UPUTSTVOZA OCENJIVANJE USKLAĐENOSTI POSEBNIH SLUČAJEVA DRŽAVNE POMOĆI UČESNICIMA NA TRŽIŠTU KOJI OBAVLJAJU DELATNOST U SEKTORU VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA("Sl. glasnik RS", br. 54/2023) |
1. Ovim uputstvom bliže se uređuje način za ocenjivanje državne pomoći za ulaganje u posebne projekte, operativne državne pomoći koja se dodeljuje za posebne kategorije aerodroma, kao i državne pomoći koja se dodeljuje avio-prevoziocima.
2. Ovo uputstvo ne primenjuje se prilikom ocene usklađenosti državne pomoći koja se dodeljuje za obavljanje poverenih usluga.
3. Državna pomoć za ulaganje u posebne projekte, operativna državna pomoć koja se dodeljuje za posebne kategorije aerodroma, kao i državna pomoć koja se dodeljuje avio-prevoziocima može biti usklađena ako:
(1) doprinosi ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa;
(2) postoji potreba za intervencijom države;
(3) mera pomoći je primerena;
(4) ima podsticajni efekat;
(5) proporcionalna je (svedena na minimum);
(6) pozitivni efekti mere na konkurenciju i trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije prevazilaze negativne efekte;
(7) su podaci o pomoći dostupni javnosti (je pomoć transparentna).
II OCENA USKLAĐENOSTI DRŽAVNE POMOĆI ZA ULAGANJE U POSEBNE PROJEKTE
1) Doprinos ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa
4. Državna pomoć za ulaganje u posebne projekte doprinosi ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa ako:
(1) povećava mobilnost građana i povezanost područja;
(2) se umanjuje zagušenje prometa u najvećim aerodromima; ili
(3) olakšava regionalni razvoj.
5. Ne smatra se da državna pomoć iz tačke 3. ovog uputstva doprinosi ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa ako se dodeljuje za ulaganje u ekonomski neisplative aerodrome ili za izgradnju dodatnih kapaciteta, koji neće biti iskorišćeni.
6. Prihvatno područje aerodroma u smislu ovog uputstva predstavlja geografsku granicu tržišta, koja se obično određuje na osnovu udaljenosti od postojećeg aerodroma na kojem se obavlja redovan avio-prevoz na 100 kilometara ili 60 minuta putovanja automobilom, autobusom ili vozom.
7. Ulaganje u aerodromsku infrastrukturu mora zadovoljiti potrebe svih korisnika koji se nalaze u njegovom prihvatnom području u srednjoročnom periodu, u suprotnom smatra se da takvo ulaganje ne doprinosi cilju od zajedničkog interesa.
8. Srednjoročna predviđanja za upotrebu aerodromske infrastrukture ne mogu se uzeti u obzir ako se aerodrom nalazi u istom prihvatnom području već postojećeg aerodroma, koji ne radi punim ili gotovo punim kapacitetom.
9. Izrada unapred pripremljenog poslovnog plana mora biti zasnovana na realnim procenama a ne na procenama zasnovanim u odnosu na srednjoročna predviđanja aerodroma koji se nalazi u istom prihvatnom područuju, a posluje sa smanjenim prometom putnika i tereta, s tim da se moraju indentifikovati verovatni efekti ulaganja za upotrebu infrastrukture (na primer u drugi postojeći aerodrom ili u druge načine prevoza).
2) Postojanje potrebe za intervencijom države
10. Potreba za intervencijom države postoji zbog visokih fiksnih troškova ulaganja i zavisi od godišnjeg prosečnog prometa putnika na aerodromu. Smatra se da:
(1) aerodrom sa godišnjim prometom do 200.000 putnika nije sposoban da pokrije svoje troškove amortizacije opravdanih troškova ulaganja u infrastrukturu i opremu uključujući osnovne troškove finansiranja (u daljem tekstu: kapitalni troškovi);
(2) aerodrom sa godišnjim prometom od 200.000 do milion putnika najčešće nije sposoban da pokrije svoje kapitalne troškove;
(3) aerodrom sa godišnjim prometom od milion do tri miliona putnika najčešće je sposoban da pokrije veći deo svojih kapitalnih troškova;
(4) aerodrom sa godišnjim prometom od tri miliona do pet miliona putnika je sposoban da pokrije sve troškove (uključujući operativne i kapitalne troškove), osim u određenim slučajevima, kada je intervencija države potrebna zbog pokrivanja pojedinih kapitalnih troškova;
(5) aerodrom sa godišnjim prometom većim od pet miliona putnika je sposoban da pokrije sve troškove, osim u izuzetnim okolnostima kada je moguće jasno dokazati tržišni neuspeh i nemogućnost finansiranja ulaganja na tržištima kapitala, kao i kada je pozitivni efekat mere na konkurenciju značajno veći od negativnih efekata mere pomoći na konkurenciju i trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica EU.
a) Primerenost mere državne pomoći
11. Mera državne pomoći za ulaganje u posebne projekte smatra se primerenom ako nije moguće doprineti ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa iz tačke 4. ovog uputstva i rešavanju tržišnog nedostatka drugim merama koje ne sadrže državnu pomoć.
12. Davalac koji dodeljuje individualnu državnu pomoć za ulaganje u posebne projekte unapred određenom korisniku mora da dokaže da takva pomoć više doprinosi ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa iz tačke 4. ovog uputstva u odnosu na doprinos koji bi se postigao donošenjem šeme državne pomoći ili drugom merom koja ne sadrži državnu pomoć.
b) Primerenost instrumenta za dodelu državne pomoći
13. Instrument za dodelu državne pomoći je primeren ako najmanje narušava konkurenciju na tržištu i trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije u odnosu na druge raspoložive instrumente za dodelu državne pomoći.
14. Ako se pomoć dodeljuje kroz instrumente koji obezbeđuju direktnu novčanu prednost (na primer subvencije, fiskalne olakšice, prodaja ili korišćenje imovine u javnoj svojini po ceni manjoj od tržišne i sl.) davalac mora da dokaže zbog čega drugi instrumenti pomoći koji manje narušavaju konkurenciju i trgovinu (na primer krediti sa nižom kamatnom stopom od tržišne ili subvencionisanom kamatnom stopom, garancije države i sl.) nisu primereni za ostvarivanje cilja od zajedničkog interesa iz tačke 4. ovog uputstva.
15. Državna pomoć ima podsticajni efekat ako se poseban projekat ulaganja ne bi realizovao bez državne pomoći ili ako bi se realizovao u ograničenom obimu.
16. Postojanje podsticajnog efekta dokazuje se analizom nivoa realizacije posebnog projekta ulaganja sa i bez državne pomoći (conterfactual analysis) i ukoliko je podnet zahtev za dodelu individualne državne pomoći pre početka radova na projektu.
17. Kada ne postoji analiza iz tačke 16. ovog uputstva podsticajni efekat se može dokazati na osnovu unapred pripremljenog poslovnog plana u kome se jasno vidi razlika između pozitivnog i negativnog toka novca (uključujući troškove ulaganja u fiksnu kapitalnu imovinu) tokom perioda ulaganja iskazanog kroz neto sadašnju vrednosti.
18. Iznos državne pomoći za ulaganje u posebne projekte mora biti ograničen na minimum potreban za ostvarivanje cilja od zajedničkog interesa iz tačke 4. ovog uputstva.
19. Državna pomoć iz tačke 18. ovog uputstva je proporcionalna (ograničena na minimum) ako iznos pomoći odgovara dodatnim troškovima realizacije ulaganja, koji se dobijaju na osnovu analize ulaganja sa državnom pomoći.
20. Kada ne postoji analiza iz tačke 19. ovog uputstva proporcionalnost se može dokazati na osnovu unapred pripremljenog poslovnog plana u kome se jasno vidi razlika između pozitivnog i negativnog toka novca (uključujući troškove ulaganja u fiksnu kapitalnu imovinu) tokom perioda ulaganja iskazanog kroz neto sadašnju vrednosti.
21. Pod opravdanim troškovima ulaganja ne smatraju se troškovi koji nisu nastali obavljanjem delatnosti u sektoru vazdušnog saobraćaja, kao na primer troškovi za parking vozila, troškovi hotela, restorana, poslovnog prostora i sl.
22. Troškovi ulaganja koji se odnose na autobuse, vozila i slično, mogu biti opravdani ukoliko su deo infrastrukture za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja na aerodromima.
23. Dozvoljeni intenzitet državne pomoći za ulaganje u posebne projekte određuje se u skladu sa Uredbom o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći učesnicima na tržištu koji obavljaju delatnost u sektoru vazdušnog saobraćaja, pri čemu, iznos državne pomoći ne sme da pređe razliku između pozitivnog i negativnog toka novca (uključujući troškove ulaganja u fiksnu kapitalnu imovinu) tokom perioda ulaganja iskazanog kroz neto sadašnju vrednosti, bez obzira na prosečan godišnji promet putnika.
24. Državna pomoć, koja se dodeljuje aerodromima sa prosečnim godišnjim prometom preko pet miliona putnika može biti proporcionalna ako je sprovedena detaljna analiza razlike između pozitivnog i negativnog toka novca (uključujući troškove ulaganja u fiksnu kapitalnu imovinu) tokom perioda ulaganja iskazanog kroz neto sadašnju vrednosti, bez obzira na prosečan godišnji promet putnika.
25. Državna pomoć za ulaganje u posebne projekte se može dodeliti ako korisnik obezbedi finansijsko učešće od najmanje 25% opravdanih troškova iz sopstvenih sredstava ili spoljnim finansiranjem, koji ne sadrži bilo koji oblik javne pomoći.
6) Efekti na konkurenciju i trgovinu sa EU
26. Negativan efekat mere na konkurenciju postoji uvek kada se ulaže u aerodrom, koji se nalazi u istom prihvatnom području tog aerodroma i koji ne radi sa punim, ili gotovo punim kapacitetom.
27. Kako bi se izbegli negativni efekti mere državna pomoć za ulaganje u posebne projekte aerodroma, koji ima prosečan godišnji promet do pet miliona putnika može se dodeliti u obliku unapred određenih periodičnih obroka za nadoknadu opravdanih troškova ulaganja ili u godišnjim obrocima za nadoknadu kapitalnih troškova, koji su predviđeni poslovnim planom.
28. U cilju ograničavanja negativnih efekata mere aerodrom mora biti otvoren za sve potencijalne korisnike. U slučaju fizičkog ograničenja kapaciteta tog aerodroma, pristup aerodromu se omogućava na osnovu odgovarajućih, objektivnih i transparentnih kriterijuma i bez diskriminacije.
III OCENA USKLAĐENOSTI OPERATIVNE DRŽAVNE POMOĆI KOJA SE DODELJUJE ZA POSEBNE KATEGORIJE AERODROMA
1) Doprinos ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa
29. Operativna državna pomoć koja se dodeljuje za posebne kategorije aerodroma doprinosi ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa ako u prelaznom periodu:
(1) povećava mobilnost građana i povezanost područja;
(2) se umanjuje zagušenje prometa u najvećim aerodromima; ili
(3) olakšava regionalni razvoj.
30. Ne smatra se da državna pomoć doprinosi ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa ako se dodeljuje za ekonomski neisplative aerodrome.
31. Poslovni plan aerodroma, kojem se dodeljuje operativna državna pomoć mora biti zasnovan na realnim procenama prometa putnika i tereta u odnosu na promet drugog aerodroma koji se nalazi u istom prihvatnom području.
2) Postojanje potrebe za intervencijom države
32. Potreba za intervencijom države postoji zbog visokih fiksnih troškova ulaganja i zavisi od godišnjeg prosečnog prometa putnika na aerodromu. Smatra se da:
(1) aerodrom sa godišnjim prometom do 200.000 putnika nije sposoban da pokrije operativne troškove;
(2) aerodrom sa godišnjim prometom od 200.000 do 700.000 putnika najčešće nije sposoban da pokrije operativne troškove;
(3) je aerodrom sa godišnjim prometom od 700.000 do milion putnika najčešće sposoban da pokrije veći deo operativnih troškova;
(4) je aerodrom sa godišnjim prometom od milion do tri miliona putnika sposoban da pokrije većinu operativnih troškova.
33. Operativni troškovi aerodroma iz tačke 32. ovog uputstva su troškovi povezani sa pružanjem aerodromskih usluga, kao i troškovi osoblja, ugovornih usluga, komunikacija, otpada, energije, održavanja, zakupa, administracije i sl.
34. Operativna državna pomoć koja se dodeljuje za posebne kategorije aerodroma smatra se primerenom ako nije moguće doprineti ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa iz tačke 27. ovog uputstva i rešavanju problema tog aerodroma drugim merama koje ne sadrže državnu pomoć.
35. Iznos operativne državne pomoći koja se dodeljuje za posebne kategorije aerodroma izračunava se unapred kao fiksni paušalni iznos kojim se pokriva očekivani operativni manjak u periodu za koji se smatra da će aerodrom postići ekonomsku isplativost, a najkasnije do isteka prelaznog perioda i isplaćuje se kao paušalni predujam ili obrok.
36. Operativna državna pomoć koja se dodeljuje za posebne kategorije aerodroma ima podsticajni efekat ako bi obim obavljanja ekonomske delatnosti aerodroma bez te državne pomoći bio značajno smanjen.
37. Iznos državne pomoći mora biti ograničen na minimum potreban za obavljanje delatnosti za koju je državna pomoć dodeljena.
38. Poslovnim planom se mora omogućiti da aerodrom po isteku perioda u kojem prima operativnu državnu pomoć bude sposoban da samostalno pokrije operativne troškove.
39. Državna pomoć je proporcionalna ako se dodeljuje do maksimalnog iznosa koji je utvrđen u Uredbi o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći učesnicima na tržištu koji obavljaju delatnost u sektoru vazdušnog saobraćaja.
6) Efekti na konkurenciju i trgovinu sa EU
40. Negativan efekat mere na konkurenciju uvek postoji kada se dodeljuje državna pomoć aerodromima, koji se nalaze u istom prihvatnom području aerodroma koji ne radi sa punim, ili gotovo punim kapacitetom.
41. Kako bi se izbegli negativni efekti mere operativne državne pomoći koja se dodeljuje za posebne kategorije aerodroma davalac državne pomoći mora prikazati da će aerodrom, koji se nalazi u istom prihvatnom području biti sposobni da pokrije sve operativne troškove na kraju prelaznog perioda.
42. U cilju ograničavanja negativnih efekata mere aerodrom mora biti otvoren za sve potencijalne korisnike. U slučaju fizičkog ograničenja kapaciteta aerodroma, pristup aerodromu se omogućava na osnovu odgovarajućih, objektivnih i transparentnih kriterijuma i bez diskriminacije.
IV OCENA USKLAĐENOSTI DRŽAVNE POMOĆI KOJA SE DODELJUJE AVIO-PREVOZIOCIMA
1) Doprinos ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa
43. Državna pomoć koja se dodeljuje avio-prevoziocima za uvođenje novih linija na aerodromu doprinosi ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa ako:
(1) povećava mobilnost građana i povezanost područja; ili
(2) olakšava regionalni razvoj.
44. Ne smatra se da državna pomoć iz tačke 43. ovog uputstva doprinosi ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa ako je nova linija pokrivena drugim načinima prevoza ili polazi sa drugog aerodroma u istom prihvatnom području pod uporedivim uslovima, posebno u smislu trajanja putovanja.
2) Postojanje potrebe za intervencijom države
45. Potreba za intervencijom države postoji za uvođenje novih linija koje povezuju aerodrom sa drugim aerodromom, koji se nalazi u Zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području.
46. U unapred pripremljenom poslovnom planu avio-prevozioca potrebno je prikazati da će nova linija za koju se dodeljuje državna pomoć postati ekonomski isplativa, nakon dodele te pomoći, u periodu od najmanje tri godine.
47. U odsustvu poslovnog plana iz tačke 46. ovog uputstva avio-prevozioci se moraju obavezati da će održati liniju na aerodromu proporcionalno periodu u kom su dobijali državnu pomoć.
48. Državna pomoći koja se dodeljuje avio-prevoziocima smatra se primerenom ako nije moguće doprineti ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa iz tačke 43. ovog uputstva merama koje ne sadrže državnu pomoć.
49. Državna pomoć ima podsticajni efekat ako je verovatno da avio-prevozilac bez državne pomoći ne bi uveo novu liniji, i ako je podneo zahtev za dodelu državne pomoći pre njenog uvođenja.
50. Državna pomoć je proporcionalna ako se dodeljuje za period od tri godine, do maksimalnog iznosa koji je utvrđen u Uredbi o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći učesnicima na tržištu koji obavljaju delatnost u sektoru vazdušnog saobraćaja.
6) Efekti na konkurenciju i trgovinu sa EU
51. Davalac državne pomoći je u obavezi da blagovremeno objavi javni poziv za uvođenje novih linija, kako bi se omogućilo svim zainteresovanim avio-prevoziocima da ponude svoje usluge.
52. Državna pomoć koja se dodeljuje za uvođenje novih linija ne može da se kombinuje sa bilo kojom drugom državnom pomoći za obavljanje prevoza na toj liniji.
53. Davalac državne pomoći, na svojoj internet stranici objavljuje i redovno ažurira informacije o merama državne pomoći, a naročito podatke o svim pojedinačnim korisnicima, iznosima i intenzitetima pomoći, bilo da se pomoć dodeljuje na osnovu šeme ili akta davaoca državne pomoći.
54. Informacije iz tačke 53. ovog uputstva davalac državne pomoći čuva i bez ograničenja stavlja na raspolaganje javnosti najmanje deset godina.
55. Istekom prelaznog perioda, odnosno 1. aprila 2033. godine prestaju da važe tač. 29-42. ovog uputstva.
56. Ovo uputstvo stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".