PRAVILNIKO DISCIPLINSKOJ ODGOVORNOSTI ZAPOSLENIH U POKRAJINSKOM SEKRETARIJATU ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO("Sl. list AP Vojvodine", br. 30/2023) |
Ovim Pravilnikom, u skladu sa Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, utvrđuju se:
- disciplinska odgovornost službenika i nameštenika u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo (u daljem tekstu: Pokrajinski sekretarijat),
- vrste povreda dužnosti iz radnog odnosa,
- disciplinski postupak i izricanje disciplinske mere,
- materijalna odgovornost zaposlenih u Pokrajinskom sekretarijatu,
- izvršenje disciplinske mere i druga pitanja koja se odnose na postupak za utvrđivanje disciplinske i materijalne odgovornosti i izricanje mera u disciplinskom postupku i postupku za utvrđivanje materijalne odgovornosti.
Za svoj rad službenik, odnosno nameštenik (u daljem tekstu: zaposleni) u Pokrajinskom sekretarijatu odgovaraju materijalno i disciplinski.
Krivična, odnosno prekršajna odgovornost ne isključuje disciplinsko kažnjavanje za isto delo koje je bilo predmet krivičnog odnosno prekršajnog postupka, bez obzira na to da li je zaposleni oslobođen krivične odgovornosti odnosno prekršajne odgovornosti.
Zaposleni koji svojom krivicom ne ispunjava radne obaveze ili se ne pridržava naloga i uputstava Pokrajinskog sekretara, podsekretara ili neposrednog rukovodioca (u daljem tekstu: Poslodavca) donetih u vezi sa izvršavanjem radnih zadataka i poslova, odgovara za povredu dužnosti iz radnog odnosa u skladu sa ovim Pravilnikom.
II VRSTE POVREDA DUŽNOSTI IZ RADNOG ODNOSA
Povrede dužnosti iz radnog odnosa mogu biti lakše i teže.
Lakše povrede dužnosti iz radnog odnosa jesu:
1. kašnjenje na posao tri ili više puta u periodu od dva uzastopna meseca ili šest dana u periodu od dvanaest uzastopnih meseci;
2. neopravdano odsustvovanje u toku radnog vremena ili raniji odlazak sa posla u istim vremenskim intervalima tri ili više puta u periodu od dva uzastopna meseca ili šest dana u periodu od dvanaest uzastopnih meseci;
3. neevidentirane ili nepravilno evidentiranje prisutnosti na radu tri ili više puta u periodu od dva uzastopna meseca ili šest puta u periodu od dvanaest uzastopnih meseci;
4. neopravdan izostanak s posla jedan radni dan;
5. neopravdano neobaveštavanje neposredno pretpostavljenog o razlozima sprečenosti za dolazak na rad u roku od 24 sata od nastanka razloga;
6. nesavesno čuvanje službenih spisa ili ili podataka suprotno propisima koji regulišu ovu oblast;
7. povreda kodeksa ponašanja službenika koja nije obuhvaćena nekom od povreda dužnosti iz radnog odnosa predviđenih ovim ili posebnim zakonom.
Teže povrede dužnosti iz radnog odnosa jesu:
1) neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nepotpuno izvršenje poslova (propuštanje zakonskih rokova za postupanje) ili naloga pretpostavljenog;
2) nezakonit rad, odnosno nezakonita izrada službene dokumentacije, netačna ili na drugi način nepravilna obrada iste ili propuštanje radnji za koje je službenik ili nameštenik ovlašćen, čime je došlo do odgovornosti poslodavca ili nastanka štete;
3) zloupotreba prava iz radnog odnosa - neistinito prikazivanje ličnih svojstava ili okolnosti koje predstavljaju osnov korišćenja prava iz radnog odnosa;
4) povreda načela, nepristrasnosti ili političke neutralnosti ili izražavanje i zastupanja političkih uverenja na radu;
5) odavanje podataka koji prema posebnim propisima predstavljaju tajne podatke;
6) iznošenje službenih spisa ili akata van zgrade sedišta organa ili zgrade mesta rada zaposlenog bez saglasnosti Pokrajinskog sekretara, odnosno lica koga on ovlasti i distribuiranje istih licima koja nisu zaposleni u Pokrajinskom sekretarijatu;
7) zloupotreba prava, odnosno resursa informaciono komunikacionog sistema:
- korišćenje informatičkih resursa van dodeljenih ovlašćenja, kao i korišćenje i u druge, osim poslovne svrhe;
- nepostupanje sa poverljivim podacima u skladu sa propisima, a posebno prilikom kopiranja i prenosa podataka;
- neobezbeđivanje sigurnosti podataka u skladu sa važećim propisima;
- nepristupanje informatičkim resursima samo na osnovu eksplicitno dodeljenih korisničkih prava, odnosno neovlašćeno ustupanje korisničkog naloga neovlašćenom licu;
- zaustavljanje rada ili brisanje antivirusnog programa, menjanje njegove podešene opcije, neovlašćeno instaliranje drugih antivirusnih programa;
- neizrađivanje zaštitne kopije (backup) podataka u skladu sa propisanim procedurama;
- nevršenje službene komunikacije putem službenog e-maila @vojvodina.gov.rs
8) zloupotreba obaveštavanja o sumnji u postojanje korupcije;
9) primanje poklona u vezi sa vršenjem poslova suprotno odredbama Zakona o zaposlenim u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, primanje usluge ili koristi za sebe ili drugo lice ili korišćenje rada radi uticanja na ostvarivanje sopstvenih prava ili prava lica povezanih sa službenikom ili nameštenikom;
10) dodatni rad koji nije u skladu sa uslovima određenim Zakonom o zaposlenim u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave;
11) preuzimanje dužnosti direktora, zamenika ili pomoćnika direktora u pravnom licu i potvrda ograničavanja članstva u organima pravnog lica određena ovim zakonom;
12) osnivanje privrednog društva, javne službe i bavljenje preduzetništvom;
13) neprenošenje upravljačkih prava u privrednom subjektu na drugo lice, nedostavljanje podataka o licu na koje su preneta upravljačka prava, odnosno nedostavljanje dokaza o prenosu upravljačkih prava Pokrajinskom sekretaru, odnosno licu koje on ovlast;
14) neprijavljivanje interesa koji službenik ili s njime povezano lice može imati u vezi sa odlukom organa u čijem donošenju učestvuje;
15) nezakonito raspolaganje sredstvima, kao i nesavestan odnos prema sredstvima kojima službenik, odnosno nameštenik rukuje;
16) povreda prava drugih službenika i nameštenika;
17) nedolično, nasilničko ili uvredljivo, ponašanje prema strankama ili saradnicima;
18) dolazak na rad u alkoholisanom stanju ili pod uticajem drugih opojnih sredstava, odnosno uživanje alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena;
19) ometanje stranaka u ostvarivanju njihovih prava i interesa u postupku pred Pokrajinskim sekretarijatom;
20) neopravdan izostanak sa posla najmanje dva uzastopna radna dana;
21) odbijanje propisanog lekarskog pregleda;
22) odbijanje davanja podataka ili davanje netačnih podataka drugim državnim organima, ako je davanje tih podataka propisano zakonom ili propisima donetim na osnovu zakona;
23) neizvršavanje radnih i drugih obaveza u skladu sa propisima o štrajku;
24) dva puta ponovljena lakša povreda dužnosti utvrđena konačnim rešenjem kojim je izrečena disciplinska mera, u periodu od dve godine.
Ako postoji osnovana sumnja da je zaposleni učinio težu povredu radne obaveze iz člana 6. stav 1. tačka 18. ovog pravilnika, podsekretar će naložiti da se zaposleni izvrši provera da li je zaposleni alkoholisanom stanju ili pod uticajem drugih opojnih sredstava.
Pod alkoholisanim stanjem, u smislu ovog Pravilnika smatra se prisustvo alkohola u organizmu zaposlenog veće od 0,3 mg/ml.
Pokretanje postupka provere alkoholisanosti, odnosno konzumiranja opojnih sredstava obavezno se vrši u slučajevima ekscesnog ponašanja ili ponašanja koje može dovesti ili dovodi do poremećaja procesa rada, prouzorkovanja materijalne štete, ugrožavanja zdravlja i života zaposlenog, kolega i stranaka, kako i u drugim slučajevima kada se proceni da je zaposleni pod uticajem alkohola ili opojnih droga.
Postupak provere sprovodi se uz pristanak zaposlenog kojem se mora objasniti postupak testiranja.
Prisustvo alkohola u organizmu vrši se aparatom za merenje alkoholisanosti koji mora posedovati Uverenje o baždarenju.
Proveru alkoholisanosti vrši Komisija od tri člana koju obrazuje podsekretar iz reda službenika na položaju i službenik.
Komisija vrši testiranje na radnom mestu zaposlenog ili u kabinetu podsekretara, vršenjem dve analize sa vremenskim razmakom od 30 minuta.
O rezultatima testa sačinjava se zapisnik.
O svom radu komisija sačinjava zapisnik u koji se unose sve relevantne činjenice u vezi provere i ispitivanja odnosno upućivanja zaposlenog na stručni pregled, kao i odbijanje zaposlenog da se podvrgne proveri i ispitivanju odnosno upućivanju na stručni pregled.
U slučaju sumnje na prisustvo opojnih supstanci ili da zaposleni odbije testiranje od strane Komisije ili u slučaju da zaposleni odbije da potpiše Zapisnik Komisije o rezultatima alkotestiranja, podsekretar će uputiti zaposlenog na testiranja u nadležnoj medicinskoj ustanovi o trošku Pokrajinskog sekretarijata.
Ukoliko zaposleni odbije postupak testiranje u u nadležnoj medicinskoj ustanovi, smatraće se da je učinio težu povredu radne obaveze iz člana 6. stav 1. tačka 15. ovog pravilnika.
1. Pokretanje i vođenje disciplinskog postupka
Disciplinski postupak protiv zaposlenog u pokrajinskom sekretarijatu pokreće pokrajinski sekretar, odnosno lice koje on ovlasti, na sopstvenu inicijativu ili na zahtev lica koje je neposredni rukovodilac službeniku ili namešteniku.
Svaki službenik, nameštenik ili postavljeno lica koje sazna za učinjenu povredu dužnosti iz radnog odnosa može da podnese inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka.
Disciplinski postupak se pokreće pismenim Zaključkom koji se dostavlja zaposlenom i na koji žalba nije dopuštena.
Zaključak obavezno sadrži:
- ime i preuzime radnog mesta,
- opis dela iz kog proizilazi obeležja povrede radne obaveza, vreme i mesto izvršenja povrede kao i ostale okolnosti potrebne da povreda radne obaveze tačno odredi;
- predlog dokaza koje u disciplinskom postupku treba izvesti, uz naznačenje imena svedoka i veštaka, spisa i predmeta koji služe kao dokazi.
Ukoliko se radi o povredama radne obaveze iz člana 6. ovog Pravilnika istovremeno sa zaključkom se donosi rešenje o obrazovanju Komisije o sprovođenju disciplinskog postupka.
Zaključak kojim je pokrenut disciplinski postupak, dostavlja se zaposlenom zajedno sa pozivom za usmenu raspravu najmanje 8 dana pre zakazane usmene rasprave.
Zaključak iz stava 1. ovog člana dostavlja se u istom roku i Sindikatu, koji je dužan da u daljem roku od 3 dana dostavi pokrajinskom sekretarijatu rešenje kojim se određuje ovlašćenog predstavnika Sindikata za član disciplinske komisije, ako postupak protiv zaposlenog vodi disciplinska komisija.
Zaključak za pokretanje disciplinskog postupka protiv zaposlenog dostavlja se zaposlenom putem lične dostave, na način propisan Zakonom o opštem upravnom postupku.
Pokrajinski sekretar odnosno lice koje on ovlasti može da odluči da sprovede prethodni postupak.
Prethodni postupak obuhvata radnje kojima se priprema rasprava (pribavljanje isprava, uviđaj, veštačenje, saslušanje odgovornog službenika, odnosno nameštenika, saslušanje svedoka i sl.).
Prethodni postupak se ne sprovodi ukoliko su sa zahtevom podneti svi potrebni dokazi.
Podsekretar vodi disciplinski postupak, odlučuje disciplinskoj odgovornosti i izriče disciplinske mere u slučaju lakših povrede dužnosti iz radnog odnosa iz člana 5. ovog Pravilnika.
Disciplinska komisija vodi disciplinski postupak i odlučuje disciplinskoj odgovornosti u slučaju težih povrede dužnosti iz radnog odnosa iz člana 6. ovog pravilnika.
Disciplinska komisija obrazuje Pokrajinski sekretar, odnosno lice koje on ovlasti, istovremeno sa donošenjem zaključka za pokretanje disciplinskog postupka.
Disciplinska komisija broji tri člana, a sekretar Komisije je lice koje zaposleno obavlja kadrovske poslove u Pokrajinskom sekretarijatu.
Jedan član Disciplinske komisije mora da ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, a jedan član komisije je ovlašćeni predstavnik reprezentativnog sindikata.
Podsekretar, odnosno predsednik disciplinske komisije zakazuju usmenu raspravu na kojoj zaposleni ima pravo da iznese svoju odbranu i na kojoj će utvrditi činjenično stanje koje je od značaja za odlučivanje o odgovornosti zaposlenog.
Na raspravu se pozivaju: zaposleni protiv koga se vodi disciplinski postupak, svedoci, veštaci, branilac i ostali učesnici postupka čije je prisustvo neophodno.
Poziv za raspravu sadrži: ime i prezime podnosioca zahteva, ime i prezime lica a koji se poziva na raspravu, njegovo svojstvo, vrstu povrede radne obaveze i dužnosti, mesto, dan i čas održavanja rasprave, pouka o pravu zaposlenog da uzme branioca i upozorenja da će se rasprava održati i u slučaju ako na raspravu ne dođe, a izostanak ne opravda.
Raspravom rukovodi podsekretar ili predsednik disciplinske komisije.
Nakon otvaranja rasprave utvrđuje se da li su pozivi uručeni svim pozvanim i da li su se pozvani odazvali pozivu.
Ako zaposleni protiv koga je pokrenut disciplinski postupak nije došao, a nema dokaza da je uredno pozvan rasprava se odlaže.
Rasprava se može održati i u odsustvu zaposlenog ako se dokaže da je uredno pozvan i nije pisano opravdao svoj izostanak.
Ako se utvrdi da su ispunjeni uslovi za održavanje rasprave pristupa se čitanju zaključka za pokretanje disciplinskog postupka.
Podsekretar ili predsednik disciplinske komisije, nakon što pročita zaključak za pokretanje disciplinskog postupka poziva zaposlenog da iznese svoju odbranu.
Zaposleni može da se brani sam ili preko zastupnika, a može da za raspravu dostavi i pismenu odbranu.
Po saslušanju odbrane pristupa se izvođenju dokaza.
Dokazna sredstva u postupku mogu biti: čitanje isprava, spisa, akata i drugih službenih evidencija, saslušanje svedoka, uviđaj, veštačenje, kao i druga dokazna sredstva u smislu pravila upravnog postupka.
Kad budu izvedeni svi dokazi koji se ocene kao potrebni za utvrđivanje činjeničnog stanja, pročitaće se i mišljenje sindikata čiji je član zaposleni, ako je dostavljeno.
O toku rasprave vodi se zapisnik u koji se unose svi podaci o toku rasprave.
Zapisnik potpisuju: podsekretar, odnosno predsednik disciplinske komisije, zaposleni protiv koga se vodi disciplinski postupak, zastupnik zaposlenog, sekretar komisije i drugi učesnici u postupku.
Primerak zapisnika se uručuje zaposlenom.
Usmena rasprava je javna, s tim što se javnost može isključiti ako to zahteva potreba čuvanja državne ili druge propisane tajne.
Zaključak o isključenju javnosti donosi podsekretar ili predsednik disciplinske komisije.
Protiv zaključka iz stava 2. ovog člana nije dozvoljen prigovor.
Podsekretar ili disciplinska komisija donosi odluku o utvrđivanju disciplinske odgovornosti u roku od 8 dana od dana zaključenja rasprave.
Za lakše povrede dužnosti iz radnog odnosa može da se izrekne novčana kazna do 20% osnovne plate, isplaćene za mesec u kome je novčana kazna izrečena.
Za teže povrede dužnosti iz radnog odnosa može da se izrekne:
1. novčana kazna od 20% do 30% osnovne plate, isplaćene za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do šest meseci;
2. određivanje neposrednog nižeg platnog razreda;
3. zabrana napredovanja do četiri godine;
4. premeštaj na radno mesto u neposredno niže zvanje uz zadržavanje platnog razreda čiji je redni broj istovetan rednom broju platnog razreda u kome se nalazi radno mesto s koga je premešten;
5. prestanak radnog odnosa.
Mera novčane kazne za lakši ili težu povredu dužnosti iz radnog odnosa izvršava se danom konačnosti rešenja i izvršava administrativnim putem.
Službeniku, odnosno namešteniku kome je izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja kojim je disciplinska kazna izrečena.
Zaposleni protiv koga je pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi s radom ili disciplinski postupak zbog teže povrede dužnosti može biti udaljen s rada do okončanja krivičnog, odnosno disciplinskog postupka, ako bi njegovo prisustvo na radu štetilo interesu poslodavca ili ometalo vođenje disciplinskog postupka.
Rešenje o udaljenju s rada donosi disciplinska komisija, u zavisnosti od toga ko vodi disciplinski postupak.
Rešenje o udaljenju s rada opoziva se, na službenoj dužnosti ili na predlog službenika, ako prestanu razlozi zbog kojih je doneseno.
Zaposleni koji je udaljen s rada zbog toga što je protiv njega pokrenuo disciplinski postupak zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa, dok je udaljen s rada ima pravo na naknadu plate u visini jedne četvrtine, a ako izdržava porodicu - u visini jedne trećine osnovne plate za mesec koji prethodi mesecu u kome je pokrenut postupak.
Zaposlenom protiv koga je disciplinski postupak obustavljen ili koji je oslobođen u disciplinskom postupku, u naredna tri dana od nastupanja te činjenice, isplaćuje se razlika između isplaćene naknade plate i punog iznosa osnovne plate.
5. Izricanje disciplinske mere
Disciplinsku meru, u formi rešenja izriče Pokrajinski sekretar, odnosno lice koje on ovlasti, na osnovu odluke o odluku o utvrđivanju disciplinske odgovornosti podsekretara, odnosno disciplinske komisije.
Pri izboru i odmeravanju disciplinske mere vodi se računa o stepenu odgovornosti zaposlenog, težini posledica povrede dužnosti i subjektivnim i objektivnim okolnostima pod kojima je povreda dužnosti izvršena.
O tome da li je zaposlenom ranije već bila izrečena disciplinska mera vodi se računa samo ako ona nije još izbrisana iz kadrovskog lista.
Rešenje o izricanju disciplinske mere sadrži: uvod, dispozitiv, obrazloženje i pouku o pravnom sredstvu.
Uvod rešenja obavezno sadrži: naziv organa koji ga donosi, propis o nadležnosti, ime i prezime zaposlenog protiv koga je vođen postupak, kao i ime i prezime branioca ako ga ima, kratko naznačenje disciplinske odgovornosti.
Dispozitivom rešenja se odlučuje da je zaposleni učinio povredu radne obaveze i dužnosti, opis povrede, mesto i vreme izvršenja, vrstu povrede i meru koja se za učinjenu povredu radne obaveze i dužnosti izriče.
Dispozitiv rešenja obavezno sadrži ime i prezime zaposlenog sa podacima o njegovom zaposlenju u Pokrajinskom sekretarijatu i adresu stanovanja.
Dispozitivom rešenja se odlučuje o troškovima disciplinskog postupka ako ih je bilo, određuje njihov iznos, ko je dužan da ih plati i u kom roku.
Dispozitiv rešenja mora biti jasan i određen i može se podeliti u više tačaka.
U dispozitivu rešenja određuje se rok u kojem će se izrečena mera sprovesti.
Obrazloženje rešenja sadrži: izlaganje zaključka za pokretanje postupka za utvrđivanje disciplinske odgovornosti protiv zaposlenog, njegovo ime i prezime, vreme podnošenja zaključka za opisom zaključka, utvrđeno činjenično stanje, razloge koji su prihvaćeni s obzirom na utvrđeno činjenično stanje, propise iz kojih proizilazi doneto rešenje s obzirom na utvrđeno činjenično stanje.
Pouka o pravnom sredstvu sadrži pravo na žalbu, rok za podnošenje kao i naziv organa kome se podnosi žalba.
Protiv rešenja o utvrđivanju disciplinske odgovornosti i izricanju mere može se podneti žalba u roku od osam dana od dana uručenja rešenja Žalbenoj komisiji.
Žalba sadrži: naznačenje rešenja protiv koga se ulaže žalba i razloge za podnošenje žalbe.
Ukoliko žalba ne sadrži podatke iz stava 1 ovog člana podnosilac žalbe će se pozvati da u roku od tri dana istu dopuni, a ukoliko to ne učini odlučivaće se po nepotpunoj žalbi.
Žalbom se rešenje o disciplinskoj odgovornosti može pobijati zbog povrede zakona i propisa o radnim odnosima, povrede ovog Pravilnika, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i izrečene disciplinske mere.
Pokrajinski sekretarijat će odbaciti neblagovremenu žalbu.
Pokrajinski sekretar može zameniti žalbeno rešenje ili dopuniti postupak ako smatra da je to neophodno.
Ako Pokrajinski sekretar ne odbaci žalbu kao neblagovremenu, ne poništi pobijeno rešenje, ne udovolji žalbenom zahtevu, prosleđuje žalbu Žalbenoj komisiju u roku od 15 dana od prijema žalbe.
6. Upis disciplinske kazne u kadrovsku evidenciju i njeno brisanje
Rešenje kojim je izrečena disciplinska kazna dostavlja se službeniku koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima.
Disciplinska kazna izrečena konačnim rešenjem upisuje se u kadrovsku evidenciju.
Disciplinska kazna briše se iz kadrovske evidencije ako službeniku, odnosno namešteniku ne bude izrečena nova disciplinska kazna u naredne dve godine od izrečene disciplinske kazne za lakšu povredu, ili u naredne četiri godine od izrečene disciplinske kazne za težu povredu.
Pokretanje disciplinskog postupka za lakše povrede dužnosti zastareva protekom jedne godine od izvršene povrede, a za teže povrede protekom dve godine od izvršene povrede.
Vođenje disciplinskog postupka za lakše povrede dužnosti zastareva protekom jedne godine od pokretanja disciplinskog postupka, a za teže povrede radnih obaveza i dužnosti dve godine od pokretanja disciplinskog postupka.
Zastarelost ne teče dok disciplinski postupak nije moguće pokrenuti ili voditi zbog odsustva službenika, odnosno nameštenik ili iz drugih opravdanih razloga.
Službenik, odnosno nameštenik koje u radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokuje štetu Pokrajinskom sekretarijatu, dužan je da štetu nadoknadi.
Postojanje štete visinu štete i okolnosti pod kojima je ona prouzrokovana utvrđuje Pokrajinski sekretar, odnosno lice koje on za to pismeno ovlasti.
Ukoliko bi utvrđivanje visine štete prouzrokovalo nesrazmerne troškove, visina štete može da se odredi u paušalnom iznosu.
Ako zaposleni odbije da nadoknadi štetu, pravo na naknadu štete može da se ostvari u parničnom postupku.
Pokrajinski sekretarijat i zaposleni mogu da zaključe pismeni sporazum kojim određuju visinu i način naknade štete, koji ima snagu izvršne isprave.
Ako štetu prouzrokuje više zaposleni, svaki zaposleni je odgovoran za deo štete koju je prouzrokovao, a ako se za svakog službenika, odnosno nameštenika ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao smatra se da su svi pod jednako odgovorni i štetu nadoknađuju u jednakim delovima.
Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Autonomne pokrajine Vojvodine".
Redakcija je zadržala numeraciju odeljaka kako je objavljena u "Sl. listu AP Vojvodine", br. 30/2023.