PRAVILNIK O METODOLOŠKOM OKVIRU ODREĐIVANJA TEHNIČKE IZVODLJIVOSTI I TROŠKOVNE OPRAVDANOSTI OPREMANJA ZGRADE KOJA SE DETALJNO ENERGETSKI SANIRA UREĐAJIMA ZA REGULACIJU I UREĐAJIMA ZA MERENJE PREDATE KOLIČINE TOPLOTNE ENERGIJE ("Sl. glasnik RS", br. 60/2023)

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuje se metodološki okvir određivanja tehničke izvodljivosti i troškovne opravdanosti opremanja zgrade koja se detaljno energetski sanira:

1) uređajima za regulaciju i uređajima za merenje predate količine toplotne energije zgradi, a gde postoji i potrošne tople vode;

2) uređajima za merenje predate količine toplotne energije za svaki deo zgrade, a gde postoji i potrošne tople vode;

3) uređajima za regulaciju predate količine toplotne energije za svako grejno telo.

Član 2

Metodološki okvir određivanja tehničke izvodljivosti i troškovne opravdanosti opremanja zgrade koja se detaljno energetski sanira uređajima iz člana 1. tačka 1) ovog pravilnika dat je u Prilogu 1 - Metodološki okvir određivanja tehničke izvodljivosti i troškovne opravdanosti opremanja zgrade koja se detaljno energetski sanira uređajima za regulaciju i uređajima za merenje predate količine toplotne energije zgradi, a gde postoji i potrošne tople vode, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 3

Metodološki okvir određivanja tehničke izvodljivosti i troškovne opravdanosti opremanja zgrade koja se detaljno energetski sanira uređajima iz člana 1. tačka 2) ovog pravilnika dat je u Prilogu 2 - Metodološki okvir određivanja tehničke izvodljivosti i troškovne opravdanosti opremanja zgrade koja se detaljno energetski sanira uređajima za merenje predate količine toplotne energije za svaki deo zgrade, a gde postoji i potrošne tople vode, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 4

Metodološki okvir određivanja tehničke izvodljivosti i troškovne opravdanosti opremanja zgrade koja se detaljno energetski sanira uređajima iz člana 1. tačka 3) ovog pravilnika dat je u Prilogu 3 - Metodološki okvir određivanja tehničke izvodljivosti i troškovne opravdanosti opremanja zgrade koja se detaljno energetski sanira uređajima za regulaciju predate količine toplotne energije za svako grejno telo, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 5

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Prilog 1.

METODOLOŠKI OKVIR
ODREĐIVANJA TEHNIČKE IZVODLJIVOSTI I TROŠKOVNE OPRAVDANOSTI OPREMANJA ZGRADE KOJA SE DETALJNO ENERGETSKI SANIRA UREĐAJIMA ZA REGULACIJU I UREĐAJIMA ZA MERENJE PREDATE KOLIČINE TOPLOTNE ENERGIJE ZGRADI, A GDE POSTOJI I POTROŠNE TOPLE VODE

Zgrada koja se detaljno energetski sanira može imati različite vrste grejanja, tako što:

- svaki deo zgrade ima svoje individualno grejanje,

- zgrada ima sopstvenu kotlarnicu,

- zgrada se toplotnom energijom snabdeva iz blokovske kotlarnice koja pripada trećim licima,

- zgrada se toplotnom energijom snabdeva iz sistema daljinskog grejanja.

Kada svaki deo zgrade ima svoje individualno grejanje, u zgradi ne postoji zajednička tehnička instalacija za grejanje. U takvim slučajevima, bez obzira da li se prilikom detaljne energetske sanacije ugrađuje sopstveni izvor toplote, ili se vrši priključenje na blokovsku kotlarnicu ili na sistem daljinskog grejanja, neophodno je projektovati i izvesti radove na postavljanju tehničke grejne instalacije zgrade.

Nova grejna instalacija zgrade projektuje se i izvodi tako da se omogući merenje ukupno predate toplotne energije zgradi.

Ako je detaljna energetska sanacija takvog obima da će posle nje zgrada imati najviše energetske razrede, a realna potrošnja energije će biti tako mala da ne ostavlja mnogo mesta za uštede, treba preispitati troškovnu opravdanost ugradnje uređaja za regulaciju i uređaja za merenje predate količine toplotne energije zgradi imajući u vidu stalne operativne mesečne troškove i troškove periodičnog kalibrisanja tih uređaja.

U slučaju kada zgrada nakon detaljne energetske sanacije treba da ima sopstvenu kotlarnicu, tehnički je izvodljivo a može biti i troškovno opravdano da se ugradi samo centralni uređaj za merenje predate toplotne energije za grejanje zgrade, kao i uređaj za merenje potrošne tople vode ukoliko je zgrada ima.

Ako je planirano da se zgrada priključi na sistem daljinskog grejanja ili na neki drugi distributivni sistem u blizini (blokovska kotlarnica ili industrijski pogon u vlasništvu trećih lica), neophodna je ugradnja uređaja za regulaciju predate količine toplotne energije zgradi, ili zamena postojeće opreme u toplotnoj predajnoj stanici ako je to neophodno, ugradnja uređaja za merenje predate toplotne energije zgradi, kao i uređaja za merenje predate količine toplotne energije za pripremu potrošne tople vode gde postoji.

Prilog 2.

METODOLOŠKI OKVIR
ODREĐIVANJA TEHNIČKE IZVODLJIVOSTI I TROŠKOVNE OPRAVDANOSTI OPREMANJA ZGRADE KOJA SE DETALJNO ENERGETSKI SANIRA UREĐAJIMA ZA MERENJE PREDATE KOLIČINE TOPLOTNE ENERGIJE ZA SVAKI DEO ZGRADE, A GDE POSTOJI I POTROŠNE TOPLE VODE

Ovaj prilog postavlja metodološki okvir koji koriste investitori prilikom planiranja detaljne energetske sanacije zgrade radi procene da li je ugradnja uređaja kojima se vrši merenje predate toplotne energije delovima zgrade, odnosno uređaja kojima se vrši merenje predate toplotne energije za pripremu potrošne tople vode, gde postoji, tehnički izvodljiva i troškovno opravdana.

Metodološki okvir je usklađen sa standardnom praksom i koristi metod neto sadašnje vrednosti. Pozitivan rezultat troškovne opravdanosti postoji ako neto sadašnja vrednost jednokratnih i godišnjih troškova investicije nije veća od neto sadašnje vrednosti zbira godišnjih koristi od ušteda koje se ostvaruju. Ako je planirana detaljna energetska sanacija takvog obima da posle nje zgrada treba da bude u najvišim energetskim razredima, potreba za toplotnom energijom za grejanje će biti u toj meri smanjena da ostavlja malo mesta za uštede, koje u tom slučaju zavise isključivo od ponašanja korisnika.

Tamo gde analiza metodom iz ovog priloga za konkretnu zgradu daje pozitivan rezultat, uređaje treba ugraditi. Pozitivan rezultat ne znači da će ugradnja uređaja biti isplativa za sve zainteresovane strane u zgradi (vlasnike stanova, zakupce, itd.), jer isplativost zavisi i od njihovog ponašanja u pogledu potrošnje toplotne energije.

U okviru toplotne predajne stanice za svaku zgradu ili grupu zgrada koje su priključene na sistem daljinskog grejanja ili na blokovsku kotlarnicu u vlasništvu trećih lica, ili će biti priključene, prilikom detaljne energetske sanacije neophodna je ugradnja centralnog uređaja za merenje predate količine toplotne energije zgradi. Uređaj meri i prikazuje ukupnu predatu količinu toplotne energije zgradi, ali ne daje podatak o pojedinačnoj raspodeli potrošnje za delove zgrade. U slučaju kada zgrada ima sopstvenu kotlarnicu, primenjuje se Prilog 1. ovog pravilnika.

Za raspodelu troškova grejanja između delova zgrade (pojedinačnih stanova) postoje dva osnovna pristupa - raspodela se može odrediti "direktno" ili "indirektno". Nijedan od ta dva pristupa ne daje podatak koji je direktno osnov za fakturisanje, nego se vrednost izračunava na osnovu merljivih parametara, odnosno neophodno je izvršiti određene proračune, kako bi se odredila potrošnja merodavna za fakturisanje krajnjem kupcu.

Standardni "direktni" merač toplote meri protok tečnosti koja prenosi toplotu i temperaturu tečnosti na ulazu i izlazu, a zatim određuje količinu toplote kroz proračunski modul i izražava je u jedinicama kWh.

Pristup raspodeli troškova putem merila toplotne energije polazi od pretpostavke da se potrošnja toplote može kontrolisati u delovima zgrade, pojedinačnim stanovima i na svakom grejnom telu.

Merenje utrošene količine potrošne tople vode za celu zgradu vrši se na dva načina: direktnim merenjem putem uređaja za merenje količine predate toplotne energije i merenjem utrošene količine hladne vode i izračunavanjem količine energije koja je toj vodi predata.

U starim - postojećim zgradama koje imaju zajedničku potrošnu toplu vodu, tehničke instalacije su uglavnom urađene tako što su vertikale koje stanove snabdevaju toplom vodom zajedničke, često i sa više od jedne ulazne cevi, što ne daje mogućnost za uvođenje individualnog merenja bez obimnih rekonstrukcija tehničkih instalacija zgrade. Potrošnja energije za potrebe pripreme potrošne tople vode je znatno manja od energije potrebne za grejanje, ali se i tu mogu ostvariti određene uštede energije.

Preporučuje se korišćenje uređaja za merenje utrošene toplotne energije i uređaja za merenje potrošne tople vode, gde je primenljivo, pod tehničkim uslovima koji su opisani u tehničkim standardima i/ili tehničkoj dokumentaciji koju je obezbedio proizvođač uređaja u hidrauličnim balansiranim sistemima grejanja sa pravilno odabranom temperaturom grejnog medijuma, što omogućava održavanje minimalnog protoka grejnog medijuma u svakom krugu.

Za zgradu bez posebnih delova zgrade, odnosno kada se radi o jednoj stambenoj jedinici koja se snabdeva iz mreže daljinskog grejanja, dovoljna je ugradnja uređaja za merenje toplotne energije u sklopu predajne stanice.

Ako u zgradi postoji više od jednog krajnjeg potrošača, investitor obezbeđuje da se instaliraju uređaji za merenje potrošnje grejanja i tople vode svakog krajnjeg potrošača, ako je to isplativo i tehnički izvodljivo. Procena isplativosti i tehničke izvodljivosti obavlja se u skladu sa ovim prilogom.

Uređaj za merenje toplotne energije u skladu sa tehničkim propisima treba tačno da meri, pamti i prikazuje potrošnju toplotne energije za grejanja ili tople vode krajnjeg potrošača.

Smatra se da je troškovno opravdano ulaganje u uređaje za merenje potrošnje toplotne energije delova zgrade kada je neto sadašnja vrednost procenjenih ušteda energije zbirno za sve krajnje potrošače u zgradi za utrošenu toplotnu energiju za grejanje ili pripremu potrošne tople vode, tokom perioda od 10 godina nakon instalacije, veća od neto sadašnje vrednosti procenjenih opravdanih troškova ugradnje uređaja za raspodelu troškova u zgradi, kao i termostatskih regulacionih ventila na svaki radijator.

Elementi koje investitor koji planira detaljnu energetsku sanaciju zgrade treba da uzme u obzir prilikom procene troškova su: investicioni troškovi nabavke uređaja, troškovi njihove ugradnje, operativni troškovi rada i održavanja, pri čemu posebno treba uzeti u obzir:

1) broj stanova, zajedničkih i drugih prostorija u zgradi;

2) broj spratova u zgradi;

3) rezultate dobre prakse u drugoj sličnoj ili istoj zgradi koja ima instalirane uređaje za merenje u skladu sa ovim pravilnikom;

4) troškove pristupa privatnom stanu ili zajedničkim prostorijama, uključujući i eventualno administrativne troškove;

5) troškove ugradnje uređaja za kontrolu temperature;

6) troškove opreme i softvera za prikupljanje podataka sa uređaja koji će biti osnov za obračun i fakturisanje, ukoliko se takav sistem planira;

7) troškove izdavanja računa i informacija o naplati;

8) troškove periodične kalibracije uređaja u skladu sa tehničkim propisima.

U slučaju da u zgradi postoji tehnička instalacija namenjena za potrebe grejanja, smatra se da je tehnički izvodljivo instalirati uređaje za merenje toplotne energije za delove zgrade, osim u sledećim slučajevima:

1) ako postoji više od jedne ulazne tačke u svaki stan/zasebnu jedinicu unutar zgrade,

2) ako je broj ulaznih tačaka za cevi nepoznat;

3) ako je postojeći sistem grejanja projektovan pomoću vodene pare i ne planira se kapitalna rekonstrukcija grejnih instalacija.

Ista pravila važe i za zgrade čiji manji deo je namenjen za stanovanje, a veći deo ima druge namene. Pri tome se stambeni deo posmatra kao jedna celina koju, ako je to tehnički izvodljivo i troškovno opravdano, treba odvojiti u zasebnu grejnu celinu.

Za procenu finansijske isplativosti ugradnje uređaja kojima se vrši merenje predate toplotne energije koristi se sledeća standardna formula za izračunavanje neto sadašnje vrednosti, odnosno ukupne koristi:

gde je:

NSV - neto sadašnja vrednost investicije (RSD)

P0 - početna investicija u periodu kada je uređaj kojim se vrši merenje predate toplotne energije instaliran (RSD)

Rt - godišnja neto ušteda, koja predstavlja zbir dodatnih ušteda u odnosu na referentne troškove za grejanje nakon detaljne energetske sanacije zgrade, nastala isključivo kao posledica ponašanja korisnika, umanjena za godišnje operativne troškove, tj. za troškove na ime usluge očitavanje uređaja i troškove fakturisanja i održavanja (RSD);

t - vek trajanja uređaja kojima se vrši merenje predate toplotne energije i pripadajuće opreme (npr. za period od 10 godina t=1 do t=10)

i - diskontna stopa, najčešće se koristi vrednost od 6 do 10%.

Ponašanje korisnika ima presudnu ulogu u proceni potencijalnih ušteda. Tamo gde stanari ili drugi korisnici zgrade imaju kontrolu nad grejanjem u pojedinačnim prostorijama i mogućnost postizanja ušteda, na raspodelu troškova grejanja na osnovu potrošnje utiče ponašanje korisnika na sledeći način:

- snižavanje nivoa temperature u prostorijama koje se koriste,

- lokalno ograničenje grejanja, snižavanje nivoa temperature u prostorijama koje se ne koriste,

- vremensko ograničenje grejanja, npr. zatvaranje ventila noću ili tokom praznika, za vreme dužeg odsustva iz stana,

- racionalno korišćenje potrošne tople vode, gde je primenljivo.

Navedene promene ponašanja korisnika doprinose smanjenju prosečne temperature u zgradi i uštedi toplotne energije ili energije za potrošnu toplu vodu.

U osnovnoj analizi primenjuje se pretpostavka o konstantnim relativnim cenama energije tokom čitavog životnog veka uređaja kojima se vrši merenje predate toplotne energije i pripadajuće opreme.

Mogu se sprovesti i analize osetljivosti na potencijalnu varijaciju dva najvažnija faktora:

- pretpostavka da će relativne cene toplotne energije rasti po određenoj godišnjoj stopi;

- primena diskontne stope različite od diskontne stope od 6 do 10% koja je preporučena i obično se koristi u osnovnoj analizi.

Nakon izračunavanja ukupne koristi uz poznavanje investicionog troška, može se izračunati pokazatelj K/T koji se definiše kao:

K/T =	ukupna korist
	investicioni trošak

Za potpunu ocenu isplativosti investicije potrebno je odrediti i "internu stopu prinosa" (IRR) koju, zbog prirode formule, nije moguće izračunati egzaktno. Za potrebe određivanja ove stope koriste se posebni programi, ili se do nje može doći iterativnim postupkom, pretpostavljanjem vrednosti za "neto sadašnju vrednost" jednaku nuli, pri čemu se koristi gore navedena formula uz uslov da je NSV jednako nuli.

Da bi investicija bila isplativa potrebno je da je neto sadašnja vrednost investicije (NSV) veća od nule, da je pokazatelj K/T veći od 1,5 i faktor interne stope prinosa (IRR) veći od diskontne stope. U zoni kada su ove vrednosti bliske navedenim, potrebno je uraditi dodatne analize osetljivosti.

Potrebni elementi za analizu troškovne opravdanosti ugradnje uređaja za merenje predate toplotne energije, ili uređaja za merenje predate toplotne energije za pripremu potrošne tople vode, kao i ugradnje termostatskih regulacionih ventila toplote sa predlogom izvora podataka dati su u sledećoj tabeli:

Pregled predloženih izvora podataka, promenljivih veličina, primenjenih metodologija i pretpostavljenih veličina/podataka

Karakteristika	Opis i preporučeni izvor podataka
Cena toplotne energije	Zvanični cenovnik preduzeća koje vrši distribuciju toplotne energije iz blokovske kotlarnice ili sistema daljinskog grejanja. Ukoliko je u pitanju sopstvena kotlarnica objekta, cenu daje investitor.
Potrošnja toplotne energije	Proračunska vrednost potrošnje zgrade nakon detaljne energetske sanacije
Cena uređaja i opreme	Tržišne cene u trenutku izrade analize
Troškovi ugradnje	Određuje investitor, odnosno izvođač radova
	Metodologija
Ušteda energije	Smanjena potrošnja toplotne energije u odnosu na specifičnu potrošnju toplotne energije nakon detaljne energetske sanacije zgrade, nastala isključivo usled ponašanja korisnika
Isplativost	Neto sadašnja vrednost
	Pretpostavljene veličine/podaci
Potrošnja toplotne energije nakon ugradnje uređaja i/ili opreme	Procenjena vrednost
Vrednost investicije	Tržišne cene u trenutku izrade analize
Životni vek uređaja / opreme	10/15 godina
Preporučena diskontna stopa	6-10%
Relativne cene toplotne energije	Po pravilu su konstantne u osnovnoj analizi; mogu se sprovesti i analize osetljivosti tako što se uzima u obzir pretpostavljena godišnja stopa rasta relativnih cena toplotne energije

 

Prilog 3.

METODOLOŠKI OKVIR
ODREĐIVANJA TEHNIČKE IZVODLJIVOSTI I TROŠKOVNE OPRAVDANOSTI OPREMANJA ZGRADE KOJA SE DETALJNO ENERGETSKI SANIRA UREĐAJIMA ZA REGULACIJU PREDATE KOLIČINE TOPLOTNE ENERGIJE ZA SVAKO GREJNO TELO

Prilikom detaljne energetske sanacije zgrade, ako se obavljaju intervencije na grejnim instalacijama, neophodno je razmotriti tehničku izvodljivost i troškovnu opravdanost ugradnje uređaja za regulaciju predate količine energije (termostatskih regulacionih ventila) za svako grejno telo.

Ekonomičnost ugradnje termostatskih regulacionih ventila procenjuje se na osnovu metode neto sadašnje vrednosti, tako što se upoređuje početna vrednost investicije povezane sa instalacijom termostatskih regulacionih ventila i diskontovane novčane vrednosti uštede energije tokom životnog veka opreme.

Ugradnja uređaja za termostatsku regulaciju temperature vazduha za svaki poseban deo zgrade je neophodna bez obzira na ugradnju uređaja za raspodelu potrošnje toplotne energije.

Prilikom ugradnje uređaja za termostatsku regulaciju temperature vazduha za svaki poseban deo zgrade korisnici mogu da ostvare prednosti kao što je manji račun za toplotnu energiju tokom životnog veka termostatskih regulacionih ventila, kao rezultat odgovornog ponašanja, odnosno ostvarene manje potrošnje energije. I pored toga što će, nakon detaljne energetske sanacije zgrade, potrošnja toplotne energije za grejanje biti znatno manja, ima prostora za dodatne uštede. Naime, za ostvarivanje uslova ugodnosti često nije dovoljno samo centralno podešavanje parametara rada u skladu sa spoljašnjim temperaturama u toplotnoj predajnoj stanici. Na uslove ugodnosti utiče i orijentacija stanova, osunčanost, pravac vetra i slično. Ako se zagrevanje podesi centralno prema energetski najnepovoljnijem stanu, većina drugih stanova će biti pregrejana. Ako se podesi prema energetski prosečnom stanu, neki stanovi neće biti dovoljno zagrejani a neki će biti previše zagrejani. Rešenje je individualna regulacija za svako grejno telo, odnosno ugradnja termostatskih regulacionih ventila. Na ovaj način će se smanjiti rasipanje energije usled regulisanja temperature otvaranjem prozora, a korisnici imaju i mogućnost da smanje ili isključe grejanje kada u prostorijama ne borave. Iz tih razloga preporučuje se kombinacija mera energetske efikasnosti i ugradnja merenja isporučene količine toplotne energije za grejanje putem termostatskih regulacionih centila. U svakom slučaju, nakon sprovođenja detaljne energetske sanacije treba uraditi posebnu analizu potrebe za ugradnjom uređaja za merenje, jer postoji mogućnost da investicioni i operativni troškovi budu veći od mogućih ušteda, kao posledica smanjenih potreba za toplotnom energijom.

Za potrebe diskontovanja na neto sadašnju vrednost koriste se odgovarajući diskontni faktori. Procena troškovne opravdanosti zavisi od početnih specifičnih energetskih zahteva, cene termostatskih regulacionih ventila i cene toplotne energije.

Troškovi investicije mogu varirati u zavisnosti od karakteristika zgrade. U sistemima daljinskog grejanja cene toplotne energije se razlikuju na lokalnom nivou, što utiče na procene troškovne opravdanosti.

Ukupna vrednost investicije je trošak za nabavku i ugradnju termostatskih regulacionih ventila za efikasnu kontrolu unutrašnje temperature.

Ako se izvode radovi na revitalizaciji grejnih instalacija zgrade ili se postavlja potpuno nova instalacija, kao investicioni trošak uzima se razlika u ceni između klasičnog ventila i termostatskog regulacionog ventila.

Troškovi termostatskih regulacionih ventila za zgradu zavise od broja grejnih tela i mogu se identifikovati za svaki pojedinačni stan.

Smernice o komponentama troškova investicije za instalaciju termostatskih regulacionih ventila za tipsku zgradu su najčešće:

1. termostatski radijatorski ventil - ravni ili ugaoni ventil najčešćih dimenzija 1/2 ili 3/8 cola, uključujući termostatsku glavu. Zamena termostatskih regulacionih ventila uključuje troškove demontaže postojećeg ventila, troškove ugradnje novog ventila, pomoćni materijal i radove,

2. ventil na povratnom vodu iz radijatora prema vertikali se ugrađuje (zamenjuje) opciono.

Ugradnja termostatskih regulacionih ventila opravdana je ako je neto sadašnja vrednost pretpostavljenih ušteda energije svih krajnjih potrošača u zgradi u periodu od 15 godina nakon ugradnje veća od neto sadašnje vrednosti procenjenih opravdanih troškova ugradnje termostatskih regulacionih ventila na svakom radijatoru u toj zgradi.

Elementi koje treba uzeti u obzir prilikom procene troškova ugradnje termostatskih regulacionih ventila su investicioni troškovi nabavke i troškovi ugradnje, pri čemu treba uzeti u obzir i:

1) troškove pristupa privatnom stanu ili zajedničkim prostorijama, uključujući i eventualno administrativne troškove;

2) troškove pristupa kućnoj grejnoj instalaciji;

3) troškove vraćanja građevinskih delova i drugog sadržaja u prvobitno stanje;

4) troškove ugradnje termostatskih regulacionih ventila;

5) opciono, troškove ventila na povratnom vodu iz radijatora prema vertikali.

Smatra se da je tehnički izvodljivo instalirati termostatske regulacione ventile u zgradi koja se pretežno sastoji od stambenih jedinica, osim ako sistem za grejanje ne obuhvata radijatore ili druge izmenjivače toplote za prostorije, na koje se ventili mogu postaviti;

U smislu ovog priloga, period od 15 godina nakon ugradnje počinje danom nakon završetka ugradnje svih termostatskih regulacionih ventila u zgradi.

Vek trajanja termostatskih regulacionih ventila, uz pravilno održavanje i pažljivo rukovanje, može biti i više decenija. Za potrebe analize u ovom prilogu, pretpostavlja se da vek trajanja iznosi 15 godina. Nakon isteka veka trajanja nema preostale vrednosti investicije.

Za procenu troškovne opravdanosti ugradnje termostatskih regulacionih ventila, koristi se sledeća standardna formula za izračunavanje neto sadašnje vrednosti, odnosno ukupne koristi:

gde je:

NSV - neto sadašnja vrednost investicije (RSD)

R0 - početna investicija u periodu kada su termostatski regulacioni ventili ugrađeni (RSD)

Rt - godišnja neto ušteda, koja predstavlja zbir troškova uštede energije i procenjuje se u odnosu na proračunate potrebe za toplotnom energijom nakon detaljne energetske sanacije, a nastaje isključivo kao posledica korišćenja ugrađenih termostatskih regulacionih ventila (RSD)

t - vek trajanja termostatskih regulacionih ventila

i - diskontna stopa, najčešće se koristi vrednost od 6-10%.

U osnovnoj analizi primenjuje se pretpostavka o konstantnim relativnim cenama energije tokom čitavog životnog veka termostatskih regulacionih ventila.

Mogu se sprovesti i analize osetljivosti na potencijalnu varijaciju dva najvažnija faktora:

- pretpostavka da će relativne cene toplotne energije rasti po određenoj godišnjoj stopi;

- primena diskontne stope različite od diskontne stope od 6 do 10% koja je preporučena i obično se koristi u osnovnoj analizi.

Nakon izračunavanja ukupne koristi uz poznavanje investicionog troška, može se izračunati pokazatelj K/T koji se definiše kao

K/T =	ukupna korist
	investicioni trošak

Za potpunu ocenu troškovne opravdanosti investicije potrebno je odrediti i "internu stopu prinosa" (IRR) koju zbog načina izračunavanja nije moguće odrediti egzaktno. Za potrebe određivanja ove stope koriste se posebni programi ili se do nje može doći iterativnim postupkom, pretpostavljanjem vrednosti za "neto sadašnju vrednost" jednaku nuli, pri čemu se koristi gore navedena formula uz uslov da je NSV jednako nuli.

Da bi investicija bila isplativa potrebno je da je neto sadašnja vrednost investicije (NSV) veća od nule, da je pokazatelj K/T veći od 1,5 i da je faktor interne stope prinosa (IRR) veći od diskontne stope. U zoni kada su ove vrednosti bliske navedenim, treba uraditi dodatne analize osetljivosti.

Potrebni elementi za sprovođenje analize troškovne opravdanosti ugradnje termostatskih regulacionih ventila toplote sa predlogom izvora podataka dati su u sledećoj tabeli:

Pregled predloženih izvora podataka, promenljivih veličina, primenjenih metodologija i pretpostavljenih veličina/podataka

Karakteristika	Opis i preporučeni izvor podataka
Cena toplotne energije	Zvanični cenovnik preduzeća koje vrši distribuciju toplotne energije iz blokovske kotlarnice ili sistema daljinskog grejanja. Ukoliko je u pitanju sopstvena kotlarnica objekta, cenu daje investitor.
Potrošnja toplotne energije	Proračunska vrednost potrošnje zgrade nakon detaljne energetske sanacije
Cena termostatskih regulacionih ventila	Tržišne cene u trenutku izrade analize
Troškovi ugradnje	Određuje investitor, odnosno izvođač radova
	Metodologija
Ušteda energije	Specifična potrošnja toplotne energije nakon detaljne energetske sanacije zgrade
Isplativost	Neto sadašnja vrednost
	Pretpostavke
Potrošnja toplotne energije nakon ugradnje termostatskih regulacionih ventila	Procenjena vrednost
Vrednost investicije	Tržišne cene u trenutku izrade analize
Životni vek termostatskih regulacionih ventila	15 godina
Preporučena diskontna stopa	6-10%
Relativne cene toplotne energije	Po pravilu su konstantne u osnovnoj analizi; mogu se sprovesti i analize osetljivosti tako što se uzima u obzir pretpostavljena godišnja stopa rasta relativnih cena toplotne energije.