, koji su propisani ali se ne primenjuju.
7. Državna pomoć za izradu studije životne sredine doprinosi ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa ako se odnosi na ulaganja iz ovog uputstva, kao i ako to ulaganje nije započeto pre izrade studije životne sredine.
8. Državna pomoć u obliku smanjenja dažbina na životnu sredinu, uključujući povraćaj poreza, doprinosi ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa ako može indirektno da doprinese povećanju nivoa zaštite životne sredine, kao i ako se tim dažbinama određeni učesnik na tržištu stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurenciju.
9. Smatra se da smanjenje dažbina indirektno doprinosi povećanju nivoa zaštite životne sredine, ako davalac dokaže da:
(1) je to smanjenje usmereno na učesnike na tržištu na koje bi najviše uticalo povećanje dažbina, i
(2) se uvek u tom slučaju primenjuje viša poreska stopa nego kada bi korisnik u potpunosti bio oslobođen od obaveze plaćanja poreza, zbog čega dostavlja podatke i informacije o odgovarajućim sektorima ili kategorijama korisnika koji su obuhvaćeni oslobođenjem ili smanjenjem, kao i podatke i informacije o najvećim korisnicima obuhvaćenim oslobođenjima ili smanjenjem u svakom sektoru i obrazlaže na koji način oporezivanje može doprineti zaštiti životne sredine.
10. Državna pomoć za proizvodnju energije iz hidroenergetskih postrojenja doprinosi ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa ako takva državna pomoć doprinosi smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte i nema negativan uticaj na vodene sisteme i biodiverzitet.
11. Državna pomoć za podsticanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora koja koristi otpad, uključujući otpadnu toplotu kao ulazno gorivo doprinosi ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa ako doprinosi zaštiti životne sredine, kao i ako je u skladu sa načelom hijerarhije otpada.
2. Potreba za intervencijom države
12. Smatra se da postoji potreba za intervencijom države ako državna pomoći može pod određenim uslovima ispraviti tržišne nedostatke u pogledu cena, proizvodnje i upotrebe resursa i time doprineti ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa.
13. Davalac državne pomoći identifikuje tržišne nedostatke koji onemogućavaju povećanje nivoa zaštite životne sredine, odnosno konkurentan, održiv i stabilan energetski sistem na tržištu i utvrđuje da li je drugim merama predviđeno ispravljanje tržišnog nedostatka.
14. Tržišni nedostaci su posledica:
(1) negativnih spoljnih efekata, koji mogu nastati ako naknada za zagađivanje životne sredine nije adekvatno određena (ako zagađivač ne snosi pune troškove zagađivanja zato što naknada nije adekvatno određena, tada su njegovi troškovi proizvodnje niži od troškova koje snosi društvo u celini, zbog čega nema podsticaj da smanji nivo zagađivanja ili da preduzme pojedinačne mere za zaštitu životne sredine);
(2) pozitivnih spoljnih efekata, koji mogu nastati kada koristi od ulaganja imaju i učesnici na tržištu koji nisu ulagači, zbog čega ulažu nedovoljno sredstava (npr.: ulaganje u eko-inovacije, stabilnost sistema, nove i inovativne obnovljive izvore energije, inovativne mere odgovora na tražnju, ulaganja u energetsku infrastrukture, kao i mere adekvatnosti proizvodnje od kojih imaju koristi drugi učesnici na tržištu ili veći broj potrošača);
(3) asimetričnih informacija, koje mogu nastati zbog neslaganja dostupnih informacija na tržištu (npr.: ako spoljni ulagači nemaju dovoljno informacija o očekivanim prinosima i rizicima ulaganja u projekte ili u prekograničnoj infrastrukturnoj saradnji kada jedan učesnik na tržištu ne poseduje dovoljno informacija u odnosu na drugog);
(4) neuspeha u saradnji, koji mogu nastati usled razilaženja interesa i podsticaja između ulagača, troškova ugovaranja, neizvesnosti zajedničkog ishoda i mrežnih efekata, što može da spreči razvoj projekta (npr.: odnos između vlasnika i stanara zgrade u pogledu primene energetski efikasnih rešenja, informacionih problema, a posebno onih koji se odnose na asimetrične informacije).
15. Davalac individualne državne pomoći navodi da li postoji potreba za državnom intervencijom i dostavlja prikaz troškova koje korisnik državne pomoći ima zbog primene standarda u odnosu na postojanje ili nepostojanje troškova koje snose drugi učesnici na tržištu za primenu tih standarda.
16. Mera državne pomoći smatra se primerenom ako nije moguće doprineti ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa i rešavanju tržišnog nedostatka drugim merama koje ne sadrže državnu pomoć (npr. dobrovoljnim ekološkim oznakama ili ekološki prihvatljivim tehnologijama) ili drugim instrumentima državne pomoći kojima se manje narušava konkurencija na tržištu.
a) Primerenost mere državne pomoći
17. Smatra se da je mera primerena ako nije u suprotnosti sa drugim merama državne pomoći (npr.: mera državne pomoći za adekvatnost proizvodnje mora biti usaglašena sa drugim merama državne pomoći koja se odnosi na ukidanje ekološki ili ekonomski štetnih subvencija, uključujući mere za fosilna goriva).
18. Mera za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte ne sme da poveća ponudu promenljive snage na način da negativno utiče na adekvatnost proizvodnje.
19. Ako je pozitivnim propisima uređeno "načelo zagađivač plaća" i ako je učesnik na tržištu odgovoran za zagađivanje smatra se da mera državne pomoći nije primerena.
20. Kada konkurentan postupak javnog nadmetanja nije moguće sprovesti, državna pomoć za ulaganje u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora smatra se primerenom ako se dodeljuje za mala postrojenja ili za postrojenja u fazi demonstracije.
21. Državna pomoć je primerena ako se dodeljuje za pokrivanje troškova konverzije postrojenja proizvodnje biogoriva zasnovane na prehrambenim sirovinama u napredna postrojenja.
b) Primerenost instrumenta za dodelu državne pomoći
22. Državna pomoć za zaštitu životne sredine i u sektoru energetike se po pravilu dodeljuje kroz instrument koji manje narušava konkurenciju i trgovinu u odnosu na druge instrumente državne pomoći.
23. Ako se pomoć dodeljuje kroz instrumente koji obezbeđuju direktnu novčanu prednost (npr. subvencije, fiskalne olakšice, prodaja ili korišćenje imovine u javnoj svojini po ceni manjoj od tržišne i sl.) davalac mora da dokaže zbog čega drugi instrumenti pomoći koji manje narušavaju konkurenciju i trgovinu (npr. krediti sa nižom kamatnom stopom od tržišne ili subvencionisanom kamatnom stopom, garancije države i sl.) nisu primereni za ostvarivanje ciljeva.
24. Davalac državne pomoći u zavisnosti od tržišnog nedostatka, koji je potrebno ispraviti bira instrument državne pomoći (npr. kada su prihodi neizvesni povratni avans može predstavljati odgovarajući instrument u slučaju mere uštede energije).
25. Davalac operativne državne pomoći dokazuje da državna pomoć doprinosi ostvarivanju cilja šeme državne pomoći, tako što unapred (ex-ante) izračunava iznos državne pomoći kao fiksni iznos kojim bi se pokrili očekivani dodatni troškovi tokom određenog perioda i kako bi na taj način uticao na učesnike na tržištu da smanje svoje troškove.
26. Za dokazivanje primerenosti davalac državne pomoći može koristiti rezultate evaluacija prethodnih mera državne pomoći.
27. Državna pomoći u obliku povraćaja poreza nije primerena samo ako je određena kao fiksna godišnja naknada za iznosa poreza.
28. Državna pomoć za zaštitu životne sredine i u sektoru energetike ima podsticajni efekat ako podstiče učesnika na tržištu da poveća nivo zaštite životne sredine, ili ako doprinosi stabilnosti, pristupačnosti i održivosti energetskog tržišta, a što bi bez državne pomoći bilo u ograničenom obimu na drugačiji način.
29. Državna pomoć ne može da se koristi za subvencionisanje troškova koje učesnik na tržištu snosi u datim tržišnim uslovima ili za kompenzovanje uobičajenih poslovnih rizika određene privredne delatnosti.
30. Državna pomoć ima podsticajni efekat ako je davaocu podnet zahtev za dodelu državne pomoći pre početka radova na projektu ili obavljanja delatnosti.
31. Kako bi se utvrdilo postojanje podsticajnog efekta izrađuje se alternativni scenario (analiza ulaganja za isti projekat bez državne pomoći ili analiza ulaganja u neki drugi projekat), a za učesnika na tržištu koji se razvrstava u velika pravna lica (u daljem tekstu: veliko pravno lice) dostavlja se i dokumentacija na osnovu koje je alternativni scenario izrađen.
32. Ako se državna pomoć dodeljuje u konkurentnom postupku na osnovu jasnih i transparentnih kriterijuma i bez diskriminacije u kome mogu učestvovati svi zainteresovani učesnici na tržištu, uslovi iz tač. 37. do 40. se ne primenjuju.
33. Državna pomoć koja se dodeljuje za rano usklađivanje sa novim standardima Republike Srbije, koji su propisani a još uvek se ne primenjuju, ima podsticajni efekat ako podstiče da se ulaganje završi najranije godinu dana pre nego što ti standardi počnu sa primenom.
34. Državna pomoć za nadoknadu troškova energetskog pregleda nema podsticajni efekat ako se dodeljuje učesnicima na tržištu za koje postoji propisana obaveza obavljanja tih pregleda, izuzev učesnika na tržištu koji se razvrstavaju u mikro, mala i srednja pravna lica (u daljem tekstu: MSP).
35. Smatra se da državna pomoć ima podsticajni efekat ako se dodeljuje za sprovođenje mera energetske efikasnosti koje su nastale kao rezultat energetskog pregleda ili drugih alata (npr. sistemi za upravljanje energijom i sistemi za upravljanje životnom sredinom).
36. Davalac individualne državne pomoći uz prijavu državne pomoći dostavlja dokaz da ta pomoć utiče na donošenje odluke o ulaganju, da menja ponašanje korisnika, kao i da dovodi do povećanja nivoa zaštite životne sredine ili boljeg funkcionisanja energetskog tržišta.
37. Davalac individualne državne pomoći dostavlja dokumenta iz kojih se može utvrditi podsticajni efekat, odnosno da ulaganje bez državne pomoći ne bi bilo ekonomski isplativo, odnosno da nedostaje dobit koju bi učesnik na tržištu ostvario realizacijom nekog drugog projekta.
38. Dokazi i dokumenta iz tač. 36. i 37. ovog uputstva obuhvataju naročito: akte upravljačkih organa, procene rizika, finansijske izveštaje, interne poslovne planove, mišljenja stručnjaka i druge studije povezane sa projektom ulaganja, predviđanja tražnje, troškova, finansijska predviđanja i dr.
39. Ekonomska isplativost ulaganja iz tačke 37. ovog uputstva dokazuje se pokazateljima kao što su: neto sadašnja vrednost, interna stopa prinosa ili stopa prinosa na uložena sredstava.
40. Ekonomsku isplativost ulaganja treba uporediti sa uobičajenim stopama prinosa, koje drugi učesnik na tržištu primenjuje u drugim projektima ulaganja slične vrste, a u slučaju da takve stope nisu dostupne, ekonomsku isplativost ulaganja treba uporediti sa ukupnim troškovima kapitala ili sa uobičajenim stopama prinosa u određenom sektoru privrede.
41. U slučaju kada nije moguće izraditi alternativni scenario iz tačke 31. ovog uputstva, podsticajni efekat se može utvrditi ako postoji nedostatak sredstava za ulaganje, odnosno kada se na osnovu unapred pripremljenog poslovnog plana može utvrditi kada su troškovi ulaganja veći od neto sadašnje vrednosti očekivane operativne dobiti tog ulaganja.
42. Podsticajni efekat može postojati kada državna pomoć podstiče učesnika na tržištu da sprovede projekat, iako taj projekat ne postiže uobičajen nivo ekonomske isplativosti, sve dok postoje druge koristi od sprovođenja tog projekta.
43. Državna pomoć za ulaganje radi dostizanja viših standarda za zaštitu životne sredine od propisanih u Republici Srbiji ili za povećanje nivoa zaštite životne sredine u odsustvu tehničke regulative, ima podsticajni efekat ako bi se korisniku pomoći zbog primene standarda povećali troškovi poslovanja, koje ne bi mogao da snosi.
5. Proporcionalnost državne pomoći
44. Državna pomoć smatra se proporcionalnom ako je iznos državne pomoći ograničen na minimum potreban da se podstakne dodatno ulaganje ili dodatna aktivnost za postizanje cilja zaštite životne sredine ili u sektoru energetike.
45. Državna pomoć ograničena je na minimum ako iznos državne pomoć odgovara neto dodatnim troškovima potrebnim za postizanje cilja u poređenju sa alternativnim scenarijom, koji su dati u Prilogu 1, koji je odštampan uz ovo uputstvo i čini njegov sastavni deo.
46. Neto dodatni trošak predstavlja razliku između ekonomske koristi i troškova1 projekta za koji se dodeljuje državna pomoć i alternativnog scenarija.
____________
1 uključujući troškove ulaganja i poslovanja
47. Ako u šemi državne pomoći nije moguće uzeti u obzir sve ekonomske koristi koje će učesnik na tržištu imati od dodatnih ulaganja, za izračunavanje neto dodatnih troškova mogu se izuzeti operativni prihodi i troškovi.
48. Državna pomoć predviđena šemom državne pomoći smatra se proporcionalnom ako iznos državne pomoći ne prelazi maksimalni intenzitet državne pomoći u skladu sa propisom kojim se uređuju uslovi i kriterijumi usklađenosti državne pomoći za zaštitu životne sredine i u sektoru energetike.
49. Opravdani troškovi za zaštitu životne sredine su dodatni troškovi ulaganja u materijalnu i/ili nematerijalnu imovinu koji su direktno povezani sa postizanjem cilja od zajedničkog interesa i mogu se jasno mogu identifikovati u ukupnim troškovima ulaganja.
50. Ako se dodatni troškovi ulaganja u zaštitu životne sredine ne mogu identifikovati u ukupnim troškovima ulaganja opravdani troškovi predstavljaju razliku troškova ulaganja za koje se dodeljuje državna pomoć i ekološki manje prihvatljivog ulaganja koje bi se realizovalo bez državne pomoći.
51. Izuzetno, kada se dodatni troškovi ulaganja ne mogu identifikovati na način iz tačke 50. ovog uputstva ukupni troškovi ulaganja predstavljaju opravdane troškove.
52. Opravdani troškovi za ulaganje u izgradnju proizvodnih postrojenja u energetski efikasnim projektima su dodatni troškovi ulaganja u materijalnu i/ili nematerijalnu imovinu, koji su direktno povezani sa postizanjem cilja od zajedničkog interesa.
53. Izuzetno, državna pomoć je proporcionalna i može se povećati za najviše 10%, ako se u projektu ulaganja uvode ekološke inovacije, kojima se mogu ispraviti dva tržišna nedostatka, i ako:
(1) su imovina ili projekat za ekološke inovacije novi i prevazilaze poslednja dostignuća u odgovarajućoj industriji u Republici Srbiji;
(2) je očekivana korist za životnu sredinu znatno veća od poboljšanja koji nastaju kao rezultat opšteg napretka tehnoloških dostignuća u delatnostima, koje se mogu uporediti; i
(3) je stepen rizika, u tehnološkom, tržišnom ili finansijskom smislu, primenom ekološke inovacije veći od rizika koji mogu nastati korišćenjem uporedivog projekta bez ekološke inovacije.
54. Državna pomoć koja se dodeljuje za inovativnu proizvodnju, odnosno ako se na taj način podstiče efikasnost resursa može biti proporcionalna, ako su ispunjeni uslovi iz tačke 53. ovog uputstva.
55. Smatra se da je državna pomoć koja se dodeljuje u konkurentnom postupku javnog nadmetanja proporcionalna ako se sredstva dodeljuju na osnovu početne ponude i ograničena su tako da svi učesnici ne mogu da dobiju državnu pomoć.
56. Individualna državna pomoć je proporcionalna (ograničena na minimum) ako iznos državne pomoći odgovara neto dodatnim troškovima ulaganja, u odnosu na alternativni scenario, pri čemu se uzimaju u obzir svi relevantni troškovi i koristi tokom trajanja projekta.
57. Ako se za individualnu državnu pomoć ukupni troškovi ulaganja predstavljaju opravdane troškove davalac mora da dokaže da li iznos državne pomoći ne prelazi minimum neophodan da bi projekat bio ekonomski isplativ (na primer, da li je interna stopa prinosa veća od uobičajenih stopa prinosa u drugim sličnim projektima ulaganja).
58. Davalac dokazuje da iznos državne pomoći ne prelazi minimum neophodan da bi projekat bio ekonomski isplativ korišćenjem pokazatelja kao što su troškovi kapitala učesnika na tržištu ili uobičajene stope prinosa u datom sektoru privrede.
59. Individualna operativna državna pomoć je proporcionalna ako se dodeljuje u konkurentnom postupku javnog nadmetanja i ako ispunjava uslove iz tač. 38-41. ovog uputstva.
60. Operativa pomoć za podsticanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora smatra se proporcionalnom ako se dodeljuje u konkurentnom postupku nadmetanja na osnovu jasnih, transparentnih i nediskriminatornih kriterijuma i ako je konkurentni postupak nadmetanja otvoren za sve proizvođače koji proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora energije, osim ako davalac dokaže da bi:
(1) samo jedan ili vrlo ograničen broj projekata ili lokacija mogao biti prihvatljiv;
(2) proces konkurentnog nadmetanja doveo do višeg nivoa državne pomoći (na primer da bi se izbeglo strateško nadmetanje); ili
(3) proces konkurentnog nadmetanja rezultirao niskim stopama realizacije projekta (izbegavanje ponuda sa niskom cenom).
6. Efekti na konkurenciju i trgovinu sa EU
61. Smatra se da državna pomoć ima manji negativni efekat na konkurenciju i trgovinu sa Evropskom unijom ako je izbor korisnika državne pomoć sproveden na osnovu konkurentnog postupka javnog nadmetanja, čime se doprinosi ostvarivanju ekoloških ili energetskih ciljeva, odnosno da iznos državne pomoći ne prelazi neophodan minimum.
62. Negativni efekti državne pomoći su:
(1) umanjenje ili nadoknada jediničnih troškova proizvodnje (ako ulaganje u novu opremu dovodi do smanjenja troškova po jedinici proizvodnje ili ako se dodelom državne pomoći nadoknađuje deo operativnih troškova, verovatno je da će doći do povećanja prodaje, naročito kod proizvoda koji su cenovno elastični);
(2) novi proizvod (ako korisnici državne pomoći dobiju novi ili kvalitetniji proizvod, verovatno je da će povećati prodaju i steći prednost.
63. Pored negativnih efekta iz tačke 62. ovog uputstva negativni efekti individualne državne pomoći su i:
(1) podržavanje neefikasne proizvodnje, čime se ometa rast produktivnosti u određenom sektoru;
(2) stvaranje ili jačanje tržišne snage ili isključivanja konkurenata;
(3) veštačko menjanje trgovinskih tokova ili promena lokacije proizvodnje;
(4) prednost određenih područja usled povoljnijih uslova proizvodnje, koji su nastali zbog nižih troškova ili viših standarda proizvodnje.
64. Davalac državne pomoći za zaštitu životne sredine i u sektoru energetike dužan je, najkasnije u roku od šest meseci od donošenja odluke o dodeli, ili ako su u pitanju fiskalne mere, u roku od jedne godine od datuma podnošenja poreske prijave, da objavi na posebnoj internet stranici informacije o merama državne pomoći (naziv šeme državne pomoći ili akta davaoca, naziv davaoca državne pomoći, naziv individualnih korisnika, instrument dodele i iznos državne pomoći dodeljen svakom korisniku, datum dodele, veličinu korisnika (MSP ili veliko pravno lice), područje na kome se nalazi sedište korisnika na nivou 2 nomenklature statističkih teritorijalnih jedinica i osnovni sektor u kome korisnik deluje).
65. Informacije o pojedinačnim iznosima državne pomoći dodeljene na osnovu šeme državne pomoći u obliku poreskih olakšica i državne pomoći u obliku smanjenja finansiranja podrške energiji iz obnovljivih izvora, mogu se prikazati u sledećim rasponima (u milionima evra): (0,5-1), (1-2); (2-5); (5-10); (10-30) i (30 i više).
66. Informacije iz tačke 65. ovog uputstva davalac državne pomoći čuva i bez ograničenja stavlja na raspolaganje javnosti najmanje deset godina.
67. Izuzetno od tačke 64. ovog uputstva informacije o individualne državne pomoći ispod 500 000 evra ne moraju se objavljivati.
68. Državna pomoć za podsticanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora smatra se transparentnom ako se dodeljuje za period od najviše 10 godina i ako šema državne pomoći ne sme biti ograničena za druge zemlje Evropskog ekonomskog prostora i ugovorne strane Energetske zajednice.
69. Ocenjivanje usklađenosti operativne državne pomoći za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora izuzev električne energije, operativne državne pomoći za postojeća postrojenja na biomasu nakon amortizacije, operativne državna pomoć dodeljena primenom tržišnog mehanizma kroz sertifikate, državne pomoći za prikupljanje i skladištenje ugljenika (tehnologija CCS), državne pomoći za izmeštanje, državne pomoć u obliku sistema trgovanja dozvolama za emisijama štetnih gasova, državne pomoći za izradu studije životne sredine, državne pomoći za ulaganje u remedijaciju kontaminiranih lokacija, državne pomoći za ulaganje u reciklažu i ponovnu upotrebu otpada, državna pomoć za ulaganje u mere energetske efikasnost, državne pomoći za ulaganje radi dostizanja viših standarda za zaštitu životne sredine od propisanih u Republici Srbiji ili za povećanje nivoa zaštite životne sredine u odsustvu tehničke regulative, državne pomoći za rano usklađivanje sa novim standardima Republike Srbije, državne pomoći za ulaganje u podsticanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, državne pomoći za efikasnost resursa vrši se na način propisan tač. 4-68. ovog uputstva.
III OCENA USKLAĐENOSTI POSEBNIH SLUČAJEVA DRŽAVNE POMOĆI KOJA SE DODELJUJE ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE I U SEKTORU ENERGETIKE
1. Državna pomoć za visokoefikasnu kogeneraciju, ulaganje u energetski efikasno daljinsko grejanje i hlađenje i ulaganje u mere energetske efikasnosti
a) Doprinos ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa
70. Ako državna pomoć za visokoefikasnu kogeneraciju i ulaganje u energetski efikasno daljinsko grejanje i hlađenje kao ulazno gorivo koristi otpad u skladu načelom hijerarhije upravljanja otpada (uključujući otpadnu toplotu) smatra se da doprinosi ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa.
71. Davalac državne pomoći iz tačke 70. ovog uputstva i državne pomoći za ulaganje u mere energetske efikasnosti dokazuje doprinos povećanju nivoa zaštite životne sredine, sledećim pokazateljima:
(1) količina energije koja se štedi (ušteda zbog boljih, nižih energetskih performansi i veće energetske produktivnosti); ili
(2) povećanje efikasnosti (smanjena potrošnja energije i smanjeni unos goriva).
b) Postojanje potrebe za intervencijom države
72. Ako državna pomoć ispravlja tržišne nedostatke iz tačke 14. ovog uputstva smatra se da postoji potreba za intervencijom države.
v) Primerenost državne pomoći
73. Državna pomoć smatra se primerenom nezavisno od instrumenta putem kojeg se dodeljuje državne pomoći.
g) Podsticajni efekat
74. Podsticajni efekat državne pomoći ocenjuje se na način predviđen tač. 28-43. ovog uputstva.
d) Proporcionalnost
75. Državna pomoć za ulaganje u mere energetske efikasnosti je proporcionalna ako su opravdani troškovi utvrđeni u skladu sa tač. 49. i 50. ovog uputstva.
76. Operativna pomoć za mere energetske efikasnosti proporcionalna je ako se dodeljuje najviše do visine neto dodatnih troškova2, ako je ograničena na period do pet godina i ako je umanjena za iznos prethodne dodeljene državne pomoći za ulaganje u isti pogon.
77. Ako troškovi proizvodnje električne ili toplotne energije za javnu potrošnju premašuju tržišnu cenu i ako troškovi po jedinici proizvodnje električne ili toplotne energije za industrijsku upotrebu premašuju tržišnu cenu po jedinici konvencionalne energije proporcionalnost operativne pomoći za visokoefikasnu kogeneraciju utvrđuje se na način iz tačke 60. ovog uputstva.
___________
2 Prilikom izračunavanja neto dodatnih proizvodnih troškova koji su nastali kao posledica ulaganja u novi pogon, u obzir se uzimaju i prednosti koji proizlaze iz uštede energije.
2. Državna pomoć za ulaganje u energetsku infrastrukturu
a) Doprinos ostvarivanju cilju od opšteg interesa
78. Državna pomoć za ulaganje u energetsku infrastrukturu doprinosi ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa ako se dodeljuje za ulaganje u novu ili postojeću energetsku infrastrukturu, kao i ako dovodi do povećavanja stabilnosti energetskog sistema, adekvatnosti proizvodnje, integracije različitih izvora energije i snabdevanje energijom u nerazvijene mreže.
b) Postojanje potrebe za intervencijom države
79. Potreba za intervencijom države postoji ako se državna pomoć za ulaganje u energetsku infrastrukturu dodeljuje za ispravljanje tržišnog nedostatka, koji je nastao kao posledica pozitivnih spoljnih efekata i neuspeha u saradnji.
80. Za projekte ulaganja u energetsku infrastrukturu na koje se delimično ili u potpunosti ne primenjuju propisi kojima je uređeno tržište energije, kao i za projekte ulaganja u energetsku infrastrukturu za koju je dodeljena državna pomoć u obliku naknade za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa postoji potreba za intervencijom države ako:
a) se ispravlja tržišni nedostatak koji dovodi do neoptimalnog obezbeđivanja potrebne infrastrukture;
b) se omogućava pristup infrastrukturi i na nju se primenjuju propisi kojima su regulisane tarife; i
v) projekat doprinosi sigurnosti snabdevanja energijom.
v) Primerenost mere državne pomoći
81. Državna pomoć za projekte od zajedničkog interesa, projekte pametnih mreža i kod ulaganja u infrastrukturu u područjima za koja se može dodeliti regionalna državna pomoć u skladu sa propisima kojima je uređena regionalna državna pomoć smatra se primerenom nezavisno od instrumenta putem kojeg se dodeljuje državna pomoć.
g) Podsticajni efekat
82. Podsticajni efekat državne pomoći ocenjuje se na način predviđen tač. 28-43. ovog uputstva.
d) Proporcionalnost
83. Državna pomoć je proporcionalna ako je iznos državne pomoći ograničen na minimum neophodan za izgradnju energetske infrastrukture i ako ne prelazi razliku između neto sadašnje vrednosti ulaganja i neto sadašnje vrednosti ulaganja u alternativnom scenariju.
đ) Efekti na konkurenciju i trgovinu sa EU
84. Negativni efekti državne pomoći za ulaganje u energetsku infrastrukturu koja se dodeljuje na regulisanom tržištu energije ne prevazilaze pozitivne efekte na konkurenciju.
85. Ako tržište energije nije regulisano za ulaganje u energetsku infrastrukturu i za ulaganje u podzemna skladišta gasa vrši se procena narušavanja konkurencije u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja na osnovu dostupnosti infrastrukture, pristupa alternativnoj infrastrukturi i tržišnog udela korisnika.
3. Državna pomoć za adekvatnost proizvodnje
a) Doprinos ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa
86. Državna pomoć za adekvatnost proizvodnje doprinosi ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa ako obezbeđuje stabilno i kontinuirano snabdevanje tržišta električnom energijom.
b) Potreba za intervencijom države
87. Smatra se da postoji potreba za intervencijom države ako davalac državne pomoći prikaže razloge zbog kojih se ne može očekivati da tržište pruži adekvatan kapacitet proizvodnje u odsustvu intervencije i dostavi:
(1) procenu uticaja varijabilne proizvodnje, uključujući i onu koja potiče iz regionalnog i pan-evropskog tržišta,
(2) procenu uticaja tražnje, kao i opis mera kojim se podstiče upravljanje tražnjom,
(3) procenu stanja interkonektora (uključujući postojeće i planirane, kao i opis projekata koji su izgradnji i planirani),
(4) procenu svih drugih elementa koji bi mogli da izazovu probleme adekvatnosti proizvodnje (regulatorni ili tržišni neuspesi, uključujući npr. ograničenja veleprodajnih cena).
v) Primerenost mere državne pomoći
88. Državna pomoć je primerena ako se dodeljuje kao podsticaj i naknada po MW kapaciteta koji se stavlja u funkciju, a ne kao podsticaj za prodatu električnu energiju, odnosno kao naknada po prodatom MWh.
89. Mera državne pomoći treba da bude namenjena postojećim i budućim proizvođačima i operaterima koji koriste alternativne tehnologije.
90. Mera državne pomoć treba da odgovara vremenskom periodu potrebnom za realizaciju investicija novih proizvođača koji koriste različite tehnologije, pri čemu treba da uzme u obzir u kojoj meri bi kapacitet interkonekcije mogao da otkloni svaki mogući problem adekvatnosti proizvodnje.
g) Podsticajni efekat
91. Podsticajni efekat državne pomoći ocenjuje se na način predviđen tač. 28-43. ovog uputstva.
d) Proporcionalnost
92. Državne pomoći je proporcionalna ako korisnik ostvaruje razumnu dobit.
93. Ako je državna pomoć dodeljena u konkurentnom postupku javnog nadmetanja na osnovu jasnih, transparentnih kriterijuma i bez diskriminacije smatra se da korisnik neće ostvariti prekomernu dobit.
94. Mera državne pomoći mora da sadrži mehanizme kojima se osigurava da korisnik neće ostvariti prekomernu dobit (npr. u slučaju kada ponuda proizvodnog kapaciteta može da zadovolji nivo tražnje, mera državne pomoći mora da obezbedi da cena koja se plaća za dostupnost proizvodnog kapaciteta automatski teži nuli).
đ) Efekti na konkurenciju i trgovinu sa EU
95. Mera državne pomoći mora da obuhvata sve proizvodne kapacitete koji mogu doprineti rešavanju problema adekvatnosti proizvodnje, i to:
(1) proizvođača koji koristi različite tehnologije i operatora koji nude mere sa ekvivalentnim tehničkim performansama (ograničenje učešća može da se opravda samo na osnovu nedovoljnih tehničkih performansi potrebnih za rešavanje problema adekvatnosti proizvodnje);
(2) operatora iz drugih država gde je takvo učešće fizički moguće;
(3) dovoljnog broja proizvođača za uspostavljanje konkurentne cene kapaciteta.
96. Mera državne pomoći ima negativne efekte na konkurenciju ako:
(1) smanjuje podsticaje za ulaganje u kapacitete za međusobno povezivanje,
(2) narušava povezivanje tržišta, uključujući balansiranje tržišta,
(3) utiče na odluke o ulaganju u proizvodnju ili odluke operatora u vezi sa balansnim ili pomoćnim tržištima usluga,
(4) poveća dominantan položaj određenog učesnika na tržištu,
(5) daje prednost niskougljeničnim proizvođačima u slučaju ekvivalentnih tehničkih i ekonomskih parametara.
4. Državna pomoć u obliku smanjenja naknadne za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora
97. Državna pomoć je primerena samo ako se dodeljuje u obliku šeme državne pomoći, ako je namenjena sektorima čija je proizvodnja elektro intenzivna i koji su izloženi međunarodnoj trgovini, zbog čega postoji rizik da se učesnik na tržištu nađe u nepovoljnom položaju zbog troškova plaćanja naknade za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.
98. Državna pomoć u obliku smanjenja naknadne za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora je primerena ako se dodeljuje učesnicima na tržištu koji pripadaju sektorima navedenim u Prilogu 3 koji je odštampan uz ovo uputstvo i čini njegov sastavni deo, kao i učesnicima na tržištu čija je proizvodnja elektro intenzivna, odnosno kojima udeo troškova električne energije čini najmanje 20% ukupnih troškova proizvodnje, ili učesnicima na tržištu koji pripadaju sektoru koji učestvuje sa najmanje 4% od ukupnog obima trgovine u Republici Srbiji.
99. Državna pomoć u obliku smanjenja naknadne za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora je proporcionalna ako su korisnici državne pomoći dužni da plaćaju najmanje 15% naknadne za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.
100. Izuzetno od tačke 99. ovog uputstva sopstveni doprinos korisnika državne pomoći u sektorima iz Priloga 3 ovog uputstva može da bude manji od 15% naknade za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, a najmanje do 4% bruto dodate vrednosti korisnika državne pomoći, odnosno ako udeo troškova električne energije čini najmanje 20% ukupnih troškova proizvodnje sopstveni doprinos je 0,5% bruto dodate vrednosti korisnika državne pomoći za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.
101. Bruto dodata vrednost (BDV) učesnika na tržištu izračunava se po faktorskim troškovima, odnosno po tržišnim cenama umanjenim za sve poreze i sve subvencije.
102. BDV po faktorskim troškovima može se izračunati na osnovu prometa na koji se dodaje povećanje sopstvenog kapitala i ostali poslovni prihod, dodaje ili oduzima promena zaliha, oduzima kupovina dobara i usluga, carine i porezi vezani za proizvodnju i ostali porezi na proizvode koji su povezani sa prometom (ali se ne mogu odbiti).
103. BDV se može izračunati i iz bruto operativnog viška dodavanjem troškova osoblja, pri čemu su prihodi i rashodi klasifikovani kao finansijski ili vanredni na računima učesnika na tržištu i isključeni su iz dodate vrednosti, koja se po faktorskim troškovima izračunava u bruto iznosu (zato što se ispravka vrednosti (kao što je amortizacija ne oduzimaju).
104. BDV se izračunava kao aritmetička sredina BDV-a za poslednje tri godine za koje su dostupni podaci.
105. Udeo troškova električne energije u ukupnim troškovima iz tačke 100. ovog uputstva se izračunava kao količnik potrošnje električne energije pomnožene sa očekivanom cenom i BDV, koji se izračunava na način iz tač. 101-104. ovog uputstva.
106. Očekivana cena električne energije je prosečna maloprodajna cena električne energije koja se primenjuje za učesnike na tržištu sa sličnim nivoom potrošnje (u poslednjoj godini za koju su dostupni podaci), a može obuhvatiti i sopstveni doprinos za električnu energiju iz obnovljivih izvora.
107. Za izračunavanje potrošnje električne energije učesnika na tržištu koriste se referentne vrednosti potrošnje električne energije relevantnog sektora. Ako referentne vrednosti nisu dostupne koristi se aritmetička sredina potrošnje električne energije za poslednje tri godine za koje su podaci dostupni.
108. Državna pomoć koja se dodeljuje u obliku naknade, kao fiksni godišnji iznos izračunava se na osnovu istorijskih podataka, odnosno posmatranih nivoa potrošnje električne energije i BDV u prvoj godini.
109. Transparentnost državne pomoći u obliku smanjenja naknadne za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora ocenjuje se na način predviđen tač. 64-69. ovog uputstva.
110. Komisija prilikom ocene usklađenosti može da utvrdi da je trajanje određene šeme državne pomoći potrebno ograničiti na određeni period, kao i da li je potrebno obaviti naknadnu evaluaciju, naročito za šeme kod kojih su potencijalna narušavanja konkurencije naročito velika.
111. Evaluacija se može odrediti za šeme koje mogu značajno da ograniče konkurenciju, naročito za šeme za čije sprovođenje su predviđena značajna sredstva, šeme sa novim karakteristikama ili ako su predviđene značajne tržišne, tehnološke ili regulatorne izmene.
112. Evaluaciju obavlja nezavisni stručnjak i mora biti javno objavljena.
113. Komisiji za kontrolu državne pomoći se evaluacija dostavlja najkasnije po isteku trajanja određene šeme pomoći a pre produžetka trajanja te šeme.
114. Rezultati evaluacije se moraju uzeti u obzir prilikom kasnije ocene druge mere pomoći sa sličnim ciljem.
115. Davalac državne pomoći vodi detaljnu evidenciju o svim merama državne pomoći.
116. Evidencija obavezno sadrži podatke o ispunjenosti uslova (kada je primenljivo), koji se odnose na opravdane troškove i maksimalno dozvoljeni intenzitet državne pomoći.
117. Evidencija se čuva deset godina od dana kada je državna pomoć dodeljena i dostavlja se Komisiji na njen zahtev.
118. Ovo uputstvo stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Vrste državne pomoći |
Alternativni scenario / |
Državna pomoć za visokoefikasnu kogeneraciju |
Alternativni scenario je konvencionalni sistem proizvodnje električne energije ili grejanja sa istim kapacitetom u pogledu efikasne proizvodnje energije. |
Državna pomoć za izradu studije životne sredine |
Opravdani troškovi su troškovi izrade studije životne sredine. |
Državna pomoć za ulaganje u remedijaciju kontaminiranih lokacija |
Opravdani troškovi predstavljaju razliku između troška, koji je nastao usled radova na sanaciji kontaminiranih lokacija i povećanja vrednosti zemljišta. |
Državna pomoć za energetski efikasno daljinsko grejanje i hlađenje |
Opravdani troškovi su troškovi ulaganja za izgradnju, proširenje, renoviranje jedne ili više proizvodnih jedinica, a koji su sastavni deo efikasnog sistema daljinskog grejanja i hlađenja. |
Državna pomoć za ulaganje u reciklažu i ponovnu upotrebe otpada |
Opravdani troškovi predstavljaju dodatno ulaganje u odnosu na troškove konvencionalne proizvodnje, koja ne uključuje upravljanje otpadom sa istim ulaganjem u njen kapacitet. |
Državna pomoć za ulaganje radi dostizanja viših standarda za zaštitu životne sredine od propisanih u Republici Srbiji ili za povećanje nivoa zaštite životne sredine u odsustvu tehničke regulative |
Opravdani troškovi su dodatni troškovi ulaganja, koji su neophodni za dostizanje viših standarda za zaštitu životne sredine od propisanih u Republici Srbiji ili za povećanje nivoa zaštite životne sredine u odsustvu tehničke regulative. |
Državna pomoć za rano usklađivanje sa novim standardima Republike Srbije |
Opravdani troškovi su dodatni troškovi ulaganja, koji su neophodni za rano usklađivanje sa novim standardima Republike Srbije i postizanje višeg nivoa zaštite životne sredine od nivoa koji bi učesnik na tržištu postigao bez državne pomoći. |
Državna pomoć za ulaganje u podsticanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora |
Opravdani troškovi su dodatni troškovi ulaganja u poređenju sa troškovima konvencionalne elektrane sa istim kapacitetom u pogledu efikasne proizvodnje energije. |
Državna pomoć za grejanje na energiju iz obnovljivih izvora |
Opravdani troškovi su dodatni troškovi ulaganja u poređenju sa troškovima konvencionalnog sistema grejanja sa istim kapacitetom u pogledu efikasne proizvodnje energije. |
Državna pomoć za proizvodnju biogoriva i preradu biogoriva na prirodni gas |
Opravdani troškovi su troškovi nadogradnje biogoriva, a alternativni scenario predstavlja alternativnu upotrebu biogoriva (uključujući spaljivanje). |
Državna pomoć za biogorivo koje se koristi za transport |
Opravdani troškovi su dodatni troškovi ulaganja u odnosu na uobičajene troškove rafinerije. |
Državna pomoć za ponovnu upotrebu otpada |
Opravdani troškovi su dodatni troškovi ulaganja, koji su neophodni za ponovnu upotrebu otpada, a alternativni scenario predstavlja odlaganje otpada. |
Naziv sektora: |
Šifra sektora |
Eksploatacija kamenog uglja |
05.10 |
Vađenja ruda ostalih obojenih metala |
07.29 |
Eksploatacija građevinskog i ukrasnog kamena, krečnjaka, gipsa, krede |
08.11 |
Eksploatacija minerala, proizvodnja mineralnih đubriva i hemikalija |
08.91 |
Eksploatacija natrijum-hlorida |
08.93 |
Eksploatacija ostalih nemetaličnih ruda i minerala |
08.99 |
Priprema i predenje tekstilnih vlakana |
13.10 |
Tkanje tekstila |
13.20 |
Proizvodnja užadi, kanapa, pletenica i mreža |
13.94 |
Proizvodnja netkanog tekstila i predmeta od njega, osim odeće |
13.95 |
Proizvodnja kožne odeće |
15 |
Rezanje i obrada drveta |
16.10 |
Proizvodnja furnira i ploča na bazi drveta |
16.21 |
Proizvodnja pulpe |
16.29 |
Proizvodnja papira i kartona |
17.12 |
Proizvodnja predmeta od papira za ličnu upotrebu i upotrebu u domaćinstvu |
17.22 |
Proizvodnja rafinisanih naftnih derivata |
19 |
Proizvodnja boja, lakova i sličnih premaza, grafičkih boja i kitova |
20.30 |
Proizvodnja ostalih osnovnih neorganskih hemikalija |
20.13 |
Proizvodnja ostalih organskih osnovnih hemikalija |
20.14 |
Proizvodnja veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja |
20.15 |
Proizvodnja plastičnih masa u primarnim oblicima |
20.16 |
Proizvodnja sintetičkog kaučuka u primarnim oblicima |
20.17 |
Proizvodnja veštačkih vlakana |
20.60 |
Proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda |
21.1 |
Proizvodnja plastičnih ploča, limova, cevi i profila od plastike |
22.21 |
Proizvodnja ambalaže od plastike |
22.22 |
Proizvodnja ravnog stakla |
23.11 |
Oblikovanje i obrada ravnog stakla |
23.12 |
Proizvodnja šupljeg stakla |
23.13 |
Proizvodnja staklenih vlakana |
23.14 |
Proizvodnja i prerada ostalog stakla, uključujući tehničko stakleno posuđe |
23.19 |
Proizvodnja vatrostalnih proizvoda |
23.20 |
Proizvodnja keramičkih pločica i ploča |
23.31 |
Proizvodnja keramičkih sanitarnih proizvoda |
23.42 |
Proizvodnja keramičkih izolatora i izolacionog pribora od keramike |
23.43 |
Proizvodnja ostalih keramičkih proizvoda |
23.49 |
Proizvodnja ostalih nemetalnih mineralnih proizvoda |
23.99 |
Proizvodnja sirovog gvožđa i čelika i ferolegura |
24.10 |
Proizvodnja čeličnih cevi, šupljih profila i pratećih fitinga |
24.20 |
Hladno izvlačenje šipki |
24.3 |
Hladno valjanje pljosnatih proizvoda |
24.32 |
Hladno oblikovanje žice |
24.33 |
Proizvodnja plemenitih metala |
24.41 |
Proizvodnja aluminijuma |
24.42 |
Proizvodnja olova, cinka i kalaja |
24.43 |
Proizvodnja bakra |
24.44 |
Ostala proizvodnja obojenih metala |
24.45 |
Proizvodnja nuklearnog goriva |
24.46 |
Proizvodnja baterija i akumulatora |
27.2 |
Ostala proizvodnja |
27.9 |
Proizvodnja industrijskih gasova |
20.11 |
Proizvodnja opeke, crepa i građevinskih proizvoda od pečene gline |
23.22 |
Proizvodnja cementa |
23.51 |
Proizvodnja kreča |
23.52 |
Livenje gvožđa, čelika, lakih metala i drugih obojenih metala |
24.51, 24.52, 24.53, 24.54 |
Proizvodnja elektronskih elemenata i ploča |
26.1 |
Proizvodnja magnetnih i optičkih nosilaca zapisa |
26.8 |
Sakupljanje, tretman i odlaganje otpada; ponovno iskorišćavanje otpadnih materija |
38 |